Русија и Србија #60

у сарадњи са ”росијском газетом“, русија, АВГУСТ 2013.

Ру­ска при­вре­да пр­ва у Евро­пи Алек­сан­дар Коц

Ана­ста­си­ја Јањ­ко­ва

„Ко­со­во по­след­ња фа­за су­ко­ба два­ју свет­ских цен­та­ра“ стр. 06

Опа­сна ле­по­та тај­ланд­ског бок­са

стр. 22-23

стр. 34

ФО­ТО: U.S. Army Euro­pe Ima­ges

НА­Т О опет зо­в е Ср­б и­ј у

Недавно је ге­не­рал­ни се­кре­тар НА­ТО-а „нео­че­ки­ва­но“ по­но­во по­звао Ср­би­ју у ре­до­ве али­јан­се, што ни­је оста­ло без од­го­во­ра из­ве­сних кру­го­ва у Бе­о­гра­ду. Овај по­зив је до­дао још је­дан ко­нац у иона­ко за­мр­ше­но клуп­ко но­ве вој­не док­три­не Ср­би­је из 2010, све­жег по­сма­трач­ког ме­ста Бе­о­гра­да у ОДКБ и ди­ја­ло­га са „ко­сов­ским вла­сти­ма“. Са­да, ка­да је Ср­би­ја до­би­ла ста­т ус по­сма­тра­ча у вој­ној ор­га­ни­за­ци­ји на чи­јем је че­лу Ру­си­ја, Мо­сква ће сва­ки ко­рак Бе­о­гра­да у прав­цу ак­тив­ног збли­жа­ва­ња са НА­ТО-ом тре­ти­ра­ти у нај­ма­њу ру­ку као не­до­ли­чан

Реклама

Новости из Русије које можете увек понети са собом

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру!

RBTH for iPad Прилог на енглеском

twitter.com/ruskarec facebook.com/ruskarec

Преузмите нову верзију бесплатно

садржај

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

ВОЈСКА

20 До­да­так „Ср­би­ја и Ру­си­ја“ фи­нан­си­ра и уре­ђу­је ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ (Мо­сква, Ру­си­ја). Срп­ска ре­дак­ци­ја „Rus­sia Beyond the He­a­dli­ nes“ (RBTH), ме­ђу­на­род­ног про­јек­та „Ро­сиј­ ске га­зе­те“, (1) уре­ђу­је Ин­тер­нет стра­ни­цу http://ru­ska­rec.ru, (2) уре­ђу­је и из­да­је штам­ па­ни до­да­так „Ру­ска реч“ у „По­ли­ти­ци“ и (3) уре­ђу­је штам­па­ни до­да­так „Ру­си­ја и Ср­би­ја“ у „Ге­о­по­ли­ти­ци“. АЛЕК­САН­ДАР ГОР­БЕН­КО пред­сед­ник ре­дак­циј­ског са­ве­та ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ПА­ВЕЛ НИ­ГО­И­ЦА ге­не­рал­ни ди­рек­тор ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ВЛА­ДИ­СЛАВ ФРО­ЊИН глав­ни уред­ник ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ЈЕВ­ГЕ­НИЈ АБОВ из­да­вач и ди­рек­тор RBTH ПА­ВЕЛ ГО­ЛУБ глав­ни уред­ник до­да­та­ка RBTH ВЈА­ЧЕ­СЛАВ ЧАР­СКИ извршни уредник RBTH за јужну и источну Европу НИ­КО­ЛА ЛЕ­ЧИЋ го­сту­ју­ћи уред­ник срп­ске ре­дак­ци­је RBTH ИРИ­НА РЕ­ШЕ­ТО­ВА веб-уред­ник срп­ске ре­дак­ци­је RBTH МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, РУЖИЦА РАДОЈЧИЋ, МИША ЂУКАНОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ преводиоци АН­ДРЕЈ ШИ­МАР­СКИ глав­ни ди­зај­нер АН­ДРЕЈ ЗАЈ­ЦЕВ ди­рек­тор фо­то­гра­фи­је НИ­КО­ЛАЈ КО­РО­ЉОВ, СЛА­ВА ПЕ­ТРА­КИ­НА фо­то­гра­фи­је ЈУ­ЛИ­ЈА ГО­ЛИ­КО­ВА ди­рек­тор оде­ље­ња за мар­ке­тинг и огла­ша­ва­ње ИВАН НИКОЛАЈЕВ, ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА асистенти Ин­тер­нет стра­ни­ца: ru­ska­rec.ru * Елек­трон­ска по­шта: edi­tor­@ru­ska­rec.ru * Те­ле­фон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адре­са: Ул. Прав­ды 24, д. 2, Мо­сква 125993, Рос­сия © 2013 СВА ПРА­ВА ЗА­ДР­ЖА­ВА ФГБУ „РО­СИЈ­СКА ГА­ЗЕ­ТА“ Тек­сто­ви из ру­бри­ке „По­гле­ди“ овог до­дат­ка иза­бра­ни су да пред­ста­ве ра­зна ста­но­ви­шта и не од­ра­жа­ва­ју ну­жно ста­но­ви­ште уред­ни­ка про­јек­та RBTH или ли­ста „Ро­сиј­ска га­зе­та“. Мо­ли­мо Вас да ша­ље­те пи­сма и ко­мен­та­ре уред­ни­ку на edi­tor­@ru­ska­rec.ru. ЛИ­КОВ­НО-ГРА­ФИЧ­КА ОБ­РА­ДА: „ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­КА ПРЕСС“

2

Супермане­варска невидљива интелигенција Т-50 је квинтесенција свега савременог што постоји у руској авијацији

ПОЛИТИКА И ДРУШТВО

10

Шта може „Бондстил“ Руски војни стручњаци сматрају да ова америчка база може да се употреби за размештање сваке врсте оружја, укључујући и елементе ПРО

ЕКОНОМИЈА

23

Како пробудити енергију руског Далеког Истока?

ПУТОВАЊА

25

Црногорске обале руске душе

НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА ПОГЛЕДИ

13 16

Руски услови за одрицање од најопаснијег оружја Може ли се Крим легалним путем вратити Русији?

30

Препород руске биохемије

СПОРТ

32

Универзијада вишег нивоа

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

Па­три­јарх срп­ски Ири­неј (ле­во) и па­три­јарх мо­сков­ски и це­ле Ру­си­је Ки­рил (де­сно) слу­же ли­тур­ги­ју у Тро­ји­цеСер­ги­је­вој ла­ври на пра­зник пре­по­доб­ног Сер­ги­ја Ра­до­ње­шког 18. јула.

ЈУЛ 2013.

Ба­ле­ри­на Ана Ти­хо­ми­ро­ва са ба­лет­ским ан­сам­блом на­сту­па пред но­ви­на­ри­ма у ба­ле­ту „Оње­гин“ Чај­ков­ског. Овај ба­лет у ко­ре­о­гра­фи­ји Џо­на Кран­ка пре­ми­јер­но је из­ве­ден 12. ју­ла 2013. у Бољ­шом те­а­тру у Мо­скви.

Фо­то: Ми­ха­ил Вос­кре­сен­ски / РИА „Но­во­сти“

Ру­ски ло­вац Су-27 на вој­ном сај­му у Санкт Пе­тер­бур­гу.

Фо­то: Сер­геј Кар­пу­хин / Re­u­ters

ЈУЛ 2013.

Фо­то: AFP/East News

Фо­то: Ми­ха­ил Мет­цељ / ИТАР-ТАСС

месец у сликама

Пра­знич­на де­ко­ра­ци­ја уочи Фе­сти­ва­ла цве­ћа на Цр­ве­ном тр­гу у Мо­скви.

3

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

НА­ТО опет зо­в Са­да, ка­да је Ср­би­ја до­би­ла ста­т ус по­сма­тра­ча у вој­ној ор­га­ни­за­ци­ји на чи­јем је че­лу Ру­си­ја, Мо­сква ће сва­ки ко­рак Бе­о­гра­да у прав­цу ак­тив­ног збли­жа­ва­ња са НА­ТО-ом тре­ти­ра­ти у нај­ма­њу ру­ку као не­до­ли­чан Пи­ше: Ми­ха­ил Ва­шчен­ко

Недавно је ге­не­рал­ни се­кре­тар НА­ ТО-а „нео­че­ки­ва­но“ по­но­во по­звао Ср­би­ју у ре­до­ве али­јан­се, што ни­је оста­ло без од­го­во­ра из­ве­сних кру­ го­ва у Бе­о­гра­ду. Овај по­зив је до­дао још је­дан ко­нац у иона­ко за­мр­ше­но клуп­ко но­ве вој­не док­три­не Ср­би­ је из 2010, све­жег по­сма­трач­ког ме­ ста Бе­о­гра­да у ОДКБ и ди­ја­ло­га са „ко­сов­ским вла­сти­ма“. Са­да, ка­да је Ср­би­ја до­би­ла ста­т ус по­сма­тра­ча у вој­ној ор­га­ни­за­ци­ји на чи­јем је че­лу Ру­си­ја, Мо­сква ће сва­ки ко­рак Бе­о­ гра­да у прав­цу ак­тив­ног збли­жа­ва­ ња са НА­ТО-ом тре­ти­ра­ти у нај­ма­њу ру­ку као не­до­ли­чан.

О

д­но­си срп­ске др­жа­ве и Се­вер­ но­а­тлант­ске али­јан­се ни­ка­да ни­с у би­ли јед­но­став­ни. Са­ ве­зна Ре­пу­бли­ка Ју­го­сла­ви­ја је по­сто­ја­ла не­што ду­же од 10 го­ди­на и све вре­ме је ње­на ре­пу­та­ци­ја у европ­ској за­јед­ни­ци има­ла не­га­ти­ван пред­знак, а кра­јем 1990-их је до­шло до озбиљ­них про­бле­ма у ње­ним од­но­си­ма са НА­ТО-ом, јер су та­да ју­го­ сло­вен­ска ар­ми­ја и по­ли­ци­ја спро­во­ди­ле ан­ти­те­ро­ри­стич­ке ак­ци­је на Ко­со­ву. Под при­ти­ском зе­ма­ља НА­ТО-а ју­го­сло­ вен­ско ру­ко­вод­ство је 1998. би­ло при­ ну­ђе­но да пре­ки­не ин­тен­зив­не ору­жа­не ак­ци­је про­тив по­бу­ње­ни­ка из „Осло­бо­ ди­лач­ке вој­ске Ко­со­ва“. Да СРЈ ни­је ис­ пу­ни­ла те зах­те­ве, НА­ТО би по­чео вој­ну опе­ра­ци­ју про­тив ње већ у је­сен исте го­ 4

ди­не. Ме­ђу­тим, Ми­ло­ше­ви­ће­ви уступ­ци су са­мо од­ло­жи­ли агре­си­ју али­јан­се на Ср­би­ју, и она се за­и­ста до­го­ди­ла го­ди­ну да­на ка­сни­је. Све у све­му, НА­ТО се још пре „ба­гер-ре­во­лу­ци­је“ 2000. оп­хо­дио са СРЈ ис­кљу­чи­во као про­тив­ник, нај­пре на ди­пло­мат­ском ни­воу, а за­тим и у отво­ре­ ној агре­си­ји. Ме­ђу­тим, по­сле про­ме­на ко­је су се од­ и­гра­ле у Бе­о­гра­ду до­шло је до про­ме­на и у од­но­си­ма из­ме­ђу Ср­би­је и али­јан­се. Ср­би­ја је про­кла­мо­ва­ла „вој­ну не­у ­трал­ ност“, али и по­ред то­га се при­дру­жи­ла про­гра­му НА­ТО-а „Парт­нер­ство за мир“ у де­цем­бру 2006, ка­да је Бо­рис Та­дић био пред­сед­ник. У но­вој вој­ној док­три­ни Ср­ би­је, усво­је­ној 2010, као је­дан од за­да­та­ка срп­ске ар­ми­је на­во­ди се „до­сти­за­ње ин­ тер­о­пе­ра­бил­но­сти са си­сте­ми­ма од­бра­ не др­жа­ва укљу­че­них у про­грам НА­ТО-а Парт­нер­ство за мир“. И нај­зад, пре не­ки дан је ге­не­рал­ни се­ кре­тар НА­ТО-а Ан­дерс Фог Ра­сму­сен у ин­тер­вјуу за бе­о­град­ске но­ви­не „Ку­рир“ из­ја­вио да Ср­би­ја „мо­же ра­чу­на­ти на члан­ство у али­јан­си“, с тим да ис­пу­ни низ усло­ва: „По­зи­ци­ја НА­ТО-а је та­ква да су на­ша вра­та отво­ре­на под усло­вом, на­рав­но, да зе­мље за­ин­те­ре­со­ва­не за при­дру­жи­ва­ње ис­пу­ња­ва­ју усло­ве и кри­

Вој­ни­ци осам зе­ма­ља по­ди­жу за­ста­ве сво­јих зе­ма­ља на за­јед­нич­кој вој­ној ве­жби НА­ТО-а и „парт­нер­ских“ зе­ма­ља одр­жа­ној у Слу­њу (Хр­ват­ска) 26. ма­ја 2012. Ма­ке­до­ни­ја и Ср­би­ја су има­ле ста­тус по­сма­тра­ча. Ве­жба је би­ла део про­гра­ма USE­U­COM и њен циљ је био „по­сти­за­ње ин­тер­о­пе­ра­бил­но­сти Ору­жа­них сна­га САД, Рат­ног ва­зду­хо­плов­ства САД, Хр­ват­ских ору­жа­них сна­га и парт­нер­ских др­жа­ва“.

те­ри­ју­ме. Ср­би­ја зна шта тре­ба да ура­ ди – да ура­ди до­ма­ћи за­да­так, да из­ве­де нео­п­ход­не ре­фор­ме код ку­ће.“ Ова из­ја­ва у Ср­би­ји ни­је про­шла не­за­па­ же­но. Ду­шан Ја­њић, ди­рек­тор бе­о­град­ ског Фо­ру­ма за ет­нич­ке од­но­се, из­ра­зио је на­ду да ће „вла­да Ср­би­је у на­ред­них го­ди­ну да­на озва­ни­чи­ти про­ме­ну по­ли­ ти­ке и за­тра­жи­ти члан­ство у НА­ТО-у“. Он је у свој­ству ар­гу­мен­та на­вео при­ ста­нак Ср­би­је у мар­т у про­шле го­ди­не на ста­т ус кан­ди­да­та за члан­ство у ЕУ и

У новој војној доктрини Србије, усвојеној 2010, као један од задатака српске армије наводи се „достизање интероперабилности са системима одбране држава укључених у програм НАТО-а Партнерство за мир“

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

ве Ср­би­ју ФО­ТО: U.S. Army Euro­pe Ima­ges

Мо­жда је Ра­сму­сен но­вим „по­зи­вом“ хтео да ста­ви Ср­би­ји до зна­ња да је „али­јан­са не оста­вља на ми­лост и не­ми­лост суд­би­не“ и да про­блем Ко­со­ва мо­же би­ти ре­шен са­мо та­ко што ће и Ср­би­ја и Ко­со­во ући у НА­ТО. А то би, опет, зна­чи­ло да Ср­би­ја при­зна­је Ко­со­во као не­за­ви­сну др­жа­ву

уче­шће ко­сов­ских вла­сти у ра­ду ре­ги­о­ нал­них европ­ских ор­га­ни­за­ци­ја. Не тре­ба, ме­ђу­тим, за­бо­ра­вља­ти да се из­ме­ђу ди­ја­ло­га Ср­би­је са ЕУ и ње­ног од­но­са пре­ма НА­ТО-у не мо­же ста­вља­ти знак јед­на­ко­сти. Мо­ра се ре­ћи да је, от­ ка­ко је на че­ло Ср­би­је до­шао То­ми­слав Ни­ко­лић, ње­но збли­жа­ва­ње са али­јан­ сом успо­ре­но. Шта­ви­ше, срп­ска вла­да је и Ру­си­ју по­че­ла да тре­ти­ра као вој­но­по­ ли­тич­ког са­ве­зни­ка. О то­ме све­до­чи про­ ши­ри­ва­ње вој­но­тех­нич­ке са­рад­ње из­ме­ ђу две­ју зе­ма­ља, као и ста­т ус по­сма­тра­ча у Ор­га­ни­за­ци­ји Уго­во­ра о ко­лек­тив­ној без­бед­но­сти (ОДКБ), ко­ји је Ср­би­ја до­ би­ла у апри­лу ове го­ди­не. Осим то­га, Ра­сму­се­но­ва из­ја­ва се по­ја­ ви­ла го­то­во у исто вре­ме ка­да је по­че­ла ди­ску­си­ја о суд­би­ни Без­бед­но­сних сна­га Ко­со­ва ко­ја се са­да во­ди у При­шти­ни. Ко­сов­ски по­ли­ти­ко­лог (Цен­тар за без­

бед­но­сне студиjе) Фло­ри­јан Че­ха­ја као јед­ну од мо­гу­ћих ва­ри­јан­ти раз­во­ја си­ ту­а­ци­је пред­ви­ђа тран­сфор­ма­ци­ју тих сна­га у ре­гу­лар­ну ар­ми­ју (још увек) де­ли­ мич­но при­зна­те „Ре­пу­бли­ке Ко­со­во“. С об­зи­ром на пла­но­ве НА­ТО-а да до 2014. ре­ду­ку­је свој кон­тин­гент на Ко­со­ву на 4 хи­ља­де љу­ди, та­ква ва­ри­јан­та би до­ве­ ла у пи­та­ње по­сто­ја­ње чак и при­вид­не „ме­ђу­на­род­не кон­тро­ле“ Ко­со­ва. Пр­ви ко­рак у том прав­цу учи­њен је још у сеп­ тем­бру 2012, ка­да је уки­ну­та Ме­ђу­на­род­ на ци­вил­на кан­це­ла­ри­ја у При­шти­ни. Ни­је ја­сно ка­ква ће би­ти суд­би­на Ко­со­ва ако у ње­му то­ком на­ред­них 10 го­ди­на, су­де­ћи по га­ран­ци­ја­ма НА­ТО-а, мо­гу да се на­ла­зе са­мо је­ди­ни­це али­јан­се. Не­ма сум­ње да ће све то са­мо до­дат­но ис­ком­ пли­ко­ва­ти иона­ко сло­же­ну си­т у­а­ци­ју у по­кра­ји­ни. Мо­жда је Ра­сму­сен тим но­ вим „по­зи­вом“ у НА­ТО хтео да ста­ви Ср­

би­ји до зна­ња да је „али­јан­са не оста­вља на ми­лост и не­ми­лост суд­би­не“ и да про­ блем Ко­со­ва мо­же би­ти ре­шен са­мо та­ко што ће и Ср­би­ја и Ко­со­во ући у НА­ТО. А то би, опет, зна­чи­ло да Ср­би­ја фак­тич­ки при­зна­је Ко­со­во као не­за­ви­сну др­жа­ву. Што се ти­че по­зи­ци­је Ру­си­је, те­шко да би се вој­ни и по­ли­тич­ки врх Мо­скве об­ ра­до­вао ула­ску Ср­би­је у НА­ТО, или чак ње­ном ста­т у­с у по­сма­тра­ча у али­јан­си. Иако Ру­си­ја већ ско­ро 20 го­ди­на вр­ло те­сно са­ра­ђу­је са НА­ТО-ом, ипак су од­ но­си из­ме­ђу Мо­скве и али­јан­се у свим пе­ри­о­ди­ма би­ли кон­фликт­ни. Са­рад­ња из­ме­ђу Ру­си­је и НА­ТО-а ви­ше пу­та је за­ мр­за­ва­на, на при­мер у ве­зи са кон­флик­ том из­ме­ђу Гру­зи­је и Ју­жне Осе­ти­је 2008. По­зи­ци­ја Ру­си­је је у ве­ли­кој ме­ри би­ла раз­лог што те го­ди­не НА­ТО ни­је по­ну­ дио Гру­зи­ји да се при­дру­жи та­ко­зва­ном Ак­ци­о­ном пла­ну за члан­ство у НА­ТО-у. Са­да, ка­да је Ср­би­ја до­би­ла ста­т ус по­сма­ тра­ча у ОДКБ, Мо­сква ће сва­ки ко­рак Бе­ о­гра­да у прав­цу ак­тив­ног збли­жа­ва­ња са НА­ТО-ом тре­ти­ра­ти у нај­ма­њу ру­ку као не­до­ли­чан по­сту­пак. Са дру­ге стра­не, те­ шко да ће се др­жав­ни врх Ср­би­је од­лу­чи­ ти на та­ко оштар и у на­ро­ду очи­глед­но не­по­пу­ла­ран ко­рак као што је не­дво­ сми­сле­но окре­та­ње пре­ма НА­ТО-у. Не ра­ди се ту о не­ка­квом то­бо­жњем „про­ ру­ском“ рас­по­ло­же­њу срп­ских вла­сти. У овом тре­нут­ку би та­кав по­тез мо­гао да их до­ве­де до не­ми­нов­ног по­ли­тич­ког по­ра­за, а та­ко не­што не при­жељ­ку­је ни­ је­дан ра­зу­ман по­ли­ти­чар. Аутор је док­тор исто­риј­ских на­у­ка и на­уч­ни са­рад­ник Ин­сти­ту­та за сла­ви­сти­ку Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка.

5

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

ВИДЕО: Како је 1999. заузет приштински аеродром

Александар Коц са колегом Дмитријем Стешинoм на једном од блискоисточних задатака ”Комсомолске правде”

http://ruskarec.ru/21575

„Косово је последња фаз између двају светских це Разговор водили: Иван Николајев и Никола Лечић

Р

едакција „Руске речи“ објавила је репортажу руског листа „Комсомолска правда“ о томе како су 2011. новинара овог листа започели акцију спасавања петорице грађана Србије које су били заробили либијски побуњеници. Новинар Александар Коц, један од учесника тих догађаја, у ексклузивном интервјуу за „Руску реч“ прича о Србима и Србији, Косову и људима који га сада насељавају, пер­­­спективама ове покрајине, свом истраживању трговине органима, али и о поруци коју „влада Косова“ има за Русију.

Новинар Александар Коц, један од иницијатора ослобађања српских др­жављана из за­робљеништва у Либији, у ексклузивном интервјуу за „Руску реч“ прича о Србима и Србији, магловитој будућности Либије, зашто се Косово више не труди да изгледа муслимански, перспективама ове покрајине, свом истраживању трговине органима, али и о поруци коју „влада Косова“ Руска реч: Г. Коц, реците нам са киме има за Русију. сте конкретно разговарали у амба-

6

сади и каква је била њихова реакција? Дмитриј и ја (Дмитриј Стешин, види блок прим. ред.) смо добили потребан телефон од нашег преводиоца из белоруске амбасаде. Једноставно смо испричали шта се десило и издиктирали сва имена и презимена. Службеник амбасаде нам се дуго захваљивао и рекао да ће они хитно

Према проценама руске наркополиције, годишњи обрт албанских наркокартела је двоструко већи од буџета целе покрајине

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

Александар Коц са председником Републике Ингушетије Јунус-Беком Јевкуровим, који је 1999. командовао заузимањем Приштинског аеродрома

за сукоба ентара“ предузети све мере за спасавање тих људи. Касније смо сазнали да је неко из српске дипломатске мисије убрзо, можда већ сутрадан, отишао на аеродром, а укључио се и Црвени крст, и захваљујући њиховим напорима петорица Срба нису постали жртве „лова на вештице“ који је тих дана као цунами преплавио Либију. Да ли вам се неко из Србије званично захвалио за то што сте ви фактички спасли њихове грађане? Желите ли сада да се сретнете са тим људима и да напишете чланак о њима? А.К.: Није било званичних израза захвал­ ности, али ми имамо много пријатеља и у Србији и у Републици Српској – њихове искрене речи захвалности топлије су од

Фото: Све слике из личног архива

свих званичних писама. Уосталом, наша заслуга у спасавању тих момака и није тако велика. Прави јунаци су они што су водили преговоре са земљом која данас практично ни са ким не преговара. Не могу ни да замислим колико напора је требало уложити да се ти људи извуку. Русија и поред свег њеног међународ­ ног ауторитета није успела да ослободи двојицу својих грађана, од којих је један у Либији осуђен на доживотну робију. Наравно, било би занимљиво срести се са тим момцима у њиховој земљи. За ове непуне две године ми смо се распитивали за њих код наших српских пријатеља. Колико су иначе код нас у Русији чи­ тани текстови о Србији, какво је Ваше искуство? Амбасадор Србије у Русији недавно је изјавио да је неопходно да Руси боље упознају српски народ. Не бих рекао да се у Русији текстови о Србији могу сврстати у такозвани медиј­ ски мејнстрим. То су више неки чланци који се објављују само онда кад постоји озбиљан медијски повод. Србија инте­ ресује грађане Русије у контексту спора око Косова и Метохије, али не може се говорити о неком масовнијем „конзуми­ рању“ вести из Србије. Осим, наравно, када се ради о растеривању геј-параде у Београду или о сукобима са албанском полицијом у Митровици. Како повећати интересовање грађана Русије према Србији? То могу бити зајед­ нички програми омладинских организа­ ција, а не треба губити из вида ни тури­ стички потенцијал. Ви немате море, али ја се, на пример, много боље проведем сваки пут када дођем у Београд и друге градове Србије, него када одем на море. Како је долазило до идеје да се путује на Косово? И иначе, какав је однос ре­ дакције „КП“ према српским темама?

У будућности, по мом мишљењу, Либију чека „сомализација“ и ми ћемо још чути за либијске пирате који оперишу у Средоземном мору А.К.: Ми обично сами налазимо теме. Вероватно се наши читаоци сећају какав ефекат је изазвало објављивање књиге Карле дел Понте, где се између осталог говори и о трговини људским органима на Косову. Одлучили смо да лично одемо на Косово и покушамо сами да пронађемо трагове тих злочина. За непуне две недеље обишли смо практично све српске енкла­ ве у Покрајини, разговарали са многима и прикупили посредне доказе за оно о чему Карла дел Понте говори у својој књизи. По повратку смо припремили огроман филм­ ски материјал у три дела под насловом „Косовски касапи“. То је на просторима бившег СССР-а имало великог одјека. Можете ли нам рећи како сте се при­ премали за прво путовање на Косово? Не би се баш рекло да смо обављали неке озбиљне припреме за прво путовање. У раду на репортажи о пресађивању органа помагали су нам многи људи чија имена не бих да помињем. Наш возач и прево­ дилац био је Душко из Грачанице, заиста диван момак. Кад год је наша истрага у појединим удаљеним деловима Косова доспевала у ћорсокак, увек смо тражили помоћ у најближем православном храму. На другом путовању смо обилазили српске енклаве аутомобилом који смо изнајмили у Београду. Пријатељи су нам говорили да смо луди: „Ви са београд­

Како су руски новинари спасли петорицу Срба 23. мај 2013. Александар Коц, Дмитриј Стешин, Комсомолска правда Из либијског затвора (заправо из ратног заробљеништва) вратила петори­ ца српских радника, које су либијски револуционари пре готово две године прогласили за „сараднике Гадафија“. Ипак, не знају сви да је ослобађање „пустињских заробљеника“ почело интервенцијом двојице дописника руског дневника „Комсомолска правда“, који су их случајно пронашли. „Руска реч“ је за вас припремила ексклузивни превод исповести двојице дописника... http://ruskarec.ru/22245 7

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

Од Косова до Либије Специјални дописници „Комсомолке“ Александар Коц и Дмитриј Стешин заједно су обишли мноштво ратних жаришта, носиоци су државних награда Русије. Три пута су као извештачи одлазили у Либију за време грађанског рата, побуњеници су их заробили заједно са другим руским новинарима, али захваљујући напорима руске дипломатије пуштени су на слободу, после чега су поново отпутовали у Либију, где су им се путеви укрстили са заробљеним Србима. Два пута су писали репортаже са Косова и Метохије.

