Издање пројекта RUSSIA BEYOND THE HEADLINES
Дистрибуира се у сарадњи са дневним листом
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
ruskarec.ru
Путовања
Спорт
Русија планира сталну базу на Месецу после 2023. године
Сахалин: острво на граници руске и јапанске цивилизације
Изгубљена битка првог руског дрим-тима
СТРАНА 7
СТРАНА 8
LORI/LEGION MEDIA
GETTY IMAGES/FOTOBANK ALAMY/LEGION MEDIA
Наука и технологија
СТРАНА 5
20. јун 2012.
Росијска газета уређује прилоге o Русији у 19 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Дејли телеграф, Фигаро и Зидојче цајтунг
ПОГЛЕДИ
Културе Русије Путовање по бајковитој паганској Русији: место где су брезе и липе ноге богова
Богови Волге
ANDJU MERJAN/MERJAMAA.RU
НАТАЛИЈА КУРЧАТОВА
„РУСКИ РЕПОРТЕР“
У филму „Стрнадице“ (рус. „Овсјанки“, познатом и као „Silent Souls“— „Тихе душе“), снимљеном по сценарију и истоименој
књизи Дениса Осокина, два мушкарца одвозе мртву жену на обалу реке да јој спале тело по паганском обичају народа Мерја. На филмском фестивалу у Венецији 2010, где је филм добио неколико награда, гледаоци су поверовали у тај обред. А у Русији су посумњали: „Какав је сад то народ Мерја који живи на територији Нижегородске и суседних области, на тој исконски руској земљи, па још спа-
љује своје мртве поред воде, а умрлим супругама уплиће траке у длачице на Венерином брегу? Тако нешто не постоји.“ И постоји, и не постоји. Осокин је заиста измислио обред пун еротике и лиризма, а народ Мерја је постојао, и тек у 15. веку се стопио са великоруском нацијом која се у то доба формирала. Али, то не значи да је нестао без трага: остао је као део руске земље, у фолклор-
На помолу је ера гаса
У ери гаса САД ће имати изразито неповољан положај
САМО НА RUSKAREC.RU Више тема на Интернет страници „Руске речи“
ДАН РУСКОГ ЈЕЗИКА ПУШКИН: АНЂЕО УТЕШИТЕЉ КОЈИ ЧУВА РУСКА СРЦА
НАСТАВАК НА СТРАНИ 4
Друштво
Младе руске муслимане са Северног Кавказа привлаче Косово и његов „евроислам“ RUSKAREC.RU/15620
НИЈАЗ КАРИМ
Дмитриј Бабич Западни медији углавном износе сумње да се нови председник Србије може показати као „проруски политичар“, а за њих је то смртни грех. Међутим, ствари су повезане: како је рекао Солжењицин, управо је бомбардовање Србије 1999. у очима Руса означило крај надама (и жељама) да Русија постане — Запад. Фјодор Лукјанов Треба објаснити шта Русија неће постати ни у једној варијанти, па ни ради Србије: неће постати системска алтернатива, тј. земља која ће своје геополитичко, културно или религијско гравитационо поље покушати да прошири на Балкан, као што је то било у 19. и делимично у 20. веку. СТРАНА 3
ALAMY/LEGION MEDIA
ИТАР-ТАСС
По мишљењу аутора истраживања „Природни гас као инструмент државне политике Русије“, које је крајем прошле године објавио Институт за стратешка истраживања Ратне школе Војске САД, економски препород Русије постаје све већа претња глобалној доминацији САД. Највећу улогу у томе има чињеница да се светске за-
лихе нафте ближе крају, и реалност приморава аналитичаре Пентагона да суштински ревидирају прогнозе развоја ситуације у свету у наредних неколико деценија. Данашњи светски поредак је заснован на чињеници да „крв цивилизације“, нафту, својом економском и војном моћи контролишу САД. Америчке оружане снаге имају под својом контролом више од 60% нафтоносних региона планете. Америчке компаније контролишу значајан део глобалне нафтне индустрије у свим фазама техничко-економског циклуса: од
Архитектура
ИЉА ВАРЛАМОВ
СЕРГЕЈ ГРИЊАЈЕВ
МОСКОВСКЕ НОВОСТИ
НАСТАВАК НА СТРАНИ 6
Руски политиколози о Николићу
ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦА
Геополитика Природни гас против глобалне доминације САД
Према мишљењу Пентагона, у наше време све озбиљнија претња НАТО-у долази из Русије, али не војне природе него економске. Свет нафте биће замењен светом гаса.
ним мотивима, у генима. Осокин је као писац измислио Мерјане, али као етнолог и аутор докторске дисертације о угро-финском фолклору, редовно посећује последње европске пагане, становнике руске Републике Мариј Ел и њихове шумске олтаре и свештенике. У Моркинском округу ове мале републике налази се село Шоруњжа. Округ је одавно чувен по својеврсном паганском
Совјетски брутализам: задивљеност космосом, роботима и еколошким односом према тлу RUSKAREC.RU/15619
ФРЕДЕРИК ШОБЕН/TASCHEN
Дух паганске Русије из филма „Стрнадице“ Дениса Осокина или балета „Посвећење пролећа“ Игора Стравинског и даље живи на обалама Волге, у Републици Мариј Ел.
