Русија и Србија #66

ЈУН 2014.

Фјодор Лукјанов

Украјина, стара и нова

стр. 5-6

ФО­ТО: Re­u­ters

Мадина Шавлохова

„Јужни ток“ добио неочекивану подршку

стр. 11-12

Путин апеловао на стране бизнисмене да остану у Русији

ФО­ТО: Re­u­ters

Ка­ри­ка­ту­ра: Кон­стан­тин Ма­лер

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

/ruskarec

/ruskarec

политика Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH објављује 27 новинских додатака у 23 земље са укупном месечном читалачком публиком од 33 милиона људи, а такође одржава 19 сајтова на 16 језика. Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec. ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује и издаје штампани додатак „Руска реч“ у „Политици“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“. АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО председник редакцијског савета ФГБУ „Росијска газета“ ПАВЕЛ НЕГОИЦА генерални директор ФГБУ „Росијска газета“ ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН главни уредник ФГБУ „Росијска газета“ ЈЕВГЕНИЈ АБОВ издавач и директор RBTH

МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, РУЖИЦА РАДОЈЧИЋ, АНА АЦОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ преводиоци АНДРЕЈ ШИМАРСКИ главни дизајнер АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ директор фотографије НИКОЛАЈ КОРОЉОВ уредник фотографије ЈУЛИЈА ГОЛИКОВА директор одељења за маркетинг и оглашавање Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: editor@ruskarec.ru * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия © 2014 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.

ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ генерални продуцент RBTH

Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на editor@ruskarec.ru.

НИКОЛА ЛЕЧИЋ гостујући уредник српске редакције RBTH

ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.

ПАВЕЛ ГОЛУБ главни уредник додатака RBTH

2

ИРИНА РЕШЕТОВА уредник српске редакције RBTH

Пи­ше: Ан­дреј Иља­шен­ко

У све­тлу укра­јин­ске кри­зе НА­ТО го­ ми­ла вој­не сна­ге у Ис­точ­ној Евро­ пи. Мо­сква из­ја­вљу­је да је спрем­на да од­го­во­ри ре­ци­проч­ним ме­ра­ма. Струч­ња­ци већ го­во­ре о по­чет­ку „лак­ше“ вер­зи­је Хлад­ног ра­та. А у слу­ча­ју ула­ска Укра­ји­не у НА­ТО фак­ тич­ки би се мо­гла по­но­ви­ти си­т у­а­ ци­ја ко­ја је вла­да­ла уочи Ку­бан­ске кри­зе, ка­да су САД ну­кле­ар­не ра­ке­те сред­њег до­ме­та по­ста­ви­ле у Тур­ској, а СССР, као од­го­вор, на Ку­би.

К

а­ко је још 8. апри­ла у Се­на­т у САД из­ја­вио по­моћ­ник ми­ ни­стра од­бра­не за­ду­жен за пи­та­ња ме­ђу­на­род­не без­бед­ но­сти Де­рек Чо­лет, аме­рич­ ки вој­ни ре­сор је у Ли­тва­ни­ ју упу­тио до­дат­них 6 так­тич­ких ло­ва­ца F-15, док је у Пољ­ској раз­ме­ште­но 12 ви­ ше­на­мен­ских ло­вач­ких ави­о­на F-16 и око 200 ин­струк­то­ра. У мар­т у ове го­ди­не у аква­то­ри­ји Цр­ног мо­ра су се по­ја­ви­ли аме­рич­ки ра­за­ра­чи, опре­мље­ни бор­бе­ним си­сте­ми­ма „Иџис“ (Aegis com­bat system). Осим то­га, вој­но

У слу­ча­ју да Укра­ји­на уђе у НА­ТО, у зо­ни деј­ства так­тич­ке ави­ја­ци­је, ко­ја се про­сти­ре у ра­ди­ју­су од око 500 km, на­шли би се цен­три по­ли­тич­ке вла­сти и вој­не ко­ман­де Ру­си­је, ко­му­ни­ка­ци­о­ни чво­ро­ви, као и ру­ско стра­те­шко ну­кле­ар­но на­о­ру­жа­ње. У слу­ча­ју из­не­над­ног на­па­да прак­тич­но не би оста­ло вре­ме­на за до­но­ше­ње од­лу­ке о уз­врат­ном уда­ру

ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.

Ку­бан­ска кри­за у Евро­пи Аме­рич­ки др­жав­ни се­кре­тар Џон Ке­ри и ми­ни­стар од­бра­не Пољ­ске ис­пред лов­ца F-16 у вој­ној ба­зи Ласк у Пољ­ској

ФО­ТО: AP

ру­ко­вод­ство НА­ТО-а је уве­ло но­ве мар­ шру­те из­ви­ђач­ких ле­то­ва ави­о­на ко­ји су опре­мље­ни си­сте­ми­ма AWACS (Air­bor­ne War­ning and Con­trol System – Ави­ја­ци­о­ни си­стем за ло­ци­ра­ње и кон­тро­лу) у ва­зду­ шном про­сто­ру Ру­му­ни­је и Бу­гар­ске. Али то је са­мо по­че­так. „Спрем­ни смо да пре­ду­зме­мо да­ље ко­ ра­ке, ако то бу­де по­треб­но, да одр­жи­мо ви­ше вој­них ве­жби и да ажу­ри­ра­мо пла­ но­ве од­бра­не“, из­ја­вио је глав­но­ко­ман­ду­ ју­ћи НА­ТО сна­га у Евро­пи аме­рич­ки ге­ не­рал Фи­лип Бри­длав. Ме­ђу кон­крет­ним ме­ра­ма Бри­длав је на­вео ја­ча­ње ва­зду­ хо­плов­них и мор­на­рич­ких фор­ма­ци­ја, ко­је чу­ва­ју без­бед­ност зе­ма­ља чла­ни­ца Али­јан­се од Бал­тич­ког до Цр­ног го­ра. За­пад­ни пред­став­ни­ци ове по­те­зе и из­ ја­ве по­ве­зу­ју са од­луч­ним де­ло­ва­њем Ру­ си­је у Укра­ји­ни и при­па­ја­њем Крим­ског по­лу­о­стр­ва. Мо­сква се ру­ко­во­ди соп­стве­ном ло­ги­ком. Још 17. апри­ла пред­сед­ник РФ Вла­ди­мир Пу­тин је из­ја­вио да је од­лу­ка Ру­си­је о Кри­му де­ли­мич­но по­ве­за­на са мо­гућ­но­ шћу члан­ства Укра­ји­не у НА­ТО-у. „Ка­да се на­шим гра­ни­ца­ма при­бли­жа­ва вој­на ин­фра­струк­т у­ра, ми мо­ра­мо пред­у­зи­ма­ ти уз­врат­не ме­ре“, ре­као је он. „Ако та­мо (на Крим) уђе НА­ТО вој­ска, она ће ту рас­по­ре­ди­ти сво­ја удар­на сред­ ства и та­да ће Ру­си­ја би­ти по­ти­сну­та из цр­но­мор­ског при­мор­ја“, об­ја­снио је ру­ски ли­дер. Пред­сед­ник је та­ко­ђе под­се­тио да су зе­мље НА­ТО-а ра­ни­је ви­ше пу­та из­ја­ вљи­ва­ле да не­ће ши­ри­ти свој блок, али да се за­тим ни­с у при­др­жа­ва­ле овог обе­ћа­ња. Ка­ко об­ја­шња­ва пу­ков­ник Кон­стан­тин Сив­ков, ко­ји је ду­ги низ го­ди­на слу­жио у Ге­не­рал­ном шта­бу Ору­жа­них сна­га Ру­си­је, у са­вре­ме­ним усло­ви­ма на­па­ди кон­вен­ци­о­нал­ним сред­стви­ма на­о­ру­жа­ ња вр­ше се мор­на­рич­ком ави­ја­ци­јом и по­мор­ским кр­ста­ре­ћим ра­ке­та­ма. Нај­ све­жи­ји при­мер за то је Ли­би­ја. Ру­си­ја је, као кон­ти­нен­тал­на др­жа­ва, за­са­да за­ шти­ће­на од та­квих на­па­да. Ме­ђу­тим, у слу­ча­ју да су­сед­на Укра­ји­на уђе у НА­ТО, у зо­ни деј­ства так­тич­ке ави­ја­ци­је, ко­ја се про­сти­ре у ра­ди­ју­с у од око 500 km, на­шли би се цен­три по­ли­тич­ке вла­сти и вој­не ко­ман­де Ру­си­је, ко­му­ни­ка­ци­о­ни чво­ро­ви, као и ру­ско стра­те­шко ну­кле­ ар­но на­о­ру­жа­ње. У слу­ча­ју из­не­над­ног на­па­да прак­тич­но не би оста­ло вре­ме­на

Још је­дан ко­рак при­бли­жа­ва­ња НА­ТО-а ру­ским гра­ни­ца­ма иза­зва­ће из­ме­ну це­ло­куп­не струк­ту­ре си­сте­ма европ­ске без­бед­но­сти. И Ру­си­ја ће би­ти при­ну­ђе­на да пре­ду­зме ме­ре ка­ко би оси­гу­ра­ла сво­ју без­бед­ност. Дми­триј Пе­сков, прес-се­кре­тар пред­сед­ни­ка РФ за до­но­ше­ње од­лу­ке о уз­врат­ном уда­ру. А не би би­ло ни сред­ста­ва да се на на­ пад од­го­во­ри. Пре­о­ста­ле ру­ске ра­ке­те уни­шти­ла би европ­ска про­ти­вра­кет­на од­бра­на, ко­ја се са­да по­ја­ча­но раз­ме­шта у Ис­точ­ној Евро­пи и у бли­зи­ни ру­ских оба­ла на се­вер­ним мо­ри­ма. У слу­ча­ју ула­ска Укра­ји­не у НА­ТО фак­ тич­ки би се мо­гла по­но­ви­ти си­т у­а­ци­ја ко­ја је вла­да­ла уочи Ка­рип­ске (Ку­бан­ ске) кри­зе, ка­да су САД ну­кле­ар­не ра­ке­те сред­њег до­ме­та по­ста­ви­ле у Тур­ској. А Хру­шчов је на то од­го­во­рио по­ста­вља­ њем со­вјет­ских ра­ке­та на Ку­би. Ула­зак Укра­ји­не у НА­ТО за Мо­скву би зна­чио пре­ла­зак гра­ни­це то­ле­ран­ци­је. А по­сле на­сил­не сме­не укра­јин­ског пред­ сед­ни­ка Вик­то­ра Ја­ну­ко­ви­ча и до­ла­ска на власт про­а­ме­рич­ке Вла­де Ја­це­њук-Тур­ чи­нов, то по­ста­је све ве­ро­ват­ни­је. На ко­ји на­чин би мо­гао те­ћи да­љи раз­ вој до­га­ђа­ја Кремљ је по­ка­зао та­ко што је уочи Да­на По­бе­де одр­жао ве­ли­ке вој­ не ма­не­вре. Њи­хов сце­на­рио је, из­ме­ђу оста­лог, пред­ви­ђао од­би­ја­ње ма­сив­ног

ра­кет­но-ну­кле­ар­ног на­па­да. Због ја­сно­ће по­ру­ке са ко­смо­дро­ма „Пле­сецк“ лан­си­ ра­на је ин­тер­кон­ти­нен­тал­на ба­ли­стич­ка ра­ке­та „То­пољ“. А под­мор­ни­це Се­вер­не и Ти­хо­о­ке­ан­ске фло­те из­ве­ле су два лан­си­ ра­ња ба­ли­стич­ких ра­ке­та. Вој­не је­ди­ни­це су та­ко­ђе лан­си­ра­ле ра­ке­те опе­ра­тив­нотак­тич­ких си­сте­ма „Ис­кан­дер-М“. Мо­сква је, осим то­га, на­ја­ви­ла зна­чај­но по­ја­ча­ње Цр­но­мор­ске фло­те, ко­ја пру­жа за­шти­т у Ру­си­ји из прав­ца ју­га, а убу­ду­ће ће се на­ла­зи­ти и у Сре­до­зем­ном мо­ру. На днев­ном ре­ду је још увек ак­т у­ел­на те­ма раз­ме­шта­ја у за­пад­ним ре­јо­ни­ма Ру­си­је, пре све­га у Ка­ли­њин­град­ској Обла­сти, мо­бил­них ра­кет­них си­сте­ма „Ис­кан­ дер-М“, чи­ји до­мет омо­гу­ћа­ва да се на ни­ша­ну др­жи це­ла Сред­ња Евро­па. „Још је­дан ко­рак при­бли­жа­ва­ња НА­ТО-а ру­ским гра­ни­ца­ма иза­зва­ће из­ме­ну це­ ло­куп­не струк­т у­ре си­сте­ма европ­ске без­бед­но­сти“, из­ја­вио је прес-се­кре­тар пред­сед­ни­ка РФ Дми­триј Пе­сков. „И Ру­ си­ја ће би­ти при­ну­ђе­на да пре­ду­зме ме­ре ка­ко би оси­гу­ра­ла сво­ју без­бед­ност.“ 3

економија

ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.

Пу­тин апе­ло­вао на стра­не би­зни­сме­не да оста­ну у Ру­си­ји Пи­ше: Алек­сеј Ло­сан

Вла­ди­мир Пу­тин је у свом го­во­ру на Пе­тер­бур­шком ме­ђу­на­род­ном еко­ном­ском фо­ру­му (ПМЕФ) апе­ ло­вао на ме­ђу­на­род­не би­зни­сме­не да оста­ну у Ру­си­ји, а из­ра­зио је и спрем­ност на при­зна­ва­ње пред­сед­ нич­ких из­бо­ра у Укра­ји­ни и са­рад­ њу са но­вом ки­јев­ском вла­шћу. На­ кон го­во­ра пред­сед­ни­ка Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на курс ру­бље је од­мах оја­чао.

Ш

еф ру­ске др­жа­ве је у свом го­во­ру обе­ћао по­моћ за стра­не ин­ве­сти­то­ре у Ру­ си­ји. „Раз­ми­шљај­те о сво­ јој до­би­ти и о ди­ви­ден­да­ ма у Ру­ској Фе­де­ра­ци­ји, не под­ле­жи­те при­ти­ску, уце­на­ма, иди­те сво­јим пу­тем и по­сти­ћи ће­те успех, а ми ће­мо вам у то­ме по­мо­ћи“, ре­као је Пу­тин. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, у Ру­си­ји ће у нај­ ско­ри­је вре­ме би­ти по­кре­нут про­цес по­ јед­но­ста­вље­ња во­ђе­ња би­зни­са. Већ 2014. у до­њи дом ру­ског пар­ла­мен­та (Др­жав­ну ду­му) би­ће унет па­кет од пет на­цр­та за­ ко­на о по­јед­но­ста­вље­њу во­ђе­ња би­зни­са. „Ин­ве­сти­тор не сме да че­ка. Ње­му су нај­ по­вољ­ни­ји мо­гу­ћи усло­ви за рад по­треб­ ни да­нас, а не у бу­дућ­но­сти. У усло­ви­ма по­сто­ја­ња по­тре­бе за обез­бе­ђи­ва­њем бр­ жег тем­па ра­ста сма­трам да је нео­п­ход­но да се у Др­жав­ну ду­му до кра­ја те­ку­ће го­ ди­не уне­се чи­тав па­кет на­цр­та за­ко­на“, ре­као је Пу­тин. Вла­сти се на­да­ју да ће то до­при­не­ти да се Ру­си­ја до 2018. на­ђе на спи­ску 20 зе­ма­ља са нај­по­вољ­ни­јом ин­ ве­сти­ци­о­ном кли­мом. Ру­ске вла­сти ће та­ко­ђе знат­но по­јед­но­ста­ви­ти про­це­ду­ру ода­би­ра ин­ве­сти­ци­о­них про­је­ка­та за ко­је ће се да­ва­ти др­жав­не га­ран­ци­је, а та­ко­ђе ће скра­ти­ти рок за до­но­ше­ње од­лу­ка по том пи­та­њу. Од­го­ва­ра­ју­ћи на пи­та­ње да ли се Ру­си­ ја спре­ма да уга­си Феј­сбук, Тви­тер или њи­хо­ве ру­ске пан­да­не, ру­ски пред­сед­ник је де­ман­то­вао гла­си­не о га­ше­њу ме­ђу­на­ род­них дру­штве­них мре­жа на те­ри­то­ри­ји 4

Вла­сти РФ се на­да­ју да ће Ру­си­ја до 2018. би­ти на спи­ску 20 зе­ма­ља са нај­по­вољ­ни­јом ин­ве­сти­ци­о­ном кли­мом

зе­мље. „Ми не­ма­мо на­ме­ру да би­ло шта га­си­мо“, ре­као је Пу­тин на пле­нар­ном за­се­да­њу.