ским таблицама хоћете да путујете на Косово? Ви сте самоубице“. Али нисмо имали проблема, ако се не рачуна то што сам ја у Београду напунио резерво­ ар бензином, а ауто је био дизелаш. Кад су радници на пумпи схватили да смо из Русије и спремамо се да путујемо на Косово, брзо су организовали „операцију спасавања“, тј. испумпали су из резерво­ ара бензин и наточили дизел. Мислим да многи Срби данас имају сте­ реотипне ставове о Косову, исто као што их и грађани Русије имају о Чеченији или Дагестану. Ми често претерано демо­ низујемо те регионе. Реците нам какви су Ваши лични утис­ ци о Србији и Србима. Ја се у Србији осећам лагодно. И ат­ мосфера је таква, а и однос према нама, Русима. Свиђа ми се лагани ритам вашег живота. На улицама се углавном срећу предусретљиви и добродушни људи. Срби су увек по менталитету били нама близак народ. У понечему смо веома слични. Сећам се свог првог доласка у Косовску Митровицу. Дошли смо аутобусом рано ујутро, око 5 сати. Рецепција хотела још није била отворена, али ресторан јесте. Сели смо за сто, у шест сати су се појави­ ли први посетиоци. Сви су наручивали по чашицу ракије и кафу. „И ја ћу исто“, рекох, да се не издвајам. И кад се већ сећам својих путовања у Србију, не могу да заобиђем кухињу. То је прави празник меса. За врло мале паре

(у поређењу са московским ценама) до­ бије се невероватно велика порција. Ја сам обично наручивао „мешано месо“. У Београду се то месо сервира у толи­ кој мери да испада из тањира. А тек на Косову! Тамо пада и са стола. Немојте ми замерити због ове гастрономске ностал­ гије, али много волим добро припремље­ но месо, а то нико не уме да уради као што умеју Срби. Будући да добро познајете савремену Либију, шта мислите, којим ће путем она кренути? Да ли ће потонути у ради­ кализму и унутрашњим конфликтима као Ирак, или ће Запад овом приликом имати више успеха у смиривању духо­ ва које је сам призвао да би свргавао Гадафија? А.К.: Одавно нисам био у Либији. Последњи пут сам био управо у време када смо у аеродромском затвору слу­ чајно срели петорицу Срба. Наравно, ја ипак пратим оно што се тамо дешава. Не мислим да ту земљу чека светла демо­ кратска будућност. Либију сада потресају племенски сукоби. Гадафијева џамахи­ рија свакако није била рај на Земљи. Она је била окружена многим митовима. У суштини, то и није била држава, него конгломерат племена која су мирно кое­ гзистирала захваљујући незнању и затво­ рености друштва. Али у доба Фејсбука и Твитера постало је јасно да у земљи нешто не ваља. Зашто у суседном Египту туризам цвета и доноси милијарде, а у Либији, чија је морска обала дуга 1700

Извор саудијског новца за Косово је пресушио и они су одлучили да „промене дресове“, па су изградили огромну католичку катедралу у Приштини. То је био израз поштовања према католичкој Европи због помоћи „малом угњетеном народу“ 8

km, има свега неколико плажа? И да ли је сада ситуација боља? Сада су племенски сукоби дошли до изра­ жаја и земља је фактички подељена на че­ тири дела од којих сваки има своје наору­ жане групе. То је источни део са центром у Бенгазију, централни део је Мисурата, западни је Триполи, а јужни су племе­ на која још увек са носталгијом помињу Гадафија. Додајте томе и озбиљно прису­ ство радикалних исламиста који извозе хаос у друге регионе, на пример у Мали и Сирију. Они у те регионе шаљу и наору­ жање и борце који су већ прошли озбиљну обуку на фронту. Мислим да је хаос реч која најбоље описује ситуацију у данашњој Либији. И тај хаос не прети само Северној Африци, него и Европи. У будућности, по мом мишљењу, Либију чека „сомали­ зација“ и ми ћемо још чути за либијске пирате који оперишу у Средоземном мору. У својим детаљним репортажама са Косова описали сте друштво пуно тра­ гова насиља, новца који не може да се потроши и злослутних прича о теш­ ким злочинима. Па ипак, ова држава је једна од финансијски најподржава­ нијих на свету. Зашто том свету треба таква држава, и шта по твом мишљењу свет жели са таквом државом? Зашто ЕУ, САД, Саудијска Арабија и дру­

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

У Сирији на митингу подршке Башару Асаду

Ја бих посаветовао европским пријатељима госпође Тахири да оду на српско гробље у албанском делу Косовске Митровице. Тамо ће схватити да земља у којој се скрнаве православна гробља и руше надгробни споменици још увек није спремна да постане пуноправни члан светске заједнице ге земље подржавају Косово такво какво је? Да ли оно можда може да измакне њиховој контроли? А.К.: Појава Косова као независне државе на политичкој карти света (а ми - Русија - такво Косово, као што је познато, не признајемо) представља последњу фазу у сукобу између двају светских центара. То је последица краха Совјетског Савеза и губитка његових интересних сфера и ути­ цаја, између осталог и на Балкану. То је сликовит пример фамозних „двоструких стандарда“, када је једнима све дозвоље­ но, а другима све забрањено. Када смо први пут дошли на Косово, по­ крајина се много трудила да изгледа мус­ лимански. Дуж путева су свуда грађене џамије и богомоље за новац из Саудијске Арабије, и то тако што су практични Албанци фотографисали фасаде са ку­ полама и минаретима да би то приказа­

ли спонзорима као доказ о утрошеном новцу, а у дворишту су уствари отварали перионице аутомобила, продавнице ау­ то-делова и ауто-отпаде. Затим је извор саудијског новца очигледно пресушио и они су одлучили да „промене дресо­ ве“, па су изградили огромну католичку катедралу у Приштини. То је био израз поштовања према католичкој Европи због помоћи „малом угњетеном народу“. Албанцима је потребна независна еконо­ мија да би се могли отарасити контроле својих покровитеља. Али реците ми шта Косово данас производи? Наведите бар пет њихових крупних индустријских објеката. Можда они имају много ситних фабрика и предузећа, можда је развијен средњи и мали бизнис? Наравно, развијен је, рећи ће вам свако у Приштини. Доказ је мноштво супермаркета од стакла и бе­ тона у сваком албанском селу, где се про­

дају кока-кола и семенке. То су заправо огромне веш-машине у којима перу но­ вац и локални и европски предузимачи. Зато је Косово данас највећа база за тран­ зит хероина из Авганистана. Замислите само, према проценама руске наркопо­ лиције, годишњи обрт албанских нар­ ко-картела је двоструко већи од буџета целе покрајине. Уосталом, не треба заборавити интере­ се САД на Балкану. Косово се потпуно уклапа у њихову стратегију „тињајућих конфликата“ којима се може управљати и који САД у случају политичке и геополи­ тичке потребе могу да распале за трен ока. Какав је однос косовских Албанаца према Русима? А.К.: Искрено говорећи, ми нисмо прете­ рано истицали да смо Руси, тако да прак­ тично нисмо ни осетили неку нетрпељи­ вост Албанаца према нама. Напротив, приштински функционери су у разгово­ ру са нама демонстрирали изразиту учти­ вост и осећање такта. Изузетак: када смо одлучили да фотографишемо некакав митинг протеста ветерана „ОВК“ (они су извршили своју рушилачку мисију и новим властима више нису потребни), па кад су чули да говоримо руски, неко од њих је грубо рекао „Губите се“. Разговарали сте са Едитом Тахири, „по­ тпредседницом владе Косова“. Она је наступила са „обраћањем Русији“, тј. позвала је Москву да допринесе свет­ ском миру тако што ће признати њену „државу“. Да ли сте стекли утисак да она то стварно мисли и заиста види Косово као карику у светском миру и светском правном поретку? А.К.: Да, она апсолутно верује у оно што говори. Знате, Приштина ми изгледа као нека држава у држави. Споља је то по­ тпуно европски град, у коме ништа не подсећа на страшне догађаје с краја 90их. Управо то и виде међународне деле­ гације када допутују на Косово. Светски званичници ретко излазе на улицу, и још ређе путују изнајмљеним аутомо­ билима по читавом Косову. Ја бих по­ саветовао европским пријатељима го­ спође Тахири да оду на српско гробље у албанском делу Косовске Митровице. Тамо ће схватити да земља у којој се скрнаве православна гробља и руше надгробни споменици још увек није спремна да постане пуноправни члан светске заједнице.

9

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

Шта мо­же „Бо Пи­ше: Пе­тар Ис­кен­де­ров

„Камп Бонд­стил“ је нај­ве­ћа аме­рич­ ка вој­на ба­за из­гра­ђе­на по­сле Ви­јет­ нам­ског ра­та би­ло где на све­т у, и, по не­ким па­ра­ме­три­ма, нај­ве­ћа аме­ рич­ка ба­за у Евро­пи. Ужи­ва екс­те­ ри­то­ри­јал­ност и пот­чи­ња­ва се са­мо Пен­та­го­ну. По­тре­ба за та­квом ло­ка­ ци­јом се по­ја­ви­ла од­мах по­сле рас­па­ да СССР-а. Ру­ски вој­ни струч­ња­ци сма­тра­ју да она мо­же да се упо­тре­би за раз­ме­шта­ње сва­ке вр­сте оруж­ја, укљу­чу­ју­ћи и еле­мен­те ПРО.

M

о­же се ре­ћи да је аме­рич­ка ба­за „Камп Бонд­стил“ на Ко­со­ву (Camp Bond­steel, или кра­ће Бонд­стил) нај­ по­зна­ти­ји и ујед­но нај­чу­ ве­ни­ји по злу аме­рич­ки вој­ни ком­плекс у Евро­пи. Сме­ште­на је бли­зу Уро­шев­ца у ис­точ­ном де­лу Ко­со­ва. На­зив је до­би­ла по име­ну ста­ри­јег вод­ ни­ка аме­рич­ке вој­ске Џеј­мса Бонд­сти­ ла ко­ји је ра­то­вао у Ви­јет­на­му и до­био Ме­да­љу ча­сти – нај­ве­ћу вој­ну на­гра­ду у САД. Фор­мал­но „Бонд­стил“ слу­жи као се­ди­ште Ви­ше­на­ци­о­нал­не опе­ра­тив­не гру­пе „Ис­ток“ под ко­ман­дом САД, али њен пра­ви зна­чај да­ле­ко пре­ва­зи­ла­зи за­ дат­ке ми­ров­них је­ди­ни­ца КФОР-а. Из­град­ња ком­плек­са по­че­ла је 1999, од­ мах по­сле бом­бар­до­ва­ња Ју­го­сла­ви­је од стра­не НА­ТО-а и ула­ска аме­рич­ког вој­ ног кон­тин­ген­та на те­ри­то­ри­ју Ко­со­ва. Бонд­стил су тај­но гра­ди­ли аме­рич­ки вој­ ни ин­же­ње­ри, а та­ко­ђе струч­ња­ци при­ ват­не ком­па­ни­је Kel­logg, Brown and Ro­ot Cor­po­ra­tion (KBR), ко­јој је по­ве­ре­но и оп­ слу­жи­ва­ње ба­зе по­сле из­град­ње. У то­ку ра­до­ва би­ло је по­треб­но рас­ко­па­ти два бр­да и по­пу­ни­ти ува­лу из­ме­ђу њих. Ба­ за је уве­де­на у упо­тре­бу већ у ле­то 2000. Са­ма из­град­ња је тра­ја­ла од ју­ла до ок­то­ бра 1999. Ба­за за­у­зи­ма по­вр­ши­ну од 3,86 ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра, не­пра­вил­ног je об­ли­ка, а њен обим из­но­си око 11,3 km. У ба­зи има око 300 обје­ка­та, а ме­ђу њи­ма 10

су ин­фра­струк­т у­ра за ста­ци­о­ни­ра­ње хе­ ли­коп­тер­ских, ар­ти­ље­риј­ских и тен­ков­ ских је­ди­ни­ца, ауто­ном­ни си­стем снаб­де­ ва­ња елек­трич­ном енер­ги­јом и во­дом, ТВ си­стем, би­о­скоп, тр­жни цен­тар, ве­ли­ки спорт­ски ком­плекс, би­бли­о­те­ка, за­тво­ре­ ни ба­зен, си­стем су­пер­мо­дер­них скло­ни­ шта и су­пер­мо­дер­ни бол­нич­ки ком­плекс. Укуп­на ду­жи­на пу­те­ва на те­ри­то­ри­ји ба­зе из­но­си 25 km. Ком­плекс је опа­сан зе­мља­ ним и бе­тон­ским шти­том ду­гим 14 km са бо­дљи­ка­вом жи­цом и 11 осма­трач­ни­ца. Пре­ма мно­гим из­во­ри­ма, упра­во је „Бонд­стил“ нај­ве­ћа аме­рич­ка ба­за у Евро­пи. Дру­ги из­во­ри твр­де да је нај­ве­ ћа ва­зду­хо­плов­на вој­на ба­за „Рам­штајн“ у Не­мач­кој, ко­ја има три пу­та ве­ћу по­ вр­ши­ну. Исти­не ра­ди, тре­ба ре­ћи да је „Рам­штајн“ ти­пич­на ва­зду­хо­плов­на вој­ на ба­за, док „Бонд­стил“ мо­же да ре­ша­ва да­ле­ко ши­ри спек­тар за­да­та­ка. Пре­ма све­до­че­њу бри­тан­ског ис­тра­жи­ва­ча Ти­ ма Џу­де, ства­ра­ње ове ба­зе на Ко­со­ву би­ло је за­вр­шни чин у ре­а­ли­за­ци­ји про­ гра­ма ко­ји се спро­во­ди од кра­ја 1980-их и под­ра­зу­ме­ва пре­ме­шта­ње аме­рич­ких вој­них обје­ка­та са те­ри­то­ри­је са­да већ ује­ди­ње­не Не­мач­ке у под­руч­ја ко­ја су по­ год­ни­ја са вој­но­по­ли­тич­ког гле­ди­шта. „Бри­тан­ске, фран­цу­ске и аме­рич­ке тру­ пе су по­сле ра­та по­ла ве­ка би­ле ста­ци­о­ ни­ра­не у Не­мач­кој и има­ле су та­мо шта да ра­де, с об­зи­ром на опа­сност ко­ју је та­да пред­ста­вљао Со­вјет­ски Са­вез. Са­ да ви­ше не­ма­ју шта да ра­де у Не­мач­кој, али су за­то до­би­ле за­да­так да одр­жа­ва­ју мир на Бал­ка­ну. Са­свим је мо­гу­ће да ће и овај за­да­так оба­вља­ти по­ла ве­ка. Аме­ рич­ки вој­ни струч­ња­ци су то бр­зо схва­ ти­ли. ‘Камп Бонд­стил’ код Уро­шев­ца је нај­ве­ћа аме­рич­ка ба­за из­гра­ђе­на по­сле

Аме­рич­ки вој­ник ис­пред др­ве­них ка­сар­ни вој­не ба­зе „Бонд­стил“ на Ко­со­ву. Ба­за има око 300 обје­ка­та и ауто­ном­ни си­стем снаб­де­ва­ња елек­трич­ном енер­ги­јом и во­дом

Ви­јет­нам­ског ра­та. По­ред то­га што је ту трај­но сме­ште­но 5.000 вој­ни­ка (у слу­ча­ ју по­тре­бе ба­за мо­же да при­ми до 7.000 вој­ни­ка), Бонд­стил слу­жи и као хе­ли­ коп­тер­ска ба­за.“

Ми смо уло­жи­ли зна­чај­ну су­му у Ка­спиј­ски ре­ги­он, и са­да нам је ве­о­ма ва­жно да се наф­то­во­ди и по­ли­ти­ка кре­ћу у прав­цу ко­ји на­ма од­го­ва­ра Бил Ри­чард­сон, ми­ни­стар енер­ге­ти­ке САД (1999)

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

ФО­ТО: Re­u­ters

онд­стил“

Ге­о­по­ли­ти­ка „Бонд­сти­ла“

Зна­чај ба­зе „Бонд­стил“ у окви­ру вој­но­ по­ли­тич­ке стра­те­ги­је САД у ју­го­и­сточ­ ној Евро­пи по­ста­је ја­сни­ји ако се по­гле­да ге­о­гра­фи­ја слич­них ком­плек­са у ре­ги­ о­ну. Што се ти­че Ко­со­ва, Аме­ри­кан­ци по­ред „Бонд­сти­ла“ мо­гу да ра­чу­на­ју и на ба­зу „Филм-Си­ти“ ко­ја при­па­да сна­ га­ма КФОР-а. Па ипак, у по­ре­ђе­њу са „Бонд­сти­лом“ ње­не мо­гућ­но­сти су да­ ле­ко скром­ни­је. По­ред то­га, са прав­ног гле­ди­шта тај обје­кат не ко­ри­сте са­мо Аме­ри­кан­ци, не­го и је­ди­ни­це дру­гих чла­ни­ца НА­ТО-а, што Пен­та­го­ну објек­

тив­но огра­ни­ча­ва про­стор за ма­не­вар. Ме­ђу­тим, још ва­жни­ја је чи­ње­ни­ца да се објек­ти САД на Ко­со­ву на­ла­зе у цен­тру вој­не и те­ри­то­ри­јал­не „осо­ви­не“ ко­ја се про­те­же од Ита­ли­је пре­ма Тур­ској. Вој­ не ба­зе САД на ита­ли­јан­ској те­ри­то­ри­ ји су глав­ни ком­плек­си та­кве вр­сте ко­је Пен­та­гон има у ре­ги­о­ну Ју­жне Евро­пе. По­тен­ци­јал тих ба­за (пре све­га ва­зду­ хо­плов­не вој­не ба­зе у Ави­ја­ну) био је ин­тен­зив­но ко­ри­шћен за бом­бар­до­ва­ ње Ју­го­сла­ви­је 1999. Ме­ђу­тим, гле­да­но у ши­рем ре­ги­о­нал­ном кон­тек­сту мо­гућ­но­ сти тих обје­ка­та су огра­ни­че­не. Што се

пак ти­че аме­рич­ке ва­зду­хо­плов­не вој­не ба­зе „Ин­џир­лик“ у Тур­ској, она је пре све­га при­ла­го­ђе­на за опе­ра­ци­је САД у ре­ги­о­ну Бли­ског и Сред­њег ис­то­ка. Да­ље, упра­во ба­за „Бонд­стил“ омо­гу­ћа­ва САД да кон­тро­ли­шу во­де Сре­до­зем­ног и Цр­ног мо­ра, као и пу­те­ве ка Бли­ском ис­то­ку, Се­вер­ној Афри­ци и Кав­ка­зу, а та­ко­ђе тра­се по­сто­је­ћих и бу­ду­ћих це­ во­во­да из ре­ги­о­на Ка­спиј­ског мо­ра и Цен­трал­не Ази­је. Ра­ди се, кон­крет­но, о про­јек­т у наф­то­во­да Бур­гас-Ско­пље-Вло­ ра, за ко­ји је ми­ни­стар енер­ге­ти­ке САД Бил Ри­чард­сон 1999. из­ја­вио да је реч „о енер­гет­ској без­бед­но­сти Аме­ри­ке“: „Ми смо уло­жи­ли зна­чај­ну су­му у Ка­спиј­ски ре­ги­он, и са­да нам је ве­о­ма ва­жно да се наф­то­во­ди и по­ли­ти­ка кре­ћу у прав­цу ко­ји на­ма од­го­ва­ра“. Пре­ма то­ме, ако на ју­го­и­сточ­ном кри­ лу НА­ТО-а из­би­је ве­ли­ки ре­ги­о­нал­ни ору­жа­ни кон­фликт, упра­во ће „Камп Бонд­стил“ би­ти глав­на ба­за за ор­га­ни­ зо­ва­ње и из­во­ђе­ње опе­ра­ци­ја аме­рич­ке ар­ми­је. По­ред то­га, је­ди­ни­ца­ма ар­ми­је САД ста­ци­о­ни­ра­ним у овом ком­плек­с у пру­жи­ће по­др­шку аеро­дро­ми у Ти­ра­ни, Дра­чу, При­шти­ни, Бо­ло­њи, Ско­пљу и Ту­зли. До­ступ­не ин­фор­ма­ци­је упу­ћу­ју на мо­гућ­ност укљу­чи­ва­ња ба­зе „Камп Бонд­стил“ у ре­а­ли­за­ци­ју пла­но­ва САД ве­за­них за про­ти­вра­кет­ну од­бра­ну као до­да­так објек­ти­ма ПРО у Ру­му­ни­ји, Тур­ској и во­да­ма Сре­до­зем­ног мо­ра. Пре­ма оце­ни ге­не­ра­ла Ле­о­ни­да Ива­ шо­ва, пред­сед­ни­ка Ака­де­ми­је ге­о­по­ли­ тич­ких про­бле­ма и јед­ног од во­де­ћих ру­ских вој­них екс­пе­ра­та, „про­а­ме­рич­ка ен­кла­ва на Ко­со­ву обез­бе­ђу­је кон­цен­ тра­ци­ју ору­жа­них сна­га САД у ре­ги­о­ ну и раз­вој вој­не ба­зе ‘Бонд­стил’, што у ко­ор­ди­на­ци­ји са аме­рич­ким вој­ним кон­тин­ген­том у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни и Бу­гар­ској омо­гу­ћа­ва кон­тро­лу тран­ зи­та енер­ге­на­та и вр­ше­ње опе­ра­ци­ја у прав­цу ју­га и ју­го­и­сто­ка, а у слу­ча­ју по­тре­бе и раз­ме­шта­ње на те­ри­то­ри­ји Ко­со­ва сва­ке вр­сте оруж­ја, укљу­чу­ју­ћи и еле­мен­те ПРО“. Ба­за „Бонд­стил“ од са­мог отва­ра­ња има и за­да­так да спро­во­ди тај­не опе­ра­ци­је ко­је не мо­гу да кон­тро­ли­шу ни УН, ни европ­ ске и евро­а­тлант­ске ор­га­ни­за­ци­је, укљу­ чу­ју­ћи НА­ТО. То омо­гу­ћа­ва чи­ње­ни­ца да се „Бонд­стил“ пот­чи­ња­ва ди­рект­но Пен­та­го­ну и ужи­ва екс­те­ри­то­ри­јал­ност. Ова окол­ност је би­ла кључ­на у скан­ да­лу ко­ји је по­во­дом ба­зе из­био у но­ вем­бру 2005. Та­да је ко­ме­сар Са­ве­та 11

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

Про­а­ме­рич­ка ен­кла­ва на Ко­со­ву обез­бе­ђу­је кон­цен­тра­ци­ју ору­жа­них сна­га САД у ре­ги­о­ну и раз­вој вој­не ба­зе ‘Бонд­стил’. То у ко­ор­ди­на­ци­ји са аме­рич­ким вој­ним кон­тин­ген­том у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни и Бу­гар­ској омо­гу­ћа­ва кон­тро­лу тран­зи­та енер­ге­на­та и вр­ше­ње опе­ра­ци­ја у прав­цу ју­га и ју­го­и­сто­ка, а у слу­ча­ју по­тре­бе и раз­ме­шта­ње на те­ри­то­ри­ји Ко­со­ва сва­ке вр­сте оруж­ја, укљу­чу­ју­ћи и еле­мен­те ПРО ге­не­рал Ле­о­нид Ива­шов, Ака­де­ми­ја ге­о­по­ли­тич­ких про­бле­ма Евро­пе за људ­ска пра­ва Ал­ва­ро Хил Ро­блес прет­по­ста­вио да у аме­рич­кој вој­ној ба­зи „Бонд­стил“ на Ко­со­ву по­ сто­ји тај­ни за­твор. Он се у ин­тер­вјуу за фран­цу­ски „Монд“ при­се­тио ка­ко је за вре­ме по­се­те Ко­со­ва у сеп­тем­бру 2002. са осма­трач­ни­це ви­део „ума­ње­ ну ко­пи­ју Гван­та­на­ма“. Ви­део је др­ве­не ба­ра­ке окру­же­не ви­со­ком огра­дом од бо­дљи­ка­ве жи­це и не­ко­ли­ко де­се­ти­на за­тво­ре­ни­ка у на­ран­џа­стим ком­би­не­зо­ ни­ма (не­ки су има­ли бра­ду и чи­та­ли су Ку­ран). Све је то под­се­ћа­ло на аме­рич­ки за­твор на Ку­би, у ко­ме се у не­људ­ским усло­ви­ма др­же за­ро­бље­ни та­ли­ба­ни и дру­га ли­ца ухва­ће­на то­ком ан­ти­те­ро­ ри­стич­ких опе­ра­ци­ја. Слич­не по­дат­ке са­др­жи и из­ве­штај ко­ ји је по на­ло­гу Бун­де­све­ра при­пре­мио Бер­лин­ски ин­сти­т ут за европ­ску по­ли­ ти­ку. У том до­ку­мен­т у се на­гла­ша­ва да се упра­во „у по­сто­ја­њу тај­ног за­тво­ра CIA на те­ри­то­ри­ји ба­зе ‘Камп Бонд­стил’ на Ко­со­ву“ нај­о­чи­глед­ни­је ис­по­ља­ва истин­ ска уло­га САД и њи­хо­во од­с у­ство же­ље да са­деј­ству­ју у ис­тра­га­ма ко­је се спро­ во­де у Евро­пи. Та­да је у при­штин­ској кан­це­ла­ри­ји опу­ но­мо­ће­ни­ка за људ­ска пра­ва на Ко­со­ ву са­оп­ште­но да из­ја­ва Хил Ро­бле­са за њих ни­је ни­ка­ква но­вост. По ре­чи­ма за­ме­ни­ка ко­сов­ског ом­буд­сма­на Љу­ бин­ка То­до­ро­ви­ћа, си­т у­а­ци­ја у „Бонд­ сти­лу“ је то­ком свих ових го­ди­на иза­ зи­ва­ла озбиљ­но по­до­зре­ње. Још 2002. је Стејт Де­парт­мент САД са­оп­штио да се у ба­зи др­жи 179 за­тво­ре­ни­ка. Ипак, „ни опу­но­мо­ће­ни­ку за људ­ска пра­ва на Ко­со­ву Ма­ре­ку Но­виц­ком, ни Са­ве­т у Евро­пе ни­је омо­гу­ће­но да по­се­те за­ твор ко­ји је под кон­тро­лом аме­рич­ких вој­ни­ка“. Ми­си­ја УН на Ко­со­ву је из­ја­ 12

ви­ла да не кон­тро­ли­ше вој­не ба­зе чла­ни­ца НА­ТО-а на овом под­руч­ју. Пре­ма вер­зи­ји аме­рич­ких вла­сти, сви за­тво­ре­ни­ци су 2003. на­пу­сти­ли ба­зу „Бонд­стил“. Хил Ро­блес је, ме­ђу­тим, уве­ рен да сам за­твор ни­је де­мон­ти­ран и још увек мо­же да слу­жи свр­си. Јав­на и тај­на де­лат­ност ба­зе „Бонд­стил“ очи­гле­дан је до­каз да је тач­на тврд­ња Збиг­ње­ва Бже­зин­ског, бив­шег са­вет­ни­ка пред­сед­ни­ка САД за на­ци­о­нал­ну без­бед­ ност (на тој функ­ци­ји је био од 1977. до 1981) и јед­ног од ар­хи­те­ка­та са­вре­ме­не ге­о­по­ли­ти­ке, ко­ји је ре­као да су се аме­ рич­ки „вој­ни ле­ги­о­ни трај­но учвр­сти­ ли на за­пад­ној и ис­точ­ној пе­ри­фе­ри­ји Евро­а­зи­је“. Шта­ви­ше, пре­ма ње­го­вом све­до­че­њу, „по чи­та­вом Евро­а­зиј­ском кон­ти­нен­т у су се про­ши­ри­ли аме­рич­ки ва­за­ли и пот­чи­ње­не др­жа­ве, ме­ђу ко­ји­ ма по­је­ди­не те­же да ус­по­ста­ве још чвр­ће зва­нич­не ве­зе са Ва­шинг­то­ном“. Ка­ко све­до­чи Ен­др­ју Ба­це­вич, про­фе­ сор ка­те­дре за ме­ђу­на­род­не од­но­се и исто­ри­ју на Бо­стон­ском уни­вер­зи­те­т у, циљ вој­не опе­ра­ци­је НА­ТО-а про­тив Ју­го­сла­ви­је 1999. упра­во је би­ла „по­др­ шка над­мо­ћи САД“ у Евро­пи и „спре­

ча­ва­ње Евро­пе да од­сту­пи од ра­ни­јих пра­ви­ла“. Под тим пра­ви­ли­ма, ка­ко са­ свим ис­прав­но ис­ти­че Но­ам Чом­ски, про­фе­сор Ма­са­чу­сет­ског ин­сти­т у­та за тех­но­ло­ги­ју и је­дан од во­де­ћих аме­ рич­ких екс­пе­ра­та у сфе­ри ге­о­по­ли­ти­ке, „из­дво­је­но ме­сто за­у­зи­ма пра­ви­ло о до­ ми­на­ци­ји САД“. И нај­зад, још јед­но за­па­жа­ње ко­је ни­ је бе­зна­чај­но. Ко­ман­дант са­ве­знич­ких сна­га НА­ТО-а у Евро­пи у вре­ме бом­бар­ до­ва­ња Ју­го­сла­ви­је, аме­рич­ки ге­не­рал Ве­сли Кларк, при­знао је да се „пра­ви, кључ­ни раз­лог“ ин­тер­вен­ци­је Се­вер­но­ а­тлант­ске али­јан­се на Ко­со­ву са­сто­јао у те­жњи НА­ТО-а „да на­мет­не сво­ју во­ љу ру­ко­во­ди­о­цу зе­мље чи­је је отво­ре­но од­би­ја­ње да се по­ко­ри нај­пре у Бо­сни, а за­тим и на Ко­со­ву, под­ри­ва­ло ауто­ри­ тет аме­рич­ке и европ­ске ди­пло­ма­ти­је, и ума­њи­ва­ло ути­цај са­мог НА­ТО-а“. Са тог гле­ди­шта трај­но вој­но при­с у­ство САД у цен­тру Бал­ка­на за­пра­во је иде­ ал­на мо­гућ­ност да се чи­тав ре­ги­он др­ жи на ни­ша­ну и да се та­ко аме­рич­ки ин­те­ре­си за­шти­те од мо­гу­ћих уну­тар­ по­ли­тич­ких ка­та­кли­зми. Ни­је слу­чај­ но што се у аме­рич­ким ме­ди­ји­ма ба­за „Бонд­стил“ та­ко ак­тив­но при­ка­зу­је као ан­ти­под Цен­тра за ван­ред­не си­т у­а­ци­је у Ни­шу ко­ји се фор­ми­ра уз уче­шће Ру­ си­је. Да­нас Ва­шинг­тон и Бри­сел вр­ше све ве­ћи при­ти­сак на Бе­о­град ка­ко би га при­мо­ра­ли да де­за­ву­и­ше срп­ско-ру­ске спо­ра­зу­ме ве­за­не за по­ме­ну­ти цен­тар, чи­ме би се из­бе­гло чак и при­вид­но вој­ но­по­ли­тич­ко при­с у­ство Ру­си­је у бли­ зи­ни Ко­со­ва. Аутор је док­тор исто­риј­ских на­у­ка, ви­ши на­уч­ни са­рад­ник Ин­сти­ту­та за сла­ви­сти­ку Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка и спољ­но­по­ли­тич­ки ко­мен­та­тор ра­ди­ја „Глас Ру­си­је“.

