Русија и Србија #72

ДЕЦЕМБАР 2014.

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Ге­ворг Мир­за­јан, Ни­ко­лај Сур­ков

Сти­же ре­во­лу­ци­о­нар­ни урал­ски ­ ло­вац на ви­ру­се стр. 18-19

ФО­ТО: ТАСС

Ус­пе­си и не­у­спе­си Пу­ти­но­ве азиј­ске тур­не­је стр. 4-5

Дар­ја Ке­зи­на

Па­три­јарх Ки­рил у Ср­би­ји: спо­ме­ни­ци, на­гра­де и исто­ри­ја

Пратите:

Најзанимљивије теме из Русије директно у Вашем инбоксу

Да ли је Г-20 формат у коме се ефективно могу решавати међународни проблеми? ПОДЕЛИТЕ СВОЈЕ МИШЉЕЊЕ НА

ruskarec.ru/subscribe

/ruskarec

/ruskarec

политика Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH објављује 29 новинских додатака у 23 земље са укупном месечном читалачком публиком од 33 милиона људи, а такође одржава 20 сајтова на 16 језика. Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec. ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује и издаје штампани додатак „Руска реч“ у „Политици“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“. АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО председник редакцијског савета ФГБУ „Росијска газета“ ПАВЕЛ НЕГОИЦА генерални директор ФГБУ „Росијска газета“ ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН главни уредник ФГБУ „Росијска газета“ ЈЕВГЕНИЈ АБОВ издавач и директор RBTH

МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, РУЖИЦА РАДОЈЧИЋ, АНА АЦОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ преводиоци АНДРЕЈ ШИМАРСКИ главни дизајнер АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ директор фотографије НИКОЛАЈ КОРОЉОВ уредник фотографије ЈУЛИЈА ГОЛИКОВА директор одељења за маркетинг и оглашавање Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: editor@ruskarec.ru * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия © 2014 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.

ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ генерални продуцент RBTH

Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на editor@ruskarec.ru.

НИКОЛА ЛЕЧИЋ гостујући уредник српске редакције RBTH

ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.

ПАВЕЛ ГОЛУБ главни уредник додатака RBTH

2

ИРИНА РЕШЕТОВА уредник српске редакције RBTH

Пи­ше: Ни­ко­лај Ли­тов­кин

По­моћ­ник пред­сед­ни­ка РФ Ју­риј Уша­ков из­ја­вио је да је став Мо­скве пре­ма из­бо­ри­ма у са­мо­про­гла­ше­ним ре­пу­бли­ка­ма на ју­го­и­сто­ку Укра­ји­не ја­сно из­ра­жен реч­ју „по­шту­је­мо“ у фор­му­ла­ци­ји Ми­ни­стар­ства спољ­ них по­сло­ва, као и да из­ме­ђу ре­чи „по­шту­је­мо“ и „при­зна­је­мо“ не сто­ ји знак јед­на­ко­сти. По ми­шље­њу ру­ ских екс­пе­ра­та, Мо­сква во­ди ра­чу­на о сво­јим стра­те­шким ин­те­ре­си­ма и ко­ри­сти­ће ре­зул­та­те гла­са­ња ка­ко би ре­а­ли­зо­ва­ла сво­је ге­о­по­ли­тич­ке ин­те­ре­се.

„З

ва­ни­чан став Ру­си­је из­ ра­жен је у крат­кој, али је­згро­ви­тој из­ја­ви Ми­ ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва, да­тој по­сле об­ ја­вљи­ва­ња ре­зул­та­та из­ бо­ра. Та­мо је упо­тре­бље­на реч ‘по­шту­је­ мо’“, ре­као је по­моћ­ник пред­сед­ни­ка РФ Ју­риј Уша­ков. По­моћ­ник пред­сед­ни­ка РФ на­гла­сио је да из­ме­ђу ре­чи „по­шту­је­мо“ и „при­зна­је­мо“ не сто­ји знак јед­на­ко­сти. „То су раз­ли­чи­ те ре­чи. Спе­ци­јал­но је иза­бра­на реч ‘по­ шту­је­мо’. Ми прин­ци­пи­јел­но по­шту­је­мо во­љу гла­са­ча“, до­дао је Уша­ков. Пред по­че­так гла­са­ња у До­њец­кој и Лу­ ган­ској Обла­сти Укра­ји­не ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва РФ Сер­геј Ла­вров из­ ја­вио је да ће­мо „ми, на­рав­но, при­зна­ти њи­хо­ве ре­зул­та­те“. Ме­ђу­тим, по­сле из­бо­ ра 2. но­вем­бра спољ­но­по­ли­тич­ки ре­сор Ру­си­је про­ме­нио је ре­то­ри­ку. „Ми по­шту­је­мо во­љу жи­те­ља ју­го­и­сто­ка. Иза­бра­ни пред­став­ни­ци су до­би­ли ман­ дат да ре­ша­ва­ју прак­тич­не за­дат­ке ве­за­не за нор­ма­ли­за­ци­ју жи­во­та у ре­ги­о­ни­ма. Бу­ду­ћи да су из­бо­ри одр­жа­ни, крај­ње је ва­жно пред­у­зе­ти ак­тив­не ко­ра­ке за ус­по­ ста­вља­ње ста­бил­ног ди­ја­ло­га из­ме­ђу цен­ трал­них укра­јин­ских вла­сти и пред­став­ ни­ка Дон­ба­са у скла­ду са спо­ра­зу­ми­ма по­стиг­ну­тим у Мин­ску“, ка­же се у са­оп­ ште­њу Ми­ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва.

Став Укра­ји­не пре­ма из­бо­ри­ма у ДНР и ЛНР

Пред­сед­ник Укра­ји­не Пе­тар По­ро­шен­ко пред­ло­жио је да се уки­не за­кон о по­себ­

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.

Кремљ „по­ш ту­ј е“ из­б о­р е на ју­г о­и­с то­к у Укра­ј и­н е, али их не „при­з на­ј е“ ном по­рет­ку са­мо­у­пра­ве за До­њец­ку и Лу­ган­ску Област. До­ку­мент о уки­да­њу тог ста­т у­са тре­нут­но раз­ма­тра Вр­хов­на ра­да Укра­ји­не. За­кон о по­себ­ном ста­т у­с у ре­ги­о­на био је ка­мен спо­ти­ца­ња још за вре­ме пре­го­во­ра у Мин­ску. Сва­ка стра­на у кон­флик­т у ту­ ма­чи­ла је спо­ра­зум на свој на­чин. Пре­ма са­оп­ште­њу Ки­је­ва, из­бо­ри у ре­ги­о­ну одр­ жа­ни су ме­сец да­на ра­ни­је и пред­ста­вља­ ју кр­ше­ње спо­ра­зу­ма по­стиг­ну­тих то­ком пре­го­во­ра.

На­мет­ну­ти но­ва пра­ви­ла игре

„Ру­си­ја не­ће са­ра­ђи­ва­ти са ДНР и ЛНР, али ће им по­ма­га­ти, и то не са­мо ма­те­ ри­јал­ним и ху­ма­ни­тар­ним кон­во­ји­ма“, ре­као је за „Ру­ску реч“ Алек­сеј Ар­ба­тов, ру­ко­во­ди­лац Цен­тра за ме­ђу­на­род­ну без­бед­ност Ин­сти­т у­та за ме­ђу­на­род­ну еко­но­ми­ју и ме­ђу­на­род­не од­но­се Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка. По ми­шље­њу овог ана­ли­ти­ча­ра, Мо­сква фор­мал­но не­ће при­зна­ти не­за­ви­сност две­ју ре­пу­бли­ка, јер би та­кав ко­рак био у су­прот­но­сти са спо­ра­зу­ми­ма из Мин­ска, а они су је­ди­ни те­мељ ми­ров­ног про­це­са у Укра­ји­ни, и ујед­но су ме­ха­ни­зам уда­ља­ ва­ња од хлад­ног ра­та и по­врат­ка са­рад­њи из­ме­ђу Ру­си­је, ЕУ и САД.

„Из­бо­ри су одр­жа­ни под па­ро­лом ‘не­ за­ви­сно­сти’, о че­му ли­де­ри ДНР и ЛНР го­во­ре отво­ре­но. У мин­ским спо­ра­зу­ ми­ма је пот­пу­но ја­сно де­фи­ни­са­но да се оба под­руч­ја тре­ти­ра­ју као део Укра­ји­ не, иако има­ју по­себ­на пра­ва и од­ре­ђе­ну ауто­но­ми­ју“, ис­та­као је Ар­ба­тов. Ака­де­мик је на­гла­сио да су це­ло­ви­тост др­ жа­ве и по­се­бан ста­т ус ре­ги­о­на про­пи­са­ни у тре­ћој и де­ве­тој тач­ки мин­ског спо­ра­ зу­ма, а тре­ба­ло је да се ка­сни­је пот­пу­но ле­ги­ти­ми­зу­ју за­ко­ном о по­себ­ном ста­т у­с у Дон­ба­са [18. ок­то­бра је пар­ла­мент Укра­ји­ не усво­јио за­кон о по­себ­ном ста­т у­с у До­ њец­ке и Лу­ган­ске Обла­сти – прим. ред.]. „Пре­ма то­ме, јед­но је по­што­ва­ти из­бо­ре, а не­што са­свим дру­го би би­ло при­зна­ти да су на из­бо­ри­ма по­бе­ди­ли ле­ги­тим­ни пред­сед­ни­ци ре­пу­бли­ка. Ру­си­ја не по­ вла­чи та­кав по­тез. Тај ко­рак би озна­чио ко­на­чан пре­кид од­но­са са Укра­ји­ном“, ка­же екс­перт. Ви­ше о ру­ско-укра­јин­ским од­но­си­ма По ње­го­вом ми­шље­њу, Ру­си­ја не те­жи да отрг­не Лу­ганск и До­њецк од Укра­ји­ не, али же­ли да пре­у­зме по­ли­тич­ку кон­ тро­лу над овим обла­сти­ма. „Циљ је да те две ен­кла­ве оста­ну у са­ста­ву Укра­ји­не, али под кон­тро­лом, ути­ца­јем и за­шти­том Мо­скве. Да бу­ду по­лу­га ко­јом ће Кремљ од­вра­ћа­ти Ки­јев од ко­ра­ка усме­ре­них на

ФО­ТО: ТАСС

Пред по­че­так гла­са­ња у ДНР и ЛНР ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва РФ Сер­геј Ла­вров из­ја­вио је да ће­мо „ми, на­рав­но, при­зна­ти њи­хо­ве ре­зул­та­те“. Ме­ђу­тим, по­сле из­бо­ра 2. но­вем­бра спољ­но­по­ли­тич­ки ре­сор Ру­си­је про­ме­нио је ре­то­ри­ку.

збли­жа­ва­ње са НА­ТО-ом или Европ­ском уни­јом. Из то­га са­свим ло­гич­но про­из­и­ ла­зи став да ми ‘по­шту­је­мо’ из­бо­ре, али не ‘при­зна­је­мо’ ле­ги­тим­ност тих вла­сти“, ре­као је Ар­ба­тов. Ка­ко је за „Ру­ску реч“ ре­као Сер­геј Ка­ ра­га­нов, по­ча­сни пред­сед­ник Са­ве­та за спољ­ну и од­брам­бе­ну по­ли­ти­ку, Ру­си­ја при­сту­па си­т у­а­ци­ји у Укра­ји­ни по­ла­зе­ ћи од сво­јих стра­те­шких ин­те­ре­са. Је­дан од тих ин­те­ре­са је и на­ме­ра да се ста­ви тач­ка на 25-го­ди­шњу екс­пан­зи­ју За­па­да у сфе­ра­ма ко­је су за Мо­скву од жи­вот­не ва­жно­сти. „Кремљ при­ме­њу­је све ме­то­де бор­бе ко­је сма­тра нео­п­ход­ним. Сви ко­ра­ци Ру­си­ је, па и мин­ски спо­ра­зу­ми, и „по­што­ва­ ње“ али не „при­зна­ва­ње“, са­мо су део те стра­те­ги­је. Мо­сква не на­ме­ра­ва да при­ зна из­бо­ре, јер би то зна­чи­ло да при­зна­је не­за­ви­сност ДНР и ЛНР од Укра­ји­не“, ис­та­као је ана­ли­ти­чар. Мо­сква, сма­тра Ка­ра­га­нов, же­ли да има сло­бод­не ру­ке и да стра­ним парт­не­ри­ма на­мет­не но­ва пра­ви­ла игре уме­сто „игре без пра­ви­ла“. „На­ши за­пад­ни парт­не­ри ће се до­ви­ја­ти и тра­жи­ти ва­ри­јан­те од­ го­во­ра на по­те­зе Кре­мља. Са­да ће Ру­си­ја ‘де­ли­ти кар­те’, а За­пад ће ре­а­го­ва­ти. Ра­ ни­је је си­т у­а­ци­ја би­ла обр­ну­та“, на­гла­сио је екс­перт.

3

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.

Пи­шу: Ге­ворг Мир­за­јан, Ни­ко­лај Сур­ков

На­кон Са­ми­та Г-20 по­ста­ло је очи­ глед­но да је по­че­ла но­ва фа­за у ди­ ја­ло­гу из­ме­ђу Мо­скве и ЕУ. Ру­си­ја је, с дру­ге стра­не, по­ка­за­ла да на­ме­ ра­ва да тра­жи по­др­шку парт­не­ра у БРИКС-у и да ра­чу­на на Ки­ну као стра­те­шког парт­не­ра.

П

ред­сед­ник Вла­ди­мир Пу­тин је у но­вем­бру уче­ство­вао у два ве­ли­ка ме­ђу­на­род­на до­га­ђа­ја – на Са­ми­т у азиј­ско-ти­хо­о­ке­ ан­ске са­рад­ње (АТЕС) у Ки­ни и на Са­ми­т у Г-20 у Аустра­ ли­ји. Док је у Пе­кин­гу све про­те­кло без про­бле­ма, ру­ски ли­дер се из Бри­збеј­на вра­тио ку­ћи је­дан дан пре за­вр­шет­ка Са­ми­та. Ра­ни­ји од­ла­зак Пу­ти­на је свет­ ским ме­ди­ји­ма дао по­вод да го­во­ре о ве­ћој изо­ла­ци­ји Ру­си­је и о рас­ко­лу ме­ђу „два­де­се­то­ри­цом“. Ме­ђу­тим, сам пред­сед­ник је на за­вр­шној прес-кон­фе­рен­ци­ји из­ја­вио да су но­ви­ на­ри пре­у­ве­ли­ча­ли емо­тив­ни ни­во ко­ји је су вла­дао на Са­ми­т у. „По­гле­дао сам ло­кал­ну штам­пу и дру­ге ме­ди­је. До­шло је до из­ве­сног на­ду­ва­ва­ња си­т у­а­ци­је,

Ус­п е­с и и не­у­с пе­с и Пу­т и­н о­в е азиј­с ке ту ствар­ност и вир­т у­ел­ни жи­вот ме­ди­ја у овом слу­ча­ју се ве­о­ма раз­ли­ку­ју“, из­ја­ вио је Пу­тин. Осим то­га, пре­ма ре­чи­ма но­ви­на­ра из кре­маљ­ског бло­ка, још пре Са­ми­та се го­во­ри­ло о мо­гућ­но­сти да ру­ски ли­дер ра­ни­је на­пу­сти овај до­га­ђај. Он је пр­вог да­на одр­жао све су­сре­те и пре­го­во­ре ко­је је же­лео, на­кон че­га је ре­као да „у по­не­ де­љак мо­ра на по­сао“ и оти­шао, про­пу­ стив­ши, у су­шти­ни, са­мо про­то­ко­лар­не до­га­ђа­је, као и су­сре­те на ко­је га, по свој при­ли­ци, не би ни по­зва­ли (на при­мер, ди­ску­си­ју о Укра­ји­ни). Иако су ме­ди­ји ма­сов­но го­во­ри­ли о из­ја­ви аустра­лиј­ског пре­ми­је­ра То­ни­ја Або­та да ће ру­ског пред­сед­ни­ка „згра­би­ти за ре­ 4

ве­ре“, сам Пу­тин је о са­ми­т у у Бри­збеј­ну го­во­рио у по­зи­тив­ном кљу­чу, ис­та­кав­ши „из­у­зет­но до­бре усло­ве за рад“. „Ми смо ве­о­ма кон­струк­тив­но раз­ма­тра­ли не са­мо оне те­ме због ко­јих смо се оку­пи­ли, не­го и ве­о­ма те­шка пи­та­ња по­ве­за­на са па­дом ма­ле­зиј­ског ‘Бо­ин­га’, су­штин­ски и кон­ струк­тив­но. Уве­ра­вам вас да је све то би­ло не са­мо у окви­ри­ма при­стој­но­сти, не­го и ве­о­ма до­бро­на­мер­но“, из­ја­вио је Пу­тин за РИА „Но­во­сти“ на­кон по­врат­ка у Мо­скву.