Пи­та­ње санк­ци­ја

Санк­ци­је ко­је је За­пад увео про­тив Ру­си­ је до са­да ни­с у има­ле си­стем­ски не­га­ти­ ван ути­цај на еко­но­ми­ју зе­мље, из­ја­вио је пред­сед­ник Вла­ди­мир Пу­тин. „Све то за­сад не­ма озби­љан си­стем­ски не­га­ти­ван ути­цај на на­шу еко­но­ми­ју. На­дам се да до то­га не­ће до­ћи“, ре­као је шеф др­жа­ве. Шта­ви­ше, он је из­нео прет­по­став­ку да САД ин­си­сти­ра­ју на санк­ци­ја­ма про­тив Ру­си­је за­то што ра­чу­на­ју на кон­ку­рент­ ску пред­ност у сво­јим тр­го­вин­ско-еко­ ном­ским од­но­си­ма са Евро­пом. „Ја не­ке дру­ге јед­на­ко озбиљ­не и ду­бо­ке мо­ти­ве јед­но­став­но не ви­дим, не раз­у­мем, али на­дам се да ће здрав ра­зум по­бе­ди­ти“, ре­као је Пу­тин. Јед­на од глав­них те­ма го­во­ра ру­ског пред­сед­ни­ка би­ла је си­т у­а­ци­ја у Укра­ ји­ни. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, Ру­си­ја ће са­ра­ђи­ва­ти са но­вим струк­т у­ра­ма вла­сти

у Укра­ји­ни по­сле из­бо­ра, а та­ко­ђе се на­да да ће сва бор­бе­на деј­ства би­ти об­у­ста­ вље­на. „Ми и да­нас са­ра­ђу­је­мо са љу­ди­ ма ко­ји кон­тро­ли­шу власт (у Ки­је­ву), а по­сле из­бо­ра ће­мо сва­ка­ко са­ра­ђи­ва­ти и са но­во­и­за­бра­ним струк­т у­ра­ма“, ре­као је Пу­тин. Ру­ску стра­ну та­ко­ђе уз­не­ми­ра­ва си­т у­а­ци­ја са но­ви­на­ри­ма из Ру­си­је ко­ји су би­ли при­тво­ре­ни у Укра­ји­ни. Шта­ви­ше, ру­ске вла­сти се на­да­ју да ће по­сти­ћи до­го­вор о га­с у са Укра­ји­ном, без об­зи­ра на то што Ки­јев за­сад од­би­ја да пла­ти дуг. „Чи­сто људ­ски мо­гу да ка­жем до­бро, хо­ће­те по­пуст, па он­да пла­ти­те дуг ма­кар за пе­ри­од ка­да је по­пуст ва­ жио, али и то од­би­ја­ју да пла­те. Па чуј­те, ка­ко он­да да по­слу­је­мо?“, ре­као је Пу­тин. Пред­сед­ник ру­ске вла­де Дми­триј Ме­две­ дев је ра­ни­је из­ја­вио да је си­т у­а­ци­ја у Ки­ је­ву пред­о­дре­ди­ла од­с у­ство нор­мал­них од­но­са из­ме­ђу вла­да две­ју зе­ма­ља, иако се кон­так­ти на опе­ра­тив­ном ни­воу и да­ ље одр­жа­ва­ју. Си­т у­а­ци­ја у Укра­ји­ни има су­штин­ски зна­чај за Ру­си­ју, а за САД то је са­мо тех­

ФО­ТО: Re­u­ters

О са­рад­њи са парт­не­ри­ма

погледи

Стра­те­ги­ја за бу­дућ­ност

Ру­си­ја ће до је­се­ни 2014. раз­ра­ди­ти соп­ стве­ну стра­те­ги­ју у обла­сти за­ме­не уво­за, обе­ћао је Вла­ди­мир Пу­тин на пле­нар­ном за­се­да­њу ПМЕФ-а. „Мо­дер­ни­за­ци­јом ин­ ду­стри­је, из­град­њом но­вих пред­у­зе­ћа и ло­ка­ли­за­ци­јом кон­ку­рент­не про­из­вод­ње у Ру­си­ји мо­ћи ће­мо зна­чај­но да сма­њи­мо увоз по мно­гим став­ка­ма и да вра­ти­мо соп­стве­но тр­жи­ште на­ци­о­нал­ним про­ из­во­ђа­чи­ма, без кр­ше­ња нор­ми ме­ђу­на­ род­не тр­го­ви­не и уво­ђе­ња би­ло ка­квих огра­ни­че­ња и ба­ри­је­ра“, ре­као је он. Ра­ди се пре све­га о про­из­вод­њи софт­ве­ ра, ра­дио-елек­трон­ске опре­ме, о тек­стил­ ној ин­ду­стри­ји и тр­жи­шту на­мир­ни­ца. Пу­тин је до­дао да ће при том би­ти раз­ ра­ђен и чи­тав па­кет ме­ра по­др­шке до­ ма­ћим пред­у­зе­ћи­ма ко­ја су спо­соб­на да про­из­во­де кон­ку­рент­не про­из­во­де. Из­ ме­ђу оста­лог, би­ће осно­ван спе­ци­јал­ни фонд за раз­вој ру­ске ин­ду­стри­је. На­кон го­во­ра пред­сед­ни­ка Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на курс ру­бље је оја­чао. Бив­ши ми­ ни­стар фи­нан­си­ја Алек­сеј Ку­дрин, дав­ на­шњи са­рад­ник ру­ског пред­сед­ни­ка Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на, пред но­ви­на­ри­ма је про­ко­мен­та­ри­сао да је нај­ва­жни­ји део Пу­ти­но­вог го­во­ра био онај ко­ји се од­но­ сио на Укра­ји­ну и од­нос Ру­си­је и За­па­да. „Ја­сно је да се ра­ди о прет­по­став­ци, оче­ ки­ва­њу, же­љи, али да­нас већ има­мо ви­ше на­де да ће се си­т у­а­ци­ја ре­гу­ли­са­ти и да ће­мо се вра­ти­ти на нор­мал­ни ко­ло­сек ра­да“, ре­као је Ку­дрин на­кон пле­нар­ног за­се­да­ња. Пе­тер­бур­шки ме­ђу­на­род­ни еко­ном­ски фо­рум (ПМЕФ), ру­ски „Да­вос“, одр­жан је у ат­мос­фе­ри за­о­штре­них од­но­са из­ме­ђу Ру­си­је с јед­не стра­не и САД и ЕУ с дру­ге. Због то­га су мно­ги ди­рек­то­ри ме­ђу­на­род­ них кор­по­ра­ци­ја от­ка­за­ли уче­шће у овој ма­ни­фе­ста­ци­ји. Пре­ма по­да­ци­ма ли­ста „New York Ti­mes“ по­моћ­ни­ци пред­сед­ни­ ка САД су убе­ђи­ва­ли ру­ко­во­ди­о­це аме­ рич­ких кор­по­ра­ци­ја да не иду на фо­рум. Пре­ма по­да­ци­ма за­ме­ни­ка ми­ни­стра за еко­ном­ски раз­вој Ру­си­је Сер­ге­ја Бе­ља­ ко­ва, око 15% ком­па­ни­ја ре­ги­стро­ва­них за уче­шће у фо­ру­му от­ка­за­ло је до­ла­зак у Санкт Пе­тер­бург.

Укра­ји­на, ста­ра и но­ва Пи­ше: Фјо­дор Лу­кја­нов

ји­не не од­ра­зи са­гла­сност и Ру­си­је и ЕУ, ни­шта се не­ће по­сти­ћи.

Д

Пред­сед­нич­ки из­бо­ри у Укра­ји­ни на о­са­да­шњи ре­зул­та­ти „ре­во­ ко­ји­ма је већ у пр­вом кру­гу по­бе­дио лу­ци­је Евро­мај­да­на“ су па­ ми­ли­јар­дер Пе­тар По­ро­шен­ко зва­ ра­док­сал­ни. Она је до­ве­ла нич­но су по­ка­за­ли но­ву по­ли­тич­ку до кра­ха не­ка­да­шњи по­ли­ ре­ал­ност у овој ве­ли­кој европ­ској тич­ ки си­стем и до гу­бит­ка зе­мљи, ко­ја већ ме­се­ци­ма жи­ви у кон­тро­ле над де­лом те­ри­то­ окол­но­сти­ма за­о­штре­не по­ли­тич­ке кри­зе и ору­жа­них су­ко­ба. Ме­ђу­тим, ри­је. Ме­ђу­тим, ни­је ство­ри­ла но­ве ли­ све док се у др­жав­ном уре­ђе­њу Укра­ де­ре, ни­ти је до­ве­ла до об­но­ве др­жав­

Ка­ри­ка­ту­ра: Кон­стан­тин Ма­лер

нич­ко пи­та­ње, сма­тра Вла­ди­мир Пу­тин. „Што се ти­че Укра­ји­не, зна­те у че­му је про­блем – за нас је то пи­та­ње од жи­вот­не ва­жно­сти, а у Аме­ри­ци су се пи­та­ња у ве­ зи са Укра­ји­ном ре­ша­ва­ла на тех­нич­ком ни­воу. Ја сам се тим про­бле­мом лич­но ба­вио“, ре­као је он.

Све док се у др­жав­ном уре­ђе­њу Укра­ји­не не од­ра­зи са­гла­сност и Ру­си­је и ЕУ, ни­шта се не­ће по­сти­ћи. То раз­у­ме­ју они по­ли­ти­ча­ри на За­па­ду ко­ји су ори­јен­ти­са­ни ка ствар­но­сти, па чак и та­кав „при­ја­тељ“ Ру­си­је као што је Збиг­њев Бже­жин­ски 5

погледи не ели­те. Ско­ро све се рас­па­ло, али је оп­стао уоби­ча­је­ни оли­гар­хиј­ски оквир. Власт је са­да зва­нич­но пре­шла у ру­ке јед­ног од нај­о­збиљ­ни­јих пред­став­ни­ка круп­ног би­зни­са, Пе­тра По­ро­шен­ка. Оста­ли маг­на­ти, као што је гу­бер­на­тор Дње­про­пе­тров­ске Обла­сти ми­ли­јар­дер Игор Ко­ло­мој­ски, спа­да­ју ме­ђу нај­у ­ти­ цај­ни­је игра­че. На ви­ди­ку је бор­ба фи­ нан­сиј­ско-ин­ду­стриј­ских маг­на­та за вас­по­ста­вља­ње кон­тро­ле над зе­мљом и еко­но­ми­јом. У пр­вим бор­бе­ним ре­до­ви­ ма је и дон­ба­ски „вла­дар из сен­ке“ Ри­нат Ах­ме­тов, ко­ме за соп­стве­ну имо­ви­ну и ста­т ус пред­сто­ји су­коб са са­мо­про­гла­ ше­ним „на­род­ним ре­пу­бли­ка­ма“ у До­ њец­ку и Лу­ган­ску. Шта је ка­рак­те­ри­стич­но за но­во­на­ста­лу си­т у­а­ци­ју? Фор­мал­на ле­ги­тим­ност из­бо­ра, ко­ји ни­ су одр­жа­ни у це­лој зе­мљи, а одр­жа­ни су у окол­но­сти­ма ко­је су да­ле­ко од нор­мал­ них, мо­же би­ти оспо­ре­на. Ре­во­лу­ци­о­нар­ни по­лет је не­стао. Љу­ди, умор­ни од ха­о­са и не­из­ве­сно­сти, ра­ди­ је се од­лу­чу­ју за ра­зум­ног ли­де­ра, ко­ји је, прет­по­ста­вља­ју, у ста­њу да ре­ша­ва про­бле­ме. Је­ди­но та­ко је мо­гу­ће об­ја­сни­ ти по­бе­ду ми­ли­јар­де­ра По­ро­шен­ка већ у пр­вом из­бор­ном кру­гу, чо­ве­ка ко­ји је био осло­нац истог оног си­сте­ма про­тив ко­јег се по­бу­нио Мај­дан. На ис­то­ку Укра­ји­не функ­ци­о­ни­ше си­ стем­ска опо­зи­ци­ја укра­јин­ској др­жав­ној ма­ши­не­ри­ји, ко­ју је не­мо­гу­ће иг­но­ри­са­ ти, а те­шко ју је об­у­зда­ти. Ки­јев­ска власт ће мо­ра­ти да про­на­ђе на­чин да ис­по­шту­ је пра­ва и ин­те­ре­се оних сна­га ко­је се да­нас опи­с у­ју као „те­ро­ри­сти“. Да­нас се и Ки­јев и До­њецк на­ла­зе на рас­кр­сни­ци. Пе­тар По­ро­шен­ко има мо­гућ­ност да се огра­ди од не­у­спе­лих по­ку­ша­ја при­вре­ ме­не вла­сти да вас­по­ста­ви це­ло­ви­тост зе­мље – ка­ко од гу­бит­ка Кри­ма, та­ко и од пре­тва­ра­ња ју­го­и­сто­ка у жа­ри­ште гра­ ђан­ског ра­та. Он мо­же да об­у­ста­ви „ан­ ти­те­ро­ри­стич­ку опе­ра­ци­ју“ и про­ме­ни ре­то­ри­ку. Та­да ће се на­ци­о­на­ли­стич­ка ком­по­нен­та, ко­ја је би­ла сна­жан ар­гу­ мент про­тив­ни­ка но­вог ре­жи­ма, по­ву­ћи у дру­ги план. Ве­ћи­на ста­нов­ни­ка До­њец­ке и Лу­ган­ске Обла­сти, као и оста­лих ре­ги­о­на Укра­ ји­не, при­жељ­ку­је ус­по­ста­вља­ње ре­да и ми­ра. Рат­но ста­ње у До­њец­кој и Лу­ган­ ској На­род­ној Ре­пу­бли­ци као од­го­вор на до­га­ђа­је у „су­сед­ној зе­мљи“ те­шко да ће ду­го мо­ћи да мо­би­ли­ше ло­кал­но 6

ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.

Је­ди­ни из­лаз из кри­зе пред­ста­вља­ла би ин­сти­ту­ци­о­нал­но за­га­ран­то­ва­на не­у­трал­ност и ста­тус Укра­ји­не као ме­ђу­зо­не. За то ће би­ће по­треб­но ко­ри­шће­ње спољ­них и уну­тар­њих по­лу­га ста­нов­ни­штво. То зна­чи да про­тив­ни­ ци Ки­је­ва на ис­то­ку тре­ба хит­но да се ор­га­ни­зу­ју у ви­ду од­го­вор­не по­ли­тич­ке сна­ге, спо­соб­не да се из­бо­ри за ре­ал­ ну де­цен­тра­ли­за­ци­ју, ко­ја ће би­ти за­ кон­ски ре­гу­ли­са­на. Ка­ко сто­је ства­ри, ис­точ­но­у­кра­јин­ски фе­де­ра­ли­сти мо­гу да ра­чу­на­ју на Ру­си­ју упра­во као пред­ став­ни­ци про­ру­ских сна­га уну­тар Укра­ ји­не, а те­шко као во­ђе не­ких не­при­зна­ тих фор­ма­ци­ја. Мо­сква очи­глед­но ни­је спрем­на да на се­бе пре­у­зме ма­те­ри­јал­ ну и мо­рал­ну од­го­вор­ност за њи­хо­ве по­ступ­ке. У че­му се огле­да жи­вот­ни ин­те­рес Ру­ си­је? У то­ме да узме уче­шће у из­град­ њи но­ве Укра­ји­не, ко­ја тре­ба да до­ђе на ме­сто оне др­жа­ве ко­ја је на­ста­ла на­ кон рас­па­да СССР-а и ко­ја ни­је одо­ле­ ла исто­риј­ским ис­ку­ше­њи­ма. Уче­шће Укра­ји­не у за­пад­ним са­ве­зи­ма Мо­сква до­жи­вља­ва као не­при­хва­тљи­ву прет­њу. При­том ће основ­на ори­јен­та­ци­ја укра­ јин­ске по­ли­ти­ке, по­себ­но на­кон од­ла­ ска Кри­ма са ми­ли­он и по про­ру­ских би­ра­ча, у сва­ком слу­ча­ју би­ти окре­та­ње ка За­па­ду. То је ре­ал­ност ко­ју Ру­си­ја не мо­же да про­ме­ни. Али, ако по­ли­тич­ки си­стем Укра­ји­не, на­кон што се опо­ра­ ви од шо­ка, по­но­во за­у­зме исти курс, не­из­бе­жно ће до­ћи до но­вог же­сто­ког кон­флик­та европ­ских раз­ме­ра. Је­ди­ни из­лаз пред­ста­вља­ла би ин­сти­т у­ ци­о­нал­но за­га­ран­то­ва­на не­у ­трал­ност и ста­т ус Укра­ји­не као ме­ђу­зо­не. За то ће би­ће по­треб­но ко­ри­шће­ње спољ­них и уну­тар­њих по­лу­га. С јед­не стра­не, на

Основ­на ори­јен­та­ци­ја укра­јин­ске по­ли­ти­ке, по­себ­но на­кон од­ла­ска Кри­ма са ми­ли­он и по про­ру­ских би­ра­ча, у сва­ком слу­ча­ју би­ће окре­та­ње ка За­па­ду