Ни­је слу­чај­но што се у аме­рич­ким ме­ди­ји­ма ба­за „Бонд­стил“ та­ко ак­тив­но при­ка­зу­је као ан­ти­под Цен­тра за ван­ред­не си­ту­а­ци­је у Ни­шу ко­ји се фор­ми­ра уз уче­шће Ру­си­је. Да­нас Ва­шинг­тон и Бри­сел вр­ше све ве­ћи при­ти­сак на Бе­о­град ка­ко би га при­мо­ра­ли да де­за­ву­и­ше срп­ско-ру­ске спо­ра­зу­ме ве­за­не за по­ме­ну­ти цен­тар, чи­ме би се из­бе­гло чак и при­вид­но вој­но­по­ли­тич­ко при­су­ство Ру­си­је у бли­зи­ни Ко­со­ва

погледи

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

Ру­ски усло­ви за од­ри­ца­ње од нај­о­па­сни­јег оруж­ја Ка­да је 19. ју­на 2013. др­жао го­вор ис­пред Бран­ден­бур­шке ка­пи­је у Бер­ли­ну, пред­сед­ник САД Ба­рак Оба­ма ни­је мо­гао за­о­би­ћи чи­ње­ ни­цу да је пре 50 го­ди­на Ке­не­ди на истом ме­сту одр­жао чу­ве­ни го­вор „Ich bin ein Ber­li­ner“ („Ја сам Бер­ли­ нац“), ма­шта­ју­ћи о све­т у без ну­кле­ ар­ног оруж­ја. Овог пу­та Ру­си­ја има сво­је усло­ве за та­кав свет - и њих је Оба­ма сва­ка­ко био све­стан. Ипак, и он има сво­је раз­ло­ге за та­кве из­ја­ве.

К

а­да је 19. ју­на 2013. др­жао го­ вор ис­пред Бран­ден­бур­шке ка­пи­је у Бер­ли­ну, пред­сед­ ник САД Ба­рак Оба­ма ни­је мо­гао за­о­би­ћи чи­ње­ни­цу да је пре тач­но 50 го­ди­на аме­ рич­ки пред­сед­ник Џон Ке­не­ди одр­жао у Бер­ли­ну свој чу­ве­ни го­вор „Ich bin ein Ber­li­ner“ („Ја сам Бер­ ли­нац“). Оба­ма је по­ме­нуо и фраг­мент Ке­не­ди­је­вог го­ во­ра у ко­ме је овај про­ре­као да ће на­сту­пи­ти „пра­вед­ни мир“ („pe­a­ce with ju­sti­ce“), да ће три­јум­фо­ва­ти сло­бо­да и да ће не­ста­ти ли­ни­је раз­ два­ја­ња ко­је по­сто­је у Хлад­ ном ра­т у. По Оба­ми­ном ми­шље­њу, тај „пра­вед­ни мир“ из­ме­ђу оста­лог под­ра­зу­ме­ва и пре­ ста­нак ши­ре­ња ну­кле­ар­ног оруж­ја у све­т у, сла­бље­ње уло­ге ну­кле­ар­ног оруж­ја у ну­кле­ар­ној док­три­ни САД, сма­ње­ње бро­ја спрем­ног стра­те­шког ну­кле­ар­ног на­о­ру­жа­ња Ру­си­је и САД за јед­ну тре­ћи­ну, сма­ње­ње ар­се­на­ла не­стра­те­шког ну­ кле­ар­ног оруж­ја (non­stra­te­ gic nuc­le­ar we­a­pons) Ру­си­је

и САД, спре­ча­ва­ње Ира­на да на­пра­ви ну­кле­ар­но оруж­је, ну­кле­ар­но раз­о­ру­жа­ ва­ње Се­вер­не Ко­ре­је и што ско­ри­ју ра­ти­ фи­ка­ци­ју Све­о­бу­хват­ног спо­ра­зу­ма о за­ бра­ни ну­кле­ар­них про­ба од стра­не САД. Сли­чан по­зив на ну­кле­ар­но раз­о­ру­жа­ва­ ње аме­рич­ки пред­сед­ник је упу­тио још у ма­ју 2009. у Пра­гу. Нај­ве­ћа за­слу­га та­ да­шњег Оба­ми­ног го­во­ра је об­на­вља­ње пре­го­во­ра о ну­кле­ар­ном раз­о­ру­жа­ва­њу, услед че­га је 2010. пот­пи­сан но­ви Спо­ра­ зум о огра­ни­ча­ва­њу стра­те­шког офан­ зив­ног на­о­ру­жа­ња (СТАРТ-3). Ме­ђу­тим, мно­ге дру­ге Оба­ми­не пра­шке те­зе ве­за­не за ну­кле­ар­но раз­о­ру­жа­ва­ње оста­ле су не­ре­а­ли­зо­ва­не. На при­мер, Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ ве још увек ни­с у ра­ти­фи­ко­ва­ле Све­о­бу­ хват­ни спо­ра­зум о за­бра­ни ну­кле­ар­них про­ба, што оне­мо­гу­ћа­ва ње­го­во сту­па­ње на сна­гу. Уоп­ште ни­с у за­по­че­ти пре­го­во­ ри ве­за­ни за Спо­ра­зум о за­бра­ни про­

из­вод­ње фи­си­о­ног ма­те­ри­ја­ла о ко­ме је Оба­ма го­во­рио 2009. Се­вер­на Ко­ре­ја је од та­да из­вр­ши­ла још две ну­кле­ар­не про­ бе, а сум­ње у ну­кле­ар­ни про­грам Ира­на са­да су још ве­ће. Чак је и но­ви СТАРТ, и по­ред свих по­зи­тив­них стра­на, по­ка­зао да ни Ру­си­ја ни САД у на­ред­ној де­це­ни­ји ни­с у спрем­не да сма­ње сво­је стра­те­шко на­о­ру­жа­ње ис­под ни­воа од­ре­ђе­ног још у Спо­ра­зу­му о сма­ње­њу стра­те­шких ну­ кле­ар­них по­тен­ци­ја­ла из 2002. Оба­ма је др­жао го­вор у Бер­ли­ну 19. ју­на, а ру­ко­вод­ство Ру­си­је је истог да­на из­ ја­ви­ло да су Оба­ми­ни пред­ло­зи у овом тре­нут­ку нео­ства­ри­ви. „Ми не мо­же­мо до­пу­сти­ти да се на­ру­ши ба­ланс си­сте­ ма стра­те­шког од­вра­ћа­ња и да се сма­њи ефи­ка­сност на­ших ну­кле­ар­них сна­га“, ре­као је пред­сед­ник Ру­си­је Вла­ди­мир Пу­ тин на са­ве­то­ва­њу ве­за­ном за др­жав­ни вој­но­ин­ду­стриј­ски про­грам. Исто­вре­ме­ но је за­ме­ник ми­ни­стра спољ­них по­сло­

Ка­ри­ка­ту­ра: Ни­јаз Ка­рим

Пи­ше: Алек­сан­др Кол­бин

13

погледи Ми не мо­же­мо до­пу­сти­ти да се на­ру­ши ба­ланс си­сте­ма стра­те­шког од­вра­ћа­ња и да се сма­њи ефи­ка­сност на­ших ну­кле­ар­них сна­га Вла­ди­мир Пу­тин, пред­сед­ник Ру­си­је ва Ру­си­је Сер­геј Рјаб­ков ре­као да Ру­си­ја не мо­же „бес­крај­но во­ди­ти би­ла­те­рал­не раз­го­во­ре са САД о сма­ње­њу и огра­ни­че­ њу ну­кле­ар­ног на­о­ру­жа­ња“, и да је „све ве­ћа по­тре­ба да про­цес раз­о­ру­жа­ва­ња по­ста­не све­стран“ (тј. да он тре­ба да се ти­че свих зе­ма­ља ко­је има­ју ну­кле­ар­но оруж­је, а не са­мо САД и Ру­си­је).

Ру­ски усло­ви

Све­стра­ност свих бу­ду­ћих пре­го­во­ра око ну­кле­ар­ног на­о­ру­жа­ња ни­је је­ди­ни услов ко­ји Ру­си­ја по­ста­вља на пу­т у да­љег сма­ње­ња свог ну­кле­ар­ног ар­се­на­ла. Ру­ ко­вод­ство Ру­си­је је по­сле 2009. не­ко­ли­ко пу­та по­ми­ња­ло те усло­ве. Пр­во, Ру­си­ја и САД за по­че­так тре­ба да ис­пу­не сво­је оба­ве­зе из но­вог Спо­ра­зу­ма о огра­ни­ча­ ва­њу стра­те­шког офан­зив­ног на­о­ру­жа­ ња, а пред­ви­ђе­ни рок за ис­пу­ње­ње тих оба­ве­за ис­ти­че тек 2018. Дру­го, би­ло ка­кво сма­ње­ње не­стра­те­шког ну­кле­ар­ ног на­о­ру­жа­ња, ко­је је Оба­ма по­ми­њао у Бер­ли­ну, би­ће мо­гу­ће тек по­што аме­ рич­ко не­стра­те­шко ну­кле­ар­но оруж­је бу­де укло­ње­но из Евро­пе. Тре­ће, сва­ко бу­ду­ће сма­ње­ње ну­кле­ар­ног на­о­ру­жа­ња тре­ба да се спро­во­ди у кон­тек­сту ме­ра ко­је спре­ча­ва­ју да се оруж­је раз­ме­шта у ко­смо­с у и огра­ни­ча­ва­ју раз­вој стра­ те­шког кон­вен­ци­о­нал­ног на­о­ру­жа­ња и раз­вој гло­бал­ног си­сте­ма про­ти­вра­кет­не од­бра­не (ПРО) САД. Дру­гим ре­чи­ма, од­го­вор Ру­си­је на Оба­ ми­не пред­ло­ге фор­му­ли­сан је још пре не­го што их је он по­но­вио у Бер­ли­ну и сво­ди се на то да Ру­си­ја не­ће сма­њи­ти сво­је стра­те­шке ну­кле­ар­не сна­ге до 2018, а не­стра­те­шко ну­кле­ар­но на­о­ру­жа­ње не­ ће сма­њи­ти до­кле год САД др­же у Евро­пи сво­је не­стра­те­шко ну­кле­ар­но на­о­ру­жа­ње и од­го­ва­ра­ју­ћу ин­фра­струк­т у­ру. По­сле 2018. ће сма­ње­ње по­ста­ти мо­гу­ће уко­ ли­ко бу­де ре­шен про­блем ПРО и ако се огра­ни­чи раз­вој ко­смич­ког на­о­ру­жа­ња 14

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

и стра­те­шког кон­вен­ци­о­нал­ног на­о­ру­ жа­ња, и под усло­вом да се у про­цес раз­ о­ру­жа­ва­ња укљу­че дру­ге ну­кле­ар­не си­ле. Оба­ма је сва­ка­ко знао за те усло­ве ка­да је у Бер­ли­ну го­во­рио о раз­о­ру­жа­ва­њу. Ка­кав је он­да био циљ ње­го­вих ини­ци­ ја­ти­ва? Пр­во, прак­тич­ни по­те­зи у обла­ сти кон­тро­ле ну­кле­ар­ног на­о­ру­жа­ња и са­ма ре­то­ри­ка раз­о­ру­жа­ва­ња и да­ље су ње­го­ви глав­ни спољ­но­по­ли­тич­ки аду­ти. Дру­го, у Бер­ли­ну се Оба­ма по­зи­ци­о­ни­ рао као иде­о­лог и гра­ди­тељ „пра­вед­ног ми­ра“ ко­ји је још Ке­не­ди про­ри­цао. А „пра­вед­ни мир“ по Оба­ми­ном схва­та­њу „зна­чи те­жњу ка без­бед­но­сти све­та без ну­кле­ар­ног оруж­ја, и ни­је ва­жно ко­ли­ко да­ле­ко мо­же би­ти оства­ре­ње тог сна“. Он је још у Пра­гу при­знао да је свет без ну­кле­ар­ног оруж­ја циљ ко­ји не мо­же би­ти до­стиг­нут бр­зо и мо­жда не­ће би­ ти до­стиг­нут за ње­го­вог жи­во­та. Оба­ма као пра­ви иде­а­ли­ста ве­ро­ват­но оче­ку­је да ће се кроз 50 го­ди­на дру­ги аме­рич­ ки пред­сед­ник се­ти­ти бер­лин­ског го­во­ ра са­да­шњег пред­сед­ни­ка САД, а он ће већ ста­ја­ти на пра­гу све­та без ну­кле­ар­ног оруж­ја. Ако се већ по­кре­ће би­ло ка­ква ини­ци­ ја­ти­ва у та­ко сло­же­ној сфе­ри ка­ква је раз­о­ру­жа­ва­ње, он­да је нео­п­ход­но би­ти „иде­а­ли­ста без илу­зи­ја“, ка­ко је за се­бе јед­ном при­ли­ком ре­као Ке­не­ди. Су­де­ћи по из­ја­ва­ма ру­ко­вод­ства Ру­си­је ко­је су усле­ди­ле од­мах по­сле Оба­ми­них пред­ло­ га, „пра­вед­ни мир у све­т у“ и „свет сло­бо­ дан од ну­кле­ар­ног оруж­ја“ о ко­ме го­во­ри Оба­ма за са­да је ипак са­мо иде­ал ко­ји не­ма ни­ка­кве ве­зе са ре­ал­ним ин­те­ре­ си­ма и мо­гућ­но­сти­ма ње­го­вих бу­ду­ћих ста­нов­ни­ка. Аутор је ко­ор­ди­на­тор про­гра­ма „Ру­си­ја и ну­кле­ар­но раз­о­ру­жа­ње“ и са­рад­ник Ру­ског цен­тра за по­ли­тич­ка ис­тра­жва­ња (ПИР Цен­тра).

Би­ло ка­кво сма­ње­ње не­стра­те­шког ну­кле­ар­ног на­о­ру­жа­ња, ко­је је Оба­ма по­ми­њао у Бер­ли­ну, би­ће мо­гу­ће тек по­што аме­рич­ко не­стра­те­шко ну­кле­ар­но оруж­је бу­де укло­ње­но из Евро­пе

Мол­да­ви­ја и но­ва ли­ца бу Пи­ше: Дми­триј Ба­бич

Еска­ла­ци­ју на­пе­то­сти из­ме­ђу ма­ ле пoстсовјетске ре­пу­бли­ке Мол­да­ ви­је и Прид­ње­стро­вља, от­це­пље­не обла­сти ко­ја је 1990. од­би­ла да се одво­ји од Со­вјет­ског Са­ве­за, нај­ве­ ћи део за­пад­них ме­ди­ја и зва­нич­ ни­ка у струк­т у­ра­ма ЕУ пред­ста­вља као још јед­ну де­мон­стра­ци­ју „им­ пе­ри­јал­не“ по­ли­ти­ке Ру­си­је у том ре­ги­о­ну.

У

Евро­пи се углав­ном иг­но­ ри­ше чи­ње­ни­ца да су вла­ сти Прид­ње­стро­вља још у вре­ме крат­ког ра­та из 1992. са­ме до­не­ле од­лу­ку да се ус­ по­ста­ве гра­нич­ни пре­ла­зи на де­мар­ка­ци­о­ној ли­ни­ји ко­ја одва­ја Прид­ње­стро­вље од остат­ка Мол­да­ви­је. Бри­сел и оста­ле европ­ске пре­сто­ни­це си­т у­а­ци­ју у но­вим не­за­ви­сним др­жа­ва­ ма још увек по­сма­тра­ју на ста­ри на­чин, као ди­хо­то­ми­ју: „ло­ши“ про­ру­ски сто­је на­с у­прот „про­гре­сив­них“ про­за­пад­них „ре­жи­ма“. У не­ко­ли­ко ли­сто­ва об­ја­вље­но је да је са­да­шња фа­за про­ме­на за­пра­во по­че­ ла од апри­ла, ка­да је у мол­дав­ској пре­ сто­ни­ци Ки­ши­њо­ву до­не­та од­лу­ка о огра­ни­ча­ва­њу пра­ва гра­ђа­ни­ма Ру­си­је ко­ји жи­ве у Прид­ње­стро­вљу – ра­ди се о око 150.000 љу­ди, што чи­ни че­твр­ти­ ну та­мо­шњег ста­нов­ни­штва. Мол­дав­ ске вла­сти на­ве­ле су ка­ко је то учи­ње­но за­рад „ус­по­ста­вља­ња ре­да“ на бу­ду­ћој ис­точ­ној гра­ни­ци Европ­ске уни­је, ко­ јој Мол­да­ви­ја пла­ни­ра да се при­дру­ жи. „У Прид­ње­стро­вљу се ске­ни­ра­ње и про­ве­ра ру­ских па­со­ша на гра­нич­ним пре­ла­зи­ма до­жи­вља­ва као по­тез ко­ји је Мол­да­ви­ја учи­ни­ла у ци­љу при­бли­же­ ња ЕУ и по­тен­ци­јал­не ин­те­гра­ци­је са Ру­му­ни­јом, а ко­ји је уда­ља­ва од Прид­ ње­стро­вља, Ру­си­је и Укра­ји­не“, ко­мен­ та­ри­ше Све­тла­на Гра­мо­ва, спе­ци­ја­ли­ста за Мол­да­ви­ју и ду­го­го­ди­шњи ста­нов­ ник Прид­ње­стро­вља, ко­ја са­да пи­ше за мо­сков­ску „Не­за­ви­си­му га­зе­т у“. За

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

Прид­ње­стро­вље: у­де ста­ра не­при­ја­тељ­ства ди­на бур­них про­ме­на у Ста­љи­но­вом Со­ вјет­ском Са­ве­зу до­ве­ло је до то­га да се и овај део Мол­да­ви­је ве­о­ма из­ме­ни. Ста­ нов­ни­штво Прид­ње­стро­вља ко­је чи­ни ме­ша­ви­на Мол­да­ва­ца, Ру­са и Укра­ји­на­ца ре­а­го­ва­ло је ве­о­ма за­бри­ну­то на гла­си­не о „по­нов­ном ује­ди­ње­њу“ са Ру­му­ни­јом по­чет­ком 1990-их, ка­да je по­сле рас­па­да

Ка­ри­ка­ту­ра: Ни­јаз Ка­рим

Прид­ње­стро­вље то зна­чи по­тре­бу да оја­ ча још увек не­зва­нич­ну „уну­тар­мол­дав­ ску“ гра­ни­цу и да се спре­ма за евен­т у­ал­ ни но­ви су­коб. У обла­сти да­на­шњег Прид­ње­стро­вља име­ђу 1920-их и 1940-их по­сто­ја­ла је ма­ла мол­дав­ска ауто­но­ми­ја уну­тар та­ да­шње со­вјет­ске Укра­ји­не. Два­де­сет го­

Бри­сел и оста­ле европ­ске пре­сто­ни­це си­ту­а­ци­ју у но­вим не­за­ви­сним др­жа­ва­ма још увек по­сма­тра­ју на ста­ри на­чин, као ди­хо­то­ми­ју: „ло­ши“ про­ру­ски сто­је на­су­прот „про­гре­сив­них“ про­за­пад­них „ре­жи­ма“

Прид­ње­стров­ска Мол­дав­ска Ре­пу­бли­ка Прид­ње­стро­вље (Прид­ње­стров­ска Мол­дав­ска Ре­пу­бли­ка) је те­ри­то­ри­ја не­ка­да­ шње чла­ни­це СССР-а, Мол­дав­ске ССР, ко­ја је кра­јем 1990. од­би­ла да се одво­ји од Со­вјет­ског Са­ве­за и уђе у са­став но­во­фор­ми­ра­не не­за­ви­сне Мол­да­ви­је. Сле­де­ће го­ди­не је те­ри­то­ри­ја про­гла­си­ла не­за­ви­сност од Мол­да­ви­је. Су­коб са Мол­да­ви­јом је 1992. пре­ра­стао у рат ко­ји је за­вр­шен ин­тер­вен­ци­јом ру­ске вој­ске под ко­ман­дом ге­не­ра­ла Алек­сан­дра Ле­бе­да. Од та­да Мол­да­ви­ја ви­ше вој­но и ад­ми­ни­стра­тив­но не кон­тро­ли­ше Прид­ње­стро­вље. Ма­лу са­мо­про­гла­ше­ ну др­жа­ву (4.163 ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра, 518.000 ста­нов­ни­ка) за са­да при­зна­ју са­мо дру­ге не­при­зна­те или де­ли­мич­но при­зна­те др­жа­ве: Ре­пу­би­ка На­гор­ноКа­ра­бах, Ап­ха­зи­ја и Ју­жна Осе­ти­ја. На те­ри­то­ри­ји Прид­ње­стро­вља рас­по­ре­ђе­ на је ми­ров­на ми­си­ја, у ко­јој тре­ћи­ну чи­не ру­ски вој­ни­ци. Ру­ска реч

Со­вјет­ског Са­ве­за бр­зо на­ста­ла но­ва ге­ о­по­ли­тич­ка ре­ал­ност. Ова за­бри­ну­тост би­ла је узрок крат­ког ра­та 1992, по­сле ко­ га се „пост­со­вјет­ска ла­ва“ на не­ко вре­ме за­у­ста­ви­ла, ка­да је ре­ка Дње­стар по­ста­ла гра­ни­ца из­ме­ђу Мол­да­ви­је и још увек не­ при­зна­те др­жа­ве Прид­ње­стро­вље. Од та­да је учи­ње­но не­ко­ли­ко по­ку­ша­ја да се овај про­блем ре­ши у окви­ру тзв. „5+2 пре­го­во­ра“ (Мол­да­ви­ја и Прид­ње­стро­ вље су две стра­не у пре­го­во­ри­ма; Ру­си­ја, Укра­ји­на и ОЕБС су по­сред­ни­ци; ЕУ и САД на­ла­зе се у уло­зи по­сма­тра­ча). За­ пад­ни сте­ре­о­ти­пи у ве­зи са овим пи­та­ њем ни­с у у скла­ду са чи­ње­ни­ца­ма. На при­мер, про­ме­њен је пред­сед­ник – Јев­ге­ ниј Шев­чук је на на­пе­тим пред­сед­нич­ким из­бо­ри­ма 2011. по­бе­дио ду­го­го­ди­шњег ло­кал­ног пред­сед­ни­ка Иго­ра Смир­но­ва, ко­га је за­пад­на штам­па опи­си­ва­ла као „дик­та­то­ра со­вјет­ског сти­ла“. Пред­ра­с у­де и да­нас на­ста­вља­ју да бло­ ки­ра­ју пут ка про­на­ла­же­њу мир­ног ре­ ше­ња. До­бар и опе­ра­ти­ван од­нос ко­ји су – пре рас­па­да мол­дав­ске вла­да­ју­ће ко­ а­ли­ци­је од пре не­ко­ли­ко сед­ми­ца – ус­ по­ста­ви­ли пред­сед­ник Прид­ње­стро­вља Јев­ге­ниј Шев­чук и мол­дав­ски пре­ми­јер Влад Фи­лат, ни­је га­ран­ци­ја да ће се спре­ чи­ти но­ва по­тен­ци­јал­на „еруп­ци­ја мол­ дав­ског вул­ка­на“. За­пра­во, ин­си­сти­ра­ње ЕУ да се убр­за ре­ша­ва­ње овог про­бле­ма, уз обе­ћа­ња да ће Мол­да­ви­ја у том слу­ ча­ју би­ти на­гра­ђе­на при­кљу­чи­ва­њем ЕУ, мо­же да има не­га­ти­ван ефе­кат. Ка­ко би до­шло до на­прет­ка не сме­ју се од­ба­ци­ти ком­про­ми­сна ре­ше­ња. Дми­триј Ба­бич је ана­ли­ти­чар ра­диоста­ни­це „Глас Ру­си­је“, а ње­го­ви ко­мен­та­ри ге­о­по­ли­тич­ких пи­та­ња об­ја­вље­ни су у број­ним свет­ским ме­ди­ји­ма, укљу­чу­ју­ћи BBC и RT. 15

погледи

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

Пи­ше: Сер­геј Пе­ту­хов

Ка­та­ри­на Ве­ли­ка је пре 230 го­ди­ на при­по­ји­ла Крим Ру­си­ји ра­том, а 1954. Ру­си­ја га је из­гу­би­ла у ми­ ру - „из чи­ста ми­ра“. Сер­геј Пе­т у­ хов, ана­ли­ти­чар РИА „Но­во­сти“, об­ја­шња­ва да се, ко­ли­ко год то из­ гле­да­ло па­ра­док­сал­но, Крим­ско по­лу­о­стр­во мо­же ле­гал­ним пу­тем вра­ти­ти у са­став на­ше зе­мље са­мо ако се прет­ход­но про­гла­си не­ва­же­ ћим ма­ни­фест Ка­та­ри­не Ве­ли­ке о при­па­ја­њу Кри­ма Ру­си­ји.

К

о­ли­ко год то из­гле­да­ло па­ ра­док­сал­но, Крим­ско по­ лу­о­стр­во мо­же да се вра­ти у са­став Ру­си­је са­мо ако се прет­ход­но про­гла­си не­ва­ же­ћим ма­ни­фест Ка­та­ри­не II о при­па­ја­њу Кри­ма Ру­си­ји, пот­пи­сан пре 230 го­ди­на, 19. апри­ла (8. апри­ла по ста­ром ка­лен­да­ру) 1783.