Би­ло је ре­чи и о Укра­ји­ни

Пу­тин је у Бри­збеј­ну на мар­ги­на­ма са­ми­ та одр­жао не­ко­ли­ко су­сре­та са за­пад­ним ли­де­ри­ма, из­ме­ђу оста­лог и са кан­це­лар­ ком Не­мач­ке Ан­ге­лом Мер­кел. О то­ку и

са­др­жа­ју пре­го­во­ра је ма­ло то­га по­зна­то, али на њи­хо­ву про­дук­тив­ност ука­зу­је не­ што по­мир­љи­ви­ја ре­то­ри­ка два кључ­на европ­ска ли­де­ра, пред­сед­ни­ка Фран­цу­ ске Фран­соа Олан­да и кан­це­лар­ке Не­ мач­ке Ан­ге­ле Мер­кел, као и европ­ске ко­ ме­сар­ке за спољ­ну по­ли­ти­ку Фре­де­ри­ке Мо­ге­ри­ни. Сви они су го­во­ри­ли о то­ме да је вре­ме да се са Ру­си­јом во­де „нор­мал­ни“ пре­го­во­ри о бу­дућ­но­сти Укра­ји­не и о по­ нов­ном ус­по­ста­вља­њу ру­ско-европ­ских од­но­са. Ин­ди­ка­тив­но је да се и Са­вет ЕУ су­здр­жао од уво­ђе­ња оштри­јих санк­ци­ја пре­ма Ру­си­ји и за­др­жао се са­мо на то­ме да у цр­ну ли­сту уне­се чла­но­ве ру­ко­вод­ ства не­при­зна­тих ре­пу­бли­ка са ју­го­и­сто­ ка Укра­ји­не.

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.

кид пре­го­ва­рач­ког про­це­са са Мо­сквом“, сма­тра са­рад­ник ана­ли­тич­ке аген­ци­је „Спољ­на по­ли­ти­ка“ Ан­дреј Су­шен­цов.

ур­н е­ј е Осим то­га, убр­зо по­сле Са­ми­та Мо­скву је по­се­тио ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Не­мач­ке Франк-Вал­тер Штајн­ма­јер и по­твр­дио да Бер­лин по­др­жа­ва до­го­во­ре из Мин­ска, ко­ји под­ра­зу­ме­ва­ју ди­рект­не кон­так­те Ки­је­ва са про­ру­ским сна­га­ма. Кремљ, пре­ма ре­чи­ма Ла­вро­ва, та­ко­ђе ра­чу­на упра­во на овај фор­мат ре­ша­ва­ ња су­ко­ба.

То­ком са­ми­та у Пе­кин­гу и Бри­збеј­ну пред­сед­ник РФ Вла­ди­мир Пу­тин је го­во­рио и о ус­по­ста­вља­њу прин­ци­пи­јел­но но­вих ве­за на свет­ској сце­ни, пре све­га у сфе­ри гло­бал­ног упра­вља­ња

Струч­ња­ци у ме­ђу­вре­ме­ну кон­ста­т у­ју да је Бри­сел за­у­зео флек­си­бил­ни­ју по­зи­ци­ ју. „Евро­пља­ни не од­у­ста­ју од свог ста­ ва пре­ма ко­јем је Ру­си­ја и да­ље јед­на од стра­на кон­флик­та у Укра­ји­ни. Ме­ђу­тим, њи­хо­ва по­зи­ци­ја је све флек­си­бил­ни­ја што се ти­че од­го­вор­но­сти Укра­ји­не за оно што се де­ша­ва у Дон­ба­с у, за ху­ма­ни­ тар­ну ка­та­стро­фу у ре­ги­о­ну, као и за пре­

По­гле­дао сам ло­кал­ну штам­пу и дру­ге ме­ди­је. До­шло је до из­ве­сног на­ду­ва­ва­ња си­ту­а­ци­је [у ве­зи са са­ми­том Г-20], ствар­ност и вир­ту­ел­ни жи­вот ме­ди­ја у овом слу­ча­ју се ве­о­ма раз­ли­ку­ју. Вла­ди­мир Пу­тин, пред­сед­ник РФ

ФОТО: rEUTERS

Ру­си­ја се и да­ље окре­ће пре­ма Ис­то­ку

Ме­ђу­тим, Мо­сква се и да­ље на­ла­зи под при­ти­ском због санк­ци­ја и по­гор­ша­ње од­но­са са зе­мља­ма За­па­да по­ку­ша­ва да ком­пен­зу­је кроз ја­ча­ње ве­за са азиј­ским зе­мља­ма и парт­не­ри­ма у БРИКС-у. Са њи­ма је у Бри­збеј­ну Пу­тин го­во­рио о то­ ме да ре­фор­ма Ме­ђу­на­род­ног мо­не­тар­ног фон­да ко­ју је Г-20 на­ја­ви­ла још 2010. ни­је ус­пе­ла за­то што Кон­грес САД не же­ли да је ра­ти­фи­ку­је. Ли­де­ри БРИКС-а су још јед­ном по­твр­ди­ли да ће већ 2016. про­ функ­ци­о­ни­са­ти Раз­вој­на бан­ка БРИКС-а. Пре­ма ре­чи­ма чла­на екс­перт­ске гру­ пе Вал­дај­ског клу­ба Дми­три­ја Су­сло­ва, санк­ци­је ко­је су уве­де­не про­тив Ру­си­је зе­мље у раз­во­ју ви­де као зло­у­по­тре­бу овла­шће­ња од стра­не За­па­да и за­то под­ сти­чу осни­ва­ње ал­тер­на­тив­них струк­т у­ ра и ин­сти­т у­ци­ја. То­ком са­ми­та у Пе­кин­гу и Бри­збеј­ну Пу­ тин је го­во­рио и о ус­по­ста­вља­њу прин­ ци­пи­јел­но но­вих ве­за на свет­ској сце­ни, пре све­га у сфе­ри гло­бал­ног упра­вља­ња. „Са­да­шња Г-20 је за­ми­шље­на као фор­ мат ко­лек­тив­не од­го­вор­но­сти за ин­сти­ ту­ци­ју гло­бал­ног еко­ном­ског ре­гу­ли­са­ња – ММФ. И на том пла­ну она ни­је оправ­ да­ла сво­је по­сто­ја­ње. Услед то­га на­ста­ју две ал­тер­на­тив­не струк­т у­ре за гло­бал­ но упра­вља­ње: АТЕС, ко­ји гра­ди Ки­на, и БРИКС. Ру­си­ја ак­тив­но уче­ству­је у обе ове струк­т у­ре“, из­ја­вио је за „Ру­ску реч“ до­цент ка­те­дре за по­ли­тич­ку те­о­ри­ју Мо­ сков­ског др­жав­ног ин­сти­т у­та за ме­ђу­на­ род­не од­но­се (МГИ­МО) Ки­рил Кок­тиш. На Са­ми­т у у Ази­ји Вла­ди­мир Пу­тин је та­ко­ђе ис­пи­тао мо­гућ­но­сти и пред­но­сти ко­је ну­ди ак­ти­ва­ци­ја ис­точ­ног прав­ца ру­ске спољ­не по­ли­ти­ке. Пер­спек­ти­ве на овом по­љу по­ка­зу­је но­ви ве­ли­ки спо­ра­ зум о ис­по­ру­ка­ма ру­ског га­са Ки­ни пот­ пи­сан у Пе­кин­гу. „Кра­јем го­ди­не Вла­да ће пред­ста­ви­ти про­грам еко­ном­ског и ин­фра­струк­т ур­ног раз­во­ја Ру­си­је“, об­ја­шња­ва Ан­дреј Су­шен­ цов. „Овај про­грам под­ра­зу­ме­ва ре­а­ли­за­ ци­ју ни­за ин­фра­струк­т ур­них про­је­ка­та, ко­ји има­ју за циљ по­ве­ћа­ње тран­зи­та ро­бе Тран­сси­бир­ском и Бај­кал­ско-амур­ском ма­ги­страл­ном пру­гом, као и раз­вој луч­ке ин­фра­струк­т у­ре. За­то је ра­зу­мљи­во да су Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на у Пе­кин­гу за­ни­ма­ле пер­спек­ти­ве раз­во­ја азиј­ске еко­но­ми­је.

5

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.

Па­три­јарх Ки­рил у Ср­би­ји: сп Пи­ше: Ди­на­ра Гра­чо­ва

Патријарси РПЦ и СПЦ, Кирил и Иринеј, испред српске костурнице бранилаца Београда 1914-1918.

Па­три­јарх мо­сков­ски и це­ле Ру­си­је Ки­рил бо­ра­вио је од 14. до 16. но­ вем­бра у Бе­о­гра­ду. То­ком по­се­те он је осве­штао ру­ски не­кро­пољ и но­ во­и­згра­ђе­ни спо­ме­ник им­пе­ра­то­ру Ни­ко­ла­ју II, раз­го­ва­рао са пред­став­ ни­ци­ма др­жа­ве и СПЦ и при­мио по­ча­сни док­то­рат Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду из те­о­ло­шких на­у­ка. По­ се­та па­три­јар­ха Ки­ри­ла ни­је би­ла са­мо ва­жан до­га­ђај за вер­ни­ке, не­го и упе­ча­тљив по­ли­тич­ки до­га­ђај.

П

о­се­та па­три­јар­ха мо­сков­ског и це­ле Ру­си­је Ки­ри­ла Бе­о­гра­ ду од 14. до 16. но­вем­бра, као и увек, ни­је би­ла са­мо ва­жан до­га­ђај за вер­ни­ке, не­го и упе­ ча­тљив по­ли­тич­ки до­га­ђај, бу­ду­ћи да је па­три­јарх РПЦ мар­кан­тан ко­мен­та­тор ак­т у­ел­них про­бле­ма ка­ко ду­ хов­не, та­ко и по­ли­тич­ке при­ро­де. Ово уто­ли­ко пре што је те­рен за по­ли­тич­ку обо­је­ност по­се­те ру­ског па­три­јар­ха при­ пре­мљен пре ме­сец да­на по­се­том пред­ сед­ни­ка Ру­си­је Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на по­во­ дом 70-го­ди­шњи­це осло­бо­ђе­ња срп­ске пре­сто­ни­це од на­ци­стич­ких за­во­је­ва­ча. По­сле за­јед­нич­ког мо­ле­ба­на, ко­ји су по­ гла­ва­ри РПЦ и СПЦ од­слу­жи­ли 14. но­ вем­бра у Са­бор­ној цр­кви ар­хан­ђе­ла Ми­ ха­и­ла не­по­сред­но по до­ла­ску па­три­јар­ха Ки­ри­ла у Бе­о­град, па­три­јарх Ири­неј се за­хва­лио Ру­си­ји за по­моћ у об­на­вља­њу све­ти­ња у При­зре­ну и дру­гим гра­до­ви­ ма Ко­со­ва и Ме­то­хи­је. Па­три­јарх Ки­рил је у сво­јој бе­се­ди ис­та­као да је са­да­шња по­се­та за ње­га по­себ­на, јер је по­ред за­ јед­нич­ке мо­ли­тве брат­ских на­ро­да по­ све­ће­на и „се­ћа­њу на слав­не стра­ни­це на­ше за­јед­нич­ке исто­ри­је и раз­ма­тра­њу пла­но­ва за бу­дућ­ност“.

По­ча­сни док­то­рат

За­тим је у рек­то­ра­т у Бе­о­град­ског уни­вер­ зи­те­та одр­жа­на це­ре­мо­ни­ја уру­че­ња па­ три­јар­ху Ки­ри­лу ди­пло­ме по­ча­сног док­ то­ра ho­no­ris ca­u­sa (из те­о­ло­шких на­у­ка), по­сле че­га је у про­сто­ри­ја­ма нај­ста­ри­јег уни­вер­зи­те­та у Ср­би­ји от­пе­ва­на хим­на „Ga­u­de­a­mus“. Па­три­јарх је у при­год­ном 6

Исто­ри­ја се не мо­же ре­ви­ди­ра­ти, ма­да се по­је­дин­ци тру­де да то учи­не и у Ср­би­ји, на те­ри­то­ри­ји бив­ше Ју­го­сла­ви­је, и на те­ри­то­ри­ји бив­шег СССР-а па­три­јарх РПЦ Ки­рил го­во­ру ис­та­као да је у са­да­шњој сло­же­ ној ме­ђу­на­род­ној си­т у­а­ци­ји на­ро­чи­то ва­жно раз­ви­ја­ти и ја­ча­ти ве­зе из­ме­ђу на­ ших на­ро­да, јер чвр­ста осно­ва тих ве­за „ни­је са­мо у на­шој за­јед­нич­кој исто­ри­ји и кул­т у­ри, не­го и у за­јед­нич­ком по­гле­ду на мно­ге про­бле­ме и иза­зо­ве са­вре­ме­ног све­та, ка­рак­те­ри­стич­ном за на­ше на­ро­ де, у за­јед­нич­ком по­гле­ду на свет ко­ји је фор­ми­ран за­хва­љу­ју­ћи пра­во­слав­ној ве­ ри“. Пред­сед­ник Ср­би­је То­ми­слав Ни­ко­ лић че­сти­тао је по­гла­ва­ру РПЦ на зва­њу по­ча­сног док­то­ра и за­хва­лио за по­моћ у

от­кла­ња­њу по­сле­ди­ца мај­ских по­пла­ва у Ср­би­ји, ка­да су ру­ске епар­хи­је и ма­на­ сти­ри при­ку­пи­ли 400 хи­ља­да евра. Срп­ски пред­сед­ник је под­се­тио и на дру­ге по­ка­за­те­ље од пре сто го­ди­на: „У Ср­би­ји је 30 хи­ља­да ру­ских вој­ни­ка ра­то­ва­ло ра­ме уз ра­ме са Ср­би­ма то­ком Пр­вог свет­ског ра­та. Ру­си­ја та­да ни­је пру­жа­ла Ср­би­ма са­ мо вој­ну, не­го и еко­ном­ску по­моћ, иако је у том те­шком вре­ме­ну и њој са­мој би­ла по­треб­на по­моћ.“ Па­три­јарх Ки­рил је од­ го­во­рио: „Би­ло је ју­нач­ких и тра­гич­них стра­ни­ца у на­шој за­јед­нич­кој исто­ри­ји. Али на тим стра­ни­ца­ма ни­ка­да ни­је би­ ло ни­ка­квих кон­фли­ка­та из­ме­ђу Ср­би­је и Ру­си­је. Или смо за­јед­но по­бе­ђи­ва­ли и ра­ до­ва­ли се, или смо за­јед­но стра­да­ли. То је и бор­ба за осло­бо­ђе­ње Бал­ка­на од осман­ лиј­ског роп­ства, и Пр­ви свет­ски рат као крај­ње те­шка стра­ни­ца исто­ри­је, и ег­зо­ дус Ру­са, из­ме­ђу оста­лог и у Ср­би­ју, где су про­на­шли сво­ју дру­гу отаџ­би­ну, и бор­ба про­тив фа­ши­зма, и осло­бо­ђе­ње Бе­о­гра­да“. При­ли­ком су­сре­та је по­кре­ну­то и ак­т у­ ел­но пи­та­ње са­вре­ме­не ин­тер­пре­та­ци­је исто­риј­ских до­га­ђа­ја. „Исто­ри­ја се не мо­

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.

по­ме­ни­ци, на­гра­де и исто­ри­ја же ре­ви­ди­ра­ти, ма­да се по­је­дин­ци тру­де да то учи­не и у Ср­би­ји, на те­ри­то­ри­ји бив­ше Ју­го­сла­ви­је, и на те­ри­то­ри­ји бив­ шег Со­вјет­ског Са­ве­за. По­не­кад и де­цу уче по ре­ви­ди­ра­ним уџ­бе­ни­ци­ма, ми­сле­ ћи да ће се по­ја­ви­ти но­во по­ко­ле­ње и да ће оно за­бо­ра­ви­ти стра­ни­це исто­ри­је ко­ је ни­с у по­вољ­не са гле­ди­шта да­на­шњих по­ли­тич­ких иза­зо­ва“, ре­као је па­три­јарх Ки­рил срп­ском пред­сед­ни­ку. Истог да­на се пред­сед­ник вла­де Ср­би­је Алек­сан­дар Ву­чић за­хва­лио па­три­јар­ху РПЦ за по­ др­шку и по­моћ срп­ском на­ро­ду и СПЦ у из­град­њи Хра­ма све­тог Са­ве у Бе­о­гра­ду.

