Русија и Србија #71

НОВЕМБАР 2014.

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Алек­сеј Ло­сан

Осни­ва ли Ру­си­ја но­ву стр. 14-15 Европ­ску уни­ју?

Вја­че­слав Чар­ски

Ру­си­ја и Ср­би­ја: још увек мно­го сте­ре­о­ти­па стр. 12-13

Ру­с и­ј а тра­ж и из­г рад­њ у но­в ог свет­с ког по­р ет­к а

ФО­ТО: Re­u­ters

Пред­сед­ник Ру­си­је Вла­ди­мир Пу­тин по­звао је ме­ђу­на­род­ну за­јед­ни­цу да из­гра­ди но­ви свет­ски по­ре­дак ка­ко би се спре­чи­ло из­би­ја­ње кон­фли­ка­та

Пратите:

Најзанимљивије теме из Русије директно у Вашем инбоксу

Да ли је улога Црвене армије у ослобођењу Југославије правилно представљена у уџбеницима историје у Србији? ПОДЕЛИТЕ СВОЈЕ МИШЉЕЊЕ НА

ruskarec.ru/subscribe

/ruskarec

/ruskarec

политика Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH објављује 29 новинских додатака у 23 земље са укупном месечном читалачком публиком од 33 милиона људи, а такође одржава 20 сајтова на 16 језика. Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec. ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује и издаје штампани додатак „Руска реч“ у „Политици“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“. АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО председник редакцијског савета ФГБУ „Росијска газета“ ПАВЕЛ НЕГОИЦА генерални директор ФГБУ „Росијска газета“ ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН главни уредник ФГБУ „Росијска газета“ ЈЕВГЕНИЈ АБОВ издавач и директор RBTH

МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, РУЖИЦА РАДОЈЧИЋ, АНА АЦОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ преводиоци АНДРЕЈ ШИМАРСКИ главни дизајнер АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ директор фотографије НИКОЛАЈ КОРОЉОВ уредник фотографије ЈУЛИЈА ГОЛИКОВА директор одељења за маркетинг и оглашавање Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: editor@ruskarec.ru * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия © 2014 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.

ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ генерални продуцент RBTH

Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на editor@ruskarec.ru.

НИКОЛА ЛЕЧИЋ гостујући уредник српске редакције RBTH

ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.

ПАВЕЛ ГОЛУБ главни уредник додатака RBTH

2

ИРИНА РЕШЕТОВА уредник српске редакције RBTH

Пи­ше: Фјо­дор Лу­кја­нов, Ко­мер­сант

Ако оста­ви­мо по стра­ни ге­о­по­ли­ тич­ки аспект, Укра­ји­на пу­тем упра­ во одр­жа­них из­бо­ра пред­у­зи­ма још је­дан по­ку­шај из­град­ње др­жав­но­сти, јер је она 1991-2014. би­ла пре­ла­зна тво­ре­ви­на. Же­сток от­пор Ру­си­ји је нај­јед­но­став­ни­ји и, ве­ро­ват­но, не­из­ бе­жан на­чин на ко­ји Укра­ји­на мо­же да по­ку­ша да про­на­ђе са­му се­бе.

П

ре­ма ан­ке­та­ма са би­ра­ли­шта, на из­бо­ри­ма за Вр­хов­ну ра­ду во­ди „На­род­ни фронт“ пре­ ми­је­ра Ар­се­ни­ја Ја­це­њу­ка. У пар­ла­мент ула­зе и „Блок Пе­тра По­ро­шен­ка“, „Са­мо­по­мошч“ гра­до­на­чел­ни­ка Ла­во­ва Ан­дре­ја Са­до­во­ја, „Опо­зи­ци­о­ни блок“, „Ра­ди­кал­на пар­ти­ја Оле­га Ља­шка“, „Бат­кив­шчи­на“ (Отаџ­би­ на) бив­ше пре­ми­јер­ке Ју­ли­је Ти­мо­шен­ко. Оста­ле пар­ти­је ни­с у пре­шле цен­зус од 5%. Но­ви са­став Вр­хов­не ра­де би­ће у ве­ћој ме­ри ра­ди­кал­но и ан­ти­ру­ски на­стро­јен.

Још је­да др­жав­но

Осам ме­се­ци на­кон свр­га­ва­ња Вик­то­ра Ја­ну­ко­ви­ча, у Укра­ји­ни је за­вр­шен про­ цес сме­не вла­сти. Ко­ли­ко је ста­бил­на но­ва, су­де­ћи пре­ма ре­зул­та­ти­ма из­бо­ра, ве­о­ма сло­же­на, кон­фи­гу­ра­ци­ја, по­ка­за­ ће се у на­ред­них шест ме­се­ци. А за­сад ви­ди­мо пре­ли­ми­нар­не ре­зул­та­те. Пре­ма објек­тив­ним по­ка­за­те­љи­ма си­т у­а­ци­ја је ве­о­ма те­шка. По­сто­ји ли не­ки циљ ра­ди ко­јег је све ово би­ло по­треб­но? Ако оста­ви­мо по стра­ни ге­о­по­ли­тич­ки аспект, Укра­ји­на пред­у­зи­ма још је­дан по­ ку­шај из­град­ње др­жав­но­сти. Укра­ји­на из пе­ри­о­да 1991-2014. би­ла је пре­ла­зна тво­ ре­ви­на. С јед­не стра­не, би­ла је то ве­ли­ка европ­ска зе­мља са соп­стве­ним ам­би­ци­ ја­ма. С дру­ге - не са­свим са­мо­стал­на те­ ри­то­ри­ја за­ви­сна од про­ме­на у од­но­си­ма

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.

ан по­ку­шај из­град­ње о­сти у Укра­ји­ни из­ме­ђу Ру­си­је и За­па­да. Би­ло је то дру­ штво ко­је је у за­ви­сно­сти од усло­ва ис­ ти­ца­ло или дис­тан­ци­ра­ње од Ру­си­је или, на­про­тив, не­рас­ки­ди­вост ве­за са њом. Укра­ји­ну је на пост­со­вјет­ским та­ла­си­ма срећ­но но­си­ла стру­ја, све док је мо­гла да се по­и­гра­ва ни­јан­са­ма, а да се ни за шта де­фи­ни­тив­но не од­лу­чи. Зах­тев да ко­нач­

но до­не­се од­лу­ку вра­тио је Ки­јев ка из­во­ ри­ма. Ма­да се за ско­ро че­тврт ве­ка ни­је обра­зо­вао на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет, без ње­га се ви­ше ни­је мо­гло жи­ве­ти. Же­сток от­пор Ру­си­ји је нај­јед­но­став­ни­ји и, ве­ро­ ват­но, не­из­бе­жан на­чин на ко­ји Укра­ји­на мо­же да по­ку­ша да про­на­ђе са­му се­бе. Два на­ро­да су су­ви­ше бли­ска да би раз­

Ако се Укра­ји­на оства­ри као на­ци­о­нал­на др­жа­ва, она ће се ба­зи­ра­ти на ан­ти­ру­ској осно­ви. То по­твр­ђу­је спи­сак пар­ти­ја ко­је су ушле у Ра­ду. Али у ка­квим гра­ни­ца­ма се ова но­ва др­жав­ност мо­же по­сти­ћи и шта ће би­ти с те­ри­то­ри­ја­ма ко­је се у тај си­стем не укла­па­ју - отво­ре­но је пи­та­ње

ФО­ТО: Re­u­ters

Фјо­дор Лу­кја­нов: Но­ви са­став Вр­хов­не ра­де би­ће у ве­ћој ме­ри ра­ди­кал­но и ан­ти­ру­ски на­стро­јен

гра­ни­ча­ва­ње мо­гло да про­тек­не глат­ко и без­бол­но. Као пр­во, мо­ра­ју се уни­шта­ ва­ти жи­ве ве­зе, а као дру­го, дру­штву се мо­ра све­сно на­мет­ну­ти скуп ар­гу­ме­на­та ко­ји не оста­вља­ју шан­с у да се од­но­си об­ но­ве. Рат је за то иде­ал­но сред­ство, ко­је ефи­ка­сно раз­два­ја љу­де ко­ји још до ју­че ни­с у мо­гли да за­ми­сле та­кво раз­два­ја­ње. Ако се Укра­ји­на оства­ри као на­ци­о­нал­на др­жа­ва, она ће се ба­зи­ра­ти на ан­ти­ру­ској осно­ви. То по­твр­ђу­је спи­сак пар­ти­ја ко­је су ушле у Ра­ду. Али у ка­квим гра­ни­ца­ма се ова но­ва др­жав­ност мо­же по­сти­ћи и шта ће би­ти с те­ри­то­ри­ја­ма ко­је се у тај си­стем не укла­па­ју - отво­ре­но је пи­та­ње. Аутор је пред­сед­ник Са­ве­та за спољ­ну и од­брам­бе­ну по­ли­ти­ку.

3

политика

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.

Ру­с и­ј а тра­ж и из­г рад­њ у но­в ог свет­с ког по­р ет­к а Пи­шу: Ни­ко­лај Ли­тов­кин, Ни­ко­лај Сур­ков

Пред­сед­ник Ру­си­је Вла­ди­мир Пу­тин по­звао је ме­ђу­на­род­ну за­јед­ни­цу да из­гра­ди но­ви свет­ски по­ре­дак ка­ко би се спре­чи­ло из­би­ја­ње кон­фли­ка­та. Он је ујед­но из­ја­вио да нај­ве­ћу од­го­ вор­ност за са­да­шње про­бле­ме сно­се САД, чи­ја је по­ли­ти­ка до­ве­ла до рас­ па­да си­сте­ма гло­бал­не без­бед­но­сти, као и до ни­за др­жав­них пре­вра­та у зе­мља­ма Бли­ског Ис­то­ка и у Укра­ји­ ни. По ре­чи­ма ру­ских екс­пе­ра­та, Пу­ тин је по­твр­дио да се став Ру­си­је не ме­ња и по­звао За­пад на ди­ја­лог ра­ди ре­ша­ва­ња на­го­ми­ла­них пи­та­ња.

П

ред­сед­ник Ру­си­је Вла­ди­мир Пу­тин оп­т у­жио је САД за рас­ пад си­сте­ма ме­ђу­на­род­не без­ бед­но­сти и као при­о­ри­тет­ни за­да­так озна­чио из­град­њу но­ вог си­сте­ма од­но­са са ци­љем да се спре­че свет­ски и ло­кал­ни кон­флик­ ти. То је ру­ски ли­дер из­ја­вио 24. ок­то­бра у Со­чи­ју, то­ком за­се­да­ња ме­ђу­на­род­ног де­бат­ног клу­ба „Вал­дај“, ко­ји оку­пља екс­ пер­те из не­ко­ли­ко де­се­ти­на зе­ма­ља. Пре­ма Пу­ти­но­вим ре­чи­ма, Мо­сква не на­ ме­ра­ва да се изо­лу­је од спољ­не по­ли­ти­ке, и по­ред санк­ци­ја и по­гор­ша­ња од­но­са са За­па­дом због кон­флик­та у Укра­ји­ни. Кремљ је отво­рен за ди­ја­лог и нор­ма­ли­ за­ци­ју еко­ном­ских од­но­са. Ру­си­ја је та­ ко­ђе спрем­на за раз­го­вор на те­му ну­кле­ ар­ног раз­о­ру­жа­ва­ња.

О по­ли­ти­ци САД и но­вом свет­ском по­рет­ку

Ка­ко је ре­као Вла­ди­мир Пу­тин, по­ка­за­ло се да је јед­но­по­лар­ни свет­ски по­ре­дак 4

пре­ве­ли­ки те­рет за др­жа­ву-хе­ге­мо­на. По ње­го­вим ре­чи­ма, та­ква не­ста­бил­на кон­ струк­ци­ја до­ка­за­ла је да ни­је спо­соб­на за ефи­ка­сну бор­бу про­тив опа­сно­сти као што су кон­флик­ти, те­ро­ри­зам, тр­го­ви­ на нар­ко­ти­ци­ма, ре­ги­лиј­ски фа­на­ти­зам, шо­ви­ни­зам и нео­на­ци­зам. „Јед­но­по­лар­ ни свет је у су­шти­ни апо­ло­ги­ја дик­та­т у­ ре, и над љу­ди­ма, и над зе­мља­ма“, сма­тра Пу­тин. Да­нас не­ма га­ран­ци­ја, ис­та­као је пред­ сед­ник, да је по­сто­је­ћи си­стем гло­бал­не и ре­ги­о­нал­не без­бед­но­сти спо­со­бан да са­чу­ва свет од по­тре­са. „Ра­ни­је се но­ви свет­ски по­ре­дак, ко­ји је од­ре­ђи­вао пра­ви­ла игре и по­на­ша­ње свет­ских си­ла, из­гра­ђи­вао као ре­зул­тат ве­ли­ких ра­то­ва. Зе­мље-по­бед­ни­це су за­ се­да­ле на Јал­ти, у Потс­да­му, и при­пре­ма­ ле су но­ве за­ко­не ко­ји ва­же у ме­ђу­соб­ним од­но­си­ма, тј. ство­ри­ле су прин­цип не­ по­вре­ди­во­сти гра­ни­ца и сло­бо­де на­ци­ја на са­мо­о­пре­де­ље­ње, и фор­ми­ра­ле Ор­га­ ни­за­ци­ју ује­ди­ње­них на­ци­ја“, ре­као је за „Ру­ску реч“ Алек­сан­дар Ко­но­ва­лов, ди­ рек­тор Ин­сти­т у­та за стра­те­шке про­це­не. По ре­чи­ма Ко­но­ва­ло­ва, са­да је по­тре­ба за но­вим си­сте­мом ве­ћа не­го ика­да, а ни­је

По­тен­ци­јал уч­ти­вог ди­ја­ло­га са За­па­дом ис­цр­пљен је још за вре­ме Џор­џа Бу­ша Мла­ђег, и пр­ви сиг­нал та­квог ста­ња био је кон­фликт у Ју­жној Осе­ти­ји 2008. Дми­триј Ба­бич, по­ли­ти­ко­лог

би­ло ра­то­ва у ко­ји­ма би био од­ре­ђен но­ви свет­ски по­ре­дак. „Хлад­ни рат је за­вр­шен, али без ми­ров­ног спо­ра­зу­ма и без уса­гла­ ша­ва­ња прин­ци­па уза­јам­них од­но­са. Са­ да их тре­ба ства­ра­ти, али ни­ко не зна ко тре­ба да се ба­ви фор­му­ли­са­њем тог но­вог свет­ског по­рет­ка“, на­гла­сио је Ко­но­ва­лов.

Укра­ји­на и бу­ду­ћи кон­флик­ти

„Раз­ли­ка из­ме­ђу мин­хен­ског и овог Пу­ ти­но­вог го­во­ра је у то­ме што је 2007. пред­сед­ник са­мо про­те­сто­вао про­тив по­ли­ти­ке САД, а са­да се Ру­си­ја ак­тив­но су­прот­ста­вља по­ли­ти­ци Ва­шинг­то­на у Укра­ји­ни и Си­ри­ји. Глав­на те­за ње­го­вог го­во­ра са­сто­ји се у то­ме да јед­но­по­лар­ни свет не во­ди ра­чу­на о ру­ским ин­те­ре­си­ма, и да ће Мо­сква бра­ни­ти сво­је ста­во­ве по пи­та­њи­ма ко­ја су за њу кључ­на“, ре­као је за „Ру­ску реч“ Дми­триј Тре­њин, за­ме­ник ди­рек­то­ра Мо­сков­ског цен­тра „Кар­не­ги“.

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.