Из­бо­ри но­вог ка­на

Пре не­го што об­ја­сни­мо овај на пр­ви по­ глед па­ра­док­сал­ни за­кљу­чак, не би би­ло ло­ше да се ма­ло при­се­ти­мо по­је­ди­них исто­риј­ских до­га­ђа­ја. Да­кле, пре 230 го­ди­на, „по ду­жно­сти ... ста­ра­ња за до­бро­бит и моћ Отаџ­би­не и за ње­ну ве­ћу ко­рист и без­бед­ност“, ца­ри­ца Ка­та­ри­на Ве­ли­ка „од­лу­чи да под власт На­шу узме по­лу­о­стр­во Крим­ско“. Ова ме­ра је, по ца­ри­чи­ним ре­чи­ма, би­ла из­ну­ђе­на. У свом ма­ни­фе­сту она де­таљ­но об­ја­шња­ва шта ју је при­мо­ра­ло да та­ко по­сту­пи са Кри­мом. По­ли­тич­ке ели­те по­ лу­о­стр­ва ни­с у схва­ти­ле ка­кве по­год­но­ сти им пру­жа ауто­но­ми­ја у окви­ру Ру­ске Им­пе­ри­је, тј. ста­т ус „обла­сти сло­бод­не и не­за­ви­сне“, и пре­зре­ле су „сло­бо­ду да на ме­сто Са­хиб-Ги­ра­ја иза­бе­ру дру­гог за­ко­ ни­тог ка­на“. Да би обез­бе­ди­ла сло­бо­ду и тран­спа­рент­ност из­бо­ра но­вог ка­на Ша­ хин-Ги­ра­ја, Ка­та­ри­на је мо­ра­ла „да по­ кре­не вој­ну си­лу На­шу, да у нај­с у­ро­ви­је вре­ме по­ша­љу зна­тан кор­пус на Крим, да га та­мо ду­го др­же, и нај­зад, да де­лу­ју про­тив по­бу­ње­ни­ка си­лом оруж­ја, због че­га ума­ло не бук­ну но­ви рат са Пор­том Осман­лиј­ском“. При то­ме је др­жав­ни бу­ џет имао „ве­ли­ке из­дат­ке, ко­ји су по тач­ ном про­ра­чу­ну из­но­си­ли пре­ко два­на­ест ми­ли­о­на ру­ба­ља“, на­гла­си­ла је Ка­та­ри­на. Све у све­му, ка­ко пи­ше ца­ри­ца у ма­ни­ фе­сту, „овај по­сту­пак по­ни­шта­ва На­ше 16

Иван Ај­ва­зов­ски: Б (од­но­сно 30) но­вем­бра Не­ки исто­ри­ча­ри с по­слу­жио к

Ка­та­ри­на Ве­ли­ка у ру­ској оде­жди. Рад не­по­зна­тог умет­ни­ка (око 1780)

Мо­же ли се Крим л пу­тем вра­ти­ти Ру­с ра­ни­је оба­ве­зе о сло­бо­ди и не­за­ви­сно­сти та­тар­ских на­ро­да“ и „да­је Нам сва пра­ва“ да „узме­мо под На­шу власт по­лу­о­стр­во Крим­ско“.

По­ли­тич­ки ка­ран­тин

„Но­вим На­шим по­да­ни­ци­ма“, ка­ко је Ка­ та­ри­на на­зи­ва­ла та­тар­ско ста­нов­ни­штво Кри­ма, пред­ло­же­но је „да се по вер­но­сти, усрд­но­сти и уљуд­но­сти угле­да­ју на ста­ ре На­ше по­да­ни­ке и за­слу­же за­јед­но са њи­ма На­шу Цар­ску ми­лост и ште­дрост“. Кне­зу По­тем­ки­ну је дис­крет­но по­ве­ре­но да код Та­та­ра про­бу­ди же­љу за „за­слу­жи­ ва­њем ми­ло­сти“. Већ 10. ју­ла Ка­та­ри­на је до­би­ла од ње­га пи­смо: „Све углед­не лич­но­сти су већ по­ло­жи­ле за­кле­тву, са­да ће и сви оста­ли сле­ди­ти њи­хов при­мер“. Они­ма ко­ји су упор­но од­би­ја­ли цар­ску ми­лост, нај­све­тли­ји кнез је „дао сло­бо­ду

да на­пу­сте Крим и пре­се­ле се где ко же­ ли“, с тим што је „оним Та­та­ри­ма ко­ји су оти­шли са Кри­ма“ по­вра­так био оне­мо­ гу­ћен због ка­ран­ти­на, јер је у Хер­сон­ској обла­сти та­да бе­сне­ла епи­де­ми­ја ку­ге. По­ тем­ки­но­ви за­штит­ни од­ре­ди пу­шта­ли су на Крим са­мо „при­род­не Ру­се“, „дон­ске ко­за­ке и Ма­ло­ру­се ко­ји же­ле да жи­ве на Кри­му“, као и „оста­ле сло­бод­не хри­шћа­ не: Гр­ке, Јер­ме­не, Вла­хе и Бу­га­ре“. Све што се да­ље де­ша­ва­ло до­бро је по­ зна­то. Крим је ушао у са­став Та­у­риј­ске гу­бер­ни­је, а за­тим, по­сле ни­за сит­них не­ спо­ра­зу­ма у вре­ме Ру­ског гра­ђан­ског ра­ та, и у са­став Ру­ске Со­вјет­ске Фе­де­ра­тив­ не Со­ци­ја­ли­стич­ке Ре­пу­бли­ке (РСФСР), за­тим (го­ди­ну да­на по­сле смр­ти Ста­љи­ на) Укра­јин­ске Со­вјет­ске Со­ци­ја­ли­стич­ ке Ре­пу­бли­ке (УС­СР), да би се на кра­ју на­шао у са­ста­ву не­за­ви­сне Укра­ји­не, и то

Мла­ки по­ку­ша­ји Ру­си­је да по­вра­ти Крим увек су би­ли чи­сто де­кла­ра­тив­ни и углав­ном су се сво­ди­ли на апе­ло­ва­ње на са­вест Укра­ји­на­ца, у сми­слу: „вра­ти­те нам Крим, и са­ми зна­те да је наш, а не ваш, да га је на­ша ма­ту­шка ца­ри­ца при­по­ји­ла на­шој, а не ва­шој те­ри­то­ри­ји, и да вам га је за­тим по­кло­нио Ни­ки­та Хру­шчов, ко­ји је у том тре­нут­ку очи­глед­но био пи­јан“

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

Бит­ка за Си­но­пу (1853). У Би­ци за Си­но­пу, ко­ја се од­и­гра­ла 18. а 1853, Ру­си­ја је уни­шти­ла тур­ску фло­ту за са­мо не­ко­ли­ко са­ти. сма­тра­ју ову бит­ку пр­вим су­ко­бом Крим­ског ра­та. Овај на­пад је као по­вод Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји и Фран­цу­ској да об­ја­ве рат Ру­си­ји

ле­гал­ним си­ји? са ста­т у­сом Ауто­ном­не Ре­пу­бли­ке Крим (АРК), при­лич­но чуд­ним за уни­тар­ну др­ жа­ву ка­ква је Укра­ји­на. .

Одва­ја­ње Кри­ма

Мла­ки по­ку­ша­ји Ру­си­је да по­вра­ти Крим увек су би­ли чи­сто де­кла­ра­тив­ни и углав­ ном су се сво­ди­ли на апе­ло­ва­ње на са­ вест Укра­ји­на­ца, у сми­слу: „вра­ти­те нам Крим, и са­ми зна­те да је наш, а не ваш, да га је на­ша ма­т у­шка ца­ри­ца при­по­ји­ла на­шој, а не ва­шој те­ри­то­ри­ји, и да вам га је за­тим по­кло­нио Ни­ки­та Хру­шчов, ко­ји је у том тре­нут­ку очи­глед­но био пи­јан“. Указ Пре­зи­ди­ју­ма Вр­хов­ног Со­вје­та СССР-а од 19. фе­бру­а­ра 1954. о пре­да­ ји Крим­ске обла­сти из са­ста­ва РСФСР у са­став УС­СР про­у­ча­ван је го­то­во под лу­пом, али пре­ма ме­ђу­на­род­ном пра­ву не по­сто­је ни­ка­кви раз­ло­зи да се он по­ ни­шти. У тре­нут­ку ње­го­вог до­но­ше­ња Укра­јин­ска Со­вјет­ска Со­ци­ја­ли­стич­ка Ре­пу­бли­ка би­ла је исто та­ко ре­пу­бли­ка у са­ста­ву Со­вјет­ског Са­ве­за као и РСФСР, и чак је има­ла свог пред­став­ни­ка у УН. Ни­с у уро­ди­ли пло­дом ни по­ку­ша­ји да Ру­си­ја из­ву­че бар Се­ва­сто­пољ. У по­ме­ ну­том ука­зу не­ма ни ре­чи о ње­му. У Ру­си­ји је бол због гу­бит­ка Кри­ма вре­ ме­ном по­чео да је­ња­ва, али је све­оп­ште ра­с у­ло на са­да већ укра­јин­ском по­лу­о­ стр­ву увек иза­зи­ва­ло сна­жан осе­ћај са­ тис­фак­ци­је, док су зло­на­мер­ни по­те­зи

про­тив на­ше Цр­но­мор­ске фло­те до­че­ки­ ва­ни са исто то­ли­ко сна­жним осе­ћа­јем искре­ног не­го­до­ва­ња. По­сте­пе­но је по­ста­ло ја­сно да има­мо бар јед­ну гла­во­бо­љу ма­ње, тј. не мо­ра­мо да ре­ша­ва­мо про­блем крим­ских Та­та­ра ко­ји су се вра­ти­ли у по­стој­би­ну. Али ка­да су Та­та­ри с вре­ме­на на вре­ме, тј. у про­ле­ће, на го­ди­шњи­цу при­па­ја­ња Кри­ма Ру­си­ји, јав­но спа­љи­ва­ли Ка­та­ри­нин ма­ни­фест, а зва­нич­не укра­јин­ске вла­сти на све то гле­да­ле кроз пр­сте, тј. ни­с у оштро ре­а­го­ ва­ле, гра­ђа­ни Ру­си­је су по­но­во не­го­до­ва­ ли због очи­глед­не исто­риј­ске не­прав­де. Ме­ђу­тим, уза­луд су не­го­до­ва­ли, јер са гле­ди­шта ме­ђу­на­род­ног пра­ва упра­во по­ни­шта­ва­ње до­ку­мен­та ко­јим се Ве­ли­ ко­ру­си то­ли­ко по­но­се (ма­ни­фе­ста Ка­та­ ри­не Ве­ли­ке) је­ди­ни је ле­ги­ти­ман пут за по­вра­так Кри­ма у са­став Ру­си­је.

Тај­на ма­ни­фе­ста

Са прав­ног ста­но­ви­шта про­гла­ша­ва­ње ма­ни­фе­ста не­ва­же­ћим зна­чи­ло би да ауто­мат­ски сту­па на сна­гу Ку­чук-Кај­нар­ џиј­ски ми­ров­ни спо­ра­зум из 1774, и да Крим пре­ла­зи у са­став Ру­си­је са ста­т у­сом крим­ско-та­тар­ске ауто­ном­не обла­сти. Обра­ти­те па­жњу: не у са­став Укра­ји­не, јер је Укра­ји­на у то до­ба и са­ма би­ла ауто­ ном­на област Ру­ске Им­пе­ри­је, као што је био та­тар­ски Крим. Не би се мо­ра­ло сми­шља­ти чак ни име за но­ву ру­ску ауто­ном­ну област, јер већ

по­сто­ји на­зив „АРК“. Мо­гла би се са­мо до­да­ти по­вла­ка и тран­сли­те­ра­ци­ја на­ зи­ва на је­зи­ку крим­ских та­та­ра (као Са­ ха и Ма­риј-Ел у ја­кут­ској или ма­риј­ској ва­ри­јан­ти у Ру­ској Фе­де­ра­ци­ји), и он­да би на­зив из­гле­дао ова­ко: АРК – Ку­и­рим џум­ху­ри­ет (Къ­ы­рым джум­ху­ри­ет). По­ред то­га, ни­ка­ко не би би­ло мо­гу­ће до­ зво­ли­ти Та­та­ри­ма да у ис­тој ва­три спа­ле Ка­та­ри­нин ма­ни­фест и Ку­чук-Кај­нар­џиј­ ски спо­ра­зум, јер би уки­да­њем оба ова до­ку­мен­та сту­пио на сна­гу три­ла­те­рал­ни Бах­чи­са­рај­ски спо­ра­зум из 1681. из­ме­ђу Мо­скве, Истам­бу­ла и та­тар­ског Кри­ма, по ко­ме меџ­лис као за­ко­ни­ти пред­став­ник крим­ских Та­та­ра до­би­ја ју­рис­дик­ци­ју от­ при­ли­ке над тре­ћи­ном са­да­шње Укра­ји­не. Пре­ма то­ме, укра­јин­ски на­ци­о­на­ли­сти не би тре­ба­ло да скр­на­ве спо­ме­ни­ке на­ ше ца­ри­це, не­го да по­ла­жу на њих цве­ће сва­ког 19. апри­ла. Дру­гим ре­чи­ма, бо­ље је не ди­ра­ти у ма­ ни­фе­сте, спо­ра­зу­ме и ука­зе ко­ји се ти­ чу Кри­ма, јер то са­мо иза­зи­ва по­мет­њу. Уоста­лом, ти до­ку­мен­ти и ни­с у од­лу­чи­ ва­ли ко­ме ће при­па­сти власт на Кри­му. О то­ме је увек, по тер­ми­но­ло­ги­ји са­ме ца­ри­ це, од­лу­чи­вао „зна­тан кор­пус“ ору­жа­них сна­га, упу­ћен на по­лу­о­стр­во „у нај­с у­ро­ ви­је вре­ме“. Са­да вре­ме ни­је нај­с у­ро­ви­је, и за­то је 230-го­ди­шњи­ца ма­ни­фе­ста Ка­та­ ри­не Ве­ли­ке са­мо по­вод да се при­се­ти­мо тог ју­нач­ког пе­ри­о­да на­ше исто­ри­је. Аутор је до­пи­сник РИА „Но­во­сти“.

УКАЗ ПРЕ­ЗИ­ДИ­ЈУ­МА ВР­ХОВ­НОГ СО­ВЈЕ­ТА СССР-а О ПРЕ­ДА­ЈИ КРИМ­СКЕ ОБЛА­СТИ ИЗ СА­СТА­ВА РУ­СКЕ СФСР У СА­СТАВ УКРА­ЈИН­СКЕ ССР 19. фе­бру­ар 1954. Узи­ма­ју­ћи у об­зир је­дин­ство еко­но­ми­је, те­ри­то­ри­јал­ну бли­скост и те­сне при­ вред­не и кул­тур­не ве­зе из­ме­ђу Крим­ске обла­сти и Укра­јин­ске Со­вјет­ске Со­ци­ ја­ли­стич­ке Ре­пу­бли­ке, Пе­зи­ди­јум Вр­хов­ног Со­вје­та Са­ве­за Со­вјет­ских Со­ци­ја­ ли­стич­ких Ре­пу­бли­ка ДО­НО­СИ ОД­ЛУ­КУ: По­твр­ди­ти за­јед­нич­ку пред­став­ку Пре­зи­ди­ју­ма Вр­хов­ног Со­вје­та РСФСР и Пре­зи­ди­ју­ма Вр­хов­ног Со­вје­та УС­СР о пре­да­ји Крим­ске обла­сти из са­ста­ва Ру­ске Со­вјет­ске Фе­де­ра­тив­не Со­ци­ја­ли­стич­ке Ре­пу­бли­ке у са­став Укра­јин­ске Со­вјет­ске Со­ци­ја­ли­стич­ке Ре­пу­бли­ке. Пред­сед­ник Пре­зи­ди­ју­ма Вр­хов­ног Со­вје­та СССР-а К. Во­ро­ши­лов Се­кре­тар Пре­зи­ди­ју­ма Вр­хов­ног Со­вје­та СССР-а Н. Пе­гов Мо­сква, Кремљ, 19. фе­бру­ар 1954. Об­ја­вљен у ли­сту „Прав­да Укра­ји­не“ 1954, 27. фе­бру­а­ра; у ли­сту „Ве­до­мо­сти Вр­хов­ног Со­вје­та Са­ве­за Со­вјет­ских Со­ци­ја­ли­стич­ких Ре­пу­бли­ка“ 1954, 9. мар­та (N 4). С. 147 (N 64). Указ ко­јим је 19. фе­бру­а­ра 1954, у вре­ме Ни­ки­те Хру­шчо­ва, не­пу­ну го­ди­ну да­на по­сле смр­ти Ста­љи­на, Крим пре­дат у са­став Укра­јин­ске ССР

17

војска

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

Про­тив­а­ви­он­ски ра­кет­ни си­стем С-300В. На фо­то­гра­фи­ји: вој­не ве­жбе бе­ло­ру­ске ар­ми­је у Ру­си­ји (Астра­хан­ска област, по­ли­гон „Ашу­лук“)

Пи­ше: Иван Ни­ко­ла­јев

С-300 при­па­да фа­ми­ли­ји со­вјет­ ских, а за­тим и ру­ских про­тив­а­ви­он­ ских ра­кет­них си­сте­ма. „Ру­ска реч“ је при­пре­ми­ла пре­глед не­ко­ли­ко мо­ ди­фи­ка­ци­ја си­сте­ма ко­ји ових да­на при­вла­чи по­себ­ну па­жњу свет­ске јав­но­сти у ве­зи са спрем­но­шћу Ру­ си­је да вла­ди у Да­ма­ску ис­по­ру­чи С-300 за од­бра­ну си­риј­ског не­ба од ави­ја­ци­је и ра­ке­та би­ло ког по­тен­ ци­јал­ног про­тив­ни­ка.

Исто­ри­ја на­стан­ка

Због све ве­ћих мо­гућ­но­сти сред­ста­ва ва­ зду­шног осма­тра­ња ја­вља­ња и на­во­ђе­ња 18

(ВО­ЈИН), укљу­чу­ју­ћи и по­ја­ву стра­те­ шке кр­ста­ре­ће ра­ке­те ALKM (air-la­un­ ched cru­i­se mis­si­le), го­то­во исто­вре­ме­ но са ра­дом на ства­ра­њу ра­кет­ног ПВО си­сте­ма „Па­три­от“ на За­па­ду, у Со­вјет­ ском Са­ве­зу се кра­јем 1960-их по­че­ло са ра­дом на но­вом про­тив­а­ви­он­ском ра­кет­ном си­сте­му са до­ме­том деј­ства око 100 km. На­пра­вљен је као уни­вер­зал­ни (про­тив­ а­ви­он­ски и про­ти­вра­кет­ни) си­стем под на­зи­вом С-300. Пр­ва те­сти­ра­ња оба­вље­ на су сре­ди­ном 1970-их.

На­ме­на и ка­рак­те­ри­сти­ке

Пр­ви ра­кет­ни ПВО си­стем сред­њег до­ме­ та С-300 на­ме­њен је за од­бра­ну ва­жних ад­ми­ни­стра­тив­них, ин­ду­стриј­ских и вој­

РИА Новости / Иван Руднев

C-300, ноћ­на ге­не­ра­ла НА Це­на ком­пле­та С-300ПМУ1 (са 12 лан­сир­них уре­ђа­ја у ком­пле­ту) из­но­си 115 ми­ли­о­на до­ла­ра. Овај ауто­ма­ти­зо­ва­ни си­стем, от­по­ран на оме­та­ње, мо­же се при­ме­њи­ва­ти ауто­ном­но и у са­ста­ву гру­па­ци­је ПВО. По ни­зу основ­них пер­фор­ман­си С-300 над­ма­шу­је свог аме­рич­ког кон­ку­рен­та – си­стем „Па­три­от“ них обје­ка­та од на­па­да из ва­зду­ха ави­ о­ни­ма стра­те­шке и так­тич­ке ави­ја­ци­је, као и кр­ста­ре­ћим и аеро­ба­ли­стич­ким ра­ке­та­ма. Овај си­стем по­стао је осно­ ва про­тив­а­ви­он­ских ра­кет­них је­ди­ни­ца про­тив­ва­зду­шне од­бра­не зе­мље од 1975. Су­штин­ска ка­рак­те­ри­сти­ка овог си­сте­ма је ви­ше­ка­нал­ност ко­ја омо­гу­ћа­ва исто­ вре­ме­но га­ђа­ње не­ко­ли­ко ци­ље­ва (што је од по­себ­ног зна­ча­ја код од­би­ја­ња ма­ сов­них на­па­да не­при­ја­тељ­ске ави­ја­ци­је и кр­ста­ре­ћих ра­ке­та), као и ви­со­ки сте­пен мо­бил­но­сти.

ЗРС С-300ПС

ЗРС С-300ПС је уве­ден у на­о­ру­жа­ње 1983. као са­мо­ход­на ва­ри­јан­та (оту­да сло­во „С“ у ин­дек­с у, „П“ зна­чи ПВО), на­пра­вље­на уз ко­ри­шће­ње ис­ку­ства из во­ђе­ња бор­бе­них деј­ста­ва у Ви­јет­ на­му и на Бли­ском Ис­то­ку, где је из­ др­жљи­вост сред­ста­ва ПВО у ве­ли­кој ме­ри за­ви­си­ла од њи­хо­ве мо­бил­но­

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

сти и спо­соб­но­сти да бла­го­вре­ме­но из­бег­не на­па­де про­тив­ни­ка. По­сто­ји се­ри­ја раз­ли­чи­тих мо­ди­фи­ка­ци­ ја си­сте­ма С-300. По­ред коп­не­них ва­ри­ јан­ти (на точ­ка­ши­ма или гу­се­ни­ча­ри­ма) у на­о­ру­жа­ње је уве­ден и брод­ски си­стем. Но­ви про­тив­а­ви­он­ски ра­кет­ни си­стем мо­гао је за нај­ви­ше 5 ми­ну­та за­у­зе­ти по­ ло­жај за деј­ство или се раз­ви­ти на но­вој по­зи­ци­ји за де­ло­ва­ње ди­рект­но из мар­ шев­ског по­рет­ка. По­сле 1991. ра­кет­ни ПВО си­стем је ис­пи­тан на по­ли­го­ну. Том при­ли­ком био је по­ка­зан ње­гов зна­ча­јан по­тен­ци­јал као про­ти­вра­кет­ног сред­ства ко­је је по тим по­ка­за­те­љи­ма пре­ва­зи­ла­ зи­ло аме­рич­ки про­тив­а­ви­он­ски ра­кет­ни ком­плекс „Па­три­от“.

ЗРС С-300ПМ

ЗРС С-300ПМ („М“ - мо­бил­ни), без об­ зи­ра на слич­ност по из­гле­ду, су­штин­ски се раз­ли­ку­је од прет­ход­них мо­ди­фи­ка­ ци­ја си­сте­ма. Јед­на од основ­них раз­ли­ка С-300ПМ у од­но­с у на оста­ле ва­ри­јан­те, као и на ПВ ра­кет­ни ком­плекс „Па­три­от“, са­сто­ји се у но­вој јед­но­сте­пе­ној про­тив­ а­ви­он­ској во­ђе­ној ра­ке­ти. ЗУР 48Н6 уни­шта­ва ави­о­не ко­ји ле­те бр­ зи­ном до 1800 m/s на мак­си­мал­ном од­сто­ ја­њу до 150 km, а сла­бо уоч­љи­ве кр­ста­ре­ће ра­ке­те ко­је деј­ству­ју на ви­си­ни ни­жој од 100 m уни­шта­ва у до­ме­т у до 38 km. Ра­ке­ та се на­ла­зи у стал­ној бор­бе­ној го­то­во­сти то­ком чи­та­вог га­рант­ног ро­ка упо­тре­бе, без по­тре­бе за ру­тин­ским одр­жа­ва­њем. С-300ПМ се про­из­во­ди у мо­бил­ној ва­ри­ јан­ти (на ша­си­ји мо­тор­них во­зи­ла ви­со­ке про­ход­но­сти) и у вуч­ној ва­ри­јан­ти. Про­из­вод­ња си­сте­ма С-300ПМ и С-300ПС, ко­ји су мно­го го­ди­на чи­ни­ ли осно­ву ПВО Ру­си­је, би­ла је пре­ки­ ну­та 2011, јер ору­жа­не сна­ге по­сте­пе­но пре­ла­зе на са­вре­ме­ни­је мо­ди­фи­ка­ци­је про­тив­а­ви­он­ских ра­кет­них си­сте­ма (зе­ нит­но-ра­кет­них си­сте­ма - ЗРС).

ЗРС С-300ПМУ1 ве­ли­ког до­ме­та на­ме­ њен је за бор­бу про­тив са­вре­ме­них ави­ о­на ко­ји се на­ла­зе у ши­ро­кој упо­тре­би, као и кр­ста­ре­ћих, аеро­ба­ли­стич­ких, так­ тич­ких и опе­ра­тив­но-так­тич­ких ра­ке­та. Овај ауто­ма­ти­зо­ва­ни си­стем, от­по­ран на оме­та­ње, мо­же се при­ме­њи­ва­ти ауто­ ном­но и у са­ста­ву гру­па­ци­је ПВО. Пр­ви се­риј­ски обра­зац си­сте­ма био је пред­ ста­вљен на Мо­сков­ском ави­а­ко­смич­ком са­ло­ну 1995. го­ди­не (МАКС-95). Од про­то­ти­па про­тив­а­ви­он­ског си­сте­ма С-300ПМУ1 раз­ли­ку­је се, из­ме­ђу оста­лог, по по­ве­ћа­ној да­љи­ни уни­ште­ња аеро­ди­ на­мич­ких и ба­ли­стич­ких ци­ље­ва до 150 km, од­но­сно 40 km, и по ве­ћем ра­спо­ну бр­зи­не уни­шта­ва­них ци­ље­ва (35-2800 m/s). Си­стем мoже би­ти из­ве­ден у мо­ бил­ној и ста­ци­о­нар­ној вер­зи­ји.

Це­на

Це­на ком­пле­та С-300ПМУ1 (са 12 лан­сир­них уре­ђа­ја у ком­пле­ту) из­но­ си 115 ми­ли­о­на до­ла­ра.

ЗРС С-300ПМУ2 „Фа­во­рит“

ЗРС С-300ПМУ2 „Фа­во­рит“ ве­ли­ког до­ ме­та (ду­бља мо­дер­ни­за­ци­ја С-300ПМУ1) на­ме­ње­на је за зон­ску од­бра­ну ва­жних вој­них и др­жав­них обје­ка­та, као и гру­ па­ци­ја вој­них са­ста­ва од на­па­да свих ти­ по­ва са­вре­ме­них сред­ста­ва за ва­зду­шно осма­тра­ње, ја­вља­ње и на­во­ђе­ње то­ком да­на и но­ћи, у свим вре­мен­ским, кли­мат­

По­ред Ру­си­је, да­нас се раз­ли­чи­те мо­ди­фи­ка­ци­је ЗРС С-300 на­ла­зе у ни­зу зе­ма­ља ЗНД, као и у Сло­вач­кој, Бу­гар­ској, Грч­кој (на остр­ву Крит), Ки­ни, Ви­јет­на­му, Ве­не­цу­е­ли и Ал­жи­ру. САД су де­ве­де­се­тих го­ди­на до­шле до не­ких ком­по­нен­ти овог си­сте­ма, ра­ди ње­го­вог де­таљ­ни­јег про­у­ча­ва­ња ским и фи­зич­ко-ге­о­граф­ским усло­ви­ма, под ин­тен­зив­ним ра­ди­о­е­лек­трон­ским про­тив­деј­ством про­тив­ни­ка. Не­ке су­штин­ске ка­рак­те­ри­сти­ке ПВО си­сте­ма С-300 „Фа­во­рит“ огле­да­ју се у: - по­ве­ћа­ној крај­њој гра­ни­ци да­љи­не зо­не уни­ште­ња до 200 km; - по­ви­ше­ној ефи­ка­сно­сти бор­бе про­тив аеро­ди­на­мич­ких и сла­бо­у­оч­љи­вих ци­ље­ ва на гра­нич­но ма­лим ви­си­на­ма у сло­же­ ним усло­ви­ма оме­та­ња; - мо­гућ­но­сти ин­те­гри­са­ња у оста­ле си­ сте­ме ПВО, укљу­чу­ју­ћи и си­сте­ме НА­ ТО-а, као и ко­ри­шће­ње ра­ке­та ЗРС С-300ПМУ1. Си­стем „Фа­во­рит“ да­нас пред­ста­вља на­ ју­ни­вер­зал­ни­ји си­стем ПВО са ве­ли­ким С-300П је пред­ста­вљен на па­ра­ди по­во­дом Да­на По­бе­де на Цр­ве­ном тр­гу у Мо­скви. На фо­то­гра­фи­ји: про­бе за Па­ра­ду По­бе­де у око­ли­ни Мо­скве

Фо­то: ИТАР-ТАСС

а мо­ра А­ТО-а

ЗРС С-300ПМУ1

19

војска из­во­зним по­тен­ци­ја­лом. Прет­ход­ни си­ сте­ми С-300ПМ и С-300ПМУ1 мо­гу да се до­ра­де до ни­воа С-300ПМУ2.