ФО­ТО: ТАСС

„Чвр­ста осно­ва уза­јам­них сим­па­ти­ја“

„По­се­та па­три­јар­ха РПЦ по­твр­ђу­је да се би­ла­те­рал­на по­ли­тич­ка, еко­ном­ска и кул­т ур­на са­рад­ња осла­ња на чвр­сту осно­ву уза­јам­них срп­ско-ру­ских сим­па­ ти­ја“, ка­же Ге­ор­гиј Ен­гељ­гарт, са­рад­ник Ин­сти­т у­та за сла­ви­сти­ку Ру­ске ака­де­ми­ је на­у­ка. „Осим то­га, Ру­си­ја као и ра­ни­је пам­ти стра­да­ње Ср­ба на Ко­со­ву и Ме­то­ хи­ји“, до­да­је Ен­гељ­гарт. По­гла­ва­ри СПЦ и РПЦ су 15. но­вем­бра по­се­ти­ли ма­на­стир Ра­ко­ви­цу, у ко­ме су са­ хра­ње­ни срп­ски па­три­јар­си Ди­ми­три­је и Па­вле. Ту су оба­ви­ли раз­го­вор у ко­ме су се до­та­кли те­ма би­ла­те­рал­не са­рад­ње, из­ме­ ђу оста­лог и у ве­зи са при­пре­мом Све­пра­ во­слав­ног са­бо­ра. Истог да­на је па­три­јарх Ки­рил осве­штао Ру­ско гро­бље у Бе­о­гра­ду. То је у Евро­пи нај­ве­ћа не­кро­по­ла ру­ских вој­ни­ка па­лих на фрон­то­ви­ма Пр­вог свет­ ског ра­та. Гро­бље је ре­ста­у­ри­са­но нов­цем ко­ји је из­дво­ји­ла Ру­ска Фе­де­ра­ци­ја из др­жав­ног бу­џе­та, уз ак­тив­ну фи­нан­сиј­ ску по­др­шку ком­па­ни­је „Га­спром њефт“. Осве­ће­њу не­кро­по­ле при­с у­ство­ва­ли су ру­ко­во­ди­лац „Рос­со­труд­ни­че­ства“ Кон­ стан­тин Ко­са­чов, пред­став­ни­ци вла­де и кул­т ур­ни рад­ни­ци РФ. За­тим је па­три­јарх Ки­рил по­се­тио из­ло­ жбу „Ру­си­ја и Ср­би­ја: исто­ри­ја ду­хов­них ве­за од 14. до 19. ве­ка“. Екс­по­зи­ци­ја је

Фе­но­мен „по­ли­тич­ког пра­во­сла­вља“ Ме­ђу­соб­ни ути­цај по­ли­ти­ке и ре­ли­ги­је у пра­во­слав­ним зе­мља­ма по­себ­но је ак­ту­е­лан у по­след­ње вре­ме. СПЦ и РПЦ до­жи­вља­ва­ју се­бе не са­мо као вер­ ске, не­го и као на­ци­о­нал­не ин­сти­ту­ци­је. Бо­рис Кно­ре, кан­ди­дат фи­ло­зоф­ских на­у­ка и до­цент На­ци­о­нал­ног ис­тра­жи­вач­ког уни­вер­зи­те­та „Ви­со­ка шко­ла еко­но­ми­је“, об­ја­шња­ва то „ја­ком но­стал­ги­јом за из­гу­бље­ним мо­нар­хиј­ским иде­а­лом“. Услед та­квог уза­јам­ног де­ло­ва­ња се и по­ја­вио са­вре­ме­ни фе­но­мен по­ли­тич­ког пра­во­сла­вља: по ми­шље­њу по­је­ди­них ру­ских исто­ри­ча­ра у др­жа­ви по­пут Ру­си­је ми­ни­стри тре­ба да бу­ду пра­во­слав­ни. По Кно­ре­о­вом ми­шље­њу, из­бо­ром Ки­ри­ла за па­три­јар­ха РПЦ је об­ја­ви­ла по­тре­бу да по­ред за­јед­нич­ке мо­ли­тве вр­ши и од­ре­ђе­не кул­тур­но-со­ци­јал­не функ­ци­је и да са­мим тим про­ ши­ри не­дељ­на бо­го­слу­же­ња на „ши­ру ми­си­ју“. Као упе­ча­тљив при­мер та­квог ши­ре­ња Кно­ре на­во­ди иде­о­ло­шко уво­ђе­ње у ин­сти­ту­ци­ју цр­кве та­квих нео­чи­ глед­них „кан­ди­да­та“ као што су суп­кул­ту­ре ро­ке­ра и бај­ке­ра. Ти­ме се из­ме­ђу оста­лог мо­же об­ја­сни­ти чи­ње­ни­ца да из го­ди­не у го­ди­ну ра­сте по­пу­лар­ност па­три­јар­ха Ки­ри­ла у Ру­си­ји и све­ту не са­мо као упе­ча­тљи­ве лич­но­сти пра­во­ сла­вља, не­го и као ак­тив­ног ак­те­ра на сце­ни по­ли­тич­ких зби­ва­ња.

са­ста­вље­на од ма­те­ри­јал­них до­ка­за о ве­ за­ма из­ме­ђу две­ју зе­ма­ља. То су зва­нич­ ни до­ку­мен­ти, по­ве­ље, ука­зи, ру­ко­пи­си, пи­сма и днев­ни­ци са­вре­ме­ни­ка, сли­ке и фо­то­гра­фи­је. Пр­ви пут су из­ло­же­ни по­је­ ди­ни екс­по­на­ти из Др­жав­ног ар­хи­ва РФ: фо­то­гра­фи­је срп­ских кне­зо­ва, ди­пло­ма срп­ског дру­штва Цр­ве­ног кр­ста ко­ју је до­би­ла ве­ли­ка кне­ги­ња Алек­сан­дра Пе­ тров­на за по­моћ ра­ње­ним и бо­ле­сним бор­ци­ма, као и из­ве­штај срп­ског до­бро­ твор­ног дру­штва у Оде­си. Истог да­на у ве­чер­њим са­ти­ма па­три­јарх мо­сков­ски и це­ле Ру­си­је Ки­рил од­слу­жио је ју­тре­ ње у по­двор­ју Ру­ске пра­во­слав­не цр­кве у Бе­о­гра­ду. По­гла­ва­ри РПЦ и СПЦ од­слу­жи­ли су 16. но­вем­бра ли­т ур­ги­ју у Хра­му све­тог Са­ ве, по­сле че­га је па­три­јарх Ири­неј уру­ чио па­три­јар­ху Ки­ри­лу нај­ви­шу на­гра­ду СПЦ – Ор­ден све­тог Са­ве пр­вог ре­да. Ру­ ски па­три­јарх је са сво­је стра­не по­кло­нио Хра­му све­тог Са­ве де­лић мо­шти­ју Алек­ сан­дра Нев­ског са ре­чи­ма: „При­с у­ство ових мо­шти­ју у Ср­би­ји још ви­ше ће ује­ ди­ни­ти на­ше на­ро­де и учвр­сти­ти на­шу ду­хов­ну ве­зу“.

По­се­та па­три­јар­ха РПЦ по­твр­ђу­је да се би­ла­те­рал­на по­ли­тич­ка, еко­ном­ска и кул­тур­на са­рад­ња осла­ња на чвр­сту осно­ву уза­јам­них срп­ско-ру­ских сим­па­ти­ја Ге­ор­гиј Ен­гељ­гарт, РАН

За­тим су па­три­јар­си оти­шли на осве­ће­ње спо­ме­ни­ка ру­ском им­пе­ра­то­ру Ни­ко­ла­ју II у цен­тру срп­ске пре­сто­ни­це. Мо­ну­мент је пре ме­сец да­на до­ве­зен из Ру­си­је као по­клон Ср­би­ји у знак се­ћа­ња на до­га­ђа­је од пре јед­ног ве­ка, ка­да је ру­ски цар по­ др­жао Ср­би­ју и увео сво­ју зе­мљу у Пр­ви свет­ски рат. Ово је је­ди­ни спо­ме­ник по­ диг­нут овом ру­ском им­пе­ра­то­ру. Та­кав спо­ме­ник не по­сто­ји ниг­де дру­где у све­т у, па чак ни у Ру­си­ји. Уве­че истог да­на па­ три­јарх Ири­неј упри­ли­чио је у Бе­о­гра­ду све­ча­ни при­јем у част по­се­те па­три­јар­ха мо­сков­ског и це­ле Ру­си­је Ки­ри­ла Ср­би­ји, по­сле че­га је гост от­пу­то­вао на аеро­дром. „Би­ла­те­рал­ни од­но­си су се ак­тив­но раз­ви­ја­ли то­ком свих про­те­клих го­ди­ на, стал­но је ра­стао про­мет ро­бе, као и ру­ске ин­ве­сти­ци­је у еко­но­ми­ју Ср­би­је. Због то­га се и са­да­шњи ни­во ак­тив­но­сти пот­пу­но укла­па у ту тен­ден­ци­ју. Дру­го је пи­та­ње што он са­да из­ра­зи­то па­да у очи у кон­тек­сту за­хла­ђе­ња од­но­са из­ме­ ђу Ру­си­је и За­па­да због укра­јин­ске кри­зе. Ср­би­ја је јед­на од рет­ких зе­ма­ља Евро­ пе ко­ја је из­бе­гла уво­ђе­ње би­ло ка­квих санк­ци­ја Ру­си­ји“, ко­мен­та­ри­ше Ге­ор­гиј Ен­гељ­гарт по­ве­ћа­ну па­жњу Ру­си­је пре­ма Ср­би­ји. По ре­чи­ма па­три­јар­ха Ки­ри­ла, „од­но­си из­ме­ђу РПЦ и СПЦ има­ју за циљ да са­чу­ва­ју ду­хов­не и кул­т ур­не те­ме­ље на­ро­да, а вла­сти, би­ло у Ру­си­ји или у Ср­ би­ји, тре­ба да спро­во­де по­ли­ти­ку ко­ја не­ће сру­ши­ти те те­ме­ље“.

7

интервју

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.

Па­три­јарх Ири­неј: Ка­да по­ма­га­ли, ни­су нам ни

Ру­ска реч

У ин­тер­вјуу ко­ји је уочи тро­днев­ не по­се­те па­три­јар­ха РПЦ Ки­ри­ла Бе­о­гра­ду дао „Ру­ској ре­чи“, па­три­ јарх СПЦ Ири­неј го­во­ри о пла­но­ ви­ма за бу­ду­ћи са­бор пра­во­слав­ них цр­ка­ва, спо­ме­ни­ци­ма Ру­си­ји и Ру­си­ма у Ср­би­ји, осли­ка­ва­њу хра­ма св. Са­ве и ру­ско-срп­ским од­но­си­ма.

8

Р

у­ска реч: Шта оче­ку­је­те од по­ се­те па­три­јар­ха Ки­ри­ла Ср­би­ ји? Ка­кав је про­грам по­се­те? Да ли ће се во­ди­ти раз­го­во­ри СПЦ и РПЦ и на ка­кве те­ме?

Па­три­јарх Ири­неј: Пре све­га, ми са ра­до­шћу оче­ку­је­мо до­ла­зак Ње­го­ ве све­то­сти па­три­јар­ха ру­ског Ки­ри­ла. Же­ле­ли би­смо да та по­се­та тра­је ду­же, ме­ђу­тим, ве­ро­ват­но због оба­ве­за ко­је има Ње­го­ва све­тост по­се­та је све­де­на на три да­на, и углав­ном ће па­три­јарх би­ти

у Бе­о­гра­ду, ма­да је ра­ни­је би­ло го­во­ра да по­се­ти Пећ­ку па­три­јар­ши­ју и Де­ча­не, али то овом при­ли­ком не­ће би­ти ре­а­ли­зо­ва­ но. По­се­та је не­што че­му се ми ра­ду­је­мо, не са­мо ми, цр­ква, већ и чи­тав наш на­род. Од­но­си на­ших на­ро­да су исто­риј­ски, углав­ном по­чи­ва­ју на на­шој за­јед­нич­кој ве­ри, на пра­во­сла­вљу, а по­ред то­га, ми смо јед­но­крв­ни на­род, та­ко се осе­ћа­мо. Си­гур­но, до­ла­зак Ње­го­ве све­то­сти би­ће при­ли­ка и да по­раз­го­ва­ра­мо о не­ким ак­ ту­ел­ним те­ма­ма у цр­кви, а јед­на од нај­ак­

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.

а нам Ру­си ни­су од­ма­га­ли ту­ел­ни­јих те­ма је­сте пи­та­ње ско­ра­шњег одр­жа­ва­ња Све­пра­во­слав­ног са­бо­ра цр­ ка­ва, ко­ји је пла­ни­ран да бу­де у Ца­ри­гра­ ду 2016. го­ди­не. Не­ке те­ме су из­ра­ни­је при­пре­мље­не, али ће ве­ро­ват­но тим те­ ма­ма би­ти до­да­те и са­вре­ме­ни­је те­ме од оних ко­је су пред­ви­ђе­не. То су питањe рас­ко­ла у цр­ква­ма, пи­та­ње од­но­са и про­ бле­ма ме­ђу цр­ква­ма, пи­та­ње по­ло­жа­ја цр­ка­ва у том ран­ги­ра­њу, пи­та­ње не­ких цр­ка­ва као што је че­шка, као и не­ки про­ бле­ми ко­ји су при­с ут­ни у на­шој цр­кви.

ФО­ТО: ТАСС

Спо­ме­ник ру­ском им­пе­ра­то­ру Ни­ко­ла­ју II, ко­ји ће па­три­јарх Ки­рил осве­шта­ти то­ком сво­је по­се­те, по­ди­же се у Бе­о­гра­ ду у знак се­ћа­ња на ру­ско-срп­ске од­ но­се из вре­ме­на Пр­вог свет­ског ра­та. Да ли сма­тра­те да су Ру­си­ја и Ср­би­ја на пра­ви на­чин обе­ле­жи­ле 100-го­ди­шњи­цу по­чет­ка овог ра­та, на­ро­чи­то у све­тлу све ја­чих по­ку­ша­ја ре­ви­зи­је овог де­ла исто­ри­је? Ка­ко су СПЦ и РПЦ уче­ство­ ва­ле у обе­ле­жа­ва­њу сто­го­ди­шњи­це?

Про­сла­ва сто­го­ди­шњи­це је у то­ку. И код нас се обе­ле­жа­ва. Ни­је то про­сла­ва, то је под­се­ћа­ње на то вре­ме, ве­ли­ко вре­ме и зна­чај­но вре­ме, и на тра­ге­ди­је Пр­вог свет­ског ра­та у ко­ме је не­ко­ли­ко ми­ли­о­на стра­да­ло. Нај­ви­ше су стра­да­ли и Ру­си и Ср­би. Као што ре­кох, до­га­ђа­ји су у то­ку, ка­ко код нас, та­ко и у дру­гим др­жа­ва­ма ко­је су уче­ство­ва­ле у то­ме ра­т у, а је­дан од ви­дљи­вих зна­ко­ва тог обе­ле­жа­ва­ња је­сте и по­ди­за­ње спо­ме­ни­ка ру­ском ца­ру Ни­ко­ла­ју Дру­гом. О том спо­ме­ни­ку се и ра­ни­је го­во­ри­ло, и на­ма је дра­го што ће ње­гов лик и ње­гов спо­ме­ник укра­ша­ва­ти наш град. Ни­ко­лај Дру­ги, цар ру­ски, од­и­грао је вр­ло ве­ли­ку уло­гу у исто­ри­ји срп­ско­га на­ро­да. Он је схва­тио опа­сност од ра­та, Пр­вог свет­ског ра­та. Иако ста­ње у Ру­си­ји та­да, 1915. и 1916. го­ди­не, ни­је би­ло до­бро, Ни­ко­лај је ипак стао на стра­ну срп­ског на­ро­да, а по­себ­но ми це­ни­мо онај ње­гов по­сту­пак, ка­да су за­пад­ни са­ве­зни­ци по­че­ли да из­ бе­га­ва­ју да при­хва­те срп­ску вој­ску. Та­да

је Ни­ко­лај по­ру­чио: уко­ли­ко не при­хва­те срп­ску вој­ску, он ће на­пу­сти­ти са­вез и скло­пи­ти се­па­рат­ни мир са Не­мач­ком да би за­шти­тио Ср­бе. То је до­ве­ло до то­га да је срп­ска вој­ска би­ла при­хва­ће­на, пре­ба­ че­на пре­ко Ја­дран­ског мо­ра и сме­ште­на на Кр­фу, та­мо где је би­ла при­пре­ма за про­бој Со­лун­ског фрон­та. Цар Ни­ко­лај је ве­о­ма за­слу­жан, по­себ­но тра­ге­ди­ја ње­ го­ва. Ја сам до­био јед­ну зна­чај­ну књи­гу о ца­ру Ни­ко­ла­ју са по­ро­ди­цом, ње­го­вом стра­да­њу, баш сад то чи­там, ви­дим ко­ли­ ко су и Ру­си­ја и цар­ска по­ро­ди­ца стра­да­ ли. Они су за­и­ста му­че­ни­ци и за­слу­жу­ју да бу­ду уне­се­ни у ка­лен­дар. Ка­да смо већ код спо­ме­ни­ка... Не­дав­но је у Бе­о­гра­ду обе­ле­же­на 70-го­ди­шњи­ца осло­бо­ђе­ња Бе­о­гра­да од стра­не Цр­ве­ не ар­ми­је, на ко­јој сте и Ви при­су­ство­ ва­ли. Да ли СПЦ и РПЦ та­ко­ђе пла­ни­ра­ју и не­ке про­јек­те ве­за­не за спо­ме­ни­ке па­лим ру­ским (и со­вјет­ским) бор­ци­ма из Дру­гог свет­ског ра­та? Као што зна­ мо, мно­ги од њих на те­ри­то­ри­ји Ср­би­је на­ла­зе се у ве­о­ма ло­шем ста­њу.