Раз­ли­ка из­ме­ђу мин­хен­ског и овог Пу­ти­но­вог го­во­ра је у то­ме што је 2007. пред­сед­ник са­мо про­те­сто­вао про­тив по­ли­ти­ке САД, а са­да се Ру­си­ја ак­тив­но су­прот­ста­вља по­ли­ти­ци Ва­шинг­то­на у Укра­ји­ни и Си­ри­ји. Дми­триј Тре­њин, Мо­сков­ски цен­тар „Кар­не­ги“

ФО­ТО: Re­u­ters

Вла­ди­мир Пу­тин на за­се­да­њу ме­ђу­на­род­ног де­бат­ног клу­ба „Вал­дај“ у Со­чи­ју: Јед­но­по­лар­ни свет је у су­шти­ни апо­ло­ги­ја дик­та­ту­ре, и над љу­ди­ма, и над зе­мља­ма

Очи­глед­но они ко­ји бес­крај­но штан­цу­ју „обо­је­не ре­во­лу­ци­је“ до­жи­вља­ва­ју се­бе као ге­ни­јал­не умет­ни­ке и ни­ка­ко не мо­гу да се за­у­ста­ве, а уоп­ште не раз­ми­шља­ју о по­сле­ди­ца­ма. Вла­ди­мир Пу­тин, пред­сед­ник РФ Ка­ко је Тре­њин ис­та­као, Ру­си­ја не­ма на­ме­ру да пре­у­зме уло­гу хе­ге­мо­на ко­ји упра­вља суд­би­ном све­та, али ће бра­ни­ти сво­ју по­зи­ци­ју. У свом со­чин­ском го­во­ру Пу­тин је упо­ зо­рио да је са­да све ве­ћа ве­ро­ват­но­ћа из­ би­ја­ња но­вих ре­ги­о­нал­них кон­фли­ка­та, ако не са ди­рект­ним, оно бар са ин­ди­ рект­ним уче­шћем ве­ли­ких си­ла. „Фак­тор ри­зи­ка не пред­ста­вља­ју са­мо ста­ри ме­ ђу­др­жав­ни спо­ро­ви, не­го и уну­тра­шња не­ста­бил­ност по­је­ди­них др­жа­ва, на­ро­чи­ то ка­да је реч о зе­мља­ма ко­је се на­ла­зе у

гра­нич­ној зо­ни ге­о­по­ли­тич­ких ин­те­ре­са ве­ли­ких си­ла“, ре­као је он. По ње­го­вим ре­чи­ма, у Укра­ји­ни је из­ био упра­во та­кав кон­фликт. Пу­тин је на­гла­сио да је Ру­си­ја скре­та­ла па­жњу на пре­у­ра­ње­ност за­ку­ли­сних од­лу­ка о асо­ ци­ја­ци­ји Укра­ји­не са ЕУ и на то да та­кве од­лу­ке под­ра­зу­ме­ва­ју озбиљ­не ри­зи­ке, из­ме­ђу оста­лог и за Ру­си­ју као нај­ве­ћег тр­го­вин­ског парт­не­ра Укра­ји­не. „Али нас та­да ни­ко ни­је хтео да слу­ша, не­го нам је ре­че­но: ‘То се вас не ти­че’. И уме­сто во­ђе­ња сло­же­ног, али, на­гла­ша­

вам, ци­ви­ли­зо­ва­ног ди­ја­ло­га, до­гу­ра­ли су до др­жав­ног пре­вра­та. Гур­ну­ли су зе­ мљу у ха­ос, у рас­пад еко­но­ми­је и со­ци­ јал­не сфе­ре, у гра­ђан­ски рат са огром­ним жр­тва­ма“, ре­као је пред­сед­ник Ру­си­је. „Очи­глед­но они ко­ји бес­крај­но штан­цу­ју ‘обо­је­не ре­во­лу­ци­је’ до­жи­вља­ва­ју се­бе као ге­ни­јал­не умет­ни­ке и ни­ка­ко не мо­гу да се за­у­ста­ве, а уоп­ште не раз­ми­шља­ју о по­сле­ди­ца­ма“, до­дао је ру­ски пред­сед­ник. По­ли­ти­ко­лог Дми­триј Ба­бич је у ин­ тер­вјуу за „Ру­ску реч“ ис­та­као да је су­ шти­на Пу­ти­но­вог го­во­ра у то­ме да се Ру­си­ја ви­ше не мо­же по­на­ша­ти као што се по­на­ша­ла то­ком 1990-их, тј. не мо­же иг­но­ри­са­ти гре­шке ко­је пра­ви За­пад: „Ра­ни­је је Мо­сква по­ла­зи­ла од то­га да је За­пад си­ла ко­ја до­но­си до­бро и да му се мо­гу опро­сти­ти по­је­ди­не ома­шке. Ме­ђу­тим, са­да је у опа­сно­сти без­бед­ ност Ру­си­је.“ По Ба­би­че­вом ми­шље­њу, Ру­си­ја је би­ла при­ну­ђе­на да ре­а­гу­је на не­спрет­не по­ку­ ша­је да се по­мо­ћу екс­трем­них исла­ми­ста сврг­не пред­сед­ник Си­ри­је Ба­шар Асад, као и на сме­ну вла­сти у Ки­је­ву. Пу­тин исто­вре­ме­но упор­но по­ку­ша­ва да пре­ до­чи За­па­ду сво­је ста­во­ве. Он се обра­ ћа сво­јим опо­нен­ти­ма, го­во­ри о њи­хо­ вим ин­те­ре­си­ма и мо­гу­ћим гу­би­ци­ма, еко­ном­ским на при­мер. „Ме­ђу­тим, до Ва­шинг­то­на и Бри­се­ла Пу­ти­но­ве ре­чи нај­ве­ро­ват­ни­је не­ће до­пре­ти, као ни ње­ гов по­зив да се из­гра­ди но­ви си­стем ме­ ђу­на­род­них од­но­са. Ни­сам си­гу­ран да је ода­бран пра­ви ауди­то­ри­јум, јер 80% Вал­дај­ског фо­ру­ма чи­не пред­став­ни­ци ве­стер­ни­зо­ва­них зе­ма­ља. По­тен­ци­јал уч­ ти­вог ди­ја­ло­га са За­па­дом ис­цр­пљен је још за вре­ме Џор­џа Бу­ша Мла­ђег, и пр­ви сиг­нал та­квог ста­ња био је кон­фликт у Ју­жној Осе­ти­ји 2008“, ка­же Ба­бич. До­ду­ше, по ре­чи­ма овог по­ли­ти­ко­ло­га, апе­ли ру­ског пред­сед­ни­ка мо­гу до­пре­ ти до зе­ма­ља као што су Ки­на, Ин­ди­ја, Бра­зил и Ју­жно­а­фрич­ка Ре­пу­бли­ка, јер аме­рич­ка по­ли­ти­ка угро­жа­ва и њи­хо­ву без­бед­ност.

5

политика

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.

Опа­сно ин­те­ре­со­ва­ње „Ислам­ск за Турк­ме­ни­стан Про­бле­ма­тич­ном гра­ни­цом Ав­га­ ни­ста­на и бив­ше со­вјет­ске ре­пу­ бли­ке Турк­ме­ни­стан ни­ко се ни­је ба­вио од вре­ме­на рас­па­да СССР-а. Она са­да по­ста­је пред­мет ин­те­ре­со­ ва­ња ра­зних ак­те­ра у пр­ља­вој цен­ трал­но­а­зиј­ској игри. Већ је по­ста­ло очи­глед­но да се при­пре­ме за „цен­ трал­но­а­зиј­ско про­ле­ће“ од­ви­ја­ју пу­ ном па­ром, а офан­зи­ва исла­ми­ста из Ав­га­ни­ста­на пре­ма се­ве­ру мо­гла би да по­ре­ме­ти „га­сну ра­чу­ни­цу“ ка­ко За­па­да, та­ко и Ис­то­ка.

В

ећ је по­ста­ло очи­глед­но да се при­пре­ме за „цен­трал­но­а­зиј­ ско про­ле­ће“ од­ви­ја­ју пу­ном па­ром. При­том, осим ис­точ­ ног те­ро­ри­стич­ког кри­ла ко­је се, пре­ма ра­ни­је ис­про­ба­ној мар­шру­ти, при­пре­ма за офан­зи­ву ка се­ ве­ру – пре­ко Кир­ги­ста­на и уз­бе­ки­стан­ске про­вин­ци­је Фер­га­на, исла­ми­сти при­пре­ ма­ју и сво­је за­пад­но кри­ло за про­бој - ка Турк­ме­ни­ста­ну. О то­ме све­до­че до­га­ђа­ји у по­гра­нич­ним се­ве­ро­за­пад­ним ре­јо­ни­ ма Ав­га­ни­ста­на. На­па­ди на турк­ме­ни­стан­ске гра­нич­не ка­ра­у­ле, за­бе­ле­же­ни то­ком зи­ме, про­ле­ ћа и ле­та 2014, из­ра­зи­то се раз­ли­ку­ју од ми­ра ко­ји је на гра­ни­ци вла­дао за вре­ме пред­сед­ни­ка Ни­ја­зо­ва, чи­ји се од­но­си са та­ли­ба­ни­ма мо­гу опи­са­ти као по­зи­тив­на не­у ­трал­ност. По­чет­ком је­се­ни си­т у­а­ци­ја са ав­га­ни­стан­ске стра­не гра­ни­це се знат­ но по­гор­ша­ла. По­ги­ну­ло је на сто­ти­не ци­ви­ла, спа­ље­ не су де­се­ти­не ку­ћа. За­бе­ле­же­на су ма­ сов­на од­се­ца­ња гла­ве, ко­ја ра­ни­је ни­с у би­ла ка­рак­те­ри­стич­на за овај ре­ги­он. Струч­ња­ци у то­ме ви­де пот­пис „Ислам­ ске др­жа­ве Ира­ка и Ле­ван­та“ (ИДИЛ). Турк­ме­ни­стан­ски гра­ни­ча­ри не са­мо да ма­сов­не ги­ну, не­го их исла­ми­сти од­во­де и у за­ро­бље­ни­штво. Мо­же се ре­ћи да те­ ро­ри­сти уочи про­лећ­не офан­зи­ве 2015. спро­во­де чи­шће­ње по­гра­нич­них ре­јо­на од ло­кал­ног ста­нов­ни­штва и при­пре­ 6

Турк­ме­ни­стан­ски гра­ни­ча­ри масовнo ги­ну и исла­ми­сти их че­сто од­во­де у за­ро­бље­ни­штво

ма­ју опе­ра­тив­не ко­ри­до­ре за пре­ла­зак ав­га­ни­стан­ске гра­ни­це.

Аш­ха­бад у по­тра­зи за са­ве­зни­ци­ма

Ру­ко­вод­ство Турк­ме­ни­ста­на је очи­глед­но све­сно то­га. Осим ин­фор­ма­ци­је о ја­ча­ њу гра­ни­це са Ав­га­ни­ста­ном, ко­јом се од вре­ме­на рас­па­да СССР-а ни­ко ни­је ба­вио, тре­ба ис­та­ћи да је Аш­ха­бад ин­

Осим спољ­не без­бед­но­сти, ру­ко­вод­ство Турк­ме­ни­ста­на је у ав­гу­сту спро­ве­ло „де­и­сла­ми­за­ци­ју“ си­сте­ма обра­зо­ва­ња тен­зи­ви­рао пре­го­во­ре са по­тен­ци­јал­ним са­ве­зни­ци­ма – очи­глед­но не са­мо по пи­ та­њу без­бед­но­сти на гра­ни­ци. Ра­ди се пре све­га о Ира­ну. Ка­рак­те­ри­стич­но за ову си­т у­а­ци­ју је што се на са­ми­т у Шан­ гај­ске ор­га­ни­за­ци­је за са­рад­њу (ШОС) у Ду­шан­беу као по­ча­сни гост по­ја­вио пред­сед­ник Турк­ме­ни­ста­на – иако се зе­мља на чи­јем је он че­лу ра­ни­је де­мон­ стра­тив­но дис­тан­ци­ра­ла од би­ло ка­квих ре­ги­о­нал­них ини­ци­ја­ти­ва и ни­је чла­ни­ца ове ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је. На мар­

ги­на­ма са­ми­та он је одр­жао са­стан­ке са пред­сед­ни­ци­ма Ира­на, Мон­го­ли­је, ге­не­ рал­ним се­кре­та­ром НР Ки­не, као и са др­жав­ни­ци­ма ни­жег ран­га из Ин­ди­је и Па­ки­ста­на. Све то је очи­глед­но иза­зва­но ти­ме што та­ко­зва­ни турк­ме­ни­стан­ски та­ли­ба­ни и њи­хо­ви са­ве­зни­ци гру­пи­шу сна­ге на се­ ве­ро­за­па­ду Ав­га­ни­ста­на, кон­цен­три­шу­ ћи се у две про­вин­ци­је – Фар­јаб и Бад­гис. Они кон­тро­ли­шу пут дуж турк­ме­ни­стан­ ске гра­ни­це и мо­гу у сва­ком тре­нут­ку да по­ве­ду офан­зи­ву ка­ко у до­ли­ну ре­ке Мур­габ (про­вин­ци­ја Бад­гис), та­ко и у ре­ јон гра­да Анд­хој (про­вин­ци­ја Фар­јаб). На тај на­чин они под кон­тро­лом др­же го­то­ во све те­ри­то­ри­је кроз ко­је би мо­гао да про­ђе бу­ду­ћи га­со­вод ТА­ПИ (Турк­ме­ни­ стан – Ав­га­ни­стан – Па­ки­стан – Ин­ди­ја). Ван кон­тро­ле исла­ми­ста за­сад оста­је те­ри­то­ри­ја по ко­јој би мо­гла да про­ђе тра­са ТА­ПИ у про­вин­ци­ји Хе­рат уз ав­ га­ни­стан­ско-иран­ску гра­ни­цу. Ме­ђу­тим, САД, ко­је су на че­ло про­јек­та из­град­ње га­со­во­да хте­ле као опе­ра­те­ра да по­ста­ве сво­ју енер­гет­ску ком­па­ни­ју „Ше­врон“, увек су исту­па­ле про­тив мар­шру­те пре­ ко Хе­ра­та. Уоста­лом, ова раз­ма­тра­ња има­ју сми­сла са­мо у слу­ча­ју да је глав­ни циљ ра­ди­кал­них исла­ми­ста у том ре­јо­ну Ав­га­ни­ста­на да бло­ки­ра­ју из­град­њу га­ со­во­да ТА­ПИ или да па­ра­зи­ти­ра­ју пру­ жа­ју­ћи га­со­во­ду „обез­бе­ђе­ње“, у слу­ча­ју

ФО­ТО: ТАСС

Пи­ше: Јев­ге­ниј Са­та­нов­ски, ВПК

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.

ке др­жа­ве“ да он на кра­ју бу­де из­гра­ђен. Али ни­је ис­кљу­че­но да су њи­хо­ви ци­ље­ви мно­го ам­би­ци­о­зни­ји. На про­ле­ће ће све би­ти ја­сни­је. Ако џи­ ха­ди­сти у пот­пу­но­сти за­по­сед­ну пут из­ ме­ђу Фар­ја­ба и Бад­ги­са и бу­ду на­ста­ви­ли да уз­не­ми­ра­ва­ју турк­ме­ни­стан­ске гра­ ни­ча­ре, зна­чи да је њи­хов циљ – ТА­ПИ, бло­ка­да це­во­во­да или ре­ке­ти­ра­ње. А у слу­ча­ју да кре­ну то­ком ре­ке Мур­габ у ду­ би­ну те­ри­то­ри­је Турк­ме­ни­ста­на, то ће би­ти ди­рект­на прет­ња про­јек­ти­ма га­со­ во­да „Ис­ток – За­пад“ и Тран­ска­спиј­ског га­со­во­да. У том слу­ча­ју ће ре­а­ли­за­ци­ја про­јек­та ТА­ПИ та­ко­ђе би­ти оте­жа­на. Што се ти­че турк­ме­ни­стан­ских ору­жа­ них сна­га, у ирач­ком гра­ду Мо­с у­лу вој­на фор­ма­ци­ја ко­ја се бо­ри­ла про­тив исла­ ми­ста би­ла је мно­го ве­ћа и знат­но бо­ље на­о­ру­жа­на. То ипак ни­је спре­чи­ло при­ пад­ни­ке ИДИЛ да за­у­зму град.

Сто­чар­ско и по­гра­нич­но пи­та­ње

Ав­га­ни­стан­ске вла­сти не кон­тро­ли­шу по­гра­нич­ну област сво­је те­ри­то­ри­је ни с тач­ке гле­ди­шта тр­го­ви­не нар­ко­ти­ци­ма ни у по­гле­ду про­ди­ра­ња исла­ми­стич­ких бан­ди, као ни кре­та­ње сто­ча­ра у зо­ни из­ ме­ђу де­мар­ка­ци­о­не ли­ни­је и кон­трол­ног по­ја­са уз­о­ра­не зе­мље по­ред гра­ни­це. Пре­ ко­мер­на ис­па­ша сто­ке са ав­га­ни­стан­ске стра­не гра­ни­це, де­гра­да­ци­ја зе­мљи­шта ко­ја до­во­ди до ка­та­стро­фал­них ки­шних бу­ји­ца чак и у слу­ча­ју ма­њих па­да­ви­на, и де­зер­ти­фи­ка­ци­ја ко­ју је иза­звао чо­век на­во­де ав­га­ни­стан­ске зе­мљо­по­сед­ни­ке и чо­ба­не да на­па­са­ју сто­ку у та­ко­зва­ној си­ вој зо­ни, тим пре што они ту те­ри­то­ри­ју Турк­ме­ни­ста­на сма­тра­ју сво­јом. Од вре­ме­на СССР-а од де­мар­ка­ци­о­не ли­ ни­је, ко­ја је обе­ле­же­на го­то­во ис­кљу­чи­во сту­бо­ви­ма, тј. од са­ме гра­ни­це ду­ге 744

Већ је по­ста­ло очи­глед­но да се при­пре­ме за „цен­трал­но­а­зиј­ско про­ле­ће“ од­ви­ја­ју пу­ном па­ром ки­ло­ме­тра, до кон­трол­ног по­ја­са уз­о­ра­не зе­мље (КСП) ра­сто­ја­ње из­но­си до 20-30 ки­ло­ме­тра дуж це­ле гра­ни­це, а по­себ­но је ве­ли­ко у пла­ни­на­ма, где кон­трол­ни по­ јас ни­је мо­гу­ће по­ста­ви­ти. То је би­ло и оста­ло про­блем. Та­ко су у со­вјет­ско вре­ ме Иран­ци сто­ку во­ди­ли на ис­па­шу све до Аш­ха­ба­да. „Си­ву“ зо­ну кон­тро­ли­шу од­ре­ди гра­ни­ча­ра и тај­не стра­жар­ни­це. За­о­штра­ва­ње си­т у­а­ци­је у ре­јо­ну турк­ ме­ни­стан­ско-ав­га­ни­стан­ске гра­ни­це по­кре­ну­ло је пи­та­ње ње­ног ван­ред­ног оја­ча­ва­ња са турк­ме­ни­стан­ске стра­не. Турк­ме­ни­стан­ски гра­ни­ча­ри ни­с у за­ла­ зи­ли на ав­га­ни­стан­ску те­ри­то­ри­ју, већ су по­ди­гли за­штит­не си­сте­ме бли­же де­ мар­ка­ци­о­ној гра­нич­ној ли­ни­ји. При­том ров ши­рок че­ти­ри и ду­бок пет ме­та­ра, оја­чан огра­дом од ме­тал­не мре­же, дуж ко­јег про­ла­зи пут, очи­глед­но ни­је на­ме­ њен за­шти­ти гра­ни­це од ула­ска сто­ке. За­ни­мљи­во је да је исто­вре­ме­но по­че­ло оја­ча­ва­ње па­ки­стан­ско-ав­га­ни­стан­ске гра­ни­це, где су од стра­не Па­ки­ста­на ис­ ко­па­ни ро­во­ви и по­ста­вље­не огра­де од бо­дљи­ка­ве жи­це.