Ком­плет си­сте­ма „Фа­во­рит“

Си­стем „Фа­во­рит“ се са­сто­ји од ко­манд­ не ста­ни­це са акви­зи­ци­о­ним ра­да­ром (ра­дар за пре­тра­жи­ва­ње), са ко­јом је по­ве­за­но до 6 про­тив­а­ви­он­ских ра­кет­ них ком­плек­са (зе­нит­но-ра­кет­них ком­ плек­са - ЗРК). Ко­манд­на ста­ни­ца слу­жи за ауто­мат­ски рас­по­ред ци­ље­ва из­ме­ђу ЗРК и не са­др­жи ра­ке­те. Уни­вер­зал­ни по­крет­ни јар­бол по­бољ­ша­ва мо­гућ­но­сти упра­вља­ња ва­тром на да­љи­ну. До­дат­но, „Фа­во­рит“ мо­же има­ти две ра­дар­ске ста­ ни­це: све­ви­син­ску и ни­ско­ви­син­ску. Сва­ки ПВ ра­кет­ни ком­плекс ко­ји ула­ зи у са­став си­сте­ма има до 2 са­мо­ход­на лан­се­ра од ко­јих сва­ки мо­же да но­си по 4 ра­ке­те, као и по је­дан ра­дар за осве­ тља­ва­ње ци­ље­ва и на­во­ђе­ње.

На­след­ни­ци Сле­де­ћу ге­не­ра­ци­ју про­тив­а­ви­он­ских ра­кет­них си­сте­ма ко­ји су ра­ђе­ни на осно­ву фа­ми­ли­је С-300 чи­не ру­ски си­сте­ми С-400.

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

Су­пер­ма­не­вар­с ин­те­ли­ген­ци­ја Пи­ше: Дми­триј Ли­тов­кин

Т-50 је квин­те­сен­ци­ја све­га са­вре­ме­ ног што по­сто­ји у ру­ској ави­ја­ци­ји: има из­у­зет­но сма­ње­ну уоч­љи­вост, но­ве кон­струк­ци­о­не ма­те­ри­ја­ле и опла­те, док му си­стем ве­штач­ке ин­ те­ли­ген­ци­је омо­гу­ћа­ва да са­мо­стал­ но ана­ли­зи­ра си­т у­а­ци­ју и пред­ла­ же пи­ло­т у не­ко­ли­ко ва­ри­јан­ти за деј­ство. Струч­ња­ци се сла­жу да је ру­ска ави­ја­ци­ја овим ин­же­њер­ским ре­мек-де­лом сти­гла - а ве­ро­ват­но и пре­сти­гла - свог глав­ног кон­ку­рен­ та: аме­рич­ки F-22 „Рап­тор“.

Ге­о­гра­фи­ја

У тре­нут­ку рас­па­да СССР-а на ње­го­вој те­ри­то­ри­ји по­сто­ја­ло је око 3000 лан­сир­ них уре­ђа­ја раз­ли­чи­тих ва­ри­јан­ти ЗРС С-ЗОО. С-300 ни­ка­да ни­је уче­ство­вао у ре­ал­ним бор­бе­ним деј­стви­ма. Зе­мље ко­је има­ју С-300 че­сто спро­во­де школ­ ска га­ђа­ња, да би раз­ли­чи­ти екс­пер­ти на осно­ву ана­ли­зе ве­жби по­твр­ди­ли да је реч о ПВО-си­сте­му ве­о­ма ви­со­ке бор­ бе­не спо­соб­но­сти. По ни­зу основ­них пер­фор­ман­си С-300 над­ма­шу­је свог аме­рич­ког кон­ку­рен­та – си­стем „Па­три­от“. По­ред Ру­си­је, да­нас се раз­ли­чи­те мо­ди­ фи­ка­ци­је ЗРС С-300 на­ла­зе у ни­зу зе­ ма­ља ЗНД, као и у Сло­вач­кој, Бу­гар­ској, Грч­кој (на остр­ву Крит), Ки­ни, Ви­јет­на­ му, Ве­не­цу­е­ли и Ал­жи­ру. По­сто­је и ин­ фор­ма­ци­је да је си­стем по­се­до­ва­ла и Хр­ ват­ска у јед­ном тре­нут­ку, као и по­да­ци о пла­но­ви­ма Тур­ске да на­ба­ви С-300. САД су де­ве­де­се­тих го­ди­на до­шле до не­ких ком­по­нен­ти овог си­сте­ма, ра­ди ње­го­вог де­таљ­ни­јег про­у­ча­ва­ња. На осно­ву тех­ но­ло­ги­ја С-300 и уз по­моћ ру­ских спе­ ци­ја­ли­ста на­пра­вљен је ју­жно­ко­реј­ски ПВО ра­кет­ни си­стем Che­ol­mae-2.

20

Графикон: http://ruskarec.ru/20751

Н

а сај­му ва­зду­хо­плов­не тех­ни­ке у фран­цу­ском гра­ду Ле Бур­ жеу об­ја­вље­но је да је за­вр­ше­ на из­ра­да мо­то­ра за пер­спек­ тив­ни ком­плекс фрон­тов­ске ави­а­ци­је (ПАК ФА), или ка­ко га још на­зи­ва­ју, ло­вац-пре­сре­тач Т-50. По ре­чи­ма ру­ских вој­них струч­ња­ка ко­ји су ра­ни­је за­вр­ши­ли пр­ву ета­пу те­сти­ра­ња ле­та но­вог апа­ра­та, до­би­је­ни ре­зул­та­ти по­твр­ђу­ју да је ру­ски ло­вац-пре­сре­тач не са­мо рав­но­пра­ван свом гла­вом кон­ку­рен­ ту, аме­рич­ком F-22 „Rap­tor“, не­го да је по не­ким па­ра­ме­три­ма и бо­љи од ње­га. Пре­ма из­ја­ва­ма ше­фа Ује­ди­ње­не ави­о­ кон­струк­тор­ске кор­по­ра­ци­је Ми­ха­и­ла

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

ска не­ви­дљи­ва g

or

oi.

k­h

: su Фо­то

Т-50 по­ди­же ру­ску вој­ну ави­о­ин­ду­стри­ју на су­штин­ски дру­га­чи­ји тех­но­ло­шки ни­во

По­го­сја­на, у про­гра­му те­сти­ра­ ња Т-50 уче­ству­је пет ави­о­на. То је за­пра­во и омо­гу­ћи­ло ру­ским кон­струк­ то­ри­ма да фор­си­ра­ју про­цес и сма­ње за­ о­ста­ја­ње за Аме­ри­кан­ци­ма. F-22 је одав­ но на слу­жби у РВ САД и за­сад с пу­ним пра­вом но­си ти­т у­лу нај­са­вре­ме­ни­јег лов­ца-пре­сре­та­ча. За то вре­ме, о ње­го­ вом ру­ском кон­ку­рен­т у се не зна мно­го. Ка­ко ка­жу кон­струк­то­ри, Т-50 је квин­ те­сен­ци­ја све­га са­вре­ме­ног што по­сто­ји у ру­ској ави­ја­ци­ји. Ре­а­ли­зо­ван је чи­тав низ ино­ва­ци­о­них ре­ше­ња ко­ја има­ју ве­зе са раз­ви­ја­њем тех­но­ло­ги­ја сма­њи­ва­ња уоч­љи­во­сти ави­о­на, но­вих кон­струк­ци­о­ них ма­те­ри­ја­ла и опла­те, ве­штач­ке ин­те­ ли­ген­ци­је, еле­мент­не ба­зе, ко­ји по­ди­жу на­шу вој­ну ави­о­ин­ду­стри­ју на су­штин­ ски дру­га­чи­ји тех­но­ло­шки ни­во. Код Т-50 је пр­ви пут при­ме­њен чи­тав спек­тар нај­но­ви­јих по­ли­мер­ских кар­ бон-фи­бе­ра. Они су два пу­та лак­ши од алу­ми­ни­ју­ма ана­лог­не чвр­сти­не, че­ти­ ри-пет пу­та лак­ши од че­ли­ка, а два пу­та од ти­та­ни­ју­ма. Но­ви ма­те­ри­ја­ли чи­не 70 про­це­на­та опла­те лов­ца-пре­сре­та­ча. Ње­го­ва ма­са је са­да че­ти­ри пу­та ма­ња у по­ре­ђе­њу са ави­о­ном ко­ји је скло­пљен од уоби­ча­је­них ма­те­ри­ја­ла, за­хва­љу­ју­ћи че­му је кон­струк­то­ри­ма по­шло за ру­

ком да по­ е­ћа­ју бо­јево в оп­те­ре­ће­ње ове ма­ши­не. У Кон­струк­тор­ ском би­роу „Су­ хо­ја“ го­во­ре о „из­ у­зет­но ни­ском ни­воу ра­дар­ске, оп­тич­ке и ин­ фра­цр­ве­не уоч­љи­во­сти ПАК ФА“. Та­ко ће ефи­ка­ сна ре­флек­т у­ју­ћа по­вр­ши­ на код Т-50 би­ти јед­на­ка 0,5 m2 (код Су-30МКИ, ње­го­вог прет­ход­ни­ка, она из­но­си 20 m2). То зна­чи да ће исти тај Су-30МКИ на ра­да­ру би­ти ви­дљив као ме­тал­ни обје­кат ди­мен­зи­ја 5 х 4 m, а ре­флек­то­ ва­ње Т-50 је 40 пу­та ма­ње. Да­кле, би­ће ве­о­ма те­шко при­ме­ти­ти га и на­ ве­сти оруж­је на ње­га. Tим пре што апа­ рат има још јед­ну ка­рак­те­ри­сти­ку ло­ва­ ца мар­ке „Су“, а то је су­пер­ма­не­вар­ска спо­соб­ност. Осим то­га, код Т-50 је ре­а­ли­зо­ван глав­ ни зах­тев ко­ји се од­но­си на са­вре­ме­не лов­це-пре­сре­та­че, а то је ви­со­ка ин­те­лек­ ту­а­ли­за­ци­ја апа­ра­та. Ра­дар лов­ца-пре­ сре­та­ча са но­вом ак­тив­ном фа­зи­ра­ном ан­тен­ском ре­шет­ком (АФАР), са елек­ трон­ским ске­ни­ра­њем, ви­ди све што се до­га­ђа у ва­зду­ху и на зе­мљи, на ра­сто­ ја­њу од не­ко­ли­ко сто­ти­на ки­ло­ме­та­ра. Мо­же пра­ти­ти мно­штво ци­ље­ва и исто­ вре­ме­но на­во­ди­ти на њих на­о­ру­жа­ње лов­ца-пре­сре­та­ча. И то ка­ко на ци­ље­ве у ва­зду­ху, та­ко и на зе­мљи.

По­ред то­га, по чи­та­вом тру­пу ави­о­на раз­ ме­ште­но је још не­кол­ко де­се­ти­на раз­ли­чи­ тих сен­зо­ра ко­ји омо­гу­ћу­ју не са­мо кон­тро­лу окол­не си­т у­ а­ци­је, већ и раз­ме­ну по­да­та­ка у ре­ал­ном вре­ме­ну са си­сте­ми­ма упра­вља­ња на зе­мљи, а исто­вре­ме­но и уну­тар ави­ја­циј­ске гру­пе. За­хва­љу­ју­ћи функ­ци­ји „елек­трон­ског пи­ло­та“, Т-50 са­ мо­стал­но ана­ли­зи­ра си­т у­а­ци­ју и пред­ла­же пи­ло­т у не­ко­ли­ко ва­ри­јан­ти за деј­ство. Ве­ ли­ки део лет­них и бор­бе­них ин­фор­ма­ци­ја чо­век до­би­ја у ви­ду сим­бо­ла и зна­ко­ва. То знат­но олак­ша­ва њи­хо­во раз­у­ме­ва­ње, што у ве­ли­кој ме­ри сма­њу­је оп­те­ре­ће­ње пи­ло­та и омо­гу­ћу­је му да се кон­цен­три­ше на из­ вр­ша­ва­ње так­тич­ких за­да­та­ка. Т-50 мо­же уз­ле­та­ти и сле­та­ти ко­ри­сте­ ћи уз­лет­но-слет­ну пи­сту ко­ја је ду­гач­ка све­га 300-400 ме­та­ра. У пер­спек­ти­ви, на ба­зи овог ави­о­на тре­ба да се на­пра­ви и по­мор­ска ва­ри­јан­та лов­ца. На­о­ру­жа­ње но­вог ави­о­на би­ће у пот­пу­но­сти скло­ ње­но у уну­тра­шње од­се­ке лов­ца-пре­ сре­та­ча. То је да­нак тех­но­ло­ги­ји ма­ле уоч­љи­во­сти „Стелт“. У тим од­се­ци­ма, по не­ким по­да­ци­ма, мо­же би­ти раз­ме­ште­ но до осам ра­ке­та „ва­здух-ва­здух“ ти­па Р-77 или две во­ђе­не ави­о­бом­бе те­жи­не по 1500 kg. Осим то­га, на две спољ­не под­ ве­ске ави­о­на мо­гу се до­пун­ски сме­сти­ти две да­ле­ко­мет­не ра­ке­те ко­је му омо­гу­ћу­ ју да се бо­ри са ци­ље­ви­ма на уда­ље­но­сти од 400 km. О пер­спек­тив­но­сти про­гра­ма ко­ји од­го­ ва­ра нај­ви­шим зах­те­ви­ма го­во­ри и чи­ ње­ни­ца да се у ра­ду на пра­вље­њу лов­цапре­ре­та­ча при­дру­жи­ла и Ин­ди­ја. Дел­хи у ове ци­ље­ве из­два­ја го­то­во 25 ми­ли­јар­ди до­ла­ра и пла­ни­ра да до 2018. до­би­је сво­ју вер­зи­ју лов­ца-пре­сре­та­ча пе­те ге­не­ра­ци­ је. По ре­чи­ма ру­ских екс­пе­ра­та, упра­во овај ави­он ће би­ти за из­воз. Ру­ски Т-50 ће оста­ти ис­кљу­чи­во уну­тра­шњи про­из­ вод. Пот­пу­но исто као и аме­рич­ки F-22. Пр­ве се­риј­ске лов­це-пре­сре­та­че ру­ска вој­ска оче­ку­је већ 2013. А укуп­но на­ме­ ра­ва да ку­пи нај­ма­ње 70 при­ме­ра­ка.

Т-50 је квин­те­сен­ци­ја све­га са­вре­ме­ног што по­сто­ји у ру­ској ави­ја­ци­ји: има из­у­зет­но сма­ње­ну уоч­љи­вост, но­ве кон­струк­ци­о­не ма­те­ри­ја­ле и опла­те, док му си­стем ве­штач­ке ин­те­ли­ген­ци­је омо­гу­ћа­ва да са­мо­стал­но ана­ли­зи­ра си­ту­а­ци­ју и пред­ла­же пи­ло­ту не­ко­ли­ко ва­ри­јан­ти за деј­ство 21

економија

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

Ру­ска при­вре­да пр­ва у Евро­пи Пи­ше: Татjaна Ли­си­на

Пре­ма нај­но­ви­јим по­да­ци­ма Свет­ ске бан­ке ру­ска при­вре­да је пре­сти­ гла све зе­мље Евро­пе и за­у­зе­ла 5. ме­ сто у све­т у по свом бру­то до­ма­ћем про­из­во­ду. Уз то се пред­ви­ђа да ће у бу­дућ­но­сти јаз из­ме­ђу Ру­ске Фе­де­ ра­ци­је и остат­ка Ста­рог кон­ти­нен­та на­ста­ви­ти да још ви­ше ра­сте. По­ред све­га то­га, Свет­ска бан­ка је Ру­си­ју по­чет­ком ју­ла пре­ба­ци­ла у гру­пу зе­ ма­ља са ви­со­ким на­ци­о­нал­ним до­ хот­ком по гла­ви ста­нов­ни­ка.

Р

у­си­ја се мно­го бо­ље но­си са свет­ском еко­ном­ском кри­зом не­го ве­ћи­на раз­ви­је­них зе­ма­ ља, по­ка­зу­ју по­да­ци Свет­ске бан­ке об­ја­вље­ни у ју­лу. Ру­си­ја је уз свој бру­то до­ма­ћи про­из­ вод (БДП) по ста­нов­ни­ку пре­ма па­ри­те­т у ку­пов­не мо­ћи (ПКМ) у 2012. над­ма­ши­ла све зе­мље ЕУ, укљу­чу­ју­ћи и Не­мач­ку, ко­ја 22

је на 6. ме­сту у све­т у. У пр­вих пет ис­пред Ру­си­је су САД, Ки­на, Ин­ди­ја и Ја­пан. Тре­ба на­по­ме­ну­ти да су по­да­ци Свет­ске бан­ке по­твр­ди­ли кре­дит­ни реј­тинг ко­ји је Ме­ђу­на­род­ни мо­не­тар­ни фонд об­ја­вио још кра­јем 2012. До­ду­ше, пре­ма ње­му је Ру­си­ја у из­ве­сној ме­ри за­о­ста­ја­ла за Не­ мач­ком и за­у­зе­ла је 6. ме­сто. Јул­ски реј­тинг Свет­ске бан­ке у од­но­с у на ру­ски БДП пре­ма ПКМ је још јед­на по­твр­да за­вид­ног ни­воа ру­ске при­вре­ де, ис­ти­чу струч­ња­ци. Пре­ма но­ми­

нал­ном БДП-у (по­да­ци ММФ-а) Ру­си­ја је на­пре­до­ва­ла са 9. на 8. ме­сто. По­ред то­га, Свет­ска бан­ка је Ру­си­ју по­чет­ком ју­ла пре­ба­ци­ла у гру­пу зе­ма­ља са ви­со­ ким на­ци­о­нал­ним до­хот­ком по гла­ви ста­нов­ни­ка (у про­те­клих де­сет го­ди­на Ру­си­ја је при­па­да­ла ка­те­го­ри­ји зе­ма­ља са до­хот­ком из­над про­се­ка). На­пре­дак у реј­тин­гу ће сва­ка­ко би­ти ва­жна пред­ност при­ли­ком при­дру­жи­ва­ња Ру­си­је Ор­га­ ни­за­ци­ји за еко­ном­ску са­рад­њу и раз­вој (OECD), ко­је је пред­ви­ђе­но за 2015. За

Ру­си­ја се мно­го бо­ље но­си са свет­ском еко­ном­ском кри­зом не­го ве­ћи­на раз­ви­је­них зе­ма­ља, по­ка­зу­ју по­да­ци Свет­ске бан­ке об­ја­вље­ни у ју­лу. Ру­си­ја је уз свој бру­то до­ма­ћи про­из­вод (БДП) по ста­нов­ни­ку пре­ма па­ри­те­ту ку­пов­не мо­ћи (ПКМ) у 2012. над­ма­ши­ла све зе­мље ЕУ, укљу­чу­ју­ћи и Не­мач­ку, ко­ја је на 6. ме­сту у све­ту

ФО­ТО: Re­u­ters

Не­ка­да­шњи гу­вер­нер Цен­трал­не бан­ке Ру­си­је Сер­геј Иг­на­ти­јев и ми­ни­стар фи­нан­си­ја РФ Ан­тон Си­лу­а­нов на са­стан­ку ми­ни­ста­ра фи­нан­си­ја зе­ма­ља Г-20 одр­жа­ног у окви­ру про­лећ­ног са­ми­та Ме­ђу­на­род­ног мо­не­тар­ног фон­да и Свет­ске бан­ке у Ва­шинг­то­ну (април 2013)

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

још ве­ћи раст БДП-а по гла­ви ста­нов­ни­ ка струч­ња­ци OECD пре­по­ру­чу­ју да се уве­ћа про­дук­тив­ност, да се сти­му­ли­шу ино­ва­ци­је, а за­тим и да се уса­вр­ше фи­ нан­сиј­ске и по­ре­ске ре­гу­ла­ти­ве. За струч­ња­ке ус­пе­си ру­ске при­вре­де не пред­ста­вља­ју из­не­на­ђе­ње. Пре­ма ре­чи­ма глав­ног еко­но­ми­сте „De­utsche Bank“ Ја­ро­ сла­ва Ли­со­во­ли­ка, реј­тинг БДП-а пре­ма ПКМ у це­ли­ни при­лич­но ре­ал­но од­ра­жа­ ва ста­ње по­тро­шње ро­ба и услу­га у при­ вре­ди. „Ру­ска еко­но­ми­ја ге­не­ри­ше раст због по­вољ­них це­на наф­те, док је Евро­па у ре­це­си­ји и из­гле­ди за њен из­ла­зак из кри­зе ни­с у из­ве­сни. По­себ­но је озбиљ­на си­т у­а­ци­ја у Ју­жној Евро­пи ко­ја на­рав­но ути­че и на Не­мач­ку и дру­ге зе­мље. За­то се де­ша­ва да Ру­си­ја гу­би ма­ње у тре­нут­ним усло­ви­ма кри­зе у од­но­с у на Евро­пу. По­ред то­га, у по­след­њих го­ди­ну и по ру­бља по­ка­ зу­је до­бре ре­зул­та­те“, до­дао је Ли­со­во­лик. Ге­не­рал­ни ди­рек­тор „Аген­ци­је за по­ли­ тич­ке и еко­ном­ске ко­му­ни­ка­ци­је“ Дми­триј Ор­лов та­ко­ђе сма­тра да је ме­сто Ру­си­је на ранг-ли­ста­ма пре­ма БДП-у са­свим од­го­ ва­ра­ју­ће. „У од­но­с у на наш бру­то до­ма­ћи

ММФ је не­дав­но сни­зио сво­је прог­но­зе ру­ског ра­ста за 2013. на 2,5%. Прог­но­зе Свет­ске бан­ке су са­мо не­знат­но ни­же – раст од 2,3%. Ме­ђу­тим, ове број­ке де­лу­ју са­свим со­лид­но у од­но­су на из­гле­де за раст аме­рич­ког БДП-а (1,7%) и на европ­ску ре­це­си­ју (од -0,6%) про­из­вод и ку­пов­ну моћ и уз све на­ше про­ бле­ме да­ле­ко смо од Ки­не, али смо мно­го ис­пред Евро­пе“, ис­ти­че овај струч­њак. Шта оче­ку­је ру­ску при­вре­ду у бу­дућ­но­ сти? То је пи­та­ње ко­је по­себ­но за­ни­ма ка­ко ста­нов­ни­ке Ру­си­је та­ко и свет­ске ин­ве­сти­то­ре ко­ји вр­ло па­жљи­во пра­те зби­ва­ња у Ру­си­ји. ММФ је не­дав­но сни­ зио сво­је прог­но­зе ру­ског ра­ста за 2013. на 2,5%. Прог­но­зе Свет­ске бан­ке су са­мо не­знат­но ни­же – раст од 2,3%. Ме­ђу­тим, ове број­ке де­лу­ју са­свим со­лид­но у од­ но­с у на из­гле­де за раст аме­рич­ког БДП-а (1,7%) и на европ­ску ре­це­си­ју (од -0,6%). Исти­на, ди­на­ми­ка при­вред­ног ра­ста код два су­се­да из гру­пе БРИК и да­ље је ви­ше

не­го им­пре­сив­на у од­но­с у на ру­ску (Ки­ на – 7,8%, а Ин­ди­ја – 5,6%). Ан­ке­ти­ра­ни струч­ња­ци ве­ру­ју да ће се у на­ред­ној го­ди­ни због стаг­на­ци­је у евро­ зо­ни пред­ност Ру­си­је у од­но­с у на Евро­пу све ви­ше по­ве­ћа­ва­ти, али да ће Ру­си­ја исто та­ко знат­но за­о­ста­ја­ти за по­ме­ну­ тим азиј­ским др­жа­ва­ма. „Ки­на и Ин­ди­ја ће све ви­ше учвр­шћи­ва­ти сво­је по­зи­ци­је на ранг-ли­ста­ма ве­за­ним за БДП“, си­гу­ ран је Ор­лов. Са њим се сла­же и Ли­со­во­ лик, ко­ји та­ко­ђе на­по­ми­ње да, без об­зи­ра на на­пре­дак у реј­тин­гу Свет­ске бан­ке, про­блем не­до­вољ­ног при­вред­ног ра­ста у Ру­си­ји још увек по­сто­ји и са­свим си­ гур­но ће се за­др­жа­ти и да­ље.