Спо­ме­ни­ци по­сто­је, ја ни­сам до­вољ­но упо­знат у ка­квом се они ста­њу на­ла­зе. И ево, то је при­ли­ка мо­жда да се ти спо­ ме­ни­ци до­ве­ду у при­стој­ни­је ста­ње не­го што је­с у. Они нас опо­ми­њу на ве­ли­ке жр­ тве ко­је је Цр­ве­на ар­ми­ја под­не­ла при­ ли­ком осло­бо­ђе­ња од фа­ши­зма. Па­лих је био ве­ли­ки број у Бе­о­гра­ду и уоп­ште у Ср­би­ји. То не сме да се за­бо­ра­ви и то тре­ба обе­ле­жи­ти спо­ме­ни­ци­ма ко­ји ће трај­но под­се­ћа­ти и опо­ми­ња­ти на жр­тву оних ко­ји су да­ли сво­је жи­во­те за сло­бо­ ду овог на­ро­да. Про­шле го­ди­не сте у ин­тер­вјуу за „Ру­ ску реч“ ре­кли да су у то­ку до­го­во­ри са ру­ским умет­ни­ци­ма у ве­зи са мо­гу­ћим осли­ка­ва­њем уну­тра­шњо­сти хра­ма св. Са­ве у Бе­о­гра­ду. Има ли но­во­сти на том по­љу? Да ли су раз­го­во­ри за­вр­ше­ни и да ли је не­што кон­крет­но до­го­во­ре­но?

Пи­та­ње осли­ка­ва­ња хра­ма све­то­га Са­ве

је вр­ло ак­т у­ел­но и не­дав­но је био са­ста­ нак пред­став­ни­ка Ср­би­је са пред­став­ни­ ци­ма Ру­си­је, на­шег ми­ни­стра спољ­них по­сло­ва и ми­ни­стра спољ­них по­сло­ва Ру­си­је, где је го­во­ре­но о на­чи­ну, ме­то­ду и о сред­стви­ма за тај по­сао. О то­ме се раз­го­ва­ра већ ду­же. Са­да се до­шло до са­ гла­сно­сти ко ће из­во­ди­ти ра­до­ве, ко­јим сти­лом ће се ра­ди­ти ли­ко­ви. Углав­ном, ру­ски умет­ни­ци ће во­ди­ти глав­ну реч, уз са­рад­њу на­ших умет­ни­ка. На­да­мо се да ће по­чет­ком иду­ће го­ди­не по­че­ти са ра­ дом. За­са­да се вр­ше при­пре­ме за мо­за­ик, ко­је зах­те­ва­ју до­ста по­сла, а он­да ће иду­ ће го­ди­не умет­ни­ци, ко­јих ће би­ти вр­ло ве­ли­ки број, по­че­ти са ра­дом, и на­да­мо се да ће за шест до осам го­ди­на, ако све бу­де ишло по пла­ну, храм би­ти за­вр­шен. Ми смо бла­го­дар­ни за спрем­ност и рас­ по­ло­же­ње ру­ске цр­кве и ру­ског на­ро­да, али и др­жа­ве, да узме уче­шће у то­ме де­лу, да га фи­нан­си­ра - уз на­ше уче­шће - и то ће би­ти је­дан ве­ли­ки при­мер на­ше бли­ зи­не, на­ше са­рад­ње, са­рад­ње ру­ске цр­кве, ру­ског на­ро­да и на­шег срп­ског на­ро­да. То је ве­ли­ки рад, та­мо има око пет­на­ест хи­ља­да ква­драт­них ме­та­ра. Има­ли су та­ мо три по­ну­де, иза­бра­на је јед­на по­ну­да са Му­хи­ном на че­лу, по­зна­тим ака­де­ми­ ком, струч­ња­ком за мо­за­ик, та­ко да ће он во­ди­ти глав­ну реч, а што се ти­че сти­ла - би­ће срп­ско-ви­зан­тиј­ски стил фре­са­ка. Ка­ ко ће се, пре­ ма Ва­ шем ми­ шље­ њу, раз­ ви­ ја­ ти од­ но­ си СПЦ и РПЦ у бу­дућ­но­сти?

То смо све де­ли­мич­но ка­за­ли. Ми одр­жа­ ва­мо нај­бо­ље од­но­се са ру­ском цр­квом, ка­да иде­мо у Ру­си­ју ми иде­мо у свој на­ род, ка­да Ру­си до­ла­зе на­ма, ми има­мо осе­ћај да нам до­ла­зе нај­ро­ђе­ни­ји, а та­ко се и Ру­си осе­ћа­ју. На­ше ве­зе исто­риј­ске ни­с у од ју­че, то су древ­не ве­зе два на­ро­да ко­ји су срод­ни, ко­ји су нај­бли­ски­ји крв­ни срод­ни­ци, а на­ше ду­хов­не ве­зе по­чи­њу од све­то­га Са­ве, ка­да је као млад оти­шао у Све­т у Го­ру у ру­ски ма­на­стир. Срп­ски на­род је увек имао ве­ли­ко по­ве­ре­ње и по­што­ва­ње ру­ског на­ро­да, и Ру­си­ја је кад год је мо­гла при­ска­ка­ла у по­моћ: у то­ку Пр­вог устан­ка, осло­ба­ђа­ња од тур­ског ига, и ка­сни­је. А ка­да се де­ша­ва­ло да нам мо­жда ни­с у пру­жи­ли по­моћ кад смо оче­ ки­ва­ли, бит­но је да нам ни­с у од­ма­га­ли. Ако ни­с у по­мо­гли, ни­с у нам ни од­ма­ га­ли, што ни­је слу­чај са на­шим дру­гим при­ја­те­љи­ма. Раз­го­вор је во­ди­ла Ди­на­ра Гра­чо­ва 9

економија

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.

Ру­ска Цен­трал­на бан­ка пу­сти­ла ру­бљу на сло­бод­но тр­жи­ште Пи­ше: Алек­сеј Ло­сан

про­да­ва­ла је пре­ко 2 ми­ли­јар­де до­ла­ра днев­но. Ка­ко на­во­ди прес-слу­жба Цен­ трал­не бан­ке, од­у­ста­ја­ње од нео­гра­ни­ че­них де­ви­зних ин­тер­вен­ци­ја ће би­ти пре­пре­ка за спе­ку­ла­тив­ну „игру“ про­тив ру­бље. Ме­ђу­тим, од­лу­ка је до­ве­ла до на­ гле про­ме­не кур­са: вред­ност ру­бље је 8. но­вем­бра то­ком тр­го­ви­не на бер­зи па­ла за го­то­во 10% у од­но­с у на до­лар, а за­тим је по­ра­сла и прак­тич­но по­вра­ти­ла из­гу­ бље­ну вред­ност.

Ру­ска Цен­трал­на бан­ка је пре­шла на пли­ва­ју­ћи курс ру­ске на­ци­о­нал­ не ва­лу­те. Фак­тич­ко од­у­ста­ја­ње Бан­ке Ру­си­је од пру­жа­ња ре­дов­не по­др­шке ру­бљи до­ве­ло је до на­глог па­да кур­са. Ме­ђу­тим, по ми­шље­њу струч­ња­ка, ова од­лу­ка би ру­ски фи­ нан­сиј­ски си­стем у бу­дућ­но­сти мо­ гла да учи­ни ста­бил­ни­јим, док би ру­бља мо­гла да по­ста­не сло­бод­но Но­ва стра­те­ги­ја кон­вер­ти­бил­на ва­лу­та. „Од­лу­ка Цен­трал­не бан­ке до­не­та је у

Р

у­ска Цен­трал­на бан­ка је пре­ шла на пли­ва­ју­ћи курс ру­ске на­ци­о­нал­не ва­лу­те. Пре­ма но­вој стра­те­ги­ји, Бан­ка Ру­ си­је не­ће у зна­чај­ни­јем оби­му вр­ши­ти ва­лут­не ин­тер­вен­ци­је, од­но­сно про­да­ва­ти до­ла­ре на ру­ском тр­ жи­шту. Цен­трал­на бан­ка ће про­да­ва­ти мак­си­мал­но 350 ми­ли­о­на до­ла­ра днев­ но, што, пре­ма ре­чи­ма ана­ли­ти­ча­ра, не мо­же ути­ца­ти на де­ви­зни курс. Ра­ни­је је ЦБ спро­во­ди­ла ин­тер­вен­ци­је све док се курс ру­бље не би ста­би­ли­зо­вао. Ра­ ди по­ре­ђе­ња на­во­ди­мо да је у ок­то­бру 2014. Цен­трал­на бан­ка по­тро­ши­ла око 29,3 ми­ли­јар­де до­ла­ра за по­др­шку ру­ бљи, а то­ком пр­вих де­вет да­на но­вем­бра 10

скла­ду са стра­те­ги­јом пре­ла­ска на ин­ фла­ци­о­но тар­ге­ти­ра­ње, а део стра­те­ги­је је и пли­ва­ју­ћи курс на­ци­о­нал­не ва­лу­те“, об­ја­шња­ва на­чел­ник ана­ли­тич­ког оде­ље­ ња Ин­ве­сти­ци­о­не ком­па­ни­је „РУСС-ИН­ ВЕСТ“ Дми­триј Бе­ден­ков. Исто­вре­ме­но је, пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, Цен­трал­на бан­ка за­др­жа­ла мо­гућ­ност да, у слу­ча­ ју да бу­де угро­же­на ста­бил­ност, из­вр­ши

ин­тер­вен­ци­ју ве­ћу од по­ме­ну­тих 350 ми­ ли­о­на до­ла­ра. Уво­ђе­ње днев­них ли­ми­та на ин­тер­вен­ци­је тре­ба да сма­њи при­ти­ сак на злат­не и де­ви­зне ре­зер­ве, до­да­је Бе­ден­ков. Пад кур­са ко­ји је за­тим усле­дио об­ја­ шња­ва се фун­да­мен­тал­ним фак­то­ри­ма: па­дом це­на наф­те и огра­ни­че­ним при­ сту­пом спољ­ним тр­жи­шти­ма ка­пи­та­ ла. Пре­ма по­да­ци­ма Цен­трал­не бан­ке, про­цес адап­та­ци­је де­ви­зног тр­жи­шта на но­ви ме­ха­ни­зам де­ви­зне по­ли­ти­ке тра­ја­ће још из­ве­сно вре­ме, то­ком ко­јег мо­же до­ћи до кре­та­ња кур­са у раз­ли­ чи­тим прав­ци­ма. Осим то­га, до­лар се у кон­тек­сту ра­ста аме­рич­ке еко­но­ми­је ста­би­ли­зу­је на ре­корд­но ви­со­ком ни­ воу у од­но­с у на оста­ле ва­лу­те. Та­ко је ен­гле­ска фун­та до­сти­гла свој го­ди­шњи ми­ни­мум, а евро ми­ни­мал­ну вред­ност то­ком по­след­ње две го­ди­не, док је курс ја­пан­ског је­на до­сти­гао нај­ни­жи ни­во за по­след­њих се­дам го­ди­на.

Пр­ви ре­зул­та­ти „но­ве стра­те­ги­је“ су јед­но­став­ни: ру­бља по­но­во до­сти­же ми­ни­мал­не вред­но­сти, по­што су ин­тер­вен­ци­је Цен­трал­не бан­ке то­ком по­след­њих не­ко­ли­ко не­де­ља су­штин­ски ре­ме­ти­ле рад про­да­ва­ца Ан­тон Со­ро­ко, фи­нан­сиј­ски ана­ли­ти­чар

ФО­ТО: Re­u­ters

Пре­ма ре­чи­ма струч­ња­ка, пре­лаз на пли­ва­ју­ћи курс ру­бље ће се у ду­го­роч­ној пер­спек­ти­ви по­зи­тив­но од­ра­зи­ти на еко­но­ми­ју, али крат­ко­роч­не прог­но­зе ни­су та­ко оп­ти­ми­стич­не

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.

Мо­гу­ће по­сле­ди­це

„Пр­ви ре­зул­та­ти ‘но­ве стра­те­ги­је’ су јед­ но­став­ни: ру­бља по­но­во до­сти­же ми­ни­ мал­не вред­но­сти, по­што су ин­тер­вен­ци­је Цен­трал­не бан­ке то­ком по­след­њих не­ ко­ли­ко не­де­ља су­штин­ски ре­ме­ти­ле рад про­да­ва­ца“, об­ја­шња­ва Ан­тон Со­ро­ко, ана­ли­ти­чар ин­ве­сти­ци­о­ног хол­дин­га „ФИ­НАМ“. Ме­ђу­тим, на тај на­чин, пре­ ма ње­го­вим ре­чи­ма, ру­бља по­сте­пе­но на­пре­ду­је у прав­цу сло­бод­но кон­вер­ти­ бил­не ва­лу­те, што зна­чи мо­гућ­ност да се она раз­ме­њу­је са би­ло ко­јом ва­лу­том без кон­вер­то­ва­ња у ре­зер­вне ва­лу­те. „На при­мер, у овом тре­нут­ку, ако же­ли­те да за­ме­ни­те ру­бљу за швај­цар­ски фра­нак или мек­сич­ки пе­зос, до­ма­ћа ва­лу­та мо­ра нај­пре да се пре­ба­ци у аме­рич­ке до­ла­ре по кур­с у ЦБ, а тек за­тим у пе­зо­се“, об­ ја­шња­ва Со­ро­ко. Услед то­га, пре­ма ње­ го­вим по­да­ци­ма, при за­ме­ни до­ла­зи до до­дат­не тран­сак­ци­је, ко­ја по­ве­ћа­ва тро­ шко­ве еко­ном­ског аген­та, као и ути­цај кључ­не ре­зер­вне ва­лу­те. Пре­ма ре­чи­ма Ан­то­на Со­ро­ка, пре­лаз на пли­ва­ју­ћи курс ру­бље ће се у ду­го­ роч­ној пер­спек­ти­ви по­зи­тив­но од­ра­зи­ ти на еко­но­ми­ју. Ме­ђу­тим, крат­ко­роч­не прог­но­зе ни­с у та­ко оп­ти­ми­стич­не. „Пре све­га, сло­бод­но кон­вер­то­ва­ње зна­чи да Цен­трал­на бан­ка ви­ше не­ће ути­ца­ти на фор­ми­ра­ње вред­но­сти ру­ске ва­лу­те, што ће до­ве­сти до по­ве­ћа­ња во­ла­тил­но­сти“, ка­же Со­ро­ко. По ње­го­вом ми­шље­њу, би­ ће мно­го те­же пред­ви­де­ти ва­лут­не ри­ зи­ке у крат­ко­роч­ној пер­спек­ти­ви, што ће се не­га­тив­но од­ра­зи­ти на ком­па­ни­ је ко­је ин­тен­зив­но са­ра­ђу­ју са стра­ним парт­не­ри­ма. Обич­ним гра­ђа­ни­ма то ће до­не­ти ри­зик па­да вред­но­сти ру­бље, што ће се не­га­тив­но од­ра­зи­ти на ку­пов­ну моћ ста­нов­ни­штва, јер део ро­бе се ку­пу­је за де­ви­зе, сма­тра Ан­тон Со­ро­ко. Ме­ђу­тим, Цен­трал­на бан­ка из­ја­вљу­је да у слу­ча­ју на­глог и ду­го­трај­ног па­да кур­са она по­ но­во мо­же при­ме­ни­ти про­да­ју до­ла­ра на тр­жи­шту.

