Русија и Србија #67

ЈУЛ 2014.

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Фјодор Лукјанов

Олга Самофалова

Од Слатине до Севастопоља

Евроазија развија јединствену економију

стр. 15-16

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

стр. 6-7

Сергеј Лавров „пописао инвентар“ руско-српских односа

политика Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH објављује 27 новинских додатака у 23 земље са укупном месечном читалачком публиком од 33 милиона људи, а такође одржава 19 сајтова на 16 језика. Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec. ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује и издаје штампани додатак „Руска реч“ у „Политици“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“. АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО председник редакцијског савета ФГБУ „Росијска газета“ ПАВЕЛ НЕГОИЦА генерални директор ФГБУ „Росијска газета“ ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН главни уредник ФГБУ „Росијска газета“ ЈЕВГЕНИЈ АБОВ издавач и директор RBTH

МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, РУЖИЦА РАДОЈЧИЋ, АНА АЦОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ преводиоци АНДРЕЈ ШИМАРСКИ главни дизајнер АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ директор фотографије НИКОЛАЈ КОРОЉОВ уредник фотографије ЈУЛИЈА ГОЛИКОВА директор одељења за маркетинг и оглашавање Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: editor@ruskarec.ru * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия © 2014 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.

ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ генерални продуцент RBTH

Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на editor@ruskarec.ru.

НИКОЛА ЛЕЧИЋ гостујући уредник српске редакције RBTH

ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.

ПАВЕЛ ГОЛУБ главни уредник додатака RBTH

2

ИРИНА РЕШЕТОВА уредник српске редакције RBTH

Пише: Ге­ворг Мир­за­јан

Крај­ње нео­че­ки­ва­но за са­ве­зни­ка Ру­ си­је у Ца­рин­ској уни­ји, пред­сед­ник Бе­ло­ру­си­је Алек­сан­дар Лу­ка­шен­ко отво­ре­но се из­ја­снио про­тив про­јек­ та фе­де­ра­ли­за­ци­је Укра­ји­не, при­с у­ ство­вао је на ина­у­гу­ра­ци­ји Пе­тра По­ ро­шен­ка и апла­у­ди­рао је ка­да је овај Крим на­звао укра­јин­ском те­ри­то­ри­ јом. По­ли­ти­ко­ло­зи об­ја­шња­ва­ју да се Лу­ка­шен­ко­ва по­зи­ци­ја об­ја­шња­ва ис­ кљу­чи­во ин­те­ре­си­ма са­ме Бе­ло­ру­си­је.

Н

а­кон што је у Укра­ји­ни на­и­шла на нај­о­збиљ­ни­ју кри­зу на сво­ јим гра­ни­ца­ма то­ком по­след­њих 25 го­ди­на, Мо­сква је оче­ки­ва­ла да ње­ни парт­не­ри у Ца­рин­ској уни­ји за­у­зму ба­рем не­у ­тра­лан став. И док је пред­сед­ник Ка­зах­ста­на Нур­ сул­тан На­зар­ба­јев за­у­зео упра­во ова­кву по­ зи­ци­ју, шеф бе­ло­ру­ске др­жа­ве Алек­сан­дар Лу­ка­шен­ко је на­чи­нио низ по­те­за из­ла­зе­ћи у су­срет но­вим вла­сти­ма у Ки­је­ву. Та­ко се Лу­ка­шен­ко отво­ре­но из­ја­снио про­тив про­јек­та фе­де­ра­ли­за­ци­је Укра­ји­ не ко­ји пред­ла­же Ру­си­ја, а осим то­га при­ су­ство­вао је ина­у­гу­ра­ци­ји По­ро­шен­ка. И не са­мо то, он је чак апла­у­ди­рао ка­да је укра­јин­ски пред­сед­ник Крим на­звао укра­јин­ском те­ри­то­ри­јом и то пре не­ го што је дао из­ја­ве о то­ме да је „Крим де­фак­то по­стао те­ри­то­ри­ја Ру­си­је“ и да ће Бе­ло­ру­си­ја, „ако се по­ста­ви пи­та­ње, узи­ма­ју­ћи у об­зир исто­риј­ске про­це­се и про­це­се у окви­ру Са­ве­зне др­жа­ве [Русије и Белорусије]“, би­ти на стра­ни Мо­скве. Ме­ђу­тим, по­себ­но не­за­до­вољ­ство у Ру­ си­ји су иза­зва­ле јав­не из­ја­ве у ко­ји­ма је Лу­ка­шен­ко пру­жио по­др­шку опе­ра­ци­ји про­тив про­ру­ских до­бро­во­ља­ца у Дон­ба­ су, по­зи­ва­ју­ћи „да се те­ро­ри­сти уни­ште“ (сле­де­ћи ре­то­ри­ку Ки­је­ва, ко­ји по­ме­ну­т у опе­ра­ци­ју на­зи­ва „ан­ти­те­ро­ри­стич­ком“). Ме­ђу­тим, по ми­шље­њу не­ких по­ли­ти­ко­ ло­га, из­ме­ђу бе­ло­ру­ског ли­де­ра и Ру­си­је не по­сто­ји ни­ка­кав кон­фликт. „Не при­ ме­ћу­јем ни­ка­кво не­за­до­вољ­ство зва­нич­ них вла­сти Ру­си­је. Пред­сед­ник Пу­тин ни­ је ни­шта у том сми­слу из­ја­вио, ми­ни­стар Ла­вров се су­срео са сво­јим бе­ло­ру­ским ко­ле­гом Вла­ди­ми­ром Ма­ке­јем при че­му су они ‘ускла­ди­ли ча­сов­ни­ке’, ам­ба­са­дор Ру­си­је у Мин­ску Алек­сан­дар Су­ри­ков је са раз­у­ме­ва­њем го­во­рио о то­ме да Бе­ло­ру­си­

ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.

ја та­ко­ђе има сво­је ин­те­ре­се у Укра­ји­ни и да их тре­ба по­што­ва­ти. По мом ми­шље­њу, ста­во­ви Мин­ска и Мо­скве су уса­гла­ше­ни, а по­ме­ну­те ин­тер­пре­та­ци­је су са­мо по­ку­ шај да се у очи­ма ру­ских гра­ђа­на дис­кре­ ди­т у­је ру­ко­вод­ство Бе­ло­ру­си­је“, из­ја­вио је у раз­го­во­ру са до­пи­сни­ком „Ру­ске ре­чи“ по­ли­ти­ко­лог Алек­сеј Дзер­мант, са­рад­ник бе­ло­ру­ског цен­тра „Ци­та­де­ла“. Он сма­тра да је „Бе­ло­ру­си­ја учи­ни­ла све што је за­и­ ста би­ло по­треб­но Ру­си­ји, као што је раз­ ме­шта­ње ави­о­на на те­ри­то­ри­ји Бе­ло­ру­си­је и по­др­шка у Са­ве­т у без­бед­но­сти УН“. „Лу­ка­шен­ко ни­је стао на стра­ну Ки­је­ва и не за­у­зи­ма став Мо­скве. Он јед­но­ства­ но сто­ји на стра­ни Бе­ло­ру­си­је“, на­ста­вља по­ли­ти­ко­лог Ки­рил Кок­тиш, до­цент на Мо­сков­ском др­жав­ном ин­сти­т у­т у за ме­ ђу­на­род­не од­но­се (МГИ­МО). „А Бе­ло­ру­ си­ја је за­ин­те­ре­со­ва­на за мир на сво­јим гра­ни­ца­ма, као и за то да из­ву­че мак­си­ мал­ну ко­рист за се­бе из сла­бо­сти су­се­да и из на­ста­ле си­т у­а­ци­је у це­ли­ни.“ Пи­та­ње „ми­ра“ за­и­ста по­ста­је акут­но - за­ о­штра­ва­ње ру­ско-укра­јин­ског су­ко­ба би­ ло би озбиљ­на прет­ња за Минск. Шта би Бе­ло­ру­си­ја мо­гла да оче­ку­је у слу­ча­ју да Лу­ка­шен­ко отво­ре­но за­у­зме по­зи­ци­ју Ру­ си­је? „Санк­ци­је, по­ве­ћа­ње тро­шко­ва од­бра­ не – све то ће не­из­бе­жно ути­ца­ти и на нас као нај­бли­жег вој­но­по­ли­тич­ког са­ве­зни­ка Ру­си­је. Пољ­ска и Ли­тва­ни­ја ће си­гур­но по­ ја­ча­ти сна­ге НА­ТО-а на на­шим гра­ни­ца­ма и би­ће по­тре­бан аде­ква­тан од­го­вор, што мо­ же озна­чи­ти по­че­так но­вог Хлад­ног ра­та и по­гор­ша­ње од­но­са Бе­ло­ру­си­је са за­пад­ним су­се­ди­ма. Ни­с у ис­кљу­че­ни ни по­ку­ша­ји про­до­ра те­ро­ри­ста и ра­ди­ка­ла из Укра­ји­ не у Бе­ло­ру­си­ју у ци­љу ‘из­во­за ре­во­лу­ци­је’ и пру­жа­ња по­др­шке ло­кал­ним бе­ло­ру­ским на­ци­о­на­ли­сти­ма“, об­ја­шња­ва Алек­сеј Дзер­ мант. Гра­ни­ца из­ме­ђу Бе­ло­ру­си­је и Укра­ји­не ду­га је пре­ко 1000 ки­ло­ме­та­ра, а по­ло­ви­ну то­га чи­ни гра­ни­ца са за­пад­ном Укра­ји­ном.

Про­фи­ти­ра­ње на сла­бо­сти су­се­да

Ме­ђу­тим, спољ­на не­у ­трал­ност и сла­бост су­се­да мо­гу омо­гу­ћи­ти Бе­ло­ру­си­ји не са­мо да из­бег­не озбиљ­не уну­тра­шње про­бле­ме, већ и да до­бро за­ра­ди. „Пре све­га, бе­ло­ру­ ски про­из­во­ђа­чи би на ру­ском тр­жи­шту мо­гли да на­до­ме­сте не­до­ста­так укра­јин­ ских по­љо­при­вред­них про­из­во­да. Ра­ди се, пре све­га, о ме­сној и млеч­ној ин­ду­стри­ ји“, настaвља Алек­сеј Дзер­мант и до­да­је:

Алек­сан­дар Лу­ка­шен­ко је при­су­ство­вао ина­у­гу­ра­ци­ји Пе­тра По­ро­шен­ка у Ки­је­ву

ФОТО: Прес-слу­жба пред­сед­ни­ка Бе­лО­ру­си­је

Шта то ра­ди Лу­ка­шен­ко?

„Део пред­у­зе­ћа укра­јин­ске од­брам­бе­не ин­ду­стри­је, ко­ја су ори­јен­ти­са­на ка Ру­ си­ји, мо­же би­ти пре­ба­чен у Бе­ло­ру­си­ју. На при­мер, ком­па­ни­је у обла­сти про­из­вод­ње ави­о­на и хе­ли­коп­те­ра, не­ка по­стро­је­ња ком­па­ни­је ‘Мо­тор Сич’ (у бе­ло­ру­ском гра­ ду Ор­ша је већ отво­ре­на фи­ли­ја­ла овог пред­у­зе­ћа), про­из­во­ђа­чи мо­тор­не тех­ни­ ке, као и еле­ме­на­та кон­струк­ци­је ра­ке­та и те­ле­ко­му­ни­ка­ци­о­них си­сте­ма.“ С об­зи­ром да ни­с у сва укра­јин­ска пред­у­зе­ћа вољ­на да из по­ли­тич­ких раз­ло­га пре­ки­ну тр­го­ ви­ну са Ру­си­јом, ни­ти су при­том спрем­на да пре­ђу у Бе­ло­ру­си­ју, пред „не­у ­трал­ним“ (из укра­јин­ске пер­спек­ти­ве) Мин­ском се отва­ра мо­гућ­ност по­нов­ног из­во­за укра­ јин­ских про­из­во­да. „У усло­ви­ма ка­да су ди­рект­ни кон­так­ти не­мо­гу­ћи, а по­тре­ба за њи­ма оста­је, ову са­рад­њу мо­же да обез­бе­ ди тре­ћа струк­т у­ра“, ка­же Ки­рил Кок­тиш. „Про­из­во­ди ко­је Укра­ји­на из по­ли­тич­ких раз­ло­га не мо­же да про­да­је Ру­си­ји, она мо­ же да упу­ти пре­ко Бе­ло­ру­си­је. У пи­та­њу је ве­ли­ки но­вац и ни­ко ни­је во­љан да се тог нов­ца од­рек­не.“ Ре­а­ли­за­ци­ја ове схе­ме не са­мо да ће бе­ло­ру­ском бу­џе­т у до­не­ти до­ дат­не при­хо­де, не­го ће по­ве­ћа­ти и зна­чај ко­ји Бе­ло­ру­си­ја има за Ру­си­ју. Сма­тра се да је још је­дан раз­лог за јав­но за­у­зи­ма­ње опи­са­ног ста­ва же­ља Алек­ сан­дра Лу­ка­шен­ка да по­бољ­ша од­но­се са Евро­пом. Упра­во са­да је за то од­го­ва­ра­ју­ ћи тре­ну­так. „Озбиљ­но ра­сте зна­чај Бе­ло­ ру­си­је као ста­бил­не зе­мље, ко­ја га­ран­т у­је без­бед­ност на ис­точ­ним гра­ни­ца­ма ЕУ, као и тран­зит из Ру­си­је у кон­тек­сту Укра­ји­не“, об­ја­шња­ва Алек­сеј Дзер­мант. Ова чи­ње­ни­ ца ће по­себ­но до­би­ти на зна­ча­ју ако поч­не из­град­ња га­со­во­да „Ја­мал-Евро­па 2“, на­кон че­га, уз ак­ти­ван „Ју­жни ток“, укра­јин­ски

га­сни тран­спорт­ни си­стем ви­ше ни­ко­ме не­ће би­ти по­тре­бан. Осим то­га „Лу­ка­шен­ ко у Евро­пи има по­у­зда­ну по­др­шку две зе­мље – Ли­тва­ни­је и Пољ­ске. Ове зе­мље су са Бе­ло­ру­си­јом по­ве­за­не не са­мо кул­т ур­но, не­го и еко­ном­ски (на при­мер, Ли­тва­ни­ја у ве­ли­кој ме­ри за­ви­си од бе­ло­ру­ског бен­зи­ на)“, на­ста­вља Ки­рил Кок­тиш.

Шта ће ре­ћи по­тен­ци­јал­ни са­ве­зни­ци Ру­си­је?

Не­ки пред­став­ни­ци бе­ло­ру­ске опо­зи­ци­је твр­де да се у бе­ло­ру­ској спољ­ној по­ли­ти­ ци при­пре­ма го­то­во пот­пу­ни за­о­крет. „На при­ме­ру про­це­са ко­ји се са­да од­и­гра­ва­ју у Укра­ји­ни Алек­сан­дар Лу­ка­шен­ко је ус­ пео да схва­ти ко­ли­ко ће бе­ло­ру­ска др­жав­ ност би­ти угро­же­на ако он оста­не, што се ка­же, ‘на­са­мо’ са го­спо­ди­ном Пу­ти­ном, а исто­вре­ме­но се уве­рио ко­ли­ко се искре­но Евро­па и САД бо­ре за укра­јин­ски су­ве­ре­ ни­тет, ка­ко ди­пло­мат­ским ме­то­да­ма, та­ко и кроз фи­нан­сиј­ску по­др­шку“, пи­ше бив­ ши бе­ло­ру­ски ди­си­дент Ми­ха­ил Ку­ко­ба­ка. Ме­ђу­тим, ова­кав пре­о­крет је ма­ло ве­ро­ ва­тан. Алек­сан­дар Лу­ка­шен­ко ће пре на­ ста­ви­ти да спро­во­ди дво­стру­ку по­ли­ти­ку, ко­ри­сте­ћи сво­је од­но­се са ЕУ као еле­мент тр­го­ви­не у да­љим пре­го­во­ри­ма са Ру­си­јом. Он од­лич­но схва­та не­по­у­зда­ност га­ран­ци­ја За­па­да (за раз­ли­ку од ру­ских) и не же­ли да Евро­па у Мин­ску ор­га­ни­зу­је но­ви Мај­дан. У овој си­т у­а­ци­ји Мо­сква тре­ба да по­ка­же раз­у­ме­ва­ње за став Лу­ка­шен­ка, чак и у слу­ча­ју да он не за­до­во­ља­ва у пот­пу­но­сти ру­ско ру­ко­вод­ство. Бе­ло­ру­си­ја ће у сва­ком слу­ча­ју оста­ти у ру­ској ор­би­ти ути­ца­ја, а, осим то­га, став бе­ло­ру­ског пред­сед­ни­ ка је до­бар адут ко­ји се мо­же ко­ри­сти­ти (на при­мер, при­ли­ком по­нов­ног из­во­за ни­за укра­јин­ских про­из­во­да ко­ји су зна­ чај­ни за ру­ску од­брам­бе­ну ин­ду­стри­ју, као и при­ли­ком пре­го­во­ра са По­ро­шен­ком). Са дру­ге стра­не, при­ти­сак на са­мо­вољ­ног бе­ло­ру­ског ли­де­ра те­шко да ће га на­ве­сти да про­ме­ни свој став, већ би пре мо­гао да иза­зо­ве још је­дан кон­фликт на ру­ским гра­ни­ца­ма. То­ле­рант­ност ко­ју Ру­си­ја по­ ка­же пре­ма бе­ло­ру­ском ста­ву та­ко­ђе мо­ же по­сла­ти сиг­нал дру­гим по­тен­ци­јал­ним са­ве­зни­ци­ма Ру­си­је, мо­же им по­ка­за­ти да да­на­шња Мо­сква (за раз­ли­ку од САД или Со­вјет­ског Са­ве­за) ни­ко­ме не по­ку­ша­ва да на­мет­не сво­ју во­љу и да се са по­што­ва­њем од­но­си пре­ма на­ци­о­нал­ним ин­те­ре­си­ма при­ја­тељ­ских зе­ма­ља.

3

политика

ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.