осно­ву до­са­да­шњих ха­о­тич­них зби­ва­ ња на ју­го­и­сто­ку нео­п­ход­но је ство­ри­ ти ефи­ка­сну про­ру­ску сна­гу, ко­ја би по­ста­ла ути­цај­ни играч у укра­јин­ској по­ли­ти­ци. Са дру­ге стра­не, узи­ма­ју­ћи у об­зир зна­чај укра­јин­ског пи­та­ња за европ­ску без­бед­ност у це­ли­ни, но­во де­ цен­тра­ли­зо­ва­но уре­ђе­ње тре­ба да бу­де ус­по­ста­вље­но уз уче­шће свих спољ­них за­ин­те­ре­со­ва­них стра­на. Све док се у др­жав­ном уре­ђе­њу Укра­ји­не не од­ра­ зи са­гла­сност Ру­си­је и Европ­ске уни­је, ни­шта се не­ће по­сти­ћи. То раз­у­ме­ју они по­ли­ти­ча­ри на За­па­ду ко­ји су ори­јен­ ти­са­ни ка ствар­но­сти, па чак и та­кав „при­ја­тељ“ Ру­си­је као што је Збиг­њев Бже­жин­ски. Укра­јин­ска по­ли­тич­ка кул­т у­ра под­ра­зу­ ме­ва мо­гућ­ност да се у сва­ком тре­нут­ку ре­ви­ди­ра­ју сви до­го­во­ри, и са­мо су чвр­ сти спољ­ни окви­ри у ста­њу да ство­ре усло­ве да Укра­ји­на из­но­ва не по­ста­не бу­ре ба­ру­та у од­но­си­ма из­ме­ђу Ру­си­је и За­па­да. Све па­ра­ле­ле су са­мо услов­не, али Укра­ји­ни је по­треб­но не­што по­пут Деј­тон­ског спо­ра­зу­ма у Бо­сни, ко­ји су кра­јем 1995. скло­пи­ле стра­не гра­ђан­ског су­ко­ба под при­ти­ском САД и Евро­пе, а уз уче­шће Ру­си­је. Ово­га пу­та, исти­ на, Ру­си­ја не тре­ба са­мо да „уче­ству­је“, не­го да бу­де јед­на од глав­них стра­на у до­го­во­ру. У укра­јин­ском слу­ча­ју ни­је по­треб­но ус­по­ста­вља­ње фор­мал­ног про­тек­то­ ра­та, као у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, али не­ће се мо­ћи без ме­ха­ни­за­ма ко­ји би обез­бе­ди­ли узи­ма­ње у об­зир и по­што­ ва­ње свих ин­те­ре­са – спољ­них и уну­ тра­шњих уче­сни­ка про­це­са. Да­нас, на­ кон што су из­бо­ри одр­жа­ни и За­пад је одах­нуо, док „на­род­не ре­пу­бли­ке“ још увек има­ју мо­рал­но-по­ли­тич­ку ини­ци­ ја­ти­ву, Мо­сква би тре­ба­ло да пред­ло­жи Евро­пи и Аме­ри­ци озби­љан до­го­вор. А За­пад би по­сту­пио ве­о­ма ис­хи­тре­ но ако, по на­ви­ци ко­ја се уста­ли­ла по­сле Хлад­ног ра­та, не би при­стао на ком­про­мис. Аутор је глав­ни уред­ник ча­со­пи­са „Ру­си­ја у гло­бал­ној по­ли­ти­ци“.

ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.

Ка­ри­ка­ту­ра: Алек­сеј Иорш

Ло­гич­но парт­нер­ство

Пи­ше: Фјо­дор Лу­кја­нов

Мај­ска по­се­та Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на Ки­ни ис­пла­ни­ра­на је да­ле­ко пре нај­ но­ви­јих свет­ских зби­ва­ња и од са­ мог по­чет­ка се сма­тра­ло да ће то би­ ти пре­ла­зак на но­ви ни­во. Ме­ђу­тим, услед укра­јин­ске кри­зе је до­шло до про­ме­не чи­та­вог ме­ђу­на­род­ног кон­ тек­ста и фак­тич­ки до кон­фрон­та­ ци­је из­ме­ђу Ру­си­је и САД, и у тим усло­ви­ма је Пу­ти­но­ва по­се­та озна­ чи­ла пре­крет­ни­цу у исто­ри­ји ру­ ско-ки­не­ских од­но­са. За­јед­нич­ке вој­не ве­жбе Ру­си­је и Ки­не та­ко­ђе сиг­на­ли­зи­ра­ју чи­та­вом све­т у да су

Ру­си­ја и Ки­на са­да парт­не­ри и у вој­ но-стра­те­шкој сфе­ри.

З

а мај­ску по­се­т у Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на Ки­ни при­пре­мље­ни су мно­го­број­ни спо­ра­зу­ми и уго­во­ри, што све­до­чи о озбиљ­ но­сти на­ме­ра, док за­јед­нич­ка вој­но-по­мор­ска ве­жба чи­ји по­че­так на­ја­вљу­ју лич­но ше­фо­ви др­жа­ ва сиг­на­ли­зи­ра чи­та­вом све­т у да је реч и о парт­нер­ству у вој­но-стра­те­шкој сфе­ри. По­ред при­род­не те­жње за про­ду­бљи­ ва­њем и раз­ви­ја­њем од­но­са су­сед­них зе­ма­ља са та­ко ве­ли­ким по­тен­ци­ја­лом, Мо­сква и Пе­кинг са­да има­ју и по­себ­не раз­ло­ге за збли­жа­ва­ње.

Ру­си­ја за раз­ли­ку од Ки­не има ве­ли­ко ис­ку­ство јед­не од во­де­ћих зе­ма­ља све­та, и то не у сми­слу хе­ге­мо­ни­је, као САД, не­го са гле­ди­шта ис­ти­ца­ња иде­ја гло­бал­ног ка­рак­те­ра ко­је мо­гу да при­ву­ку дру­ге др­жа­ве и по­кре­ну „кам­па­њу“ свет­ских раз­ме­ра

САД су ис­ко­ри­сти­ле укра­јин­ску кри­зу као по­вод да де­мон­стри­ра­ју свој ар­се­нал за вр­ше­ње ути­ца­ја на Мо­скву. Тај ар­се­ нал се не са­сто­ји то­ли­ко у на­го­ми­ла­ва­њу ну­кле­ар­них бо­је­вих гла­ва око гра­ни­ца Ру­си­је или но­са­ча ави­о­на у Цр­ном мо­ру, ко­ли­ко у спо­соб­но­сти ко­ри­шће­ња еко­ ном­ских „кљу­че­ва“ гло­ба­ли­за­ци­је, тј. у чи­ње­ни­ци да је да­на­шња свет­ска еко­но­ ми­ја про­из­вод аме­рич­ког си­сте­ма и да је под ње­го­вом кон­тро­лом. Чак ни САД ни­с у у ста­њу да изо­лу­ју свет­ску си­лу по­ пут Ру­си­је, али мо­гу да јој у ве­ли­кој ме­ри оте­жа­ју при­ступ тр­жи­шти­ма, а та­ко­ђе фи­нан­сиј­ским и тех­но­ло­шким ре­с ур­си­ ма. За­то Ру­си­ја не мо­же да се за­до­во­љи тра­же­њем за­о­би­ла­зних пу­те­ва, не­го мо­ ра да тра­жи ал­тер­на­ти­ву ко­ја ће јој омо­ гу­ћи­ти да стек­не из­во­ре соп­стве­ног раз­ во­ја, не­за­ви­сне од аме­рич­ких при­ти­са­ка. О за­о­кре­т у у прав­цу Ази­је го­во­ри се одав­но, а са­да су до­га­ђа­ји у Укра­ји­ни иза­ зва­ли про­бле­ме ко­је су по­слу­жи­ле као ка­та­ли­за­тор тог про­це­са. Збли­жа­ва­ње са Ки­ном ни­је са­мо озбиљ­на од­лу­ка, не­го и ве­о­ма сло­жен за­да­так. На­род­на Ре­пу­ бли­ка Ки­на је то­ли­ко моћ­на др­жа­ва да 7

погледи би­ло ко­ји парт­нер, па чак и огром­на Ру­ си­ја, мо­ра па­зи­ти да не до­спе у под­ре­ђен по­ло­жај. Не ра­ди се ту о злим на­ме­ра­ма Пе­кин­га, не­го о објек­тив­ној ра­зли­ци у еко­ном­ским по­тен­ци­ја­ли­ма. По­ли­тич­ки по­тен­ци­јал је фак­тор ко­ји мо­же обез­бе­ ди­ти очу­ва­ње не­за­ви­сне по­зи­ци­је, а Ру­си­ ја је за­са­да ак­тив­ни­ји и упа­дљи­ви­ји играч на свет­ској по­ли­тич­кој сце­ни не­го Ки­на. Ки­на је по­ла­ко су­сти­же, али ипак се још увек не од­лу­чу­је на ри­зик да кон­вер­т у­је свој еко­ном­ски зна­чај у по­ли­тич­ке по­те­зе. Очу­ва­ње са­мо­стал­не уло­ге при­ли­ком збли­жа­ва­ња са Ки­ном тре­ба да се осла­ ња на три фак­то­ра. Пр­ви је све­о­бу­хват­на азиј­ска стра­те­ги­ја ко­ја би под­ра­зу­ме­ва­ла ка­ко уну­тра­шње (раз­вој Си­би­ра и ру­ског Да­ле­ког Ис­то­ка), та­ко и спољ­не аспек­те (по­зи­ци­о­ни­ра­ње у азиј­ско-ти­хо­о­ке­ан­ском ре­ги­о­ну), на­рав­ но, ме­ђу­соб­но по­ве­за­не и ко­ор­ди­ни­са­не. Дру­го је исто­вре­ме­но про­ши­ри­ва­ње и про­ду­бљи­ва­ње ве­за са дру­гим ва­жним

ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.

не­скри­ве­на де­мон­стра­ци­ја си­ле про­тив Ру­си­је у про­те­клих не­ко­ли­ко не­де­ља уз при­ме­ну гло­бал­них ин­сти­т у­ци­ја. Ако Ру­ си­ја пре­у­зме уло­гу ди­зај­не­ра „дру­га­чи­је“ гло­ба­ли­за­ци­је, ма­кар на ни­воу па­ро­ла, то ће де­ли­мич­но на­док­на­ди­ти ње­но за­о­ ста­ја­ње за Ки­ном у еко­ном­ском по­гле­ду. Не тре­ба да се ство­ри ути­сак ка­ко је збли­жа­ва­ње по­треб­но упра­во Мо­скви, а Пе­кинг са­мо снис­хо­дљи­во до­пу­шта да му се Ру­си­ја при­бли­жи. Ки­на је та­ ко­ђе за­бри­ну­та због зби­ва­ња у све­т у и све из­ра­же­ни­је не­ста­бил­но­сти у ра­зним сфе­ра­ма, по­го­то­во бли­зу ње­них гра­ни­ ца. Ва­шинг­тон је учи­нио за­о­крет пре­ма Ази­ји и га­лан­тан је пре­ма Ки­ни, али ће ипак деј­ство­ва­ти про­тив ја­ча­ња ње­ног ути­ца­ја, што је при­род­но. Мно­го­број­ ни те­ри­то­ри­јал­ни кон­флик­ти Пе­кин­га са су­се­ди­ма ду­го су „ти­ња­ли“, а са­да су се за­о­штри­ли и већ одав­но не­ма­ју са­мо ло­кал­ни ка­рак­тер. Упра­во у вре­ме Пу­ ти­но­ве по­се­те Шан­га­ју на­гло се уси­ја­ла

Ки­на је то­ли­ко моћ­на др­жа­ва да би­ло ко­ји парт­нер, па чак и огром­на Ру­си­ја, мо­ра па­зи­ти да не до­спе у под­ре­ђен по­ло­жај. Не ра­ди се ту о злим на­ме­ра­ма Пе­кин­га, не­го о објек­тив­ној ра­зли­ци у еко­ном­ским по­тен­ци­ја­ли­ма игра­чи­ма у Ази­ји, од Ја­па­на и Ју­жне Ко­ ре­је до Ин­ди­је, Ви­јет­на­ма, Син­га­пу­ра и Ин­до­не­зи­је. Не­ке од тих зе­ма­ља су при­ лич­но спу­та­не, јер има­ју оба­ве­зе пре­ма САД, али си­т у­а­ци­ја у Ази­ји је за­мр­ше­на, та­ко да су и оне за­ин­те­ре­со­ва­не за ди­ вер­зи­фи­ка­ци­ју. Ру­си­ја ће има­ти до­вољ­но нео­п­ход­ног про­сто­ра за ма­не­вар ако се не бу­де ори­јен­ти­са­ла са­мо на Ки­ну.

Ис­ку­ство свет­ске си­ле

Тре­ће, Ру­си­ја за раз­ли­ку од Ки­не има ве­ ли­ко ис­ку­ство јед­не од во­де­ћих зе­ма­ља све­та, и то не у сми­слу хе­ге­мо­ни­је, као САД, не­го са гле­ди­шта ис­ти­ца­ња иде­ја гло­бал­ног ка­рак­те­ра ко­је мо­гу да при­ ву­ку дру­ге др­жа­ве и по­кре­ну „кам­па­њу“ свет­ских раз­ме­ра. Ки­на због сво­је кул­ тур­не спе­ци­фич­но­сти ни­је баш нај­бо­ље при­ла­го­ђе­на за та­кву уло­гу. Мо­сква је и са­ма у пост­со­вјет­ском пе­ри­о­ду при­лич­ но де­гра­ди­ра­ла у том по­гле­ду, али има мо­гућ­ност да фор­му­ли­ше дру­га­чи­је ви­ ђе­ње свет­ског по­рет­ка, јер је ри­зик аме­ ри­ко­цен­трич­ног све­та у про­те­клој го­ ди­ни по­стао очи­гле­дан. Са јед­не стра­не афе­ра са Едвар­дом Сно­у­де­ном, са дру­ге 8

си­т у­а­ци­ја са Ви­јет­на­мом, у тој ме­ри да су чак ева­ку­и­са­ни ки­не­ски др­жа­вља­ни из те зе­мље. Ја­пан и Фи­ли­пи­ни не за­о­ста­ју за Ви­јет­на­мом. То­ме тре­ба до­да­ти оштре ди­ску­си­је у са­ мој Ки­ни о мо­де­лу еко­ном­ског раз­во­ја. Тем­по еко­ном­ског ра­ста се успо­ра­ва и струч­ња­ци ис­ти­чу не­по­вољ­не тен­ден­ ци­је, а из­ве­сно је да са­мо не­пре­кид­ни и бр­зи раст еко­но­ми­је мо­же јам­чи­ти ста­ бил­ност по­ли­тич­ког си­сте­ма и вла­сти Ко­му­ни­стич­ке пар­ти­је Ки­не. Због то­га је за На­род­ну Ре­пу­бли­ку Ки­ну но­ви ква­ ли­тет од­но­са са Ру­си­јом као нај­ве­ћим по­ ли­тич­ким и еко­ном­ским су­бјек­том да­нас та­ко­ђе ви­ше не­го по­тре­бан. Не тре­ба оче­ки­ва­ти да у том парт­нер­ству са­мо цве­та­ју ру­же. Та­ко ве­ли­ке зе­мље не мо­гу из­бе­ћи су­прот­но­сти и не­по­ду­дар­ност ин­те­ре­са. Ме­ђу­тим, ло­ги­ка свет­ског раз­ во­ја под­сти­че Мо­скву и Пе­кинг да се збли­ же и та но­ва фа­за отва­ра мо­гућ­но­сти ра­ди ко­јих вре­ди при­хва­ти­ти и од­ре­ђе­ни ри­зик. Фјо­дор Лу­кја­нов је пред­сед­ник пред­сед­ни­штва Са­ве­та за спољ­ну и од­брам­бе­ну по­ли­ти­ку.

Тур­чи­нов, Ја Пи­ше: Ми­ха­ил Ро­стов­ски

Ба­ук Пр­вог свет­ског ра­та кру­жи Евро­пом. Зва­нич­ни ли­де­ри ки­јев­ ског ре­жи­ма Тур­чи­нов и Ја­це­њук отво­ре­но де­лу­ју по прин­ци­пу „што го­ре, то бо­ље“. Очи­глед­но су си­гур­ ни: све док има­ју без­у­слов­ну по­др­ шку САД, све им је до­зво­ље­но. Све ана­ло­ги­је су услов­не, али став ки­ јев­ске вла­сти под­се­ћа на по­зи­ци­ју аустро­у­гар­ског ца­ра Фран­ца Јо­зе­фа, ко­ји је, осла­ња­ју­ћи се на по­др­шку Не­мач­ке, ла­ко­ми­сле­но по­кре­нуо за­ ма­јац Пр­вог свет­ског ра­та.