Ру­си­ја и Иран скло­пи­ли нај­ве­ћи спо­ра­зум у сфе­ри ну­кле­ар­не енер­ге­ти­ке Ру­ска реч

Ру­ска др­жав­на кор­по­ра­ци­ја „Ро­са­ том“ и Иран пот­пи­са­ли су уго­вор о из­град­њи дру­гог сег­мен­та ну­кле­ ар­не елек­тра­не „Бу­шер“, као и о по­ ди­за­њу енер­гет­ских бло­ко­ва на дру­ гим ло­ка­ци­ја­ма. Ну­кле­ар­но го­ри­во ће до­ла­зи­ти из Ру­си­је и вра­ћа­ти се на­зад на пре­ра­ду и чу­ва­ње. Струч­ ња­ци су ово већ на­зва­ли нај­ве­ћим ино­стра­ним про­јек­том ру­ске др­жав­ не кор­по­ра­ци­је.

У

ди­зај­на у Ира­ну парт­не­ри пла­ни­ра­ју да ис­пи­та­ју еко­ном­ску ис­пла­ти­вост и мо­ гућ­ност да се у Ира­ну про­из­во­де еле­мен­ ти ну­кле­ар­ног го­ри­ва ко­ји ће се ко­ри­сти­ ти у овим енер­гет­ским бло­ко­ви­ма. „Ово је у енер­гет­ској сфе­ри нај­ве­ћи уго­ вор ко­ји се ре­а­ли­зу­је у ино­стран­ству. Иран је у ста­њу то да пла­ти, јер про­да­је наф­т у и гас, од че­га ће ку­по­ва­ти на­шу тех­но­ло­ги­ју и опре­му“, из­ја­вио је за лист „Взгљад“ ге­не­рал­ни ди­рек­тор Ин­сти­т у­та за про­бле­ме енер­ге­ти­ке Бу­лат Ниг­ма­т у­ ли. „Спо­ра­зум омо­гу­ћа­ва да се ис­ко­ри­сте ру­ски ин­ду­стриј­ски ка­па­ци­те­ти за из­ град­њу ну­кле­ар­них цен­тра­ла. С об­зи­ром да се Иран при­бо­ја­ва уво­ђе­ња ем­бар­га од стра­не За­па­да, сву основ­ну опре­му ће на­ба­вља­ти у Ру­си­ји“, до­да­је Ниг­ма­т у­ли. Иран, с дру­ге стра­не, до­би­ја мо­гућ­ност ди­вер­зи­фи­ка­ци­је сво­је енер­гет­ске по­ ли­ти­ке. „Још пре Ислам­ске ре­во­лу­ци­је

го­вор пред­ви­ђа из­град­њу два енер­гет­ска бло­ка ну­кле­ар­не елек­тра­не „Бу­шер“ уз мо­гућ­ ност про­ши­ре­ња до че­ти­ри енер­гет­ска бло­ка. Стра­не су та­ ко­ђе до­го­во­ри­ле из­град­њу још че­ти­ри енер­гет­ска бло­ка на дру­гим ло­ка­ци­ја­ма, ко­је за­сад ни­с у од­ре­ђе­не. Вред­ност уго­во­ра ни­је об­ја­вље­на, али слич­ни про­јек­ти у ино­стран­ству су ра­ни­је би­ли про­це­ње­ ни на вред­ност од око 10 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. За цео про­је­кат из­град­ње ну­кле­ар­них енер­гет­ских бло­ко­ва у Ира­ну, укљу­ чу­ју­ћи ис­по­ру­ке опре­ме и ну­кле­ар­ног го­ри­ва, га­ За цео про­је­кат из­град­ње ну­кле­ар­них енер­гет­ских бло­ко­ва у Ира­ну, укљу­чу­ју­ћи ран­ци­је да­је Ме­ђу­на­род­ ис­по­ру­ке опре­ме и ну­кле­ар­ног го­ри­ва, га­ран­ци­је да­је Ме­ђу­на­род­на аген­ци­ја на аген­ци­ја за ну­кле­ар­ну за ну­кле­ар­ну енер­ги­ју (IAEA) енер­ги­ју (IAEA). По­је­кат је у пот­пу­но­сти раз­вој ну­кле­ар­не енер­ге­ти­ке је био по­ у скла­ду са ре­жи­мом не­ши­ре­ња ну­кле­ар­ ста­вљен као при­о­ри­тет, пред­ла­га­но је них ма­те­ри­ја­ла, исто као и при­ли­ком из­ да се из­гра­ди 20 енер­гет­ских бло­ко­ва“, град­ње пр­вог бло­ка ну­кле­ар­не елек­тра­не об­ја­снио је у ин­тер­вјуу за лист „Взгљад“ „Бу­шер“, на­во­ди се у зва­нич­ном са­оп­ на­уч­ни са­рад­ник Ин­сти­т у­та за ори­јен­ ште­њу др­жав­не кор­по­ра­ци­је „Ро­са­том“. тал­не сту­ди­је РАН Вла­ди­мир Са­жин. Ну­кле­ар­но го­ри­во за ну­кле­ар­не елек­ Пре­ма ре­чи­ма струч­ња­ка, за­хва­љу­ју­ћи тра­не ће то­ком жи­вот­ног ци­клу­са осам по­ве­ћа­њу ка­па­ци­те­та за про­из­вод­њу но­вих енер­гет­ских бло­ко­ва про­из­во­ди­ти ну­кле­ар­не енер­ги­је Иран ће мо­ћи ви­ше ру­ска стра­на. Ис­тро­ше­но ну­кле­ар­но го­ наф­те и га­са да про­да­је у ино­стран­ству и ри­во би­ће вра­ће­но у Ру­си­ју на пре­ра­ду на тај на­чин ће зна­чај­но по­ве­ћа­ти при­лив и чу­ва­ње. У окви­ру ши­ре­ња из­град­ње у бу­џет. Те­хе­ран ће та­ко­ђе до­би­ти но­ва ну­кле­ар­них енер­гет­ских бло­ко­ва ру­ског рад­на ме­ста.

ФО­ТО: Press Pho­to

Ка­ко на­во­ди прес-слу­жба Цен­трал­не бан­ке, од­у­ста­ја­ње од нео­гра­ни­че­них де­ви­зних ин­тер­вен­ци­ја ће би­ти пре­пре­ка за спе­ку­ла­тив­ну „игру“ про­тив ру­бље

11

политика

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.

Ру­си­ја и Аб­ха­зи­ја зва­нич­но по­ста­ле са­ве­зни­це Пи­ше: Ју­риј Си­мо­њан

Пред­сед­ни­ци Ру­си­је и Аб­ха­зи­је Вла­ди­мир Пу­тин и Ра­ул Ха­џим­ба

Р

ад на Спо­ра­зу­му о са­рад­њи и стра­ те­шком парт­нер­ ству био је при­ лич­но на­по­ран. У по­чет­ку је Су­ху­ми од­ба­цио на­црт ко­ји је пред­ло­жи­ла Мо­сква, сма­тра­ју­ћи да мно­ги чла­но­ви спо­ра­зу­ма по­вре­ђу­ју су­ ве­ре­ни­тет Аб­ха­зи­је. По­сле то­га аб­ха­ски на­црт ни­је од­го­ва­рао Мо­скви, јер је по ње­ном схва­та­њу спо­ра­зум оба­ве­зи­вао Ру­си­ју да пру­жа по­моћ Аб­ха­зи­ји, а да ни­шта не до­би­је за­уз­врат. На кра­ју је пред­сед­ни­ци­ма на пот­пис до­ста­вље­на ком­про­ми­сна ва­ри­јан­та, у ко­јој су убла­ же­не фор­му­ла­ци­је спо­ра­зу­ма ве­за­не за ства­ра­ње над­на­ци­о­нал­них струк­т у­ра у вој­ној и пра­во­с уд­ној сфе­ри. Овај до­ку­мент пред­ви­ђа фор­ми­ра­ње за­ јед­нич­ког про­сто­ра од­бра­не и без­бед­но­ сти, укљу­чу­ју­ћи и ства­ра­ње ује­ди­ње­не гру­па­ци­је тру­па две­ју др­жа­ва под ује­ди­ ње­ном ко­ман­дом. Спо­ра­зум та­ко­ђе га­ран­ ту­је Аб­ха­зи­ји ви­ше со­ци­јал­не стан­дар­де, укљу­чу­ју­ћи и пен­зиј­ско, ме­ди­цин­ско и со­ци­јал­но оси­гу­ра­ње, ве­ће пла­те у здрав­ ству, обра­зо­ва­њу и на­у­ци, и по­сте­пе­но 12

ФО­ТО: Кон­стан­тин За­вра­жин / Росијска газета

Пред­сед­ни­ци Ру­си­је и Аб­ ха­зи­је Вла­ди­мир Пу­тин и Ра­ул Ха­џим­ба пот­пи­са­ли су 24. но­вем­бра Спо­ра­зум о са­рад­њи и стра­те­шком парт­нер­ству. Спо­ра­зум тре­ба да по­диг­не ме­ђу­ др­жав­не од­но­се на ви­ши ни­во ин­те­гра­ци­је, што под­ра­зу­ме­ва је­дин­стве­ ни без­бед­но­сни про­стор, раст ин­ве­сти­ци­о­не ак­ тив­но­сти и по­ве­ћа­ње фи­ нан­сиј­ске по­мо­ћи. Пре­ма оце­на­ма екс­пе­ра­та, спо­ ра­зу­мом се по­ве­ћа­ва ути­ цај Ру­си­је у За­кав­ка­зју, а Аб­ха­зи­ји се за­уз­врат га­ ран­т у­ју без­бед­ност и еко­ ном­ски раст.

по­ди­за­ње тих стан­дар­да до ру­ског ни­воа. Пред­сед­ник РФ Вла­ди­мир Пу­тин већ је обе­ћао Аб­ха­зи­ји кре­дит у ви­си­ни од пет ми­ли­јар­ди ру­ба­ља (пре­ко 100 ми­ли­о­на до­ла­ра) за ре­а­ли­за­ци­ју Спо­ра­зу­ма о са­ рад­њи и стра­те­шком парт­нер­ству.

Осу­де За­па­да

Гру­зи­ја, САД, ЕУ и НА­ТО су осу­ди­ли спо­ра­зум, а у са­мој Аб­ха­зи­ји је ње­го­во пот­пи­си­ва­ње иза­зва­ло раз­ли­чи­те ре­ак­ ци­је. У Су­ху­ми­ју су одр­жа­на два ми­тин­ га: ми­тинг по­др­шке и ми­тинг про­те­ста. Тре­ба ипак ре­ћи да ве­ћи­на ло­кал­них по­ ли­ти­ча­ра по­зи­тив­но оце­њу­је спо­ра­зум. Бив­ши пре­ми­јер Сер­геј Шам­ба ис­та­као је у раз­го­во­ру за „Ру­ску реч“ да спо­ра­зум има ве­о­ма ве­ли­ки зна­чај за Аб­ха­зи­ју, да јој отва­ра но­ве мо­гућ­но­сти за еко­ном­ски раз­вој и га­ран­т у­је јој без­бед­ност. Не­што уз­др­жа­ни­ја у оце­ни спо­ра­зу­ма би­ ла је На­те­ла Ака­ба, се­кре­тар Дру­штве­не ко­мо­ре Ре­пу­бли­ке Аб­ха­зи­је. По ње­ним

ре­чи­ма, скло­пље­ни спо­ра­зум по­ја­ча­ва ути­цај Ру­си­је на Ју­жном Кав­ка­зу. „Ру­си­ја очи­глед­но те­жи да ство­ри но­ве вој­но­по­ ли­тич­ке и еко­ном­ске али­јан­се као про­ тив­те­жу све ја­чим при­ти­сци­ма ко­ји се на њу вр­ше. И Аб­ха­зи­ја, ко­ја је ма­ла по по­вр­ши­ни, али је зна­чај­на по ге­о­граф­ ском по­ло­жа­ју, мо­же у то­ме да по­мог­не“, из­ја­ви­ла је Ака­ба за „Ру­ску реч“. Са дру­ге стра­не, Аб­ха­зи­ја је пре­жи­ве­ла раз­ор ­ ан рат и још увек ни­је упло­ви­ла у мир­не во­де. „По за­вр­шет­ку рат­них деј­ ста­ва кра­јем 1993. у на­шој зе­мљи ни­је ус­по­ста­вљен ста­би­лан мир, јер Гру­зи­ја ево већ 20 го­ди­на од­би­ја да пот­пи­ше са Аб­ха­зи­јом ми­ров­ни спо­ра­зум. То нас при­мо­ра­ва да пре­ду­зме­мо ко­ра­ке у прав­ цу ја­ча­ња сво­је без­бед­но­сти. Ту се на­ши ин­те­ре­си по­ду­да­ра­ју са ин­те­ре­си­ма Ру­ си­је. На­да­мо се да еко­ном­ска по­моћ ко­ ју је обе­ћа­ла Ру­си­ја не­ће би­ти усме­ре­на на енорм­но уве­ћа­ње на­шег чи­нов­нич­ ког апа­ра­та, не­го на ства­ра­ње ефи­ка­сне

војска

Будућност Јужног Кавказа

Екс­пер­ти се на­да­ју ја­ча­њу ста­бил­но­сти на Ју­жном Кав­ка­зу. Ди­рек­тор Ме­ђу­на­род­ног ин­сти­т у­та за но­во­фор­ми­ра­не др­жа­ве Алек­сеј Мар­ти­ нов сма­тра да је глав­на вред­ност но­ве ре­ дак­ци­је спо­ра­зу­ма у то­ме што су у ње­му од­ра­же­ни ин­те­ре­си Ру­си­је у за­кав­ка­ском ре­ги­о­ну и исто­вре­ме­но су да­те га­ран­ци­је без­бед­ног раз­во­ја аб­ха­ске др­жа­ве. „Спо­ ра­зум ће омо­гу­ћи­ти да се у ре­пу­бли­ци ре­а­ли­зу­ју круп­ни про­јек­ти ко­ји мо­гу да из­ме­не чи­та­ву ге­о­по­ли­тич­ку ат­мос­фе­ру на Ју­жном Кав­ка­зу. То је пре све­га про­ је­кат же­ле­знич­ке пру­ге из Ру­си­је у Јер­ ме­ни­ју и њен про­ду­же­так у Иран пре­ко Аб­ха­зи­је и Гру­зи­је, уз исто­вре­ме­но по­ве­ зи­ва­ње са гру­зиј­ским и аб­ха­ским лу­ка­ ма“, ка­же за „Ру­ску реч“ Мар­ти­нов. По ми­шље­њу овог по­ли­ти­ко­ло­га, ре­а­ли­за­ ци­ја по­ме­ну­тог про­јек­та ће би­ти део још ве­ћег про­јек­та ко­ји под­ра­зу­ме­ва фор­ми­ ра­ње са­вре­ме­ног ту­ри­стич­ког ам­би­јен­та у Аб­ха­зи­ји, пу­шта­ње у рад аеро­дро­ма у Су­ху­ми­ју, ства­ра­ње не­ко­ли­ко од­ма­ра­ли­ шта ме­ђу­на­род­ног ран­га, итд. Ан­дреј Аре­шев, екс­перт Цен­тра за про­ у­ча­ва­ње Кав­ка­за и Цен­трал­не Ази­је на Ин­сти­т у­т у за ори­јен­та­ли­сти­ку Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка, скре­ће па­жњу на то да ће по­сле скла­па­ња спо­ра­зу­ма Ру­си­ ја про­ши­ри­ти са­рад­њу са Аб­ха­зи­јом, укљу­чу­ју­ћи те­шњу ин­те­гра­ци­ју у вој­ној и еко­ном­ској сфе­ри и до­дат­не га­ран­ци­је без­бед­но­сти. „Ру­ске га­ран­ци­је без­бед­но­ сти оси­гу­ра­ва­ју ре­пу­бли­ку од не­при­јат­ них из­не­на­ђе­ња ко­ја мо­гу би­ти иза­зва­на но­вим за­о­штра­ва­њем си­т у­а­ци­је на Кав­ ка­зу“, сма­тра Аре­шев. Он та­ко­ђе скре­ће па­жњу на то да спо­ра­ зум под­ра­зу­ме­ва оба­ве­зу Ру­ске Фе­де­ра­ ци­је ве­за­ну за пру­жа­ње до­при­но­са ин­те­ гра­ци­ји Аб­ха­зи­је у про­ру­ске али­јан­се. „То је за­ни­мљив мо­ме­нат“, ре­као је Аре­шев за „Ру­ску реч“. „На­рав­но, не по­ми­ње се не­по­сред­но члан­ство Аб­ха­зи­је у Ца­рин­ ској или Евро­а­зиј­ској еко­ном­ској уни­ји (ЕАЕУ), јер осим РФ ни­јед­на чла­ни­ца те ор­га­ни­за­ци­је ни­је при­зна­ла не­за­ви­сност ове ре­пу­бли­ке, али ће се тр­го­вин­ско-еко­ ном­ске ве­зе Аб­ха­зи­је са оста­лим чла­ни­ ца­ма ЕАЕУ ре­а­ли­зо­ва­ти пре­ко ру­ске те­ри­то­ри­је.“

„Про­зор“ ко­ји кон­тро­ли­ше ко­смич­ки про­стор Пи­ше: Ва­дим Ма­тве­јев

Је­ди­ни­це ва­зду­шно-ко­смич­ке од­ бра­не (ВКО) за­вр­ши­ле су др­жав­но те­сти­ра­ње оп­тич­ко-елек­трон­ског си­сте­ма за от­кри­ва­ње ко­смич­ких обје­ка­та „Ок­но“ („про­зор“), ко­ји се на­ла­зи у Та­џи­ки­ста­ну. До 2018. ће би­ти по­ста­вље­но пре­ко 10 нај­са­ вре­ме­ни­јих си­сте­ма за кон­тро­лу ко­ смич­ког про­сто­ра. Пр­ви та­кви си­ сте­ми би­ће из­гра­ђе­ни на те­ри­то­ри­ји Ал­тај­ског и При­мор­ског Кра­ја (ју­ жни Си­бир и ру­ски Да­ле­ки Ис­ток).