Сер­геј Ла­вров „по­пи­сао ин­вен­тар“ ру­ско-срп­ских од­но­са По­се­та ми­ни­стра спољ­них по­сло­ва Ру­си­је Сер­ге­ја Ла­вро­ва Ср­би­ји 16. и 17. ју­на ка­рак­те­ри­стич­на је за раз­вој би­ла­те­рал­них од­но­са две­ју зе­ма­ља. По­се­та се од­и­гра­ла у спољ­но­по­ли­ тич­ком кон­тек­сту чи­ју су ин­то­на­ Дво­днев­на по­се­та Сер­ге­ја Ла­вро­ва ци­ју да­ле из­ја­ве ви­со­ких срп­ских Бе­о­гра­ду од­ре­ђе­на је сло­же­ним зва­нич­ни­ка о мо­гу­ћем об­у­ста­вља­њу уну­тра­шњим и спољ­ним кон­тек­стом ра­до­ва на „Ју­жном то­ку“ у Ср­би­ји, у ко­јем је ре­а­ли­зо­ва­на као и о отво­ре­ном ори­јен­ти­са­њу Бе­ о­гра­да на Не­мач­ку. „Док се не окон­ча­ју раз­го­во­ри Бу­гар­ске да Мо­сква по­ла­зи од то­га да „све оста­је

Т

о­ком два да­на по­се­те Бе­о­гра­ ду, што је пре­ма ди­пло­мат­ским ме­ри­ли­ма ду­го, шеф ру­ске ди­ пло­ма­ти­је се са­стао са свим кључ­ним лич­но­сти­ма срп­ског ру­ко­вод­ства: пред­сед­ни­ком То­ ми­сла­вом Ни­ко­ли­ћем, пре­ми­је­ром Алек­ сан­дром Ву­чи­ћем и ми­ни­стром спољ­них по­сло­ва Иви­цом Да­чи­ћем. Ди­пло­мат­ ским је­зи­ком ре­че­но, ре­зул­та­ти пре­го­ во­ра објек­тив­но од­ра­жа­ва­ју по­зи­ти­ван ка­рак­тер ру­ско-срп­ских од­но­са.

Ср­би­ја об­у­ста­вља „Ју­жни ток“? Зна­чај по­се­те је од­ре­ђен сло­же­ним уну­ тра­шњим и спољ­ним кон­тек­стом у ко­јем је ре­а­ли­зо­ва­на. Бу­квал­но не­ко­ли­ко да­на пре до­ла­ска Сер­ге­ја Ла­вро­ва у Бе­о­град из срп­ског ка­би­не­та је за­зву­ча­ла дво­сми­ сле­на, да не ка­же­мо про­во­ка­тив­на, из­ја­ва ко­ја се од­но­си на об­у­ста­вља­ње ра­до­ва у Ср­би­ји на кључ­ном про­јек­т у би­ла­те­рал­ не са­рад­ње, из­град­њи га­со­во­да „Ју­жни ток“. У је­ку уну­тра­шње­по­ли­тич­ких де­ба­ та у Бу­гар­ској по овом пи­та­њу и об­у­ста­ вља­ња ра­до­ва на бу­гар­ској де­о­ни­ци пот­ пред­сед­ни­ца Вла­де Ср­би­је и не­ка­да­шња ми­ни­стар­ка енер­ге­ти­ке (са­да ми­ни­стар­ ка гра­ђе­ви­нар­ства, са­о­бра­ћа­ја и ин­фра­ струк­т у­ре) Зо­ра­на Ми­хај­ло­вић, ина­че по­ зна­та као не­ко ко ни­је на­кло­њен Ру­си­ји, по­ку­ша­ла је не са­мо да се угле­да на исто­ риј­ског про­тив­ни­ка сво­је зе­мље у бал­ кан­ском ре­ги­о­ну (Со­фи­ју), не­го и да сна­ жни­је „за­ка­чи“ Мо­скву. Она је из­ја­ви­ла: 4

са Бри­се­лом и Европ­ске уни­је са Ру­си­јом, и ми сто­ји­мо“. Или ће „ста­ја­ње“ тра­ја­ти „док Ру­си­ја не про­ме­ни ру­т у [гасовода]“, до­да­ла је ми­ни­стар­ка Ми­хај­ло­вић. При­том је она иза­бра­ла да пре­ћу­ти да је ру­т у Ју­жног то­ка Ру­си­ја фик­си­ра­ла још по­чет­ком 2008. у окви­ру ру­ско-срп­ских ме­ђу­вла­ди­них спо­ра­зу­ма о са­рад­њи у сфе­ри енер­ге­ти­ке. Упра­во су оба­ве­зе стра­ на у ве­зи са „Ју­жним то­ком“ би­ле глав­на тач­ка тих до­ку­ме­на­та ко­је је ка­сни­је ра­ ти­фи­ко­ва­ла Скуп­шти­на Ср­би­је и ко­је су по­твр­ди­ле све ка­сни­је на­ци­о­нал­не вла­де. Ни­је ни­ка­кво чу­до што је пре­ми­јер Ср­би­је Алек­сан­дар Ву­чић по­жу­рио да из­ја­ви да Вла­да ни­је до­не­ла ни­ка­кву од­лу­ку о об­у­ ста­вља­њу ра­до­ва на про­јек­т у „Ју­жни ток“. Ме­ђу­тим, за Ру­си­ју је би­ло зна­чај­но да „из пр­ве ру­ке“ чу­је по­твр­ду ова­квог ста­ва. Мо­гућ­ност за то пру­жи­ла је по­се­та Сер­ ге­ја Ла­вро­ва. То­ком бе­о­град­ских пре­го­ во­ра Ру­си­ја и Ср­би­ја су по­твр­ди­ле по­сто­ је­ће до­го­во­ре у ве­зи са про­јек­том „Ју­жни ток“ и нео­п­ход­ност ње­го­ве ре­а­ли­за­ци­је. „Све од­лу­ке ко­је су до­са­да до­не­те оста­ју на сна­зи. Ни­је до­шло ни до ка­кве про­ме­ не пла­но­ва“, ис­та­као је Ла­вров и до­дао

По­сто­је по­ка­за­те­љи да „но­ве-ста­ре“ вла­сти Ср­би­је на­ме­ра­ва­ју да за глав­ни спољ­но­по­ли­тич­ки ори­јен­тир зе­мље про­гла­се Не­мач­ку

ка­ко је ра­ни­је до­го­во­ре­но“. „‘Ју­жни ток’ је је­ди­но си­стем­ско ре­ше­ње про­бле­ма снаб­де­ва­ња га­сом ју­го­и­сто­ка Евро­пе“, по­твр­дио је ми­ни­стар Ла­вров. Не­до­след­но­сти у ста­ву Ср­би­је, а по­себ­но Бу­гар­ске, у ве­зи са пи­та­њи­ма ре­а­ли­за­ци­ је овог про­јек­та по­ста­ју све уоч­љи­ви­је у кон­тек­сту ак­тив­не и кон­струк­тив­не уло­ге Аустри­је. Гер­хард Ројс, ге­не­рал­ни ди­рек­ тор аустриј­ске нафт­не ком­па­ни­је OMV, највећe у Цен­трал­ној Евро­пи, ових да­на је апе­ло­вао на Европ­ску уни­ју да убр­за ре­а­ли­за­ци­ју про­јек­та „Ју­жни ток“. Пре­ ма ње­го­вим ре­чи­ма, „Европ­ска уни­ја не би тре­ба­ло да об­у­ста­вља пре­го­во­ре о ‘Ју­жном то­ку’, већ би, на­про­тив, тре­ба­ло да их убр­за“. А то­ком пла­ни­ра­не по­се­те пред­сед­ни­ка Ру­си­је Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на Бе­чу пред­ви­ђе­но је да 24. ју­на бу­де пот­пи­ сан спо­ра­зум ак­ци­о­на­ра за­јед­нич­ке про­ јект­не ком­па­ни­је, за­ду­же­не за из­град­њу аустриј­ске де­о­ни­це га­со­во­да до крај­њег пунк­та у на­се­љу Ба­ум­гар­тен, где се на­ла­зи чво­ри­ште за ди­стри­бу­ци­ју га­са на европ­ ском ни­воу (Cen­tral Euro­pean Gas Hub).

Не­мач­ка као спољ­но­по­ли­тич­ки ори­јен­тир Ср­би­је? Ме­ђу­тим, сло­же­на си­т у­а­ци­ја око про­јек­ та „Ју­жни ток“ је са­мо је­дан од по­ка­за­те­ ља ути­ца­ја Европ­ске уни­је на по­ли­ти­ку Ср­би­је и дру­гих бал­кан­ских зе­ма­ља у нај­ра­зли­чи­ти­јим сфе­ра­ма. Упор­на те­жња Ср­би­је да што пре по­ста­не чла­ни­ца ЕУ већ пред­ста­вља од­ре­ђе­ни „фак­тор ри­зи­ ка“ за ру­ско-срп­ске од­но­се, упр­кос из­ја­ви

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

Пи­ше: Пе­тар Ис­кен­де­ров

ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.

ко­ју је то­ком по­се­те Ла­вро­ва дао ње­гов срп­ски ко­ле­га Иви­ца Да­чић о то­ме да ње­ го­ва зе­мља „же­ли и Европ­ску уни­ју и на­ ста­вља­ње до­брих од­но­са са Ру­си­јом“. Ка­ ко по­ка­зу­је ис­ку­ство са­да­шње укра­јин­ске кри­зе, упра­во је те­жња Европ­ске уни­је и ни­за ње­них чла­ни­ца на че­лу са Пољ­ском и бал­тич­ким зе­мља­ма да убр­за­но уву­ку Укра­ји­ну у ор­би­т у ЕУ до­ве­ла до ве­о­ма озбиљ­не кри­зе ре­ги­о­нал­них раз­ме­ра. Осим то­га, ни­је тај­на да у са­мој Европ­ској уни­ји да­нас по­сто­ји не­ко­ли­ко „цен­та­ра мо­ћи“, што од зе­ма­ља кан­ди­да­та зах­те­ва уме­ће да ба­лан­си­ра­ју ме­ђу њи­ма. Ме­ђу­ тим, ова­кво ба­лан­си­ра­ње че­сто до­во­ди до пот­пу­но су­прот­них ре­зул­та­та, тј. до из­ра­же­не ори­јен­та­ци­је ка јед­ној стра­ни. У слу­ча­ју Ср­би­је ра­ди се о по­ка­за­те­љи­ма ко­ји су се по­ја­ви­ли по­след­њих не­де­ља о то­ме да „но­ве-ста­ре“ вла­сти зе­мље на­ ме­ра­ва­ју да за глав­ни спољ­но­по­ли­тич­ ки ори­јен­тир про­гла­се Не­мач­ку. Ова­кав став, ко­ји је фак­тич­ки из­нео пре­ми­јер Алек­сан­дар Ву­чић при­ли­ком сво­је не­дав­ не по­се­те Не­мач­кој, објек­тив­но мо­же да учи­ни Ср­би­ју за­ви­сном од ге­о­по­ли­тич­ ких сце­на­ри­ја и пла­но­ва Бер­ли­на, ко­ји се не по­кла­па­ју увек са ин­те­ре­си­ма ЕУ и ин­те­ре­си­ма бал­кан­ског ре­ги­о­на. Пре­ма Ву­чи­ће­вим ре­чи­ма, „Не­мач­ка је нај­ве­ћа и нај­ва­жни­ја зе­мља и за нас и у це­лој Евро­пи“. Срп­ски пре­ми­јер је до­дао да је Ср­би­ја су­ви­ше ма­ла ка­ко би мо­гла да бу­де парт­нер Не­мач­ке, али да она „же­ ли да бу­де њен са­ве­зник“, и да због то­га „Ср­би­ја же­ли да се ме­ња“. По­ку­шај­мо да утвр­ди­мо у ко­јој ме­ри са­вез са сна­жном Не­мач­ком од­го­ва­ра ин­те­ре­си­ма Ср­би­је, као и ка­кве про­ме­не објек­тив­но од­го­ва­ ра­ју ин­те­ре­си­ма Бер­ли­на. Раз­ма­тра­ју­ћи мо­гућ­но­сти и ци­ље­ве на­ ра­ста­ју­ће фи­нан­сиј­ске и при­вред­не сна­ ге Не­мач­ке и ње­не уло­ге у европ­ским по­ли­тич­ким про­це­си­ма, То­мас КлајнБрок­хоф, за­ду­жен за стра­те­шка пи­та­ња у Не­мач­ком Мар­ша­ло­вом фон­ду, и Ханс Ма­ул, про­фе­сор Уни­вер­зи­те­та у Три­ру, ве­о­ма ар­гу­мен­то­ва­но упо­зо­ра­ва­ју да ће не­мач­ке вла­сти по­ку­ша­ти да фи­нан­сиј­ ску по­моћ ко­ју пру­жа­ју европ­ској зо­ни и парт­нер­ским зе­мља­ма Европ­ске уни­је ис­ко­ри­сте ка­ко би по­сти­гле „вер­сај­ски дик­тат без ра­та“.

Не­мач­ка под над­зо­ром ЕУ

У но­вем­бру 2013. исте за­бри­ња­ва­ју­ће про­це­не већ је об­ја­ви­ла Европ­ска ко­ми­ си­ја. Она је зва­нич­но по­ста­ви­ла Не­мач­ку „под стал­но по­сма­тра­ње“. Та­ко се на­зи­

ва про­це­ду­ра ко­ја под­ра­зу­ме­ва кон­тро­лу раз­во­ја си­т у­а­ци­је у не­кој од „сум­њи­вих“ чла­ни­ца Европ­ске уни­је. Пре то­га се ова про­це­ду­ра при­ме­њи­ва­ла на „про­бле­ма­ тич­не“ зе­мље и под­ра­зу­ме­ва­ла је па­жљи­ во пра­ће­ње бу­џет­ске по­ли­ти­ке вла­де у по­гле­ду ис­пу­ња­ва­ња ан­ти­кри­зних зах­ те­ва ЕУ и ММФ-а. Ме­ђу­тим, у слу­ча­ју Не­мач­ке за­мер­ке се од­но­се на сум­њи­во ви­сок ни­во тр­го­вин­ ског су­фи­ци­та, ко­ји је до­сти­гао ско­ро 20 ми­ли­јар­ди евра. По ми­шље­њу Европ­ске ко­ми­си­је, овај ре­зул­тат је по­стиг­нут на ра­чун ве­штач­ког по­ра­ста из­во­за у усло­ ви­ма еко­ном­ских про­бле­ма ко­је пре­жи­ вља­ва­ју глав­ни тр­го­вин­ски парт­не­ри Не­ мач­ке, ме­ђу ко­ји­ма су зе­мље Цен­трал­не и Ис­точ­не Евро­пе. „Тре­ба да про­ве­ри­мо“ да ли ви­сок су­фи­цит Не­мач­ке ре­ме­ти „функ­ци­о­ни­са­ње европ­ске еко­но­ми­је у це­ли­ни“, из­ја­вио је пред­сед­ник Европ­ске ко­ми­си­је Жо­зе Ма­ну­ел Ба­ро­зо.

Ки­на. Док Бе­о­град са­да, из­гле­да, по­ку­ша­ ва да из­гра­ди по­себ­не „стра­те­шке“ од­но­ се са Бер­ли­ном, ра­чу­на­ју­ћи, очи­глед­но, на по­вла­сти­це при­ли­ком при­сту­па­ња ЕУ и за­шти­те сво­јих ин­те­ре­са на Бал­ка­ну – у ре­ги­о­ну, ко­ји је за Не­мач­ку од­у­век био вој­но­по­ли­тич­ки и еко­ном­ски при­о­ри­тет. Ова тен­ден­ци­ја, без сум­ње, ни­је про­ма­кла ру­ском ру­ко­вод­ству. Тим пре што је она до­шла као до­да­так на укуп­но по­гор­ша­ње од­но­са из­ме­ђу За­па­да и Ру­си­је, че­му је у при­лич­ној ме­ри до­при­не­ла и кан­це­лар­ка Не­мач­ке Ан­ге­ла Мер­кел. Ра­зу­мљи­во је да је Мо­сква за­ин­те­ре­со­ва­на да „по­пи­ше ин­ вен­тар“ кључ­них пра­ва­ца ру­ско-срп­ске са­рад­ње, не же­ле­ћи да ре­а­ли­за­ци­ја већ по­сто­је­ћих и при­пре­ма но­вих спо­ра­зу­ма и до­го­во­ра за­ви­си од еко­ном­ске екс­пан­ зи­је Не­мач­ке и ком­пли­ко­ва­них од­но­са из­ме­ђу Бер­ли­на и Бри­се­ла, Лон­до­на и Па­ ри­за. Ме­ђу­тим, ова­кав при­лаз ни­ка­ко не све­до­чи о не­ком „по­ве­ћа­ном при­ти­ску“

Ни­је тај­на да у са­мој Европ­ској уни­ји да­нас по­сто­ји не­ко­ли­ко „цен­та­ра мо­ћи“, што од зе­ма­ља кан­ди­да­та зах­те­ва уме­ће да ба­лан­си­ра­ју ме­ђу њи­ма. Ме­ђу­тим, ова­кво ба­лан­си­ра­ње че­сто до­во­ди до пот­пу­но су­прот­них ре­зул­та­та, тј. до из­ра­же­не ори­јен­та­ци­је ка јед­ној стра­ни У са­мој Не­мач­кој је из­ве­штај Европ­ске ко­ми­си­је иза­звао не­га­тив­ну ре­ак­ци­ју и они су по­ку­ша­ли да на ње­га што пре за­бо­ ра­ве. Са­вет­ник Вла­де Не­мач­ке за еко­ном­ ска пи­та­ња Фол­кер Ви­ланд је тр­го­вин­ске успе­хе сво­је зе­мље об­ја­снио као „ре­зул­тат де­ло­ва­ња тр­жи­шта“, а ње­гов ко­ле­га Ларс Фелд је чак из­ја­вио да је у пи­та­њу „успе­ шна фор­му­ла“ Вла­де Ан­ге­ле Мер­кел. Ме­ђу­тим, Жо­зе Ма­ну­ел Ба­ро­зо не на­ ла­зи да је ова ар­гу­мен­та­ци­ја убе­дљи­ва. Он сма­тра да во­де­ће еко­ном­ске др­жа­ве Евро­пе сно­се „по­себ­ну од­го­вор­ност“ за си­т у­а­ци­ју у це­лој европ­ској зо­ни. Што зна­чи да оне не тре­ба да „игра­ју на до­ би­так“ и да „ју­ре за успе­хом“, не­го да по­ ма­жу да се ус­по­ста­ви урав­но­те­же­на зо­на евра, под­сти­чу­ћи по­ја­ву „но­вих др­жа­ва на­лик Не­мач­кој“ на кон­ти­нен­т у. Тре­ба под­се­ти­ти да ра­ни­је ру­ко­вод­ство Ср­би­је на че­лу са пред­сед­ни­ком Бо­ри­ сом Та­ди­ћем, и по­ред ја­сног усме­ре­ња ка европ­ским ин­те­гра­ци­ја­ма, ипак ни­јед­ну од зе­ма­ља ЕУ ни­је хте­ло да про­гла­си за свој ори­јен­тир. Та­да се го­во­ри­ло о че­ ти­ри рав­но­прав­на ме­ђу­на­род­на ослон­ца ко­је чи­не САД, Европ­ска уни­ја, Ру­си­ја и

на Ср­би­ју од стра­не Ру­си­је с ци­љем да се „бло­ки­ра европ­ска ин­те­гра­ци­ја Ср­би­је“, о че­му је, ко­мен­та­ри­шу­ћи ак­т у­ел­ни раз­вој до­га­ђа­ја, го­во­ри­ла срп­ски по­ли­ти­ко­лог Је­ле­на Ми­лић у ин­тер­вјуу за AFP. Нај­зад, у пре­го­во­ри­ма Сер­ге­ја Ла­вро­ва у Бе­о­гра­ду по­сто­јао је и тре­ћи аспект - оп­ ште­е­вроп­ски. Ср­би­ја ће 2015. пред­се­да­ ва­ти ОЕБС-ом. И, узи­ма­ју­ћи у об­зир за­о­ штра­ва­ње си­т у­а­ци­је у Укра­ји­ни, Бе­о­град ће очи­глед­но мо­ра­ти да „раш­чи­шћа­ва“ укра­јин­ски про­блем у име ОЕБС-а, а не Европ­ске уни­је или НА­ТО-а. Од­но­си Мо­ скве са са­да­шњим ру­ко­вод­ством ОЕБС-а, ко­јим пред­се­да­ва пред­сед­ник Швај­цар­ске Ди­ди­је Бурк­хал­тер, раз­ви­ја­ју се оте­жа­но, а са­ма ор­га­ни­за­ци­ја је по­след­њих го­ди­на озбиљ­но из­гу­би­ла на ути­ца­ју. То Ср­би­ји пру­жа је­дин­стве­ну при­ли­ку да уз по­др­шку Ру­си­је по­вра­ти оно ме­сто у европ­ским и свет­ским окви­ри­ма ко­је је из­гу­би­ла још 1990-их. Пе­тар Ах­ме­до­вич Ис­кен­де­ров je кан­ди­дат исто­риј­ских на­у­ка, ста­ри­ји на­уч­ни са­рад­ник Ин­сти­ту­та за сла­ви­сти­ку РАН.