Сма­ње­но при­су­ство исла­ма

Осим спољ­не без­бед­но­сти, ру­ко­вод­ство Турк­ме­ни­ста­на је у ав­гу­сту спро­ве­ло „де­ и­сла­ми­за­ци­ју“ си­сте­ма обра­зо­ва­ња. У окви­ру ре­а­ли­за­ци­је би­ла­те­рал­ног спо­ра­ зу­ма „О са­рад­њи у обла­сти обра­зо­ва­ња“, ко­ји су 15. ав­гу­ста 2014. пот­пи­са­ле вла­де Турк­ме­ни­ста­на и Тур­ске, за­тво­ре­не су турк­ме­ни­стан­ско-тур­ска шко­ла и турк­ ме­ни­стан­ско-тур­ски уни­вер­зи­тет. Оста­

Рат га­со­во­да „Рат га­со­во­да“ у Цен­трал­ној Ази­ји се на­ста­вља – Турк­ме­ни­стан пред­ста­вља ја­бу­ку раз­до­ра из­ме­ђу Ру­си­је, Ира­на, Ки­не са ње­ним про­јек­том „Цен­трал­на Ази­ја – Ки­на“ (ЦАК), ЕУ ко­ја ло­би­ра за из­град­њу Тран­ска­спиј­ског га­со­во­да уз по­др­шку САД, ко­је, опет, по­ку­ша­ва­ју да сма­ње ис­по­ру­ке Ки­ни и да спре­че по­нов­ни из­воз турк­ме­ни­стан­ског га­са пре­ко Ру­си­је, и га­со­во­да ТА­ПИ. САД и Ка­тар ло­би­ра­ју за овај про­је­кат, а Са­у­диј­ска Ара­би­ја на­сто­ји да га ели­ми­ни­ше та­ко што на­ста­вља бор­бу про­тив овог еми­ра­та на свим фрон­то­ви­ма ње­го­ве спољ­но­е­ко­ном­ске и спољ­но­по­ли­тич­ке де­лат­но­сти.

ла је да ра­ди шко­ла за де­цу са­рад­ни­ка тур­ских ком­па­ни­ја ко­је по­слу­ју у Турк­ ме­ни­ста­ну. Уни­вер­зи­тет је ре­фор­ми­сан, ње­го­ви про­гра­ми ре­ви­ди­ра­ни, а за на­ став­ни рад је, по ло­кал­ним ме­ри­ли­ма, уве­де­на при­стој­на нов­ча­на на­док­на­да. При­том је спо­ра­зум из­ме­ђу Турк­ме­ни­ ста­на и Тур­ске у сфе­ри обра­зо­ва­ња у пот­пу­но­сти ис­кљу­чио ма ка­кво не­др­ жав­но упли­та­ње у ову област. У окви­ру за­о­штра­ва­ња ре­жи­ма на­ста­ве уки­ну­ти су пред­ме­ти по­ве­за­ни са про­у­ча­ва­њем ре­ли­ги­је, као и па­у­зе из­ме­ђу ча­со­ва пред­ ви­ђе­не за мо­ли­тву. Све ино­ва­ци­је Фет­ху­ ла­ха Гу­ле­на уки­ну­те су уз са­гла­сност обе стра­не. Тим пре што је Гу­ле­нов „Џе­мат“ [религиозни ред] то­ком по­ли­тич­ких ре­ фор­ми у Тур­ској, у ко­ји­ма је Ре­џеп Та­ јип Ер­до­ган по­стао пред­сед­ник зе­мље, ис­т у­пио про­тив ње­га од­и­грав­ши уло­гу „пе­те ко­ло­не“ у Вла­ди, Пар­ти­ји пра­вед­ но­сти и раз­во­ја, у пра­во­с уд­ним ор­га­ни­ма и по­ли­ци­ји.

Пи­та­ње „га­сне“ мар­шру­те

Са тач­ке гле­ди­шта ре­а­ли­за­ци­је по­тен­ци­ ја­ла Турк­ме­ни­ста­на као ре­зер­во­а­ра при­ род­ног га­са од свет­ског зна­ча­ја, глав­но пи­та­ње 2014-2015. би­ће да ли ће мар­шру­ те из­во­за оста­ти исте (за Ки­ну, Ру­си­ју и Иран) или ће се про­ме­ни­ти (за Европ­ску уни­ју и/или Па­ки­стан). По­себ­но је пи­та­ ње уло­ге ислам­ских ра­ди­ка­ла ло­ци­ра­них на те­ри­то­ри­ји Ав­га­ни­ста­на у свим тим до­га­ђа­ји­ма, не­за­ви­сно од то­га да ли их по­др­жа­ва­ју Ка­тар или Са­у­диј­ска Ара­би­ја и да ли иза њих сто­је (и иза ко­га кон­ крет­но) Сје­ди­ње­не Др­жа­ве. Ути­цај САД у ре­ги­о­ну се при­том че­сто пре­у­ве­ли­ча­ва. И по­ред знат­не не­за­ви­сно­сти Турк­ме­ ни­ста­на, он пла­но­ве свог раз­во­ја мо­ра да ускла­ди са ре­ал­но­шћу. Пред­сед­ник Бер­ди­му­ха­ме­дов мо­же од су­се­да у Ка­ спиј­ском ба­се­ну да зах­те­ва да од­у­ста­ну од прин­ци­па за­јед­нич­ког до­го­во­ра о по­ ста­вља­њу це­во­во­да по дну мо­ра, што је глав­на пре­пре­ка за из­воз га­са из Турк­ме­ ни­ста­на у ЕУ. Али он не мо­же да при­мо­ра Ру­си­ју и Иран, ко­је су про­тив то­га, да на ову оп­ци­ју при­ста­ну. Тим пре што Азер­ беј­џан ни­ка­ко ни­је спре­ман да Аш­ха­ба­ду пре­пу­сти сво­ју ин­фра­струк­т у­ру за тран­ спорт га­са. Те­шко да ће САД или та­ли­ ба­ни ову си­т у­а­ци­ју ус­пе­ти да про­ме­не. Јев­ге­ниј Са­та­нов­ски је ди­рек­тор Ин­сти­ту­та за Бли­ски Ис­ток, про­фе­сор МГУ „Ло­мо­но­сов“ и бив­ши пред­сед­ник Ру­ског је­вреј­ског кон­гре­са.

7

погледи

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.

Ар­ми­ја ко­јој се гу­би сва мач­ке. По­сле ли­кви­да­ци­је на­ци­зма пр­ви пре­тен­ден­ти на по­бе­ду у Не­мач­кој би­ ли су ко­му­ни­сти и со­ци­ја­ли­сти. Со­вјет­ ском Са­ве­зу би до­бро до­шао са­ве­зник у цен­тру Евро­пе, а за то су по­сто­ја­ле све пре­ди­спо­зи­ци­је.

Пре 20 го­ди­на без јед­ног је­ди­ног пуц­ња пре­ста­ла је да по­сто­ји моћ­ на за­пад­на там­пон-зо­на СССР-а. Гру­па­ци­ја со­вјет­ских тру­па у Ис­ точ­ној Не­мач­кој при­пре­ма­на је за Ре­ду­ку­ју се нај­у­бо­ји­ти­ји пре­жи­вља­ва­ње и офан­зи­ву у свим Ме­ђу­тим, си­т у­а­ци­ја се раз­ви­ја­ла у дру­ усло­ви­ма, чак и усред екс­пло­зи­ја ну­ гом прав­цу. По­чео је Хлад­ни рат и гру­ кле­ар­них бо­је­вих гла­ва. Ме­ђу­тим, па­ци­ја у Не­мач­кој по­ста­ла је там­пон-зо­ ни­је мо­гла да се спа­се од по­ли­ти­ке соп­стве­ног ру­ко­вод­ства. Елит­не је­ ди­ни­це со­вјет­ске ар­ми­је пре­тр­пе­ле су сва по­ни­же­ ња ко­ја су усле­ди­ла по­сле по­ра­за зе­мље у Хлад­ном ра­т у и не­ве­ро­ват­них са­ мо­де­струк­тив­них по­те­за та­да­шње Мо­скве.

Н

а Цр­ве­ном тр­гу је 9. ма­ја 1945. одр­ жа­на Па­ра­да По­ бе­ де, а са­ мо 20 да­на ка­сни­је из Вр­хов­ног шта­ба СССР-а сти­гла је на­ред­ба о фор­ми­ра­њу оку­па­ци­о­не ар­ ми­је, на чи­је че­ло је по­ста­ вљен чу­ве­ни вој­ско­во­ђа, мар­шал Ге­ор­гиј Жу­ков. Со­вјет­ске је­ди­ни­це са шта­бом у Потс­да­му (ка­сни­је Вин­сдор­фу) тре­ба­ло је да обез­бе­де упра­вља­ње сво­јом зо­ном оку­па­ци­је Не­мач­ке, у ко­јој су од­го­ва­ра­ле и за нор­ма­ли­за­ци­ју жи­во­та у мир­но­доп­ ским усло­ви­ма. Ста­љин нај­ве­ро­ват­ни­је ни­је пла­ни­рао да ће со­вјет­ске и са­ве­знич­ке је­ди­ни­це та­ко ду­го оста­ти у Не­мач­кој. По­ли­тич­ ко ру­ко­вод­ство СССР-а пр­во­бит­но је раз­ма­тра­ло мо­гућ­ност ује­ди­ње­ња Не­

на на за­пад­ним гра­ни­ца­ма зо­не ути­ца­ја СССР-а. Од 1954. њен зва­нич­ни на­зив је Гру­па­ци­ја со­вјет­ских тру­па у Не­мач­ кој, а њен прав­ни ста­т ус де­фи­ни­сан је Уго­во­ром о од­но­си­ма из­ме­ђу СССР-а и Ис­точ­не Не­мач­ке (1955). Цео свет је мо­гао да одах­не, јер је Тре­ћи свет­ски рат ипак из­бег­нут, што зна­чи да и Гру­па­ци­ја со­вјет­ских тру­па у Не­мач­кој ни­је слу­жи­ла сво­јој глав­ној свр­си. И са­мо при­с у­ство до­бро при­пре­мље­не и опре­ мље­не вој­не гру­па­ци­је већ је би­ло до­во­љан

Ста­љин нај­ве­ро­ват­ни­је ни­је пла­ни­рао да ће со­вјет­ске и са­ве­знич­ке је­ди­ни­це та­ко ду­го оста­ти у Не­мач­кој. По­сле ли­кви­да­ци­је на­ци­зма пр­ви пре­тен­ден­ти на по­бе­ду у Не­мач­кој би­ли су ко­му­ни­сти и со­ци­ја­ли­сти 8

фак­тор ста­бил­но­сти ко­ји мо­же да охла­ди уси­ја­не гла­ве у Ва­шинг­то­ну и Бри­се­лу. Та­ко је би­ло све до 1989, ка­да је СССР у окви­ру по­ли­ти­ке спољ­но­по­ли­тич­ких усту­па­ка, ко­ју је спро­во­дио Ми­ха­ил Гор­ ба­чов, на­ја­вио ре­а­ли­за­ци­ју пла­на за јед­но­ стра­но ре­ду­ко­ва­ње ар­ми­је. Ре­ду­ко­ва­не су, и то јед­но­стра­но, нај­у­бо­ји­ти­је је­ди­ни­це. Из Не­мач­ке су по­ву­че­не и рас­фор­ми­ра­не две тен­ков­ске ди­ви­зи­је, два за­себ­на тен­ ков­ска пу­ка и осам за­себ­них ба­та­љо­на. Пао је Бер­лин­ски зид, а СССР је био већ осла­ бљен кон­тро­верз­ним ре­ фор­ма­ма и ста­њем спољ­ не еко­но­ми­је, та­ко да ни­је мо­гао ути­ца­ти да се ње­го­ви ин­те­ре­си по­шту­ ју при­ли­ком ре­а­ли­за­ци­је ује­ди­ње­ња Ис­точ­не и За­ пад­не Не­мач­ке. „Спо­ра­ зум о ко­нач­ном ре­гу­ли­ са­њу у по­гле­ду Не­мач­ке“, по­зна­ти­ји као „Спо­ра­зум 2+4“, пот­пи­са­ли су 2. сеп­ тем­бра 1990. ми­ни­стри спољ­них по­сло­ва За­ пад­не Не­мач­ке, Ис­точ­не Не­мач­ке, СССР-а, САД, Фран­цу­ске и Ве­ли­ке Бри­ та­ни­је. То је фак­тич­ки зна­чи­ло да се гра­ни­це За­ пад­не Не­мач­ке про­ши­ру­ ју и об­у­хва­та­ју чи­та­ву Не­мач­ку. САД ни­с у ни по­ми­шља­ле да по­ву­ку сво­је тру­пе са те­ри­то­ри­је За­пад­не Не­мач­ке (оне су и са­ да та­мо), а СССР је при­стао да це­лу сво­ју ар­ми­ју по­ву­че до 1994. Тре­ба ис­та­ћи да је За­пад­на вој­на гру­па­ци­ја (ка­ко је та­да по­че­ла да се зо­ве Гру­па­ци­ја со­вјет­ских тру­па у Не­мач­кој) бро­ја­ла 546.200 љу­ди, и да је има­ла 115 хи­ља­да ко­ма­да бор­бе­ не тех­ни­ке, 677 хи­ља­да то­на му­ни­ци­је, 36290 згра­да и обје­ка­та у 777 вој­них на­се­ ља. По­вла­че­ње то­ли­ких вој­ни­ка и то­ли­ке имо­ви­не у по­ме­ну­том ро­ку би­ло је рав­но срам­ном бек­ству у ам­бис. По по­врат­ку из Не­мач­ке у Ру­си­ју ве­ћи­на је­ди­ни­ца је рас­фор­ми­ра­на. Мно­ги Нем­ци су са­о­се­ћа­ли са со­вјет­ским вој­ни­ци­ма, схва­та­ју­ћи да они у отаџ­би­ни не­ма­ју чак ни ста­но­ве, да ће мно­ги би­ти от­пу­ше­ни из ар­ми­је, а да ће они ко­ји оста­ну при­ ма­ти бед­ну пла­т у. Илу­стра­ци­ја: Кон­стан­тин Ма­лер

Пи­ше: Алек­сан­дар Ко­рољ­ков

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.

а­ки траг Исто­ри­чар Вер­нер Бор­херт ис­ти­че да се ло­кал­но ста­нов­ни­штво че­сто жа­ли­ло „ка­да они [совјетск­и војници] про­ла­зе сво­јим ка­ми­о­ни­ма и тен­ко­ви­ма, али да су за мно­ге, у ства­ри за ве­ћи­ну, они оти­шли као при­ја­те­љи“. Мно­ги су у Ис­точ­ној Не­ мач­кој за­и­ста би­ли бла­го­на­кло­ни пре­ма со­вјет­ским вој­ни­ци­ма. Би­ло је ту па­ра­да, ми­тин­га, цве­ћа... То­ком ду­го­го­ди­шњег бо­рав­ка мно­ги со­вјет­ски вој­ни­ци су се спри­ја­те­љи­ли са Нем­ци­ма. Би­ло је, до­ду­ ше, и не­при­јат­них си­т у­а­ци­ја. При­ли­ком по­вла­че­ња ар­ми­је не­ко је ба­цио ба­кљу на ва­гон са му­ни­ци­јом док је воз про­ла­ зио ис­под над­во­жња­ка. Стра­жар је уга­ сио за­па­ље­ну ци­ра­ду и та­ко спре­чио да му­ни­ци­ја екс­пло­ди­ра, али је то пла­тио жи­во­том.

Ку­ћи као у го­сте

Је­дан од нај­ва­жни­јих про­бле­ма по­вла­ че­ња тру­па би­ло је пи­та­ње њи­хо­вог раз­ ме­шта­ја по до­ла­ску у Ру­си­ју. Вој­ни врх је пред­ла­гао да се тру­пе по­ву­ку као што су то ра­ди­ли Фран­цу­зи, тј. истим тем­пом ко­јим се при­пре­ма­ју но­ве ло­ка­ци­је за њих. Ме­ђу­тим, ка­ко се из­ра­зио по­след­ њи ко­ман­дант За­пад­не вој­не гру­па­ци­ је Ма­твеј Бур­ла­ков, др­жав­ни врх „ни­је ми­слио на соп­стве­ну ар­ми­ју“. Шта­ви­ше, та­да­шњи пред­сед­ник Ру­си­је Бо­рис Јељ­ цин тру­дио се да уго­ди за­пад­ним по­ве­ ри­о­ци­ма и од­лу­чио да за че­ти­ри ме­се­ца скра­ти рок за по­вла­че­ње ар­ми­је. На по­чет­ку пре­го­во­ра о по­вла­че­њу тру­па не­мач­ка стра­на је обе­ћа­ла да ће из­гра­ди­ ти ста­но­ве у Ру­си­ји за све офи­ци­ре, јер јој је би­ло ва­жно да што пре ви­ди ле­ђа За­ пад­ној вој­ној гру­па­ци­ји, али је из­дво­је­но са­мо 8 ми­ли­јар­ди ма­ра­ка. На те­ри­то­ри­ји Ру­си­је, Бе­ло­ру­си­је и Укра­ји­не са­гра­ђе­но је укуп­но 45 хи­ља­да ста­но­ва. Без кро­ва над гла­вом оста­ло је пре­ко 170 хи­ља­да ак­тив­них офи­ци­ра и 160 хи­ља­да дру­гих вој­них ли­ца.