К

а­да је пре го­то­во сто го­ди­на, у ав­гу­сту 1914, по­чео Пр­ви свет­ски рат, ве­ћи део ста­нов­ ни­штва Евро­пе био је за­те­ чен. Ста­нов­ни­ци Ру­си­је, Ен­ гле­ске, Фран­цу­ске и Не­мач­ке ужи­ва­ли су у пло­до­ви­ма ере убр­за­ног тех­нич­ког раз­во­ја и ни­с у пла­ни­ра­ли да ра­т у­ју јед­ни про­тив дру­гих. Ме­ђу­тим, не­ ко­ли­ци­ни не­про­ми­шље­них по­ли­ти­ча­ра из нај­ви­ших европ­ских кру­го­ва вла­сти ни­је на вре­ме про­ра­дио ин­стинкт са­мо­ о­др­жа­ња и убр­зо су це­лим кон­ти­нен­том по­те­кли по­то­ци кр­ви. Ка­жу да гром не уда­ра два­пут у исто ме­ сто. Мо­гу­ће да је та­ко. Али за раз­у­ме­ва­ње кри­зе у Укра­ји­ни, ко­ја је одав­но на­пу­сти­ ла све за­ми­сли­ве и не­за­ми­сли­ве окви­ре здра­вог ра­зу­ма, ве­о­ма је ко­ри­сно да се при­се­ти­мо тра­ге­ди­је ко­ја се де­си­ла пре сто го­ди­на. Зва­нич­ни ли­де­ри ки­јев­ског ре­жи­ма Тур­чи­нов и Ја­це­њук отво­ре­но де­лу­ју по прин­ци­пу „што го­ре, то бо­ље“. Они се чак и не тру­де да се до­го­во­ре са сво­јим соп­стве­ним гра­ђа­ни­ма са ју­го­и­сто­ка Укра­ји­не, већ са­мо по­ве­ћа­ва­ју ко­ли­чи­ ну на­си­ља. В. д. пред­сед­ни­ка и пре­ми­ је­ра Укра­ји­не су очи­глед­но си­гур­ни: све док има­ју без­у­слов­ну по­др­шку САД, све им је до­зво­ље­но. Ап­со­лут­но све ана­ло­ ги­је су са­мо услов­не, али став ки­јев­ске вла­сти под­се­ћа на по­зи­ци­ју аустро­у­ гар­ског ца­ра Фран­ца Јо­зе­фа, ко­ји је, осла­ња­ју­ћи се на по­др­шку Не­мач­ке, ла­ ко­ми­сле­но по­кре­нуо за­ма­јац Пр­вог свет­ског ра­та.

ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.

а­це­њук и Франц Јо­зеф

Ка­ри­ка­ту­ра: Кон­стан­тин Ма­лер

Зва­нич­ни Ки­јев се по­на­ша као да се не ра­ди о ње­го­вим су­на­род­ни­ци­ма, не­го о ар­ми­ји агре­сив­них ван­зе­ма­ља­ца

Слич­на си­т у­а­ци­ја пред Ру­си­ју по­ста­ вља са­свим нов за­да­так. Ми ни­смо са­ мо оба­ве­зни да шти­ти­мо сво­је ин­те­ре­се у Укра­ји­ни, ми ни­смо са­мо ду­жни да мак­си­мал­но за­шти­ти­мо оне гра­ђа­не су­ сед­не др­жа­ве ко­ји се узда­ју у на­шу по­ моћ. Сви ови не­с ум­њи­во ва­жни ци­ље­ви бле­де пред оним глав­ним: Ру­си­ја не сме да до­зво­ли да се до­га­ђа­ји раз­ви­ју на та­ кав на­чин да Евро­па не­по­врат­но и не­ кон­тро­ли­са­но скли­зне у без­дан то­тал­ног ха­о­са. За­са­да зва­нич­на Мо­сква у том прав­цу чи­ни све што је мо­гу­ће. Ру­си­ја не до­ли­ва уље на ва­тру укра­јин­ске кри­зе. Спро­во­ де­ћи по­ли­ти­ку за­шти­те сво­јих жи­вот­но ва­жних ге­о­по­ли­тич­ких ин­те­ре­са, ко­ја је при­род­на за сва­ку др­жа­ву, Ру­си­ја на сва­ки на­чин по­ку­ша­ва да уга­си укра­јин­ ски по­жар. Мо­сква не ху­шка при­ста­ли­це одва­ја­ња од вла­сти Ки­је­ва на ју­го­и­сто­ку Укра­ји­не. Мо­сква их под­сти­че на ра­зу­ ман ком­про­мис.

Ге­о­по­ли­тич­ка олу­ја

Ме­ђу­тим, ак­т у­ел­ни по­ли­тич­ки тре­ну­так је до­бар за мно­го то­га, са­мо ни­је до­бар за са­мо­хва­ли­са­ње. Што је олу­ја ја­ча, ка­пе­ тан те­же успе­ва да одр­жи брод на пра­вом кур­с у. На Ру­си­ју се са­да об­ру­ша­ва­ју је­дан за дру­гим моћ­ни та­ла­си свет­ске ге­о­по­ли­ тич­ке олу­је. По­гле­дај­мо, нај­зад, исти­ни у очи: ве­ро­ват­но­ћа да брод Ру­си­је скре­не са кур­са ви­ше ни­је са­мо те­о­риј­ска. Ка­ко се то мо­же из­бе­ћи? Ва­жно је сва­ког ми­ну­та и сва­ког се­кун­да има­ти на уму: у си­т у­а­ци­ја­ма као што је ова у ко­јој се на­ла­ зи­мо и при­ја­те­љи и не­при­ја­те­љи су под­ јед­на­ко опа­сни. И при­ја­те­љи Ру­си­је, као и ње­ни опо­нен­ти, из све сна­ге да­нас же­ле да ис­ко­ри­сте Мо­скву за сво­је ци­ље­ве. Сми­ сао ак­тив­но­сти Аме­ри­ке сво­ди се на то да на­те­ра Пу­ти­на да сво­јим ру­ка­ма угу­ши про­тест ста­нов­ни­ка ју­го­и­сто­ка Укра­ји­не и да их убе­ди да се по­но­во пот­чи­не вла­ сти Ки­је­ва. Ако се овај аме­рич­ки план оства­ри, Ру­си­ја ће се на­ћи у нај­бед­ни­јем

Ди­пло­мат­ски пре­го­во­ри на нај­ви­шем ни­воу од­у­век су би­ли слич­ни раз­ме­ни по­гле­да ме­ђу игра­чи­ма по­ке­ра: ко пр­ви из­гу­би нер­ве, тај је из­гу­био пар­ти­ју. Али оно што се са­да до­га­ђа, то ни­је са­мо игра по­ке­ра са ве­ли­ким уло­гом. То је игра по­ке­ра на ве­ли­ком бу­ре­ту ба­ру­та

мо­гу­ћем по­ло­жа­ју. Ан­ти­ки­јев­ски еле­мен­ ти на укра­јин­ском ју­го­и­сто­ку игра­ју сво­ју игру. Они же­ле да ис­ко­ри­сте Мо­скву као удар­ног ов­на и ору­ђе за ре­ша­ва­ње сво­јих про­бле­ма. Због то­га их, ипак, ни­је мо­гу­ће кри­ви­ти, би­ло би то ци­нич­но и амо­рал­но. Зва­нич­ни Ки­јев се по­на­ша као да се не ра­ди о ње­го­вим су­на­род­ни­ци­ма, не­го о ар­ми­ји агре­сив­них ван­зе­ма­ља­ца. Али Мо­сква мо­ра ја­сно да има у ви­ду: на­ци­ о­нал­ни ин­те­ре­си Ру­си­је не по­кла­па­ју се са ин­те­ре­си­ма ју­го­и­сто­ка Укра­ји­не. Ми тре­ба да игра­мо сво­ју игру, а не ту­ђу. У тре­нут­ку док пи­шем ове ре­до­ве, Мо­ скви то не по­ла­зи за ру­ком. Али про­блем је у то­ме што но­ва уме­ре­на по­ли­ти­ка Мо­ скве не на­и­ла­зи на исте та­кве ко­ра­ке од стра­не на­ших парт­не­ра. И зва­нич­ни Ки­ јев, као и Ва­шинг­тон, из­гле­да да спрем­ ност Кре­мља на до­го­вор по­сма­тра­ју као знак сла­бо­сти. У то­ме на­рав­но не­ма ни­ чег нео­бич­ног. Ди­пло­мат­ски пре­го­во­ри на нај­ви­шем ни­воу од­у­век су би­ли слич­ ни раз­ме­ни по­гле­да ме­ђу игра­чи­ма по­ке­ ра: ко пр­ви из­гу­би нер­ве, тај је из­гу­био пар­ти­ју. Али оно што се са­да до­га­ђа, то ни­је са­мо игра по­ке­ра са ве­ли­ким уло­гом. То је игра по­ке­ра на ве­ли­ком бу­ре­т у ба­ ру­та. Мој ин­стинкт ми го­во­ри сле­де­ће: по­пу­стљи­вост Мо­скве има сво­је гра­ни­ це. Ако За­пад бу­де и да­ље са­мо уда­рао пе­сни­цом о сто и про­пу­штао шан­се да сми­ри си­т у­а­ци­ју, Вла­ди­мир Пу­тин та­ко­ ђе мо­же до­не­ти оштру од­лу­ку, на при­мер, да при­по­ји „на­род­не ре­пу­бли­ке“ Ру­си­ји. У свет­ској по­ли­ти­ци се не мо­же дру­га­ чи­је. Онај ко ди­рект­но или ин­ди­рект­но ша­ље прет­ње, мо­ра би­ти спре­ман и да их ис­пу­ни. Шта ће усле­ди­ти на­кон та­кве суд­бо­но­сне од­лу­ке Мо­скве? На­рав­но, не­ће то би­ти по­че­так тре­ћег свет­ског ра­та. Али не­ће­ мо ви­ше ни жи­ве­ти као ра­ни­је. Евро­па је 1914. на­пра­ви­ла ве­ли­ку гре­шку и 2014. не би тре­ба­ло да је по­но­ви. Ми­ха­ил Ро­стов­ски је ана­ли­ти­чар из ти­ма за­ме­ни­ка глав­ног уред­ни­ка „Мо­сков­ског ком­со­мол­ца“ 9

економија

ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.

„Ни­ко ни­је во­љан да суп­си­ди­р

ФО­ТО: Ро­сиј­ска га­зе­та

Алек­сан­дар Но­вак, ми­ни­стар енер­ге­ти­ке РФ: По­тро­шња енер­ге­на­та ће пре све­га ра­сти у азиј­ско-ти­хо­о­ке­ан­ском ре­ги­о­ну

Раз­го­вор во­дио: Алек­сеј Ло­сан

За­о­штра­ва­ње од­но­са са за­пад­ним парт­не­ри­ма при­мо­ра­ва Ру­си­ју да тра­жи но­ва тр­жи­шта за ис­по­ру­ке енер­гет­ских ре­с ур­са. О то­ме ко­ја тр­жи­шта мо­гу би­ти за­ни­мљи­ва за ру­ске ди­стри­бу­те­ре, ка­кве ко­ра­ке пред­у­зи­ма Ру­си­ја у ци­љу ре­ша­ва­ ња енер­гет­ске кри­зе у Укра­ји­ни и о мо­гућ­но­сти­ма Евро­пе да не ку­пу­је гас од Ру­си­је - у ин­тер­вјуу за „Ру­ску реч“ го­во­ри ми­ни­стар енер­ге­ти­ке РФ Алек­сан­дар Но­вак.

Н

е­дав­но је окон­ча­на по­се­та ру­ске де­ле­га­ци­је Ки­ни, то­ ком ко­је је пот­пи­сан до са­да нај­ве­ћи спо­ра­зум о ис­по­ру­ ка­ма ру­ског га­са на ки­не­ско тр­жи­ште. Мо­же­мо ли ре­ћи да је овај спо­ра­зум по­сле­ди­ца за­хла­ ђе­ња у од­но­си­ма Ру­си­је са за­пад­ним парт­не­ри­ма?

-Од­но­си са Ки­ном ни на ко­ји на­чин ни­ су по­ве­за­ни са до­га­ђа­ји­ма у Евро­пи. Са 10

Ки­ном одав­но има­мо ста­бил­не од­но­се и ве­ли­ки број ме­ђу­вла­ди­них ко­ми­си­ја, из­ ме­ђу оста­лог и за пи­та­ња енер­ге­ти­ке. За вре­ме пла­ни­ра­не по­се­те Ки­ни пот­пи­сан је ве­ћи број спо­ра­зу­ма ко­ји ће, на­дам се, би­ти по­кре­та­чи бу­ду­ћег раз­во­ја би­ла­те­ рал­них од­но­са. Ко­ја тр­жи­шта су да­нас нај­пер­спек­тив­ ни­ја са тач­ке гле­ди­шта по­ве­ћа­ња ис­ по­ру­ка ру­ских енер­гет­ских ре­сур­са?

-Ми смо увек ис­пу­ња­ва­ли сво­је уго­вор­ не оба­ве­зе пре­ма на­шим тра­ди­ци­о­нал­ ним куп­ци­ма, пре све­га пре­ма Европ­ској уни­ји, и не на­ме­ра­ва­мо да од­у­ста­не­мо од њих. Ме­ђу­тим, по­тро­шња ће пре све­га ра­сти у азиј­ско-ти­хо­о­ке­ан­ском ре­ги­о­ну, у зе­мља­ма као што су Ки­на, Ин­ди­ја, Ја­

пан, Ју­жна Ко­ре­ја, у острв­ским зе­мља­ ма итд. Са ци­љем да од­го­во­ри­мо на ову по­тра­жњу, ми раз­ви­ја­мо екс­пло­а­та­ци­ ју на­ла­зи­шта и ства­ра­мо сву по­треб­ну ин­фра­струк­т у­ру. Али по­себ­но же­лим да ис­так­нем да, без об­зи­ра на по­ја­ву но­вих про­је­ка­та, за­др­жа­ва­мо на­ше при­о­ри­те­те на европ­ском тр­жи­шту. Да ли сте осе­ти­ли из­ве­сно за­хла­ђе­ње у од­но­си­ма са за­пад­ним парт­не­ри­ма?

-На­рав­но, да­нас су аме­рич­ке и европ­ске ком­па­ни­је ко­је по­слу­ју у Ру­си­ји из­ло­же­не ве­ли­ком при­ти­ску од стра­не по­ли­ти­ча­ ра. Али овај при­ти­сак ни­је за­сно­ван на еко­но­ми­ји, већ на по­ли­ти­ци. Са­ме ком­ па­ни­је сма­тра­ју да је уво­ђе­ње санк­ци­ја не­про­дук­тив­но.

Те­шко да је не­ко во­љан, укљу­чу­ју­ћи аме­рич­ке ди­стри­бу­те­ре, да суп­си­ди­ра Евро­пу у по­гле­ду це­не га­са. Не­ки би же­ле­ли да се удео ру­ских ис­по­ру­ка сма­њи, али са еко­ном­ске тач­ке гле­ди­шта то за­сад ни­је мо­гу­ће

ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.

ра Евро­пу у по­гле­ду це­не га­са“ Да ли, по Ва­шем ми­шље­њу, по­сто­ји објек­тив­на ал­тер­на­ти­ва ру­ским ис­по­ ру­ка­ма у Евро­пу? И ка­ко у ве­зи са тим ви­ди­те на­ја­ву САД да Евро­па пре­ђе на аме­рич­ке ис­по­ру­ке га­са?

-Ра­ди се о нео­сно­ва­ним из­ја­ва­ма. Без ру­ ских енер­гет­ских ре­с ур­са Евро­па не­ће мо­ћи да по­кри­је сво­је по­тре­бе. Про­ћи ће мно­го го­ди­на пре не­го што бу­де мо­ гу­ће сма­ње­ње на­шег уде­ла у ис­по­ру­ка­ма. Ова си­т у­а­ци­ја је исто­риј­ски усло­вље­на: Ру­си­ја је бо­га­та при­род­ним ре­с ур­си­ма, а Евро­па ни­је. Осим то­га, до 2020. укуп­на ко­ли­чи­на га­са ко­ји се до­би­ја у Евро­пи сма­њи­ће се за 100 ми­ли­јар­ди куб­них ме­ та­ра, тј. за 20%. При ма ка­квом сма­ње­њу на­ших ис­по­ру­ка до­ћи ће до зна­чај­ног ра­ ста це­на. Та­ко да о од­у­ста­ја­њу од ру­ских енер­гет­ских ре­с ур­са мо­гу да го­во­ре са­мо љу­ди ко­ји се сла­бо раз­у­ме­ју у си­стем ме­ ђу­на­род­ног тр­жи­шта. Ми смо спрем­ни да се на тр­жи­шту так­ ми­чи­мо да свим про­из­во­ђа­чи­ма ко­ји ће ис­по­ру­чи­ва­ти енер­ген­те у Евро­пу, али за­ сад са тач­ке гле­ди­шта це­не Ру­си­ји ни­ко не мо­же да па­ри­ра. Чак је и Ка­тар зна­чај­но сма­њио ко­ли­чи­ну ис­по­ру­ка у Евро­пу и овај гас упу­тио у Ази­ју, за­то што је це­на

та­мо ви­ша. У овом тре­нут­ку САД не­ма­ју ви­шка га­са, ни­ти усво­је­но за­ко­но­дав­ство о из­во­зу га­са, а по­сто­ји и ри­зик да уну­тар зе­мље до­ђе до по­ску­пље­ња у слу­ча­ју ин­ тен­зи­ви­ра­ња ис­по­ру­ка у ино­стран­ство. Пре­ма по­да­ци­ма ко­ји­ма рас­по­ла­же­мо, за­ сад је до­не­та од­лу­ка са­мо о из­град­њи тер­ ми­на­ла за про­из­вод­њу теч­ног га­са, укуп­ ног ка­па­ци­те­та од 9 ми­ли­о­на то­на, и овај гас ће пре­те­жно би­ти пла­си­ран азиј­ским зе­мља­ма. Те­шко да је не­ко во­љан, укљу­ чу­ју­ћи аме­рич­ке ди­стри­бу­те­ре, да суп­си­ ди­ра Евро­пу у по­гле­ду це­не га­са. Не­ки би же­ле­ли да се удео ру­ских ис­по­ру­ка сма­њи, али са еко­ном­ске тач­ке гле­ди­шта то за­сад ни­је мо­гу­ће, иако смо ми у сва­ком слу­ча­ју спрем­ни на отво­ре­ну кон­ку­рен­ци­ју. У ко­јој фа­зи се на­ла­зе пре­го­во­ри са укра­јин­ском стра­ном?