5

политика Пи­ше: Фјо­дор Лу­кја­нов, ga­ze­ta.ru

Пре пет­на­ест го­ди­на, у но­ћи из­ме­ђу 11. и 12. ју­на 1999, до­шло је до јед­ ног од нај­у­пе­ча­тљи­ви­јих и нај­ма­ ње оче­ки­ва­них до­га­ђа­ја у исто­ри­ји но­ве ру­ске спољ­не по­ли­ти­ке: ру­ска вој­ска је са­ма, без до­го­во­ра са би­ло ким, за­у­зе­ла при­штин­ски аеро­дром „Сла­ти­на“. Иако ре­зул­та­ти тог по­ те­за ни­с у би­ли упе­ча­тљи­ви, са­да се мо­же ре­ћи да је тај до­га­ђај зна­чио по­че­так окре­та­ња Ру­си­је од За­па­да. То окре­та­ње још увек тра­је, а пре­у­ зи­ма­ње Кри­ма је јед­на од коц­ки­ца но­вог ге­о­по­ли­тич­ког мо­за­и­ка ко­ји се ства­ра од тог вре­ме­на.

ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.

Од Сла­ти­не до „Уч­ти­ви љу­ди“ на Кри­му у мар­ту 2014.

6

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

K

ом­би­но­ва­ни ба­та­љон ру­ских де­сант­них сна­га, ко­ји се на­ ла­зио у са­ста­ву ме­ђу­на­род­не вој­ске у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ ни, без до­го­во­ра са ко­ман­дом ми­ров­них сна­га из­вр­шио је у но­ћи из­ме­ђу 11. и 12. ју­на 1999. уси­ље­ни марш до Ауто­ном­не По­кра­ји­не Ко­со­во и пре­у­зео кон­тро­лу над при­штин­ским аеро­дро­мом „Сла­ти­на“. Упра­во на том аеро­дро­му се оче­ки­ва­ло сле­та­ње ави­о­ на НА­ТО-а, ко­ји је тре­ба­ло да, по­чев од 12. ју­на, вр­ше тран­спорт и раз­ме­штај за­ пад­ног ми­ров­ног кон­тин­ген­та на осно­ву ре­зо­лу­ци­је Са­ве­та без­бед­но­сти УН 1244. Овај до­ку­мент, ко­ји је усво­јен 10. ју­на по­ сле ду­гих ди­пло­мат­ских спо­ре­ња, пред­ ви­ђао је фак­тич­ко одва­ја­ње Ко­со­ва од Са­ве­зне Ре­пу­бли­ке Ју­го­сла­ви­је (уз фор­ мал­но за­др­жа­ва­ње ње­не ју­рис­дик­ци­је) и кре­и­ра­ње ме­ђу­на­род­ног про­тек­то­ра­ та под за­шти­том је­ди­ни­ца НА­ТО-а на овој те­ри­то­ри­ји. До­ку­мент је пред­ви­ђао да ју­го­сло­вен­ске ору­жа­не сна­ге са­свим на­пу­сте Ко­со­во, а да ко­ман­да пре­ђе на струк­т у­ре ал­бан­ске Осло­бо­ди­лач­ке вој­ ске Ко­со­ва под кон­тро­лом пред­став­ни­ка УН. Оштар по­ тез Мо­ скве био је са­ свим нео­че­ки­ван. До тог тре­нут­ка Ру­си­ја је, иако је пре­ма вој­ној ва­зду­хо­плов­ној кам­па­њи НА­ТО-а про­тив Ју­го­сла­ви­је има­ла ве­о­ма не­га­ти­ ван став, фак­тич­ки по­ма­га­ла за­пад­ним зе­мља­ма да убе­де Сло­бо­да­на Ми­ло­ше­ви­ ћа да на­пу­сти По­кра­ји­ну. (На­по­ме­ни­мо да је Али­јан­са по­сле три ме­се­ца бом­бар­ до­ва­ња очи­глед­но на­и­ла­зи­ла на про­бле­ ме тех­нич­ког, по­ли­тич­ког и мо­рал­ног ка­рак­те­ра.)

Упра­во то је био за­да­так Вик­то­ра Чер­но­ мир­ди­на, спе­ци­јал­ног иза­сла­ни­ка пред­ сед­ни­ка Ру­си­је, ко­ји је за­јед­но са пред­ сед­ни­ком Фин­ске Мар­ти­јем Ах­ти­са­ри­јем во­дио пре­го­во­ре о Ко­со­ву, док је исто­ вре­ме­но де­ло­вао у Са­ве­т у без­бед­но­сти УН и у окви­ру Г-8. О то­ме ка­ко је до­не­та од­лу­ка о за­у­зи­ма­њу при­штин­ског аеро­дро­ма по­сто­је се­ћа­ња уче­сни­ка и ве­ли­ки број ле­ген­ди. Све до екс­тра­ва­гант­не вер­зи­је о то­ме да је це­ла опе­ра­ци­ја на­вод­но по­че­ла у до­го­во­ру са САД, ка­ко би се ули­ла на­да ко­сов­ским Ср­би­ма и спре­чи­ло њи­хо­во бек­ство или из­би­ја­ње ге­рил­ског ра­та. За­у­зи­ма­ње аеро­дро­ма је из­не­на­ди­ло мно­ге ви­со­ко­по­зи­ци­о­ни­ра­не ру­ске др­ жав­ни­ке. Мо­ра­ли су да се прав­да­ју пред збу­ње­ним и раз­бе­сне­лим за­пад­ним са­го­ вор­ни­ци­ма, по­ку­ша­ва­ју­ћи да у хо­ду об­ ја­сне из­не­над­ну и не­до­го­во­ре­ну из­ме­ну пла­но­ва. У вој­но­и­сто­риј­ски фол­клор ушла је раз­ ме­на по­ру­ка из­ме­ђу ко­ман­дан­та НА­ТО сна­га у Евро­пи Аме­ри­кан­ца Ве­сли­ја Клар­ка, ко­ји је зах­те­вао да се аеро­дром си­лом очи­сти од Ру­са, и ко­ман­дан­та сна­ га Али­јан­се на Бал­ка­ну Бри­тан­ца Мај­кла Џек­со­на, ко­ји је ка­те­го­рич­ки од­био да то учи­ни: ја, ре­као је, ни­сам спре­ман да за­поч­нем тре­ћи свет­ски рат...

Не­ко­ли­ко да­на ка­сни­је ру­ске де­сант­не је­ди­ни­це на­пу­сти­ле су аеро­дром. Ру­си­ја на оку­пи­ра­ном Ко­со­ву ни­је до­би­ла свој сек­тор над­ле­жно­сти, али су на­ши вој­ни­ ци би­ли рас­по­ре­ђе­ни у ре­јо­ни­ма ко­је су на­се­ља­ва­ли Ср­би и ко­ји су при­па­да­ли сек­то­ри­ма Не­мач­ке, Фран­цу­ске и САД. Че­ти­ри го­ди­не ка­сни­је Ру­си­ја је на­пу­ сти­ла Ко­со­во и Бо­сну: про­це­ње­но је да је ње­но при­с у­ство пре­ску­по, а стра­те­шка ко­рист од ње­га не­до­вољ­на. У том кон­ тек­сту сме­ли ма­не­вар из ју­на 1999. тим пре је из­гле­дао као бе­сми­сле­на аван­т у­ра. Ме­ђу­тим, у ду­го­роч­ној ре­тро­спек­ти­ви за­у­зи­ма­ње при­штин­ског аеро­дро­ма са сим­бо­лич­ке тач­ке гле­ди­шта из­гле­да мно­ го зна­чај­ни­је, не­го што се та­да чи­ни­ло. Осва­ја­ње „Сла­ти­не“ је по­ста­ло не­ка вр­ ста епи­гра­фа на по­чет­ку но­вог по­гла­вља у од­но­си­ма Ру­си­је пре­ма окол­ном све­т у. Два ме­се­ца ка­сни­је пре­ми­јер Ру­си­је и зва­нич­ни на­след­ник Бо­ри­са Јељ­ци­на је по­стао Вла­ди­мир Пу­тин, а сле­де­ћу го­ ди­ну зе­мља је већ до­че­ка­ла без Јељ­ци­на у Кре­мљу. НА­ТО кам­па­ња про­тив Ју­го­сла­ви­је озна­ чи­ла је пре­крет­ни­цу у на­чи­ну на ко­ји је Ру­си­ја до­жи­вља­ва­ла За­пад. До та­да у но­ вој Ру­си­ји ни­је до­ла­зи­ло до та­ко сна­жног та­ла­са ан­ти­а­ме­рич­ких осе­ћа­ња. У ства­ри, ни у СССР-у ни­је би­ло слич­них при­ме­

ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.

о Се­ва­сто­по­ља ра, јер је су­прот­ста­вља­ње Сје­ди­ње­ним Др­жа­ва­ма та­да би­ло по­сао др­жав­не ма­ ши­не­ри­је и зва­нич­не про­па­ган­де, док у овом слу­ча­ју ру­ска власт ни­је би­ла рас­по­ ло­же­на да се су­прот­ста­вља Ва­шинг­то­ну, ни­ти је би­ла за­ин­те­ре­со­ва­на да рас­пи­ру­је ан­ти­за­пад­на осе­ћа­ња. Ру­ко­вод­ство је пре по­ку­ша­ва­ло да из­ бег­не озби­љан кон­фликт, док је од­луч­на осу­да не са­мо ра­та, не­го пре све­га ње­го­ вог обра­зло­же­ња (ху­ма­ни­тар­на ин­тер­ вен­ци­ја, за­шти­та гра­ђа­на од са­мо­во­ље др­жа­ве) по­те­кла од ру­ске јав­но­сти. Ни­је слу­чај­но што се Ко­со­во увек из­но­ва по­ја­вљу­је у ру­ским спољ­но­по­ли­тич­ким раз­ма­тра­њи­ма као ре­фе­рент­на тач­ка. Суд­би­на Ју­го­сла­ви­је, а по­себ­но ње­на фи­нал­на фа­за, за ру­ску свест је по­ка­за­ тељ без­гра­нич­них апе­ти­та За­па­да. Они се, ка­жу, ни­с у сми­ри­ли, док се ве­ли­ка, успе­шна и са­мо­стал­на зе­мља ни­је пре­ тво­ри­ла у го­ми­лу ма­лих др­жа­ва ли­ше­них соп­стве­них ам­би­ци­ја. Бом­бар­до­ва­ње зе­ мље ко­ју су Ру­си тра­ди­ци­о­нал­но до­жи­ вља­ва­ли као бли­ску и при­ја­тељ­ску, ни­је мо­гло да про­ђе без оштрих ре­ак­ци­ја. Ко­ сов­ска си­т у­а­ци­ја је би­ла још јед­на кап у ча­ши оп­штег раз­о­ча­ра­ња ре­зул­та­ти­ма тран­сфор­ма­ци­ја 1990-их: по­ла го­ди­не пре по­чет­ка НА­ТО ра­та Ру­си­ја је, на­и­ ме, до­жи­ве­ла бан­крот, ко­ји је по­ко­пао сан о ње­ном успе­шном раз­во­ју. Нај­зад, рас­пад Ју­го­сла­ви­је ко­ји је усле­дио и ши­ре­ње НА­ТО-а ство­ри­ли су у Ру­си­ји осе­ћа­ње не­мо­ћи пред за­пад­ном по­ли­ ти­ком и ње­ним по­ку­ша­ји­ма да Евро­пу уре­ди пре­ма соп­стве­ним ме­ри­ли­ма (по­ ку­ша­ји да се уре­ди цео свет по­че­ли су ка­сни­је, по­сле 11. сеп­тем­бра 2001). За­у­зи­ма­ње при­штин­ског аеро­дро­ма у тре­нут­ку ка­да је све већ би­ло од­лу­че­но и ка­да је Ср­би­ја не­по­врат­но из­гу­би­ла Ко­со­во, тре­ба­ло је да до­ка­же (пре све­га на­ма са­ми­ма) да се Ру­си­ја ни­је по­ми­ри­ла са ста­т у­сом дру­го­ра­зред­не др­жа­ве. И то не то­ли­ко у сми­слу мо­гућ­но­сти, ко­је су та­да би­ле очи­глед­но огра­ни­че­не, ко­ли­ко у иде­о­ло­шком сми­слу. Ен­т у­зи­ја­зам с по­чет­ка 1990-их, ка­да је на та­ла­с у де­мо­крат­ских про­ме­на Мо­сква искре­но по­ку­ша­ва­ла да се го­то­во по сва­ ку це­ну убро­ји ме­ђу „ци­ви­ли­зо­ва­не зе­ мље“, до­ста бр­зо је пре­с у­шио. Јер це­на је де­фак­то под­ра­зу­ме­ва­ла од­у­

ста­ја­ње од стра­те­шке са­мо­стал­но­сти и при­хва­та­ње ге­о­по­ли­тич­ких тен­ден­ци­ја ко­је су до­ве­ле до кра­ја Хлад­ног ра­та. Али ко­је при­том ни­с у ре­а­ли­зо­ва­не у пот­пу­ но­сти, већ са пер­спек­ти­вом да­љег кре­та­ ња пре­ма ис­то­ку и да­љег ши­ре­ња сфе­ре ути­ца­ја За­па­да. При­кљу­чи­ва­ње Ру­си­је Г-7, ко­је су јој оста­ле си­ле омо­гу­ћи­ле као вр­сту „аван­ са“, упр­кос ло­шим тен­ден­ци­ја­ма раз­во­ ја зе­мље, има­ло је за циљ да се Кре­мљу пру­жи мо­рал­но за­до­во­ље­ње, а да му се исто­вре­ме­но на­мет­не и но­ва ре­ал­ност. По­тез ру­ских де­сант­них сна­га из 1999, ко­ји је пре­кр­шио сва оче­ки­ва­ња и до­го­ во­ре, био је сим­бо­лич­но од­би­ја­ње да се та ре­ал­ност при­хва­ти. На­ста­вак у том прав­цу ни­је од­мах усле­ дио, већ је спољ­на по­ли­ти­ка пр­вих го­ди­ на вла­да­ви­не Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на пра­ти­ла основ­ни прин­цип из Јељ­ци­но­вог вре­ме­ на – по­ста­ти део за­пад­ног дру­штва, про­ на­ћи у ње­му свој „ку­так“. На­рав­но, ка­ко се Ру­си­ја вре­ме­ном из­ну­тра све ви­ше кон­со­ли­до­ва­ла и ја­ча­ла, ње­но ру­ко­вод­ ство је за се­бе тра­жи­ло све рав­но­прав­ ни­ји по­ло­жај. До­шло се до при­бли­жно истог ре­зул­та­та као и 1990-их: од­ба­ци­ва­ње за­пад­не по­ли­ ти­ке као та­кве, по­чев од ње­не иде­о­ло­шке осно­ве, па све до прак­тич­них ме­ра оства­ ри­ва­ња за­пад­них вред­но­сти. Усле­дио је же­сток ин­фор­ма­ци­о­ни на­пад на Кремљ, ко­ји у ње­му по­при­ма цр­те свет­ског зла. Тре­ба се се­ти­ти да је три ме­се­ца на­кон ко­сов­ског „сал­та“ на За­па­ду по­кре­ну­та моћ­на кам­па­ња ко­ја је ру­ско ру­ко­вод­ство пред­ста­ви­ла као труо ло­пов­ски ре­жим, те­сно по­ве­зан са „ру­ском ма­фи­јом“ (слу­ чај „Bank of New York“, ко­ји је за­тим до­ста не­чуј­но оспо­рен и не­стао из јав­но­сти). Прет­ход­ни ци­клус је окон­чан за­у­зи­ма­ њем при­штин­ског аеро­дро­ма, док се на­ ред­ни за­вр­шио по­ја­вљи­ва­њем „љу­ба­зних на­о­ру­жа­них љу­ди“ на Кри­му [популаран на­зив за не­и­ден­ти­фи­ко­ва­не љу­де ко­ји су одр­жа­ва­ли ред на Кри­му то­ком спро­ во­ђе­ња ре­фе­рен­ду­ма о незaвисности прим. ред.]. Док је „за­у­зи­ма­ње При­шти­не“ био гест од­ва­жног оча­ја­ња, успех у Сим­фе­ро­по­ љу је по­ка­зао спо­соб­ност да се ефи­ка­ сно по­стиг­ну по­ста­вље­ни ци­ље­ви. Оба до­га­ђа­ја по­ве­зу­је не­ве­ри­ца Мо­скве да је