„Спо­ра­зум 2+4“ фак­тич­ки је зна­чио да се гра­ни­це За­пад­не Не­мач­ке про­ши­ру­ју и об­у­хва­та­ју чи­та­ву Не­мач­ку. САД ни­су ни по­ми­шља­ле да по­ву­ку сво­је тру­пе са те­ри­то­ри­је За­пад­не Не­мач­ке (оне су и са­да та­мо), а СССР је при­стао да це­лу сво­ју ар­ми­ју по­ву­че до 1994. За мно­ге је по­вла­че­ње тру­па би­ло лич­на тра­ге­ди­ја. Офи­ци­ри су се вра­ћа­ли у Ру­си­ју у еша­ло­ни­ма, за­јед­но са вој­ни­ци­ма, а же­не и де­цу су сла­ли код ро­ди­те­ља, ро­ђа­ка или по­зна­ни­ка. По по­врат­ку у Ру­си­ју на­шли су се бу­квал­но на ле­ди­ни. Жи­ве­ли су у ша­ то­ри­ма и по не­ко­ли­ко го­ди­на. Мно­ге по­ ро­ди­це се ни­ка­да ни­с у по­но­во са­ста­ви­ле.

Со­вјет­ска имо­ви­на у Не­мач­кој

Ва­жно је би­ло и пи­та­ње со­вјет­ске имо­ви­ не у Не­мач­кој. Вред­ност не­по­крет­не имо­ ви­не За­пад­не вој­не гру­па­ци­је ме­ди­ји су

Гру­па­ци­ја со­вјет­ских тру­па у Не­мач­кој у број­ка­ма 546.200 љу­ди 115.000 ко­ма­да бор­бе­не тех­ни­ке 677.000 то­на му­ни­ци­је 36.290 згра­да 777 вој­них на­се­ља

про­це­ни­ли на 28 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. Ру­ си­ја је хте­ла да до­би­је бар 7,35 ми­ли­јар­ ди до­ла­ра. Не­мач­ке вла­сти су, на­про­тив, ин­си­сти­ра­ле на то­ме да Не­мач­ка до­би­је ком­пен­за­ци­ју за „еко­ло­шку и имо­вин­ску ште­т у“ ко­ја јој је на­не­та. На кра­ју је ру­ска стра­на до­би­ла са­мо 385 ми­ли­о­на до­ла­ра. Ру­си­ја је та­да и са­ма тра­жи­ла кре­ди­те од За­па­да, та­ко да ни­ка­ко ни­је мо­гла за­у­зе­ти чврст став у пре­го­во­ри­ма. Ли­де­ри две­ју зе­ма­ља су се до­го­во­ри­ли да пра­во на ку­по­ви­ну не­по­крет­не имо­ви­не

Вред­ност не­по­крет­не имо­ви­не За­пад­не вој­не гру­па­ци­је СССР-а ме­ди­ји су про­це­ни­ли на 28 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. Ру­си­ја је хте­ла да до­би­је бар 7,35 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. На кра­ју је ру­ска стра­на до­би­ла са­мо 385 ми­ли­о­на до­ла­ра

За­пад­не вој­не гру­па­ци­је до­би­је Ми­ни­ стар­ство фи­нан­си­ја Не­мач­ке, а ње­му, по ре­чи­ма по­след­њег со­вјет­ског ко­ман­дан­та ове гру­па­ци­је, јед­но­став­но ни­је има­ло сми­сла би­ло шта про­да­ва­ти: „Сви­ма је иона­ко би­ло ја­сно да ни­ко не­ће ни­шта по­не­ти са со­бом, и да ће Нем­ци на кра­ју сву имо­ви­ну до­би­ти бес­плат­но“. У пре­ пи­сци ко­ман­дан­та Бур­ла­ко­ва са со­вјет­ ским ру­ко­вод­ством по­сто­ји за­ни­мљив де­таљ. Ко­ман­дант у ви­ше на­вра­та пи­ше да му се по­зна­те адво­кат­ске фир­ме из За­пад­не Не­мач­ке обра­ћа­ју ну­де­ћи сво­ је услу­ге у бор­би за со­вјет­ску имо­ви­ну. Јед­на ком­па­ни­ја је ну­ди­ла да пре­у­зме све тро­шко­ве тог про­це­са, с тим да у слу­ча­ју успе­шног ис­хо­да до­би­је 30% вред­но­сти имо­ви­не ко­ју је СССР да­вао тек та­ко. Али Мо­скву ни то ни­је ин­те­ре­со­ва­ло. Тач­ка на ово пи­та­ње је ста­вље­на 16. де­цем­ бра 1992, ка­да је Јељ­цин при­стао да пре­да не­мач­ким вла­сти­ма „не­по­крет­ну имо­ви­ну са­гра­ђе­ну сред­стви­ма бив­шег СССР-а“. Та­да су вој­ни­ци из прин­ци­па по­ку­пи­ли и од­не­ли све што се мо­гло од­не­ти. У Ру­си­ју су из­ве­зе­ни хан­га­ри, скла­ди­шта, па чак и бе­тон­ске пло­че са ави­он­ских пи­сти и са пар­кин­га вој­не тех­ни­ке. По­сле то­га су при­че о „еко­ло­шкој ште­ти“ од­мах спла­сну­ле, а 60% по­вр­ши­на ко­је је вој­ска на­пу­сти­ла ко­ри­сти се у ци­вил­ном сек­то­ру. Са­мо стре­ли­шта и по­ли­го­ни су оста­ли за­пу­ште­ни, али и они су ка­сни­је по­че­ли да при­вла­че ин­ве­сти­то­ре. За­пад­на вој­на гру­па­ци­ја пре­ста­ла је да по­сто­ји 31. ав­гу­ста 1994. На це­ре­мо­ни­ји у пар­ку „Треп­то­вер“ пред­сед­ник Јељ­цин је пред три хи­ља­де љу­ди из­ја­вио да по­ сле по­вла­че­ња со­вјет­ских тру­па оче­ку­је по­ди­за­ње од­но­са са Не­мач­ком на но­ви ни­во. Да­нас ми зна­мо да од­нос За­па­да пре­ма Ру­си­ји, ко­ја је ра­ди тих од­но­са уни­шти­ла сво­је нај­бо­ље бор­бе­не је­ди­ни­ це, ни­ка­да ни­је оти­шао да­ље од осме­ха на зва­нич­ним це­ре­мо­ни­ја­ма. Па и ти осме­си су не­ста­ли ка­да ни­је оста­ло ви­ше ни­шта што би Ру­си­ја мо­гла да им усту­пи. Аутор је вој­ни исто­ри­чар.

9

погледи

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.

Пи­ше: Кон­стан­тин Ко­са­чов

Ове го­ди­не чо­ве­чан­ство обе­ле­жа­ва сто го­ди­на од по­чет­ка Пр­вог свет­ ског ра­та. Пре сто го­ди­на оно што се до­го­ди­ло због су­ко­ба у окви­ру јед­не ци­ви­ли­за­ци­је на кра­ју је про­у­зро­ко­ ва­ло ми­ли­о­не жр­та­ва ши­ром све­та. А при­том се чи­ни­ло да је чо­ве­чан­ ство већ та­да би­ло на вр­ло ви­со­ком сте­пе­ну уза­јам­ног раз­у­ме­ва­ња и про­гре­са. Да­на­шњи по­ку­шај да се свет по­де­ли на „на­ше“ и „њи­хо­ве“ Но­ва је мо­гла би­ти по­ли­ти­ка укљу­чи­ва­ по­сто­ји. Ни­ти је по­сто­ја­ло. Јер, да је та­ква са­мо ства­ра но­ве кон­флик­те. ња. Али За­пад ни­је одо­лео ис­ку­ше­њу да стра­те­ги­ја по­сто­ја­ла, ми би­смо се, као у

В

и­сок кул­т ур­но-ин­те­лек­т у­ ал­ни по­тен­ци­јал европ­ске ци­ви­ли­за­ци­је ни­је мо­гао да спре­чи ни Дру­ги свет­ски рат, иза­зван, из­ме­ђу оста­лог, ксе­ но­фо­бич­ном те­о­ри­јом ра­ сне до­ми­на­ци­је, ко­ја је за­по­се­ла умо­ве ви­со­ко раз­ви­је­них на­ро­да Евро­пе. Из Дру­гог свет­ског ра­та убр­зо се раз­вио Хлад­ни рат. Пре че­тврт ве­ка не­ста­ли су иде­о­ло­шки раз­ло­зи за ње­го­во да­ље тра­ја­ ње: блок со­ци­ја­ли­стич­ких зе­ма­ља се сам рас­фор­ми­рао, рас­пао се Со­вјет­ски Са­вез. Ме­ђу­тим, не­ка­да­шњи про­тив­ни­ци овог бло­ка ни­с у сле­ди­ли тај при­мер. Они не са­мо да су са­чу­ва­ли сво­је вој­но­по­ли­тич­ке ин­фра­струк­т у­ре, не­го су их чак оја­ча­ли и про­ши­ри­ли. Та­ко су се за­др­жа­ле прет­ по­став­ке за на­ста­вак по­де­ла и су­ко­ба на евро­а­зиј­ском кон­ти­нен­т у, што је и по­ че­ло не­из­бе­жно да до­ла­зи до из­ра­жа­ја у до­га­ђа­ји­ма по­след­њих де­це­ни­ја, од ра­та у бив­шој Ју­го­сла­ви­ји до са­да­шњег укра­ јин­ског кон­флик­та. Пре­ма ви­ше­на­ци­о­нал­ном и мул­ти­кул­ тур­ном Со­вјет­ском Са­ве­зу из вре­ме­на Хлад­ног ра­та За­пад је при­ме­њи­вао по­ли­ ти­ку об­у­зда­ва­ња. Али Со­вјет­ског Са­ве­за ви­ше не­ма. Не­ма ни раз­ло­га за на­ста­вак Хлад­ног ра­та. Ме­ђу­тим, пре­ма зе­мљи ко­ја је на­след­ник СССР-а, тј. пре­ма са­ вре­ме­ној Ру­си­ји, За­пад ни­је по­чео да се при­ме­њу­је дру­га­чи­ју, ква­ли­та­тив­но но­ву по­ли­ти­ку.

10

убе­ре пло­до­ве „по­бе­де“ у Хлад­ном ра­т у. При­вид­не по­бе­де, тре­ба ре­ћи, јер окон­ ча­ње Хлад­ног ра­та је би­ло у јед­на­кој ме­ ри успех и ре­зул­тат на­по­ра свих ње­го­вих уче­сни­ка. Ма ка­ко би­ло, кре­ну­ли су за ма­ лим - да по­де­ле свет на „на­ше“ и „њи­хо­ве“ – а мо­гућ­ност за ве­ли­ко су при­том из­гу­ би­ли. Хте­ли су сва­ку др­жа­ву да ста­ве пред ла­жни из­бор – „са на­ма или про­тив нас“? На­пре су то би­ле Пољ­ска и Бу­гар­ска, за­ тим Гру­зи­ја и Мол­да­ви­ја, са­да Укра­ји­на, а он­да, мо­жда, Бе­ло­ру­си­ја и Ка­зах­стан... А Ру­си­ја? Има ли За­пад „ру­ску“ стра­те­ ги­ју? Упра­во стра­те­ги­ју? Као што по­сто­ји европ­ска стра­те­ги­ја, евро­а­зиј­ска стра­те­ ги­ја, свет­ска стра­те­ги­ја? Не, та­ко не­што не

Ви­сок кул­тур­но-ин­те­лек­ту­ал­ни по­тен­ци­јал европ­ске ци­ви­ли­за­ци­је ни­је мо­гао да спре­чи ни Дру­ги свет­ски рат, иза­зван, из­ме­ђу оста­лог, ксе­но­фо­бич­ном те­о­ри­јом ра­сне до­ми­на­ци­је, ко­ја је за­по­се­ла умо­ве ви­со­ко раз­ви­је­них на­ро­да Евро­пе

сво­је вре­ме Фран­цу­ска и Не­мач­ка, ко­је су фор­ми­ра­ле са­да­шњу Европ­ску уни­ју, све вре­ме кон­цен­три­са­ли на оно што нас већ по­ве­зу­је, а не на оно што нас још увек де­ ли. Али це­ло­куп­но ис­ку­ство из по­след­ње две де­це­ни­је по­ка­зу­је нам да се, ка­да се ра­ ди о по­ли­ти­ци пре­ма Ру­си­ји, увек ис­ти­чу раз­ли­ке, а не оно што нам је за­јед­нич­ко. Ако же­ли­мо да ства­ри на­зо­ве­мо пра­вим име­ни­ма, мо­ра­мо при­зна­ти да За­пад ри­ зи­ку­је да из­гу­би Ру­си­ју, ти­ме што ме­ђу ње­ним су­се­ди­ма ре­гру­т у­је „но­ве са­ве­ зни­ке“. И то је основ­на ге­о­по­ли­тич­ка ра­чу­ни­ца За­па­да. Јер Ру­си­ји се ни­шта стра­шно не­ће до­го­ди­ти. Али не­ће до­ћи до удру­жи­ва­ња, не­ће би­ти са­рад­ње на гло­бал­ном ни­воу. Док се не удру­жи­мо, не­ће­мо по­бе­ди­ти те­ро­ри­зам. Не­ће­мо спре­чи­ти тр­го­ви­ну нар­ко­ти­ци­ма. Не­ће­мо ре­ши­ти про­блем енер­ге­ти­ке. Не­ће­мо ре­ши­ти про­блем ре­с ур­са. Не­ће­мо ре­ши­ти про­блем пи­ја­ће во­де. Не­ће­мо ре­ши­ти про­блем одр­жи­вог раз­во­ја. За­пад си­т у­а­ци­ју у Укра­ји­ни по­ку­ша­ва да пред­ста­ви као по­сле­ди­цу им­пе­ри­ја­ли­ стич­ких те­жњи Ру­си­је, ко­је пред­ста­вља­ ју опа­сност за ње­не су­се­де. Али ова­ква при­ми­ти­ви­за­ци­ја кри­зе ни на ко­ји на­чин нам не по­ма­же да из ње про­на­ђе­мо из­лаз. Истин­ски раз­ло­зи тра­гич­них до­га­ђа­ја у Укра­ји­ни ле­же, ме­ђу­тим, пре све­га у по­ ку­ша­ју да се уну­тра­шњи кон­фликт у овој зе­мљи пред­ста­ви као по­сле­ди­ца не­ких

Илу­стра­ци­ја: Та­тја­на Пе­ре­ли­ги­на

У су­срет епо­хи фак­тич­ке мно­го­по­лар­но­сти

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.

Аутор је ру­ко­во­ди­лац Фе­де­рал­не аген­ци­је за пи­та­ња За­јед­ни­це не­за­ви­ сних др­жа­ва, су­на­род­ни­ка у ино­стран­ ству и ме­ђу­на­род­ну ху­ма­ни­тар­ну са­рад­њу „Рос­со­труд­ни­че­ство“.

Ма­сов­на гроб­ни­ца са­ве­сти Пи­ше: Алек­сан­дар Коц, Ком­со­мол­ска прав­да

Но­ви­нар и рат­ни ре­пор­тер Алек­сан­ дар Коц при­ча о то­ме ка­ко се ма­сов­ не гроб­ни­це ко­ри­сте у по­ли­тич­кој игри: ако Ки­јев пре­до­чи сво­ју „Сре­ бре­ни­цу“, те­шко да ће ха­шка Ју­сти­ ци­ја на дру­ги крај те­ра­зи­ја ста­ви­ти до­њец­ку „Кра­ји­ну“.