-Тре­нут­но је у то­ку про­цес пре­го­во­ра са Европ­ском ко­ми­си­јом. При­том Укра­ји­на од мар­та ни­је вр­ши­ла упла­те за гас. Си­т у­ а­ци­ја је и да­ље на­пе­та и ми смо за­бри­ну­ ти што се ти­че ду­го­ва и га­ран­ци­ја ко­је је од­но­се на ис­по­ру­ке га­са пре­ко те­ри­то­ри­је Укра­ји­не. По­чет­ком ма­ја смо пре­шли на си­стем пла­ћа­ња уна­пред, али пи­та­ње ис­

„Ју­жни ток“ до­био нео­че­ки­ва­ну по­др­шку Пи­ше: Ма­ди­на Ша­вло­хо­ва, Не­за­ви­си­ма га­зе­та

„Ју­жном то­ку“, јед­ном од нај­ску­ пљих и нај­зна­чај­ни­јих ин­фра­струк­ тур­них пр­о­је­ка­та „Га­спро­ма“, ко­ме је због до­га­ђа­ја у Укра­ји­ни пр­ог­но­ зи­ра­на бло­ка­да, у по­моћ је при­те­ кла Аустри­ја. За­уз­врат она ће до­би­ ти мо­гућ­ност да кр­оз ру­ски га­со­вод тран­спор­т у­је соп­стве­ни гас, ко­ји до­ би­ја са на­ла­зи­шта на Цр­ном мо­ру. На тај на­чин пр­о­тив­ни­ци „Ју­жног то­ка“ су из­гу­би­ли нај­ва­жни­је аду­ те, јер ви­ше не­ће мо­ћи да на­зи­ва­ју „Га­спром“ мо­но­по­ли­стич­ким вла­ сни­ком га­со­во­да.

З

бог укра­јин­ске кри­зе Европ­ска уни­ја је по­зва­ла Европ­ску ко­ ми­си­ју да за­мр­зне пре­го­во­ре о „Ју­жном то­ку“ (ЈТ). Глав­на за­мер­ка ЕК упу­ће­на „Га­спро­ му“ је чи­ње­ни­ца да пр­о­је­кат ЈТ ни­је у скла­ду са нор­ма­ма Тре­ћег па­ке­та енер­гет­ских пр­о­пи­са. „Пре­ма овом па­ке­ ту, 50% ка­па­ци­те­та га­со­во­да тре­ба да бу­ де на рас­по­ла­га­њу стра­ним ди­стри­бу­те­ ри­ма га­са. Пре­ма то­ме, све за­ви­си од то­га у ко­јем оби­му ће Аустри­ја тран­спор­то­ва­ ти гас са Цр­ног мо­ра. Те­шко да то у пр­во вре­ме мо­же би­ти 50% ка­па­ци­те­та. Са­мим тим зах­тев ЕК не­ће би­ти за­до­во­љен, што је још је­дан по­вод да се на­ста­ви при­ти­сак на ‘Га­спром’ и РФ“, об­ја­шња­ва ана­ли­ти­

пла­те ду­го­ва­ња тре­ба­ло би да бу­де ре­ше­но за­јед­но са Европ­ском уни­јом, ко­ја, из­ме­ђу оста­лог, тре­ба да сно­си од­го­вор­ност за оно што се де­ша­ва у Укра­ји­ни, јер је по­ др­жа­ла по­ли­тич­ке про­ме­не у овој зе­мљи. У слу­ча­ју да овог ле­та под­зем­на скла­ди­ шта га­са не бу­ду до­пу­ње­на нео­п­ход­ном ко­ли­чи­ном енер­ген­та, укра­јин­ска стра­на би мо­гла да поч­не нео­вла­шће­но да узи­ма гас из га­со­во­да, чак иако је он на­ме­њен европ­ским по­тро­ша­чи­ма. Наш став је у це­ли­ни ја­сан: укра­јин­ска стра­на има оба­ ве­зе на осно­ву уго­во­ра ко­ји је пот­пи­сан пре пет го­ди­на и ду­жна је да их ис­пу­ња­ва. Са тач­ке гле­ди­шта ди­вер­зи­фи­ка­ци­је ис­по­ру­ка, ка­кве су пер­спек­ти­ве про­ јек­та „Ју­жни ток“ и мо­же ли он да по­ но­ви успех „Се­вер­ног то­ка“?

- Процес је у току, први гас треба да стигне у Бугарску 2017. Овај про­је­кат је од из­у­зет­не ва­жно­сти за бал­кан­ске зе­мље и оне са­ме по­твр­ђу­ју да је та­ко. За њих он до­но­си ин­ве­сти­ци­је од ви­ше ми­ли­јар­ди, по­ре­ска уби­ра­ња, као и так­се за тран­зит га­са, ко­је ће пла­ћа­ти Ру­си­ја. На­рав­но да су ове зе­мље за­ин­те­ре­со­ва­не за ре­а­ли­за­ ци­ју ова­квих ини­ци­ја­ти­ва. чар­ка ком­па­ни­је за тр­го­ви­ну стра­ном ва­лу­том „Ал­па­ри“ Ана Ко­ка­ре­ва.

Цр­но­мор­ски гас спа­са­ва Ју­жни ток Ме­мо­ран­дум о из­град­њи огран­ка „Ју­ жног то­ка“ до Аустри­је, пот­пи­сан 29. апри­ла из­ме­ђу аустриј­ске ком­па­ни­је OMV и „Га­спро­ма“, омо­гу­ћи­ће „Га­спро­ му“ да на­ста­ви рад на пр­о­јек­т у. OMV пла­ни­ра да ко­ри­сти „Ју­жни ток“ за ис­ по­ру­ке га­са са цр­но­мор­ског на­ла­зи­шта „До­ми­но 1“, где је ова ком­па­ни­ја за­јед­но са ком­па­ни­јом Ex­xon­Mo­bil от­кри­ла зна­ чај­не за­ли­хе овог енер­ген­та. „Ком­па­ни­ја OMV же­ли да до­би­је при­ступ ‘Ју­жном то­ку’ ка­ко би тран­спор­то­ва­ла соп­стве­ ни гас са Цр­ног мо­ра до Евро­пе, док је ‘Ју­жном то­ку’ нео­п­ход­но да омо­гу­ћи при­ступ га­со­во­ду тре­ћој стра­ни, ка­ко би ис­по­што­вао пра­ви­ла ЕУ“, из­ја­вио је са­вет­ник ко­ји са­ра­ђу­је са обе ком­па­ни­је.

OMV пла­ни­ра да до 2020. са на­ла­зи­шта 11

економија „До­ми­но 1“ на Цр­ном мо­ру до­би­ја до­вољ­ но га­са да по­кри­је 70% го­ди­шње по­тро­ шње Аустри­је. А тран­спорт овог енер­ген­ та га­со­во­дом „Ју­жни ток“ је нај­јеф­ти­ни­ја и нај­при­сту­пач­ни­ја ва­ри­јан­та, сма­тра­ју из­во­ри из га­сне ин­ду­стри­је. Тре­ба ре­ћи да су пре­го­во­ри о пот­пи­си­ ва­њу га­сног ме­мо­ран­ду­ма тра­ја­ли го­то­во се­дам го­ди­на. У аустриј­ској ком­па­ни­ји сма­тра­ју да је ду­га исто­ри­ја од­но­са OMV са Ру­си­јом по­мо­гла по­сти­за­ње до­го­во­ра. На ру­ском тр­жи­шту ком­па­ни­ја је, на­и­ ме, при­с ут­на од 1968, што зна­чи да је Аустри­ја би­ла пр­ва зе­мља ван со­ци­ја­ли­ стич­ког бло­ка ко­ја је пот­пи­са­ла спо­ра­зум о ку­по­ви­ни га­са са Ми­ни­стар­ством енер­ ге­ти­ке СССР-а. „На­ша са­рад­ња са ‘Га­ спро­мом’, ко­ја тра­је већ 50 го­ди­на, пот­ по­мо­гла је успех овог по­ду­хва­та, ко­ји ће омо­гу­ћи­ти ди­вер­зи­фи­ка­ци­ју мар­шру­та ис­по­ру­ке енер­ген­та у Евро­пу“, из­ја­вио је ге­не­рал­ни ди­рек­тор OMV Гер­хард Ројс, а пре­но­си аген­ци­ја „Рој­терс“. Ме­ђу­тим, још је­дан фак­тор је убр­зао пот­пи­си­ва­ ње уго­во­ра, а то су кон­фликт­ни од­но­си из­ме­ђу Ру­си­је и Укра­ји­не у сфе­ри га­сне ин­ду­стри­је. Пред­став­ни­ци „Га­спро­ма“ по­ну­ду Аустри­ ја­на­ца опи­с у­ју као пра­во­вре­ме­ну. „За­и­ста смо се из­не­на­ди­ли, јер су пре­го­во­ри о ‘Ју­ жном то­ку’ фак­тич­ки би­ли об­у­ста­вље­ни. За­тим су до­шли Аустри­јан­ци и ре­кли да же­ле да се вра­те у пр­о­је­кат. На­ма је то до­ шло у пра­вом тре­нут­ку, за­то смо ис­ко­

ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.

ри­сти­ли при­ли­ку и за не­ко­ли­ко не­де­ља по­сти­гли до­го­вор“, из­ја­вио је из­вор из „Га­спро­ма“ за „Рој­терс“.

На­пе­тост ће по­пу­сти­ти

Во­де­ћи ана­ли­ти­чар кон­с ул­тант­ске ком­ па­ни­је „Wild Be­ar Ca­pi­tal“ Вик­тор Не­ус­ тро­јев сма­тра да ће спрем­ност Аустри­је да се ба­ви екс­пло­а­та­ци­јом га­са на Цр­ном мо­ру и овај гас тран­спор­т у­је „Ју­жним то­ ком“ си­гур­но де­ли­мич­но сма­њи­ти на­пе­ тост у Цр­но­мор­ском ре­ги­о­ну. „С об­зи­ром да Евро­па по­ку­ша­ва да ума­њи сво­ју енер­ гет­ску за­ви­сност од Ру­си­је, мо­гла би ове по­те­зе Аустри­је да оце­ни на два на­чи­на. Ве­ро­ват­ни­је је, ипак, да ће ве­ћи­на зе­ма­ља ста­ти на стра­ну Аустри­је и да Европ­ска ко­ми­си­ја не­ће мо­ћи да ста­ви при­го­вор пр­о­тив овог пр­о­јек­та. При­мед­бе ће би­ ти са­мо фор­мал­не. Не по­сто­је еко­ном­ ски раз­ло­зи да се не ко­ри­сти ЈТ“, сма­тра Не­ус­тро­јев. Са дру­ге стра­не, ге­не­рал­ни ди­рек­тор тр­ го­вин­ске ком­па­ни­је GKFX Дми­триј Ра­ њев сма­тра да у овој фа­зи од Европ­ске ко­ми­си­је не тре­ба оче­ки­ва­ти ак­тив­не по­ те­зе. „По­ли­тич­ка на­пе­тост око Укра­ји­не и да­ље ути­че на од­но­се из­ме­ђу Ру­си­је и ЕУ у енер­гет­ској сфе­ри и за­то ће, по на­ шим пр­о­це­на­ма, европ­ски зва­нич­ни­ци на не­ко вре­ме об­у­ста­ви­ти сво­ју ак­тив­ ност у овој обла­сти. О не­ким по­ма­ци­ма мо­ћи ће­мо да го­во­ри­мо тек за не­ко­ли­ко ме­се­ци“, об­ја­снио је Ра­њев.

ФО­ТО: Re­u­ters

Тран­спорт аустриј­ског га­са из Цр­ног мо­ра га­со­во­дом „Ју­жни ток“ је нај­јеф­ти­ни­ја и нај­при­сту­пач­ни­ја ва­ри­јан­та

12

Пи­ше: Ју­риј Па­ни­јев

До­бро по­зна­та скра­ће­ни­ца БРИКС уско­ро би мо­гла да се про­ме­ни у БРИК­СА. На­и­ме, же­љу да се при­ кљу­чи не­фор­мал­ном са­ве­зу у ко­ји ула­зе Бра­зил, Ру­си­ја, Ин­ди­ја, Ки­на и Ју­жно­а­фрич­ка Ре­пу­бли­ка из­ра­зи­ла је - Ар­ген­ти­на. Ин­диј­ски ам­ба­са­дор у Ар­ген­ти­ни Ама­ренд Кха­т уа ових да­на је из­ја­вио да су се по том пи­ та­њу по­зи­тив­но из­ја­сни­ли Бра­зил, Ин­ди­ја и ЈАР, док Ру­си­ја и Ки­на за­ сад раз­ма­тра­ју ини­ци­ја­ти­ву Бу­е­нос Ај­ре­са.

Д

и­ле­ме по пи­та­њу мо­гу­ћег при­је­ма Ар­ген­ти­не у БРИКС нај­пре су по­ве­за­не са чи­ње­ ни­цом да је еко­но­ми­ја ове ве­ли­ке ју­жно­а­ме­рич­ке зе­мље оп­те­ре­ће­на огром­ним спољ­ ним ду­гом од пре­ко 130 ми­ли­јар­ди до­ла­ ра, а то мо­же би­ти те­жак те­рет за блок. За­то ни­је слу­чај­но што у Ми­ни­стар­ству спољ­них по­сло­ва РФ сма­тра­ју да пи­та­ње мо­гу­ћег ула­ска Ар­ген­ти­не у БРИКС зах­ те­ва те­мељ­но про­у­ча­ва­ње. Ипак, за­ме­ник ми­ни­стра спољ­них по­ сло­ва Ру­си­је Сер­геј Рјап­ков је из­ја­вио: „Ми при­сту­па­мо кон­струк­тив­но сва­ ком обра­ћа­њу на ту те­му [за учла­ње­ње у БРИКС], од ко­га год да по­ти­че“. Пре­ ма ње­го­вим ре­чи­ма, те­ма про­ши­ре­ња БРИКС-а при­с ут­на је у раз­го­во­ри­ма из­ ме­ђу зе­ма­ља уче­сни­ца. Оче­ку­је се да се у нај­ско­ри­је вре­ме оства­ри низ кон­та­ка­та на раз­ли­чи­тим ни­во­и­ма, а њи­хо­ву за­ вр­шни­цу би тре­ба­ло да пред­ста­вља са­ мит БРИКС-а 15. ју­ла у бра­зил­ском гра­ ду Фор­та­ле­за. „Уче­сни­ци БРИКС-а ће

Узи­ма­ју­ћи у об­зир зна­чај зе­ма­ља БРИКС-а у ме­ђу­на­род­ној тр­го­ви­ни, фи­нан­сиј­ске ор­га­ни­за­ци­је БРИКС-а ће по­мо­ћи у ја­ча­њу ста­ту­са ва­лу­та зе­ма­ља уче­сни­ца – ру­бље, ју­а­на, ре­а­ла, ру­пи­је и рен­да

ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.