отпору. Управо овде, близу сеоцета Варангуши, 1827. године извршено је прво забележено Свемаријско паганско мољење. Њему су дошли да присуствују и представници царске власти, а начелник окружне полиције Микулин написао је у свом извештају: „Нашао сам у шумарку око четири хиљаде људи, упражњавали су богомрско жртвоприношење. [...] Поврх тога видео сам тамо око четрдесет грла стоке, коју су довели да принесу на жртву, мноштво качица и буради са пивом и медом.“ Учесници жртвоприношења отерали су начелника и његове људе, што их је после скупо коштало: многи од њих су ухапшени, бичевани и отерани у Сибир. Упркос покушајима совјетских власти да натерају Маријце да се одрекну старе религије, пагански обичаји су настављени у оквиру пољопривредних задруга. Капитон Александрович Казанцев, старији карт (пагански свештеник народа Мари) сећа се догађаја који се одиграо 1970-их. За време мољења у свештеном шумарку дошли су партијски активисти, полупали олтаре и пообарали у ватру котлове са жртвеном храном. „Када су отишли, остала нам је патка и векна хлеба. Наш карт Порис Петер Кугиза, било му је тада 90 година, узе ону патку, векну хлеба и свеће, све убаци у врећу и баци у ватру. А народу каже: ‘Немој да неко гледа, сви зажмурите!’ Спалио је и патку. После недељу дана сеоски учитељ, онај који нам је разбио котао, дојури на реку право из школе, има ту око три километра, баци се у реку и умре.“ Сматра се да су ливадски и источни Маријци (трећу групу
У Русији и свету је 6. јуна обележен Дан руског језика, празник који се поклапа са рођенданом Александра Пушкина (1799–1837). Пушкинов језик се сматра класичном нормом руског књижевног језика и деца у руским школама и данас одрастају и образују се уз његове песме, бајке и романе. За Гогоља је Пушкин „вероватно једини истински израз суштине руског духа“, а за Достојевског „врхунац уметничког савршенства“. Дан руског језика се у свету обележава под покровитељством Уједињених нација у оквиру промовисања шест званичних језика ове организације. Руски је најраспрострањенији језик у Европи и један је од четири најпревођенија језика света.
02
Политика и друштво
РУСКА РЕЧ
Уређује и издаје Росијска газета (Москва) Дистрибуира
УКРАТКО
Међународна политика Ко има право да убија мирне грађане?
Од Рачка до Хуле: Европи је досадно без рата ЈЕВГЕНИЈ ШЕСТАКОВ
ЗА РУСКУ РЕЧ
Као и у случају Рачка, став Запада о Хули формиран је само на основу тврдњи једне стране у сукобу. гедију у Хули Запад реаговао муњевито и координирано, и да су у томе узели учешћа и тако звани „Пријатељи Сирије“. Кофи Анан, специјални иза сланик ОУН и Лиге арапских држава, после дводневних пре говора у Дамаску изјавио је да је криза доспела до „критичне тачке“. Ипак, Анан није покре нуо неку нову иницијативу, него је само још једном позвао суко бљене стране да прекину са на сиљем. Такви позиви не утичу много на сиријску опозицију, са стављену од мноштва наор ужа них одреда који се никоме не
потчињавају. Међу њима има и обичних бандита који користе политичку нестабилност за лич но богаћење, има такозваних до бровољаца из арапских зема ља, има и ратника „Ал-Каид е“. На Западу има много оних који се залажу за бомбардовање како би могли да доведу на власт ма рионете из редова сиријске опо зиције. Колико ће Сиријаца по гинути од таквог „миротворства“, о томе нико од Асадових про тивника не говори наглас.У њи ховим очима само су представ ници опозиције Сиријци, а сви који подржавају званични Да маск као да су неке друге наци је, па за њих и не треба много марити. У Москви се слажу да пред седник Сирије нема право да убија мирно становништво. Али то право нема и не може га има ти ни ратоборна војна машине рија НАТО-а.Уствари, Запад не скрива да одавно помаже нао ружану сиријску опозицију, као што је то недавно учинила Вла да Холандије. Москва и Пекинг су већ не колико пута блокирали резолу ције које отварају пут за ударе по Дамаску из ваздуха. У Мо скви се, међутим, не искључује и такав развој ситуације у коме ће Запад, и ако не добије подр шку Уједињених нација, иско ристити НАТО снаге за војни удар на Сирију. Исто је тако али јанса 1999. напала СР Југосла вију, без икаквих резолуција Са вета безбедности. Као што је било и у случају са Београдом, Москва и Пекинг ће и у овом
Агресија на СРЈ 1999: после Рачка се брзо прешло на бомбе
Према резултатима из 2011. Кина је избила на прво место међу руским спољнотрговин ским партнерима, потиснувши традиционалне лидере — Хо ландију и Немачку. Обим ру ско-кинеског робног промета приближио се износу од 100 милијарди долара. Ипак, позиције Европске уније у целини и даље су вео ма јаке: робни промет са 27 земаља ЕУ укупно готово је пет пута већи од обима руско-кинеске размене. Наиме, у ЕУ одлази 75% укупног извоза ру ске нафте и 60% извоза при родног гаса. У Кину за сада одлази само 10% извоза ових енергената. Руски репортер
Сахранити Лењина
reuters/vostock-photo
Трагедију у селу Рачак, где је 1999. пронађено неколико десе тина лешева косовских Алба наца, такозваних „цивила“, За пад је врло брзо оквалификовао као „геноцид“. Тај догађај је дао привидну легитимност војној операцији НАТО-а против СР Југославије. Удар алијансе, из вршен без одлуке Савета без бедности ОУН, чиме су прекр шени и Статут УН и сви могући документи ОЕБС-а, проузроко вао је погибију више хиљада мирних грађана СРЈ и распад земље. Руски министар спољних по слова Сергеј Лавров недавно је овако прокоментарисао те до гађаје: „Када је ЕУ донела од луку да се [догађај у Рачку] ис пит а, анг аж ов ан а је груп а форензичара из Финске. [...] У медије су цуриле информације да нико од људи пронађених у Рачку није убијен из непосред не близине, него да су сви, суде ћи по карактеру рањавања, по гин ул и у борб и. [...] Имам основа да мислим да су те ин формације биле тачне и да су одговарале садржају спроведе ног истраживања.“ Ову провокацију, која се до годила пре 13 година, руске ди пломате данас коментаришу у
вези са најновијим догађајима у сиријском селу Хула, где су такође пронађена тела више од стотину погинулих, укључујући жене и децу. Ко је извршио овај злочин: армија или одреди опо зиције? Као и у случају са Рач ком, трагедија у Хули се кори сти као вал ид ан пов од за почетак војне операције против Сирије, без резултата независног истраживања. На Западу је већ формиран став о кривцима за трагедију у Хули, и то само на основу података који пристижу из редова сиријске опозиције.То наводи на мисао да већ постоји разрађени план: много тога нам говори чињеница да је на тра
ИЗ СЛОБОДНИХ ИЗВОРА
Масакр у сиријском селу Хула подсетио је високе руске званичнике на трагедију у косовском селу Рачак, која је послужила као оправдање за бомбардовање СРЈ 1999.