М

а­на­стир Све­тих Ар­хан­ге­ ла код При­зре­на се по­ма­ ља док се во­зи­мо по пла­ нин­ским сер­пен­ти­на­ма. У по­след­њем та­ла­с у про­го­на Ср­ба кид­на­по­ван је мо­нах Ха­ри­тон. Ње­го­во те­ло је про­на­ђе­но по­сле ви­ше од го­ди­ну да­на. У овом кра­ју ви­ше не­ма па­ро­хи­ја­на. Са­мо је о ве­ли­ким пра­ зни­ци­ма Еви­ца Ђор­ђе­вић са ћер­ком Ми­ ли­цом до­ла­зи­ла так­си­јем. А у При­зрен су се вра­ћа­ле пе­шке, у знак про­те­ста. Дво­го­ди­шња Ми­ли­ца је по­след­ње срп­ско де­те у не­ка­да­шњој древ­ној пре­сто­ни­ци пра­во­слав­ног Ко­со­ва. Вр­ло упе­ча­тљи­ва илу­стра­ци­ја уз тер­мин „ге­но­цид“, ко­ји се у по­след­ње вре­ме ве­о­ма че­сто ко­ри­сти у кон­тек­сту до­га­ђа­ја у Но­во­ру­си­ји. Исто­ри­ја пра­ви још је­дан круг по спи­ ра­ли под­ма­за­ној мр­жњом, по­ка­зу­ју­ћи дру­гу стра­ну ра­та, на бр­зу ру­ку по­кри­ ве­ну зе­мљом да се не би ви­де­ло ко­ли­ко је на­ка­зна. Ма­сов­не гроб­ни­це... Стра­шан кан­це­ла­риј­ски тер­мин, иза ко­га се кри­је тра­ге­ди­ја чи­та­вих на­ро­да. Ру­ке све­за­не иза ле­ђа, ло­ба­ње са про­стре­ље­ним за­ тиљ­ком, те­ла из­бо­де­на ба­јо­не­ти­ма... Ни­је реч ни о Ру­ан­ди, ни о Ба­бјем Ја­ру. Реч је о Дон­ба­с у, о те­ри­то­ри­ји ко­ју су кон­тро­ ли­са­ле укра­јин­ске ору­жа­не сна­ге. Ре­кло би се да је то гра­ни­ца по­сле ко­ је тре­ба вр­ши­ти екс­ху­ма­ци­ју са­ве­сти... Али ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца, ко­ја стра­ стве­но осу­ђу­је ру­ко­вод­ство Ју­го­сла­ви­ је за ге­но­цид, у овом слу­ча­ју сти­дљи­ во за­о­би­ла­зи ја­ме са ко­сти­ма. А Ки­јев услу­жно де­мон­стри­ра ма­сов­не гроб­ ни­це ко­је су де­ло ру­ку „се­па­ра­ти­ста“ у Сла­вјан­ску. Ја сам ви­део ка­ко су на­ста­ ле те гроб­ни­це. По­сле бом­бар­до­ва­ња од

стра­не укра­јин­ских ору­жа­них сна­га по гра­ду је про­ла­зио во­лон­тер са на­дим­ком Др­во­се­ча и ску­пљао ле­ше­ве. Од пе­то­ ро по­ги­ну­лих бар за тро­је се ни­је зна­ло ко су. Они су истог да­на са­хра­њи­ва­ни на гро­бљи­ма. Би­ла је стра­шна вру­ћи­на. Ни­је би­ло стру­је. Укра­јин­ски „Пин­кер­то­ни“ су јед­но­став­ но от­ко­па­ли те гроб­ни­це. Шта ће би­ти да­ље? По­ку­ша­ћу да по­го­дим на осно­ву при­ме­ра из исто­ри­је. По­сле хр­ват­ске опе­ра­ци­је „Олу­ја“ у Срп­ској Кра­ји­ни је про­на­ђе­но не­ко­ли­ко та­квих гроб­ни­ца са 2500 уби­је­них. Ме­ђу­тим, ци­ви­ли­зо­ва­ни свет је та­да већ оче­ки­вао ско­ри пад Ми­ло­ше­ви­ће­вог ре­жи­ма, а не­ Илу­стра­ци­ја: На­та­ли­ја Ми­хај­лен­ко

вред­но­сних су­ко­ба из­ме­ђу на­ро­да, иза че­га по­чи­ње да се на­зи­ре и но­ва по­де­ла на „до­бре“ (оне ко­ји мо­гу да при­хва­те од­ ре­ђе­не вред­но­сти) и „ло­ше“ (оне ко­ји их не при­хва­та­ју). У су­шти­ни, у осно­ви кон­ фли­ка­та, ко­је не­ки по­ку­ша­ва­ју да пред­ ста­ве као ме­ђу­ци­ви­ли­за­циј­ске, нај­че­шће ле­же еко­ном­ски и со­ци­јал­ни про­бле­ми. Они су ве­за­ни за ве­ли­ке раз­ли­ке у жи­вот­ ном стан­дар­ду, у на­ци­о­нал­ном раз­во­ју, у по­де­ли до­ба­ра и у гло­бал­ним кре­та­њи­ма ре­с ур­са. У слу­ча­ју Укра­ји­не сви ови про­бле­ми су ви­ше­стру­ко уве­ћа­ни због по­ку­ша­ја на­ци­ о­на­ли­ста да иг­но­ри­шу исто­риј­ске, на­ци­ о­нал­не и кул­т ур­не тра­ди­ци­је соп­стве­не зе­мље, да је по­де­ле на „на­ше“ и „њи­хо­ ве“, а за­тим пре­тво­ре у зе­мљу „са­мо за Укра­јин­це“. Не­из­бе­жне по­сле­ди­це та­кве по­ли­ти­ке иду од фи­зич­ког об­ра­чу­на са гра­ђа­ни­ма ко­ји се са та­квим усме­ре­њем не сла­жу све до пра­вог гра­ђан­ског ра­та, при че­му је то по­ста­ло мо­гу­ће, пре све­га, због без­у­слов­не по­др­шке ко­ју укра­јин­ски на­ци­о­на­ли­сти до­би­ја­ју из ино­стран­ства. Ру­ски при­мер нам, на­про­тив, по­ка­зу­је да је мо­гу­ће да у окви­ру јед­не др­жа­ве ве­ ко­ви­ма за­јед­но оп­ста­ју раз­ли­чи­те ра­се, кул­т у­ре и ре­ли­ги­је. Уоп­ште узев, исто­ ри­ја Ру­си­је је исто­ри­ја ди­ја­ло­га ме­ђу ци­ ви­ли­за­ци­ја­ма. Овај ди­ја­лог ни­је увек био иде­а­лан. Али на­ша зе­мља је уме­ла да про­ на­ђе мо­де­ле за­јед­нич­ког жи­во­та у име оп­штег до­бра, што ње­но ис­ку­ство чи­ни је­дин­стве­ним и вред­ним па­жње. Мо­гу­ће је да упра­во због ових ци­ви­ли­за­циј­ских спе­ци­фич­но­сти Ру­си­ја ни­ка­да ни­је би­ла ко­ло­ни­јал­на си­ла, већ је, на­про­тив, да­ла су­штин­ски до­при­нос уки­да­њу си­сте­ма ко­ло­ни­ја­ли­зма у све­т у. Ру­си­ја је, као и увек, спрем­на да пру­жи свој до­при­нос раз­во­ју ди­ја­ло­га ме­ђу ци­ ви­ли­за­ци­ја­ма, за­то што не ви­ди да по­ сто­ји дру­га мо­гућ­ност. Тач­ни­је, за­то што ви­ди да су сце­на­ри­ји ко­ји се ну­де као ал­ тер­на­ти­ва, ме­ђу ко­ји­ма је и ме­ха­ни­зам ус­по­ста­вља­ња јед­но­по­лар­ног ли­дер­ства, пред на­шим очи­ма до­ка­за­ли да во­де у ћор­со­как, па и да но­се опа­сност. Чо­ве­чан­ ство, ма­да са на­по­ром, ипак сту­па у но­ву епо­ху, у епо­ху фак­тич­ке мно­го­по­лар­но­ сти. Вре­ме је да се за њу при­пре­ми­мо, а не да се др­жи­мо ре­це­па­та из про­шло­сти.

при­ја­тељ мог не­при­ја­те­ља је мој при­ја­ тељ. За­то се срп­ске жр­тве ни­с у ра­чу­на­ле, ни­ти је за њих ва­жио тер­мин „ге­но­цид“. Као не­ка­кав „жр­тве­ни ја­рац“, због јед­ ног слу­ча­ја је на 5 го­ди­на осу­ђен Бо­жо Ба­че­лић, ко­ман­дир из­ви­ђач­ког во­да 113. бри­га­де ору­жа­них сна­га Хр­ват­ске. А за „по­кољ у Сре­бре­ни­ци“ (гроб­ни­це у Ре­пу­бли­ци Срп­ској и Бо­сни и Хер­це­ го­ви­ни, у ко­ји­ма је на­ђе­но укуп­но 8000 ле­ше­ва) осу­ђе­но је пар де­се­ти­на ви­со­ ких срп­ских офи­ци­ра и по­ли­ти­ча­ра, и сви су до­би­ли од 15 го­ди­на за­тво­ра до до­жи­вот­не ро­би­је, иако се још увек во­ де ди­ску­си­је о то­ме да ли су у ма­сов­ним гроб­ни­ца­ма са­хра­ње­ни ци­ви­ли или не­ по­сред­ни уче­сни­ци бор­бе­них деј­ста­ва. Европ­ско пра­во је се­лек­тив­но ка­да се ра­ди о до­га­ђа­ји­ма са по­ли­тич­ким кон­тек­стом. Ако Ки­јев пре­до­чи сво­ју „Сре­бре­ни­цу“, те­шко да ће ха­шка Ју­сти­ци­ја на дру­ги крај те­ра­зи­ја ста­ви­ти до­њец­ку „Кра­ји­ну“.

11

интервју

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.

Ру­си­ја и Ср­би­ја: још увек мно­го сте­ре­о­ти­па, и по­зи­тив­них и не­га­тив­них Ро­сиј­ска га­зе­та

Вја­че­слав Чар­ски, за­ме­ник глав­ног уред­ни­ка Ди­рек­ци­је за ме­ђу­на­род­не про­јек­те „Rus­sia Beyond The He­a­dli­ nes“ (RBTH) из­да­вач­ке ку­ће „Ро­сиј­ ска га­зе­та“, чи­ји је део „Ру­ска реч“, го­во­ри о срп­ској пер­цеп­ци­ји Ру­си­ је и о уре­ђи­вач­кој по­ли­ти­ци сај­та ru­ska­rec.ru.

П

о­се­та пред­сед­ни­ка РФ Вла­ ди­ми­ра Пу­ти­на Бе­о­гра­ду 16. ок­то­бра 2014. не­с ум­њи­во је би­ла је­дан од нај­ва­жни­јих по­ ли­тич­ких до­га­ђа­ја ове го­ди­не. Де­та­љи по­се­те и из­ја­ве ру­ског пред­сед­ни­ка ко­мен­та­ри­са­ни су на дру­ штве­ним мре­жа­ма, а о од­но­си­ма Ру­си­је и Ср­би­је пи­са­ло се на на­слов­ним стра­на­ма во­де­ћих срп­ских ли­сто­ва и го­во­ри­ло на го­то­во свим ТВ про­гра­ми­ма. Уочи до­ла­ска пред­сед­ни­ка Пу­ти­на у Бе­ о­град, о од­но­с у срп­ске јав­но­сти пре­ма Ру­си­ји раз­го­ва­ра­ли смо са Вја­че­сла­вом Чар­ским, за­ме­ни­ком глав­ног уред­ни­ка Ди­рек­ци­је за ме­ђу­на­род­не про­јек­те „Rus­ sia Beyond The He­a­dli­nes“ (RBTH) из­да­ вач­ке ку­ће „Ро­сиј­ска га­зе­та“. У окви­ру ме­ђу­на­род­ног про­јек­та RBTH од 2012. по­сто­ји и ре­ги­о­нал­но из­да­ње на срп­ском је­зи­ку, ко­је као штам­па­ни до­ да­так „Ру­ска реч“ из­ла­зи у нај­ста­ри­јем и нај­у­глед­ни­јем срп­ском днев­ном ли­сту „По­ли­ти­ка“, а као до­да­так „Ру­си­ја и Ср­ би­ја“ у ана­ли­тич­ком ча­со­пи­с у „Ге­о­по­ли­ ти­ка“. Исто­вре­ме­но је 2012. по­кре­нут сајт RBTH на срп­ском је­зи­ку (ru­ska­rec.ru), ко­ ји је убр­зо по­стао ве­о­ма по­пу­ла­ран ме­ђу чи­та­о­ци­ма у Ср­би­ји и дру­гим зе­мља­ма бив­ше Ју­го­сла­ви­је. Вја­че­сла­ве, ка­ко се Ср­би да­нас од­но­се пре­ма Ру­си­ји?

12

Со­ци­јал­не ан­ке­те, укљу­чу­ју­ћи и оне ко­је је „Ру­ска реч“ спро­ве­ла ме­ђу сво­јим чи­та­о­ци­ма, по­ка­ зу­ју да су Ср­би из­у­зет­но за­ин­ те­ре­со­ва­ни за Ру­си­ју. Ве­о­ма су чи­та­не но­во­сти, ре­пор­та­же и ана­ли­тич­ки ко­мен­та­ри. Срп­ски чи­та­о­ци же­ле да има­ју што ви­ ше ин­фор­ма­ци­ја ве­за­них за Ру­ си­ју. Ка­да смо спро­ве­ли ан­ке­т у ме­ђу чи­та­о­ци­ма ли­ста „По­ли­ти­ ка“, у ко­ме из­ла­зи на­ше из­да­ње „Ру­ска реч“, ис­по­ста­ви­ло се да пре­ко 90% ан­ке­ти­ра­них же­ли Вја­че­слав Чар­ски, за­ме­ник да про­чи­та сле­де­ћи број на­шег глав­ног уред­ни­ка RBTH, до­дат­ка, а 80% ис­пи­та­ни­ка сма­ са штам­па­ним из­да­њи­ма о Ру­си­ји на ра­зним је­зи­ци­ма тра да би штам­па­на „Ру­ска реч“ тре­ба­ло да из­ла­зи че­шће, а не јед­ном у два ме­се­ца. Мно­ги чи­ та­о­ци би та­ко­ђе же­ле­ли да се наш сајт на срп­ском је­зи­ку че­ шће ажу­ри­ра. По­вре­ме­но нам сти­жу и упор­ни апе­ли да би у Ср­би­ји тре­ба­ло да поч­не са ра­ га­тив­ни. Јед­ни Ру­си­ју до­жи­вља­ва­ју као дом ру­ски ТВ ка­нал. Ма­да у срп­ском дру­штву да­нас не­ма је­ глав­ну за­штит­ни­цу пра­во­сла­вља и сло­ дин­стве­ног ста­ва о бу­дућ­но­сти срп­ско- вен­ства и је­ди­ну ве­ли­ку си­лу ко­ја мо­же ру­ских од­но­са, пре­ма ре­зул­та­ти­ма не­за­ да се су­прот­ста­ви евро­а­тлант­ској екс­ ви­сних ис­пи­ти­ва­ња на­шег ауди­то­ри­ју­ма пан­зи­ји. Они сма­тра­ју да Ру­си­ја мо­ра да ко­ја је спро­ве­ла ком­па­ни­ја IP­SOS ви­ше од ре­а­гу­је жу­стро и од­луч­но, не обра­ћа­ју­ 90% ис­пи­та­ни­ка сма­тра да би тр­го­вин­ска ћи па­жњу ни на ко­га. Дру­ги ми­сле да се раз­ме­на на­ших две­ју зе­ма­ља тре­ба­ло да Ру­си­ја по­на­ша без­вољ­но и нео­д­луч­но, се по­ве­ћа, и да би за Ср­би­ју би­ле ве­о­ма го­то­во из­дај­нич­ки пре­ма Ср­би­ји, ко­јој зна­чај­не ин­ве­сти­ци­је у ру­ску при­вре­ду. би тре­ба­ло да уз ве­ли­ки по­пуст, или још Има­ју­ћи у ви­ду да су сви ве­ћи срп­ски ме­ бо­ље бес­плат­но, ис­по­ру­чу­је гас, наф­т у ди­ји у стра­ном вла­сни­штву и да про­мо­ и оруж­је. Мно­ги Ср­би су увре­ђе­ни што ви­шу про­за­пад­не ста­во­ве, ова­кав од­нос се Ру­си­ја ни­је уме­ша­ла у до­га­ђа­је 1999, срп­ске јав­но­сти пре­ма Ру­си­ји је до­ста ка­да су Ср­би­ју бом­бар­до­ва­ле НА­ТО сна­ ин­те­ре­сан­тан. ге. Про­за­пад­но ори­јен­ти­са­ни чи­та­о­ци су убе­ђе­ни да је Ру­си­ја не­де­мо­крат­ска и Ка­кве пред­ста­ве и ста­во­ви о Ру­си­ји до­ не­ци­ви­ли­зо­ва­на зе­мља у ко­јој оли­гар­си ми­ни­ра­ју ме­ђу Ср­би­ма? не­ми­ли­це кра­ду док ру­ски на­род по­ста­је Још увек су при­с ут­ни тра­ди­ци­о­нал­ни све си­ро­ма­шни­ји, пре­ви­ше пи­је и из­у­ми­ сте­ре­о­ти­пи, ка­ко по­зи­тив­ни, та­ко и не­ ре, а све тврд­ње да у Ру­си­ји има и мно­го

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.

ску ар­ми­ју, за­ни­ма­ју га нај­но­ви­је ру­ско оруж­је и вој­но-тех­нич­ка до­стиг­ну­ћа. Та­ко­ђе су по­пу­лар­не те­ме ве­за­не за пра­ во­сла­вље и за аутен­тич­ну ру­ску кул­т у­ру, чи­ју ве­ли­чи­ну и рас­кош по­ку­ша­ва­мо да до­ча­ра­мо. Ве­о­ма су чи­та­не ин­фор­ма­ци­је о раз­ли­чи­тим до­га­ђа­ји­ма у Ру­си­ји ко­ји су на би­ло ко­ји на­чин по­ве­за­ни са Ср­ би­јом. Украт­ко, про­се­чан чи­та­лац „Ру­ске ре­чи“ је за­ин­те­ре­со­ван за све те­ме ве­за­не за Ру­си­ју ко­је по­ка­зу­ју ње­ну моћ, сна­гу и ве­ли­чи­ну.

,

Из архивe „Ру­ске ре­чи“

Феј­сбук стра­ни­ца „Ру­ске ре­чи“ има ско­ро 80 хи­ља­да ре­ги­стро­ва­них чла­но­ ва. То­ли­ко чла­но­ва не­ма чак ни Феј­ сбук стра­ни­ца ва­шег парт­нер­ског ли­ста „По­ли­ти­ка“. Ка­ко сте ус­пе­ли да оства­ ри­те та­ко до­бре ре­зул­та­те?