Ар­ген­ти­на же­ли у БРИКС

За Ар­ген­ти­ну би уче­шће у БРИКС-у мо­гло да зна­чи фи­нан­си­ра­ње под по­вољ­ни­јим усло­ви­ма од оних ко­је ну­де дру­ге ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је

На пла­ну по­ли­тич­ке по­др­шке Ар­ген­ти­на се већ по­ка­за­ла као са­ве­зник Ру­си­је. Пред­сед­ни­ца Кри­сти­на Фер­нан­дез де Кирх­нер је не­дав­но оштро кри­ти­ко­ва­ла дво­стру­ке ар­ши­не За­па­да у од­но­су пре­ма „прак­тич­но иден­тич­ним слу­ча­је­ви­ма“ на Кри­му и на Фо­кланд­ским остр­ви­ма има­ти при­ли­ку да де­таљ­но раз­мо­тре то пи­та­ње“, ис­та­као је Рјап­ков. Већ се зна да ће по­сле тог су­сре­та но­ви пре­ми­јер Ин­ди­је до­ћи у зва­нич­ну по­се­ ту Ар­ген­ти­ни. За јул је та­ко­ђе за­ка­за­на по­се­та ге­не­рал­ног се­кре­та­ра КП Ки­не Си Ђин­пин­га Бу­е­нос Ај­ре­с у. Све то го­во­ри о за­ин­те­ре­со­ва­но­сти Ин­ди­је и Ки­не за те­шњу са­рад­њу са Ар­ген­ти­ном. Пе­кинг већ ак­тив­но са­ра­ђу­је са Ар­ген­ти­ном - ко­ ја је ве­ли­ки снаб­де­вач Ки­не со­јом. По­ред то­га, Пе­кинг ула­же зна­чај­на сред­ства у из­град­њу пре­ко­о­ке­ан­ских ко­ри­до­ра и у том про­јек­т у по­ла­же на­де у Ар­ген­ти­ну. По­тен­ци­јал уза­јам­не са­рад­ње из­ме­ђу Ру­ си­је и Ар­ген­ти­не је та­ко­ђе ве­о­ма ве­лик. Ипак, тр­го­вин­ска раз­ме­на, ко­ја се за­у­ ста­ви­ла на ни­воу 1,5-2 ми­ли­јар­де до­ла­ра го­ди­шње, ни­ка­ко се не мо­же на­зва­ти за­ до­во­ља­ва­ју­ћом. „Ру­си­ја има ду­го­трај­не по­слов­не ве­зе са Ар­ген­ти­ном“, ис­та­као је у ин­тер­вјуу за „Ру­ску реч“ за­ме­ник ди­ рек­то­ра Ин­сти­т у­та за Ла­тин­ску Аме­ри­ ку РАН Бо­рис Мар­ти­нов и до­дао: „Ми смо 1970-их и 1980-их ис­по­ру­чи­ва­ли Ар­ген­ти­ни хи­дро­е­нер­гет­ску опре­му и дру­ге про­из­во­де за ма­ши­но­град­њу. Са­ да од­но­се тре­ба по­ди­ћи на ви­ши ни­во. Про­блем је у то­ме што је Ру­си­ја би­ла пре­ви­ше ори­јен­ти­са­на на за­пад­на тр­жи­

шта. Да­на­шња ре­ал­ност по­ка­зу­је ко­ли­ко је та за­ви­сност не­по­вољ­на за Ру­си­ју.“ На пла­ну по­ли­тич­ке по­др­шке Ар­ген­ти­ на се већ по­ка­за­ла као са­ве­зник Ру­си­је. Пред­сед­ни­ца Кри­сти­на Фер­нан­дез де Кирх­нер је не­дав­но оштро кри­ти­ко­ва­ла дво­стру­ке ар­ши­не За­па­да у од­но­с у пре­ма „прак­тич­но иден­тич­ним слу­ча­је­ви­ма“ на Кри­му и на Фо­кланд­ским остр­ви­ма (ко­је Ар­ген­ти­на на­зи­ва Мал­ви­ни), где је про­ шле го­ди­не та­ко­ђе одр­жан ре­фе­рен­дум о ста­т у­с у те­ри­то­ри­је. Ме­ђу­на­род­на за­јед­ ни­ца је то гла­са­ње, за раз­ли­ку од крим­ ског, при­зна­ла као ле­ги­тим­но. Пре­ма ми­шље­њу Мар­ти­но­ва, што се ви­ ше др­жа­ва при­кљу­чи БРИКС-у, то бо­ље. „Тај фор­мат пред­ви­ђа не­за­ви­сну спољ­ну по­ли­ти­ку и за стра­те­шки циљ Ру­си­је по­ ста­вља ства­ра­ње ви­ше­по­лар­ног и мул­ ти­кул­т у­рал­ног све­та“, на­гла­ша­ва струч­

ФО­ТО: Re­u­ters

Же­љу за при­дру­жи­ва­њем БРИКС-у у по­след­ње вре­ме су из­ра­зи­ли и Мек­си­ко, Иран, Ка­зах­стан и Ин­до­не­зи­ја њак. Же­љу за при­дру­жи­ва­њем БРИКС-у у по­след­ње вре­ме су из­ра­зи­ли и Мек­си­ко, Иран, Ка­зах­стан и Ин­до­не­зи­ја. За Ар­ген­ти­ну би уче­шће у не­фор­мал­ном бло­ку мо­гло да зна­чи фи­нан­си­ра­ње под по­вољ­ни­јим усло­ви­ма од оних ко­је ну­де дру­ге ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је. Ли­де­ ри БРИКС-а су 2013. по­сти­гли до­го­вор о ства­ра­њу ре­зер­вног фон­да у ви­си­ни од 100 ми­ли­јар­ди до­ла­ра за оси­гу­ра­ње у слу­ ча­ју не­ста­бил­но­сти тр­жи­шта. Та­ко­ђе је до­не­та и од­лу­ка о ства­ра­њу соп­стве­них фи­нан­сиј­ских ин­сти­т у­ци­ја. Пре­ма ре­чи­ ма ко­ор­ди­на­то­ра Ми­ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва РФ за пи­та­ња гру­пе БРИКС Ва­ди­ ма Лу­ко­ва, Раз­вој­на бан­ка БРИКС-а, ко­ја се фор­ми­ра, а чи­ји би обим ак­ти­ва тре­ба­ ло да из­но­си 50 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, на­ме­ ње­на је за за­јед­нич­ка про­из­вод­на ула­га­ња. Као сти­му­лан­си за фор­ми­ра­ње тих струк­ ту­ра по­слу­жи­ли су та­ко­зва­ни мо­не­тар­ни ра­то­ви, ко­ји су под­се­ти­ли не са­мо на нео­ п­ход­ност ди­вер­зи­фи­ка­ци­је де­ви­зних ре­ зер­ви већ и на нео­п­ход­ност и по­год­ност оба­вља­ња тран­сак­ци­ја у ме­ђу­на­род­ној тр­го­ви­ни соп­стве­ним нов­ча­ним је­ди­ ни­ца­ма. Узи­ма­ју­ћи у об­зир зна­чај зе­ма­ ља БРИКС-а у ме­ђу­на­род­ној тр­го­ви­ни, фи­нан­сиј­ске ор­га­ни­за­ци­је БРИКС-а ће по­мо­ћи у ја­ча­њу ста­т у­са ва­лу­та зе­ма­ља уче­сни­ца – ру­бље, ју­а­на, ре­а­ла, ру­пи­је и рен­да. Због то­га ак­т у­ел­ни еко­ном­ски про­бле­ми у Ар­ген­ти­ни иза­зи­ва­ју стреп­ њу. Упра­во они би мо­гли по­ста­ти глав­на пре­пре­ка за ула­зак зе­мље у овај клуб.

Про­блем је у то­ме што је Ру­си­ја би­ла пре­ви­ше ори­јен­ти­са­на на за­пад­на тр­жи­шта. Да­на­шња ре­ал­ност по­ка­зу­је ко­ли­ко је та за­ви­сност не­по­вољ­на за Ру­си­ју. Бо­рис Мар­ти­нов, Ин­сти­тут за Ла­тин­ску Аме­ри­ку РАН 13

друштво

ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.

Укра­јин­ски уџ­бе­ни­ци и отаџ­бин­ски рат Пи­ше: Је­ле­на Но­во­сјо­ло­ва

Уско­ро ће крим­ски ђа­ци о сво­јој про­шло­сти учи­ти из ру­ског уџ­бе­ни­ ка исто­ри­је. А до­не­дав­но су слу­ша­ли да се Ве­ли­ки отаџ­бин­ски рат во­дио с ци­љем „пре­у­зи­ма­ња кон­тро­ле над Укра­ји­ном“, ко­ја је „има­ла ‘сре­ће’ да се на­ђе из­ме­ђу Бер­ли­на и Мо­скве“. Мо­же­мо за­ми­сли­ти ка­ква збр­ка вла­да у њи­хо­вим гла­ва­ма ако им у шко­ли го­во­ре о не­ком „ту­ђем ра­т у“, а пра­де­да им при­ча о хе­рој­ској од­ бра­ни Се­ва­сто­по­ља. O овој си­т у­а­ ци­ји го­во­ри ди­рек­тор Ин­сти­т у­та за свет­ску исто­ри­ју РАН Алек­сан­дар Чу­бар­јан.

Д

а­кле, чи­ји је био рат у ко­ јем је по­ги­ну­ло 27 ми­ли­о­на љу­ди?

Алек­сан­дар Чу­бар­јан: Укра­ јин­ски на­род је уче­ство­вао у ра­т у про­тив фа­ши­стич­ке Не­мач­ке у са­ста­ву Со­вјет­ског Са­ве­за. У са­вре­ме­ној исто­ри­о­гра­фи­ји по­сто­ји те­о­ ри­ја о то­ме да су се не­ки на­ро­ди бо­ри­ли

ис­кљу­чи­во у Дру­гом свет­ском ра­т у [Великим отаџ­бин­ским ра­том се на­зи­ва од­брам­бе­ни рат ко­ји је во­дио СССР про­ тив Не­мач­ке и ње­них са­ве­зни­ ца - прим. ред.]. То, на при­мер, твр­де исто­ри­ча­ри у Мол­да­ви­ ји, ар­гу­мен­т у­ју­ћи сво­ју тач­ку гле­ди­шта ти­ме што је зе­мља на­вод­но „би­ла оку­пи­ра­на од стра­не Со­вјет­ске ар­ми­је“. Фа­ ши­стич­ка Не­мач­ка је на­па­ла Укра­ји­ну, као и чи­тав Со­вјет­ ски Са­вез. По­ме­ни­мо да је ова­ кво ве­штач­ко из­два­ја­ње јед­не зе­мље из са­ста­ва СССР-а свој­ стве­но и иде­о­ло­зи­ма „Го­ло­до­ мо­ра“, ко­ји твр­де да је Мо­сква 1932-33. Укра­јин­це на­мер­но из­ло­жи­ла гла­до­ва­њу на на­ци­ о­нал­ној осно­ви, за­бо­ра­вља­ ју­ћи на ми­ли­о­не љу­ди ко­ји су у овом пе­ри­о­ду умр­ли од гла­ди у По­во­лож­ју и Ка­зах­ста­ну. А ако го­во­ри­мо о уво­ђе­њу ру­ског си­сте­ма обра­зо­ва­ња и ру­ских уџ­бе­ни­ка на Крим, ова­ква ту­ма­че­ња са­ма по се­би от­па­да­ју. Оста­ју, ме­ђу­тим, пи­та­ња уче­ни­ка и мла­

Крим - тро­јан­ски коњ О пре­да­ји Кри­ма Укра­ји­ни, фа­мо­зном „по­кло­ну“ Ни­ки­те Хру­шчо­ва, ауто­ри јед­ног од укра­јин­ских уџ­бе­ни­ка пи­шу као о те­шком те­ре­ту ко­ји је пао на укра­ јин­ску еко­но­ми­ју. Све у све­му, по­клон је био пре­ва­ра, не­што на­лик Тро­јан­ ском ко­њу... Ево и тач­ног ци­та­та: „19. фе­бру­а­ра 1954, по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња три сто­ти­не го­ди­на од Пе­ре­ја­слав­ског спо­ра­зу­ма [споразум ко­јим је ко­зач­ка те­ри­то­ри­ја при­са­је­ди­ње­на Ру­ском Цар­ству - прим. прев.], Укра­ји­ни је све­ча­но при­по­је­на Крим­ска Област РСФСР. Тим по­во­дом Пре­зи­ди­јум Вр­хов­ног Са­ве­ та СССР-а је усво­јио указ ‘О пре­ла­ску Крим­ске Обла­сти из са­ста­ва РСФСР у са­став УС­СР’. То је пред­ста­вље­но као ‘до­каз при­ја­тељ­ства ру­ског и укра­јин­ ског на­ро­да’. У пр­во вре­ме те­ри­то­ри­јал­но про­ши­ре­ње је би­ло до­дат­ни те­рет за укра­јин­ску еко­но­ми­ју, јер на­кон де­пор­та­ци­је крим­ско­та­тар­ског на­ро­да при­вре­ да по­лу­о­стр­ва се ни­је на­ла­зи­ла у нај­бо­љем ста­њу. При­па­ја­ње Кри­ма је, осим то­га, на­гло по­ве­ћа­ло удео ру­ског ста­нов­ни­штва у Укра­ји­ни, док је со­вјет­ско ру­ко­вод­ство на сва­ки на­чин под­сти­ца­ло Укра­јин­це да на­пу­шта­ју Ре­пу­бли­ку“.

14

дих на­став­ни­ка ко­ји су се на осно­ву по­ ме­ну­тих уџ­бе­ни­ка обра­зо­ва­ли. У Укра­ји­ни по­сто­ји ве­ли­ки број уџ­бе­ни­ ка за сред­ње шко­ле. Мно­ги од њих, ко­ ји су по­све­ће­ни ду­гој и те­шкој исто­ри­ји Укра­ји­не, по­ста­вља­ју раз­ли­чи­та пи­та­ња, и, ма­да са­др­же не­ке спор­не оце­не, на­пи­ са­ни су са на­уч­них по­зи­ци­ја. Али по­сто­је и уџ­бе­ни­ци ко­ји јед­но­став­но про­тив­ре­че објек­тив­ној исто­риј­ској исти­ни. Нај­ви­ше не­до­у­ми­ца код ру­ских на­уч­ни­ ка иза­зи­ва на­чин на ко­ји је у њи­ма опи­ сан пе­ри­од Ве­ли­ког отаџ­бин­ског ра­та. У не­ким уџ­бе­ни­ци­ма у Укра­ји­ни по­сто­ је оп­шир­ни сег­мен­ти ко­ји се од­но­се на укра­јин­ски на­ци­о­нал­ни по­крет у вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та. Ту су за­сту­пље­не спе­ци­фич­не оце­не овог по­кре­та и ње­го­ вих ли­де­ра. Од­мах ћу се огра­ди­ти: укра­ јин­ски уџ­бе­ни­ци су уџ­бе­ни­ци дру­ге зе­мље и они мо­гу да пред­ста­вља­ју сво­ју исто­ри­ју она­ко ка­ко же­ле. Ме­ђу­тим, ка­да се ра­ди и ге­не­рал­ном ста­ву пре­ма Ве­ли­ком отаџ­ бин­ском ра­т у, ту се не ра­ди о про­бле­му на­ци­о­нал­не са­мо­све­сти, већ о про­бле­му из­вр­та­ња исто­риј­ских чи­ње­ни­ца.

ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.

Ра­зо­ре­но исто­риј­ско се­ћа­ње крим­ских ђа­ка мо­же се из­ле­чи­ти са­мо чи­ње­ни­ца­ма

Вра­ћа­ју­ћи се те­ми уче­шћа Укра­ји­на­ца у Ве­ли­ком отаџ­бин­ском ра­т у, не тре­ба за­ бо­ра­ви­ти да су ве­те­ра­ни ко­ји су осло­бо­ ди Крим и фор­си­ра­ли Дње­пар још увек жи­ви. И то ни­с у би­ле по­себ­не укра­јин­ске фор­ма­ци­је, већ је­ди­ни­це Цр­ве­не ар­ми­је. Су­ге­ри­са­ње мла­дом по­ко­ле­њу да је то био „ту­ђи рат“ ни­је са­мо из­вр­та­ње исто­ риј­ске исти­не, већ по­ка­зу­је и не­по­што­ва­ ње пре­ма се­ћа­њу на по­ги­ну­ле. Укра­ји­на је у том ра­т у, на­и­ме, из­гу­би­ла огро­ман број љу­ди. Па ипак, ауто­ри укра­јин­ских уџ­бе­ни­ ка ин­си­сти­ра­ју: „Ни­је на­род рат из­ме­ ђу Не­мач­ке и СССР-а на­звао Ве­ли­ким отаџ­бин­ским ра­том, не­го на­чел­ник Глав­не по­ли­тич­ке упра­ве Цр­ве­не ар­ ми­је рад­ни­ка и се­ља­ка (РК­КА), ко­ме­сар ар­ми­је I ре­да Лав Ме­хлис. Овај на­зив је у ли­сту „Прав­да“ по­но­вио пар­тиј­ски функ­ци­о­нер и ми­ли­тант­ни ате­и­ста Је­ ме­љан Ја­ро­слав­ски. За­тим је, 3. ју­ла 1941, фор­му­ла­ци­ју ‘Отаџ­бин­ски рат со­вјет­ског на­ро­да’ у свом обра­ћа­њу пре­ко ра­ди­ја упо­тре­био Јо­сиф Ста­

ФО­ТО: ИТАР-ТАСС

и Ве­ли­ки

До­вољ­но је по­гле­да­ти ста­ти­сти­ку гу­би­та­ка и уве­ри­ти се да у ра­ту ни­су стра­да­ли Нем­ци или Ру­си, не­го Бе­ло­ру­си, ло­кал­ни Је­вре­ји, Крим­ски Та­та­ри, По­ља­ци и Укра­јин­ци. Чи­ји је он­да био овај рат у ко­јем је по­ги­ну­ло 27 ми­ли­о­на љу­ди? Ци­тат из уџ­бе­ни­ка за 11. раз­ред сред­њих укра­јин­ских шко­ла ауто­ра И. Шчу­па­ка „Свет­ска исто­ри­ја: нај­но­ви­ји пе­ри­од (1939–2011)“. Уџ­бе­ник је ре­по­ру­чен од стра­не Ми­ни­стар­ства обра­зо­ва­ња и на­у­ке, омла­ди­не и спор­та Укра­ји­не. Об­ја­вљи­ва­ње фи­нан­си­ра­ла др­жа­ва. љин, ка­ко би ис­та­као да су у овом ра­ ту сви гра­ђа­ни СССР-а без из­у­зет­ка би­ли про­же­ти осе­ћа­њем па­три­о­ти­зма пре­ма со­вјет­ској до­мо­ви­ни. Ме­ђу­тим, исто­риј­ска ана­ли­за про­це­са и по­ја­ва, ко­ји су се де­ша­ва­ли уочи, за вре­ме и на­кон ра­та, по­ка­зу­је да пред­став­ни­ци мно­гих на­ро­да, ме­ђу ко­ји­ма су Крим­ ски Та­та­ри, Че­че­ни, бал­тич­ки на­ро­ди и за­пад­ни Укра­јин­ци, ни­су соп­стве­не на­ци­о­нал­не ин­те­ре­се по­и­сто­ве­ћи­ва­ли са СССР-ом“.