Ка­ко про­бу­ди­ти енер­ги­ју ру­ског Да­ле­ког Ис­то­ка? шком ме­ђу­на­род­ном еко­ном­ском фо­ру­му о стра­те­ги­ји раз­во­ја нај­и­ Да би при­ву­кле би­знис и ста­нов­ни­ сточ­ни­јег де­ла Ру­си­је. штво на огром­ни и сла­бо на­се­ље­ни бу­дућ­но­сти Да­ле­ког Ис­то­ ру­ски Да­ле­ки Ис­ток, вла­сти већ да­ју ка, јед­ног од нај­ве­ћих ру­ских ком­па­ни­ја­ма по­ре­ске олак­ши­це у ре­ги­о­на, да­нас го­во­ре мно­ги окви­ру по­ре­за на до­бит и по­ре­за на екс­пер­ти и зва­нич­ни­ци на нај­ имо­ви­ну. Ра­чу­ни­ца је ја­сна: на при­ ви­шем ни­воу. Раз­лог је ви­ше мер, у бли­зи­ни При­мор­ског кра­ја, не­го озби­љан: ста­нов­ни­штво ко­ји има 6,5 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка, по­ла­ко али си­гур­но на­пу­шта овај ре­ги­он, на­ла­зи се ре­ги­он Ки­не са 400 ми­ли­ а стра­них ин­ве­сти­ци­ја у ње­му прак­тич­но о­на љу­ди, по­тен­ци­јал­них кли­је­на­та. не­ма. У те­жњи да по­бољ­ша си­т у­а­ци­ју ру­ Би­зни­сме­ни и пред­став­ни­ци вла­ ска вла­да ре­а­ли­зу­је про­грам раз­во­ја Да­ сти раз­го­ва­ра­ли су на 17. Пе­тер­бур­ ле­ког Ис­то­ка вре­дан 10 би­ли­о­на ру­ба­ља. Пи­ше: Ма­ри­ја При­хо­ди­на

О

Да би при­ву­кле би­знис и ста­нов­ни­штво на огром­ни и сла­бо на­се­ље­ни ру­ски Да­ле­ки Ис­ток, вла­сти већ да­ју ком­па­ни­ја­ма по­ре­ске олак­ши­це у окви­ру по­ре­за на до­бит и по­ре­за на имо­ви­ну

Са­да­шњи ми­ни­стар фи­нан­си­ја Ан­тон Си­ лу­а­нов сво­је­вре­ме­но је био за­па­њен та­ко ве­ли­ком су­мом. Глав­ни циљ про­гра­ма је да се Да­ле­ки Ис­ток пре­тво­ри у ре­ги­он са еко­но­ми­јом у ко­јој пре­о­вла­ђу­је ви­со­ко­тех­ но­ло­шка про­из­вод­ња са ви­со­ком до­да­том вред­но­шћу и да се сма­њи од­лив ста­нов­ни­ штва. От­при­ли­ке ше­сти­на те су­ме, по ре­ чи­ма пред­став­ни­ка „Вње­ше­ко­ном­бан­ке“ Вла­ди­ми­ра Дми­три­је­ва, од­ла­зи на по­бољ­ ша­ње са­о­бра­ћај­не ин­фра­струк­т у­ре, а 500 ми­ли­јар­ди на енер­гет­ску ин­фра­струк­т у­ру. Ме­ђу­тим, за по­ди­за­ње еко­но­ми­је ни­с у до­ вољ­на са­мо сред­ства из бу­џе­та, и пред­ став­ни­ци би­зни­са то схва­та­ју. „Не­мо­гу­ће је све по­сти­ћи са­мо уз по­моћ др­жав­не ка­ се, по­тре­бан је и при­ват­ни ка­пи­тал ру­ ских и стра­них ком­па­ни­ја, а њих мо­же при­ву­ћи са­мо до­бра ин­ве­сти­ци­о­на кли­ма. Ако не мо­же­мо, на при­мер, да сма­њи­мо ка­мат­не сто­пе на кре­ди­те на те­ри­то­ри­ји це­ле Ру­си­је, мо­жда би вре­де­ло по­ку­ша­ти да се то ура­ди са­мо у окви­ру јед­ног ре­ги­о­ 23

економија

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

У При­мор­ском кра­ју жи­ви све­га 6,5 ми­ли­о­на љу­ди, а од Вла­ди­во­сто­ка је са­мо је­дан час ле­та уда­ље­на те­ри­то­ри­ја на ко­јој жи­ви око 400 ми­ли­о­на Ки­не­за – по­тен­ци­јал­них кли­је­на­та на, или да се сти­му­ли­шу ду­го­роч­не ин­ве­ сти­ци­је. Та­ко ве­ли­ки ре­ги­он се сва­ка­ко не мо­же раз­ви­ти за крат­ко вре­ме“, ре­као је на 17. Пе­тер­бур­шком ме­ђу­на­род­ном еко­ном­ ском фо­ру­му Ар­тјом Во­ли­нец, ге­не­рал­ни ди­рек­тор ком­па­ни­је EN+. Вла­сти су већ уве­ле олак­ши­це за ин­ве­ сти­то­ре, али су спрем­не да по том пи­та­њу оду још да­ље. „Већ су до­не­те од­лу­ке да се ин­ве­сти­то­ри на Да­ле­ком Ис­то­ку осло­ бо­де пла­ћа­ња по­ре­за на до­бит, а по­сто­је и олак­ши­це ло­кал­них вла­сти у окви­ру по­ре­за на имо­ви­ну и низ дру­гих пре­ фе­рен­ци­ја“, ка­же Вла­ди­мир Дми­три­јев. Стран­ци по­зи­тив­но оце­њу­ју мо­гућ­но­ сти ин­ве­сти­ра­ња у Ру­си­ју. „За раз­ли­ку од оно­га што је би­ло пре 10 го­ди­на, да­нас је ин­ве­сти­ци­о­на кли­ма у Ру­си­ји при­мет­но по­бољ­ша­на“, сма­тра Ху Бинг, пред­сед­ник Ру­ско-ки­не­ског ин­ве­сти­ци­о­ног фон­да. Ни ло­кал­не вла­сти не ра­чу­на­ју са­мо на но­вац из фе­де­рал­ног цен­тра, не­го по­ку­ ша­ва­ју и са­ме не­што да ура­де. „За­са­да ста­ти­сти­ка не по­твр­ђу­је крај­ње пе­си­ми­ стич­ко рас­по­ло­же­ње екс­пе­ра­та, јер од­лив ста­нов­ни­штва из­но­си око 0,15%. Исти­на је да до­се­ље­ни­ци не мо­гу увек у пот­пу­но­ сти да за­ме­не исе­ље­ни­ке, и то нас те­ра на раз­ми­шља­ње. Због то­га ула­же­мо ве­ли­ке на­по­ре ка­ко би­смо аде­кват­но ре­а­го­ва­ли

на тај иза­зов, по­чев од пред­сед­нич­ких ука­за па све до ло­кал­них ини­ци­ја­ти­ва. На при­мер, бес­плат­но да­је­мо пла­це­ве за ку­ћу мла­дим брач­ним па­ро­ви­ма до 35 го­ди­на ста­ро­сти и по­ро­ди­ца­ма са мно­ го де­це. То је мо­гу­ће за­хва­љу­ју­ћи зе­мљи ко­ју је Ми­ни­стар­ство од­бра­не по­кло­ни­ло При­мор­ју [околина Владивосток­а]. Ова ме­ра мо­же има­ти ду­го­роч­ни ефе­кат, јер ка­да чо­век пра­ви ку­ћу, он се и ве­зу­је за ту зе­мљу“, ка­же гу­бер­на­тор При­мор­ског кра­ја Вла­ди­мир Ми­клу­шев­ски. По ње­го­вом ми­шље­њу нео­п­ход­но је пре­о­ ри­јен­ти­са­ти да­ле­ко­и­сточ­ну еко­но­ми­ју са уну­тра­шње по­тро­шње на из­воз, јер у ре­ ги­о­ну жи­ви све­га 6,5 ми­ли­о­на љу­ди, а од Вла­ди­во­сто­ка је са­мо је­дан час ле­та уда­ ље­на те­ри­то­ри­ја на ко­јој жи­ви око 400 ми­ ли­о­на Ки­не­за – по­тен­ци­јал­них кли­је­на­та. По­слов­ни љу­ди не би из­бе­га­ва­ли ин­ве­ сти­ра­ње у по­тен­ци­јал­но пер­спек­тив­не про­јек­те, али их пла­ши не­у­ре­ђе­но за­ ко­но­дав­ство. „На Да­ле­ком Ис­то­ку по­ сто­ји огро­ман број ин­фра­струк­т ур­них про­је­ка­та и по­сто­ји но­вац ко­ји су ин­ве­ сти­то­ри спрем­ни да ула­жу у те про­јек­те. Про­блем је што не­ма при­прем­них про­ је­ка­та ко­ји се ти­чу са­мог ин­ве­сти­ра­ња, та­ко да др­жа­ва и при­ват­ни ин­ве­сти­тор по овом пи­та­њу пре­ба­цу­ју кри­ви­цу је­дан

на дру­гог“, уве­рен је Па­вел Гра­чов, ге­не­ рал­ни ди­рек­тор Фон­да за раз­вој Да­ле­ког Ис­то­ка и Бај­кал­ског ре­ги­о­на. По­ред ре­ша­ва­ња нор­ма­тив­но-прав­них пи­та­ња вла­сти тре­ба да обра­те па­жњу и на дру­ге про­бле­ме, као што је, на при­мер, не­до­ста­так од­го­ва­ра­ју­ћих ка­дро­ва за спе­ ци­фич­не ин­ду­стриј­ске гра­не у ре­ги­о­ну. „Др­жа­ва тре­ба да ства­ра нај­по­вољ­ни­је усло­ве за рад. Ин­фра­струк­т у­ра је ва­жна, али ва­жни­ји про­блем је не­до­ста­так ка­дро­ ва. Те­же је обез­бе­ди­ти но­ва и при­влач­на рад­на ме­ста не­го вр­ши­ти ге­о­ло­шка ис­тра­ жи­ва­ња. Да­ле­ки Ис­ток је зрео за хра­бри­ је ко­ра­ке др­жа­ве у прав­цу ис­тра­жи­ва­ња руд­ног бо­гат­ства и ту је нео­п­хо­дан бла­жи ре­жим ли­цен­ци­ра­ња, а та­ко­ђе мо­гућ­ност да при­ват­не ком­па­ни­је по сво­ме на­хо­ђе­њу би­ра­ју ме­ста за ис­тра­жи­ва­ње и да се ти про­це­си уса­гла­ша­ва­ју на ло­кал­ном ни­воу. То ће по­ве­ћа­ти број ма­њих про­је­ка­та, а и ре­ги­о­ни ће та­ко јед­ни дру­ги­ма по­ста­ти кон­ку­рен­ци­ја ка­да је у пи­та­њу ‘ка­пи­тал’ ге­о­ло­шких ис­тра­жи­ва­ња, ко­ји је ина­че при­лич­но мо­би­лан“, ка­же Ви­та­лиј Не­сис, ге­не­рал­ни ди­рек­тор О.А.Д. „По­ли­ме­тал“. Да­нас је нај­по­год­ни­је вре­ме за све мо­гу­ће ме­ре по­др­шке би­зни­с у, јер по­ре­ске олак­ ши­це и оста­ле пре­фе­рен­ци­је мо­гу бар ма­ло да ума­ње ути­цај не­га­тив­них фак­то­ ра по­пут стал­ног ра­ста це­на енер­ге­на­та и све ве­ћих по­ре­за. „У Си­би­ру су та­ри­фе за гас ве­ће не­го у Ми­не­со­ти. То го­во­ри да Ру­си­ја ве­ли­ком бр­зи­ном гу­би чак и ону пред­ност ко­ја јој је до­са­да би­ла свој­стве­ на, што зна­чи да не­што тре­ба пред­у­зе­ти“, ре­зми­ра Ар­тјом Во­ли­нец.

ФО­ТО: Ви­та­лиј Ра­сла­ков

Вла­ди­во­сток, нај­ве­ћи град ру­ског Да­ле­ког Ис­то­ка. На сли­ци: Ру­ски мост пре­ко мо­ре­у­за Ис­точ­ни Бос­фор, дуг 1104 ме­тра

24

путовања

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

Цр­но­гор­ске оба­ле ру­ске ду­ше Пи­ше: Ана Ва­си­ље­ва, Је­ка­те­ри­на Дран­ки­на, Ко­мер­сант

Цр­ну Го­ру је то­ком 2000-их по­пла­ вио та­лас Ру­са, то­ли­ко ве­ли­ки да је по­ста­ла по­зна­та као „Ма­ла Ру­си­ ја“, али је спла­снуо 2008. Ка­ко жи­ве Ру­си у Цр­ној Го­ри? Ка­ко се сна­ла­зе њи­хо­ва де­ца, ис­пла­ти ли се би­знис у „ег­зо­тич­ном по­слов­ном окру­же­њу“ и ка­ко им иде уче­ње зна­че­ња ре­чи „по­ла­ко“?

П

р­ви ко­ји су се за­ин­те­ре­со­ва­ ли за Цр­ну Го­ру би­ли су Ир­ ци – они су кре­ну­ли да та­мо ма­сов­но ку­пу­ју ку­ће кра­јем 1980-их. По­сле њих су сти­за­ ли Бри­тан­ци, Нем­ци и бо­га­ ти Скан­ди­нав­ци. Са­да се, ме­ђу­тим, у тој зе­мљи до­се­ље­ни­ци из За­пад­не Евро­пе уоп­ште не при­ме­ћу­ју јер их је сре­ди­ном про­шле де­це­ни­је пре­пла­вио та­лас Ру­са. Ипак, у Цр­ној Го­ри има мно­го ма­ње стал­ но на­ста­ње­них ру­ских др­жа­вља­на у од­ но­с у на сав ру­ски но­вац ко­ји је уло­жен у цр­но­гор­ске не­крет­ни­не. За на­ше љу­де, и за њи­хов но­вац, то пред­ста­вља вр­ло згод­но рас­те­ре­ће­ње и бег од „бр­зог и ску­ пог“ жи­во­та: ле­по је и то­пло, а уз из­ве­сне из­у­зет­ке и при­лич­но без­бед­но – те­шко мо­же да се про­пад­не, али не мо­же ни да се озбиљ­но за­ра­ди. Уз то тре­ба ис­та­ћи да су Ру­си у Цр­ној Го­ри на не­ки на­чин при­ну­ђе­ни да се ба­ве не­ком по­слов­ном де­лат­но­шћу јер је то нај­си­гур­ни­ји на­чин да се до­би­је бо­ра­ви­шна до­зво­ла (по­се­до­ ва­ње не­крет­ни­не ни­је до­вољ­но).

Оп­шта по­ма­ма је про­шла

„Са­мо да сте ви­де­ли ка­ко је би­ло пре осам го­ди­на!“, ка­же Ми­ха­ил Боч­кар­јов, из­вр­шни се­кре­тар ру­ске за­јед­ни­це у Цр­ ној Го­ри. „Те­кле су ре­ке нов­ца. Цр­но­гор­ ци су тор­ба­ма ву­кли у бан­ке по ми­ли­он

Цр­ну Го­ру је то­ком 2000-их по­пла­вио та­лас Ру­са, то­ли­ко ве­ли­ки да је по­ста­ла по­зна­та као „Ма­ла Ру­си­ја“, али је спла­снуо 2008. до­ла­ра, сва­ко ко би ку­пио или про­дао не­што – ку­ћу, стан, или не­ка­кву ба­ра­ ку – гле­дао је да бу­де по­сред­ник у не­кој но­вој ку­по­про­да­ји. Ка­фа­не и ре­сто­ра­ни се ни­с у за­тва­ра­ли по це­лу ноћ, за сва­ким сто­лом би се­де­ли Ру­си ко­ји­ма су до­ма­ ћи­ни гле­да­ли да про­да­ју све што мо­гу!“ За­не­се­ни ле­по­том Цр­не Го­ре, „круп­ни ка­пи­тал­ци“ су по­сле 2000. на­гр­ну­ли у Цр­ну Го­ру. За­гре­ја­ни за ку­по­ви­ну ви­ла кре­ну­ли су у још ве­ће по­ду­хва­те: Олег Де­ри­па­ска је ку­пио по­ло­ви­ну цр­но­гор­

За успех у Цр­ној Го­ри ло­кал­ни мен­та­ли­тет не тре­ба кри­ти­ко­ва­ти, не­го про­у­ча­ва­ти Кон­стан­тин Скор­ња­ков, ру­ски пред­у­зи­мач у Цр­ној Го­ри ске ин­ду­стри­је ко­ју чи­ни јед­на фа­бри­ка алу­ми­ни­ју­ма у Под­го­ри­ци и је­дан руд­ ник бок­си­та. Он­да је по­чео да гра­ди хо­ те­ле и од­ма­ра­ли­шта. Сер­геј По­лон­ски се упу­стио у из­град­њу огром­ног хо­те­ла у бли­зи­ни Бу­две. По­сле то­га се укљу­чи­ла и сред­ња кла­ са. Но­ви­на­ри, адво­ка­ти и слу­жбе­ни­ци ра­зних про­фи­ла во­ди­ли су по Мо­скви бес­крај­не раз­го­во­ре о то­ме где ће да се на­се­ле – у Бо­ко­ко­тор­ском за­ли­ву или на Бу­дван­ској ри­ви­је­ри. „Злат­на гро­зни­ца“ је тра­ја­ла све до 2008. Це­не су за то вре­ме ба­сно­слов­но по­ра­

сле. У 2004. се за 100 хи­ља­да до­ла­ра на нај­бо­љим ме­сти­ма мо­гла ку­пи­ти при­ стој­на тро­спрат­на ку­ћа, али већ 2007. је ква­драт­ни ме­тар ко­штао 4–6 хи­ља­да до­ла­ра. Ве­ли­ка је тај­на ко­ли­ко Ру­са има у Цр­ној Го­ри. Ни ру­ска ам­ба­са­да ни цр­но­гор­ска ми­ни­стар­ства не го­во­ре о то­ме. Ве­ћи­на на­ших са­го­вор­ни­ка сма­тра да се та тај­на чу­ва од Европ­ске уни­је чи­ју на­кло­ност Цр­на Го­ра све ви­ше на­ме­ра­ва да ко­ри­сти, јер ако се пре­ви­ше бу­де го­во­ри­ло о то­ме да је та зе­мља по­ста­ла уто­чи­ште „ру­ских ка­пи­та­ла­ца“, вр­ло бр­зо би се до­бра во­ља ЕУ из­гу­би­ла. Ипак, мо­гу­ће је из­ве­сти од­ре­ђе­не прет­ по­став­ке. По­зна­то је на при­мер да су до 2009. ру­ски др­жа­вља­ни у Цр­ној Го­ри ку­пи­ли око 35 хи­ља­да раз­ли­чи­тих не­ крет­ни­на. Ме­ђу­тим, тај број ни­је са­свим сра­зме­ран са бро­јем стал­но на­се­ље­них Ру­са, чак по­сто­ји ми­шље­ње да их у Цр­ ној Го­ри не­ма ви­ше од 10 хи­ља­да. „Ру­се је по­треб­но удру­жи­ти и ус­по­ста­ви­ти си­стем уза­јам­не по­мо­ћи и по­др­шке“, ис­ти­че Ми­ха­ил Боч­кар­јов ко­ји као свој глав­ни за­да­так ви­ди учвр­шћи­ва­ње ру­ ске за­јед­ни­це. Ру­ска за­јед­ни­ца, осно­ва­ на по­чет­ком ове го­ди­не, нај­пре је иза­зи­ ва­ла сум­њу – не­по­вер­љи­ви до­се­ље­ни­ци су чак у њој ви­де­ли „по­лу­ге Кре­мља“ с об­зи­ром да је за­јед­ни­ца ре­ги­стро­ва­на као „зва­нич­на ди­ја­спо­ра“ уз по­др­шку на­шег ам­ба­са­до­ра. За­тим су сум­ње по­ ла­ко не­ста­ја­ле: Ми­ха­ил Боч­кар­јов ра­ ди као по­слов­ни са­вет­ник, исто као и пред­сед­ник ди­ја­спо­ре Ан­дреј Хр­ги­јан. Осно­ва њи­хо­ве де­лат­но­сти су прав­не услу­ге јер за адво­ка­те у Цр­ној Го­ри увек има по­сла.

25

путовања Би­знис као не­из­бе­жно ре­ше­ње

Ско­ро сви Ру­си ко­ји жи­ве у Цр­ној Го­ри има­ју и сво­је соп­стве­не фир­ме. Али не због пре­ве­ли­ког пред­у­зет­нич­ког да­ра или нео­до­љи­ве по­тре­бе за за­ра­дом, већ за­то што је то нај­си­гур­ни­ји на­чин за до­би­ја­ње бо­ра­ви­шне до­зво­ле. Ру­си у Цр­ној Го­ри без ви­зе мо­гу да бо­ра­ве нај­ви­ше до 30 да­на. Крат­ко­роч­на ви­за омо­гу­ћа­ва да се та­мо жи­ви 180 да­на у го­ди­ни, али не уза­стоп­но, већ са ду­жим пре­ки­ди­ма и де­ље­њем тог пе­ри­о­да на бар два де­ла. За оне ко­ји же­ле да стал­но бо­ра­ве у Цр­ној Го­ри по­сто­је са­ мо три мо­гућ­но­сти: да отво­ре соп­стве­ну фир­му, да се за­по­сле или да скло­пе брак са не­ким ко има др­жа­вљан­ство Цр­не Го­ре. Вла­сни­штво не­крет­ни­не се као основ за стал­но пре­би­ва­ли­ште не ра­чу­на. Ра­ди до­би­ја­ња бо­ра­ви­шне до­зво­ле до­ вољ­но је да се отво­ри чак и ма­ла фир­ ма у ко­јој је, на при­мер, за­по­слен са­мо вла­сник. Нај­ва­жни­је је да са­мом се­би ис­пла­ћу­је пла­т у и ре­дов­но пла­ћа по­ре­ зе. У про­се­ку фир­ма ко­ја ни­је ак­тив­на уз нај­ни­жи лич­ни до­хо­дак ко­шта не­ких 200 евра ме­сеч­но. „Фик­тив­но за­по­сле­ ње је још јеф­ти­ни­је и по­сто­ји мно­го по­ сред­нич­ких фир­ми ко­је ну­де та­кву мо­ гућ­ност“, ка­же Алек­сан­дар, син Ан­дре­ја Хр­ги­ја­на, и об­ја­шња­ва: „Та услу­га ко­шта око хи­ља­ду и по евра го­ди­шње, ме­ђу­тим има до­ста слу­ча­је­ва ка­да љу­ди пла­те по­ сред­ни­ци­ма и до­ђу да ре­гу­ли­шу бо­ра­ вак, али бу­ду од­би­је­ни јер се ис­по­ста­ви да они ко­ји су им узе­ли но­вац ни­с у ни по­ми­шља­ли да за њих пла­ћа­ју по­ре­зе“. Бив­ши слу­жбе­ник Ми­ни­стар­ства за спољ­ну тр­го­ви­ну РФ а са­да пен­зи­о­нер Вик­тор Ма­тве­јев та­ко­ђе је по­кре­нуо свој по­сао: пре­се­лио се у ку­ћу у Цр­ној Го­ри ко­ју су ње­го­ви си­но­ви ку­пи­ли, а ка­ко би ре­шио до­зво­лу за бо­ра­вак, ви­дев­ши уз то скро­ман из­бор у обли­жњим про­дав­ни­ца­ ма, ре­шио је да ор­га­ни­зу­је увоз ру­ских на­мир­ни­ца пре све­га за по­тре­бе Ру­са, не ве­ру­ју­ћи то­ли­ко у пла­те­жну спо­соб­ност Цр­но­го­ра­ца. Ме­ђу­тим, са­да раз­ми­шља да све оста­ви и да се вра­ти да жи­ви бли­же сво­јим уну­ци­ма, где има ра­зно­вр­сни­ју хра­ну и бо­ље ме­ди­цин­ске услу­ге.

Ме­сто под сун­цем

У Ла­стви Гр­баљ­ској, ма­лом ме­сту из­над Бу­две, ме­ђу на­пу­ште­ним план­та­жа­ма ман­да­ри­на брач­ни пар из Мо­скве има свој ко­њич­ки клуб. Алек­сан­дра је још увек уз­бу­ђе­на ка­да раз­ми­шља о њи­хо­ вом исе­ља­ва­њу из Ру­си­је са че­ти­ри ко­ 26

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

Пр­ва реч ко­ју на­у­чи­те је­сте – ‘по­ла­ко’. Све се сво­ди на то. Ва­жно је да све те­че опу­ште­но и без жур­бе. Пре сре­де те­шко мо­же би­ло шта да се за­вр­ши, као и по­сле че­тврт­ка Ол­га Саљ­ни­ко­ва, Ру­ски­ња у Цр­ној Го­ри

ња. Ко­њи су про­ве­ли на пу­т у ви­ше од два ме­се­ца, али су ипак пре­жи­ве­ли. „Би­знис?

– Мо­ра да се ша­ли­те!“, од­го­ва­ра она до­да­ ју­ћи: „Гле­да­мо са­мо да ко­њи има­ју до­вољ­ но за хра­ну. Ова­мо уоп­ште ни­смо до­шли ра­ди по­сла. Наш син има пет го­ди­на и ов­ де нам је са њи­ме мно­го лак­ше. Ту и ђа­ци пр­ва­ци мо­гу на ули­ци да за­у­ста­ве так­си, ни­шта им се не­ће де­си­ти. Док смо би­ли у Мо­скви био је алер­ги­чан на све, док ов­де је­де све по ре­ду и за го­ди­ну да­на ни­јед­ном ни­је био бо­ле­стан. Иде у оби­чан вр­тић и при­ча срп­ски ско­ро исто као и ру­ски.“ По пи­та­њу об­да­ни­шта и шко­ла, до­се­ље­ ни­ци из Ру­си­је има­ју два су­прот­на ста­ва: јед­ни сма­тра­ју да ка­да већ ту жи­ве, он­да и

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

Цр­но­гор­ска по­сла

де­ца тре­ба да им бу­ду за­јед­но са ло­кал­ном де­цом, док дру­ги ни­с у за­до­вољ­ни ква­ли­ те­том ло­кал­ног обра­зо­ва­ња. За­то је и ра­ зу­мљи­ва по­тре­ба да се све ви­ше отва­ра­ју ру­ски вр­ти­ћи и шко­ле. На­де­жда Лап­те­ва је пре не­ко­ли­ко го­ди­на ор­га­ни­зо­ва­ла шко­лу „Ка­ћу­ша“ у Бу­дви. У ње­ну шко­лу тре­нут­ но иде 35 де­це, а у но­вој школ­ској го­ди­ни пре­ма ње­ним оче­ки­ва­њи­ма тре­ба да бу­де пре­ко 40. „Ре­ги­стро­ва­ни смо као огра­нак мо­сков­ске шко­ле бр. 548 из Ца­ри­ци­на. Ро­ ди­те­љи код нас за упис де­те­та пла­ћа­ју 300 евра а за­тим по 400 евра ме­сеч­но“, ка­же На­де­жда и до­да­је: „Ти­ме по­кри­ва­мо пла­те 20 на­став­ни­ка, из­најм­љи­ва­ње ба­зе­на и још не­ке школ­ске ак­тив­но­сти.“

Сва­ки Рус у Цр­ној Го­ри дру­га­чи­је до­жи­ вља­ва мен­та­ли­тет та­мо­шњих ме­шта­на. „Ло­кал­ни мен­та­ли­тет је вр­ло спе­ци­фи­ чан“, ка­же Ол­га Саљ­ни­ко­ва и об­ја­шња­ва: „То је јед­но ве­ли­ко се­ло где сва­ко во­ли да се ба­ви ту­ђим при­ват­ним ства­ри­ма“. Ол­га је у Мо­скви би­ла вр­ло успе­шна, као вла­ сник мар­ке­тин­шке аген­ци­је „Me­di­a­Po­lis“ би­ла је про­ду­цент гру­пе „Bra­in­storm“. О пре­се­ље­њу уоп­ште ни­је раз­ми­шља­ла све док ни­је ку­пи­ла стан у Пе­ра­сту - та­да се и пре­се­ли­ла. По­ку­ша­ва­ла је да про­мо­ви­ше клуб-ре­сто­ран „Пи­лот Џао Да“ у Ко­то­ру, али ни­је има­ла пу­но успе­ха. Са­да раз­ми­ шља шта да­ље, ме­ђу­тим и са­ма схва­та да у тој зе­мљи успе­шан по­сао, пре­ма ру­ским стан­дар­ди­ма, ни­је мо­гућ – пре све­га због мен­та­ли­те­та. „Пр­ва реч ко­ју на­у­чи­те је­сте – ‘по­ла­ко’“, ка­же она и на­ста­вља: „Све се сво­ди на то. Ва­жно је да све те­че опу­ште­но и без жур­бе. Пре сре­де те­шко мо­же би­ло шта да се за­вр­ши, као и по­сле че­тврт­ка...“ По­се­бан мен­та­ли­тет цр­но­гор­ског ста­ нов­ни­штва уочио је и Кон­стан­тин Скор­ ња­ков, осни­вач д. о. о. „So­la­ria“ чи­ја је де­лат­ност про­да­ја и уград­ња со­лар­них и елек­трич­них си­сте­ма за гре­ја­ње. „На­род је ов­де вр­ло кон­зер­ва­ти­ван“, ка­же он и об­ ја­шња­ва: „Љу­ди по­себ­но обра­ћа­ју па­жњу шта ра­де њи­хо­ви су­се­ди. За­то ја увек гле­ дам да иза­бе­рем не­ког ви­ђе­ни­јег у кра­ју да му уз ве­ћи по­пуст про­дам си­стем за гре­ ја­ње, а он­да се и ње­го­ви су­се­ди за­ин­те­ре­ су­ју па и они на­ру­че.“ Из го­ди­не у го­ди­ну при­хо­ди иду 25–30% уз про­мет од пре­ко 300 хи­ља­да евра. За успех у Цр­ној Го­ри ло­кал­ни мен­та­ли­тет не тре­ба кри­ти­ко­ва­ ти, не­го про­у­ча­ва­ти“, сма­тра Кон­стан­тин.