О

п­тич­ко-елек­трон­ски си­стем „Ок­но“ је мо­дер­ни­зо­ван и би­ће по­ста­вљен на бор­бе­но де­жур­ ство 1. де­цем­бра 2014. По­сто­ је­ћим ста­ни­ца­ма овог си­сте­ма до­да­те су че­ти­ри но­ве оп­тич­ ко-елек­трон­ске ста­ни­це за бе­ле­же­ње и при­ку­пља­ње ба­зе по­да­та­ка о ко­смич­ким објек­ти­ма. По­ред то­га, мон­ти­ра­на је и те­ ле­ви­зиј­ска апа­ра­т у­ра по­след­ње ге­не­ра­ ци­је ко­ја слу­жи за от­кри­ва­ње ко­смич­ких обје­ка­та. Она се ко­ри­сти за­јед­но са са­вре­ ме­ним ра­чун­ским сред­стви­ма, на­пра­вље­ ним од до­ма­ће ба­зе ком­по­не­на­та оп­тич­ ких си­сте­ма, што зна­чи да је ис­кљу­че­на за­ви­сност од стра­них де­ло­ва. Пре­ма из­ја­ви ко­ју је но­ви­на­ру аген­ци­је „Ин­тер­факс-АВН“ дао пу­ков­ник Алек­ сеј Зо­ло­т у­хин, зва­нич­ни пред­став­ник

ин­фор­ма­тив­не слу­жбе Ми­ни­стар­ства од­бра­не РФ за Је­ди­ни­це ва­зду­шно-ко­ смич­ке од­бра­не, уса­вр­ше­ни си­стем ће „омо­гу­ћи­ти да се кон­тро­ли­ше ком­пле­тан ви­син­ски ди­ја­па­зон у ор­би­та­ма ко­смич­ ких обје­ка­та, с тим што су ви­ше­стру­ко уве­ћа­не мо­гућ­но­сти њи­хо­вог от­кри­ва­ња и об­ра­де по­да­та­ка, као и про­пу­сна моћ си­сте­ма ‘Ок­но’“. Оп­тич­ко-елек­трон­ски си­стем „Ок­но“ у ста­њу је да от­кри­ва и кон­тро­ли­ше ко­ смич­ке објек­те у ви­син­ском ди­ја­па­зо­ну од 2000 km до 40000 km (све до ге­о­ста­ци­ о­нар­них ор­би­та). Пу­шта­ње у рад но­вих ста­ци­о­нар­них ра­дар­ских ста­ни­ца про­ ши­ри­ло је мо­гућ­но­сти си­сте­ма ка­да је реч о мо­ни­то­рин­гу ко­смич­ког про­сто­ра. Ра­ни­је су објек­ти у ви­со­ким ор­би­та­ма би­ли ван зо­не ко­ју кон­тро­ли­шу до­ма­ће ра­дар­ске ста­ни­це. Ефи­ка­сност си­сте­ма усло­вље­на је мо­гућ­но­шћу ра­да у ауто­ ном­ном ре­жи­му сла­ња ин­фор­ма­ци­је о но­вим објек­ти­ма у ре­ал­ном вре­ме­ну, тј. без уче­шћа опе­ра­те­ра. Прин­цип ра­да си­сте­ма за­сно­ван је на ске­ни­ра­њу не­ба по­мо­ћу оп­тич­ких те­ле­ ско­па, с тим што до­би­је­не по­дат­ке исто­ вре­ме­но ана­ли­зи­ра­ју ра­чу­нар­ски си­сте­ ми ко­ји кла­си­фи­ку­ју зве­зде по бр­зи­ни, лу­ми­но­зно­сти и пу­та­њи. Оста­ли по­да­ци се из­ра­чу­на­ва­ју, пра­те и ре­ги­стру­ју, уз очу­ва­ње па­ра­ме­та­ра ор­би­та са­те­ли­та. У овом тре­нут­ку ба­за оп­тич­ко-елек­трон­ ског си­сте­ма „Ок­но“ са­др­жи по­дат­ке за 9000 ко­смич­ких обје­ка­та.

Ба­за оп­тич­ко-елек­трон­ског си­сте­ма „Ок­но“ са­др­жи по­дат­ке за 9000 ко­смич­ких обје­ка­та

ФО­ТО: Олег Да­ви­дов / ТАСС

и не­за­ви­сне еко­но­ми­је у на­шој зе­мљи. Уве­ре­на сам да ве­ћи­на ста­нов­ни­штва не же­ли да се Аб­ха­зи­ја пре­тво­ри у ре­ги­он ко­ји жи­ви од до­та­ци­ја Ру­ске Фе­де­ра­ци­ је“, ре­кла је за „Ру­ску реч“ На­те­ла Ака­ба.

13

војска Чи­ме се пра­ти си­ту­а­ци­ја у ко­смич­ком про­сто­ру Пр­во­бит­но је оп­тич­ко-елек­трон­ски си­стем „Ок­но“ пред­ста­вљао ком­ плекс од де­сет те­ле­ско­па ко­ји су се на­ла­зи­ли уну­тар ма­сив­них ку­по­ла са по­крет­ним кро­вом. Те­ле­ско­пи су би­ли по­де­ље­ни на две ста­ни­це са си­сте­мом за от­кри­ва­ње ко­ји је об­у­ хва­тао шест те­ле­ско­па. Сва­ка ста­ ни­ца је има­ла свој ко­манд­ни цен­тар. Је­да­на­е­ста ку­по­ла је би­ла не­што ма­ња. Она је, по све­му су­де­ћи, би­ла опре­мље­на апа­ра­ту­ром за ме­ре­ње. „Ок­но“ је део си­сте­ма за кон­тро­лу ко­смич­ког про­сто­ра, а тај си­стем је део је­дин­стве­ног ру­ског ин­фор­ма­ ци­о­ног си­сте­ма за гло­бал­ни мо­ни­ то­ринг си­ту­а­ци­је у ко­смич­ком про­ сто­ру. Еле­мен­ти тог си­сте­ма су и Си­стем за ра­но от­кри­ва­ње ра­кет­ног на­па­да, као и сна­ге про­тив­ва­зду­шне и про­ти­вра­кет­не од­бра­не.

Си­стем је раз­ме­штен на пла­ни­ни Сан­ глок, на над­мор­ској ви­си­ни од 2200 m. Та ло­ка­ци­ја ни­је слу­чај­но иза­бра­на. У овом под­руч­ју је не­бо ве­дро то­ком це­ле го­ди­не, што омо­гу­ћа­ва ве­о­ма ефи­ка­сно осма­тра­ње ко­смич­ког про­сто­ра. Пу­ков­ ник Ни­ко­лај Не­сте­чук, на­чел­ник Глав­ног цен­тра за кон­тро­лу ко­смич­ког про­сто­ра, ре­као је у ин­тер­вјуу за днев­ни лист „Кра­ сна зве­зда“: „Не­ма сум­ње да се за Ну­рек (ме­сто где се ба­зи­ра си­стем) мо­же ре­ћи да је по бро­ју ве­дрих ноћ­них ча­со­ва јед­ но од нај­по­год­ни­јих под­руч­ја на све­т у. У Ру­си­ји не­ма та­квих ре­ги­о­на.“ И по­ред то­га што се оп­тич­ко-елек­трон­ ски си­стем екс­пло­а­ти­ше од 2002, пи­та­ ње ње­го­вог вла­сни­штва ре­гу­ли­са­но је тек 2004. то­ком по­се­те Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на Ре­пу­бли­ци Та­џи­ки­стан. Прав­не по­је­ди­ но­сти су ре­гу­ли­са­не 2005, и та­да је чво­ ри­ште си­сте­ма за кон­тро­лу ко­смич­ког про­сто­ра „Ок­но“ пре­не­то у вла­сни­штво Ру­ске Фе­де­ра­ци­је. По ре­чи­ма Алек­се­ја Зо­ло­т у­хи­на, уво­ђе­ње до­дат­них ста­ни­ца оп­тич­ко-елек­трон­ског си­сте­ма „Ок­но“ у екс­пло­а­та­ци­ју омо­гу­ћа­ ва да се бит­но про­ши­ри ди­ја­па­зон кон­ тро­ли­са­них ор­би­та, а но­ви си­сте­ми ће мо­ћи да ви­де и 2-3 пу­та сит­ни­је објек­те од оних ко­је мо­же да ви­ди са­да­шњи си­стем.

14

интервју

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.

ТВ „Зве­зда“

Уочи свог ше­зде­се­тог ро­ђен­да­на ју­ го­сло­вен­ски и срп­ски филм­ски ре­ ди­тељ Емир Ку­сту­ри­ца раз­го­ва­рао је са но­ви­на­ром ТВ ка­на­ла „Зве­зда“ о сво­јим ства­ра­лач­ким пла­но­ви­ма и до­жи­вља­ју све­та у овом те­шком пе­ри­о­ду свет­ске ге­о­по­ли­ти­ке. Он је ре­као да раз­ми­шља о сми­слу жи­во­та и пој­му „чо­век“.

Т

В „Зве­зда“: Одав­но не гле­да­ те те­ле­ви­зи­ју, али пра­ти­те до­ га­ђа­је у Укра­ји­ни. Ка­ко Ви у том кон­флик­ту оце­њу­је­те по­ зи­ци­је су­ко­бље­них стра­на и су­шти­ну оно­га што се до­га­ђа?

Емир Ку­сту­ри­ца: По­ку­ша­вам да то ана­ ли­зи­рам и да схва­тим шта се кри­је иза ових до­га­ђа­ја. Због то­га сам и пре­стао да гле­дам те­ле­ви­зи­ју, јер те­ле­ви­зи­ја по­ка­ зу­је не­што што ни­је су­шти­на од­ре­ђе­ног про­бле­ма. Та­мо се при­ка­зу­је са­мо из­лог. Ми­слим да је Укра­ји­на ре­а­ли­за­ци­ја ста­ре аме­рич­ке иде­је о при­бли­жа­ва­њу НА­ТО-а гра­ни­ца­ма Ру­си­је. Ја то ви­дим ис­кљу­чи­ во на тај на­чин, јер до­га­ђа­ји ко­ји су се од­и­гра­ли на Мај­да­ну ве­о­ма ли­че на оно што је би­ло у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни. Кад је по­чео рат у Бо­сни, он је био упра­во та­кав, спо­ра­ди­чан, су­ко­би су из­би­ја­ли од слу­ча­ја до слу­ча­ја, али све је ствар­ но по­че­ло ка­да су се на вол­ше­бан на­чин по­ја­ви­ли не­ка­кви снај­пе­ри­сти на хо­те­лу „Хо­ли­деј ин“ и по­че­ли да пу­ца­ју у љу­де оку­пље­не на ан­ти­рат­ном ми­тин­гу. По не­кој инер­ци­ји су за то оп­т у­же­ни Ср­би, али ни­с у из­не­ти ни­ка­кви до­ка­ зи. На Мај­да­ну је до­ка­за­но да су до­шли на­о­ру­жа­ни при­пад­ни­ци ор­га­ни­за­ци­је „Blac­kwa­ter“. И раз­го­вор ми­ни­стра уну­ тра­шњих по­сло­ва Есто­ни­је са Ке­трин Ештон по­твр­дио је да су то за­и­ста они љу­ди ко­ји пу­ца­ју у ак­ти­ви­сте Мај­да­на и у по­ли­ци­ју. Зна­чи, у све­т у по­сто­ји си­ла ко­ја сма­тра да је рат је­ди­ни и пра­ви ге­ не­ра­тор та­ко­зва­ног кру­га о ко­ме сам го­ во­рио. И у том сми­слу ја ви­дим Укра­ји­ну као за­бри­ња­ва­ју­ћи фак­тор за ко­ји сви ми зна­мо да још од 1945. по­сто­је спе­ци­јал­не на­о­ру­жа­не гру­пе ко­је иза­зи­ва­ју не­ре­де у свим де­ло­ви­ма све­та, а тач­ка до ко­је су ти не­ре­ди до­ве­де­ни по­сле Ира­ка, Си­ри­је, „арап­ског про­ле­ћа“ и Га­да­фи­ја уво­ди нас у ве­о­ма кри­тич­ну фа­зу. Са­да је још јед­ном по­твр­ђе­но да је укра­ јин­ска кри­за оно што до­во­ди аме­рич­

ке вој­ни­ке бли­же Ру­си­ји. То је глав­ни циљ. Све оста­ло се ра­ди са­мо да би се то по­сти­гло. Ка­да сам по­гле­дао ка­ко се раз­ви­ја­ла укра­јин­ска кри­за, пу­чи­сти у Ки­је­ву су за­и­ста из­не­ве­ри­ли уго­вор ко­ ји су скло­пи­ле Ру­си­ја и Европ­ска уни­ја, и пу­чем су зба­ци­ли пред­сед­ни­ка, ка­кав год да је био. Та­ко је и би­ло! Та­да је по­ чео сав тај аван­т у­ри­зам, ко­ји је на кра­ју, ко­рак по ко­рак, и до­вео до ра­та. Да ли по ва­шем ми­шље­њу Ру­си­ја у тој си­ту­а­ци­ји ни­је има­ла про­сто­ра за ма­не­вар?

Ка­да би Ру­си­ја би­ла ма­ње ху­ма­на, она би мо­ра­ла да бра­ни сво­ју гра­ни­цу. Али ру­ска гра­ни­ца се да­ле­ко бо­ље бра­ни на да­љим при­ла­зи­ма не­го што је Укра­ји­на. Укра­јин­ска кри­за је до­ве­ла ту­ђу ар­ми­ју на гра­ни­цу са Ру­си­јом. И она је са­да у

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.

Ку­сту­ри­ца: Укра­ји­на је ста­ра аме­рич­ка иде­ја о при­бли­жа­ва­њу НА­ТО-а гра­ни­ца­ма Ру­си­је Да­нас по­је­ди­ни ру­ски ре­ди­те­љи, ме­ђу њи­ма и Бон­дар­чук, го­во­ре о на­ме­ри да сни­ме филм о Укра­ји­ни. Ви сте сни­ма­ ли фил­мо­ве о ра­ту. О ра­ту ко­ји се во­ дио у Ва­шој отаџ­би­ни. Ка­ко се ра­ђа­ју ти фил­мо­ви? Тре­ба ли да про­ђе вре­ме, или то ни­је оба­ве­зно?