Кина главни трговински партнер Русије
Реакција на масакр у Хули била је добро координирана
схваћена као одступање од ме ђународних правила и тада је још постојала нада да се слич не ситуације убудуће никада неће понављати. Али и поред то га, руска дипломатија је увек била уверена да је учинила све што је могла не би ли спречила агресију НАТО-а на СР Југосла вију 1999. године.
случају искористити сва доступ на дипломатска средства да спрече агресију. Ипак, треба бити реалан. Ако почне опера ција НАТО-а против Сирије, ни Русија ни Кина неће ратовати на страни званичног Дамаска. Али, као и за време југословен ске кризе, Москва и Пекинг ни када неће дозволити да Уједи њене нације дају легитимитет нападу на суверену државу. Деј ства НАТО пакта против Бео града 1999. у Русији и Кини су
Прочитајте ширу верзију: ruskarec.ru/15625
Нови министар културе Руске Федерације Владимир Медин ски сматра да је дошло време да се размотри идеја сахране Лењинове мумије која се сада налази у маузолеју на Црве ном тргу у центру Москве, у ком случају би сам маузолеј постао музеј. Лењина, као не кадашњег шефа државе, треба, према мишљењу министра, са хранити уз све одговарајуће државне и војне почасти. Медински је изјавио да не треба рушити споменике со вјетске епохе, укључујући и Лењинов маузолеј, који је по стао интегрални део архитек туре Црвеног трга. „Боље је да се поред будућег маузолеја-музеја постави плоча на којој би писало шта је тај човек ура дио добро, а шта лоше. Деца морају да знају историју“, ре као је Медински. Росијска газета
Образовање Више од сто хиљада руске деце образује се код куће, према уџбеницима и распореду часова које одређују родитељи
Школски програм без школске клупе Због све веће популарности образовања код куће, на не ким педагошким факултети ма у Русији отварају се спе цијални курсеви за родитеље који постају — учитељи. Марија Агранович
Росијска газета
alamy/legion media
Алисина лектира из зоологије „Шумске новине“ су дечја књига совјетског писца Виталија Бјан кија, написана оригиналним књижевним стилом, у којој се у новинској форми, путем телегра ма, хронике, огласа и фељтона прича о животу животињских становника једне шуме током сваког месеца у години. Књига је преведена на српскохрватски и издата у Загребу 1948.
ИЗ СЛОБОДНИХ ИЗВОРА
Дан седмогодишње Алисе Чу пове почиње у девет сати ују тру. После доручка девојчица се бави краснописом: пише речи у свеску за калиграфију. Поред ње је мама, која пази на то да кћерка правилно држи руку и изводи линије слова. На кон тога следи час читања. Да нас раде неколико страница из необичне књиге „Шумске но вине“ Виталија Бјанкија. По том следи гимнастика. Око један сат поподне, Али са и њена мама одлазе у Зоо лошки музеј да би виделе како стварно изгледају све те препе лице, јаребице и јастребови о којима тако занимљиво пише Бјанки. Радним данима у му зеју нема гужве, па индивиду алном часу из познавања при роде нико неће сметати. Здравствени проблеми се че сто повезују са образовањем код куће, али Алиса, срећом, таквих проблема нема. Она не похађа
редовну школу зато што се њена мама одлучила за тзв. кућ ну варијанту образовања. Ова ква пракса је легитимна и уре ђена је како постојећим Законом о образовању, тако и нацртом нове верзије истог закона који се налази на Интернет страни ци Министарства просвете и науке Руске Федерације. Пра во избора је на родитељима. Раст популарности кућног образовања у Русији је импре сиван: од 2008, када је кућних ђака било око 11 хиљада, њи хов број се до 2012. увећао го тово десет пута. „Код куће могу да исплани рам детету дан у складу са оп штим породичним потребама“, прича Алисина мајка Јекате рина Чупова. „Ако је погодни је да се са кћерком оде на ба зен ујутру, када тамо има мало посетилаца, онда је најбоље тако и учинити, а тек после тога доћи кући и прећи део настав ног програма. Радним данима су и музеји слободнији, тако да се дању може спокојно ићи у обилазак и анализирање сли ка и експоната. Алиса усваја школско градиво оним темпом који њој одговара. Нема потре бе да је било шта терамо или вештачки успоравамо.“
Ипак, и у кућној школи се мора прећи обавезни наставни садржај. „Не треба мислити да је домаће образовање увек тако идилично. Постоји школски програм и он се мора усвојити. То уме понекад да буде много компликованије него када дете просто пошаљете у школу“, за кључује Јекатерина. „Одговор ност је најважнија. У случају да дете иде у школу, ми одго ворност делимо са наставници ма, а понекад је и сасвим ски дамо са себе.“ Наравно, родитељима који су одлучили да образују своје дете самостално неопходна је помоћ стручњака. Главна опасност на коју указују противници уче ња код куће јесте могући неу спех у будућој социјализацији: дете које је ограничено на круг породице неће успети да се оса мостали када буде морало да комуницира са много непозна тих људи. „Кућна варијанта образова ња опасна је због тога што дете не стиче довољно социјалних навика“, упозорава Јелена Ку тепова, заменица директора Ин ститута за интегративно обра зовање Московског градског психолошко-педагошког уни верзитета. „Обична школа или
вртић подразумевају изградњу односа са децом и другим од раслим људима. Такви односи се не формирају у породици. То је велики минус.“ Деца која се образују код куће често похађају разне секције, радионице и дечја удружења. Ипак, према речима Кутепове, овакве институције подстичу формирање другачије, лакше изградиве врсте односа. Несум њиво је да и овакве активности помажу да се деца интегришу у друштво. Међутим, према ње ним речима, прави осећај од говорности формира се искљу чиво у образовном окружењу школе.
Образовање код куће у Србији У Србији образовање код куће за сада није дефинисано зако ном. Међутим, нацрт новог За кона о основном образовању и васпитању у члану 37 предвиђа да родитељ има право да свом детету организује основношкол ско образовање код куће. Ипак, разредни испити из свих пред мета на крају се полажу у школи.
СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ПРОЈЕКАТ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ДНЕВНИЦИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR и EUROPEAN VOICE, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА, СРБИЈА • AKROPOLIS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST И THE NEW YORK TIMES, САД • THE TIMES OF INDIA И THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • MAINICHI SHIMBUN, ЈАПАН CHINA BUSINESS NEWS, КИНА • SOUTH CHINA MORNING POST, КИНА (ХОНГ КОНГ) • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ. ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА http://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА.