Ру­ско-цр­но­гор­ска „злат­на гро­зни­ца“ тра­ја­ла је до 2008. Це­не су у ме­ђу­вре­ме­ну ба­сно­слов­но по­ра­сле. У 2004. се за 100 хи­ља­да до­ла­ра на нај­бо­љим ме­сти­ма мо­гла ку­пи­ти при­стој­на тро­спрат­на ку­ћа, али већ 2007. је ква­драт­ни ме­тар ко­штао 4–6 хи­ља­да до­ла­ра. На фо­то­гра­фи­ји: Пе­раст

Егзотично пословно окружење

ФО­ТО: Milachich / flickr.com

Ком­па­ни­ја „Re­a­laxy“ из­најм­љу­је у Пе­ тров­цу за сво­је за­по­сле­не пе­то­спрат­ну ку­ћу. Њи­хов тим при­пре­ма но­ви про­

је­кат: то би тре­ба­ло да бу­де „на све­т у нај­моћ­ни­ји 3D кон­струк­тор на­ме­њен за ди­зајн ен­те­ри­је­ра – али не за ди­зај­не­ре, већ за сва­ко­га!“ ка­же шеф ти­ма Иван Дем­биц­ки. Раз­вој про­јек­та је вр­ло на­по­ ран, али ће за­то би­ти вр­ло јед­но­ста­ван за ко­ри­шће­ње. У 10 ча­со­ва ују­тру по­чи­ње рад­ни са­ста­нак где се из­но­се пла­но­ви у јед­ном ка­фи­ћу на оба­ли, за­тим сле­ди за­ јед­нич­ко ку­па­ње, а у ве­чер­њим са­ти­ма и ви­кен­дом ту су оба­ве­зни из­ле­ти и оби­ ла­сци, кон­цер­ти и ро­штиљ. Пре­ма усло­ви­ма ис­так­ну­тим на Ин­тер­ не­т у, од спо­соб­но­сти ко­је тре­ба да по­ се­ду­је сва­ко ко би же­лео да ра­ди у ком­ па­ни­ји „Re­a­laxy“ на­во­ди се: „ку­гла­ње, пли­ва­ње, ро­ње­ње, ски­ја­ње, да до­бро под­ но­си ле­то де­вет ме­се­ци у го­ди­ни, али је та­ко­ђе по­жељ­на и ме­ђу­на­род­на ли­цен­ца за упра­вља­ње јах­том“. „Уз то на по­сао не при­ма­мо сам­це – та­кви су усло­ви“, до­да­је Дем­биц­ки. Ин­ве­сти­тор овог про­јек­та је, ка­ко твр­ди Иван, за­до­во­љан ка­ко се све од­ви­ја јер је до­ста уште­део пре­ба­цив­ши свој раз­вој­ни тим у Цр­ну Го­ру. „За не­ ко­ли­ко го­ди­на смо по­тро­ши­ли ма­ње од ми­ли­он евра што на­рав­но ни­је ни бли­зу пред­ви­ђе­них рас­хо­да за исти та­кав про­ је­кат у Мо­скви“, об­ја­шња­ва Дем­биц­ки. Уште­де­ло се из­најм­љи­ва­њем по­вољ­ног по­слов­ног про­сто­ра и ни­жим пла­та­ма за­ по­сле­них. „Не ра­ди се о то­ме да ми ште­ ди­мо на њи­ма – про­сто сви они зна­ју да чим по­сао бу­де по­кре­нут, они ће по­ста­ти су­вла­сни­ци. Та­ко да би са­да зах­те­ва­ње ви­ших пла­та би­ло исто што и тро­ше­ње соп­стве­ног нов­ца“, до­да­је Дем­биц­ки. „Хи­ља­ду пет­сто евра ко­је ја ов­де до­би­ јам су за Мо­скву ни­шта, али ов­де те­шко мо­же да се ви­ше по­тро­ши“, ка­же 20-го­ ди­шњи Сер­геј Гон­чар, ко­ји је, ка­ко би до­ био са­да­шњи по­сао, у исто вре­ме мо­рао да до­не­се две ва­жне од­лу­ке – да на­пу­сти фа­кул­тет и да се оже­ни. И ни због јед­ног се ни­је по­ка­јао.

Ве­ли­ка је тај­на ко­ли­ко Ру­са има у Цр­ној Го­ри. Ни ру­ска ам­ба­са­да ни цр­но­гор­ска ми­ни­стар­ства не го­во­ре о то­ме. Ве­ћи­на на­ших са­го­вор­ни­ка сма­тра да се та тај­на чу­ва од Европ­ске уни­је чи­ју на­кло­ност Цр­на Го­ра све ви­ше на­ме­ра­ва да ко­ри­сти, јер ако се пре­ви­ше бу­де го­во­ри­ло о то­ме да је та зе­мља по­ста­ла уто­чи­ште „ру­ских ка­пи­та­ла­ца“, вр­ло бр­зо би се до­бра во­ља ЕУ из­гу­би­ла 27

путовања Пи­ше: Али­са За­ха­ро­ва

Шет­ња ули­ца­ма ко­ји­ма је про­ла­зио Рас­кољ­ни­ков, глав­ни ју­нак зна­ме­ ни­тог ро­ма­на „Зло­чин и ка­зна“, мо­ же би­ти ди­ван на­чин да упо­зна­те дру­га­чи­ји Санкт Пе­тер­бург, она­кав ка­квим га је у сво­јим ро­ма­ни­ма ове­ ко­ве­чио До­сто­јев­ски. Сва­ког ју­ла, баш као у по­ме­ну­том ро­ма­ну, по­кло­ ни­ци ве­ли­ког пи­сца кре­ћу у по­ход по ка­на­ли­ма и мо­сто­ви­ма Се­вер­не пре­сто­ни­це, де­ши­фру­ју­ћи зна­ке из ње­го­вих ро­ма­на.

„П

о­чет­ком ју­ла, за вре­ме ве­ли­ких вру­ћи­на, је­дан мла­дић иза­ђе пред ве­ че из свог со­бич­ка (...) у С-ском со­ка­ку, па се по­ла­ко и не­ка­ко нео­д­ луч­но упу­ти К-ном мо­сту...“ Да би смо кре­ну­ли Рас­кољ­ни­ко­вље­вим сто­па­ма мо­ра­мо утвр­ди­ти ку­да се упу­тио глав­ни ју­нак ро­ма­на, а то би би­ло те­шко да су­пру­га До­сто­јев­ског Ана Гри­гор­јев­ на по­сле му­же­вље­ве смр­ти ни­је де­ши­ фро­ва­ла на­зи­ве ко­ји су у тек­сту ро­ма­на на­зна­че­ни са све­га не­ко­ли­ко сло­ва. Та­ ко је „С-ски“ со­как у ства­ри Сто­лар­ски [переулок], а „К-ин“ мост је Ко­ку­шкин мост. Ова ме­ста су по­ста­ла по­ла­зне тач­ке са ко­јих по­што­ва­о­ци До­сто­јев­ског кре­ћу у сво­ја „лу­та­ња“, тим пре што је на углу Сто­лар­ског со­ка­ка и Ка­зна­чеј­ске ули­це ста­но­вао и сам пи­сац у вре­ме на­стан­ка ро­ма­на. На ку­ћи бр. 7 у Ка­зна­чеј­ској ули­ ци у ко­јој је жи­вео да­нас сто­ји спо­мен пло­ча. Ју­на­ке свог ро­ма­на До­сто­јев­ски је на­ста­нио не­да­ле­ко од ме­ста где је ста­но­ вао, али ни­је на­вео тач­не адре­се. Исто­ ри­ча­ри књи­жев­но­сти сма­тра­ју да је то учи­нио на­мер­но. „Те су адре­се ши­фро­ва­не вр­ло јед­но­став­ но. По­ред то­га, мо­ра­мо има­ти у ви­ду да чи­та­мо књи­жев­но де­ло. Ствар­ни Пе­ тер­бург и из­ми­шље­ни до­га­ђа­ји у ње­му

Сва­ког ју­ла, по­кло­ни­ци ве­ли­ког пи­сца кре­ћу у по­ход по ка­на­ли­ма и мо­сто­ви­ма Се­вер­не пре­сто­ни­це, де­ши­фру­ју­ћи зна­ке из ње­го­вих ро­ма­на 28

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

Санкт Пе­тер очи­ма До­сто Ку­ћа на углу До­сто­јев­ски је стал­но имао фи­нан­ сиј­ских про­бле­ма па се из ма­те­ри­ јал­них раз­ло­га у Санкт Пе­тер­бур­гу че­сто се­лио. Ма­да је про­ме­нио два­ де­се­так ста­но­ва, Фјо­дор Ми­хај­ло­вич се увек тру­дио да иза­бе­ре ку­ћу на углу ули­це, са бал­ко­ном и по­гле­дом на цр­кву. Јед­на од та­квих ку­ћа ко­ја се на­ла­зи на адре­си Ку­зњеч­ни со­как 5/2 пре­тво­ре­на је у пи­шчев му­зеј. Ње­ни про­зо­ри гле­да­ју на Вла­ди­мир­ ску са­бор­ну цр­кву, а дру­га стра­на ку­ће на ули­цу ко­ја но­си пи­шче­во име. У не­по­сред­ној бли­зи­ни му­зе­ја је ста­ни­ца ме­троа „До­сто­јев­ска“ по­ ред ко­је се на­ла­зи спо­ме­ник До­сто­ јев­ском. Сајт му­зе­ја је: http://eng.md.spb.ru/.

ме­ђу­соб­но се сје­ди­њу­ју и тран­сфор­ми­ шу чи­не­ћи ге­ни­јал­ни ро­ман“, об­ја­шња­ ва Ма­ри­на Ува­ро­ва, на­уч­ни са­рад­ник Књи­жев­но-ме­мо­ри­јал­ног му­зе­ја Ф. М. До­сто­јев­ског. Рас­кољ­ни­ков ста­ну­је на углу Сто­лар­ског со­ка­ка и Гра­ђан­ске ули­це ко­ја се у 19. ве­ ку зва­ла Сред­ња Ме­шчан­ска. На ку­ћи бр.

19 у Гра­ђан­ској ули­ци 1999. по­ста­вљен је нат­пис „Рас­кољ­ни­ко­вље­ва ку­ћа“ и у ви­со­ком ре­ље­фу из­ра­ђе­на је скулп­т у­ра До­сто­јев­ског и сте­пе­ни­це ко­је нас под­ се­ћа­ју на то да се со­би­чак Ро­ди­о­на Ро­ ма­но­ви­ча на­ла­зио у пот­кро­вљу у ко­је је во­ди­ло 13 сте­пе­ни­ка. На ка­пи­ји кроз ко­ју се ула­зи­ло у дво­ри­ште са­да је, на жа­лост, ин­тер­фон, јер су да­на­шњим ста­на­ри­ма очи­глед­но до­са­ди­ле по­се­те ту­ри­ста и ра­до­зна­ла­ца. У вре­ме До­сто­јев­ског у Сто­лар­ском со­ ка­ку би­ло је чак 22 крч­ме. За­то ни­је чуд­ но што је Рас­кољ­ни­ков из свог со­бич­ка

стал­но мо­гао чу­ти ви­ку пи­ја­на­ца. У Пе­тер­бур­ гу До­сто­јев­ског крч­ме и ина­че за­у­зи­ма­ју ва­жно ме­сто. Упра­во у крч­ми Рас­кољ­ни­ков сре­ће Мар­ ме­ла­до­ва и при­слу­шку­је раз­го­вор сту­де­на­та о то­ ме да је ста­ри­чин жи­вот без­вре­дан. На Сто­лар­ски со­как на­ ста­вља се Ко­ку­шкин мост, а не­да­ле­ко од ње­га су кључ­на ме­ста на ко­ ји­ма се од­и­гра­ва рад­ња ро­ма­на: ку­ћа ста­ре зе­ле­ на­ши­це ко­ју Рас­кољ­ни­ ков уби­ја (Ка­нал Гри­бо­ је­до­ва 104), по­ли­циј­ска ста­ни­ца (Ка­нал Гри­бо­ је­до­ва 67), Во­зне­сењ­ски мост на ко­ме под точ­ко­ ви­ма ко­чи­је стра­да пи­ја­ ни чи­нов­ник Мар­ме­ла­ дов, и ку­ћа ње­го­ве ћер­ке Со­њеч­ке, си­ро­ма­шне и на­па­ће­не де­вој­ке при­ну­ ђе­не да про­да­је сво­је те­ло (Кеј Ка­на­ла Гри­бо­је­до­ва 73). Со­њеч­ки­на ку­ћа је у вре­ме До­сто­јев­ског би­ла „дво­спрат­на, ста­ра и окре­че­на у зе­ле­но“. Да­нас је са­свим дру­га­чи­ја: над­ зи­да­на је и пре­фар­ба­на у жу­то. До­сто­ јев­ски да­је и до­ста та­чан опис Со­њи­не со­бе: „Зид са три про­зо­ра ко­ји су гле­да­ли на ка­нал пре­се­цао је со­бу не­ка­ко уко­со, због че­га је је­дан угао, вр­ло оштар, за­ ла­зио у ду­би­ну, та­ко да се при сла­бом осве­тље­њу чак ни­је мо­гао ни ви­де­ти; дру­ги је угао био опет су­ви­ше, ру­жно, туп.“ Упра­во се тај ту­пи угао ку­ће ви­ди са Ко­ку­шки­ног мо­ста. Ако се мо­же ве­ро­ва­ти по­да­ци­ма из ро­ ма­на, од Рас­кољ­ни­ко­вље­ве до зе­ле­на­ши­ ци­не ку­ће има тач­но 730 ко­ра­ка. Сва­ко

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

ФО­ТО: Ро­сиј­ска га­зе­та

р­бург о­јев­ског

ко же­ли да из­ме­ри ово ра­сто­ја­ње мо­же про­ћи пу­тем од Ро­ди­о­но­ве ку­ће, пре­ ко Во­зне­сењ­ског мо­ста, оба­лом Ка­на­ла Гри­бо­је­до­вље­ва и скре­ну­ти у Сред­њу

Под­ја­че­ску ули­цу. Јед­ном реч­ју, то увек бу­де ви­ше од 730 ко­ра­ка. Не­ки исто­ри­ ча­ри књи­жев­но­сти ову раз­ли­ку об­ја­ шња­ва­ју ти­ме што је Рас­кољ­ни­ков био

Јул као у „Зло­чи­ну и ка­зни“ Сва­ке го­ди­не пр­ве су­бо­те у ју­лу у Санкт Пе­тер­бур­гу се обе­ле­жа­ва Дан До­ сто­јев­ског. То ни­је дан ро­ђе­ња ве­ли­ког ру­ског пи­сца. „До­сто­јев­ски је ро­ђен у но­вем­бру, а та­да је у Се­вер­ној пре­сто­ни­ци ве­о­ма хлад­но. Умро је у ја­ну­а­ру ка­да је та­ко­ђе хлад­но. Ме­ђу­тим, по­чет­ком ју­ла по­чи­ње рад­ња ро­ма­на „Зло­чин и ка­зна“ ко­ји мо­же­мо сма­тра­ти у нај­ве­ћој ме­ри пе­тер­бур­шким ро­ма­ном, ка­же Ве­ра Би­рон, за­ме­ник ди­рек­то­ра Те­а­тра „До­сто­јев­ски“ и ини­ци­ја­тор овог сво­ је­вр­сног пра­зни­ка. Пре­ма ње­ним ре­чи­ма, у по­зо­ри­шним пред­ста­ва­ма по­во­дом да­на До­сто­јев­ског уче­ству­ју нај­бо­љи пе­тер­бур­шки глум­ци. Одр­жа­ва се и низ дру­гих ма­ни­фе­ста­ци­ја: про­јек­ци­је фил­мо­ва, пре­да­ва­ња, ма­стер-кла­со­ви, на­уч­ ни се­ми­на­ри, из­ло­жбе и те­мат­ски оби­ла­сци.

ви­сок мла­дић ко­ји је хо­дао жу­стрим ко­ра­ком јер је био ве­о­ма уз­бу­ђен, док дру­ги сма­тра­ју да је пи­сац број сво­јих ко­ра­ка про­сто по­мно­жио са два. Ка­нал Гри­бо­је­до­ва, ко­ји се ра­ни­је звао Је­ка­те­ри­њин­ски, и крај ко­га се од­и­гра­ ва ве­ли­ки део рад­ње ро­ма­на, на­род је про­звао „ша­нац“. Та­кав на­зив ни­је био слу­ча­јан: у ка­нал су стал­но про­си­па­ли сме­ће и от­пад­не во­де, па се у око­ли­ни ши­рио не­сно­сан смрад. Ова­ко из­гле­да Пе­тер­бург До­сто­јев­ског. Та дру­га стра­на Пе­тер­бур­га је су­шта су­прот­ност да­на­ шњег стро­гог и ве­ле­леп­ног гра­да, о ко­ме је не­ка­да Пу­шкин на­пи­сао: „Не­ве ве­ли­ чан­стве­ни ток, / гра­нит ње­них оба­ла“. То је да­нас елит­ни део гра­да ко­ји ту­ри­сти нај­че­шће по­се­ћу­ју.

29

наука и технологија

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

Пре­по­род ру­ске би­о­х

На кон­гре­су у Санкт Пе­тер­бур­гу уче­ство­ва­ло је чак 11 до­бит­ни­ка Но­бе­ло­ве на­гра­де

Пи­ше: Ју­ли­ја Ме­шав­ки­на

Свет­ски кон­грес би­о­хе­ми­ча­ра у Санкт Пе­тер­бур­гу, ко­ји је оку­пио 11 но­бе­ло­ва­ца и сто­ти­не мла­дих ру­ ских ис­тра­жи­ва­ча, озна­чио је по­че­ так но­вог по­гла­вља у ру­ској на­у­ци и са­свим си­гу­ран по­вра­так Ру­си­је у кру­го­ве свет­ске на­уч­не ели­те у овој на­уч­ној обла­сти, јед­ној од нај­ва­ жни­јих у са­вре­ме­ном све­т у. По­сле ве­ли­ких про­бле­ма пост­со­вјет­ског пе­ри­о­да, ру­ска фун­да­мен­тал­на на­ у­ка о жи­во­т у по­но­во да­је от­кри­ћа свет­ског ни­воа.

30

С

анкт Пе­тер­бург је у ју­лу био до­ма­ћин 38. Кон­гре­са Фе­де­ра­ ци­је европ­ских би­о­хе­миј­ских дру­шта­ва (FEBS). У пи­та­њу је је­дан од нај­ве­ћих ме­ђу­на­род­ них ску­по­ва у обла­сти при­ род­них на­у­ка. За Ру­си­ју је то дру­ги по ре­ду до­га­ђај тог ни­воа, и пр­ви по­сле со­вјет­ског вре­ме­на: у 1984. је у Мо­скви та­ко­ђе одр­жан Кон­грес FEBS. Од та­да се у Ру­си­ји мно­го то­га про­ ме­ни­ло, а на по­љу би­о­ло­ги­је су се де­си­ле мно­ге ре­во­лу­ци­о­нар­не ства­ри: по­ста­ло је мо­гу­ће кло­ни­ра­ње си­са­ра у ла­бо­ра­то­ ри­ја­ма, на­уч­ни­ци су про­на­шли на­чи­не за тран­сплан­та­ци­ју ма­тич­них ће­ли­ја, ис­тра­ жи­ва­чи су де­ши­фро­ва­ли људ­ски ге­ном...

Ру­ска на­у­ка је у по­след­њих 30 го­ди­на про­ла­зи­ла кроз озбиљ­не те­шко­ће и иза­ зо­ве, та­ко да ни­је чу­до што су во­де­ће уло­ ге у на­уч­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма пре­у­зе­ли струч­ња­ци из дру­гих кра­је­ва све­та. Ни­је би­ло ни­ма­ло јед­но­став­но да се пре­о­кре­ не та не­по­вољ­на си­т у­а­ци­ја, то је сва­ка­ко зах­те­ва­ло по­себ­ну по­све­ће­ност и на­по­ ран рад. За­хва­љу­ју­ћи то­ме у по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на ру­ски би­о­ло­зи су по­че­ ли да оства­ру­ју из­у­зет­не успе­хе. Ме­ђу­на­род­на на­уч­на за­јед­ни­ца је вр­ло ви­со­ко оце­ни­ла ру­ски би­о­ло­шки про­ је­кат „Јо­ни Ску­ла­чо­ва“. У 2004. су на­ши би­о­хе­ми­ча­ри на че­лу са Вла­ди­ми­ром Ску­ла­чо­вом син­те­ти­зо­ва­ли је­ди­ње­ње SkQ1 ко­је се по­сма­тра као мо­гу­ћи лек

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

хе­ми­је

Фо­то: ИТАР-ТАСС

„У по­ре­ђе­њу са прет­ход­ним ску­по­ви­ма ов­де има два пу­та ви­ше го­вор­ни­ка, а ме­ђу уче­сни­ци­ма је чак 11 до­бит­ни­ка Но­бе­ло­ве на­гра­де“ Став кон­сул­тан­та кон­гре­са пољ­ског про­фе­со­ра Ада­ма Шев­чи­ка

про­тив ста­ре­ња. Ре­дов­ни члан Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка би­о­лог Сер­геј Лу­кја­нов не­дав­но је раз­вио тех­но­ло­ги­ју за ства­ра­ ње по­себ­них флу­о­ре­сцент­них про­те­и­на ко­ји омо­гу­ћа­ва­ју про­у­ча­ва­ње жи­вих ми­ кро­ор­га­ни­за­ма на ће­лиј­ском ни­воу. А на­уч­ни­ци са Ин­сти­т у­та за би­о­ло­ги­ју ге­ на РАН раз­ви­ли су мо­ле­кул „на­но­тран­ спор­тер“ ко­ји је у ста­њу да ис­по­ру­чи лек у је­дро ће­ли­је, и та ино­ва­ци­ја ће ле­че­ње он­ко­ло­шких обо­ље­ња учи­ни­ти мно­го ефи­ка­сни­јим. Ка­да је 2008. у Но­во­си­бирск на 5. Кон­ грес Ру­ског дру­штва за би­о­хе­ми­ју и мо­ле­ку­лар­ну би­о­ло­ги­ју сти­гло ру­ко­ вод­ство FEBS, по­себ­но их је из­не­на­дио вр­ло ви­сок ни­во на­уч­них ре­фе­ра­та,

та­ко да су пред­ло­жи­ли сво­јим ру­ским ко­ле­га­ма да уче­ству­ју на кон­кур­с у и да бу­ду до­ма­ћи­ни јед­ног од на­ред­них кон­ гре­са FEBS. Ни­је про­шло мно­го вре­ме­ на и они су то по­ча­сно пра­во ус­пе­ли да осво­је у 2011. Ово­го­ди­шњи 38. Кон­грес FEBS је пру­ жио је­дин­стве­ну при­ли­ку уче­сни­ци­ма не са­мо да упо­зна­ју се­вер­ну ру­ску пре­ сто­ни­цу не­го и да се бо­ље упо­зна­ју са но­ вим про­јек­ти­ма сво­јих ко­ле­га из дру­гих зе­ма­ља, по­себ­но да­ју­ћи шан­с у мла­дим на­уч­ни­ци­ма да оства­ре не­по­сре­дан кон­ такт са нај­ве­ћим струч­ња­ци­ма. По­се­бан зна­чај та­квих кон­та­ка­та ис­ти­че Алек­сан­ дар Га­би­бов, пред­сед­ник Ру­ског дру­штва за би­о­хе­ми­ју и мо­ле­ку­лар­ну би­о­ло­ги­ју и пред­сед­ник Ор­га­ни­за­ци­о­ног од­бо­ра FEBS: „Да­љи раз­вој ру­ске на­у­ке са­свим си­гур­но пре­ла­зи у ру­ке на­ших мла­дих струч­ња­ка ко­јих ме­ђу при­с ут­ни­ма за­и­ ста има пу­но. За њих је ово не­про­це­њи­ва при­ли­ка да се ис­ка­жу, да уви­де ко­ли­ко је њи­хов рад пер­спек­ти­ван и да стек­ну пр­ва ис­ку­ства у на­сту­пи­ма на та­ко ви­ со­ком ни­воу.“ Ор­га­ни­за­то­ри Кон­гре­са FEBS у Ру­си­ји ду­го су че­ка­ли на ту при­ли­ку и за­и­ста су се по­тру­ди­ли да све ор­га­ни­зу­ју на нај­ бо­љи мо­гу­ћи на­чин. То по­твр­ђу­је и став кон­с ул­тан­та кон­гре­са пољ­ског про­фе­со­ ра Ада­ма Шев­чи­ка: „Мо­же се ре­ћи да су ор­га­ни­за­то­ри ус­пе­ ли да у окви­ру јед­ног укло­пе го­то­во два кон­гре­са јер у по­ре­ђе­њу са прет­ход­ним ску­по­ви­ма ов­де има два пу­та ви­ше го­ вор­ни­ка, а ме­ђу уче­сни­ци­ма је чак 11 до­бит­ни­ка Но­бе­ло­ве на­гра­де: Сид­ни Алт­ман, Курт Ви­трих, Ада Јо­нат, Ро­џер Кор­нберг, Жан-Ма­ри Лен, Ри­чард Ро­ бертс, Су­с у­му То­не­га­ва, Жил Хоф­ман, Ро­берт Ху­бер, Арон Че­ха­но­вер, Џек Шо­стак.“ Раз­ме­ре Кон­гре­са FEBS 2013 по­ста­ју ја­сне ка­да се има у ви­ду да је у ди­ску­си­ја­ма уче­ ство­ва­ло 3000 де­ле­га­та из Евро­пе, САД, Ка­на­де, Ки­не и Ја­па­на. Пре­ма ре­чи­ма пред­сед­ни­ка Ру­ског фон­да за фун­да­мен­ тал­на ис­тра­жи­ва­ња (РФ­ФИ) Вла­ди­сла­ва Пан­чен­ка, у ра­ду кон­гре­са је уз по­др­шку

тог фон­да има­ло при­ли­ку да уче­ству­је пре­ко 300 мла­дих ру­ских на­уч­ни­ка. Ру­си­ју je на кон­гре­с у нај­све­стра­ни­је пред­ста­вио Ино­ва­ци­о­ни цен­тар „Скол­ ко­во“. Скол­ков­ци су ор­га­ни­зо­ва­ли оби­ ман про­грам пре­да­ва­ња и ди­ску­си­је о те­ма­ма као што су ма­тич­не ће­ли­је или на­црт за­ко­на ко­ји је при­пре­мљен у Ру­си­ ји о би­о­ме­ди­цин­ским ће­лиј­ским пре­па­ ра­ти­ма, од­но­сно о ле­ко­ви­ма ко­ји тре­ба да по­бе­де рак... У окви­ру „Скол­ков­ских ре­фе­ра­та“ про­фе­сор Вла­ди­мир Зел­ман је го­во­рио о ре­зул­та­ти­ма про­гра­ма „Ге­ном чо­ве­ка“. Пе­тар Фе­ди­чев, на­уч­ни ди­рек­тор ру­ске ком­па­ни­је „Qu­an­tum Phar­ma­ce­u­ti­cals“ ко­ја је ре­зи­дент „Скол­ко­ва“ - твр­ди да без ме­ђу­на­род­них кон­та­ка­та, укљу­чу­ ју­ћи и оне ко­ји се оства­ре на Кон­гре­с у FEBS 2013 и у окви­ру „Скол­ков­ских ре­ фе­ра­та“, и без по­др­шке ве­ли­ких ис­тра­ жи­вач­ких цен­та­ра на­уч­ни­ци не мо­гу да по­стиг­ну успех: „Те­шко да би­смо по­сти­ гли са­да­шњи успех без по­мо­ћи Цен­тра ‘Скол­ко­во’ ко­ји фи­нан­си­ра два на­ша про­јек­та.“ До­бит­ник Но­бе­ло­ве на­гра­де за хе­ми­ју у 2004, изра­ел­ски на­уч­ник Арон Че­ха­но­ вер, уве­рен је да „је­ди­но уз су­сре­те и уз раз­ме­ну ми­шље­ња мо­же­мо ко­нач­но да са­гле­да­мо це­ло­ви­т у сли­ку жи­во­та и да укло­пи­мо све де­ли­ће мо­за­и­ка“. Ада Јо­нат, до­бит­ни­ца Но­бе­ло­ве на­гра­де за хе­ми­ју у 2009, сма­тра да је уче­сни­ке кон­гре­са у Санкт Пе­тер­бур­гу пре све­га оку­пи­ла њи­хо­ва на­уч­на ра­до­зна­лост и жи­вот­на по­тре­ба за но­вим са­зна­њи­ма, а са та­квим убе­ђе­њи­ма оба­ве­зно „на­и­ла­зе и те­шки пе­ри­о­ди, али их у сва­ком слу­ча­ју че­ка вр­ло уз­бу­дљи­ва бу­дућ­ност...“

По­сле ве­ли­ких про­бле­ма пост­со­вјет­ског пе­ри­о­да, ру­ска фун­да­мен­тал­на на­у­ка о жи­во­ту по­но­во да­је от­кри­ћа свет­ског ни­воа 31

спорт

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

Уни­вер­зи­ја­да в ни­воа Пи­ше: Иља Со­бо­љев

Уни­вер­зи­ја­да у Ка­за­њу је за­вр­ше­на ве­ ли­чан­стве­ном це­ре­мо­ни­јом, ка­квом би се мо­гле отво­ри­ти и олим­пиј­ске игре. Она је обо­ри­ла мно­ге ре­кор­де: би­ла је то нај­ве­ћа уни­вер­зи­ја­да у исто­ри­ји, нај­ску­пља, нај­гле­да­ни­ја - али и нај­у­ спе­шни­ја за ру­ске спор­ти­сте. А пре­ма ре­чи­ма ме­ђу­на­род­них зва­нич­ни­ка, би­ ла је и нај­бо­ља ко­ја је ика­да одр­жа­на. Град-до­ма­ћин се под­мла­дио и про­леп­ шао. Шта се то до­го­ди­ло?