Сајт ru­ska­rec.ru ме­сеч­но има пре­ко по­ла ми­ли­о­на пре­гле­да, а тај број ра­сте из ме­се­ца у ме­сец. У прет­ход­не две и по го­ди­не наш сајт на срп­ском је­зи­ку по­се­ти­ло је ви­ше од ми­ли­он и по ко­ри­сни­ка то­га до­брог сма­тра­ју „про­па­ган­дом Кре­ мља“. У сво­јим пу­бли­ка­ци­ја­ма по­ку­ша­ва­ мо да на­шим чи­та­о­ци­ма по­мог­не­мо да на пра­ви на­чин схва­те да­на­шњу Ру­си­ју, са свим ње­ним пред­но­сти­ма и не­до­ста­ци­ ма, и су­де­ћи по по­зи­тив­ним ре­ак­ци­ја­ма, у то­ме смо ус­пе­ли. Ка­кав је, ста­ти­стич­ки гле­да­но, ваш про­се­чан срп­ски чи­та­лац? Ко­је те­ме га ин­те­ре­су­ју?

Про­се­чан чи­та­лац „Ру­ске ре­чи“ је сред­ њих го­ди­на, ви­со­ко обра­зо­ван, има до­

вољ­но нов­ца и, пре­ма срп­ским ме­ри­ли­ма, при­па­да „ви­шој сред­њој кла­си“. За­ни­ма га по­ли­ти­ка, еко­но­ми­ја и вој­не те­ме, ак­ тив­но ко­ри­сти Ин­тер­нет и Феј­сбук. Има по­зи­ти­ван од­нос пре­ма Ру­си­ји, нај­ве­ро­ ват­ни­је је бо­ра­вио у Мо­скви и Санкт Пе­ тер­бур­гу по­слов­но или ту­ри­стич­ки. За ње­га је по­себ­но ин­те­ре­сант­на спољ­на по­ли­ти­ка Ру­си­је, као и дру­ге ге­о­по­ли­тич­ ке те­ме. Не­за­о­би­ла­зна те­ма је ак­тив­ност Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на ко­га, уз­гред ре­че­но, мно­ги Ср­би ве­о­ма це­не и во­ле. Наш про­ се­чан чи­та­лац је за­ин­те­ре­со­ван и за ру­

Срп­ски он­лајн ауди­то­ри­јум „Ру­ске ре­чи“ већ дру­гу го­ди­ну за­др­жа­ва пр­во ме­сто по бро­ју по­се­та и чи­та­но­сти свих ди­ги­тал­ них из­да­ња на­ше ме­ђу­на­род­не ре­дак­ци­је. На­по­ми­њем да у окви­ру про­јек­та „Rus­sia Beyond The He­a­dli­nes“ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ има 29 из­да­ња у 23 зе­мље и одр­жа­ва 19 сај­то­ва на 16 је­зи­ка. Сајт ru­ska­rec.ru ме­ сеч­но има пре­ко по­ла ми­ли­о­на пре­гле­ да, а тај број ра­сте из ме­се­ца у ме­сец. У прет­ход­не две и по го­ди­не наш сајт на срп­ском је­зи­ку по­се­ти­ло је ви­ше од ми­ ли­он и по ко­ри­сни­ка, а мно­ги од њих су по­ста­ли на­ши стал­ни чи­та­о­ци. За Ср­би­ју је то из­у­зет­но до­бар ре­зул­тат. Шта нам је по­мо­гло да оства­ри­мо та­кав успех? Пре све­га, „Ру­ска реч“ има је­дин­ стве­ну кон­цеп­ци­ју у срп­ском ме­диј­ском про­сто­ру. Наш основ­ни циљ је да срп­ ским чи­та­о­ци­ма објек­тив­но и од­ме­ре­ но при­ка­же­мо до­га­ђа­је ве­за­не за Ру­си­ју. Об­ја­вљу­је­мо нај­ак­т у­ел­ни­је но­во­сти, ана­ ли­тич­ке члан­ке и ко­мен­та­ре, ми­шље­ња во­де­ћих ру­ских екс­пе­ра­та и но­ви­на­ра, а за­ин­те­ре­со­ва­ни чи­та­о­ци ни­шта слич­но не мо­гу да про­чи­та­ју у дру­гим срп­ским ме­ди­ји­ма. Та­ко­ђе, на­кон де­таљ­ног ода­би­ ра фор­ми­ран је тим нај­бо­љих пре­во­ди­ ла­ца, ко­ји су из­вор­ни но­си­о­ци срп­ског је­зи­ка. Као и у оста­лим ре­дак­ци­ја­ма про­ јек­та RBTH, на ода­би­ру, уре­ђи­ва­њу и за­ ка­зи­ва­њу екс­клу­зив­них тек­сто­ва по­ред ру­ског уред­ни­ка ра­ди и го­сту­ју­ћи срп­ски уред­ник, ко­ји по­ма­же у адап­та­ци­ји ма­ те­ри­ја­ла и њи­хо­вом при­ла­го­ђа­ва­њу срп­ ским чи­та­о­ци­ма, из­но­си сво­ја за­па­жа­ња и пре­по­ру­ке. За­хва­љу­ју­ћи то­ме, наш про­ је­кат на срп­ском је­зи­ку чи­та­о­ци сма­тра­ју ори­ги­нал­ним и ве­о­ма ква­ли­тет­ним.

13

економија

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.

Осни­ва ли Ру­си­ја но­ву

Европ­ску уни­ју или но­ви СССР? Пи­ше: Алек­сеј Ло­сан

Ру­си­ја је ко­нач­но ра­ти­фи­ко­ва­ла спо­ра­зум о осни­ва­њу Евро­а­зиј­ске еко­ном­ске уни­је скло­пљен са Бе­ло­ ру­си­јом и Ка­зах­ста­ном. Но­ва уни­ја би у на­ред­них де­сет го­ди­на тре­ба­ло да по­ста­не осно­ва за ства­ра­ње тво­ ре­ви­не на­лик на Европ­ску уни­ју. Ме­ђу­тим, по ми­шље­њу струч­ња­ка, ка­ко би ова тво­ре­ви­на функ­ци­о­ни­ са­ла, ње­не чла­ни­це тре­ба нај­пре да ре­ше сво­је еко­ном­ске про­бле­ме.

Р

у­си­ја је 5. сеп­тем­бра ко­нач­ но ра­ти­фи­ко­ва­ла спо­ра­зум о осни­ва­њу Евро­а­зиј­ске еко­ ном­ске уни­је скло­пљен са Бе­ ло­ру­си­јом и Ка­зах­ста­ном. До­ ку­мент пред­ви­ђа да за де­сет го­ди­на бу­де осно­ва­на но­ва ин­те­гра­ци­о­ на тво­ре­ви­на ана­лог­на Европ­ској уни­ји 14

са за­јед­нич­ком еко­ном­ском ре­гу­ла­ти­ вом. Из­ме­ђу оста­лог, спо­ра­зум про­пи­с у­ је по­сте­пе­но уки­да­ње за­штит­них ме­ра и ства­ра­ње за­јед­нич­ког тр­жи­шта, укљу­чу­ ју­ћи и нај­бо­ље уре­ђе­не гра­не при­вре­де као што су фар­ма­це­у т­ска ин­ду­стри­ја, ди­стри­бу­ци­ја елек­трич­не енер­ги­је, фи­ нан­сиј­ске услу­ге и тр­жи­ште нафт­них де­ри­ва­та. „Евро­а­зиј­ски ин­те­гра­ци­о­ни про­је­кат ни­је у пот­пу­но­сти ана­ло­ган Европ­ској уни­ји, иако се у свом ра­ду тру­ди­мо да узме­мо у об­зир европ­ско ис­ку­ство и да, ако је мо­гу­ће, из­бег­не­мо гре­шке. У ЕУ над­на­ци­о­нал­не ин­сти­т у­ци­је има­ју знат­ но ши­ра овла­шће­ња; оне спро­во­де за­јед­ нич­ку спољ­ну по­ли­ти­ку, та­мо по­сто­ји за­јед­нич­ка ва­лу­та, што зна­чи да је то ква­ ли­та­тив­но ви­ши ни­во ин­те­гри­са­но­сти“, об­ја­снио је за „Ру­ску реч“ ми­ни­стар тр­ го­ви­не Евро­а­зиј­ске еко­ном­ске ко­ми­си­је (ор­ган из­вр­шне вла­сти но­ве уни­је) Ан­ дреј Слеп­њов. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма,

кључ­ни циљ но­ве уни­је је фор­ми­ра­ње је­дин­стве­ног еко­ном­ског про­сто­ра: сло­ бод­но кре­та­ње ро­бе и услу­га, ка­пи­та­ла и ин­ве­сти­ци­ја, рад­не сна­ге.

Сми­сао про­јек­та

Пре­ма ре­чи­ма Ан­дре­ја Слеп­њо­ва, на при­ме­ру тр­жи­шта ро­бе већ се мо­гу опа­ зи­ти по­зи­тив­ни ефек­ти на еко­но­ми­ју чла­ни­ца но­ве уни­је. Ца­рин­ске гра­ни­ це ме­ђу овим зе­мља­ма уки­ну­те су 2011, ство­ре­на је је­дин­стве­на ца­рин­ска зо­на, а за­тим је уве­де­на за­јед­нич­ка ца­рин­ска так­са ко­ја је по­ста­ви­ла осно­ву ца­рин­ској уни­ји. „Ме­ђу­соб­на тр­го­ви­на је 2011. за­бе­ ле­жи­ла бр­жи по­раст од спољ­не тр­го­ви­не, а 2012. је би­ла три пу­та ве­ћа. Овај на­гли скок роб­не раз­ме­не ре­зул­тат је уки­да­ња тр­го­вин­ских ба­ри­је­ра и фор­ми­ра­ња за­ јед­нич­ке тр­го­вин­ске ре­гу­ла­ти­ве“, об­ја­ шња­ва он. Пре­ма по­да­ци­ма ми­ни­стра, са­да су већ при­мет­ни ду­го­роч­ни ефек­ти ин­те­гра­ци­је. Из­ме­ђу оста­лог, удео ма­

ФО­ТО: Pho­toX­Press

Основ­ни до­ку­мент Евро­а­зиј­ске еко­ном­ске уни­је пред­ви­ђа да за де­сет го­ди­на бу­де осно­ва­на но­ва ин­те­гра­ци­о­на тво­ре­ви­на ана­лог­на Европ­ској уни­ји

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.

шин­ско-тех­нич­ких про­из­во­да у ме­ђу­ соб­ној тр­го­ви­ни чла­ни­ца Уни­је је 8 пу­та ве­ћи не­го у тр­го­ви­ни са тре­ћим зе­мља­ма, а удео наф­те, га­са и енер­гет­ских си­ро­ви­ на је, на­про­тив, сма­њен са го­то­во 40% на 23%. Спо­ра­зум о осни­ва­њу Уни­је сту­па на сна­гу по­што га ра­ти­фи­ку­ју све три стра­ не ко­је су уче­ство­ва­ле у пот­пи­си­ва­њу. Ме­ђу­тим, у нај­ско­ри­је вре­ме спо­ра­зу­му би се мо­гла при­кљу­чи­ти Јер­ме­ни­ја, са­ оп­штио је ра­ни­је пр­ви пот­пред­сед­ник Вла­де Игор Шу­ва­лов. Дру­ги кан­ди­дат је Кир­ги­стан, ко­ји би мо­гао по­ста­ти члан Уни­је 2015. „Још је­дан ефе­кат ин­те­гра­ци­ је је по­раст бро­ја зе­ма­ља и са­ве­за ко­ји су за­ин­те­ре­со­ва­ни да ши­ре парт­нер­ство са на­ма у прав­цу скла­па­ња спо­ра­зу­ма о сло­ бод­ној тр­го­ви­ни. Та­квих парт­не­ра има око че­тр­де­сет“, ка­же Ан­дреј Слеп­њов. Пре­ма по­да­ци­ма ко­ји­ма он рас­по­ла­же, тре­нут­но су у то­ку пре­го­во­ри о сло­бод­ ној тр­го­ви­ни са Ви­јет­на­мом, а у нај­ско­ ри­је вре­ме по­че­ће са ра­дом за­јед­нич­ка рад­на гру­па за про­у­ча­ва­ње пер­спек­ти­ ва ства­ра­ња зо­не сло­бод­не тр­го­ви­не са Изра­е­лом и Ин­ди­јом.

Ступ­ње­ви ин­те­гри­са­но­сти

„Пре­ма те­о­ри­ји еко­ном­ске ин­те­гра­ци­је, по­сто­ји пет ин­те­гра­ци­о­них ступ­ње­ва. Пр­ви сту­пањ под­ра­зу­ме­ва ства­ра­ње зо­ не сло­бод­не тр­го­ви­не, дру­ги – ца­рин­ ску уни­ју, тре­ћи – је­дин­ствен еко­ном­ски про­стор, че­твр­ти – еко­ном­ску уни­ју, и, нај­зад, пе­ти сту­пањ под­ра­зу­ме­ва да се еко­ном­ској ин­те­гра­ци­ји при­до­да и по­ ли­тич­ка“, об­ја­шња­ва про­фе­сор Ка­те­дре за спољ­но­по­ли­тич­ку ак­тив­ност Ру­си­је на Ру­ској ака­де­ми­ји за на­род­ну при­вре­ ду и др­жав­ну ад­ми­ни­стра­ци­ју (РАН­ ХиГС) Алек­сан­дар Ми­хај­лен­ко. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, док се Европ­ска уни­ја на­ла­зи на пе­том ступ­њу, Евро­а­зиј­ска еко­ном­ска уни­ја тек до­сти­же че­твр­ти сту­пањ. „Са еко­ном­ске тач­ке гле­ди­шта то је нај­ви­ши сту­пањ ин­те­гри­са­но­сти. Кре­та­ње ка пе­том ступ­њу ап­со­лут­но има сми­сла, али Бе­ло­ру­си­ја и Ка­зах­стан има­ју иза се­бе ис­ку­ство Со­вјет­ског Са­ ве­за и при­бо­ја­ва­ју се да ће Мо­сква по­ но­во све пот­чи­ни­ти се­би“, об­ја­шња­ва Ми­хај­лен­ко. Ка­ко ис­ти­чу струч­ња­ци, но­ва ин­те­ гри­са­на тво­ре­ви­на за­сад има не­ко­ли­ко

су­штин­ских про­бле­ма. „Ру­си­ја је 2013. до­жи­ве­ла зна­чај­но успо­ре­ње при­вред­ ног ра­ста, до­шло је већ до по­ра­ста ре­ал­ не ин­фла­ци­је због де­вал­ва­ци­је ру­бље и санк­ци­ја ЕУ“, ка­же Ан­тон Со­ро­ко, ана­ли­ ти­чар ин­ве­сти­ци­о­ног хол­дин­га ФИ­НАМ. Са дру­ге стра­не, у Ка­зах­ста­ну и Бе­ло­ру­ си­ји, пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, кључ­ни про­блем ле­жи у ви­со­ком ни­воу др­жав­ног уче­шћа у еко­но­ми­ји и ње­на ни­ска ди­вер­ зи­фи­ка­ци­ја. Пре­ма ре­чи­ма глав­ног ана­ ли­ти­ча­ра Ин­ве­сти­ци­о­не ком­па­ни­је UFS Алек­се­ја Ко­зло­ва, Уни­ја не­ма за­јед­нич­ ку ва­лу­т у, што зна­чи да ме­ђу чла­ни­ца­ма по­сто­је раз­ли­ке у мо­не­тар­но-кре­дит­ној по­ли­ти­ци. „Евро­а­зиј­ска еко­ном­ска ин­те­гра­ци­ја зах­те­ва и мно­го ин­тен­зив­ни­ју по­ли­тич­ ку са­рад­њу. Та­да ће­мо пре­ћи на сле­де­ћи сту­пањ, на ства­ра­ње Евро­а­зиј­ске уни­је“, ка­же Алек­сан­дар Ми­хај­лен­ко. Пре­ма ње­ го­вим ре­чи­ма, Европ­ска уни­ја је та­ко­ђе у по­чет­ку би­ла чи­сто еко­ном­ска тво­ре­ ви­на, а да­нас се у њој осим еко­ном­ске ин­те­гра­ци­је раз­ви­ја­ју спољ­но­по­ли­тич­ки, од­брам­бе­ни и дру­ги аспек­ти по­ли­тич­ке ин­те­гра­ци­је.

За­што „Ју­жни ток“ по­ску­пљу­је? Пи­ше: Алек­сеј Ло­сан

Це­на цр­но­мор­ске де­о­ни­це га­со­во­ да „Ју­жни ток“ по­ра­шће са 10 на 14 ми­ли­јар­ди евра, док ће из­град­ња коп­не­не де­о­ни­це пре­ко европ­ске те­ри­то­ри­је по­ску­пе­ти са 6,6 на 9,5 ми­ли­јар­ди евра, на­во­ди се у зва­нич­ ном са­оп­ште­њу „Га­спро­ма“. При­том ова ком­па­ни­ја не пла­ни­ра да од­у­ ста­не од про­јек­та и, ма­да зва­нич­на са­гла­сност од Евро­пе ни­је до­би­је­на, у Ср­би­ји су већ по­че­ле при­пре­ме за по­че­так ра­до­ва.