Погледи
РУСКА РЕЧ
Уређује и издаје Росијска газета (Москва) Дистрибуира
РУСИ О ПОБЕДИ НИКОЛИЋА СТИДЉИВО СРПСКО „НЕ“ УЛАСКУ У ЕУ НА КОЛЕНИМА просечног становника Русије о НАТО пакту, ЕУ и другим бло ковима. Наде (и жеље) на при АНАЛИТИЧАР јатељство, па чак и на то да ће ећ неколико недеља ме Русија постати Запад, замење дији Западне Европе и не су горчином и опрезним САД покушавају да де прагматичним приступом (изу шифрују личност новог зетак представља сервилни ли српског председника Томислава берални део руске елите, која Николића. Углавном се износе је ради материјалне користи сумње да се нови председник спремна да затвара очи чак и може показати као „проруски на очигледне грехе западних зе политичар“, а за америчку и већи маља и брине за свој „имиџ“ у део западноевропске штампе то очима западних познаника мно је смртни грех. Тамо се Русија го више него за мишљење и ин још увек доживљава као извор тересе сопственог народа). Са друге стране, на Западу је свих ауторитарних тенденција у региону Централне и Источне Николићева победа изазвала Европе. Такав став није актуе чуђење и подозрење, што је и лан већ тридесетак година, али природно.Тамо је просечан „по сећање западног читаоца и (на трошач“ заборавио догађаје из рочито!) гледаоца крајње је из 1999, а елити и „онима који од бирљиво и подсећа на стање лучују“ Србија је ретко скре џентлмена који дубоко залази у тала пажњу на себе. У Русији људи знају за нево године и постаје склон лицемер ју. Из свог сећања он марљиво ље Србије, али та тема већ де брише све успомене које су не сет година није приоритет ни у повољне по њега лично, али зато медијима, ни међу политичари добро памти све грехе својих по ма. Владимир Путин је увек имао прагматичан однос пре знаника, неповољне по њих. За грађане Русије који пра ма Србији, и никада га није те политичка збивања Николи украшавао романтичним иде ћева победа није била изнена јама о „словенском јединству“, ђење, јер су наши медији, не као што је то било у Јељцино само у пропагандне сврхе, де во време. „Путинов парламент“, таљно извештавали о бомбар за разлику од Думе Јељцино довању бивше Југославије ави вог доба, никада неће покрета онима НАТО пакта.У суштини, ти утопијске пројекте попут како је својевремено истицао „Савезне државе Русије, Југо Александар Солжењицин, упра славије и Белорусије“, нити ће во су догађаји у Југославији обећавати Србији војну помоћ 1999. преокренули мишљење ако реално не може да је пру Дмитриј Бабич
В
жи. Али зато ће бити више ре алне економије, и ту српско-ру ске везе могу да се учврсте захваљујући антируским пред расудама ЕУ и неких земаља Централне и Источне Европе. Путинова елита користи сва ку могућност за интеграцију економије Русије и остатка Европе, те тако у игри могу да буду и приватизација српских предуз ећа од стране руског ка питала, и Јужни ток, и приви лег ов ан и одн ос и Срб иј е са Евроазијском унијом коју је прокламовао Путин и која је, као што је познато, отворена за све земље Европе и Азије, а не само за бивше совјетске ре публике. Интензитет будућег напретка у односима зависиће од смелости потеза којима ће Србија одговорити на понуђе не могућности. Руско руководство и руски бизнис памте дволичну пози цију Бориса Тадића, који је го ворио о пријатељству са Руси јом док су представници његове партије агитовали против „Јужног тока“. Путин је више пута наглаша вао да Евроазијска унија и уоп ште интеграција Русије са дру гим зем љам а Европ е ниј е алтернатива ЕУ или њено не гирање. ЕУ је та која претен дује да буде једини могући из бор и инсистира на удаљавању свега што је руско са терито рија које апсорбује. Отуда и онако тешка културна борба
(прави Kulturkampf, како кажу Немци) у Украјини, отуда и пре зира вредни покушаји да се Ни колић назове „руским губерна тором“. Руска елита хоће да се интегрише са западном елитом, њене жеље су устремљене у истом правцу као и жеље срп ске елите и већине српског дру штва, чија нам је тежња ка ЕУ разумљива. Али руска елита није спремна да то чини по цену суверенитета земље и нацио налног понижења. Нажалост, такву цену је ЕУ затражила и од Србије. Избор Николића у Русији се доживља ва као прво стидљиво српско „не“ пароли: „У Европу, па ма кар и на коленима“. Када би Ср бија признала суверенитет Аб хазије и Јужне Осетије, тај гест би пријао Русији, али то није никаква обавеза и тешко да би руско руководство у замену по нудило било какве економске бонусе. Пре или касније ће Ју жну Осетију, а нарочито Абха зију, признати све земље света, јер се Цхинвали и Сухуми ни
МЕЂУ НАМА
Писма читалаца
када неће вратити у Грузију: су више велика окрутност се угне здила између ових народа. Нема потребе да српска штам па прихвата западну мустру ге ополитичког размишљања и да Русију супротставља Европи. Проблем није у „другоразред ности“ руских вредности, које су уствари европске. Проблем је у томе што ЕУ, која претен дује да се зове Европа, сама од ступа од европских вредности. Став да је рат легитиман метод ширења „демократије“ (бивша Југославија, Ирак, Либија), зе ленашки карактер економије (где побеђује онај ко добије нај већи кредит и преда га друго ме са још већом каматом) — све то ниј е Европ а, нег о одс тупање од Европе. Биће добро ако Србија и Русија не крену тим путем, него ако заједнички под стакну Европу да се и она вра ти својим коренима. Аутор је политички анали тичар руске редакције Би-би-сија и радија „Голос Росији“.