ди­пло­мат­ским пу­тем мо­гу­ће за­шти­ти­ ти соп­стве­не ин­те­ре­се. То је мо­гу­ће са­ мо не­по­сред­ном де­мон­стра­ци­јом си­ле, „уси­ље­ним мар­шем“ ка но­вом устрој­ству ства­ри. Ру­ске ди­пло­ма­те су 1999. пре­да­но по­ку­ ша­ва­ле да сма­ње усло­ве ка­пи­т у­ла­ци­је за Бе­о­град, али су сви ре­ал­но схва­та­ли да сам ис­ход бит­ке они не мо­гу да про­ме­не. Крим­ско пи­та­ње спа­да у исту ка­те­го­ри­ју. Мно­ги за­пад­ни са­го­вор­ни­ци су са­да у не­до­у­ми­ци, због че­га је био ну­жан та­ко оштар по­тез: исто то се, нај­зад, мо­гло по­ сти­ћи ко­рак по ко­рак, по­шту­ју­ћи ме­ђу­ на­род­не прав­не фор­мал­но­сти. Јер ма­ло ко да­нас сум­ња да је ве­ћи­на ста­нов­ни­ка Кри­ма за­и­ста при­жељ­ки­ва­ла при­па­ја­ње Ру­си­ји. Мо­сква је, ме­ђу­тим, уве­ре­на да се ни­шта ре­ал­но не мо­же по­сти­ћи без при­ ме­не из­у­зет­них ме­ра. Ка­да се ра­ди ши­ре­ њу сфе­ре ути­ца­ја Ру­си­је, ње­ни парт­не­ри и са­го­вор­ни­ци, чак и они ко­ји су пре­ма њој по­зи­тив­но рас­по­ло­же­ни, удру­жу­ју се ка­ко би спре­чи­ли ово ши­ре­ње: јер сви се ису­ви­ше бо­је ве­ли­ког „ру­ског ме­две­да“. Ово ту­ма­че­ње не по­твр­ђу­је то­ли­ко ис­ ку­ство из вре­ме­на по­сле Хлад­ног ра­та, ко­ли­ко ди­пло­мат­ска исто­ри­ја 19. ве­ка. Хлад­ни рат је био упра­во из­у­зе­так, кра­ так и не­по­но­вљив пе­ри­од, ка­да је Со­ вјет­ски Са­вез био то­ли­ко мо­ћан у вој­ но­по­ли­тич­ком сми­слу да је био у ста­њу да ба­лан­си­ра са чи­та­вим удру­же­ним За­па­дом и во­ди ди­пло­мат­ско по­га­ђа­ње са по­зи­ци­ја стал­не екс­пан­зи­је (иако не увек успе­шне), а не раз­ма­тра­ју­ћи усло­ве по­вла­че­ња. За­у­зи­ма­ње аеро­дро­ма „Сла­ти­на“ је по­ка­ за­ло про­то­тип дру­га­чи­је по­ли­ти­ке, али ни­је пред­ста­вља­ло пре­крет­ни­цу. Крим, ме­ђу­тим, из­гле­да упра­во као су­штин­ски пре­о­крет, иако на­ста­вак у том прав­цу за­ са­да ни­је усле­дио. Так­тич­ки ма­не­ври у ве­зи са Укра­ји­ном су ра­зу­мљи­ви, јер ри­зи­ци су за­и­ста ве­ли­ки. Ме­ђу­тим, пред Ру­си­јом сто­ји мно­го зна­ чај­ни­је пи­та­ње. Да ли си­т у­а­ци­ју тре­ба да ис­ко­ри­сти ка­ко би се озбиљ­но по­све­ ти­ла пре­о­ри­јен­та­ци­ји ка Ази­ји, ја­ча­њу стра­те­шких ве­за са Ки­ном и дру­гим не­ за­пад­ним цен­три­ма, што, на­рав­но, има зна­чај­не пред­но­сти, али и очи­глед­не не­до­стат­ке. Или, још јед­ном по­ди­жу­ћи уло­ге у ве­чи­ тој бор­би са За­па­дом за ува­жа­ва­ње, ипак тре­ба да за­др­жи за­пад­ну ори­јен­та­ци­ју као основ­ну, као и то­ком по­след­њих не­ ко­ли­ко ве­ко­ва. Овај из­бор Ру­си­ја за­сад ни­је на­чи­ни­ла.

7

политика

ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.

Ка­ди­ров и Укра­ји­на Пи­ше: Ге­ворг Мир­за­јан

Док се ве­ћи­на во­де­ћих ру­ских по­ ли­ти­ча­ра тру­ди да се о укра­јин­ском пи­та­њу из­ја­шња­ва мак­си­мал­но ко­ рект­но и опре­зно, пред­сед­ник Че­че­ ни­је Рам­зан Ка­ди­ров по­ста­је је­дан од глав­них ру­ских уче­сни­ка укра­ јин­ске кри­зе.

Рам­зан Ка­ди­ров је из­ја­вио да „оче­ку­је на­ред­бу Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на“ и да је „спре­ман да у Укра­ји­ну зва­нич­но по­ша­ље 74 хи­ља­де че­чен­ских до­бро­во­ља­ца“

мо­ра­ли­са­на укра­јин­ска вој­ска ко­нач­но пре­ки­не ан­ти­те­ро­ри­стич­ку опе­ра­ци­ју и на­пу­сти гра­ни­це са­мо­про­кла­мо­ва­не До­ њец­ке и Лу­ган­ске Ре­пу­бли­ке. Ме­ђу­тим, Вла­ди­мир Пу­тин из по­ли­тич­ких раз­ло­га те­шко да ће из­да­ти та­кво на­ре­ђе­ње. Мо­ сква на­ста­вља да тра­жи мо­гућ­ност ми­ро­ љу­би­вог до­го­во­ра са Ки­је­вом. Нај­по­зна­ти­ји при­мер уче­шћа Рам­за­на Ка­ ди­ро­ва у укра­јин­ској си­т у­а­ци­ји је по­моћ ко­ју је пру­жио при­ли­ком осло­ба­ђа­ња но­ ви­на­ра ру­ског ли­ста „Li­fe­news“. Под­се­ти­ мо да су укра­јин­ски вој­ни­ци 18. ма­ја на те­ри­то­ри­ји са­мо­про­кла­мо­ва­не До­њец­ке

Ак­ци­ју осло­ба­ђа­ња но­ви­на­ра [„Li­fe­news“] вре­де­ло је ор­га­ни­зо­ва­ти, ако ни­шта дру­го, због јед­не ре­че­ни­це ко­ју су но­ви­на­ри из­го­во­ри­ли у ин­тер­вјуу на­кон осло­ба­ђа­ња: они су ре­кли да су схва­ти­ли да је све у ре­ду ка­да су чу­ли че­чен­ски је­зик. Та ре­че­ни­ца мно­го вре­ди, ако се у об­зир узме на­ша исто­ри­ја по­след­њих 20 го­ди­на. Ни­ко­лај Си­ла­јев, по­ли­ти­ко­лог 8

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

З

а­пад­ни и укра­јин­ски ме­ди­ји твр­де да се на стра­ни на­род­ не вој­ске Дон­ба­са ак­тив­но бо­ ре те­ро­ри­сти под кон­тро­лом Рам­за­на Ка­ди­ро­ва. Укра­јин­ске вла­сти ре­дов­но об­ја­вљу­ју фо­ то­гра­фи­је про­ру­ских до­бро­во­ља­ца ко­ ји из­гле­да­ју као да по­ти­чу са Кав­ка­за и на­во­де да су то Че­че­ни (иако је по­зна­то да се у Дон­ба­с у бо­ре до­бро­вољ­ци са це­ лог Кав­ка­за, па и гру­па љу­ди из Ју­жне Осе­ти­је). Рам­зан Ка­ди­ров, ме­ђу­тим, по­ ри­че да су Че­че­ни ор­га­ни­зо­ва­но упу­ће­ ни у Укра­ји­ну. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, ако у Дон­ба­с у ме­ђу до­бро­вољ­ци­ма има и ста­нов­ни­ка Че­че­ни­је, он­да су они та­ мо оти­шли „из лич­них раз­ло­га“. При­том сам Ка­ди­ров сма­тра да Ру­си­ја тре­ба ак­ тив­ни­је да за­шти­ти ста­нов­ни­ке Дон­ба­са ко­ји го­во­ре ру­ски. Он је за ру­ски ТВ ка­ нал „РЕН-ТВ“ из­ја­вио да оче­ку­је на­ред­ бу Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на и да је спре­ман да у Укра­ји­ну зва­нич­но по­ша­ље 74 хи­ља­де че­чен­ских до­бро­во­ља­ца. У слу­ча­ју да та­ква на­ред­ба бу­де из­да­та, Ки­јев мо­же од­мах да за­бо­ра­ви на осва­ ја­ње Дон­ба­са. Чак би и упу­ћи­ва­ње де­сет пу­та ма­њег бро­ја вој­ни­ка од оног ко­ји је на­вео Ка­ди­ров би­ло до­вољ­но да де­

На­род­не Ре­пу­бли­ке за­ро­би­ли два но­ви­ на­ра. Укра­јин­ске вла­сти су их про­гла­си­ле за „са­рад­ни­ке те­ро­ри­ста“ и у скла­ду са тим пре­ма њи­ма се оп­хо­ди­ле ко­ри­сте­ћи пси­хич­ки при­ти­сак, сним­ке са џа­ко­ви­ма пре­ко гла­ве и стал­не прет­ње стре­ља­њем. Ана­ли­ти­ча­ри са ко­ји­ма је раз­го­ва­ра­ла „Ру­ска реч“ прет­по­ста­вља­ју да је Ки­јев на тај на­чин же­лео да за­пла­ши све ру­ске но­ви­на­ре ко­ји ра­де на ју­го­и­сто­ку Укра­ ји­не, као и да по­ни­зи Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на и при­мо­ра га да за­у­зме агре­сив­ни­ји став. Ме­ђу­тим, уз по­моћ Рам­за­на Ка­ди­ро­ва и упр­кос же­ља­ма не­ких пред­став­ни­ка укра­јин­ске вла­сти но­ви­на­ри су 26. ма­ја осло­бо­ђе­ни. У Ру­си­ји се пре­при­ча­ва ша­ ла да је Рам­зан Ка­ди­ров „из­нео по­ну­ду ко­ју Ки­јев ни­је мо­гао да од­би­је“. На­рав­но, за­са­да ни­је по­зна­то ка­кво је ствар­но уче­шће пред­сед­ни­ка Че­че­ни­је у овој дра­ми. „Тре­ба још ис­тра­жи­ти ко­ли­ ка је за­слу­га Рам­за­на Ка­ди­ро­ва у осло­ба­ ђа­њу но­ви­на­ра. Он је, на­рав­но, ак­тив­но уче­ство­вао у про­це­с у, али ни­је ис­кљу­че­но да су зна­тан део по­сла оба­ви­ли љу­ди ко­ ји не ко­ри­сте Тви­тер и Ин­ста­грам“, из­ја­ вио је за „Ру­ску реч“ ру­ски по­ли­ти­ко­лог,

ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.

струч­њак за пи­та­ња Кав­ка­за Ни­ко­лај Си­ ла­јев. Ме­ђу­тим, са­ма чи­ње­ни­ца да но­ви­ на­ри на­кон осло­ба­ђа­ња ни­с у по­сла­ти у Мо­скву не­го у Гро­зни по­ка­зу­је ко­ме је ова ак­ци­ја до­не­ла нај­ви­ше по­зи­тив­них по­е­на.

Пи­та­ње ча­сти

Про­тив­ни­ци Рам­за­на Ка­ди­ро­ва ову си­ ту­а­ци­ју ба­на­ли­зу­ју и твр­де да се ак­тив­но уче­шће Ка­ди­ро­ва у укра­јин­ским до­га­ ђа­ји­ма мо­же об­ја­сни­ти са­мо ње­го­вом же­љом да се до­ка­же пред Пу­ти­ном. Ме­ ђу­тим, овом ак­ци­јом он је сте­као ка­ко спољ­но­по­ли­тич­ке, та­ко и уну­тра­шње­по­ ли­тич­ке по­е­не. И они се од­но­се не са­мо на Рам­за­на Ка­ди­ро­ва лич­но, не­го и на цео че­чен­ски на­род. „Ак­тив­но уче­шће у укра­јин­ској си­т у­а­ци­ји го­во­ри о ње­му као о зна­чај­ном по­ли­тич­ ком ак­те­ру на те­ри­то­ри­ји пост­со­вјет­ског про­сто­ра и по­ка­зу­је ње­гов ути­цај ван гра­ ни­ца Ру­си­је. Труд ко­ји је уло­жио у одр­жа­ ва­ње са­рад­ње са че­чен­ском ди­ја­спо­ром се

ис­пла­тио“, ка­же Ни­ко­лај Си­ла­јев. „Ни­је тај­на да се Ка­ди­ров по­зи­ци­о­ни­ра као ‘отац на­ци­је’ и да већ не­ко­ли­ко го­ди­на по­ку­ ша­ва да оне­мо­гу­ћи ути­цај при­ста­ли­ца не­за­ви­сно­сти ко­ји жи­ве у ино­стран­ству, а по­себ­но Ах­ме­да За­ка­је­ва. Он ра­чу­на да ће му че­чен­ски пред­у­зет­ни­ци по­мо­ћи у об­на­вља­њу Че­че­ни­је и да ће у ре­ги­он до­ве­ сти ин­ве­сти­ци­је.“ Ти­ме што је осло­бо­дио ру­ске но­ви­на­ре из укра­јин­ског за­ро­бље­ ни­штва, Рам­зан Ка­ди­ров ни­је са­мо де­мон­ стри­рао сво­ју сна­гу, већ је и Че­че­ни­ма по­ ка­зао да је у ста­њу да и из­ван ка­би­не­та у Кре­мљу шти­ти ин­те­ре­се сво­јих са­ве­зни­ка. Ме­ђу­тим, уну­тра­шње­по­ли­тич­ке по­сле­ ди­це ак­ци­је осло­ба­ђа­ња но­ви­на­ра су мно­го зна­чај­ни­је. По­зна­то је да Рам­зан Ка­ди­ров ду­ги низ го­ди­на по­ку­ша­ва да ели­ми­ни­ше на­пе­тост из­ме­ђу Ру­са и Че­ че­на, ко­ји у Ру­си­ји ни­с у увек до­бро при­ хва­ће­ни. По­след­њих го­ди­на је до­шло до ве­ћег бро­ја скан­да­ла ко­ји су по­ве­за­ни са овим ста­њем на­пе­то­сти.

„Не­ки Че­че­ни се, ка­да на­и­ла­зе на та­кву си­т у­а­ци­ју, са­мо жа­ле на ксе­но­фо­би­ју, док Рам­зан Ка­ди­ров по­ку­ша­ва да ре­ши про­блем. И успе­ва у то­ме. Ак­ци­ју осло­ ба­ђа­ња но­ви­на­ра вре­де­ло је ор­га­ни­зо­ва­ ти, ако ни­шта дру­го, због јед­не ре­че­ни­це ко­ју су но­ви­на­ри из­го­во­ри­ли у ин­тер­вјуу на­кон осло­ба­ђа­ња: они су ре­кли да су схва­ти­ли да је све у ре­ду ка­да су чу­ли че­ чен­ски је­зик. Та ре­че­ни­ца мно­го вре­ди, ако се у об­зир узме на­ша исто­ри­ја по­ след­њих 20 го­ди­на“, об­ја­шња­ва Ни­ко­лај Си­ла­јев. Би­ло је за­ни­мљи­во по­сма­тра­ти ка­ко се по­сле 26. ма­ја у ко­мен­та­ри­ма ко­ји пра­те члан­ке на Ин­тер­не­т у на те­му Че­ че­ни­је на­гло про­ме­нио тон из­ја­ва чи­та­ ла­ца. Уме­сто кри­ти­ке усме­ре­не про­тив сва­ког по­те­за Ка­ди­ро­ва, љу­ди су пи­са­ли ре­чи оду­ше­вље­ња и за­хвал­но­сти. Ко­ли­ ко ће тра­ја­ти ова­кав од­нос пре­ма Ка­ди­ ро­ву умно­го­ме ће за­ви­си­ти од да­љих по­ те­за пред­сед­ни­ка Че­че­ни­је, па и од оних ко­ји се ти­чу си­т у­а­ци­је у Укра­ји­ни.

Аб­ха­зи­ја и да­ље про­ру­ски ори­јен­ти­са­на У не­де­љу је пред­сед­ник Аб­ха­зи­је Алек­сан­дар Ан­кваб под­нео остав­ ку под при­ти­ском опо­зи­ци­је и по­ сле шатл-ди­пло­ма­ти­је пред­став­ни­ка Кре­мља. Из­бо­ри че­твр­тог пред­сед­ни­ ка ре­пу­бли­ке одр­жа­ће се 24. ав­гу­ста ове го­ди­не. Аб­ха­ски по­ли­ти­ко­ло­зи уве­ра­ва­ју да сме­на пред­сед­ни­ка не­ма ве­зе са ори­јен­та­ци­јом ре­пу­бли­ке, јер та­мо „по­сто­је са­мо про­ру­ске сна­ге“.

Бр­зи пре­врат

K

ри­за у Аб­ха­зи­ји, де­ли­мич­но при­зна­тој цр­но­мор­ској ре­ пу­бли­ци, из­би­ла је по­чет­ком про­шле не­де­ље, ка­да је Ко­ ор­ди­на­ци­о­ни са­вет, ко­ји је фор­ми­ран пре го­ди­ну да­на у знак је­дин­ства и у ко­ји је ушло 11 ли­де­ра ра­зних пар­ти­ја и по­кре­та, са­звао све­на­ род­ни збор. Та де­мо­крат­ска тра­ди­ци­ја по­ти­че од дав­ни­на. У Аб­ха­зи­ји је оби­ чај да се нај­ва­жни­ја пи­та­ња ре­ша­ва­ју уз

Док се не иза­бе­ре но­ви шеф др­жа­ве, пар­ла­мент је за вр­ши­о­ца ду­жно­сти пред­сед­ни­ка име­но­вао Ва­ле­ри­ја Бган­бу, са­да­шњег пред­сед­ни­ка нај­ви­шег за­ко­но­дав­ног те­ла Аб­ха­зи­је

мак­си­мал­но оку­пља­ње на­ро­да. Упра­во на збо­ру је зва­нич­но из­нет зах­тев да Алек­ сан­дар Ан­кваб под­не­се остав­ку. Он је на функ­ци­ји пред­сед­ни­ка ре­пу­бли­ке про­вео не­пу­не три го­ди­не, од укуп­но пет, ко­ли­ко је пред­ви­ђе­но Уста­вом Аб­ха­зи­је. Са­мо онај ко уоп­ште не по­зна­је Ан­ква­ба мо­же по­ми­сли­ти да је опо­зи­ци­ја ла­ко по­ сти­гла свој циљ. Он је као ру­ко­во­ди­лац био ве­о­ма чврст, уче­ство­вао је у гру­зиј­

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

Пи­ше: Ју­риј Си­мо­њан

ско-аб­ха­ском ра­т у, а по­сле ра­та је пре­ жи­вео шест атен­та­та и до­био на­ди­мак „Гво­зде­ни“. Јед­ном реч­ју, то ни­је чо­век од па­пи­ра ко­ји би до­пу­стио да не­ко њи­ме упра­вља. У по­чет­ку је Ан­кваб ре­а­го­вао у свом сти­лу, тј. пре­ки­нуо је пре­го­во­ре са опо­нен­ти­ма и на­пу­стио Су­ху­ми чим су при­ста­ли­це опо­зи­ци­је кре­ну­ле у ју­риш на згра­ду пред­сед­ни­штва, а не­ко­ли­ко ча­со­ва ка­сни­је обра­тио се на­ро­ду пре­ко 9

политика те­ле­ви­зи­је, на­звав­ши тај до­га­ђај по­ку­ша­ јем др­жав­ног пре­вра­та и по­са­ве­то­вав­ши опо­зи­ци­ји да се вра­ти у прав­не окви­ре. Та­да се у до­га­ђа­је уме­ша­ла Мо­сква. Мо­сква ни­ка­ко ни­је мо­гла оста­ти по стра­ ни, не са­мо за­то што је при­зна­ла Аб­ха­зи­ју и пре­у­зе­ла уло­гу га­ран­та ми­ра и без­бед­ но­сти у тој ре­пу­бли­ци (а по­ред то­га обез­ бе­ђу­је и три че­твр­ти­не аб­ха­ског бу­џе­та), не­го и за­то што кри­за у Укра­ји­ни по­бу­ ђу­је Ру­си­ју да по­себ­но па­зи на све што се де­ша­ва бли­зу ње­них гра­ни­ца. Због то­га је у Аб­ха­зи­ју от­пу­то­вао по­моћ­ник пред­ сед­ни­ка РФ Вла­ди­слав Сур­ков да на ли­цу ме­ста по­мог­не у ре­ша­ва­њу про­бле­ма. У Су­ху­ми­ју су се сви об­ра­до­ва­ли ње­го­ вом до­ла­ску. У том тре­нут­ку су су­прот­ ста­вље­не стра­не би­ле у пат-по­зи­ци­ји. И јед­на и дру­га стра­на су од­би­ја­ле да пре­ го­ва­ра­ју, на­пе­тост је ра­сла, а мно­го­број­ ни по­бор­ни­ци пред­сед­ни­ка Ан­ква­ба из прин­ци­па су се уло­го­ри­ли опа­сно бли­зу „све­на­род­ног збо­ра“ ко­ји опо­зи­ци­ја ни­је хте­ла да рас­пу­сти.

ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.

Пи­ше: Ма­ри­на Бал­та­че­ва, vz.ru ше не­го ло­јал­на Мо­скви, схва­тио је да не­ма сми­сла по­др­жа­ва­ти Ан­ква­ба чи­ји je ути­цај све ма­њи. Ко год да до­ђе уме­сто „Оба­ма је срам­но из­гу­био рат про­тив ње­га, бит­но је да про­ру­ска ори­јен­та­ци­ја ра­ди­кал­ног исла­ма“ - та­ко но­во по­ Аб­ха­зи­је не­ће би­ти до­ве­де­на у пи­та­ње. гор­ша­ње си­т у­а­ци­је у Ира­ку оце­њу­је

Ни­је оправ­дао оче­ки­ва­ња

Слу­чај са тре­ћим пред­сед­ни­ком Аб­ха­зи­је још јед­ном по­ка­зу­је да је гра­ни­ца из­ме­ђу јав­ног при­зна­ња и јав­ног од­ба­ци­ва­ња ве­ о­ма тан­ка. Ан­кваб је био хра­бар и прин­ ци­пи­је­лан по­ли­ти­чар и до­бар вој­ни ру­ко­ во­ди­лац, али је био слаб ме­на­џер. Ње­го­ви опо­нен­ти га оп­т у­жу­ју да је за не­што ви­ше од две го­ди­не под ње­го­вим ру­ко­вод­ством ре­пу­бли­ка до­спе­ла у ап­со­лут­ну фи­нан­сиј­ ску за­ви­сност од Ру­си­је, и да сред­ства ко­ја је Ру­си­ја из­дво­ји­ла за по­ди­за­ње еко­но­ми­ је ни­с у ра­ци­о­нал­но утро­ше­на. По­ли­ти­ко­лог Инал Ха­шиг по­ми­ње и дру­ ги про­блем ко­ји Алек­сан­дар Ан­кваб ни­је ус­пео да ре­ши. „Док је он био пред­сед­ ник ни­је се по­ја­ви­ла на­ци­о­нал­на иде­ја. За вре­ме пр­вог пред­сед­ни­ка Вла­ди­сла­ва

Не­ма спољ­них си­ла. Це­ло­куп­на аб­ха­ска по­ли­тич­ка ели­та ори­јен­ти­са­на је на Мо­скву. [...] У Аб­ха­зи­ји не­ма про­за­пад­них, про­а­ме­рич­ких ни­ти би­ло ко­јих дру­гих „про“ си­ла, осим про­ру­ских. Инал Ха­шиг, aбхаски по­ли­ти­ко­лог Ли­де­ри опо­зи­ци­је су би­ли у Су­ху­ми­ју, а пред­сед­ник у Гу­да­у ­ти, та­ко да је Сур­ков не­ко­ли­ко пу­та мо­рао да пу­т у­је из јед­ног гра­да у дру­ги, да би на кра­ју шатл-ди­пло­ ма­ти­ја ру­ског функ­ци­о­не­ра до­при­не­ла мир­ном ре­ше­њу кон­флик­та. У не­де­љу је „гво­зде­ни“ Ан­кваб под­нео остав­ку. Аб­ха­ски по­ли­ти­ко­лог Инал Ха­шиг ре­ као је ауто­ру ових ре­до­ва да је Вла­ди­слав Сур­ков на­сту­пио праг­ма­тич­но. Глав­ни за­да­так пред­став­ни­ка Кре­мља био је да схва­ти ко­је спољ­не си­ле мо­гу да упра­ вља­ју про­це­си­ма у Аб­ха­зи­ји или да сто­ је иза њих, и да ли су уоп­ште у пи­та­њу спољ­не си­ле. „Не­ма спољ­них си­ла“, твр­ди Ха­шиг. „Це­ло­куп­на аб­ха­ска по­ли­тич­ка ели­та ори­јен­ти­са­на је на Мо­скву. Ни­шта дру­го ни­је ни мо­гу­ће у си­т у­а­ци­ји ка­да суд­би­на Аб­ха­зи­је у крај­ње ви­со­ком сте­ пе­ну за­ви­си од Ру­си­је, по­чев од без­бед­ но­сти па све до фи­нан­сиј­ске по­мо­ћи, без ко­је се ни­ка­ко не мо­же. У Аб­ха­зи­ји не­ма про­за­пад­них, про­а­ме­рич­ких ни­ти би­ло ко­јих дру­гих ‘про’ си­ла, осим про­ру­ских.“ Ка­да се Сур­ков уве­рио да је це­ла ре­пу­ бли­ка, тј. сва ње­на по­ли­тич­ка ели­та, ви­ 10

Ард­зин­бе Аб­ха­зи­ја је по­бе­ди­ла Гру­зи­ју у ра­т у за не­за­ви­сност. За вре­ме дру­гог пред­сед­ни­ка Сер­ге­ја Ба­гап­ша су­ве­ре­ни­ тет ре­пу­бли­ке су при­зна­ле Ру­си­ја и не­ке дру­ге зе­мље. Кри­за је одав­но по­че­ла, а са­да је до­шло до рас­пле­та. То је спе­ци­ фич­ност Аб­ха­зи­је: ов­де мо­же ни­шта да се не ме­ња го­ди­на­ма, а он­да се све пре­вр­не за не­ко­ли­ко да­на“, ре­као је Ха­шиг. Да­кле, кра­јем ав­гу­ста ће Аб­ха­зи­ја иза­бра­ ти че­твр­тог пред­сед­ни­ка. За­са­да ни­ко од по­ли­ти­ча­ра ни­је по­ка­зао да пре­тен­ду­је на функ­ци­ју пред­сед­ни­ка ре­пу­бли­ке. Ме­ ђу­тим, су­де­ћи по ак­тив­но­сти за вре­ме сме­њи­ва­ња Алек­сан­дра Ан­ква­ба мо­же се прет­по­ста­ви­ти да глав­ни пре­тен­ден­ ти мо­гу би­ти бив­ши пот­пред­сед­ник Ра­ ул Ха­џим­ба и бив­ши пре­ми­јер Сер­геј Шам­ба. Онај ко по­бе­ди има­ће за­да­так да ре­фор­ми­ше ин­сти­т у­ци­је вла­сти, да из­ вр­ши пре­ра­спо­де­лу овла­шће­ња у основ­ ним гра­на­ма вла­сти у ци­љу ефи­ка­сни­јег упра­вља­ња зе­мљом и ре­а­ли­за­ци­је опе­ра­ тив­них еко­ном­ских ре­фор­ми. Аб­ха­зи­ји је до­са­ди­ла пот­пу­на фи­нан­сиј­ска за­ви­сност од Ру­си­је.

ди­рек­тор Ин­сти­т у­та за Бли­ски Ис­ ток Јев­ге­ниј Са­та­нов­ски. Овај ру­ски струч­њак је уве­рен да ће се ка­та­стро­ фа ко­ја је за­де­си­ла Ирак уско­ро по­ но­ви­ти у Ав­га­ни­ста­ну. При­том је за САД, ко­је су иза­зва­ле овај сце­на­рио, „то мно­го го­ре не­го 11. сеп­тем­бар“.

Ј

ев­ге­ниј Ја­но­вич, за­што је Вла­да из­гу­би­ла кон­тро­лу над си­ту­а­ци­јом у Ира­ку?

Јев­ге­ниј Са­та­нов­ски: Мо­гу­ће је да Вла­да ни­је ни кон­тро­ли­ са­ла си­т у­а­ци­ју. Вла­да или ни­је кон­тро­ли­са­ла део те­ри­то­ри­је, или је во­ ди­ла по­ли­ти­ку ко­ја је до­ве­ла до ти­ња­ју­ћег гра­ђан­ског ра­та. Упра­во за­то су у су­нит­ ским ре­ги­о­ни­ма исла­ми­сти „Ислам­ске др­жа­ве Ира­ка и Ле­ван­та“ (ИДИЛ) има­ли по­др­шку ло­кал­них ше­и­ка ко­ји ни­с у до­ би­ли део нафт­ног ко­ла­ча, ни­ти ме­сто у пи­ра­ми­ди вла­сти. Сна­ге ИДИЛ ни­с у ус­пе­ле да на те­ри­то­ри­ ју Ира­ка пре­ба­це ви­ше од 3 хи­ља­де сво­ јих вој­ни­ка од укуп­но 6-7 хи­ља­да ко­ји­ма рас­по­ла­жу. Оста­ли се бо­ре у Си­ри­ји. Па ипак се ирач­ка гру­па ар­ми­ја бр­зо рас­па­ ла, вој­ска се раз­бе­жа­ла, у ру­ке те­ро­ри­ста је до­спе­ло сто­ти­не оклоп­них тран­спор­те­ ра, са­вре­ме­на ави­ја­ци­о­на тех­ни­ка, вој­на опре­ма вред­на ми­ли­јар­де до­ла­ра. По мом ми­шље­њу, Вла­да ни­је ни­шта кон­тро­ли­ са­ла. И то ни­је са­мо си­т у­а­ци­ја у Ира­ку, не­го ће се исто до­го­ди­ти и у Ав­га­ни­ста­ну. По­зна­то је да ирач­ки пар­ла­мент ни­је ус­пео да из­гла­са уво­ђе­ње ван­ред­ног ста­ња у зе­мљи, јер ни­је по­стиг­нут кво­ рум. За­што они не мо­гу да се до­го­во­ре?

У Ира­ку се од дав­ни­на ни­ко ни са ким ни­је до­го­ва­рао. Та­мо или по­сто­ји дик­ та­тор, као Са­дам Ху­се­ин, или углед­ни ли­де­ри по­ку­ша­ва­ју да по­ста­ну но­ви Са­ дам Ху­се­ин. Зна­мо да курд­ски, ши­ит­ски и су­нит­ски по­сла­ни­ци у прин­ци­пу ме­ђу со­бом не мо­гу да се до­го­во­ре. То се од­но­ си чак и на ши­и­те. Чак и у усло­ви­ма ка­да пре­ти смрт­на опа­сност, Вла­да и пар­ла­ мент ни­с у у ста­њу да се ује­ди­не. Бе­ла ку­ћа раз­ма­тра дру­ге об­ли­ке по­мо­ ћи ирач­ким вла­сти­ма. О ка­квој по­мо­ћи мо­же би­ти ре­чи?

ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.

„Оба­ма је срам­но из­гу­био рат про­тив ра­ди­кал­ног исла­ма“ бих чак упо­тре­био и те­же из­ра­зе. То је ка­та­стро­фа, и то ка­та­стро­фа ко­ја да­ ле­ко пре­ва­зи­ла­зи ре­ги­о­ нал­не окви­ре. Сје­ди­ње­ не Др­жа­ве су без сум­ње по­сту­пи­ле мак­си­мал­но нео­д­го­вор­но. У Ирак ни­је тре­ба­ло ни ула­зи­ти, али ка­да је Аме­ри­ка већ оку­пи­ра­ла ову зе­мљу, са­ свим си­гур­но ни­је тре­ба­ ло да је оста­ви на це­ди­лу – она­ко ка­ко је то учи­нио пред­сед­ник Оба­ма.

Ши­ит­ски во­лон­те­ри при­сти­жу у ве­ли­ком бро­ју ка­ко би бра­ни­ли Баг­дад и по­но­во осво­ји­ли те­ри­то­ри­је ко­је су за­у­зе­ли ра­ди­кал­ни исла­ми­сти

Хо­ће ли Ру­си­ја ин­тер­ве­ ни­са­ти у Ира­ку и ка­ко ће се за­вр­ши­ти ирач­ки кон­фликт?

ФО­ТО: AFP

Ру­си­ја мо­ра да се ба­ви кри­зом у Укра­ји­ни и ве­ о­ма те­шком си­т у­а­ци­јом у Сред­њој Ази­ји, где ће на­кон од­ла­ска аме­рич­ке вој­ске из Ав­га­ни­ста­на по­че­ти сред­њо­а­зиј­ско „про­ле­ће“. То су за Ру­си­ју мно­го зна­чај­ ни­ји ре­ги­о­ни од Ира­ка: Уз­бе­ки­стан, Кир­ ги­стан и дру­ге ре­пу­бли­ке Сред­ње Ази­је. Осим то­га, сма­трам да Ру­ска Фе­де­ра­ци­ја не­ма до­вољ­но ре­с ур­са да ин­тер­ве­ни­ше сву­да где би то би­ло мо­гу­ће. За Ирак по­сто­ји са­мо је­дан сце­на­рио – ка­та­стро­фал­ни рас­пад зе­мље са не­пред­ ви­ди­вим по­сле­ди­ца­ма по чи­тав ре­ги­он. И, на­рав­но, на­гли пад про­из­вод­ње наф­те, укљу­чу­ју­ћи ко­лапс нафт­ног тр­жи­шта, јер ја­сно је да ће до­ћи до ра­ста це­на.

Мо­жда се аме­рич­ки пред­сед­ник по­мо­лио за здра­вље ирач­ког на­ро­да. Сје­ди­ње­не Др­жа­ве су Ирак оста­ви­ле на це­ди­лу, исто као што су на це­ди­лу оста­ви­ле Ав­га­ни­ стан. И у нај­ско­ри­је вре­ме на­кон од­ла­ска аме­рич­ке вој­ске из Ав­га­ни­ста­на та­мо ће се де­си­ти исто што и у Ира­ку, ако не и го­ре. Ап­со­лут­но је бе­сми­сле­но ослу­шки­ ва­ти шта го­во­ри аме­рич­ки пред­сед­ник. САД раз­ма­тра­ју мо­гућ­ност бом­бар­до­ ва­ња по­зи­ци­ја те­ро­ри­ста ИДИЛ не са­мо у Ира­ку, не­го и на те­ри­то­ри­је Си­ри­је.

То је са­мо сим­бо­лич­ка по­др­шка, ко­ја не­ ће по­мо­ћи пре­ми­је­ру Ну­ри­ју Ма­ли­ки­ју и Ира­ку. Ова од­лу­ка је за­ка­сни­ла ба­рем го­ди­ну да­на. Ка­ква је раз­ли­ка где ће би­ти ба­че­но тих не­ко­ли­ко бом­би, ко­ји­ма Аме­ри­кан­ци хо­ ће сим­бо­лич­ки да по­ка­жу да они пра­те си­т у­а­ци­ју – исла­ми­сте то не­ће за­у­ста­ ви­ти. А ствар­ни рат про­тив ра­ди­кал­ног исла­ма Оба­ма је срам­но из­гу­био. Не мо­гу да ка­жем да ли ће се но­ва „зе­ле­на

те­ро­ри­стич­ка ин­тер­на­ци­о­на­ла“ кон­цен­ три­са­ти на те­ро­ри­стич­ке су­пер­ак­ци­је у сти­лу 11. сеп­тем­бра, или ће ми­ли­тант­не ак­ци­је исла­ми­ста про­тив Аме­ри­ке до­ би­ти нов вид. У сва­ком слу­ча­ју, си­т у­а­ ци­ја у Ира­ку зна­чи ве­ро­ват­но на­ста­ја­ње исла­ми­стич­ке ква­зи­др­жа­ве, и то на ве­ ли­кој те­ри­то­ри­ји са огром­ним за­ли­ха­ма наф­те, оруж­ја и об­ра­ди­вог зе­мљи­шта (та др­жа­ва ће при­вред­но би­ти пот­пу­но не­за­ви­сна). А то је мно­го го­ре не­го 11. сеп­тем­бар. Шеф ру­ске ди­пло­ма­ти­је Сер­геј Ла­вров је де­ша­ва­ња у Ира­ку на­звао про­па­лом аван­ту­ром САД и Бри­та­ни­је у Ира­ку...

Те­шко је да се чо­век са тим не сло­жи. Ја

Јев­ге­ниј Са­та­нов­ски је ди­рек­тор Ин­сти­ ту­та за Бли­ски Ис­ток, про­фе­сор МГУ „Ло­мо­но­сов“ и бив­ши пред­сед­ник Ру­ског је­вреј­ског кон­гре­са.

Ка­ква је раз­ли­ка где ће би­ти ба­че­но тих не­ко­ли­ко бом­би, ко­ји­ма Аме­ри­кан­ци хо­ће сим­бо­лич­ки да по­ка­жу да они пра­те си­ту­а­ци­ју – исла­ми­сте то не­ће за­у­ста­ви­ти 11

погледи

ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.