Н

а тај на­чин ће укуп­на вред­ ност „Ју­жног то­ка“, ра­чу­на­ ју­ћи ру­ски део про­јек­та, по­ ра­сти за око 45% и до­сти­ћи ско­ро 40 ми­ли­јар­ди евра или 50,5 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. Ком­ па­ни­ја ни­је об­ја­сни­ла за­што је до­шло до та­ко ве­ли­ког по­ра­ста тро­шко­ва, али је ко­нач­на су­ма упо­ре­ди­ва са укуп­ним EBIT­DA (про­фит пре од­у­зи­ма­ња ка­

ма­те, по­ре­за на до­бит и амор­ти­за­ци­је) „Га­спро­ма“ за 2013, што је из­но­си­ло 55 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. Про­це­њу­је се да је то два пу­та ве­ћи из­нос од це­не пр­ве тра­се га­со­во­да „Сна­га Си­би­ра“ до Ки­не. „У бу­дућ­но­сти су мо­гу­ћа и дру­га из­не­на­ђе­ ња, јер ће тач­на ци­фра би­ти по­зна­та тек на­кон што бу­ду скло­пље­ни сви кључ­ни уго­во­ри за по­ста­вља­ње це­во­во­да и из­ град­њу“, из­ја­вио је ана­ли­ти­чар аген­ци­је „Ин­вест­ка­фе“ Гри­го­риј Бирг. Га­со­вод ће ићи по дну Цр­ног мо­ра до зе­ма­ља Ју­жне и Цен­трал­не Евро­пе, а ње­гов уку­пан ка­ па­ци­тет би­ће 63 ми­ли­јар­де куб­них ме­ та­ра га­са.

Рас­про­стра­ње­на прак­са

„По­сле пот­пи­си­ва­ња тен­де­ра и пре­ци­зи­ ра­ња тех­нич­ких де­та­ља че­сто до­ла­зи до по­ску­пље­ња про­је­ка­та, ка­ко у слу­ча­ју ‘Га­ спро­ма’, та­ко и ка­да се ра­ди о при­ват­ним ком­па­ни­ја­ма,“ ка­же Иван Ка­пи­то­нов, за­ ме­ник ше­фа Ка­те­дре за др­жав­но ре­гу­ли­ са­ње еко­но­ми­је Ин­сти­т у­та за др­жав­ну ад­ми­ни­стра­ци­ју и упра­ву Ру­ске ака­де­ ми­је за на­род­ну при­вре­ду и др­жав­ну ад­

ми­ни­стра­ци­ју (РАН­ХиГС). На при­мер, пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, тро­шко­ви у пр­ вој ета­пи из­град­ње наф­то­во­да Ис­точ­ни Си­бир – Ти­хи оке­ан (ВСТО) по­ра­сли су са пла­ни­ра­них 6,6 ми­ли­јар­ди 2004. на 11 ми­ли­јар­ди 2007. „Код ова­кве вр­сте све­о­ бу­хват­них ра­до­ва вред­ност се прак­тич­но ни­ка­да не мо­же од­мах од­ре­ди­ти“, ка­же ана­ли­ти­чар ком­па­ни­је за упра­вља­ње фи­ нан­си­ја­ма „Фи­нам Ме­неџ­мент“ Дми­триј Ба­ра­нов. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, о мо­гу­ ћем по­ве­ћа­њу це­не из­град­ње „Ју­жног то­ ка“ го­во­ри­ло се још пре не­ко­ли­ко го­ди­на, ка­да је про­је­кат тек стар­то­вао. Ка­ко под­се­ћа Иван Ка­пи­то­нов, спо­ме­ ну­то по­ску­пље­ње ни­је пр­во у исто­ри­ ји „Ју­жног то­ка“. Још по­чет­ком 2014. ћер­ка ком­па­ни­ја „Га­спро­ма“, ком­па­ни­ ја „Цен­тр­гас“, ко­ја је из­во­ђач ра­до­ва на срп­ској де­о­ни­ци про­јек­та, до­би­ла је уго­ вор у вред­но­сти од 2,1 ми­ли­јар­де евра за из­град­њу те де­о­ни­це га­со­во­да, док је у но­вем­бру 2013. ми­ни­стар енер­ге­ти­ке Алек­сан­дар Но­вак вред­ност про­јек­та про­це­нио на 1,7 ми­ли­јар­ди евра. Пре­ма ре­чи­ма глав­ног ана­ли­ти­ча­ра Ин­ве­сти­ 15

економија ци­о­не ком­па­ни­је UFS Алек­се­ја Ко­зло­ва, мо­гу­ће је да је по­ску­пље­ње про­јек­та ве­ за­но за по­ве­ћа­ње це­на из­во­ђе­ња ра­до­ва или за по­ску­пље­ње кре­ди­та за ру­ске уче­ сни­ке у про­јек­т у...

Но­ве пер­спек­ти­ве

Упр­кос по­ве­ћа­њу тро­шко­ва, из­град­ња га­со­во­да „Ју­жни ток“ у сва­ком слу­ча­ју ће се на­ста­ви­ти, сма­тра­ју струч­ња­ци. „Евро­пља­ни­ма овај про­је­кат од­го­ва­ра због отва­ра­ња но­вих рад­них ме­ста и обез­бе­ђи­ва­ња по­у­зда­них ис­по­ру­ка“, ка­ же Иван Ка­пи­то­нов. Осим то­га, пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, по­ску­пље­ње из­град­ ње га­со­во­да се не­ће од­ра­зи­ти на ко­нач­ну це­ну про­из­во­да – га­са у це­во­во­ду. „‘Га­ спром’ је већ ви­ше пу­та из­ја­вио да ће овај про­је­кат ре­а­ли­зо­ва­ти без об­зи­ра на све те­шко­ће. О то­ме све­до­чи и чи­ње­ ни­ца да се на­ста­вља­ју ра­до­ви на ру­ској и цр­но­мор­ској де­о­ни­ци“, ка­же Дми­триј Ба­ра­нов. Осим то­га, ка­ко је по­ста­ло по­ зна­то то­ком по­се­те ру­ског пред­сед­ни­ка Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на Ср­би­ји 16. ок­то­бра,

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.

Про­це­њу­је се да ће „Ју­жни ток“ ко­шта­ти два пу­та ви­ше од пр­ве тра­се га­со­во­да „Сна­га Си­би­ра“ до Ки­не у овој зе­мљи је у окви­ру про­јек­та „Ју­жни ток“ у то­ку про­јек­то­ва­ње тра­се га­со­во­ да и већ у нај­ско­ри­је вре­ме мо­гу по­че­ти пр­ви гра­ђе­вин­ски ра­до­ви. Ка­ко је из­ја­ вио шеф ру­ске др­жа­ве, ре­а­ли­за­ци­ја овог про­јек­та мо­гла би Ср­би­ји да до­не­се пре­ ко 2 ми­ли­јар­де евра но­вих ин­ве­сти­ци­ја и да су­штин­ски оја­ча енер­гет­ску без­бед­ ност зе­мље. Ка­да „Ју­жни ток“ до­стиг­не пун ка­па­ ци­тет, из­во­зни це­во­во­ди ће из Ру­си­је у Евро­пу укуп­но мо­ћи да тран­спор­т у­ју 319 ми­ли­јар­ди куб­них ме­та­ра га­са го­ди­ шње, а ако се из­у­зме укра­јин­ски си­стем за тран­спорт га­са, би­ће то 176 ми­ли­јар­ ди куб­них ме­та­ра га­са го­ди­шње већ до

2017, об­ја­шња­ва Гри­го­риј Бирг. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, чак и ако у пот­пу­но­сти од­у­ста­не од тран­зи­та га­са пре­ко Укра­ји­ не, „Га­спром“ ће мо­ћи да од­го­во­ри на око 55% по­тре­ба Евро­пе за уво­зним га­сом. Ра­ди по­ре­ђе­ња на­во­ди­мо да тре­нут­но овај удео из­но­си око 30%. У ав­гу­сту 2014. Ми­ни­стар­ство еко­но­ми­је и енер­ге­ти­ке Бу­гар­ске је об­у­ста­ви­ло ре­ а­ли­за­ци­ју про­јек­та, јер Европ­ска ко­ми­ си­ја сма­тра да он не за­до­во­ља­ва нор­ме Тре­ћег па­ке­та енер­гет­ских про­пи­са ЕУ. У скла­ду са овим пра­вил­ни­ци­ма, вла­сни­ци га­со­во­да на те­ри­то­ри­ји ЕУ не мо­гу би­ ти ком­па­ни­је за про­из­вод­њу га­са. „Га­ спром“, ме­ђу­тим, сма­тра да су ове за­мер­ ке по­ли­тич­ки мо­ти­ви­са­не. Пла­ни­ра­но је да пр­ве ис­по­ру­ке кре­ну кра­јем 2015, а да про­јек­то­ва­ни ка­па­ци­тет бу­де до­стиг­нут 2018. „Ме­ђу­тим, као и ра­ни­је, Ру­си­ја не­ће би­ти је­ди­ни снаб­де­вач га­са за Евро­пу. У пер­спек­ти­ви ће зна­чај­но оја­ча­ти кон­ку­ рен­ци­ја од стра­не про­из­во­ђа­ча теч­ног при­род­ног га­са из зе­ма­ља Сред­ње Ази­је“, упо­зо­ра­ва Бирг.

ФО­ТО: AP

Ка­ко је по­ста­ло по­зна­то то­ком по­се­те ру­ског пред­сед­ни­ка Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на Ср­би­ји 16. ок­то­бра, у овој зе­мљи је у окви­ру про­јек­та „Ју­жни ток“ у то­ку про­јек­то­ва­ње тра­се га­со­во­да и већ у нај­ско­ри­је вре­ме мо­гу по­че­ти пр­ви гра­ђе­вин­ски ра­до­ви

16

политика

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.

RT по­стао до­сту­пан свим гра­ђа­ни­ма Ар­ген­ти­не ve­sti.ru

Р

у­ска те­ле­ви­зиј­ска мре­жа RT са­ да се еми­т у­је на шпан­ском је­ зи­ку и по­кри­ва прак­тич­но це­лу Ар­ген­ти­ну. То ће, по Пу­ти­но­ вим ре­чи­ма, омо­гу­ћи­ти ло­кал­ ном ста­нов­ни­штву да ви­ше са­ зна о на­шој зе­мљи, што је ве­о­ма ва­жно у усло­ви­ма без­об­зир­ног ме­диј­ског ра­та. Ру­си­ја и Ар­ген­ти­на су уда­ље­не хи­ља­да­ма ки­ло­ме­та­ра, али су по­ли­тич­ки бли­ске. А са­да ће јед­на дру­гу још бо­ље раз­у­ме­ ти. У Ру­си­ји је би­ла ноћ, а у Ла­тин­ској Аме­ри­ци дан ка­да су пред­сед­ни­ци Вла­ ди­мир Пу­тин и Кри­сти­на де Кирш­нер да­ли знак за по­че­так еми­то­ва­ња ка­на­ла RT на шпан­ском је­зи­ку. Вла­ди­мир Пу­тин и Кри­сти­на Фер­нан­дез де Кирш­нер раз­го­ва­ра­ли су пу­тем ви­деолин­ка. „Сли­ка је из­ван­ред­на, ја Вас од­ лич­но чу­јем“, ре­као је Вла­ди­мир Пу­тин, обра­ћа­ју­ћи се на по­чет­ку ви­део-лин­ка пред­сед­ни­ци Ар­ген­ти­не. Та сце­на је при­ ка­за­на у мно­гим зе­мља­ма, с об­зи­ром да RT од 2009. еми­т у­је про­грам на шпан­ском је­зи­ку у Евро­пи и Ла­тин­ској Аме­ри­ци. Са­да је, ме­ђу­тим, ру­ски ка­нал укљу­чен у др­жав­ну те­ле­ви­зиј­ску мре­жу Ар­ген­ти­не, до­ступ­ну свим гра­ђа­ни­ма. Ра­ни­је је она об­у ­хва­та­ла са­мо на­ци­о­нал­не ка­на­ле. Ар­ген­тин­ски гле­да­о­ци ће са­зна­ти исти­ну о Ру­си­ји, и то ће, ка­ко на­гла­ша­ва Пу­тин, би­ти не­на­ме­тљи­ва ин­фор­ма­ци­ја. „У ва­шој зе­мљи ће се по­ја­ви­ти со­ли­дан и, што је нај­ва­жни­је, ве­ро­до­сто­јан из­вор ин­фор­ ма­ци­ја о де­ша­ва­њи­ма у Ру­си­ји и све­т у“, обе­ћао је ру­ски пред­сед­ник ТВ гле­да­о­ци­ма Ар­ген­ти­не. „Пра­во на ин­фор­ма­ци­ју спа­да

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

Ру­си­ја и Ар­ген­ти­на су по­ста­ле још бли­же јед­на дру­гој: пред­сед­ни­ци ових зе­ма­ља да­ли су знак за по­че­ так еми­то­ва­ња ру­ске те­ле­ви­зи­је RT (ра­ни­ји на­зив „Rus­sia To­day“) у ју­ жно­а­ме­рич­кој др­жа­ви. Ру­ски ка­нал је укљу­чен у др­жав­ну те­ле­ви­зиј­ску мре­жу Ар­ген­ти­не, до­ступ­ну свим гра­ђа­ни­ма.

Вла­ди­мир Пу­тин је гра­ђа­ни­ма Ар­ген­ти­не по­ру­чио да ће их Ру­си­ја без­у­слов­но по­др­жа­ва­ти у оства­ри­ва­њу њи­хо­вих ци­ље­ва

ме­ђу ва­жна и нео­т у­ђи­ва људ­ска пра­ва, а са убр­за­ним раз­во­јем елек­трон­ских ме­ди­ја та сфе­ра је сте­кла огро­ман зна­чај и по­ста­ла, мо­же се ре­ћи, стра­хо­ви­то оруж­је, по­мо­ћу ко­га се мо­же ма­ни­пу­ли­са­ти дру­штве­ном све­шћу. Зна­ци на­шег вре­ме­на су же­сто­ки ме­диј­ски ра­то­ви, као и по­ку­ша­ји по­је­ди­ них зе­ма­ља да стек­ну мо­но­пол на исти­ну и да то ис­ко­ри­сте за до­сти­за­ње сво­јих ин­ те­ре­са. У та­квим усло­ви­ма су по­себ­но це­ ње­ни ал­тер­на­тив­ни из­во­ри ин­фор­ма­ци­ја. Упра­во та­кав је и ка­нал RT, ко­ји не при­ ме­њу­је ме­то­де агре­сив­ног на­ме­та­ња сво­га гле­ди­шта дру­ги­ма, не­го је увек отво­рен за ди­ску­си­је, увек пред­ла­же гле­да­о­цу ши­рок спек­тар ми­шље­ња ве­за­них за по­ли­ти­ку, дру­штве­ни жи­вот, исто­ри­ју и кул­т у­ру. Овај ка­нал пру­жа љу­ди­ма мо­гућ­ност да са­ми су­де о до­га­ђа­ји­ма и да са­ми из­во­де соп­стве­не за­кључ­ке.“ „Ми укљу­чу­је­мо ру­ски ка­нал да би­смо раз­ме­њи­ва­ли ин­фор­ма­ци­је из­ме­ђу на­ ших зе­ма­ља без уче­шћа ве­ли­ких ме­ђу­ на­род­них ме­диј­ских ку­ћа, ко­је обич­но пре­но­се но­во­сти под на­вод­ни­ци­ма, ко­ ри­сте­ћи их за до­сти­за­ње соп­стве­них ин­ те­ре­са“, ис­та­кла је Кирш­нер. „Ми мо­же­ мо да ко­му­ни­ци­ра­мо и без по­сред­ни­ка.“ О „ко­му­ни­ци­ра­њу без по­сред­ни­ка“ пред­

сед­ни­ци су се до­го­во­ри­ли за вре­ме јул­ске по­се­те Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на Ар­ген­ти­ни. О то­ме ко­ли­ко је у са­вре­ме­ном све­т у ва­жна раз­ме­на објек­тив­них ин­фор­ма­ци­ја мо­ же се су­ди­ти по чи­ње­ни­ци да је од­лу­ка о по­чет­ку еми­то­ва­ња ру­ског ТВ ка­на­ла до­не­та на нај­ви­шем ни­воу. Том при­ли­ком је би­ло ре­чи и о слич­ним ста­во­ви­ма по пи­та­њу ме­ђу­на­род­них од­но­са. Обе стра­ не се за­ла­жу за ви­ше­по­лар­ни свет, обе су про­тив по­ли­ти­ке дво­стру­ких стан­дар­да. Ар­ген­ти­на је по­др­жа­ла вра­ћа­ње Кри­ма, а Ру­си­ја се за­ла­же за пре­го­во­ре из­ме­ђу Ар­ген­ти­не и Ве­ли­ке Бри­та­ни­је о спор­ним Фо­кланд­ским остр­ви­ма (ко­је Ар­ген­ти­на на­зи­ва Мал­ви­ни). Од­но­си се за­и­ста по­ди­жу на стра­те­шки ни­во, и то у свим сег­мен­ти­ма. Ру­си­ја из­ во­зи у Ар­ген­ти­ну ми­не­рал­на ђу­бри­ва за по­љо­при­вре­ду, а Ар­ген­ти­на по­чи­ње са из­во­зом го­ве­ди­не у Ру­си­ју. Та­ко она по­пу­ња­ва упра­жње­но ме­сто Евро­пља­ на, ко­ји су на­пу­сти­ли тр­жи­ште, а ујед­но спа­са­ва и сво­ју еко­но­ми­ју од бан­кро­та ко­јим јој пре­ти Аме­ри­ка. Парт­нер­ство се раз­ви­ја убр­за­ним тем­пом, а но­во­сти о то­ме жи­те­љи Ла­тин­ске Аме­ри­ке са­да ће мо­ћи да са­зна­ју при­ти­ском на дуг­ме да­љин­ског упра­вља­ча.

17

историја

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.