езултат председничких из бора у Србији је неочеки ван и у Русији многи већ размишљају о могућим но вим перспективама у односима двеју земаља.Таква разматрања подгрејана су и посетом Томи слава Николића конгресу Једин ствене Русије и његовим сусре том са Владимиром Путином. За Русе је Србија посебна зе мља, са којом их везује велико мноштво историјских, култур них и религијских асоцијаци ја, због чега и догађаји у срп ској пол ит иц и буд е жив о интересовање у широким кру говима руског друштва и у ру ководству руске државе. То има своје предности, али и недостат ке. На пример, историјско ис куство и идеолошки стереоти пи могу да буду узрок претеран их или изв ит оп ер ен их очекивања и тако постану смет ња у трезвеном сагледавању ак туелног политичког тренутка. Најпре треба објаснити шта Русија неће постати ни у једној варијанти, па ни ради Србије. Русија неће постати системска алтернатива, тј. земља која ће своје геополитичко, културно
ДОДАТАК „РУСКА РЕЧ“ ФИНАНСИРА, УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“ (МОСКВА, РУСИЈА) ИНТЕРНЕТ-СТРАНИЦА: ruskarec.RU * EMAIL: editor@ruskarec.RU * ТЕЛЕФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕСА: УЛ. ПРАВДЫ 24, Д. 2, МОСКВА 125993, РОССИЯ ЈЕВГЕНИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ и директор RBTH * павел голуб ГЛАВНИ УРЕДНИК додатака RBTH ЈУРИЈ СОВЦОВ ИЗВРШНИ УРЕДНИК за ЈУЖНУ ЕВРОПУ * ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ УРЕДНИК „РУСКЕ РЕЧИ“ НИКОЛА ЛЕЧИЋ ГОСТУЈУЋИ УРЕДНИК „РУСКЕ РЕЧИ“ * ЖАРКО РАКИЋ СУБУРЕДНИК ИЗ „ПОЛИТИКЕ“ АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ ДИРЕКТОР ОДЕЉЕЊА ФОТОГРАФИЈЕ * НИКОЛАЈ КОРОЉОВ ФОТОГРАФИЈА НИЈАЗ КАРИМОВ КАРИКАТУРЕ * МИЛА ДОМОГАЦКА ДИРЕКТОР ОДЕЉЕЊА ПРЕЛОМА И ДИЗАЈНА АНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИЗАЈН * ИЉА ОВЧАРЕНКО ПРЕЛОМ
ду европског питања.У против ном би само заплашио бираче и не би добио њихову већину. Сада већина Срба жели миран развој који се традиционално доводи у везу са ЕУ. Наравно, питање је да ли ЕУ може да обезбеди миран раз вој. По свему судећи, ускоро ће у Европи неизбежно доћи до раслојавања на језгро и пери ферију. Судбина периферије, у коју пре свега спадају Југои сточна Европа, па чак и Грчка, прилично је магловита. Откако је дошао на власт, Владимир Путин доследно по кушава да покрене зближава ње Русије и ЕУ и стварање ве лик ог европс ког прос тор а. Истина, његове представе о принципима таквог зближава ња упадљиво се разликују од оних из Брисела. Москва није спремна да аутоматски прихва та норме и правила ЕУ, а кан дидатура за примање у ЕУ под разумева управо то. Русија је увек полазила од тога да будућа велика Европа треба да буде заједнички про извод ЕУ, Русије и земаља које се налазе између њих. Европља ни су донедавно сматрали да је сасвим довољно просто то што ЕУ постоји; ако још неко хоће да постане „права“ Европа, он
Мало је, пријатељи, тих осам новинских страна за велику Русију. То може само да загребе по по вршини, да пробуди радозналост, али то није довољно... Желим вам успех у овоме што сте поче ли, али и више простора. Димитрије, Београд Желим да се захвалим на додатку „Руска реч“ у Политици. Били би смо веома задовољни када би се такве непосредне информације из Русије појављивале чешће у Србији. Нас, старије Србе и борце, посебно је узбудио чланак „Хвала деди на победи!“, управо због објективности и оправдане и искрене критике процеса у Србији, којих се ми стидимо. Бранислав Ђорђевић
Поштовани г. Вашченко, Ваша анализа „Путиново доба и Срби ја“, објављена у мајском издању „Руске речи“, веома је добар и отрежњујући подсетник. Податке о продаји НИС-а нисам никада пре видео. Међутим, мислим да Ваш став о односу Русије и Ми лошевића није одржив. Наиме, Ви тврдите да ни Јељцин ни Пу тин нису волели Милошевића. После 2000. Русија је дала азил Милошевићевој породици, за ко ју се не може рећи да је имала добар углед у Србији због улоге у Милошевићевом режиму, као и због многобројних јавних афера. Давање азила је веома важна ствар и Ви је у анализи нисте узе ли у обзир. Стога би ме занимало Ваше тумачење овог поступка. Петар Кнежевић, Нови Сад НИЈАЗ КАРИМ
Р
политиколог
или религијско гравитационо поље покушати да прошири на Балкан, и која ће градити ис турене позиције у сфери свога утицаја, као што је то било у 19. и делимично у 20. веку. На ционалистички настројени по литичари у Београду, међу ко јима има бивших и садашњих Николићевих сабораца, пози вали су не тако давно на ства рање савеза са Русијом ради су протстављања НАТО пакту. Подршку за такав став нала зили су у самој Русији, у кон зервативном крилу њеног по литичког спектра. Данас таквих идеја готово и да нема. Ако их има, оне су потпуно маргинал не. Москва нема намеру да иза зива Европу на двобој у име ап страктног утицаја на Балкану. Чак и руски национализам, чији утицај расте у одређеним кру говима руског друштва, потпу но је другачији од оног из 1990-их. У оно доба је национализам по инерцији био империјали стички, и био је оријентисан на експанзију. Данас је он углав ном изолационистички и под разумева затварање Русије у односу на спољни свет. Уосталом, Томислав Николић је и постао председник зато што се померио према центру и за узео умерену позицију у погле
Драга редакцијо, прочитала сам први број вашег додатка од почетка до краја и постидела сам се колико мало знам о Русији! Све што ми, средовечни људи, знамо заснива се на информацијама од пре 40-ак година (замислите каквим!) и на упрошћеној и, рекла бих, веома негативној слици коју нам о Русији агресивно сервирају наши медији. Ретко када сам осетила после читања новина да сам научила тако много ствари! Милена Драганић, Краљево
Аутори „Руске речи“ одговарају
РУСИЈА НИЈЕ СИСТЕМСКА АЛТЕРНАТИВА Фјодор Лукјанов
03
мора да прихвати принципе Уније, тј. или да уђе под њено окриље (као Балкан, на при мер), или да остане напољу, али да игра по њеним правилима. Међутим, данас се све мења. Европа више не изгледа као не што унапред дато и непромен љиво. У тој ситуацији пред Ру сијом се отварају нове могућности.Чланице ЕУ, као и земље које хоће то да постану, желе да учврсте своје позиције пу тем успостављања ширих веза са великим спољним партне рима. Данас сви желе економ ски напредак, а он зависи од тога у којој мери се економије различитих земаља међусобно преплићу. Управо ка томе је Путин увек тежио, јер је био уверен да „ве лика Европа“ може бити из
грађена на основу уважавања туђих економских интереса и њиховог међусобног усклађи вања. Зближавање у нормама и вредностима може бити ре зултат таквог приступа, а не ње гов узрок.У суштини, такав став је најближи првобитном моде лу европске интеграције, како су је замишљали њени творци средином 20. века. Због свега тога Русија може да постане за Србију најпер спективнији партнер. Али не у формирању опозиције постоје ћим европским институцијама, него у њиховом трансформи сању и повећању исплативости узајамног деловања. Аутор је главни уредник часо писа „Русија у глобалној по литици“.