Крај илу­зи­је о „се­де­њу н Пи­ше: Фјо­дор Лу­кја­нов

П

ост­со­вјет­ски про­стор је про­ шао кроз не­ко­ли­ко ета­па. Нај­пре је им­пулс ко­ји је про­ ис­те­као из рас­па­да СССР-а те­сти­рао от­пор­ност „но­вих не­за­ви­сних др­жа­ва“. Део њих је оп­стао у на­сле­ђе­ним гра­ни­ца­ма, упр­ кос же­сто­ким кон­флик­ти­ма (гра­ђан­ски рат у Та­џи­ки­ста­ну, бор­ба Ру­си­је за Се­ вер­ни Кав­каз), док су не­ке зе­мље де­фак­то из­гу­би­ле део те­ри­то­ри­је, за­др­жа­ва­ју­ћи фор­мал­ни ин­те­гри­тет (Азер­беј­џан, Гру­ зи­ја, Мол­да­ви­ја). Мо­гло би се ре­ћи да су ге­о­по­ли­тич­ке пре­тен­зи­је на „со­вјет­ско на­след­ство“ би­ле при­кри­ве­не. За­пад, ко­ ји је био за­у­зет „гу­та­њем пле­на“ у Цен­ трал­ној и Ис­точ­ној Евро­пи, као и по­твр­ ђи­ва­њем свог ста­т у­са свет­ског ли­де­ра, ни­је жу­рио да се уме­ша у мут­ну и ха­о­тич­ ну пост­со­вјет­ску по­ли­ти­ку. Иако при­том ни­је гу­био из ви­да да пре или ка­сни­је и на ову област тре­ба про­ши­ри­ти си­стем ин­ сти­т у­ци­ја и при­о­ри­те­та за­пад­ног све­та. САД и Евро­па ни­с у оме­ле Ру­си­ју да си­т у­ а­ци­ју ста­би­ли­зу­је уну­тар сво­јих гра­ни­ца,

Ка­ри­ка­ту­ра: Алек­сеј Иорш

Те­ри­то­ри­ја бив­шег СССР-а ушла је у но­ву фа­зу са­мо­о­дре­ђи­ва­ња. Пот­пи­ си­ва­ње спо­ра­зу­ма о осни­ва­њу Евро­ а­зиј­ске еко­ном­ске уни­је, до­га­ђа­ји у Укра­ји­ни иза­зва­ни кон­флик­том због спо­ра­зу­ма о при­дру­жи­ва­њу ЕУ, ко­нач­но скла­па­ње овог спо­ра­зу­ма из­ме­ђу Европ­ске уни­је и Мол­да­ви­ је, Гру­зи­је и по­ме­ну­те Укра­ји­не (ко­ је се оче­ку­је кра­јем ју­на), не­ми­ри у Аб­ха­зи­ји – све су то де­ло­ви мо­за­и­ка ко­ји чи­не но­во­на­ста­лу ге­о­по­ли­тич­ ку си­т у­а­ци­ју. Шта се са­да мо­же ре­ ћи о ге­о­по­ли­ти­ци те­ри­то­ри­је бив­ше свет­ске су­пер­си­ле? али су во­ди­ле ра­чу­на да ру­ски ути­цај ван ње­них гра­ни­ца не по­ста­не до­ми­нан­тан. У дру­гој по­ло­ви­ни 1990-их, ка­да су но­ве др­жа­ве по­че­ле да ста­ју на сво­је но­ге, ак­ти­ ви­ра­ла се и кон­ку­рен­ци­ја ме­ђу спољ­ним си­ла­ма. Тим пре што су у Евро­пи до та­да већ би­ле до­не­те глав­не стра­те­шке од­лу­ке (ши­ре­ње НА­ТО-а и ЕУ, про­ду­бљи­ва­ње ин­ те­гра­ци­је, не­у ­тра­ли­за­ци­ја и укла­ња­ње ре­ жи­ма ко­ји дру­га­чи­је раз­ми­шља­ју, као што је, на при­мер, био срп­ски). Ру­си­ја је кра­јем 1990-их пре­жи­вља­ва­ла ре­ци­див си­стем­ске кри­зе, ко­ја је зе­мљу би­ла до­ве­ла на иви­цу про­па­сти. Ме­ђу­тим, чак и у та­квом ста­њу Мо­сква је на рас­по­ла­га­њу има­ла ши­ро­ ку ле­пе­зу ин­стру­ме­на­та ко­је је ко­ри­сти­ла ка­ко би оне­мо­гу­ћи­ла пот­пу­но окре­та­ње сво­јих су­се­да ка дру­гим мен­то­ри­ма. Та­да је осно­ву спољ­не по­ли­ти­ке бив­ших со­вјет­ ских ре­пу­бли­ка чи­ни­ла „мул­ти­век­тор­ска“ кон­цеп­ци­ја, тј. ма­не­ври­са­ње из­ме­ђу Ру­си­је и ње­них кон­ку­ре­на­та без де­фи­ни­тив­ног при­ста­ја­ња уз ма ко­ју стра­ну. Ова­кво ста­ње ства­ри се одр­жа­ло и то­ ком 2000-их, иако је све че­шће до­ла­зи­ло

Про­шло је вре­ме ка­да су се спољ­ни мен­то­ри тру­ди­ли да одр­же при­вид да су­пар­ни­штво ме­ђу њи­ма не по­сто­ји, што им је омо­гу­ћа­ва­ло да игра­ју на кар­ту „ге­о­по­ли­тич­ког плу­ра­ли­зма“ 12

до по­ку­ша­ја са­мо­о­пре­де­ље­ња. При­мер зе­мље ко­ја је на­чи­ни­ла про­ру­ски из­бор је Бе­ло­ру­си­ја, иако се, на­ла­зе­ћи се у стал­ ном кон­флик­т у са За­па­дом, Алек­сан­дар Лу­ка­шен­ко тру­дио да ма­не­ври­ше та­ко да од Ру­си­је до­би­је до­дат­не олак­ши­це. Су­ прот­ни при­мер је Гру­зи­ја, ко­ја је то­ком вла­да­ви­не Ми­ха­и­ла Са­ка­шви­ли­ја за­у­зе­ла „јед­но­век­тор­ски“ курс. Ка­рак­те­ри­сти­чан слу­чај је Укра­ји­на, ко­ја је по­сле „на­ран­ џа­сте ре­во­лу­ци­је“ по­ку­ша­ла да се пре­у­ сме­ри ка евро-атлант­ској зо­ни. Овај по­ ку­шај ни­је ус­пео из уну­тра­шњих раз­ло­га, упр­кос по­др­шци За­па­да. Док Азер­беј­џан, но­си­лац енер­гет­ских про­је­ка­та ко­ји су ал­тер­на­ти­ва ру­ским, пред­ста­вља мо­дел фак­тич­ког пре­ла­ска на стра­ну САД без фор­мал­ног из­ја­шња­ва­ња. Ру­ско-гру­зиј­ски рат кра­јем 2000-их озна­ чио је спрем­ност Мо­скве да при­ме­ни си­ лу ка­ко би спре­чи­ла су­пар­ни­штво у зо­ни сво­јих жи­вот­них ин­те­ре­са. Али чак и по­ сле то­га ди­рект­но пи­та­ње „или-или“ ни­је по­ста­вља­но. По­те­зи Ру­си­је су пре би­ли усме­ре­ни ка то­ме да се очу­ва ма­ње-ви­ше мул­ти­век­тор­ски sta­tus quo, да се си­т у­ а­ци­ја ста­би­ли­зу­је, ка­ко ни­ко не би био ис­про­во­ци­ран на на­гле по­те­зе. Ме­ђу­тим, рас­по­ред сна­га се про­ме­нио. Ру­си­ја је об­ но­ви­ла део сво­јих по­тен­ци­ја­ла, док их је За­пад, на­про­тив, из­гу­био. Укра­јин­ски су­коб из 2013. озна­чио је по­ че­так сле­де­ће ета­пе. Кон­фликт због спо­

ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.

на ви­ше сто­ли­ца“ ра­зу­ма о при­дру­жи­ва­њу ЕУ по­ста­вио је Ки­јев пред из­бор. И Европ­ска уни­ја и Ру­ си­ја су из­не­ле сво­је пред­ло­ге, ко­је овај пут ни­је би­ло мо­гу­ће ускла­ди­ти, што зна­ чи да па­ра­диг­ма на ко­ју је Ки­јев на­ви­као ви­ше ни­је функ­ци­о­ни­са­ла. По­сле­ди­це су нам по­зна­те, али вре­ме ни­је мо­гу­ће вра­ ти­ти уна­зад, јер је бор­ба ме­ђу спољ­ним си­ла­ма до­би­ла прин­ци­пи­јел­ни ка­рак­тер. И то се не од­но­си са­мо на Ки­јев. Ве­ћи­на зе­ма­ља ће мо­ра­ти да на­чи­ни из­ бор. Ре­ла­тив­ну не­у ­трал­ност мо­гу да за­др­ же са­мо др­жа­ве ко­је су бо­га­те ре­с ур­си­ма. Азер­беј­џан, Турк­ме­ни­стан и Уз­бе­ки­стан се та­ко др­же по стра­ни од свих али­јан­ си. Дру­га мо­гућ­ност „од­би­ја­ња из­бо­ра“ за­са­да је чи­сто хи­по­те­тич­ка и зна­чи­ла би до­го­вор спољ­них си­ла о „за­јед­нич­кој екс­пло­а­та­ци­ја“ од­ре­ђе­не зе­мље ко­ја се из­ја­шња­ва за не­у ­тра­лан ста­т ус. То пред­ ла­жу ве­те­ра­ни Хлад­ног ра­та на За­па­ду, ко­ји го­во­ре о нео­п­ход­но­сти „фин­лан­ди­ за­ци­је“ Укра­ји­не [уређивање Укра­ји­не по мо­де­лу Фин­ске, осми­шље­ном то­ком Хлад­ног ра­та: иако еко­ном­ски ор­га­ни­

зо­ва­на по за­пад­ном мо­де­лу, ова зе­мља ни­ка­да ни­је по­ста­ла члан НА­ТО-а ка­ко би за­др­жа­ла до­бре од­но­се са СССР-ом, што се сма­тра­ло (са­мо)огра­ни­ча­ва­њем су­ве­ре­ни­те­та - прим. ред.]. Про­шло је вре­ме ка­да су се спољ­ни мен­ то­ри тру­ди­ли да одр­же при­вид да су­пар­ ни­штво ме­ђу њи­ма не по­сто­ји, што им је омо­гу­ћа­ва­ло да игра­ју на кар­т у „ге­о­ по­ли­тич­ког плу­ра­ли­зма“. Ја­сно је да је сва­ки из­бор збир до­би­та­ка и гу­би­та­ка и да ће сва­ка др­жа­ва са­ма мо­ра­ти да из­ ра­чу­на шта јој се ви­ше ис­пла­ти. Та­ко је им­пе­ра­тив без­бед­но­сти од­лу­ку Је­ре­ва­на окре­нуо у ко­рист Евро­а­зиј­ске еко­ном­ске уни­је. Мо­сква не­ће ус­пе­ти да за­др­жи Гру­ зи­ју, јер је Тби­ли­си све­стан да не по­сто­је ни­ка­кве шан­се да по­вра­ти Аб­ха­зи­ју и Ју­ жну Осе­ти­ју, та­ко да у том по­гле­ду не­ма шта да из­гу­би, а све дру­ге на­чи­не ути­ца­ја Ру­си­ја је већ ис­ко­ри­сти­ла. Слу­чај Мол­да­ ви­је је не­што сло­же­ни­ји, при че­му се не ра­ди то­ли­ко о Прид­ње­стро­вљу, ко­ли­ко о Га­га­у­зи­ји, ко­ја је на­ја­ви­ла да ће се из­ја­ сни­ти, чим Ки­ши­њов на­чи­ни свој из­бор.

Ве­ћи­на зе­ма­ља ће мо­ра­ти да на­чи­ни из­бор. Ре­ла­тив­ну не­у­трал­ност мо­гу да за­др­же са­мо др­жа­ве ко­је су бо­га­те ре­сур­си­ма. Азер­беј­џан, Турк­ме­ни­стан и Уз­бе­ки­стан се та­ко др­же по стра­ни од свих али­јан­си Фа­за „иза­бра­ног прав­ца“ та­ко­ђе ни­је по­ след­ња. Свет и Евро­а­зи­ја се раз­ви­ја­ју, та­ко да ни­је ис­кљу­че­но да на­кон но­вих су­ко­ба пре­ваг­ну оп­ште тен­ден­ци­је ка ин­те­гра­ци­ ји, што би са ра­ци­о­нал­не тач­ке гле­ди­шта би­ло нај­бо­ље. Уоста­лом, ка­ко је го­во­рио во­ђа свет­ског про­ле­та­ри­ја­та [Лењин прим. ред.], пре не­го што се ује­ди­ни­мо, мо­ ра­мо се ка­ко тре­ба ме­ђу со­бом по­де­ли­ти. Фјо­дор Лу­кја­нов је пред­сед­ник пре­зи­ди­ ју­ма Са­ве­та за спољ­ну и од­брам­бе­ну по­ли­ти­ку.

Пи­ше: Вик­тор Ли­тов­кин

Ор­га­ни­за­то­ри 10. Mеђународне кон­ фе­рен­ци­је о про­ти­вра­кет­ној од­бра­ни (ПРО) НА­ТО-а, ко­ја ће се одр­жа­ти од 17. до 20. ју­на у Мајн­цу у Не­мач­ кој, од­би­ли су при­ја­ву уче­шћа ру­ских пред­став­ни­ка. Ру­си­ја одав­но ис­ти­че да пла­ни­ра­ни ПРО си­стем у Евро­пи ни­је на­ме­њен про­тив Ира­на и Се­вер­ не Ко­ре­је (ка­ко гла­си зва­нич­но обра­ зло­же­ње), не­го про­тив Мо­скве. Чи­ме Ру­си­ја мо­же да од­го­во­ри на ову су­ штин­ску прет­њу сво­јој без­бед­но­сти?

,,K

вај гест је у скла­ду са оп­штом стра­те­ги­јом об­у­ста­вља­ња ди­ја­ло­га са Ру­си­јом о пи­та­њи­ ма ПРО, ко­ју у по­след­ ње вре­ме спро­во­де

САД и ње­ни са­ве­зни­ци у НА­ТО-у“, твр­ди Ми­ни­стар­ство спољ­них по­ сло­ва (МСП) Ру­си­је. „Ова­кво ‘за­ вла­че­ње гла­ве у пе­сак’ си­гур­но да иза­зи­ва за­бри­ну­тост у усло­ви­ма док се у Евро­пи без ика­квих огра­ ни­че­ња ак­тив­но на­ста­вља рас­по­ ре­ђи­ва­ње еле­ме­на­та аме­рич­ке тј. НА­ТО про­ти­вра­кет­не од­бра­не. То би мо­гло до­ве­сти до на­ру­ша­ва­ња стра­те­шке рав­но­те­же и уру­ша­ва­ња ме­ђу­на­род­не ста­бил­но­сти.“ Ми­ни­стар­ство ис­ти­че да су ор­га­ни­за­то­ ри кон­фе­рен­ци­је сво­ју од­лу­ку обра­зло­ жи­ли „не­дав­ним те­шко­ћа­ма“ ко­је оне­мо­ гу­ћа­ва­ју да се ство­ре „по­треб­ни усло­ви за при­јем ру­ских го­сти­ју“. Ме­ђу­тим, ре­ал­ ни узрок за­што је ру­ска при­ја­ва од­би­је­на пре ле­жи у по­врат­ку Кри­ма Ру­си­ји, ко­ји За­пад осу­ђу­је и тре­ти­ра као „анек­си­ју“. САД и европ­ске зе­мље су Ру­си­ји уве­ле санк­ци­је и вој­но­тех­нич­ку са­рад­њу са

У са­оп­ште­њу МСП Ру­си­је го­во­ри се да си­стем ПРО ко­ји Ва­шинг­тон рас­по­ре­ђу­је у Евро­пи ни­је усме­рен про­тив Те­хе­ра­на или Пјон­гјан­га, не­го про­тив Мо­скве

ФОТО: РИА „Но­во­сти“

Ка­ко ће Ру­си­ја од­го­во­ри­ти на ства­ра­ње ПРО си­сте­ма НА­ТО-а у Евро­пи?

њом све­ле на ми­ни­мум. У та­квој си­т у­а­ ци­ји се не тре­ба на­да­ти да ће се ди­ја­лог о ПРО на­ста­ви­ти. У са­оп­ште­њу над­ле­жног оде­ље­ња МСП се на­во­ди: „Ми смо на­шим стра­ним ко­ ле­га­ма ви­ше пу­та пред­ла­га­ли да се за­јед­ нич­ки су­прот­ста­ви­мо мо­гу­ћим ра­кет­ним иза­зо­ви­ма и прет­ња­ма. Ови пред­ло­зи су још увек на сна­зи, али те­шко да се мо­гу ре­а­ли­зо­ва­ти, ка­да јед­на од стра­на за­пра­ во у пот­пу­но­сти од­би­ја ди­ја­лог. Ак­т у­ел­на 13

војска

ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.

обла­сти про­ти­вра­ кет­не од­бра­не као 2 сателити система за рано упозоравање на лансирање од­го­вор на уз­не­ми­ ракета уочавају и прате ракету ре­ност ко­ју САД и НА­ТО из­ра­жа­ва­ју по­во­дом ра­кет­них 6 хватање циља, антибалистичка ракета уништава бојеву главу центар за контролу прет­њи од стра­не и пресретање у САД Ира­на и Се­вер­не антибалистичка ракета (противракета) РУСИЈА Ко­ре­је. На са­ми­т у у Ли­са­ 5 антибалистичка ракета издваја ракету од лажних циљева или бо­ну 2010. Ру­си­ја и делова (парчади) НА­ТО су се до­го­во­ ри­ли да ус­по­ста­ве 4 НЕМАЧКА лансирање једног или са­рад­њу у окви­ру централна ПОЉСКА два пресретача са земље команда про­јек­та си­сте­ма у Рамштајну европ­ске ПРО, али пре­го­во­ри су до­ РУМУНИЈА спе­ли у ћор­со­как 1 3 X-band/земаљска за­то што је Мо­сква лансирање радио-локациона ТУРСКА ракете теоретског станица (РЛС) тра­ жи­ ла да јој се противника ШПАНИЈА високе резолуције 2 РЛС за рано прати ракету и 4 брода опремљена до­ста­ве прав­не га­ упозоравање дезоријентише је системима против ПВО систем ран­ци­је да си­стем прати ракету балистичких ракета (ЗРК) „Патриот“ не­ће би­ти усме­рен 15. фебруара 2013. ПВО системи (ЗРК) „Патриот“ ступили су на бојево антибалистичка антибалистичка про­ тив РФ. САД ракета SM-3 ракета Патриот РАС-3 дежурство у Турској Као званични разлог за пребацивање ПВО система наводи се претња од су твр­ди­ле да ПРО пројектант: пројектант: стране Сирије, мада је амерички недељник Defence News саопштио да је корпорација корпорација у Евро­ пи има за то у циљу заштите радио-локационе станице која је тамо лоцирана.