Цр­ве­на ар­ми­ја: осло­бо из­бо­ра ко­ји су ор­га­ни­зо­ва­ ни у зе­мља­ма бу­ду­ћег со­ци­ ја­ли­стич­ког бло­ка, Мо­сква Сви­ма нам је до­бро по­зна­то да би ни­је вр­ши­ла сна­жан при­ по­је­ди­не др­жа­ве (Укра­ји­на, Ле­то­ ти­сак на но­ве ели­те. Оне су ни­ја, Ли­тва­ни­ја, Есто­ни­ја и Хр­ват­ (као и ве­ћин­ско ста­нов­ни­ ска) ра­до пре­и­спи­та­ле (а не­ке то штво тих зе­ма­ља) пот­пу­но већ ак­тив­но чи­не) ре­зул­тат Дру­гог су искре­но же­ле­ле да гра­де свет­ског ра­та. Ср­би­ја не спа­да ме­ђу ко­му­ни­зам. И упра­во у тре­ фал­си­фи­ка­то­ре, али с вре­ме­на на нут­ку ка­да је дик­тат Мо­ вре­ме и у њој мно­ги по­диг­ну глас о скве по­чео да ра­сте Ју­го­сла­ „зло­чи­ни­ма“ је­ди­ни­ца Цр­ве­не ар­ ви­ја је би­ла је­ди­на зе­мља ми­је на срп­ској те­ри­то­ри­ји. ко­ја је 1948. ру­ко­вод­ству СССР-а ре­кла сво­је чу­ве­ ро­те­кла го­ди­шњи­ца осло­бо­ но „не“. Са­ми про­с у­ди­те да ђе­ња Бе­о­гра­да од на­ци­стич­ке ли се за ре­жим СФРЈ, ко­ји је Го­вор ге­не­ра­ла Вла­ди­ми­ра Ива­но­ви­ча Жда­но­ва, чи­ји је 4. гар­диј­ски оку­па­ци­је згод­на је при­ли­ка ме­ха­ни­зо­ва­ни кор­пус пр­ви ушао у Бе­о­град, на ми­тин­гу по­во­дом осло­бо­ђе­ња са Мо­сквом 15 го­ди­на био и од­ли­чан по­вод да се ми­то­ви пре­сто­ни­це. Иза ње­га на три­би­ни сто­је офи­ци­ри и вој­ни­ци НОВЈ бу­квал­но на рат­ној но­зи, а о по­на­ша­њу Цр­ве­не ар­ми­је у дру­жио се са САД и Евро­ Ју­го­сла­ви­ји ана­ли­зи­ра­ју и ар­ ку и ни­с у мо­гле да иза­ђу на крај са до­бро пом, мо­же ре­ћи да је био ма­ри­о­нет­ски. гу­мен­то­ва­но опо­врг­ну. Сма­тра­мо да се на­о­ру­жа­ним тру­па­ма Вер­мах­та. ве­ћи­на њих мо­же све­сти на три. Ме­ђу­тим, по­сле свих би­та­ка и осло­ Тре­ћи мит: „У Ср­би­ји се ре­ла­тив­но бо­ђе­ња зе­мље тру­пе Цр­ве­не ар­ми­је су мир­но жи­ве­ло под не­мач­ком вла­шћу, Пр­ви мит: „Оно што се до­го­ди­ло 1944. на­пу­сти­ле Ју­го­сла­ви­ју. За раз­ли­ку од а ка­да су до­шли Ру­си по­че­ла су си­ло­ва­ ни­је би­ло осло­бо­ђе­ње од на­ци­зма, не­ Ма­ђар­ске, Ис­точ­не Не­мач­ке, Пољ­ске, ња, уби­ства пред­став­ни­ка ели­те и без­ го оку­па­ци­ја од стра­не Со­вјет­ског Че­хо­сло­вач­ке и Бу­гар­ске, у Ју­го­сла­ви­ји раз­ло­жна стре­ља­ња“. Са­ве­за“. ни­ка­да ни­је би­ло со­вјет­ких вој­них ба­ Ствар­ност: не­ко­рект­но је (нај­бла­же ре­ Ствар­ност: У Дру­гом свет­ском ра­т у на за, и власт по гра­до­ви­ма су би­ра­ли са­ми че­но) го­во­ри­ти о мир­ном жи­во­т у за вре­ те­ри­то­ри­ји Ју­го­сла­ви­је во­ђен је и гра­ђан­ жи­те­љи тих гра­до­ва, а не со­вјет­ски ко­ ме оку­па­ци­је у Ср­би­ји. Нем­ци су вр­ло ски рат. Срп­ски мо­нар­хи­сти уз по­др­шку ман­дан­ти. Сто­га је ап­с урд­но го­во­ри­ти ра­до ор­га­ни­зо­ва­ли стре­ља­ња ло­кал­ног Ве­ли­ке Бри­та­ни­је бо­ри­ли су се про­тив о би­ло ка­квој оку­па­ци­ји Ју­го­сла­ви­је од ста­нов­ни­штва. До­вољ­но је се­ти­ти се ко­ мно­го­број­них од­ре­да ко­му­ни­стич­ке опо­ стра­не Со­вјет­ског Са­ве­за. ли­ко је Ср­ба, Је­вре­ја и Ро­ма по­би­је­но у зи­ци­је, ко­ја је са сво­је стра­не до­би­ја­ла Ја­јин­ци­ма, или хи­ља­да жи­те­ља Кра­гу­ све­срд­ну по­моћ од сво­је бра­ће по иде­о­ Дру­ги мит: „Со­вјет­ски вој­ни­ци су на јев­ца ко­је су Нем­ци стре­ља­ли у знак од­ ло­ги­ји из СССР-а. Ва­жно је ис­та­ћи да су сво­јим ба­јо­не­ти­ма до­не­ли ма­ри­о­нет­ ма­зде због ак­ци­ја пар­ти­за­на. Има ли по­ и пар­ти­зан­ске од­ре­де На­род­но­о­сло­бо­ди­ ски ко­му­ни­стич­ки ре­жим у Ср­би­ју, да­та­ка о слич­ним по­ступ­ци­ма је­ди­ни­ца лач­ке вој­ске Ју­го­сла­ви­је (НОВЈ) углав­ном и због то­га се не мо­гу тре­ти­ра­ти као Цр­ве­не ар­ми­је? Не­ма, и те­шко да ће их чи­ни­ли Ср­би из нај­си­ро­ма­шни­јих сло­је­ осло­бо­ди­о­ци“. би­ти. Ако та­кви по­да­ци ни­с у ис­пли­ва­ли ва ста­нов­ни­штва. Ка­да су се је­ди­ни­це Цр­ Ствар­ност: Ко­му­ни­стич­ки по­крет је у то то­ком кон­флик­та Ти­та и Ста­љи­на 1948, ве­не ар­ми­је 1944. при­бли­жи­ле гра­ни­ца­ма вре­ме био мо­ћан и ак­тив­но се су­прот­ста­ то нај­ве­ро­ват­ни­је зна­чи да они јед­но­ Ју­го­сла­ви­је, ру­ко­вод­ство Ко­му­ни­стич­ке вљао не­мач­кој оку­па­ци­ји. Ко­му­ни­стич­ка став­но и не по­сто­је. пар­ти­је Ју­го­сла­ви­је (КПЈ) обра­ти­ло се пар­ти­ја ни­је по­сто­ја­ла са­мо у Ју­го­сла­ви­ји, Ка­да је реч о си­ло­ва­њи­ма ко­ја су из­вр­ Мо­скви са мол­бом да по­мог­не у осло­бо­ не­го прак­тич­но у свим зе­мља­ма Ис­точ­ ши­ли со­вјет­ски вој­ни­ци у Ср­би­ји, сва­ка­ ђе­њу зе­мље од оку­па­то­ра. Је­ди­ни­це НОВЈ не Евро­пе, и сву­да је ужи­ва­ла по­др­шку ко да је би­ло по­је­ди­нач­них ин­ци­де­на­та и прак­тич­но ни­с у по­се­до­ва­ле те­шку тех­ни­ ста­нов­ни­штва. У пр­вој фа­зи, по­сле пр­вих да су у њи­ма уче­ство­ва­ли вој­ни­ци Тре­ ћег укра­јин­ског фрон­та, ко­ји су пре то­га у бор­ба­ма про­шли Укра­ји­ну, Ру­му­ни­ју и Са­ми про­су­ди­те да ли се за ре­жим СФРЈ, ко­ји је Бу­гар­ску. Ме­ђу­тим, за раз­ли­ку од не­мач­ке вој­ске, Цр­ве­на ар­ми­ја је су­ро­во ка­жња­ва­ са Мо­сквом 15 го­ди­на био бу­квал­но на рат­ној ла сво­је вој­ни­ке за та­кве пре­сту­пе. Ка­да но­зи, а дру­жио се са САД и Евро­пом, мо­же ре­ћи су со­вјет­ске тру­пе ушле у Евро­пу (а ту се да је био ма­ри­о­нет­ски не ми­сли са­мо на Ср­би­ју, не­го и на Не­мач­ ку, Аустри­ју, Пољ­ску, Ма­ђар­ску, Бу­гар­ску,

П

18

Фо­то­гра­фи­ја из сло­бод­них из­во­ра

Пи­ше: Алек­сан­дар Ши­ро­ков

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2014.

о­ди­лац или оку­па­тор? Че­хо­сло­вач­ку, итд.), Цр­ве­на ар­ми­ја се са та­квим пре­сту­пи­ма бо­ри­ла свим сред­ стви­ма, по­чев од об­ја­шња­ва­ња и пар­тиј­ ско-по­ли­тич­ког ра­да са бор­ци­ма, па све до вој­ног су­да и стре­ља­ња пљач­ка­ша и си­ ле­џи­ја. У Цен­трал­ном ар­хи­ву Ми­ни­стар­ ства од­бра­не РФ сва­ко се мо­же упо­зна­ти са не­ко­ли­ко де­се­ти­на та­квих суд­ских про­ це­са, по­кре­ну­тих углав­ном про­тив ни­жих офи­ци­ра и обич­них вој­ни­ка (ко­је је вој­ни суд осу­дио на 9-10 го­ди­на за не­за­ко­ни­та хап­ше­ња, пљач­ке, оти­ма­ња и си­ло­ва­ња), и је­дан про­цес про­тив за­ме­ни­ка ко­ман­дан­ та 429. ар­ти­ље­риј­ског пу­ка, ко­ји је ра­жа­ ло­ван и по­слат у ка­зне­ни ба­та­љон. У сва­ком слу­ча­ју, исто­риј­ска на­у­ка у овом тре­нут­ку не по­се­ду­је до­ка­зе ма­сов­них пре­сту­па со­вјет­ске ар­ми­је на те­ри­то­ри­ ји Ју­го­сла­ви­је 1944, али је ан­ти­со­вјет­ска ти­тов­ска про­па­ган­да по­сле кон­флик­та 1948. нај­ви­ше ис­ти­ца­ла упра­во та­кве пре­сту­пе. На­ро­чи­то је по­знат ано­ним­ни пам­флет, тј. псе­у­до­до­ку­мент под на­зи­вом „Зло­чи­ни под пла­штом со­ци­ја­ли­зма“, ко­ ји се че­сто при­пи­с у­је Ми­ло­ва­ну Ђи­ла­с у и Ти­то­вом би­о­гра­фу Вла­ди­ми­ру Де­ди­је­ру. Та књи­га оби­лу­је не­по­твр­ђе­ним по­да­ци­ ма и фан­та­зи­јом ауто­ра, и у ти­пич­ном ма­ни­ру кла­сич­не за­пад­не про­па­ган­де при­ка­зу­је со­вјет­ске вој­ни­ке као ди­вље и нео­б­у­зда­не вар­ва­ре, као но­ве Ху­не на че­лу са Ати­лом Ста­љи­ном. Она је по­сле 1954. по­ву­че­на из свих би­бли­о­те­ка, али је по­слу­жи­ла као осно­ва за све ан­ти­со­вјет­ ске апо­кри­фе ко­ји су се ка­сни­је по­ја­ви­ли. У срп­ском ме­диј­ском про­сто­ру ова те­ма Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске газете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI NEWSPAPERS, ЈАПАН •

се пе­ри­о­дич­но по­кре­ће на по­пу­лар­ним фо­ру­ми­ма и у ко­мен­та­ри­ма ис­под чла­ на­ка по­све­ће­них Дру­гом свет­ском ра­ ту, и увек у ви­ду не­ка­квих от­кро­ве­ња и „исти­не о злим Ру­си­ма“ ко­ју су од на­ро­да скри­ва­ли ти­тов­ски ко­му­ни­сти. Те­шко да је не­ко од оних ко­ји по­ста­вља­ ју тек­сто­ве и ко­мен­та­ре на Ин­тер­не­т у чи­тао озбиљ­ну исто­риј­ску ли­те­ра­т у­ру, или да је лич­но ви­део Срп­ки­ње ко­је су цр­ве­но­ар­меј­ци ма­сов­но си­ло­ва­ли, или де­цу ко­ја су ро­ђе­на од тог си­ло­ва­ња (што

по­ме­ну­тог гра­ђан­ског ра­та, ко­ли­ко год да је те­шко по­ми­ри­ти се са тим.

За­кљу­чак

Ка­ко се, ме­ђу­тим, до­го­ди­ло да су го­ре по­ме­ну­ти ми­то­ви та­ко чвр­сто уса­ђе­ни у срп­ску свест? Од дав­ни­на се го­во­ри: „по­ гле­дај ко­ме до­га­ђа­ји иду у при­лог, и на­ћи ћеш крив­ца“. Као што је већ ре­че­но, све је по­че­ло од по­сле­рат­ног кон­флик­та из­ме­ђу Мо­скве и Бе­о­гра­да. Ти­т у и ње­го­вом окру­ же­њу је би­ло по­треб­но да оправ­да­ју свој

Исто­риј­ска на­у­ка у овом тре­нут­ку не по­се­ду­је до­ка­зе ма­сов­них пре­сту­па со­вјет­ске ар­ми­је на те­ри­то­ри­ји Ју­го­сла­ви­је 1944, али је ан­ти­со­вјет­ска ти­тов­ска про­па­ган­да по­сле кон­флик­та 1948. нај­ви­ше ис­ти­ца­ла упра­во та­кве пре­сту­пе би би­ло не­из­бе­жно да је Цр­ве­на ар­ми­ја си­ло­ва­ла ком­плет­но жен­ско ста­нов­ни­ штво ма­ле Ср­би­је, ка­ко не­ки твр­де), али мно­ги од њих во­ле да ди­ску­т у­ју о то­ме ка­ко „ни­је све цр­но-бе­ло ка­да је реч о Цр­ве­ној ар­ми­ји и осло­ба­ђа­њу Бе­о­гра­да“. Сва­ка­ко је би­ло и стре­ља­ња пред­став­ ни­ка ели­те, али те­шко да се и она мо­гу при­пи­са­ти цр­ве­но­ар­меј­ци­ма. За­да­так Цр­ве­не ар­ми­је био је да се бо­ри про­ тив не­мач­ких је­ди­ни­ца, а не да ис­пи­т у­је сте­пен по­у­зда­но­сти срп­ских тр­го­ва­ца и чи­нов­ни­ка ко­ји су то­ком ра­та жи­ве­ли у осло­бо­ђе­ним гра­до­ви­ма. По­ги­би­ја јед­ног де­ла срп­ске ели­те би­ла је го­рак плод већ

из­бор, и та­ко су у на­род пу­ште­не при­че о „цр­ве­ним зве­ри­ма и оку­па­то­ри­ма“. Тај ме­тод успе­шно и ак­тив­но при­ме­њу­је за­ пад­на про­па­ган­да у свим зе­мља­ма бив­шег Вар­шав­ског уго­во­ра. При­ме­њи­ва­ла га је и то­ком Хлад­ног ра­та, а и по­сле ње­га, тј. при­ме­њу­је га и у на­ше вре­ме. Чи­ње­ни­ца је да у са­мом ср­цу Евро­пе по­сто­ји на­род ко­ји пред­ста­вља тврд орах, а ло­ја­лан је Ру­си­ји. Вр­ло је ве­ро­ват­но да је та чи­ње­ни­ца не­ ко­ме сме­та­ла, и да још увек не­ко­ме сме­та. Ка­ко дру­га­чи­је об­ја­сни­ти та­ко ин­тен­зив­ но цир­ку­ли­са­ње гла­си­на ко­је не мо­гу би­ ти по­твр­ђе­не, а сра­чу­на­те су на ства­ра­ње раз­до­ра из­ме­ђу ру­ског и срп­ског на­ро­да?

HUANQIU SHIBAO, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА • NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД.

Сло­бо­дан Ерић, ди­рек­тор и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник

Елек­трон­ска по­шта срп­ске ре­дак­ци­је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RU Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја на http://RU­SKA­REC.RU „Ге­о­по­ли­ти­ку“ из­да­је и штам­па пред­у­зе­ће ИП „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс д.о.о.“ Адре­са ре­дак­ци­је: Мур­ска 1/4, 11000 Бе­о­град Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs, www.ge­o­po­li­ti­ka.rs

Весна Станиславов, Дистрибуција

Алек­сан­дар Дра­гу­ти­но­вић, уред­ник фо­то­гра­фи­је Ире­на Ми­лић, огла­ша­ва­ње и ПР

Ка­та­ри­на Бун­тић-Мар­ко­вић, по­слов­но-тех­нич­ки се­кре­тар Ли­ков­но-гра­фич­ка об­ра­да „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс“

ФOTO: Reuters

Русија у сликама

Ру­ска реч ru­ska­rec.ru rs.rbth.com У Музеју оптичких варки у Санкт Петербургу посетиоци могу да постану део тро­ди­мен­ зионалних инсталација.