ЗА ОГЛАШАВАЊЕ У ОВОМ ДОДАТКУ МОЛИМО ВАС ДА СЕ ОБРАТИТЕ ЈУЛИЈИ ГОЛИКОВОЈ, ДИРЕКТОРУ ОДЕЉЕЊА ЗА ОДНОСЕ СА ЈАВНОШЋУ: julia.golikova@rbth.ru © 2012 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“: АЛЕКСАНДР ГОРБЕНКО ПРЕДСЕДНИК УПРАВНОГ ОДБОРА, ПАВЕЛ НИГОИЦА ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР, ВЛАДИСЛАВ ФРОњИН ГЛАВНИ УРЕДНИК ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL editor@ruskarec.RU. „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.
Поштовани г. Кнежевићу, по мом мишљењу Путинов однос према Милошевићу не може се упоређивати са Јељциновим. У случају Јељцина радило се о личном анимозитету који Пу тин није имао према Милоше вићу лично, него само према његовој политици. О давању азила није могуће дати ника кав конкретан одговор зато што одговарајући документи нису доступни јавности, али могу да основано претпоста вим да иницијатива за пружа ње азила Милошевићевој по родици није потекла лично од Путина него од неког из њего вог окружења. Међу руским политичарима увек је било много људи који су подржа вали Милошевића, па чак и његових личних пријатеља (на пример, бивши министар ино страних послова и председник Владе Јевгениј Примаков). Уз све то, у руским медијима не постоје поуздани подаци о томе како и где сада живи Мило шевићева породица. Михаил Вашченко
ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА
editor@ruskarec.RU
04
Економија и бизнис
РУСКА РЕЧ
Уређује и издаје Росијска газета (Москва) Дистрибуира
Русија и свет на помолу ере гаса истраживања и експлоатације до прераде и формирања тр жишта готових производа. Аме ричке берзе одређују која ће су тра бити цена нафте. Основна идеја расподеле сна га у свету после 1945. била је да се обезбеди директан при ступ што већем делу светских резерви нафте и контрола над њима. У овој геополитичкој игри САД су однеле победу. Али, на почетку 21. века, ситуација се изменила. Расположиве ре зерве нафте су при крају, а ал тернативни извори енергије (би огорива, енергија ветра и сун ца и слично) још увек не могу да се користе на индустријском нивоу. У таквој ситуацији ће водећу улогу неизбежно заузети при родни гас. Доказане резерве природног гаса су толике да, уз данашњи ниво потрошње, могу да задовоље потребе цивили зације бар још 250 година. Међутим, уздизање природ ног гаса на место најважнијег енергента ће, према мишљењу аналитичара Пентагона, неми новно повући за собом и преу ређење целог система светског поретка. Нећемо више живети у „ери нафте“ у којој су САД имале водећу позицију, него „ери гаса“, у којој ће позиција САД бити доста слаба. Најважнија разлика је то што у „ери гаса“ неће бити могуће користити војно-политичку силу за постизање доминације
Светско тржиште извоза и увоза природног гаса
итар-тасс
Наставак СА странЕ 1
ИЗВОР: РИА „НОВОСТИ“
ценија без учешћа САД, и упра во Русија на том тржишту за узима водећу позицију. Тежња САД да на неки на чин утичу на оно што се дога ђа видљива је у покушајима да се развије систем испоруке теч ног природног гаса (у овом ста њу гас се може превозити бро довима и другим транспортним средствима, а не само путем га совода) и да се разради техно логија добијања природног гаса из уљног шкриљца. Међутим, проблем је то што је техноло гија за претварање природног
онако како је то до сада био случај. Гас је по свету равно мерније распоређен и то зах тева далеко више снаге за ди ректно контролисање великих налазишта. Будући да се гас ис поручује углавном фиксираним гасоводима, земље потрошачи и земље произвођачи гаса ду бље су повезани него када је у питању купопродаја нафте, чији су путеви испоруке много флек сибилнији. Коначно, инфра структура гасне индустрије и правила тржишта гаса форми рали су се током последњих де
Гасна платформа поред острва Сахалин, руски Далеки Исток ји тренд одустајања од нукле арне енергије, ова зависност ће се само повећавати. Шта могу да учине САД? Нај вероватније ће вршити прити сак на своје савезнике да реви дирају праксу потписивања би латералних споразума везаних за гас са Москвом и захтевати изградњу јединствене полити ке пословања везаног за овај енергент. Међутим, биће веома тешко постићи тако нешто. У услов им а екон омс ке криз е европске државе ће бити спрем не да излазе у сусрет Русији по
гаса у течно стање и обратно веома скупа, док производња гаса из уљног шкриљца за сада изазива многе осуде у еколо шком смислу. Све ове околности дају Руси ји озбиљну економску и геопо литичку предност. Постојећи систем билатералних уговора које су европске земље због гаса потписале са Русијом полако нарушава јединство не само ЕУ, него и НАТО-а. Многе чланице ове војне алијансе данас у пот пуности зависе од руског гаса. Ако се узме у обзир и најнови
разним питањима. Притисак САД да се што пре изгради си стем противракетне одбране на граници са Русијом може се ту мачити као један од покушаја да се ојача НАТО. Што се тиче Москве, за њу до лазе изазовна времена. Све ово ће нужно утицати и на могућу ревизију неких аспеката стра тегије националне безбедности Русије. „Ера гаса“ ће захтева ти од највеће земље на свету изузетну чврстину, мудрост и одмереност у доношењу одлу ка и избору савезника.