А.Ч.: Као пр­во, на­зив „Отаџ­бин­ски рат“ (све­оп­шти, све­на­род­ни) у свет­ској исто­ ри­ји се ни­је по­ја­вио та­ко што га је не­ко у од­ре­ђе­ном тре­нут­ку из­ми­слио. Отаџ­бин­ ским се на­зи­ва онај рат у ко­јем уче­ству­ је цео на­род, и он се во­ди до по­след­њег да­ха, за сам оп­ста­нак др­жа­ве. Хи­тле­ров план је био да збри­ше Со­вјет­ски Са­вез, укљу­чу­ју­ћи Укра­ји­ну, са ли­ца зе­мље. По­ ме­ни­мо да се у Ен­гле­ској у овом слу­ча­ ју не ко­ри­сти реч „отаџ­бин­ски“, не­го се ка­же „за жи­вот, за спа­се­ње, за суд­би­ну Бри­та­ни­је“. Шарл де Гол је све Фран­цу­зе по­зи­вао да се ује­ди­не ка­ко би се од­у­пр­ ли фа­ши­зму. Уоп­ште узев, то је јед­но те исто зна­че­ње. Да ли, го­во­ре­ћи о на­ро­ди­ма ко­ји „ни­ су по­и­сто­ве­ћи­ва­ли соп­стве­не на­ци­ о­нал­не ин­те­ре­се са СССР-ом“, ауто­ ри уџ­бе­ни­ка оправ­да­ва­ју са­рад­њу са не­при­ја­те­љем?

А.Ч.: Све ор­га­ни­за­ци­је ко­је су са­ра­ђи­ ва­ле са на­ци­сти­ма осу­ђе­не су од­лу­ком Нир­нбер­шког три­бу­на­ла. Ми у ру­ским уџ­бе­ни­ци­ма не кри­је­мо да је би­ло око ми­ли­он со­вјет­ских ко­ла­бо­ра­ци­ о­ни­ста. То су љу­ди раз­ли­чи­тих суд­би­на, раз­ли­чи­тих на­ци­о­на­ли­сти. Ве­ћи­на њих је би­ла у за­ро­бље­ни­штву, али је би­ло и оних

ко­ји су се до­бро­вољ­но пре­да­ли Нем­ци­ма. Чла­но­ви Ор­га­ни­за­ци­је укра­јин­ских на­ ци­о­на­ли­ста и ње­ног ору­жа­ног кри­ла Укра­јин­ске по­бу­ње­нич­ке вој­ске све­сно су са­ра­ђи­ва­ли са на­ци­сти­ма. Дру­га ствар је што су за­тим, схва­тив­ши да Не­мач­ка не же­ли да по­др­жи фор­ми­ра­ње не­за­ви­ сне укра­јин­ске др­жа­ве, до­шли у су­коб са Нем­ци­ма. Бан­де­ра је та­да до­спео у не­ мач­ки за­твор. Са­вре­ме­ни укра­јин­ски исто­ри­ча­ри зло­у­по­тре­бља­ва­ју на­ци­о­нал­на осе­ћа­ ња Крим­ских Та­та­ра. Да ли је то да­нас по­у­здан по­ли­тич­ки по­тез?

А.Ч.: Из­два­ја­ти ме­ђу са­рад­ни­ци­ма оку­ па­то­ра Крим­ске Та­та­ре као на­род је не­ е­фи­ка­сан ко­рак. Љу­ди ни­с у по­ста­ја­ли из­дај­ни­ци по на­ци­о­нал­ном прин­ци­пу. За­то су и ре­ха­би­ли­то­ва­ни Нем­ци из По­ во­лож­ја, Че­че­ни и Ин­гу­ши. Са­да је до­ нет и указ о ре­ха­би­ли­та­ци­ји Крим­ских Та­та­ра, Гр­ка и Јер­ме­на, ко­ји су жи­ве­ли на те­ри­то­ри­ји Кри­ма. Што, уз­гред, укра­ јин­ске вла­сти ни­с у учи­ни­ле на­кон што је Крим при­по­јен Укра­ји­ни. Чи­та­ве по­ро­ди­це Крим­ских Та­та­ра су исе­ље­не са Кри­ма у Уз­бе­ки­стан. Ка­ ко је овај исто­риј­ски тре­ну­так опи­сан у нај­но­ви­јим ру­ским уџ­бе­ни­ци­ма и да ли ви­ди­те те­шко­ће у из­ла­га­њу овог до­га­ђа­ја?

А.Ч.: У на­шим уџ­бе­ни­ци­ма на­ро­ди се не ква­ли­фи­ку­ју као из­дај­нич­ки и на­во­ди се да, ако су и по­сто­ја­ли љу­ди раз­ли­чи­тих на­ци­о­нал­но­сти ко­ји су са­ра­ђи­ва­ли са Нем­ци­ма, то ни­је кри­ви­ца це­лог на­ро­да и ни­је мо­гло да се ко­ри­сти као раз­лог за њи­хов про­гон за вре­ме ра­та. У уџ­бе­ни­ ци­ма се на­во­ди да је де­пор­та­ци­ја зло­чин др­жав­не вла­сти, за ко­јим је усле­дио ра­ 15

друштво При­па­ја­ње Крим­ског по­лу­о­стр­ва Укра­јин­ској ССР, до ко­јег је до­шло при­ли­ком обе­ле­жа­ва­ња 300-го­ди­шњи­це ‘ује­ди­ње­ња’ Укра­ји­не и Ру­си­је, би­ло је по­ку­шај да се на те­рет Укра­ји­не пре­ба­ци део мо­рал­не од­го­вор­но­сти за де­пор­та­ци­ју крим­ско­та­тар­ског ста­нов­ни­штва са те­ри­то­ри­је по­лу­о­стр­ва. „Нај­но­ви­ја исто­ри­ја Укра­ји­не 1939-2001. за 11. раз­ред“ (ауто­ри Тур­чен­ко, Пан­чен­ко, Тим­чен­ко, Ки­јев, „Ге­не­за“, 2001), стра­на 129. ни­је по­ме­нут указ о ре­ха­би­ли­та­ци­ји и об­на­вља­ње њи­хо­вих пра­ва. Да ли ће у уџ­бе­ни­ци­ма ко­ји ће се ко­ ри­ сти­ ти на Кри­ му би­ ти ре­ чи о овој ре­ха­би­ли­та­ци­ји?

А.Ч.: У тре­нут­но ва­же­ћим уџ­бе­ни­ци­ма то не­ће би­ти мо­гу­ће. Ме­ђу­тим, у Кон­ цеп­т у је­дин­стве­ног уџ­бе­ни­ка то ће би­ти оба­ве­зно по­ме­ну­то. Има­мо још вре­ме­на да уне­се­мо по­треб­не ко­рек­ци­је. У укра­јин­ској шко­ли су пој­мо­ви­ма на­ ци­је и на­ци­о­нал­но­сти по­све­ће­не по­себ­ не лек­ци­је. Да ли је то прак­са и у све­ту?

А.Ч.: Ја сам та­ко­ђе скре­нуо па­жњу на ве­о­ма оп­шир­не сег­мен­те у уџ­бе­ни­ци­ма ко­ји се од­но­се на пој­мо­ве „на­ци­је, ет­но­ са итд.“, што ви­ше од­го­ва­ра уџ­бе­ни­ци­ ма со­ци­о­ло­ги­је, фи­ло­зо­фи­је или уоп­ште дру­штве­них на­у­ка. У дру­гим зе­мља­ма уџ­бе­ни­ци исто­ри­је не са­др­же та­кве те­ме. Да ли је ста­вљен ак­це­нат на уте­ме­ље­ ње на­ци­о­нал­не са­мо­све­сти, иден­ти­те­та и др­жав­но­сти Укра­ји­не? У прин­ци­пу је та­ква ва­ри­јан­та пре­зен­то­ва­ња ма­те­ри­ја­ ла мо­гу­ћа. Али она­ко ка­ко је на­ла­зи­мо у укра­јин­ским уџ­бе­ни­ци­ма, очи­глед­но је пре­у­ве­ли­ча­на и ис­по­ли­ти­зо­ва­на.

16

историја Пи­ше: Је­ка­те­ри­на Ту­ри­ше­ва

У прет­ход­ном тек­сту до­пи­сни­ца „Ру­ске ре­чи“ је пи­са­ла о уче­шћу ру­ ских вој­ни­ка у Пр­вом свет­ском ра­ ту на Со­лун­ском фрон­т у. Овај пут текст го­во­ри о то­ме где су бор­ци Ру­ ске Им­пе­ри­је на­шли сво­је по­след­ње уто­чи­ште и ко да­нас чу­ва се­ћа­ње на њи­хо­ве рат­не под­ви­ге.

„С

рп­ско гро­бље ов­де по­зна­ју сви. Ср­би ко­ји до­ла­зе у Со­лун оба­ве­зно га по­се­ћу­ ју, не­ки чак од­мах по до­ла­ску, пре не­го што се рас­па­ку­ју. Ро­до­љу­бив на­род“, пре­но­ си нам сво­је ути­ске хо­тел­ски слу­жбе­ник, по­ка­зу­ју­ћи нам на кар­ти пут до Зеј­тин­ ли­ка, нај­ве­ћег вој­нич­ког гро­бља у Грч­кој. На ње­му по­чи­ва пре­ко 20 хи­ља­да вој­ни­ка Ан­тан­те, ко­ји су по­ги­ну­ли на Со­лун­ском фрон­т у за вре­ме Пр­вог свет­ског ра­та. Од цен­тра Со­лу­на до гро­бља има не­што ви­ше од ки­ло­ме­тра. Овај пут без про­ бле­ма мо­же­те пре­ћи пе­ши­це. Ви­со­ки чем­пре­си Зеј­тин­ли­ка, ко­је је гро­бљу по­ кло­нио све­то­гор­ски ма­на­стир Хи­лан­дар, ви­де се из­да­ле­ка и по­ка­зу­ју вам пут. Ка­ко да стиг­не­те до срп­ског гро­бља из Пр­вог свет­ског ра­та за­и­ста вам мо­же ре­ ћи сва­ки про­ла­зник. Ме­ђу­тим, го­то­во ни­ко не зна да је по­ред Ср­ба, Фран­цу­за, Ита­ли­ја­на и Ен­гле­за на ње­му са­хра­ње­но и пре­ко 400 ру­ских вој­ни­ка. Ђор­ђе Ми­ха­и­ло­вић, чу­вар Зеј­тин­ли­ка

ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.

Фо­то-га­ле­ри­ја: Зеј­тин­лик, ка­пе­ла и гро­бље. Го­то­во ни­ко не зна да је по­ред Ср­ба, Фран­цу­за, Ита­ли­ја­на и Ен­гле­за на ње­му са­хра­ње­но и пре­ко 400 ру­ских вој­ни­ка

Ка­ко Ср­б на ру­ске Пр­во што ће­те угле­да­ти кроз ме­тал­ну огра­ду гро­бља ни­с у над­гроб­ни кр­сто­ви. Ши­ро­ка але­ја од ка­пи­је во­ди до пра­во­ слав­не ка­пе­ле у ви­зан­тиј­ском сти­лу. Ма­ ло ко­ме је по­зна­то да је њу про­јек­то­вао ру­ски ар­хи­тек­та у еми­гра­ци­ји Ни­ко­лај Кра­снов.

Чу­ва­ју­ћи се­ћа­ње

Је­ди­ни чо­век ко­ји по­зна­је исто­ри­ју сва­ ког ка­ме­на на овом ме­сту је чу­вар гро­бља Ђор­ђе Ми­ха­и­ло­вић, ко­ји већ ви­ше од по­ ла ве­ка до­че­ку­је по­се­ти­о­це Зеј­тин­ли­ка. Пре ула­ска у крип­т у, ко­ја се на­ла­зи ис­под ка­пе­ле, 86-го­ди­шњи Ср­бин ну­ди го­сте до­ма­ћом ра­ки­јом и ци­ти­ра им сти­хо­ве срп­ског пе­сни­ка Во­ји­сла­ва Или­ћа Мла­ ђег, укле­са­не у гра­нит­ну пло­чу ис­под мо­ за­и­ка са ар­хан­ђе­лом Ми­ха­и­лом: „Ов­де су на­шли веч­но уто­чи­ште нај­ве­ћи ју­на­ци да­на­шње­га до­ба“. „Ја не чу­вам са­мо гро­бо­ве, њи­ма већ те­шко не­што мо­же да се де­си. Ја чу­вам се­ћа­ње на оне ко­ји у њи­ма ле­же. Оно је да­нас мно­го ви­ше угро­же­но“, об­ја­шња­ва Ђор­ђе, ва­де­ћи из цр­ве­не па­кли­це „дри­ не“ ци­га­ре­т у без фил­те­ра. Пре­ма ње­го­ вим ре­чи­ма, упра­во та­кве су пу­ши­ли вој­ни­ци за вре­ме Пр­вог свет­ског ра­та и дру­ге ци­га­ре­те он код се­бе не др­жи. На сре­ди­ни крип­те ши­ро­ки ме­мо­ри­јал­ни

Спо­ме­ник ру­ским вој­ни­ци­ма ко­ји су се бо­ри­ли на Со­лун­ском фрон­ту. На сте­ли пи­ше: „Веч­но се­ћа­ње на вој­ни­ке Ру­си­је па­ле на зе­мљи грч­кој“

би чу­ва­ју се­ћа­ње вој­ни­ке у Грч­кој сто је за­тр­пан по­кло­ни­ма, фо­то­гра­фи­ја­ ма и го­ми­ли­ца­ма зе­мље из отаџ­би­не. Ту су и вен­ци ко­је су по­ло­жи­ли пред­сед­ни­ ци Ср­би­је, и ка­пе из вре­ме­на два свет­ска ра­та, и озна­ке са уни­фор­ми по­ги­ну­лих у ра­т у 1990-их. Члан­ци из но­ви­на, за­ста­ви­ це фуд­бал­ских клу­бо­ва, ико­не – о сва­ком пред­ме­т у ко­ји су у крип­ти оста­ви­ли по­ се­ти­о­ци Зеј­тин­ли­ка Ђор­ђе мо­же да вам ис­при­ча при­чу. А ка­ко успе­ва да за­пам­ти по­дат­ке бу­квал­но о сва­кој сит­ни­ци оста­је тај­на ње­го­вог за­на­та.

По­след­ња све­ћа

У крип­ти увек го­ре све­ће. У то­ме Ђор­ђе ви­ди зна­чај и сми­сао свог по­сла: да па­зи да на Зеј­тин­ли­ку увек го­ри пла­мен. За­то ме­мо­ри­јал­ни сто у крип­ти ни­ка­да ни­је у пот­пу­ном мра­ку. Не­да­ле­ко до сто­ла, на по­ду по­ред ви­три­ не са књи­га­ма, на­ла­зи се фо­то­гра­фи­ја на ко­јој Ђор­ђе сто­ји осло­њен на крст на гро­ бу не­ка­да­шњих чу­ва­ра Зеј­тин­ли­ка. На кр­сту су два име­на: Са­во Ми­ха­и­ло­вић и Ђу­ро Ми­ха­и­ло­вић. Са­во, пр­ви чу­вар и Ђор­ђев де­да, сти­гао је на Со­лун­ски фронт као до­бро­во­љац из око­ли­не Бо­ ко­ко­тор­ског за­ли­ва. Упра­во он је са­ку­ пио и са­хра­нио по­смрт­не остат­ке сво­јих рат­них дру­го­ва. У ње­го­во вре­ме на Зеј­ тин­ли­ку су се по­ја­ви­ли и ру­ски гро­бо­ви.

Фо­то­гра­фи­је: Је­ка­те­ри­на Ту­ри­ше­ва

ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.

тре­ће име на по­ро­дич­ном гро­бу чу­ва­ра Зеј­тин­ли­ка би­ти и по­след­ње. „Овај по­сао сам на­сле­дио од свог оца, а он од свог. На­рав­но, и ја бих у од­ре­ђе­ном тре­нут­ку тре­ба­ло овај по­сао да пре­не­сем да­ље. Али ме­ни се ро­ди­ла ћер­ка. Та­да сам по­ми­слио: не­ма ве­зе, ћер­ка ће ро­ ди­ти си­на и он ће на­ста­ви­ти по­ро­дич­ну тра­ди­ци­ју. Ме­ђу­тим, до­био сам две уну­ ке!“, с ра­до­сним или ту­жним осме­хом го­во­ри Ђор­ђе.