Raуtheon (САД) Raуtheon (САД) Укупно је у Турској размештено 6 батерија „Патриот“ циљ да укло­ни по­ 350 km ПВО ракетни систем ракета поморског (ЗРК) за пресретање базирања обезбеђује тен­ ц и­ ј ал­ не прет­ње ракета малог заштиту од ракета ТУРСКА и средњег домета Радио-локациона малог и средњег од стра­ н е Ира­на и домета станица (РЛС) Истанбул Анкара Се­вер­не Ко­ре­је, али Кахраманмараш Карактеристике Карактеристике су од­ би­ ле да ове 2 батерије из Немачке Гизиантеп дужина 6,55 m дужина 5,2 m 2 батерије из САД тврд­ње пот­кре­пе пречник 0,34 m пречник 0,26 m Адана брзина М8 брзина М5 две батерије до­ку­мен­ти­ма. домет 500 km домет 20 km ИРАК из Холандије СИРИЈА висина висина У ок­то­бру 2013, по­ погађања 20 km погађања 250 km сле за­се­да­ња Са­ве­ та Ру­си­ја-НА­ТО на си­т у­а­ци­ја са­мо по­твр­ђу­је на­ше за­кључ­ке ни­воу ми­ни­ста­ра од­бра­не, ми­ни­стар од­ ко­ји се од­но­се на истин­ску на­ме­ну про­ бра­не Ру­си­је Сер­геј Шој­гу је из­ја­вио да ти­вра­кет­ног по­тен­ци­ја­ла САД и ње­них са­рад­ња са НА­ТО-ом у окви­ру ПРО не функ­ци­о­ни­ше, јер За­пад не узи­ма у об­зир са­ве­зни­ка.“ ру­ске „раз­ло­ге за за­бри­ну­тост“. „Што се Про­ти­вра­кет­ни ћор­со­как ти­че аме­рич­ких и НА­ТО пла­но­ва за раз­ Тврд­ња Ва­шинг­то­на да је си­стем ПРО у вој ПРО, ми сма­тра­мо да им не­до­ста­је Евро­пи на­ме­њен за за­шти­т у ре­ги­о­на од пред­ви­ди­вост“, ре­као је Шој­гу. ра­кет­них на­па­да Ира­на и Се­вер­не Ко­ре­је ла­ко мо­же би­ти до­ве­де­на у пи­та­ње. Пјон­ „Сар­мат“ и „Ис­кан­де­ри“ гјанг је од европ­ског кон­ти­нен­та уда­љен хи­ља­де ки­ло­ме­та­ра, што је не­са­вла­ди­ про­тив „Иџи­са“ во ра­сто­ја­ње за се­вер­но­ко­реј­ске ра­ке­те. У Ру­му­ни­ји је у вој­ној ба­зи Де­ве­сел већ Осим то­га, се­вер­но­ко­реј­ски ре­жим ни­ по­че­ла из­град­ња ба­зе ПРО са бор­бе­ним ка­да ни­је имао не­при­ја­те­ље у Евро­пи. си­сте­мом „Иџис“ (Aegis) и ра­ке­та­ма-пре­ Слич­но се од­но­си и на иран­ске прет­ње. сре­та­чи­ма SM-3. По­че­так екс­пло­а­та­ци­ Си­стем ПРО ко­ји Ва­шинг­тон рас­по­ре­ је си­сте­ма „Иџис“ пла­ни­ран је за 2015. ђу­је у Евро­пи за­пра­во ни­је усме­рен про­ Слич­на ба­за са си­сте­мом „Иџис“ тре­ба тив Те­хе­ра­на или Пјон­гјан­га, не­го про­тив да бу­де по­ста­вље­на 2017. у Пољ­ској код Мо­скве. Упра­во то се и на­во­ди и са­оп­ на­се­ља Ре­ђи­ко­во. Док су у ба­зу у шпан­ ште­њу МСП Ру­си­је. ској лу­ци Ро­та већ при­сти­гли аме­рич­ки Мо­сква је ви­ше пу­та стра­ним ко­ле­га­ бро­до­ви са си­сте­мом „Иџис“ и са ра­ке­ ма пред­ла­га­ла ус­по­ста­вља­ње са­рад­ње у та­ма-пре­сре­та­чи­ма SM-3. Да­нас они та­ у поређењу са човеком

СТРУКТУРА И ЦИЉЕВИ СИСТЕМА ЕВРОПРО: ЗВАНИЧНА ВЕРЗИЈА НАТО-А

14

мо оства­ру­ју стал­но при­с у­ство и по­вре­ ме­но упло­вља­ва­ју у Цр­но мо­ре. САД су, осим то­га, у Ру­му­ни­ју и Пољ­ску упу­ти­ле из­ви­ђач­ке ави­о­не опре­мље­не ави­ја­ци­о­ ним си­сте­мом за ло­ци­ра­ње и кон­тро­лу (AWACS). Ра­зу­мљи­во је да све то иза­зи­ва уз­не­ми­ре­ност Мо­скве и на­во­ди је да при­ ме­ни ре­ци­проч­не ме­ре ко­је би ком­пен­зо­ ва­ле не­га­ти­ван ути­цај европ­ског си­сте­ма ПРО на ру­ску без­бед­ност. Јед­на од ва­ри­јан­ти аде­кват­ног од­го­во­ра Ру­си­је на по­ста­вља­ње европ­ског си­сте­ма ПРО би­ло би раз­ме­шта­ње опе­ра­тив­нотак­тич­ког си­сте­ма „Ис­кан­дер-М“ на те­ ри­то­ри­ји Ка­ли­њин­град­ске Обла­сти. Ра­ ке­та овог си­сте­ма има до­мет од 480 km и мо­гла би да до­сег­не ба­зу САД у Ре­ђи­ко­ву. Осим то­га, она спа­да у на­во­ђе­но на­о­ру­ жа­ње, ко­је се не мо­же пре­сре­та­ти ни­ка­ квим си­сте­ми­ма ПВО и ПРО, јер ра­ке­та ле­ти по не­пред­ви­ди­вој пу­та­њи. Дру­га ме­ра ко­ју Ру­си­ја мо­же да при­ме­ни је уво­ђе­ње но­ве су­пер­те­шке стра­те­шке ра­ке­те „Сар­мат“ на теч­но го­ри­во, ко­ја тре­ба да по­ста­не део на­о­ру­жа­ња ру­ске вој­ске 2018. Ра­ке­та ће мо­ћи да но­си де­ сет бо­је­вих ну­кле­ар­них бло­ко­ва и да га­ђа ци­ље­ве не са­мо пре­ко Се­вер­ног, не­го и пре­ко Ју­жног по­ла. А по­ста­вље­на у Си­ би­ру, би­ће не­до­сти­жна за ма ка­кве ПРО си­сте­ме, па и за си­сте­ме „Иџис“ и ра­ке­те SM-3 ко­је се лан­си­ра­ју са коп­на и са мо­ра. То зна­чи да од­би­ја­ње ди­ја­ло­га са Ру­си­ јом о пи­та­њи­ма про­ти­вра­кет­не од­бра­ не на­го­ве­шта­ва за­о­штра­ва­ње су­ко­ба, а европ­ску без­бед­ност ни­ка­ко не по­ди­же на ви­ши ни­во.

Јед­на од ме­ра ко­ју Ру­си­ја мо­же да при­ме­ни је уво­ђе­ње но­ве су­пер­те­шке стра­те­шке ра­ке­те „Сар­мат“. Она ће мо­ћи да но­си де­сет бо­је­вих ну­кле­ар­них бло­ко­ва и да га­ђа ци­ље­ве не са­мо пре­ко Се­вер­ног, не­го и пре­ко Ју­жног по­ла. А по­ста­вље­на у Си­би­ру, би­ће не­до­сти­жна за ма ка­кве ПРО си­сте­ме

економија

ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.

Евро­а­зи­ја раз­ви­ја је­дин­стве­ну еко­но­ми­ју Пи­ше: Ол­га Са­мо­фа­ло­ва, vz.ru

У прак­си се већ по­твр­ђу­је да су ин­те­гра­ци­о­ни про­це­си из­ме­ђу Ру­си­је, Бе­ло­ру­си­је и Ка­зах­ста­на по­вољ­ни и ис­пла­ти­ви за све три стра­не

Пред­сед­ни­ци Ру­си­је, Ка­зах­ста­на и Бе­ло­ру­си­је – Вла­ди­мир Пу­тин, Нур­ сул­тан На­зар­ба­јев и Алек­сан­дар Лу­ка­шен­ко – пот­пи­са­ли су у Аста­ни у Ка­зах­ста­ну исто­риј­ски до­го­вор о осни­ва­њу Евро­а­зиј­ске еко­ном­ске уни­је. ЕАЕУ ће про­функ­ци­о­ни­са­ти 1. ја­ну­а­ра 2015. До 2025. три стра­не би тре­ба­ло да фор­ми­ра­ју је­дин­стве­ но тр­жи­ште наф­те и га­са.

ФО­ТО: Ро­сиј­ска га­зе­та

П

ре­ма ре­чи­ма Вла­ди­ми­ра Пу­ ти­на, овај до­ку­мент зна­чи прин­ци­пи­јел­но но­ви ни­во ин­те­гра­ци­је зе­ма­ља чла­ни­ ца. „У пу­ној ме­ри за­др­жа­ва­ ју­ћи др­жав­ни су­ве­ре­ни­тет, ми обез­бе­ђу­је­мо те­сни­ју и ускла­ђе­ ни­ју еко­ном­ску са­рад­њу“, из­ја­вио је пред­сед­ник. Ка­ко је за пор­тал vz.ru из­ја­вио ру­ко­ во­ди­лац ла­бо­ра­то­ри­је за ме­ђу­на­род­ну тр­го­ви­ну Ин­сти­т у­та за еко­ном­ску по­ ли­ти­ку „Гај­дар“ Алек­сан­дар Кно­бељ, спо­ра­зум ЕАЕУ не до­но­си ни­шта но­во са еко­ном­ске тач­ке гле­ди­шта. Све што је за­бе­ле­же­но у до­ку­мен­т у већ је про­ пи­са­но у окви­ру дру­гих са­ве­за ко­ји­ма при­па­да­ју три зе­мље. За­то за­хва­љу­ју­ћи ства­ра­њу Уни­је у крат­ком вре­мен­ском пе­ри­о­ду не­ће до­ћи до зна­чај­ног по­ра­ ста оби­ма тр­го­ви­не ме­ђу њи­ма. Тим пре што је тр­го­ви­на из­ме­ђу чла­ни­ца Уни­је осло­бо­ђе­на пла­ћа­ња по­ре­за још од 1992, на­во­ди Кно­бељ. Ме­ђу­тим, у че­твр­том сег­мен­т у спо­ра­ зу­ма но­ва уни­ја кре­и­ра осно­ву за из­на­ ла­же­ње да­љих ком­про­ми­са и уки­да­ње пре­о­ста­лих огра­ни­че­ња. Три др­жа­ве пре­у­зи­ма­ју оба­ве­зу да га­ран­т у­ју сло­ бод­но кре­та­ње ро­бе, услу­га, ка­пи­та­ла и рад­не сна­ге уну­тар Уни­је. Чла­ни­це Уни­је ће спро­во­ди­ти уса­гла­ше­ну по­ли­ти­ку у кључ­ним гра­на­ма при­вре­де: енер­ге­ти­ци, ин­ду­стри­ји, по­љо­при­вре­ди и са­о­бра­ћа­ју. У овом сег­мен­т у до­ку­мен­та на­ја­вље­ни

су бу­ду­ћи до­го­во­ри у ве­зи са роб­ним и фи­нан­сиј­ским тр­жи­штем, као и ро­ко­ ви за њи­хо­ву ре­а­ли­за­ци­ју, об­ја­шња­ва Кно­бељ. Та­ко до 2025. тре­ба да поч­не са ра­дом за­јед­нич­ка фи­нан­сиј­ска ре­гу­ ла­тив­на аген­ци­ја, а пот­пи­сни­це уго­во­ ра тре­ба­ло би да по­стиг­ну је­дин­стве­ну ма­кро­е­ко­ном­ску, ан­ти­мо­но­по­ли­стич­ ку, мо­не­тар­ну и фи­нан­сиј­ску по­ли­ти­ку. За 11 го­ди­на три стра­не би тре­ба­ло да фор­ми­ра­ју је­дин­стве­но тр­жи­ште наф­те и га­са. До 2019. Ру­си­ја, Ка­зах­стан и Бе­ло­ ру­си­ја на­ме­ра­ва­ју да ство­ре за­јед­нич­ко елек­тро­е­нер­гет­ско тр­жи­ште. Бр­жи на­ пре­дак је пла­ни­ран на по­љу ства­ра­ња је­дин­стве­ног тр­жи­шта фар­ма­це­у т­ских и ме­ди­цин­ских сред­ста­ва - рок у овој обла­сти је 1. ја­ну­ар 2016.

Је­дин­стве­но тр­жи­ште енер­гет­ских ре­сур­са

Ства­ра­ње је­дин­стве­них тр­жи­шта у раз­ ли­чи­тим сек­то­ри­ма зна­чи не са­мо сло­

бод­но кре­та­ње ро­бе уну­тар ЕАЕУ, већ и хар­мо­ни­за­ци­ју пра­ви­ла и та­ри­фа ко­је ва­же на тр­жи­шти­ма три зе­мље. Што се ти­че елек­трич­не енер­ги­је, да­ нас Ру­си­ја елек­трич­ну енер­ги­ју из­во­зи у Бе­ло­ру­си­ју и Ка­зах­стан, а уво­зи је из Ка­зах­ста­на. „Ми има­мо ни­же та­ри­фе на стру­ју за до­ма­ће про­из­во­ђа­че и, на­рав­ но, парт­не­ри из ЕАЕУ же­ле да до­би­ју исте та­кве це­не. У то­ме ле­жи њи­хов ин­ те­рес“, ка­же Кно­бељ. Ка­зах­стан и Бе­ло­ру­си­ја по­ку­ша­ва­ју да до­би­ју при­ступ ру­ским ре­с ур­си­ма наф­те и га­са, иако се њи­хо­ви ин­те­ре­си раз­ли­ ку­ју, ка­же за­ме­ник ге­не­рал­ног ди­рек­ то­ра Фон­да за на­ци­о­нал­ну енер­гет­ску без­бед­ност Алек­сеј Гри­вач. Увоз ру­ске наф­те у Бе­ло­ру­си­ју се та­ко­ђе не опо­ре­зу­је, али Минск ру­ском бу­џе­т у упла­ћу­је из­во­зне да­жби­не за ис­по­ру­ку нафт­них де­ри­ва­та (про­из­ве­де­них од ру­ ске наф­те) у Евро­пу (у тре­ће зе­мље из­ван Ца­рин­ске уни­је).

15

За Ка­зах­стан би, на­рав­но, та­ко­ђе би­ло по­вољ­но да ку­пу­је ру­ску наф­т у по це­на­ ма ко­је ва­же на ру­ском уну­тра­шњем тр­ жи­шту. Ка­зах­стан је за­ин­те­ре­со­ван и да ко­ри­сти ин­фра­струк­т у­ру на те­ри­то­ри­ји Ру­си­је ка­ко би са­мо­стал­но из­во­зио гас у Евро­пу, сма­тра Алек­сеј Гри­вач. Упра­во за­то је Ру­си­ја ин­си­сти­ра­ла на ду­жем пе­ри­о­ду пре­ла­ска на је­дин­стве­но енер­гет­ско тр­жи­ште, ка­ко се не би до­ го­ди­ло да она гу­би но­вац и мо­гућ­но­сти за­ра­де, и још да до­би­је кон­ку­рен­та на европ­ском тр­жи­шту. А за 11 го­ди­на би се це­не енер­гет­ских ре­с ур­са уну­тар Ру­си­ је мо­гле при­бли­жи­ти из­во­зним це­на­ма. Осим то­га, европ­ско тр­жи­ште би мо­гло да из­гу­би на зна­ча­ју за „Га­спром“, а мо­ гу­ће је и да Ка­зах­стан ви­ше не­ће има­ти ви­шка га­са за из­воз у ЕУ.

По­тен­ци­јал ра­ста бру­то до­ма­ћег про­из­во­да три зе­мље У прак­си се већ по­твр­ђу­је да су ин­те­гра­ ци­о­ни про­це­си из­ме­ђу Ру­си­је, Бе­ло­ру­си­је и Ка­зах­ста­на по­вољ­ни и ис­пла­ти­ви за све три стра­не. Еко­ном­ске ве­зе из­ме­ђу три зе­ мље су се про­ши­ри­ле, уна­пре­ђу­је се струк­ ту­ра тр­го­ви­не, по­ве­ћа­ва се удео ви­со­ко­тех­ но­ло­шке ро­бе у укуп­ној роб­ној раз­ме­ни, а кон­ку­рент­ност три зе­мље ра­сте. Та­ко је то­ком по­след­ње три го­ди­не про­ мет ро­бе уну­тар Ца­рин­ске уни­је по­рас­ тао прак­тич­но за 50% или за 23 ми­ли­ јар­де до­ла­ра (пре­ма по­да­ци­ма из 2013. до­сти­гао је 66,2 ми­ли­јар­де до­ла­ра). Бе­ ло­ру­си­ја и Ка­зах­стан су за­јед­но за­у­зе­ли тре­ће ме­сто у спољ­но­тр­го­вин­ском би­ лан­с у Ру­ске Фе­де­ра­ци­је, од­мах по­сле ЕУ и Ки­не. Да­нас се по­ве­ћа­ње еко­ном­ске ефи­ка­сно­ сти услед ин­те­гра­ци­је на­ла­зи у фа­зи уки­ да­ња не­та­риф­них огра­ни­че­ња, на­гла­ша­ ва струч­њак Ин­сти­т у­та „Гај­дар“. ЕАЕУ та­ко­ђе раз­ви­ја мо­гућ­но­сти у по­ гле­ду ин­те­гра­ци­је са тре­ћим зе­мља­ма из­ ван окви­ра ак­т у­ел­них чла­ни­ца. Пре­ма Пу­ти­но­вим ре­чи­ма, чла­ни­це но­ве уни­је су се до­го­во­ри­ле да ин­тен­зи­ви­ра­ју пре­ го­во­ре са Ви­јет­на­мом о ства­ра­њу зо­не сло­бод­не тр­го­ви­не, да ја­ча­ју са­рад­њу са НРК (из­ме­ђу оста­лог и у сфе­ри раз­ме­не ин­фор­ма­ци­ја о ро­би и услу­га­ма), као и да фор­ми­ра­ју екс­перт­ске гру­пе за раз­ра­ ду пре­фе­рен­ци­јал­них ре­жи­ма тр­го­ви­не са Изра­е­лом и Ин­ди­јом. Под­се­ћа­мо да су пре­го­во­ри о ства­ра­њу зо­не сло­бод­не тр­го­ви­не у то­ку и са Но­вим Зе­лан­дом.

16

ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.

Пу­ти­но­ве из­ја­ве Пи­ше: Алек­сеј Ло­сан

По­сле су­сре­та са пред­сед­ни­ком Аустри­је ру­ски пред­сед­ник Вла­ди­ мир Пу­тин из­ја­вио је да по­др­жа­ва мир­но ре­ше­ње кон­флик­та у Укра­ ји­ни и од­ре­као се пра­ва да при­ме­ ни ар­ми­ју на те­ри­то­ри­ји те зе­мље. По­сле по­ме­ну­тих из­ја­ва на­гло је ско­чи­ла вред­ност ру­ских ак­ти­ва. То је са­мо јед­на епи­зо­да у при­чи о ком­пли­ко­ва­ном од­но­с у до­га­ђа­ја у укра­јин­ској кри­зи, кур­са ру­бље и бер­зан­ских ин­дек­са.