Енергетика Русија развија своје нуклеарне технологије
Русија остаје светски лидер у изградњи нових атомских енергоблокова у иностран ству и у производњи и пла сману нуклеарног горива на светско тржиште. Герман Соломатин
ИТАР-ТАСС
Русија има добре изгледе да са чува водећу позицију на свет ском тржишту нуклеарне енер гетике, сматра Кирил Комаров, помоћник генералног директо ра државне корпорације „Ро сатом“, у чијој се надлежности
и гасних компанија и научни ци научно-истраживачких ин ститута у којима се проучавају питања и перспективе снабде вања домаћег и светског тржи шта енергетским ресурсима. По речима Комарова, и по ред катастрофе на „Фукуши ми“ у свету се планира изград ња 350 нових нуклеарних енер гоблокова, од којих ће 120 бити изграђено на тржиштима до ступним „Росатому“. „‘Росатом’ ради на припреми споразума о изградњи 41 енер гоблока у иностранству, а у току
налази цела нуклеарна инду стрија Русије. Приликом недав ног наступа у парламентарној дебати „Руски интереси у свет ској енергетици: учешће руских компанија у међународним енергетским пројектима — од извоза сировина ка извозу ино вација, идеја и технологија“, Ко маров је подсетио да је Русија тренутно лидер у изградњи но вих нуклеарних електрана и пласману нуклеарног горива широм света. У дебати су учествовали и представници руских нафтних
getty images/fotobank
Много посла широм света за руски атом
Државна корпорација „Росатом“ изградиће преко 100 нуклеарних реактора широм света
су преговори за још 40. Осим тога, 21 блок је већ на списку наруџбина државне корпора ције и за њих су већ потписа ни одговарајући уговори. ‘Ро сатом’ ће градити блокове у Ју гоисточној Азији, на Блиском
Истоку, у Јужноафричкој Ре публици, Латинској Америци и Источној Европи. Евидентно је да савремени атомски блокови руског дизајна имају неоспор не предности у погледу безбед ности.“
„Управо та предност одгова ра потребама многих земаља које би хтеле да почну са осва јањем нуклеарних технологија или да их даље развијају“, за кључио је високи представник „Росатома“.
Права плућа планете налазе се у Русији: 70% површине државе, односно 1,1 милијарди хектара покрива шума (24% свих шумских површина на свету). Ипак, Русија заузима тек пето место на свету по извозу дрвне грађе и папира: 10,4 милијарди долара у 2011. Највећи увозници руског дрвета су Кина, Финска и Јапан.
reuters/vostock-photo
photoxpress
ДРВНА ИНДУСТРИЈА БУЏЕТСКИ ДОПРИНОС НАЈВЕЋЕ ШУМЕ НА СВЕТУ
РУДАРСТВО ЈАКУТИЈА — НАЈВЕЋА РИЗНИЦА ДИЈАМАНАТА НА ПЛАНЕТИ
итар-тасс
калеидоскоп
АВИОИНДУСТРИЈА СВАКИ ЧЕТВРТИ ХЕЛИКОПТЕР НА СВЕТУ ДОЛАЗИ ИЗ РУСИЈЕ Русија има највеће процењене резерве дијаманата на свету: око 60% свих светских залиха. Око 80% руских дијаманата налази се у Јакутији (Источни Сибир). Тренутно се тамо из гигантских кратера (попут оног приказаног на слици) добија 97% руских, односно 25% светских дијаманата. У 2011. извађено је 35,14 милиона карата.
Више од 100 земаља света користи око 8500 руских хеликоптера, што представља 13% светског хеликоптерског парка. У домовини изумитеља ове летелице, Игора Сикорског, данас се производи 27% свих јуришних и 26% свих супертешких хеликоптера (са максималном полетном масом од преко 20 тона).
РУСКА РЕЧ
Уређује и издаје Росијска газета (Москва) Дистрибуира
Наука и технологија
05
Космос Да ли амбициозни план истраживања и насељавања Месеца руске космичке агенције може донети и економску корист?
План за колонизацију Месеца Прескупи програм прављења сталне људске базе на Месе цу морао би да има озбиљно економско оправдање. У овом случају, то може бити извор новог енергента. Иља Крамник
Радио „Голос Росији“, за RBTH
Када је директор руске космич ке агенције „Роскомос“, Влади мир Поповкин, изнео план Ру сије за освајање Месеца до 2030. године, нико није могао да оста не равнодушан, како због ам бициозних технолошких аспе ката пројекта, тако и због његове финансијске стране. Вредност десетогодишњих припрема и слања прве групе експедиција на Месец требало би да износи око 500 милијар ди рубаља (17 милијарди дола ра). Важећи годишњи буџет „Роскосмоса“ не прелази 120 милијарди рубаља (4 милијар де долара), што значи да би у циљу реализације „Месечевог програма“ морао да се повећа за скоро 50%. Штавише, уко лико буде усвојен програм „оп сежних истраживања Месеца“, који подразумева оснивање трајне базе на Земљином сате литу, буџет агенције мораће да се увећа најмање шест пута. Толико повећање трошкова захтева веома озбиљно обра зложење: какву корист може имати Русија од повратка на Месец? Спуштање посаде на Месец само по себи никоме није по требно. Прошло је више од 40 година откако су то урадили Американци, па данас то тешко може бити довољан разлог за издвајање тако велике суме из државне касе. Осим тога, науч ни програм истраживања Ме сеца данас у потпуности опслу жуј у бесп ил отн и апар ат и разних земаља. У тој области и Русија има своје пројекте — средином ове деценије плани
ра се лансирање апарата „Лу на-Глоб“ и „Луна-Ресурс“. Један од резултата ових мисија тре ба да буде повратак на Земљу капсуле са „влажним“ узорци ма тла из поларних области Месеца. Допремање поменутих узо рака тла на Земљу може да по служи као подстицај за развој озбиљнијег програма. Већ је до казано да у поларним области ма Месеца постоје велике ко лич ин е лед а, што знатн о олакшава потенцијално инста лирање трајне базе на овом не беском телу. Иако нема атмос феру, Месец може да снабдева базу кисеоником који се у хе мијски везаном стању налази у Месечевом тлу, где његова концентрација достиже 40%.