О

д­јек­ну­ли су по­след­њи акор­ ди це­ре­мо­ни­је за­тва­ра­ња, из се­ла Уни­вер­зи­ја­де од­ла­зе по­ след­њи спор­ти­сти и Ка­зањ се по­ла­ко вра­ћа у свој уоби­ча­је­ ни ри­там. Пра­во је вре­ме да се по­ста­ви пи­та­ње: шта се то до­го­ди­ло?

Нај­бо­ља уни­вер­зи­ја­да ко­ја је ика­да одр­жа­на

„Не тре­ба ре­ћи да је ово ‘мо­жда нај­бо­ља уни­вер­зи­ја­да’, јер је ово за­и­ста нај­бо­ља уни­вер­зи­ја­да ко­ја је ика­да одр­жа­на“, из­ ја­вио је у јед­ном од сво­јих мно­го­број­них обра­ћа­ња у то­ку уни­вер­зи­тет­ских ига­ ра пред­сед­ник Ме­ђу­на­род­не фе­де­ра­ци­је уни­вер­зи­тет­ског спор­та (FI­SU) Клод-Луј Га­ли­јен. Ова­кве без­ре­зер­вне оце­не се­би ни­с у до­зво­ли­ли чак ни спор­ти­сти, ко­ји обич­но сло­бод­ни­је из­ра­жа­ва­ју емо­ци­је од зва­нич­ни­ка. Уоста­лом, Га­ли­јен с раз­ло­гом ни­је мо­рао да во­ди ра­чу­на о по­ли­тич­кој ко­рект­но­ сти сво­је из­ја­ве. Уна­пред су да­ва­не прог­ но­зе да ће Уни­вер­зи­ја­да у Ка­за­њу би­ти, ако ни­шта дру­го, а оно ба­рем нај­ве­ћа уни­вер­зи­ја­да у исто­ри­ји са 162 зе­мље уче­сни­це, пре­ко 10 хи­ља­да спор­ти­ста и пре­ко 350 ди­сци­пли­на. За при­пре­му Уни­вер­зи­ја­де у Ка­за­њу из­ дво­је­но је 228 ми­ли­јар­ди ру­ба­ља (7 ми­ 32

ли­јар­ди до­ла­ра) и из­гра­ђе­на су 64 објек­ та. Ра­ди по­ре­ђе­ња, на­во­ди­мо да ће бу­џет Шам­пи­о­на­та све­та у фуд­ба­лу 2018, ко­ји ће се та­ко­ђе одр­жа­ти у Ру­си­ји, пре­ма зва­нич­ним по­да­ци­ма из­но­си­ти 664 ми­ ли­јар­де ру­ба­ља (20,4 ми­ли­јар­де до­ла­ра). Ма­ни­фе­ста­ци­ју је обе­ле­жи­ла це­ре­мо­ни­ја отва­ра­ња, ко­ја је би­ла та­ко ве­ли­чан­стве­на да је мо­гла да отво­ри и олим­пиј­ске игре. Олим­пиј­ски ни­во до­стиг­нут је и у до­ме­ну ме­диј­ске по­кри­ве­но­сти так­ми­че­ња. Већ пр­вих да­на је, пре­ма по­да­ци­ма „Еуро­спор­ та“, зва­нич­ног парт­не­ра FI­SU, број гле­да­ ла­ца ко­ји су так­ми­че­ње пра­ти­ли пре­ко ма­лих екра­на до­сти­гао ре­корд­ну ци­фру, два пу­та ве­ћу не­го у слу­ча­ју прет­ход­не Уни­вер­зи­ја­де у Ки­ни. Осим то­га, ка­зањ­ске уни­вер­зи­тет­ске игре би­ле су нај­гле­да­ни­је у исто­ри­ји аме­рич­ке те­ле­ви­зи­је. Чу­ве­на те­ле­ви­зиј­ска ком­па­ни­ја ESPN при­ка­за­ла је у Аме­ри­ци 115 ча­со­ва Уни­вер­зи­ја­де, док је пра­ва на еми­то­ва­ње пре­но­са Ига­ра от­ ку­пи­ло укуп­но око 110 зе­ма­ља.

„Злат­на гро­зни­ца“

На ка­зањ­ској Уни­вер­зи­ја­ди ре­пре­зен­та­ ци­ја Ру­си­је је по­сти­гла нај­бо­љи ре­зул­ тат у екип­ном пла­сма­ну, ко­ји те­шко да ће не­ко мо­ћи да над­ма­ши. Са­мо што је про­шла по­ло­ви­на так­ми­че­ња, а Ру­си су већ обо­ри­ли ра­ни­ји ре­корд у злат­ним ме­ да­ља­ма (75) ко­ји су пре две го­ди­не по­ста­ ви­ли Ки­не­зи. Пре­ма ко­нач­ном би­лан­с у до­ма­ћи­ни Уни­ вер­зи­ја­де су осво­ји­ли ви­ше злат­них ме­ да­ља не­го што је 2011. укуп­но осво­ји­ла Ки­на. На­и­ме, Ру­си­ја је ове го­ди­не осво­ји­ ла 155 злат­них ме­да­ља, а Ки­на пре две го­ ди­не 145 злат­них, сре­бр­них и брон­за­них за­јед­но. Ру­си­ја је на ово­го­ди­шњој Уни­вер­ зи­ја­ди укуп­но осво­ји­ла 292 ме­да­ље (155 злат­не, 75 сре­бр­не и 62 брон­за­не). Сле­де­ ћа за њом је Ки­на са 77 ме­да­ља, од ко­јих је са­мо 26 злат­них. Би­ло би не­пра­вед­но твр­ди­ти да је Ру­си­ја три­јум­фо­ва­ла са­мо за­хва­љу­ју­ћи пред­но­сти до­ма­ћег те­ре­на. Њу су у мно­гим спор­то­ви­ма пред­ста­вља­

ви­шег

Графикон: http://ruskarec.ru/23567

ФО­ТО: Ро­сиј­ска га­зе­та

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

ли олим­пиј­ски и свет­ски шам­пи­о­ни, а у про­грам так­ми­че­ња би­ли су увр­ште­ни и на­ци­о­нал­ни ру­ски спор­то­ви, у ко­ји­ма су се на по­бед­нич­ком по­сто­љу по­не­кад на­ шли са­мо ру­ски спор­ти­сти. Ру­ски спор­ти­сти су, осим то­га, има­ли и за шта да се бо­ре. Пре­ми­је за по­бе­ду из­ но­си­ле су 160 хи­ља­да ру­ба­ља (око 5000 до­ла­ра), плус до­та­ци­је од ре­ги­о­на. А сту­ ден­ти из дру­гих зе­ма­ља до­шли су не са­мо да би по­бе­ди­ли, не­го и да би се дру­жи­ли и од­мо­ри­ли. Од ју­тра до ве­че­ри спор­ти­ сти су у ве­ли­ким гру­па­ма ше­та­ли по цен­ тру Ка­за­ња, а ме­ђу њи­ма прак­тич­но ни­је би­ло Ру­са. „Ни­смо има­ли вре­ме­на ни­шта да по­гле­да­мо, све вре­ме смо тре­ни­ра­ли“, ре­кла је за „Ру­ску реч“ так­ми­чар­ка у син­ хро­ном пли­ва­њу Ала Ши­шки­на, ко­ја је од­мах по­сле осво­је­ног зла­та на Уни­вер­ зи­ја­ди у ди­сци­пли­ни ком­би­на­ци­ја у син­ хро­ном пли­ва­њу за­јед­но са ре­пре­зен­та­ ци­јом от­пу­то­ва­ла на при­пре­ме за свет­ско пр­вен­ство. По­ме­ни­мо и да је јед­на од ја­чих стра­на Уни­вер­зи­ја­де 2013. би­ла до­бра ор­га­ни­за­ ци­ја сме­шта­ја за спор­ти­сте. Они ко­ји су уче­ство­ва­ли на Олим­пи­ја­ди у Лон­до­ну без окле­ва­ња су да­ли пред­ност Ка­за­њу, ка­ко у по­гле­ду сме­шта­ја, та­ко и у по­гле­ ду ис­хра­не. У се­лу Уни­вер­зи­ја­де обро­ ци су би­ли та­ко уку­сни и ра­зно­вр­сни да су спор­ти­сти то ви­ше пу­та спо­ме­ну­ли у ин­тер­вју­и­ма.

Па ипак, ни­с у сви ра­до­ви за­вр­ше­ни на вре­ме. На при­мер, ше­та­ли­ште на ке­ју, ко­ је ни­је за­вр­ше­но, мо­ра­ло је би­ти са­кри­ ве­но иза ги­гант­ских бил­бор­да. Ло­кал­ни ста­нов­ни­ци твр­де да су уме­сто обе­ћа­них 66 ита­ли­јан­ских ва­го­на за бр­зу град­ску же­ле­зни­цу на­ру­че­на 22 бе­ло­ру­ска ва­го­на. Сам град­ски воз је за вре­ме Уни­вер­зи­ја­де ви­ше пу­та ис­ко­чио из ши­на. Уни­вер­зи­ја­да је нео­че­ки­ва­но на­и­шла на то­пао при­јем ста­нов­ни­ка Ка­за­ња. По­зна­ то је, на­и­ме, да су ста­нов­ни­ци Ка­за­ња, као и Мо­ско­вља­ни, пре­за­си­ће­ни спорт­ ским до­га­ђа­ји­ма. Хо­ке­ја­шки, ко­шар­ка­ шки и фуд­бал­ски клу­бо­ви че­сто не мо­гу да оку­пе до­во­љан број на­ви­ја­ча. Уни­вер­ зи­тет­ске спорт­ске игре, ме­ђу­тим, у Ка­за­ њу су иза­зва­ле ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње, за шта ор­га­ни­за­то­ри ни­с у би­ли спрем­ни. Пр­вих да­на так­ми­че­ња до­ла­зи­ло је до па­ра­док­сал­не си­т у­а­ци­је. Три­би­не ни­с у би­ле пу­не, а ка­ра­та у про­да­ји ни­је би­ ло. На­ва­ла на би­ле­тар­ни­це би­ла је та­ко ве­ли­ка да су мно­ге рад­ни­це на­пу­сти­ле по­сао, јер им на­ви­ја­чи ни­с у до­зво­ља­ва­ ли чак ни да ру­ча­ју. „Тре­ба при­зна­ти да наш си­стем ни­је био ефи­ка­сан“, из­ја­вио је пред­сед­ник Та­тар­ста­на Ру­стам Ми­ни­ ха­нов још док су тра­ја­ле Игре.

Шта да­ље

Уни­вер­зи­ја­да је пр­ви у ни­зу ве­ли­ких спорт­ских до­га­ђа­ја ко­ји ће се одр­жа­ти у Ка­за­њу. Сле­де­ће го­ди­не Ка­зањ ће би­ти Зве­зда­ни до­ма­ћин Свет­ског пр­вен­ства у во­де­ним ча­со­ви Ка­за­ња спор­то­ви­ма, а 2018. у ње­му ће се одр­жа­ти „Обра­ти­те па­жњу ка­ко не­ке од утак­ми­ца Свет­ског пр­вен­ства у је Уни­вер­зи­ја­да из­ме­ фуд­ба­лу. ни­ла Ка­зањ. Пре пет­на­ „Ана­ли­зи­ра­ју­ћи ис­ку­ства ра­ни­јих уни­вер­ е­стак го­ди­на био је то зи­тет­ских спорт­ских ига­ра, мо­же­мо ре­ћи не­по­знат град, а да­нас да је уоби­ча­је­но да се у оним гра­до­ви­ма у је је­дан од нај­леп­ших ко­ји­ма је одр­жа­на Уни­вер­зи­ја­да на­ред­них европ­ских гра­до­ва“, пет го­ди­на одр­жа­ва­ју свет­ска пр­вен­ства у ис­та­као је Пу­тин у су­ свим спор­то­ви­ма, ко­ја су за тај пе­ри­од пла­ сре­т у са спор­ти­сти­ма. ни­ра­на. Не­ма сум­ње да смо већ у ак­тив­ној Град се без сум­ње про­ фа­зи пре­го­во­ра за ова бу­ду­ћа так­ми­че­ња. леп­шао. По­пра­вље­ни Нај­ско­ри­ји тур­нир ко­ји ће­мо уго­сти­ти је су пу­те­ви и из­гра­ђе­не шам­пи­о­нат у во­де­ним спор­то­ви­ма, ко­ји са­о­ба­ћај­не пе­тље. Чак ће по ду­жи­ни тра­ја­ња и бро­ју уче­сни­ка и так­си­сти, ко­ји су ина­ над­ма­ши­ти Уни­вер­зи­ја­ду“, из­ја­вио је гра­ че увек не­за­до­вољ­ни, до­на­чел­ник Ка­за­ња Иљ­с ур Мет­шин. У да­ по­твр­ди­ли су да је ра­ љој пер­спек­ти­ви пла­ни­ра­но је да Ка­зањ ди то­га вре­де­ло тр­пе­ти кон­ку­ри­ше за до­ма­ћи­на Олим­пиј­ских ига­ муч­ни пе­ри­од ра­до­ва ра 2024. „Ка­зањ ће под­не­ти при­ја­ву и има на пу­те­ви­ма, са­о­бра­ ве­ли­ке шан­се да бу­де иза­бран“, из­ја­вио је ћај­не гу­жве и дру­ге ге­не­рал­ни се­кре­тар Олим­пиј­ског ко­ми­ не­во­ље ко­је су пра­ти­ле те­та Ру­си­је Ма­рат Ба­ри­јев. По­сле ова­ко при­пре­ме за овај ве­ли­ успе­шне Уни­вер­зи­ја­де, ње­го­ва про­це­на не зву­чи ни­ма­ло пре­тен­ци­о­зно. ки до­га­ђај.

33

спорт

Опа­сна ле­по­та тај­ланд­ског бок­са Пи­ше: Игор Ла­зо­рин, ga­ze­ta.ru

Да­нас је до­ста те­шко за­ми­сли­ти да јед­на ле­па де­вој­ка мо­же исто­вре­ме­ но да бу­де и озби­љан бо­рац у јед­ној од нај­о­штри­јих бо­ри­лач­ких ве­шти­ на. Шам­пи­он­ка Ру­си­је у тај­ланд­ском бок­с у Ана­ста­си­ја Јањ­ко­ва сво­јим при­ме­ром ру­ши све пред­ра­с у­де.

Ана­ста­си­ја Јањ­ко­ва: Све је по­че­ло још док сам би­ла ма­ ла. Ужи­ва­ла сам да гле­дам фил­мо­ве у ко­ји­ма се бо­ре Брус Ли и дру­ ги опа­сни мом­ци. По­же­ле­ла сам та­да да исто бу­дем та­ко ја­ка и да по­ма­жем љу­ди­ ма (од­го­ва­ра уз осмех). Стал­но сам мо­ли­ ла сво­ју мај­ку: „Ма­ма, пу­сти ме да и ја то на­у­чим“. По­сле ду­гих на­го­во­ра мо­ја мај­ка је по­пу­сти­ла и од­ве­ла ме на ка­ра­те. Та­мо сам тре­ни­ра­ла сле­де­ћих не­ко­ли­ко го­ди­на. Шта се де­ша­ва­ло по­сле то­га?

А. Ј.: У 14. го­ди­ни је тре­ба­ло да иза­бе­ рем не­ко за­ни­ма­ње. Од­у­век ме за­ни­ма­ло но­ви­нар­ство, глу­ма или ди­зајн. На кра­ју сам се од­лу­чи­ла за ди­зајн. Цр­та­ла сам и ши­ла по цео дан. А спор­том сам се ба­ви­ла она­ко, ви­ше за се­бе. Јед­ном при­ли­ком сам

Фо­то: лична архива

K

а­ко се та­ко ле­па де­вој­ка об­ре­ла у све­ту бо­ри­лач­ких ве­шти­на?

оти­шла у фит­нес клуб и та­мо сам се упо­ зна­ла са тре­не­ром тај­ланд­ског бок­са. Док сам би­ла са мом­ци­ма, при­се­ти­ла сам се ка­ко иде лоу-кик, ма­ва­ши-ге­ри итд. Схва­ ти­ла сам да ми све то стра­шно не­до­ста­је. Не­ко вре­ме сам ишла та­мо, а за­тим сам про­на­шла клуб тај­ланд­ског бок­са „Вар­ јаг“ и кре­ну­ла да бр­зо на­пре­ду­јем. Од­мах су ме сла­ли на так­ми­че­ња – на Куп Ру­си­је,

Ана­ста­си­ја Јањ­ко­ва: Све је по­че­ло још док сам би­ла ма­ла. Ужи­ва­ла сам да гле­дам фил­мо­ве у ко­ји­ма се бо­ре Брус Ли и дру­ги опа­сни мом­ци. По­же­ле­ла сам та­да да исто бу­дем та­ко ја­ка и да по­ма­жем љу­ди­ма 34

ко­ји сам пот­пу­но нео­че­ки­ва­но осво­ји­ла. А. Ј.: Мо­ја ма­ма по­след­њих го­ди­на сти­же да ис­пра­ти мно­го ви­ше бор­би не­го ја (ре­ а­гу­је са осме­хом). Она пра­ти све ме­че­ве мо­јих су­пар­ни­ца, али и све оста­ле, ма­ње ва­жне бор­бе. Зна­те, ја и не­мам увек вре­ ме­на да све по­гле­дам. Да ли на тре­нин­зи­ма спа­рин­гу­је­те са­ мо са мом­ци­ма?

А. Ј.: Док сам тре­ни­ра­ла у клу­бу „Вар­јаг“ би­ло је упра­во та­ко. Али са­да тре­ни­рам у клу­бу „Ака­де­ми­ја бок­са“ Алек­сан­дра По­го­ре­ло­ва и мој спа­ринг-парт­нер је тре­ нут­но јед­на де­вој­ка. И то не би­ло ко­ја, та де­вој­ка би мо­гла мно­ге мом­ке да сре­ди. У пи­та­њу је Је­ка­те­ри­на Изо­то­ва, ви­ше­стру­ ки свет­ски пр­вак. Она је ма­ло лак­ша од

Ана­ста­си­ја Јањ­ко­ва: На ули­ци стал­но ви­ђам сла­бе му­шкар­це.

Има­те ли идо­ле ме­ђу бор­ци­­ма?

ђу­на­род­ног олим­пиј­ског ко­ми­те­та да се рва­ње из­ба­ци из про­гра­ма олим­пиј­ских ига­ра – то је за­и­ста ту­жно. У по­чет­ку ни­сам мо­гла да ве­ру­јем, про­сто ни­сам мо­гла да схва­тим ко­ме та­ква иде­ја мо­же па­сти на па­мет. Че­сто по­се­ћу­јем раз­не гра­до­ве у ко­ји­ма не по­сто­је дру­ге спорт­ ске сек­ци­је осим бок­са и рва­ња. Ни­јед­на дру­га! А по­је­дин­ци хо­ће и то да уки­ну. Да ли сте у жи­во­ту има­ли при­ли­ку да сре­ ће­те му­шкар­це ко­ји су сла­би­ји од Вас?

А. Ј.: Нај­бо­љи од­мор је про­ме­на ак­тив­ но­сти. Ви­кен­дом се тру­дим да се ба­вим не­чим пот­пу­но су­прот­ним од бо­ри­лач­ ких ве­шти­на. Мно­го во­лим ко­ње и ја­ха­ ње, и кад имам сло­бо­дан дан, оба­ве­зно идем на ја­ха­ње.

А. Ј.: На­рав­но, на ули­ци стал­но ви­ђам та­ кве! (од­го­ва­ра уз смех) Ра­ни­је сам ре­ци­мо по­ма­га­ла мом­ци­ма док ди­жу те­го­ве, али са­да ви­ше не. Са­да ра­дим ин­ди­ви­ду­ал­но са тре­не­ром. На­рав­но љу­ди су раз­ли­чи­ти, не ка­жем да сва­ко тре­ба да ди­же 150 kg „из бен­ча“! Сна­га се не кри­је у то­ме – то за ме­не и ни­је од­раз му­шке сна­ге. На­рав­но, ни­је до­бро би­ти ни са­свим сла­ба­шан. На при­мер та­кви као што је Џа­стин Би­бер – та­кви ме уоп­ште не за­ни­ма­ју.

Је­сте ли не­кад по­же­ле­ли да уче­ству­је­те на олим­пиј­ским игра­ма?

Има­те до­ста те­то­ва­жа. Да ли су Вам оне одав­но сла­бост?

Спе­ци­јал­не до­дат­ке о Ру­си­ји у свет­ским днев­ ни­ци­ма уре­ђу­је и из­да­је „Rus­sia Beyond the He­ a­dli­nes“, про­је­кат „Ро­сиј­ске га­зе­те“ из Мо­скве. У овом тре­нут­ку до­да­ци се об­ја­вљу­ју у сле­де­ћим ли­сто­ви­ма: Le Fi­ga­ro, Фран­цу­ска • The Daily Te­le­graph, Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја • Südde­utsche Ze­ i­tung, Не­мач­ка • El País, Шпа­ни­ја • La Re­pub­bli­ ca, Ита­ли­ја • Le So­ir и Euro­pean Vo­i­ce, Бел­ги­ја • Ду­ма, Бу­гар­ска • По­ли­ти­ка и Ге­о­по­ли­ти­ка, Ср­ би­ја • The Was­hing­ton Post и The New York Ti­ mes, САД • Ma­i­nic­hi Shim­bun, Ја­пан • Chi­na Bu­ si­ness News, Ки­на • So­uth Chi­na Mor­ning Post, Ки­на (Хонг­конг) • La Na­cion, Ар­ген­ти­на • Fol­ha

de S. Pa­u­lo, Бра­зил • El Ob­ser­va­dor, Уру­гвај • The Global Times, Кина • Navbharat Times и The Economic Times, Индија • Eleutheros Typos, Грчка • Joongang Jilbo, Јужна Кореја • Gulf News и Al Khaleej, Уједињени Арапски Емирати • Sydney Morning Herald и The Age, Аустралија • Нова Македонија, Македонија.

Да ли се ба­ви­те још не­ким спор­том по­ ред бо­ри­лач­ких ве­шти­на?

А. Ј.: Тај­ланд­ски бокс си­гур­но ни­ка­да не­ће по­ста­ти олим­пиј­ски спорт: он је ису­ви­ше оштар. Што се ти­че од­лу­ке Ме­

ва

А. Ј.: На пр­вом ме­сту је Ђи­на Ка­ра­но ко­ја је у сва­ком по­гле­ ду вр­хун­ски бо­рац. Исто као и Фјо­дор Је­ме­ља­нен­ко. Шта год да за ње­га ка­жу, то не ути­че мно­ го на ње­гов углед. Без об­зи­ра на све, он и да­ље вла­да. Ту је још и Ми­ха­лис Зам­би­дис. Он је опа­сан. Зам­би­дис је је­ дан од оних чи­је бор­бе мо­гу не­пре­ста­но да гле­дам. За­тим Ба­т у Ха­си­ков. Ба­т у ре­ ци­мо тре­ни­ра са мном у ис­тој са­ли и ја сам по­но­сна због то­га. Имам при­ли­ку да гле­дам оно че­му тре­ба да те­жим. Ха­си­ков је на та­квом ни­воу да уз са­ве­те тре­не­ра мо­же и сам да из­не­се сво­је ста­во­ве. Код бо­ра­ца ко­ји има­ју то­ли­ко бор­би иза се­ бе већ по­сто­ји фор­ми­ран на­чин раз­ми­ шља­ња. У са­рад­њи са тре­не­ром до­ла­зи се до ком­про­ми­са и до ре­ше­ња, и то као ре­зул­тат да­је од­лич­ну бор­бу.

ко стра­шно и бол­но. Те­то­ва­ же су ми углав­ном у ја­пан­ском сти­лу. По­след­ња је ша­ран ко­ји се пе­ње уз во­до­пад и на вр­ху се пре­тва­ра у зма­ја. За ме­не су те­ то­ва­же пре све­га пи­та­ње есте­ ти­ке. Сва­ка сли­ка обе­ле­жа­ва је­дан пе­ри­од у мом жи­во­т у. На при­мер, сво­ме си­ну ћу јед­ног да­на да ка­жем: „Ово је, си­не,

Фо­то: лична архи

ме­не, али је из­у­зе­тан тех­ни­чар и вр­ло ин­те­ре­сант­на. За ме­не је та­кав спа­ринг-парт­нер и учи­тељ – иде­а­лан спој. Она мо­же да ми об­ја­сни и да ми по­ка­же шта не тре­ба да ра­дим. Да ми скре­не па­жњу где је по­треб­но да се по­ диг­ну ру­ке и да се по­ста­ви блок.

Фо­то: Из­мај­ло­ва А. Ф.

ГЕОПОЛИТИКА август 2013.

А. Ј.: Ка­да сам ура­ди­ла пр­ву, зна­ла сам да не­ће би­ти по­след­ња. Схва­ти­ла сам да ипак мо­же да се ис­тр­пи и да то ни­је то­ли­

Елек­трон­ска по­шта срп­ске ре­дак­ци­је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RU Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја на http://RU­SKA­REC.RU „Ге­о­по­ли­ти­ку“ из­да­је и штам­па пред­у­зе­ће ИП „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс д.о.о.“ Адре­са ре­дак­ци­је: Мур­ска 1/4, 11000 Бе­о­град

кључ. Са­ња­ла сам да ми је осни­вач кјо­ ку­шин­каи-ка­ра­теа Ма­с у­та­цу Оја­ма дао кључ и ре­као: ‘Њи­ме ћеш да отво­риш сва вра­та.’ Схва­ти­ла сам да не смем да из­гу­ бим тај кључ и са­да га но­сим на но­зи.“ Да ли же­ли­те да се опро­ба­те у ме­шо­ ви­тим бо­ри­лач­ким ве­шти­на­ма?

А. Ј.: Та ка­те­го­ри­ја ме по­себ­но при­вла­ чи. Ме­шо­ви­те бо­ри­лач­ке ве­шти­не (ul­ti­ ma­te fight, ММА) су мој ду­го­го­ди­шњи сан. То ми је вр­ло за­ни­мљи­во јер во­лим да се бо­рим. Али бих мо­ра­ла да кре­нем прак­тич­но од ну­ле. У пи­та­њу су дру­га­ чи­ја оп­те­ре­ће­ња ко­ја ујед­но зах­те­ва­ју и дру­гу вр­сту при­пре­ма. Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs, www.ge­o­po­li­ti­ka.rs Сло­бо­дан Ерић, ди­рек­тор и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник Алек­сан­дар Дра­гу­ти­но­вић, уред­ник фо­то­гра­фи­је Ире­на Ми­лић, ди­стри­бу­ци­ја, огла­ша­ва­ње и ПР Ка­та­ри­на Бун­тић-Мар­ко­вић, по­слов­но-тех­нич­ки се­кре­тар Ли­ков­но-гра­фич­ка об­ра­да „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс“

35

Пред­сед­ник Ру­си­је Вла­ди­мир Пу­тин за­ро­нио је у ба­ти­ска­фу на дно Фин­ског за­ли­ва до олу­пи­не је­дре­ња­ка „Олег“, по­то­ну­лог 1869. го­ди­не.

ФOTO: Алек­сеј Ни­кол­ски / РИА „Но­во­сти“

Русија у сликама Ру­ска реч ru­ska­rec.ru