Ра­ме уз ра­ме

Ср­би и Гр­ци су из за­хвал­но­сти пре­ма ру­ ским вој­ни­ци­ма по­сле ра­та ова­мо до­не­ли њи­хо­ве остат­ке, про­на­ђе­не на бо­ји­шти­ма у се­вер­ној Грч­кој. Син Са­ва Ђу­ро, дру­ги чу­вар гро­бља, пре­ жи­вео је још је­дан свет­ски рат. Ка­да су у Со­лун ушли на­ци­сти, са­мо гро­бље ни­с у ди­ра­ли, али су све ру­ске гро­бо­ве рас­ко­ па­ли и спо­ме­ни­ке сру­ши­ли. На њи­хо­вом ме­сту вој­ни­ци Вер­мах­та су од­лу­чи­ли да са­хра­не сво­је вој­ни­ке. Још за вре­ме Ђу­ ро­вог жи­во­та, 1950-их, из­ме­ђу Не­мач­ке и СССР-а је скло­пљен спо­ра­зум пре­ма ко­јем су по­смрт­ни оста­ци не­мач­ких вој­ ни­ка са Зеј­тин­ли­ка од­не­се­ни у Не­мач­ку, а ру­ски гро­бо­ви об­но­вље­ни на ме­сти­ма где су се ра­ни­је на­ла­зи­ли. Од 1961. об­но­вље­не ру­ске гро­бо­ве над­ гле­да и чу­ва Ђор­ђе. Али из­гле­да да ће

Из цен­тра крип­те ле­во и де­сно во­ди не­ко­ли­ко уских ход­ни­ка. На њи­хо­вим зи­до­ви­ма су у мер­ме­ру укле­са­на име­на по­ги­ну­лих на Со­лун­ском фрон­т у. По­ред не­ких пре­зи­ме­на мо­гу се ви­де­ти тра­го­ви са­мо­ле­пљи­ве тра­ке: Ср­би за та­бле ле­пе су­во цве­ће, све­ће и по­ру­ке. Не­ко је пла­ вом хе­миј­ском на са­мом мер­ме­ру на­пи­ сао: „Хва­ла вам на све­му“. Ђор­ђе ка­же да је не­ка­да у Ср­би­ји по­сто­ јао про­грам на осно­ву ко­јег су Ср­би бес­ плат­ним ауто­бу­си­ма до­ла­зи­ли да по­се­те гро­бље. Али од­не­дав­но се но­вац за од­ ла­зак у Со­лун ви­ше не из­два­ја и на Зеј­ тин­лик до­ла­зи знат­но ма­ње по­се­ти­ла­ца. Ме­ђу име­ни­ма срп­ских вој­ни­ка на зи­до­ ви­ма об­ло­же­ним мер­ме­ром по­не­где на­ и­ла­зи­мо и на ру­ска име­на. Ср­би и Ру­си ко­ји су се бо­ри­ли ра­ме уз ра­ме и по­сле смр­ти су оста­ли за­јед­но. „Не­ка вас чу­ва Пу­тин! Пре­не­си­те му по­ здрав!“, опра­шта се Ђор­ђе са на­ма. Осим осме­хом, на то не­ма­мо шта да од­го­во­ри­ мо. Жао нам је што по­здрав не­ће сти­ћи до оно­га ко­ме је упу­ћен. Али те­шко нам је да то ка­же­мо чо­ве­ку ко­ји де­це­ни­ја­ма хи­ља­да­ма ки­ло­ме­та­ра од Ру­си­је бри­ше пра­ши­ну са ру­ских спо­ме­ни­ка.

17

историја

ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.

Та­л ер­х оф: исто­р и­ј а пр­в ог кон­ц ен­т ра­ц и­о­н ог ло­г о­р а у Евро­п и

За вре­ме по­сто­ја­ња Та­лер­хо­фа, не­ко­ли­ко хи­ља­да љу­ди је по­гу­бље­но, а још не­ко­ли­ко хи­ља­да је умр­ло од по­сле­ди­ца бо­ле­сти, му­че­ња и ре­дов­ног пре­би­ја­ња. Из­вор: Зи­дој­че цај­тунг

Пи­ше: Ми­ха­ил Чер­ни­гов­цев

Сла­бо је по­зна­то да се кон­цен­тра­ци­ о­ни ло­го­ри у Евро­пи ни­с у пр­ви пут по­ја­ви­ли за вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та. На­ци­сти су, на­и­ме, пре­у­зе­ли ис­ку­ство Аустро­у­гар­ског Цар­ства из вре­ме­на Пр­вог свет­ског ра­та, ко­је је кон­цен­тра­ци­о­не ло­го­ре ко­ри­сти­ ло као сред­ство за вр­ше­ње ре­пре­си­је пре­ма не­по­жељ­ним гру­па­ма ста­нов­ ни­штва. Упо­знај­те Та­лер­хоф, ло­гор за Ру­си­не-ру­со­фи­ле у Га­ли­ци­ји.

М

е­ђу кон­цен­тра­ци­о­ним ло­го­ри­ма и вој­ним за­ тво­ри­ма Пр­вог свет­ ског ра­та нај­по­зна­ти­ји је ло­гор Та­лер­хоф (нем.

Tha­ler­hof), ко­ји се на­ла­ зио не­да­ле­ко од шта­јер­ског гра­да Гра­ца. Ње­га је Аустро­у­гар­ска, из­ме­ђу оста­лог, ко­ри­сти­ла ка­ко би се об­ра­чу­на­ла са ру­ син­ским ста­нов­ни­штвом сво­је ис­точ­не по­кра­ји­не Га­ли­ци­је, ко­је је би­ло осум­ њи­че­но за суб­вер­зив­ну де­лат­ност, по­ тен­ци­јал­ни се­па­ра­ти­зам и сим­па­ти­је пре­ма Ру­си­ји.

У Та­лер­хо­фу се укуп­но на­ла­зи­ло нај­ма­ње 20 хи­ља­да за­тво­ре­ни­ка, углав­ном јав­них лич­но­сти, ин­те­лек­ту­а­ла­ца, пра­во­слав­ног и гр­ко­ка­то­лич­ког све­штен­ства. За вре­ме по­сто­ја­ња ло­го­ра, не­ко­ли­ко хи­ља­да љу­ди је по­гу­бље­но, а још не­ко­ли­ко хи­ља­да је умр­ло од по­сле­ди­ца бо­ле­сти, му­че­ња и ре­дов­ног пре­би­ја­ња 18

Га­лич­ки Ру­си­ни - то је исто­риј­ски на­ зив за аутох­то­но ис­точ­но­сло­вен­ско ста­нов­ни­штво Га­ли­ци­је (Ла­вов­ске, Ива­но-Фран­ков­ске, де­ли­мич­но Тер­но­ пољ­ске Обла­сти да­на­шње Укра­ји­не и су­сед­не ју­го­и­сточ­не Пољ­ске). Ма ка­ко чуд­но зву­ча­ло, та­мо где се да­нас на­ла­зи сна­жан цен­тар агре­сив­ног укра­јин­ског на­ци­о­на­ли­зма пре са­мо сто го­ди­на, за вре­ме вла­да­ви­не Аустри­ја­на­ца, ве­ли­ки део ста­нов­ни­штва је до­жи­вља­вао свој оп­ште­ру­ски иден­ти­тет и ис­ти­цао при­ пад­ност „ру­ском све­т у“ од Кар­па­та до Кам­чат­ке. Ру­си­ни су пи­са­ли на по­себ­ној ва­ри­јан­ти ру­ског је­зи­ка уз до­да­так цр­ та ло­кал­них ди­ја­лек­та. Не­ки ин­те­лек­ ту­ал­ци су чак сво­ју бу­дућ­ност ви­де­ли у са­ста­ву Ру­си­је, при че­му су ру­со­фил­ске ста­во­ве че­сто за­сту­па­ли и гр­ко­ка­то­лич­ ки све­ште­ни­ци. По­чет­ком 20. ве­ка је већ би­ло и оних ко­ји су, под ути­ца­јем моћ­не про­па­ган­де укра­јин­ског про­јек­та, ко­ја је у Хаб­збур­ шкој мо­нар­хи­ји за­жи­ве­ла у дру­гој по­ло­ ви­ни 19. ве­ка, по­че­ли се­бе на на­зи­ва­ју „Укра­јин­ци­ма“, што је на­зив ко­ји исто­

ГЕОПОЛИТИКА јун 2014.

риј­ски не при­па­да обла­сти у под­нож­ју Кар­па­та. Ме­ђу­тим, ан­ти­ру­ски ори­јен­ ти­са­ни „са­мо­све­сни“ Укра­јин­ци још ни­ су чи­ни­ли ве­ћи­ну ис­точ­но­сло­вен­ског ста­нов­ни­штва Га­ли­ци­је, а у усло­ви­ма Пр­вог свет­ског ра­та по­сто­ја­ње ве­ли­ког бро­ја про­ру­ских сим­па­ти­зе­ра под­ста­кло је аустриј­ске вла­сти да при­ме­не крај­ње су­ро­ве ре­пре­сив­не ме­ре. Кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор за Ру­си­не отво­ рен је на са­мом по­чет­ку ра­та. Ве­ћи­на љу­ди је у ло­гор до­спе­ла под сум­њом да су са­ра­ђи­ва­ли са про­тив­нич­ком, тј. са ру­ском вој­ском. Ка­ко на­во­ди је­дан од ис­ так­ну­тих аме­рич­ких струч­ња­ка за исто­ ри­ју и кул­т у­ру Га­ли­ци­је Бог­дан Гор­баљ, љу­ди су хап­ше­ни на осно­ву ин­фор­ма­ци­ја од аге­на­та, на осно­ву спи­ско­ва ру­со­фил­ ских ор­га­ни­за­ци­ја и прет­плат­ни­ка ру­со­ фил­ске штам­пе, као и на осно­ву до­ја­ва ло­кал­них Укра­ји­на­ца, Је­вре­ја и По­ља­ка. У Та­лер­хо­фу се укуп­но на­ла­зи­ло нај­ма­ње 20 хи­ља­да за­тво­ре­ни­ка, углав­ном јав­них лич­но­сти, ин­те­лек­т у­а­ла­ца, пра­во­слав­ ног и гр­ко­ка­то­лич­ког све­штен­ства. Све до зи­ме 1914-15, ка­да су из­гра­ђе­не ба­ра­ ке, за­тво­ре­ни­ци Та­лер­хо­фа су жи­ве­ли у ша­то­ри­ма. За вре­ме по­сто­ја­ња ло­го­ра, не­ко­ли­ко хи­ ља­да љу­ди је по­гу­бље­но, а још не­ко­ли­ко хи­ља­да је умр­ло од по­сле­ди­ца бо­ле­сти, му­че­ња и ре­дов­ног пре­би­ја­ња. Пре­жи­ ве­ли ло­го­ра­ши су у те­жим слу­ча­је­ви­ма оста­ли ин­ва­ли­ди или им је, у нај­бо­љем слу­ча­ју, трај­но на­ру­ше­но фи­зич­ко и пси­ хич­ко здра­вље. Та­лер­хоф­ски ло­гор је за­тво­рен у ма­ју 1917. на осно­ву ука­за по­след­њег вла­да­ ра Аустро­у­гар­ске, ца­ра Кар­ла I. У то вре­ ме је из­вр­ше­на и екс­ху­ма­ци­ја те­ла 1767 за­тво­ре­ни­ка, ко­ји су за­тим са­хра­ње­ни у ма­сов­ној гроб­ни­ци. Ло­гор­ске ба­ра­ке су оп­ста­ле све до сре­ди­не 1930-их. Да­ Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске га­ зете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕ­ ДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДР­ ЖАВЕ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI NEWSPAPERS, ЈАПАН •

Ком­плекс ло­го­ра Та­лер­хоф 1917. Фо­то­гра­фи­ја из сло­бод­них из­во­ра.

Та­лер­хоф је по­стао сим­бол пре­вен­тив­них ре­пре­си­ја пре­ма Ру­си­ни­ма-ру­со­фи­ли­ма у Га­ли­ци­ји нас се на те­ри­то­ри­ји не­ка­да­шњег кон­ цен­тра­ци­о­ног ло­го­ра на­ла­зи аеро­дром Грац-Та­лер­хоф. Та­лер­хоф је по­стао сим­бол пре­вен­тив­ них ре­пре­си­ја пре­ма Ру­си­ни­ма-ру­со­фи­ ли­ма у Га­ли­ци­ји. Се­ћа­ње на вре­ме про­ве­ де­но у кон­цен­тра­ци­о­ном ло­го­ру ду­бо­ко се уре­за­ло у на­род­ној све­сти пре­жи­ве­лих за­тво­ре­ни­ка и њи­хо­вих по­то­ма­ка. Та­ко су у пе­ри­о­ду од 1924. до 1932. у Ла­во­ву об­ја­вље­на че­ти­ри то­ма ме­мо­ри­јал­ног де­ ла „Та­лер­хоф­ски ал­ма­нах“ (2005. у Ру­си­ји је об­ја­вље­но ре­и­зда­ње). У истом гра­ду је 1928. отво­рен Та­лер­хоф­ски му­зеј. Дан се­ћа­ња на Та­лер­хоф ма­сов­но обе­ле­жа­

ва­ју и ру­син­ски еми­гран­ти у САД. По­ се­бан култ та­лер­хоф­ских стра­да­ња га­је Лем­ци (Ру­си­ни-гор­шта­ци у Пољ­ској), ко­ји, за раз­ли­ку од ста­нов­ни­ка ис­точ­ не Га­ли­ци­је, до да­нас одо­ле­ва­ју на­сил­ној укра­ји­ни­за­ци­ји. На­кон што је на те­ри­то­ри­ји за­пад­не Укра­ји­не ус­по­ста­вље­на со­вјет­ска власт, сви Ру­си­ни су про­гла­ше­ни за део укра­ јин­ског на­ро­да, а Пр­ви свет­ски рат је тре­ти­ран као „кр­ва­ви кон­фликт ме­ ђу им­пе­ри­ја­ли­сти­ма-ка­пи­та­ли­сти­ма“. Ста­нов­ни­ци Га­ли­ци­је ко­ји су стра­да­ли због сим­па­ти­ја пре­ма Ру­ској Им­пе­ри­ји и ко­ји су има­ли ру­ски, а не укра­јин­ски иден­ти­тет, ни­с у се укла­па­ли у зва­нич­на ту­ма­че­ња до­га­ђа­ја из тог пе­ри­о­да, та­ко да је тра­ге­ди­ја Та­лер­хо­фа на мно­го го­ди­на фак­тич­ки за­бо­ра­вље­на. По­след­њих го­ди­на зна­чај­но је ожи­ве­ло ин­те­ре­со­ва­ње за те­му Та­лер­хо­фа. О то­ме све­до­чи, на при­мер, из­у­зе­тан до­ку­мен­ тар­ни филм „Тра­ге­ди­ја Га­лич­ке Ру­си­је: Кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор са­мо за Ру­се“, ко­ји је 2010. сни­мио те­ле­ви­зиј­ски но­ ви­нар Алек­сеј Де­ни­сов. Да­нас го­ди­шњи мо­ли­тве­ни по­мен жр­тва­ма Та­лер­хо­фа слу­же све­ште­ни­ци Ла­вов­ске епар­хи­је Укра­јин­ске пра­во­слав­не цр­кве Мо­сков­ ског па­три­јар­ха­та. По­мен се тра­ди­ци­о­ нал­но одр­жа­ва на Ли­ча­ков­ском гро­бљу у Ла­во­ву.

Ма ка­ко чуд­но зву­ча­ло, та­мо где се да­нас на­ла­зи сна­жан цен­тар агре­сив­ног укра­јин­ског на­ци­о­на­ли­зма пре са­мо сто го­ди­на, за вре­ме вла­да­ви­не Аустри­ја­на­ца, ве­ли­ки део ста­нов­ни­штва је до­жи­вља­вао свој оп­ште­ру­ски иден­ти­тет и ис­ти­цао при­пад­ност „ру­ском све­ту“ од Кар­па­та до Кам­чат­ке HUANQIU SHIBAO, КИНА • LA NACION, АР­ ГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИ­ РАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА • NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД.

Сло­бо­дан Ерић, ди­рек­тор и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник

Елек­трон­ска по­шта срп­ске ре­дак­ци­је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RU Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја на http://RU­SKA­REC.RU „Ге­о­по­ли­ти­ку“ из­да­је и штам­па пред­у­зе­ће ИП „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс д.о.о.“ Адре­са ре­дак­ци­је: Мур­ска 1/4, 11000 Бе­о­град Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs, www.ge­o­po­li­ti­ka.rs

Весна Станиславов, Дистрибуција

Алек­сан­дар Дра­гу­ти­но­вић, уред­ник фо­то­гра­фи­је Ире­на Ми­лић, огла­ша­ва­ње и ПР

Ка­та­ри­на Бун­тић-Мар­ко­вић, по­слов­но-тех­нич­ки се­кре­тар Ли­ков­но-гра­фич­ка об­ра­да „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс“

Ру­ска реч ru­ska­rec.ru rs.rbth.com

ФОТО: AP

Русија у сликама

Отварање нове стране свет­ске геополитике: председник РФ Вла­димир Путин и генерални секретар Ко­му­нистичке партије НР Кине Си Ђин­пинг у Шангају 21. маја.