Ми­ров­ни план

П

ри­ли­ком зва­нич­не по­се­те Бе­чу Вла­ди­мир Пу­тин је по­ др­жао ми­ров­ни план ре­ша­ ва­ња кон­флик­та у Укра­ји­ни. По ре­чи­ма ше­фа ру­ске др­жа­ ве, „ако ви­ди­мо да су по­че­ли кон­крет­ни пре­го­во­ри са ци­љем да љу­ди на ис­то­ку Укра­ји­не нај­зад мо­гу да схва­ те ка­ко ће се га­ран­то­ва­ти њи­хо­ви ле­ги­ тим­ни ин­те­ре­си, у том слу­ча­ју по­сто­ји ве­ли­ка ве­ро­ват­но­ћа да ће би­ти по­стиг­

нут успех“. Шта­ви­ше, Вла­ди­мир Пу­тин је по­звао Са­вет Фе­де­ра­ци­је (гор­њи дом ру­ског пар­ла­мен­та) да по­ни­шти од­лу­ку ко­ју је ра­ни­је до­нео и ко­јом му до­зво­ља­ва да при­ме­ни ору­жа­не сна­ге на те­ри­то­ри­ји Укра­ји­не. По­сле те из­ја­ве на­гло је ско­чио курс ру­ бље у од­но­с у на до­лар и евро. Ру­бља је за је­дан дан до­сти­гла ја­ну­ар­ски ни­во, а два глав­на ру­ска бер­зан­ска ин­дек­са ММВБ (Мо­сков­ска ме­ђу­бан­кар­ска ва­лут­на бер­ за) и РТС (Ру­ска тр­го­вин­ска бер­за) по­ра­ сла су за 2,2%, од­но­сно 3,8% (тј. на 1421, од­но­сно 1518 по­е­на). Ја­ча­ње ру­бље је ути­ ца­ло да се по­ве­ћа по­тра­жња за об­ве­зни­ ца­ма. Ду­го­роч­не об­ве­зни­це по­ску­пе­ле су от­при­ли­ке за 50 ба­зних по­е­на. Шта­ви­ше, вред­ност ак­ци­ја „Га­спро­ма“ за је­дан дан је по­ра­сла за 4,1%. „Ни­је тај­на да реј­тин­зи фи­нан­сиј­ских ин­стру­ме­на­та ура­чу­на­ва­ју све фак­то­ре и оче­ки­ва­ња ин­ве­сти­то­ра, па и ри­зи­ке. То­ ком по­след­њих ме­се­ци глав­ни сти­му­ланс про­ме­на на ру­ском тр­жи­шту би­ли су ге­ о­по­ли­тич­ки ри­зи­ци ве­за­ни за кон­фликт у Укра­ји­ни“, ка­же глав­ни ана­ли­ти­чар ин­ ве­сти­ци­о­не ком­па­ни­је UFS IC Алек­сеј Ко­злов. По ње­го­вим ре­чи­ма, јед­на ком­

Гра­фи­кон: На­та­ли­ја Ми­хај­лен­ко

економија

ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.

е и раст ру­ских ак­ти­ва

ФО­ТО: Re­u­ters

Од­у­ста­ја­ње пред­сед­ни­ка Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на од сла­ња тру­па на ју­го­и­сток Укра­ји­не по­зи­тив­но је ути­ца­ло на раст ру­бље, ко­ја је у уто­рак до­сти­гла мак­си­мум за про­те­клих пет ме­се­ци

по­нен­та тих ри­зи­ка би­ла су стра­хо­ва­ња за­пад­них зе­ма­ља због мо­гу­ће ин­тер­вен­ ци­је ру­ске ар­ми­је на те­ри­то­ри­ји Укра­ји­не. „Од­у­ста­ја­ње пред­сед­ни­ка Вла­ди­ми­ра Пу­ ти­на од сла­ња тру­па на ју­го­и­сток Укра­ји­не по­зи­тив­но је ути­ца­ло на раст ру­бље, ко­ја је у уто­рак до­сти­гла мак­си­мум за про­те­ клих пет ме­се­ци. По­др­шку ру­ској ва­лу­ти као и ра­ни­је пру­жа ви­со­ка це­на наф­те, не­где око 114 до­ла­ра за ‘брент’“, ка­же ана­ ли­ти­чар фи­нан­сиј­ске ком­па­ни­је „AFo­rex“ Алек­сан­дар Мак­си­мов. Исто та­ко су у мар­т у 2014. тр­жи­шта бр­зо ре­а­го­ва­ла на са­оп­ште­ња о ула­ску Кри­ма у са­став Ру­си­је, као и на до­зво­лу ко­ју је Са­вет Фе­де­ра­ци­је дао за сла­ње ру­ских тру­па на те­ри­то­ри­ју Укра­ји­не. Та­да су по­сле отва­ра­ња ин­дек­си РТС и ММВБ у то­ку јед­ног да­на за­бе­ле­жи­ли пад за 4,85%, по­јеф­ти­ни­ле су ак­ци­је др­жав­не ВТБ бан­ке за 9,5%, Збер­бан­ке (нај­ве­ће бан­ке у зе­мљи) за 9%, а „Га­спро­ма“ за 6,4%.

Це­на јед­не ре­чи

Екс­пер­ти оче­ку­ју да ће ру­бља у на­ред­ном пе­ри­о­ду на­ста­ви­ти да ра­сте. Шта­ви­ше,

ре­чи Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на ће сма­њи­ти ве­ ро­ват­но­ћу да Европ­ска уни­ја на са­ми­т у 26-27. ју­на уве­де Ру­си­ји но­ве еко­ном­ске санк­ци­је. „Кон­ти­ну­и­тет слич­них ко­ра­ка до­бре во­ље мо­же по­зи­тив­но да се од­ра­зи на све­у­куп­ни имиџ Ру­си­је, што у да­љој пер­спек­ти­ви мо­же по­ста­ти је­дан од ар­гу­ ме­на­та у ко­рист од­лу­ке да се ин­ве­сти­ра

ком­па­ни­ја. Нај­по­зна­ти­ји слу­чај се до­го­ дио 24. ју­ла 2008, ка­да је на са­ве­то­ва­њу „О ме­ра­ма за раз­вој цр­не ме­та­лур­ги­је и снаб­де­ва­ње уну­тра­шњег тр­жи­шта про­ из­во­ди­ма од ме­та­ла“ ру­ски пред­сед­ник оп­т у­жио ру­ску ком­па­ни­ју „Ме­чел“ за про­да­ју угља на уну­тра­шњем тр­жи­шту по пре­те­ра­но ви­со­ким це­на­ма. Глав­ни де­о­ни­чар ком­па­ни­је Игор Зју­зин због бо­ле­сти ни­је при­с у­ство­вао са­ве­то­ва­ њу. „Ја ми­слим да Игор Вла­ди­ми­ро­вич [Зјузин] тре­ба што пре да оздра­ви, ина­че ће­мо мо­ра­ти да му по­ша­ље­мо док­то­ра да очи­сти све те про­бле­ме“, ре­као је та­да Вла­ди­мир Пу­тин. По­сле те из­ја­ве, још истог да­на, реј­тинг ак­ци­ја „Ме­че­ла“ опао је за 38%. „Тај до­га­ђај је по­ка­зао на­ме­ру вла­сти да се уме­ша­ју у фор­ми­ра­ње це­на на тр­жи­шту ме­та­ла, што би ди­рект­но ути­ца­ло на ка­пи­та­ли­за­ци­ју ком­па­ни­ја у овом сек­то­ру при­вре­де. Та­ко тр­жи­ште ре­а­гу­је на из­ја­ве ко­је по­вла­че за со­бом бит­не еко­ном­ске по­сле­ди­це“, об­ја­шња­ ва Алек­сан­дар До­ро­фе­јев, ге­не­рал­ ни ди­рек­тор ком­па­ни­је за кон­сал­тинг „Ар­ка­им“. Ка­ко су ка­сни­је из­ра­чу­на­ли но­ви­на­ри ру­ ског не­дељ­ног ли­ста „Ко­мер­сант-Власт“, Вла­ди­мир Пу­тин је у сво­ме из­ла­га­њу о ком­па­ни­ји „Ме­чел“ из­го­во­рио 108 ре­чи. С об­зи­ром да се ка­пи­та­ли­за­ци­ја ком­па­ ни­је сма­њи­ла са 15,5 на 10,7 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, ис­по­ста­вља се да је сва­ка реч ко­ шта­ла ком­па­ни­ју 44,4 ми­ли­о­на до­ла­ра. Ка­сни­је, у ју­лу 2010, Вла­ди­мир Пу­тин је

По­др­шку ру­ској ва­лу­ти, као и ра­ни­је, пру­жа ви­со­ка це­на наф­те, не­где око 114 до­ла­ра за „брент“ Алек­сан­дар Мак­си­мов, „Afo­rex“ у Ру­си­ју, што мо­же по­зи­тив­но да ути­че на то­ко­ве нов­ца“, ка­же Алек­сеј Ко­злов. По ње­го­вим ре­чи­ма, „пред­сед­ник Ру­ си­је уме је­згро­ви­то да из­ра­жа­ва ми­сли, мо­же да по­вла­чи не­стан­дард­не и ва­жне по­те­зе ко­је ин­ве­сти­то­ри не оче­ку­ју, што се по­не­кад ве­о­ма сна­жно од­ра­жа­ва на тр­жи­шти­ма“. Из­ја­ве Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на у ви­ше на­ вра­та су ути­ца­ле не са­мо на бер­зан­ске ин­дек­се, не­го и на реј­тин­ге кон­крет­них

при­знао да жа­ли због сво­је кри­ти­ке „Ме­ че­ла“ од пре две го­ди­не и по­хва­лио ову ком­па­ни­ју за ње­не успе­хе. По­сле то­га је це­на ак­ци­ја „Ме­че­ла“ на њу­јор­шкој бер­ зи вред­но­сних па­пи­ра од­мах ско­чи­ла за 7,7%, а ка­пи­та­ли­за­ци­ја јој се по­ве­ћа­ла са 8,59 на 9,25 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. Ру­ски пред­сед­ник је та­да о ком­па­ни­ји „Ме­чел“ ре­као све­га 68 ре­чи, што зна­чи да је сва­ка ње­го­ва реч том при­ли­ком до­не­ла ком­па­ ни­ји 9,7 ми­ли­о­на до­ла­ра.

17

историја

ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.

Хе­рој Со­лун­ског фрон­та ко­ји не­до­ста­је До­пи­сни­ца „Ру­ске ре­чи“ је у ра­ни­јим тек­сто­ви­ма пи­са­ла о суд­би­ни ру­ских вој­ни­ка на Со­лун­ском фрон­ту за вре­ме и по­сле Пр­вог свет­ског ра­та. У овом тек­сту го­во­ри о то­ме шта се де­си­ло са се­ћа­њем на ове исто­риј­ске до­га­ђа­је и о фраг­мен­ти­ма ко­ји не­до­ста­ју Пи­ше: Је­ка­те­ри­на Ту­ри­ше­ва

Исто­риј­ски ори­јен­тир

Да­нас ме­мо­ри­јал­ни ком­плекс у око­ли­ни По­ли­ка­стра чи­не спо­ме­ник са­ве­знич­кој вој­сци и би­сте пре­ми­је­ра са­ве­знич­ких зе­ма­ља.

18

Фо­то­гра­фи­је: Је­ка­те­ри­на Ту­ри­ше­ва

П

о­чев од 1977. у Со­лу­ну се сва­ ке го­ди­не обе­ле­жа­ва го­ди­шњи­ ца про­бо­ја Со­лун­ског фрон­та. Сеп­тем­бар 1918. је за са­ве­знич­ ку вој­ску Ан­тан­те био од­лу­чу­ ју­ћи ме­сец, јер је про­бој Со­лун­ ског фрон­та на кра­ју до­вео до по­бе­де и до пот­пи­си­ва­ња ми­ров­них спо­ра­зу­ма. Са­ве­знич­ко гро­бље Зеј­тин­лик, на ко­јем су са­хра­ње­ни по­смрт­ни оста­ци вој­ни­ка по­ги­ну­лих у Пр­вом свет­ском ра­т у, обич­ но је цен­трал­но ме­сто зва­нич­не ма­ни­фе­ ста­ци­је. Ме­ђу­тим, ове го­ди­не про­грам ће се одр­жа­ти на још јед­ној зна­чај­ној ло­ка­ци­ји - на про­сто­ру ме­мо­ри­јал­ног ком­плек­са у бли­зи­ни гра­да По­ли­ка­стро. Ту је пла­ни­ра­но по­ста­вља­ње спо­ме­ни­ка ру­ским вој­ни­ци­ма ко­ји су се пре јед­ног ве­ка бо­ри­ли на грч­кој зе­мљи.

На овој те­ри­то­ри­ји, ко­ју је Грк Хри­стос Ка­ра­фо­до­рос 1975. дарoвао за из­град­њу ме­мо­ри­јал­ног ком­плек­са, нај­пре је по­ ста­вљен ме­мо­ри­јал­ни стуб са пе­то­у­га­о­ ном осно­вом. Спо­ме­ник, ко­ји је све­ча­но от­кри­вен 5. ма­ја 1977, за­јед­нич­ки су по­ ди­гла удру­же­ња ве­те­ра­на зе­ма­ља-са­ва­ зни­ца. На сва­кој од пет стра­на сту­ба на ен­гле­ском, фран­цу­ском, ита­ли­јан­ском, срп­ском и грч­ком сто­ји: „Де­ци Фран­цу­ ске, Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, Грч­ке, Ита­ли­је и Ср­би­је, ко­ја су, вер­но сле­де­ћи за­ве­те сво­ јих пре­да­ка, за­јед­но ра­то­ва­ла на овом ме­

сту и по­ги­ну­ла за Сло­бо­ду и Мир у це­лом све­т у, 1916-1918“. Ка­сни­је, од 1992. до 1996, од сред­ста­ва Удру­же­ња грч­ких ве­те­ра­на Со­лун­ског фрон­та на тр­гу спо­мен-ком­плек­са по­ ста­вље­не су би­сте пре­ми­је­ра зе­ма­ља-са­ ве­зни­ца из вре­ме­на Пр­вог свет­ског ра­та. Њих је, као и стра­на на ме­мо­ри­јал­ном сту­бу, са­мо пет: Грк Елеф­те­ри­ос Ве­ни­ зе­лос, Ср­бин Ни­ко­ла Па­шић, Фран­цуз Ари­стид Бри­јан, Ен­глез Деј­вид Лојд Џорџ и Ита­ли­јан Ви­то­рио Ор­лан­до. Ка­да по­гле­да­те њи­хо­ве гор­де про­фи­ле, не

ГЕОПОЛИТИКА јул 2014.

Ме­мо­ри­јал­ни ком­плекс у бли­зи­ни гра­да По­ли­ка­стро

мо­же­те од­мах да се се­ти­те да у овом ни­зу не­до­ста­је ба­рем јед­но име, и то ру­ско.

За­бо­ра­вље­ни по­бед­ник

По­во­дом обе­ле­жа­ва­ња 100-го­ди­шњи­це од по­чет­ка Пр­вог свет­ског ра­та ло­кал­на дру­штва љу­би­те­ља вој­не исто­ри­је и ру­ ски кон­зу­лат у Со­лу­ну же­ле да ис­пра­ве упра­во овај „про­пуст“. На њи­хо­ву ини­ ци­ја­ти­ву на те­ри­то­ри­ји ме­мо­ри­јал­ног ком­плек­са код По­ли­ка­стра се при­пре­ма по­ста­вља­ње спо­ме­ни­ка ру­ском вој­ни­ку. Сам спо­ме­ник за са­да по­сто­ји са­мо као ма­ке­та на ко­јој се де­та­љи још увек до­ ра­ђу­ју. Оквир­но би сви ра­до­ви тре­ба­ло да бу­ду за­вр­ше­ни у сеп­тем­бру, ка­да се обе­ле­жа­ва го­ди­шњи­ца про­бо­ја Со­лун­ ског фрон­та. „Со­вјет­ски Са­вез је у сво­је вре­ме од­био да уче­ству­је у из­град­њи ме­мо­ри­јал­ног ком­плек­са. За­то је и на­пра­вље­на ова пе­то­стра­на пи­ра­ми­да и по­ста­вље­не су би­сте са­мо пет пре­ми­је­ра. По­што је ме­ мо­ри­јал­ном сту­бу не­мо­гу­ће до­да­ти ше­ Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске газете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI NEWSPAPERS, ЈАПАН •

сту стра­ну, ни по­ста­вља­ње би­сте ру­ског пре­ми­је­ра не би има­ло по­себ­ног сми­сла. За­кљу­чи­ли смо да је глав­ни хе­рој и жр­тва ових до­га­ђа­ја ру­ски вој­ник. Ње­му ће­мо и по­ди­ћи спо­ме­ник“, об­ја­шња­ва Ге­не­рал­ни кон­зул Ру­ске Фе­де­ра­ци­је у Со­лу­ну Алек­

сеј По­пов, ко­ји се ак­тив­но за­ла­же да ком­ плекс до­би­је и ру­ски део. Он у ру­ка­ма др­жи ма­лу знач­ку са ам­бле­ мом Удру­же­ња бо­ра­ца са­ве­знич­ких ар­ми­ ја Со­лун­ског фрон­та. По­сто­ји са­мо не­ко­ ли­ко при­ме­ра­ка ове знач­ке, а ам­блем ко­ји је на њи­ма при­ка­зан још ни­је зва­нич­но усво­јен. Ру­си­ја, ма ка­ко па­ра­док­сал­но то зву­ча­ло, ни­је чла­ни­ца овог удру­же­ња. Уочи про­сла­ве ве­ли­ког ју­би­ле­ја убр­за­ва се про­цес зва­нич­ног учла­ње­ња Ру­си­је у ову ор­га­ни­за­ци­ју и тре­ба­ло би да бу­де за­вр­шен у нај­ско­ри­је вре­ме. У сва­ком слу­ча­ју, бо­ље икад не­го ни­кад. А ако ше­сто­у­га­о­ни ам­блем до­би­је зва­нич­ни ста­т ус, би­ће то још је­дан ко­рак ка вас­ по­ста­вља­њу исто­риј­ске пра­вед­но­сти и ка при­зна­ва­њу ва­жне уло­ге ру­ске вој­ске у до­га­ђа­ји­ма на Со­лун­ском фрон­т у.

HUANQIU SHIBAO, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА • NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД.

Сло­бо­дан Ерић, ди­рек­тор и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник

Елек­трон­ска по­шта срп­ске ре­дак­ци­је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RU Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја на http://RU­SKA­REC.RU „Ге­о­по­ли­ти­ку“ из­да­је и штам­па пред­у­зе­ће ИП „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс д.о.о.“ Адре­са ре­дак­ци­је: Мур­ска 1/4, 11000 Бе­о­град Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs, www.ge­o­po­li­ti­ka.rs

Весна Станиславов, Дистрибуција

Алек­сан­дар Дра­гу­ти­но­вић, уред­ник фо­то­гра­фи­је Ире­на Ми­лић, огла­ша­ва­ње и ПР

Ка­та­ри­на Бун­тић-Мар­ко­вић, по­слов­но-тех­нич­ки се­кре­тар Ли­ков­но-гра­фич­ка об­ра­да „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс“

Фото: ИТАР-ТАСС

Русија у сликама

Ру­ска реч ru­ska­rec.ru rs.rbth.com Банка Русије је почела да кује новац са новим симболом рубље.