Емир Кустурица: До­га­ђа­ји ко­ји су се од­и­гра­ли на Мај­да­ну ве­о­ма ли­че на оно што је би­ло у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни

опа­сно­сти. И то је ло­ша си­т у­а­ци­ја. Сво­ је­вре­ме­но се Гор­ба­чов до­го­во­рио са Џор­ џом Бу­шем Ста­ри­јим да се НА­ТО не­ће ши­ри­ти. Али он се у том тре­нут­ку пре­ пу­стио ту­ђем ути­ца­ју. То се де­ша­ва са до­ бро­на­мер­ним Сло­ве­ни­ма ко­ји по­не­кад бу­ду об­ма­ну­ти. Џорџ Буш је обе­ћао да се не­ће ши­ри­ти, али то је би­ло на ре­чи­ма. Ниг­де не­ма та­квог спо­ра­зу­ма у пи­са­ној фор­ми. И то је, на­рав­но, би­ла гре­шка. Исто та­ко је и код нас. Мно­ги Ср­би, а по­себ­но Хр­ва­ти и [босански] му­сли­ма­ни, по­ве­ро­ва­ли су да је Сло­бо­дан Ми­ло­ше­ вић рас­т у­рио Ју­го­сла­ви­ју. Али они за­бо­ра­вља­ју да је Џорџ Буш Ста­ри­ји та­да из­ја­вио да ни­јед­на бив­ша ју­го­сло­вен­ска ре­пу­бли­ка не­ће има­ти ди­ пло­мат­ске од­но­се са САД уко­ли­ко не на­ пу­сти Ју­го­сла­ви­ју. Да­кле, ми не мо­же­мо го­во­ри­ти о Сло­бо­да­ну Ми­ло­ше­ви­ћу као

ру­ши­те­љу Ју­го­сла­ви­је, ка­ко га је при­ка­ за­ла про­па­ган­да, ка­да зна­мо да је Џорџ Буш ре­као да не­ће би­ти ди­пло­мат­ских од­но­са са ју­го­сло­вен­ским ре­пу­бли­ка­ма... Зна­чи, то они ни­с у хте­ли Ју­го­сла­ви­ју, а не Сло­бо­дан Ми­ло­ше­вић. Исто та­ко је и код вас. Аме­ри­ка ши­ри про­па­ган­ду и чо­ве­ку је ве­о­ма те­шко да до­ђе до пра­ве исти­не.

По­ку­ша­вам да то ана­ли­зи­рам и да схва­тим шта се кри­је иза ових до­га­ђа­ја [у Украјини]. Због то­га сам и пре­стао да гле­дам те­ле­ви­зи­ју

ФО­ТО: Re­u­ters

Фил­мо­ви се по­ја­вљу­ју као фраг­мен­ти се­ ћа­ња, из не­ка­квог им­пул­са, не­ка­кве при­ че ко­ју до­но­си жи­вот и ко­ја има не­ка­кву шек­спи­ров­ску по­за­ди­ну. Она мо­ра би­ти иза­зва­на не­ка­квим сна­жним осе­ћа­њи­ма и до­га­ђа­ји­ма ко­ји не­ма­ју иде­о­ло­шки под­ текст, ко­ји го­во­ре исти­ну и дра­ма­тич­ни су са­ми по се­би. То се де­ша­ва.

Ре­ци­те, по­сто­ја­ла је иде­ја пан­сла­ви­ зма. Са­да сте го­во­ри­ли о не­ка­квој кри­ зи иде­ја у Евро­пи, о то­ме да је њи­хо­ва кон­цеп­ци­ја по­љу­ља­на. Да ли је Ру­си­ја учи­ни­ла све ка­ко би про­мо­ви­са­ла сво­ је на­ци­о­нал­не ин­те­ре­се на те­ри­то­ри­ји Евро­пе? Да ли би­сте мо­гли по­ште­но да оце­ни­те у ко­јој ме­ри Ру­си­ја у дру­ штве­ном и ду­хов­ном сми­слу те­жи да бу­де при­сут­на у Ср­би­ји? Да ли је она учи­ни­ла све што је мо­гла у том прав­цу?

По­сто­ји ло­гич­на брат­ска ве­за. Ми­слим да по­сто­је огром­ни ре­с ур­си ко­ји ни­с у ре­а­ли­зо­ва­ни до кра­ја. Ру­си­ја у кул­т ур­ ном и сва­ком дру­гом сми­слу ути­че на нас. За­што? За­то што ве­ру­јем да не мо­ же­мо из­гу­би­ти ми­ни­мал­не сло­бо­де ко­је смо има­ли у Ти­то­во вре­ме. Ми смо би­ли та­ква зе­мља да се на­ша кул­т у­ра за­сни­ва­ ла на то­ме да ни­смо ни Ис­ток ни За­пад, а ујед­но смо и Ис­ток и За­пад. И ка­ко је би­ло чу­ти по­след­ње ин­струк­ци­је Ми­ни­ стар­ства од­бра­не Не­мач­ке у ко­ји­ма оно упо­зо­ра­ва на при­с у­ство Ру­си­је у Ср­би­ји? То јест, ни­је реч о сло­ве­но­фил­ству или ру­со­фил­ству, не­го о сло­бо­ди ко­ја би под­ ра­зу­ме­ва­ла и на­шу про­шлост, и сло­вен­ ске ре­цеп­те ко­ји до­ла­зе из Ру­си­је.

15

наука

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.

У по­тра­зи за гра­ни­цом Пи­ше: Дар­ја Ке­зи­на

Та­чан по­ло­жај истин­ске гра­ни­це из­ме­ђу Евро­пе и Ази­је јед­но је од нај­спор­ни­јих пи­та­ња у ге­о­гра­фи­ји. Струч­ња­ци из Је­ка­та­рин­бур­га су уз ко­ри­шће­ње са­вре­ме­них на­ви­га­ци­ о­них сред­ста­ва спро­ве­ли ис­тра­жи­ ва­ње и утвр­ди­ли но­ву гра­ни­цу два кон­ти­нен­та, ко­ја се раз­ли­ку­је тре­ нут­но при­хва­ће­не зва­нич­не вер­зи­је.

Р

у­ски ис­тра­жи­ва­чи сма­тра­ју да су утвр­ди­ли та­чан по­ло­жај нај­ спор­ни­јег де­ла гра­ни­це из­ме­ђу Евро­пе и Ази­је, ко­ји се на­ла­зи на ге­о­граф­ској ши­ри­ни Је­ка­те­ рин­бур­га (1600 km од Мо­скве), на ли­ни­ји Је­ка­те­рин­бург-Рев­да-Пер­во­у­ раљск. До­пи­сни­ца „Ру­ске ре­чи“ је о то­ме раз­го­ва­ра­ла са пред­сед­ни­ком Урал­ског удру­же­ња љу­би­те­ља при­род­них на­у­ка (УОЛЕ) Ге­на­ди­јем По­ро­зо­вом. Ор­га­ни­ за­ци­ја УОЛЕ је ис­тра­жи­ва­ње ре­а­ли­зо­ ва­ла у са­рад­њи са Ру­ским ге­о­граф­ским дру­штвом (РГО). У ис­тра­жи­ва­њи­ма је ко­ри­шће­на GPS опре­ма, по­мо­ћу ко­је су ис­тра­жи­вач­ке гру­пе спро­ве­ле пре­ко 100 хи­ља­да ме­ре­ња на те­ре­ну. Ре­зул­та­ти су по­ка­за­ли ре­ал­ну гра­ни­цу из­ме­ђу кон­ти­ не­на­та и ни­с у се по­кло­пи­ли са зва­нич­ном вер­зи­јом, ко­је се при­др­жа­ва и ад­ми­ни­ стра­ци­ја Је­ка­те­рин­бур­га (в. кар­т у ни­же). Ме­ре­ња су за­сно­ва­на на зва­нич­ној те­о­ ри­ји при­зна­тој у це­лом све­т у, пре­ма ко­ јој гра­ни­цу из­ме­ђу Евро­пе и Ази­је чи­ни во­до­дел­ни­ца из­ме­ђу ре­ке Чу­со­ва­ја и ре­ке Исет. Њу је још у пр­вој по­ло­ви­ни 18. ве­ка по­ста­вио је­дан од осни­ва­ча Је­ка­те­рин­ бур­га, ру­ски исто­ри­чар, чу­ве­ни ге­о­граф и зна­ча­јан др­жав­ник Ва­си­лиј Та­ти­шчев.

Ко­рак од Евро­пе до Ази­је

Нај­но­ви­ја из­да­ња ту­ри­стич­ких во­ди­ча пред­ста­вља­ју Је­ка­те­рин­бург као ме­га­ ло­по­лис на гра­ни­ци два­ју кон­ти­нен­та, град син­те­зе раз­ли­чи­тих кул­т у­ра. Јед­на од нај­по­зна­ти­јих зна­ме­ни­то­сти Је­ка­те­ рин­бур­га је спо­ме­ник ко­ји сим­бо­лич­но обе­ле­жа­ва гра­ни­цу из­ме­ђу Евро­пе и Ази­ је. Он је по­ста­вљен 2004. 17. ки­ло­ме­тру Но­во­мо­сков­ског дру­ма у око­ли­ни Је­ка­ 16

Гра­фи­кон: На­та­ли­ја Ми­хај­лен­ко. На кар­ти ни­су при­ка­за­ни ре­зул­та­ти нај­но­ви­јих ис­тра­жи­ва­ња УОЛЕ-РГО, јер то не омо­гу­ћа­ва раз­мер. Пре­ма ре­чи­ма Ге­на­ди­ја По­зо­ро­ва, „гра­ни­ца тач­но­сти но­ве ли­ни­је је не­ко­ли­ко де­се­ти­на ме­та­ра, а на ма­лој кар­ти це­лог ре­ги­о­на гра­ни­ца тач­но­сти је 10 km, тј. раз­ли­ка је три ре­да ве­ли­чи­не“. Сав сми­сао но­вог ис­тра­жи­ва­ња је да се „уста­но­ви да ли оно што се са­да сма­тра за гра­ни­цу од­го­ва­ра ре­ал­но­сти. И то се од­но­си са­мо на ма­ли део гра­ни­це, дуг око 30 km. У пер­спек­ти­ви би­смо на­ше ис­тра­жи­ва­ње же­ле­ли да про­ши­ри­мо и на дру­ге спор­не де­ло­ве.“

те­рин­бур­га. Мно­ги ту­ри­сти сма­тра­ју да упра­во на овом ме­сту мо­гу да пре­ђу из Евро­пе у Ази­ју на­чи­нив­ши са­мо је­дан ко­ рак. У осно­ви обе­ли­ска се на­ла­зи ка­ме­ње са рта Ка­бо да Ро­ка, што је нај­за­пад­ни­ја тач­ка кон­ти­нен­тал­ног де­ла Евро­пе, и са рта Де­жњо­ва, што је нај­и­сточ­ни­ја тач­ка кон­ти­нен­тал­ног де­ла Ру­си­је и Ази­је. Ов­де мо­же­те ку­пи­ти су­ве­ни­ре, ја­ха­ти на ко­њи­ма, про­во­за­ти се у за­пре­га­ма са пси­ма и при­ре­ди­ти уго­дан пик­ник. Ко­ ва­чи са Ура­ла за ту­ри­сте ку­ју нов­чи­ће са сим­бо­ли­ма Је­ка­те­рин­бур­га, а они ко­ји пре­ђу гра­ни­цу из­ме­ђу кон­ти­не­на­та мо­гу да до­би­ју и ша­љи­ву ди­пло­му ко­ја о то­ме све­до­чи. Сва­ке го­ди­не у мар­т у на овом ме­сту се одр­жа­ва ски-ма­ра­тон „Евро­паАзи­ја“ дуг 53 km, ко­ји по­ла­зи из Евро­пе (град Пер­во­у­раљск) и за­вр­ша­ва у Ази­ји (Је­ка­те­рин­бург).

Хи­ља­де ме­ре­ња

Ме­ђу­тим, ге­о­гра­фи твр­де да ову­да не про­ ла­зи истин­ска гра­ни­ца и да је ње­но обе­ле­ жа­ва­ње на овом ме­сту са­мо сим­бо­лич­но. „Ако же­ли­те да сто­ји­те јед­ном но­гом у Ази­ји, а дру­гом у Евро­пи, то мо­же­те учи­ ни­ти је­ди­но на са­мим Урал­ским пла­ни­на­ ма. Ме­сто где се на­ла­зи спо­ме­ник, 17 km од Но­во­мо­сков­ског дру­ма, за­и­ста је во­до­ дел­ни­ца. Али не из­ме­ђу ре­ке Чу­со­ва­ја и ре­ке Исет, не­го из­ме­ђу две при­то­ке Исе­та, ко­је обе при­па­да­ју Ази­ји! Пра­ва гра­ни­ца је мно­го сло­же­ни­ја ли­ни­ја, пру­жа се на­ лик на си­ну­со­и­ду дуж де­сне оба­ле ре­ке

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.

м Евро­пе и Ази­је

и кар­те ви­си­на. Они пред­ла­жу да се гра­ ни­ца из­ме­ђу Евро­пе и Ази­је не озна­ча­ва јед­ном ли­ни­јом, не­го као те­ри­то­ри­јал­ни по­јас. Гра­ни­цом Евро­пе се мо­же сма­тра­ ти ре­ка Исет, гра­ни­цом Ази­је ре­ка Чу­со­ ва­ја, а про­стор из­ме­ђу њих, осим по­то­ка и ма­њих ре­ка, мо­же се сма­тра­ти гра­нич­ ном зо­ном (в. кар­т у).

На Ура­лу пут­ник мо­же на­и­ћи на мно­го­број­не озна­ке гра­ни­це кон­ти­не­на­та. На сли­ци: сте­ла ко­ја обе­ле­жа­ва гра­ни­цу Евро­пе и Ази­је на 17. ки­ло­ме­тру Но­во­мо­сков­ског дру­ма у око­ли­ни Је­ка­те­рин­бур­га.

ФО­ТО: Lo­ri / Le­gion Me­dia

По­сто­ји ли уоп­ште гра­ни­ца?

Чу­со­ва­ја и на­ла­зи се де­се­так ки­ло­ме­та­ра за­пад­ни­је“, об­ја­шња­ва Ге­на­диј По­ро­зов. „Ми не сма­тра­мо да тре­ба пре­ме­сти­ти ту­ри­стич­ке ло­ка­ци­је, већ са­мо же­ли­мо да утвр­ди­мо пра­ву ге­о­граф­ску гра­ни­цу“, ка­же за „Ру­ску реч“ члан РГО Јев­ге­ниј Ар­тјух. Пла­ни­ра­но је да се то­ком да­љег ис­тра­жи­ва­ња из­ра­ди тро­ди­мен­зи­о­нал­ на ма­ке­та овог те­ре­на, да се она по­то­ пи у суд са во­дом и опре­ми ме­ха­ни­змом за по­ди­за­ње и спу­шта­ње, та­ко да сва­ко ко же­ли мо­же прак­тич­но да ви­ди где се на­ла­зи во­до­дел­ни­ца, тј. гра­ни­ца ме­ђу кон­ти­нен­ти­ма.

Ге­о­гра­фи из УОЛЕ и РГО су ко­нач­ну кар­ ту из­ра­ди­ли та­ко што су ком­би­но­ва­ли по­дат­ке са че­ти­ри спе­ци­јал­не кар­те: то­ по­граф­ске, ка­та­стар­ске, хи­дро­ге­о­ло­шке

Зва­нич­на гра­ни­ца из­ме­ђу Евро­пе и Ази­ је се то­ком исто­ри­је ме­ња­ла. Од ан­тич­ ких вре­ме­на ис­тра­жи­ва­чи су је прак­тич­ но про­из­вољ­но уцр­та­ва­ли: час то­ком ре­ке Дон, час у Си­би­ру, час на Да­ле­ком Ис­то­ку. Ни да­нас не по­сто­ји је­дин­ствен од­го­вор ге­о­гра­фа на пи­та­ње где се она на­ла­зи. Сма­тра се да гра­ни­ца из­ме­ђу Евро­пе и Ази­је ве­ћим де­лом пре­ла­зи пре­ко те­ри­ то­ри­је Ру­си­је, да је ду­га 5524 km, од ко­ јих ду­жи­ном од око 2000 пра­ти пла­ни­ну Урал. Кључ­ни гра­до­ви кроз ко­је про­ла­ зи су Орен­бург, Орск, Маг­ни­то­горск, Зла­то­уст и тур­ски Истам­бул. Она се та­ ко­ђе пру­жа у бли­зи­ни гра­до­ва Пер­во­у­ раљск, Је­ка­те­рин­бург, Рев­да, Дег­тјарск и дру­гих. Још у 16. ве­ку се сма­тра­ло да је Урал гра­ ни­ца из­ме­ђу два­ју де­ло­ва све­та. Пр­ви спо­ме­ник је на овом про­сто­ру по­диг­нут још 1846. на пла­ни­ни Бер­јо­зо­ва у част по­се­те пре­сто­ло­на­след­ни­ка, бу­ду­ћег им­пе­ра­то­ра Алек­сан­дра II, гра­ни­ци ме­ ђу кон­ти­нен­ти­ма. Ову тач­ку су 1829. на ме­сту пре­во­ја из­ме­ђу за­пад­не и ис­точ­ не па­ди­не Ура­ла као при­род­ну гра­ни­цу озна­чи­ли не­мач­ки на­уч­ни­ци – чу­ве­ни ге­ о­граф Хум­болт и ми­не­ро­лог Гу­став Ро­зе. Мно­ги ста­ро­се­де­о­ци Ура­ла не при­да­ју по­се­бан зна­чај спо­ро­ви­ма о гра­ни­ци из­ме­ђу Евро­пе и Ази­је, сма­тра­ју­ћи да је те­ри­то­ри­ја дуж Ура­ла од­у­век би­ла ру­ ска, да је урал­ска ци­ви­ли­за­ци­ја су­штин­ ски ру­ска и да не пред­ста­вља „син­те­зу“ европ­ске и азиј­ске кул­т у­ре. Са та­кве тач­ке гле­ди­шта, по­де­ла те­ри­то­ри­је на европ­ску и азиј­ску из­гле­да при­лич­но ире­ле­вант­но.

Ста­ро­се­де­о­ци Ура­ла не при­да­ју по­се­бан зна­чај спо­ро­ви­ма о гра­ни­ци из­ме­ђу Евро­пе и Ази­је. Сма­тра­ју да је те­ри­то­ри­ја дуж Ура­ла од­у­век би­ла ру­ска, да је урал­ска ци­ви­ли­за­ци­ја су­штин­ски ру­ска и да не пред­ста­вља „син­те­зу“ европ­ске и азиј­ске кул­ту­ре 17

наука

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.

Сти­же ре­во­лу­ци­о­нар­ни у ло­ва­ти на тзв. би­о­ло­ шке ме­те“, об­ја­шња­ва за „Ру­ску реч“ про­ фе­сор Олег Ки­се­љов, док­тор би­о­ло­шких на­у­ка, ака­де­мик Ру­ске ака­де­ми­је ме­ди­цин­ ских на­у­ка (РАМН) и ди­рек­тор На­уч­но­и­ стра­жи­вач­ког ин­сти­ ту­та за грип из Санкт Пе­тер­бур­га. Лек „три­а­за­ви­рин“ се про­из­во­ди на Ура­лу, у фар­ма­це­у т­ској фа­ бри­ци ООО „За­вод Мед­син­тез“. Про­из­ во­ђа­чи про­це­њу­ју да ће оп­ти­мал­ни обим про­из­вод­ње би­ти око 12 ми­ли­о­на па­ко­ва­ња го­ди­шње. То­ком пр­ ве го­ди­не „три­а­за­ви­ рин“ ће се про­да­ва­ти са­мо у Ру­си­ји и из­да­ ва­ће се ис­кљу­чи­во на ре­цепт. Пла­ни­ра се да се ка­сни­је лек по­ја­ви и на свет­ском фар­ма­ це­у т­ском тр­жи­шту. Пре­ма ре­чи­ма Оле­га Ки­се­љо­ва, за „Три­а­ за­ви­рин“ су већ за­­ин­те­ре­со­ва­ни у ино­стран­ству. На при­мер, овај лек је још пре две го­ди­не у САД успе­шно те­сти­ран у ле­че­њу гро­ зни­це За­пад­ног Ни­ла. По­ло­ви­ном сеп­ тем­бра ове го­ди­не „три­а­за­ви­рин“ је пред­ста­вљен на са­ве­то­ва­њу Свет­ске здрав­стве­не ор­га­ни­за­ци­је одр­жа­ном у Же­не­ви. „Упо­ред­на ана­ли­за ан­ти­ ви­ру­сних ле­ко­ва по­ну­ђе­них за ле­че­ње ебо­ле је по­ка­за­ла да је ‘Три­а­за­ви­рин’ тре­нут­но је­дан од нај­е­фи­ка­сни­јих на свет­ском тр­жи­шту: ње­го­ва ток­сич­ност је ми­ни­мал­на, има ши­рок ‘те­ра­пиј­ски про­зор’ (ви­ше или ни­же кон­цен­тра­ци­је ле­ка у кр­ви од уоби­ча­је­ног те­ра­пиј­ског ра­спо­на до­за), код те­шких бо­ле­сни­ка мо­же се да­ва­ти ин­тра­вен­ски, а мо­же се не­сме­та­но при­ме­њи­ва­ти исто­вре­ме­но са дру­гим ле­ко­ви­ма“, об­ја­шња­ва про­ фе­сор Ки­се­љов. ФО­ТО: NI­AID (CC BY 2.0)

Олег Ки­се­љов, РАМН: Упо­ред­на ана­ли­за ан­ти­ви­ру­сних ле­ко­ва по­ну­ђе­них за ле­че­ње ебо­ле је по­ка­за­ла да је „три­а­за­ви­рин“ тре­нут­но је­дан од нај­е­фи­ка­сни­јих на свет­ском тр­жи­шту

Пи­ше: Дар­ја Ке­зи­на

На­уч­ни­ци са Ура­ла су на­пра­ви­ли ан­ти­ви­ру­сни лек но­ве ге­не­ра­ци­је „три­а­за­ви­рин“, са пот­пу­но но­вим ме­ха­ни­змом де­ло­ва­ња. По­ја­ва овог ле­ка пред­ста­вља ве­ли­ки про­бој у фар­ма­ко­ло­ги­ји, за­то што „три­а­за­ ви­рин“, за раз­ли­ку од ве­ћи­не дру­гих ан­ти­ви­ру­сних пре­па­ра­та, за­и­ста на­ па­да са­ме ви­ру­се.

У

апо­те­ка­ма ши­ром Ру­си­је до кра­ја 2014. ће се у про­да­ји по­ја­ви­ти „Три­а­за­ви­рин“, ан­ ти­ви­ру­сни лек ши­ро­ког спек­ тра де­ло­ва­ња ко­ји ефи­ка­сно из­ла­зи на крај не са­мо са ви­ру­ сом гри­па, већ и са ни­зом дру­гих че­стих 18

и рас­про­стра­ње­них ин­фек­ци­ја. Лек су про­из­ве­ли на­уч­ни­ци Хе­миј­ско-тех­но­ ло­шког ин­сти­т у­та Урал­ског фе­де­рал­ног уни­вер­зи­те­та. Но­ви пре­па­рат је ефи­ка­сан у ле­че­њу крим­ске-кон­го­ан­ске хе­мо­ра­гич­не гро­ зни­це, гро­зни­це до­ли­не Рифт (ви­рус сли­чан хер­пе­с у ко­ји на­па­да го­ве­да), гро­ зни­це За­пад­ног Ни­ла и дру­гих ви­ру­сних ин­фек­ци­ја опа­сних за жи­во­ти­ње. Ру­ски на­уч­ни­ци сма­тра­ју да „три­а­за­ви­рин“ мо­ же да по­но­ви успех „аспи­ри­на“, ко­ји чо­ ве­чан­ство већ го­то­во 150 го­ди­на ко­ри­сти у те­ра­пи­ји раз­ли­чи­тих обо­ље­ња.

За­ин­те­ре­со­ва­ни стран­ци

„Лек за­и­ста има је­дин­стве­на фар­ма­ко­ ло­шка свој­ства: са­да ак­тив­но ра­ди­мо на син­те­зи пет ана­ло­га ‘три­а­за­ви­ри­на’, ко­ји ће се ко­ри­сти­ти за ци­ља­но ле­че­ње и де­

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2014.

урал­ски ло­вац на ви­ру­се Но­ви лек ко­ји су син­те­ти­са­ли ру­ски на­ уч­ни­ци при­па­да гру­пи три­а­зо­ло-три­а­ зи­на, ко­ји има­ју по­се­бан ме­ха­ни­зам де­ ло­ва­ња: лек су­зби­ја ра­ну фа­зу ви­ру­сне ин­фек­ци­је на ће­лиј­ском ни­воу, што је од кључ­ног зна­ча­ја за да­љи ток бо­ле­сти. Мо­ле­кул „три­а­за­ви­ри­на“ се ве­зу­је за бе­ лан­че­ви­не ви­ру­са и на тај на­чин ви­рус чи­ни не­ак­тив­ним. Лек шти­ти ор­га­ни­зам у свим ста­ди­ју­ми­ма бо­ле­сти. У кли­нич­ кој прак­си та­кви пре­па­ра­ти до са­да ни­с у ко­ри­шће­ни. Ан­ти­ви­ру­сни ле­ко­ви ко­ји се да­нас упо­тре­бља­ва­ју углав­ном по­бољ­ша­ ва­ју иму­ни­тет па­ци­јен­та, или от­кла­ња­ју симп­то­ме бо­ле­сти. „‘Три­а­за­ви­рин’ је при­мер успе­шне ре­а­ ли­за­ци­је иде­је ру­ских на­уч­ни­ка и ње­не кон­крет­не при­ме­не кроз про­из­вод­њу и пла­сман ле­ка на тр­жи­ште. Урал­ски на­уч­ ни­ци Ва­ле­риј Ча­ру­шин и Олег Чу­па­хин су за ор­ган­ску син­те­зу три­а­зо­ло-три­а­ зи­на и пре­па­ра­та ‘три­а­за­ви­рин’ до­би­ли др­жав­ну на­гра­ду РФ“, ре­као је за „Ру­ску реч“ Алек­сан­дар Пе­тров, члан ко­ми­те­та за за­шти­т у здра­вља Др­жав­не ду­ме РФ и члан са­ве­та за над­зор „Урал­ског би­о­ме­ ди­цин­ског кла­сте­ра“.

За­не­мар­љи­ва ток­сич­ност

Пре­ма ре­чи­ма Вла­ди­ми­ра Ру­си­но­ва, чла­на на­уч­не гру­пе за син­те­зу и из­ра­ ду „три­а­за­ви­ри­на“ и ди­рек­то­ра Хе­миј­ ско-тех­но­ло­шког ин­сти­т у­та Урал­ског фе­де­рал­ног уни­вер­зи­те­та, на свет­ском Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске га­ зете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕ­ ДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДР­ ЖАВЕ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI NEWSPAPERS, ЈАПАН •

ФО­ТО: Press Pho­to

По­се­бан ме­ха­ни­зам де­ло­ва­ња

До кра­ја 2014. ру­ске апо­те­ке ће би­ти снаб­де­ве­не ан­ти­ви­ру­сним ле­ком ши­ро­ког спек­тра де­ло­ва­ња „три­а­за­ви­ри­ном“

фар­ма­це­у т­ском тр­жи­шту већ по­сто­ји ан­ти­ви­ру­сни лек „ри­ба­ви­рин“, али је он ве­о­ма ток­си­чан и та­ло­жи се у ери­ тро­ци­ти­ма (цр­ве­ним крв­ним зрн­ци­ма). На при­мер, у Ки­ни је то­ком епи­де­ми­је ати­пич­не упа­ле плу­ћа па­ци­јен­ти­ма пре­ пи­си­ва­на вр­ло ви­со­ка јед­но­крат­на до­за „ри­ба­ви­ри­на“. Лек је су­збио ви­рус, али су код па­ци­је­на­та при­ме­ће­на озбиљ­на оште­ће­ња је­тре и хе­ма­то­по­е­зног си­сте­ма (тки­ва и ор­га­на ко­ји уче­ству­ју у ства­ра­њу крв­них ће­ли­ја). За раз­ли­ку од „ри­ба­ви­ ри­на“, „три­а­за­ви­рин“ је лек чи­ја је ток­ сич­ност за­не­мар­љи­ва. „Ка­да смо то­ком ла­бо­ра­то­риј­ских ис­пи­ ти­ва­ња на ми­ше­ви­ма при­ме­њи­ва­ли вр­ ло ви­со­ку до­зу пре­па­ра­та, ‘три­а­за­ви­рин’ ни­је до­вео до смрт­ног ис­хо­да, што не­ сум­њи­во по­твр­ђу­је да је ток­сич­ност ле­ка за­не­мар­љи­ва“, ка­же Вла­ди­мир Ру­си­нов.

20 го­ди­на ис­пи­ти­ва­ња

При­ме­ни „три­а­за­ви­ри­на“ на љу­ди­ма прет­хо­ди­ла су ду­го­го­ди­шња ла­бо­ра­то­ риј­ска ис­пи­ти­ва­ња и екс­пе­ри­мен­ти на

ми­ше­ви­ма и при­ма­ти­ма. Кли­нич­ка ис­пи­ ти­ва­ња те­ра­пиј­ске ефи­ка­сно­сти пре­па­ ра­та успе­шно су спро­ве­де­на на па­ци­јен­ ти­ма обо­ле­лим од гри­па сред­ње те­жи­не на кли­ни­ци при На­уч­но­и­стра­жи­вач­ком ин­сти­т у­т у за грип у Санкт Пе­тер­бур­гу. На син­те­зи и про­из­вод­њи „три­а­за­ви­ри­ на“ ру­ски на­уч­ни­ци су ра­ди­ли 20 го­ди­на, та­ко да је овај пре­па­рат на­стао као ре­ зул­тат ду­го­го­ди­шњих фун­да­мен­тал­них ис­тра­жи­ва­ња ко­ја су по­кре­ну­та по­чет­ ком 1990-их. Ан­ти­ви­ру­сни лек „три­а­за­ви­рин“ је по пр­ви пут ви­со­ко оце­ни­ла ми­ни­стар­ка здра­вља РФ Ве­ро­ни­ка Сквор­цо­ва 2009, ка­да је по­кре­ну­то пи­та­ње за­шти­те гра­ ђа­на Ру­си­је од пан­де­ми­је свињ­ског гри­ па. За­тим је Ми­ни­стар­ство здра­вља РФ по­др­жа­ло дру­гу и тре­ћу фа­зу кли­нич­ ких ис­пи­ти­ва­ња ле­ка. „Три­а­за­ви­рин“ је ре­ги­стро­ван као пре­па­рат на­ме­њен за ле­че­ње и хе­ми­о­про­фи­лак­с у (пре­вен­ти­ ву) ебо­ле. У за­вр­шној фа­зи ис­пи­ти­ва­ња но­вог ан­ ти­ви­ру­сног ле­ка „три­а­за­ви­рин“ кључ­ну уло­гу су од­и­гра­ли на­уч­ни­ци Ин­сти­т у­та за ор­ган­ску син­те­зу „И. Ј. По­стов­ски“ при Урал­ском оде­ље­њу Ру­ске ака­де­ми­ је на­у­ка у Је­ка­те­рин­бур­гу, Урал­ског фе­ де­рал­ног уни­вер­зи­те­та „Б. Н. Јељ­цин“, На­уч­но­и­стра­жи­вач­ког ин­сти­т у­та за грип Ми­ни­стар­ства здра­вља РФ, вој­но­ ме­ди­цин­ског на­уч­но­и­стра­жи­вач­ког ин­ сти­т у­та у Санкт-Пе­тер­бур­гу и цен­тра за ви­ру­со­ло­ги­ју Ми­ни­стар­ства од­бра­не РФ у Сер­ги­је­вом По­са­ду.

HUANQIU SHIBAO, КИНА • LA NACION, АР­ ГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИ­ РАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА • NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД.

Сло­бо­дан Ерић, ди­рек­тор и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник

Елек­трон­ска по­шта срп­ске ре­дак­ци­је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RU Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја на http://RU­SKA­REC.RU „Ге­о­по­ли­ти­ку“ из­да­је и штам­па пред­у­зе­ће ИП „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс д.о.о.“ Адре­са ре­дак­ци­је: Мур­ска 1/4, 11000 Бе­о­град Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs, www.ge­o­po­li­ti­ka.rs

Весна Станиславов, Дистрибуција

Алек­сан­дар Дра­гу­ти­но­вић, уред­ник фо­то­гра­фи­је Ире­на Ми­лић, огла­ша­ва­ње и ПР

Ка­та­ри­на Бун­тић-Мар­ко­вић, по­слов­но-тех­нич­ки се­кре­тар Ли­ков­но-гра­фич­ка об­ра­да „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс“

ФOTO: Reuters

Русија у сликама

Ру­ска реч ru­ska­rec.ru rs.rbth.com Хармоникаш у униформи из времена Великог отаџбинског рата свира на проби за војну параду која се сваке године 7. новембра одржава на Црвеном тргу у Москви. Овим дефилеом се обележава успомена на параду одржану 7. новембра 1941, када су војници Совјетске армије са Црвеног трга отишли право на прву линију фронта, у сусрет нацистичким дивизијама које су се приближавале Москви.