„Месечев програм“ Русије: истраживачки апарати и макета прве сталне људске насеобине
32
космичка апарата послала је Русија у космос током 2011, док су све остале земље све та послале у току исте године укупно 52 апарата
450
милиона долара годишње ће наредних пет година САД пла ћати Русији за превоз астрона ута до Међународне космичке станице
Иако нема атмосферу, Месец може да снаб дева базу кисеоником који се у везаном ста њу налази у тлу Ова околност умањује трошко ве „Месечевог програма“ толи ко да више нису недостижни, него „само“ веома високи. Један од аргумената у корист базе на Месецу јесте и могућ ност да она постане одскочна даска за лет на Црвену плане ту. Мања гравитација на Месе цу знатно би олакшала старт тешког брода који би могао тако далеко (до Марса и назад) да носи релативно велику експе дицију (6–7 људи) и сву неоп ходну опрему. Постојање трај не базе омогућило би стварање својеврсног „космичког бродо градилишта“ на Месецу, где би такав брод био монтиран од блокова допремљених са Зе мље. Експедиција би могла да се врати на Месец, а затим на Земљу другим бродом који би чекао у Месечевој бази. Поред
У БРОЈКАМА
ове могућа је и друга примена Месечеве базе. Месечево тле у великим количинама (у одно су на Земљу) садржи изотоп хе лијума, хелијум-3. Сматра се да је фузиона ну клеарна реакција између хели јума-3 и деутеријума перспек тивна замена за реакцију између деутеријума и трицијума (два изотопа водоника). Ова дру га је добро позната научници ма и користи се у термонукле арним процесима. Термонуклеарна енергетика будућности може се заснивати на великим могућностима хелијума-3. Ако енергетичарима заис та пође за руком да направе про дор у области термонуклеар них реакција, Месец може по стати практично бесконачни рудник енергената за човечан ство, и тада његово освајање неће више бити само потреба апстрактне науке, него сасвим конкретан економски задатак који ће се решавати уз помоћ средстава највећих енергетских корпорација.
извор: www.federalspace.ru, www.laspace.ru
Физика Стварање нових елемената у домовини творца периодног система, Дмитрија Мендељејева
РИА „НОВОСТИ “
Физичарима Обједињеног ин ститута за нуклеарна истражи вања (ОИНИ) из Дубне у Мо сковској области званично је признато синтетисање најте жих елемената који су до сада укључени у периодни систем. Међународно удружење за чис ту и прим ењ ен у хем иј у (IUPAC) и Међународно удру жење за чисту и примењену физику (IUPAP) потврдили су да првенство у откривању су пертешких елемената број 114 и 116 припада заједничком тиму научника из Дубне и Ли верморске националне лабо раторије „Лоренс“ (САД). Тим је предложио називе „флеровијум“ (Fl) и „ливер моријум“ (Lv). Елементи са атомским бројевима 114 и 116
први пут су синтетисани у ци клотрону Фљоровљеве лабора торије за нуклеарне реакције ОИНИ. Експерименте је вршио тим руских научника на челу са академиком Јуријем Огане сјаном, уз учешће америчких колега. Елемент под бројем 114 до бијен је 2000. године у акцеле ратору бомбардовањем мете од
У Дубни већ 56 година стварају супертешке елементе и тиме испитују границе фи зичког света. плутонијума-242 језгрима кал цијума-48, док је елемент са редним бројем 116 синтетисан 2004. године у реакцији кал цијума-48 и киријума-245. Флеровијум је добио назив у част совјетског нуклеарног физичара Георгија Фљорова (1913–1990) који је радио у Дуб ни. Ливерморијум је као на
зив предложен у част Ливер морске националне лабораторије „Лоренс“ и града Ливермора у Калифорнији, где се лабораторија налази, зато што њени научници преко 20 година учествују у експеримен тима који се врше у Дубни. ОИНИ планира да ускоро почне експерименте на синте тисању елемента 119 у оквиру свог пројекта трагања за тзв. „острвом стабилности“, тј. низа супертешких елемената за које се мисли да имају изотопе који могу да опстану више десети на година и тиме добију прак тичну примену. Два нова елемента, флеро вијум и ливерморијум, распа дају се за мање од секунде: еле мент 116 може да постоји само неколико милисекунди пре него што се претвори у еле мент 114, који, пак, траје око пола секунде пре него што се путем радиоактивног распада претвори у коперницијум, еле мент који је сам додат у пери одни систем тек 2009.
Институт за нуклеарна истраживања у Дубни Обједињени институт за нукле арна истраживања у Дубни основан је 1956. Данас у ње му ради 5000 научника из 18 земаља. Основне области истраживања су физика елемен тарних честица и нуклеарна фи зика. Институт је стекао светску славу синтетисањем тзв. транс уранских елемената. Ови, углав ном екстремно радиоактивни елементи, тежи су од урана и не постоје у природном стању
итар-тасс
Периодни систем елемената званично је добио елемент назван у част нуклеарног физичара Георгија Фљоро ва, оснивача Нуклеарног ин ститута у Дубни: флеровијум.
коммерсант
Нови елементи периодног система из Московске области
на Земљи. Већина њих је изузе тно нестабилна и може се доби ти само у веома сложеним ну клеарним реакцијама. Стога ширење таблице Мендељејева представља својеврсно испити вање граница физичког света. Научници из Дубне су први син тетисали нове стабилније еле менте од броја 113 до 118. У част открића остварених у ин ституту у Дубни, елемент број 105 назван је дубнијум.
06
Култура
РУСКА РЕЧ
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
Богови Волге
Галерија фотографија на ruskarec.ru/15629
Пролећни обред у свештеном шумарку
НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1
Када почиње годишњи животни циклус, картови димом са жртвеника буде три дрвета-олтара: липу Миколо-Јумоа, (Николе-бога коме су приписане особине светог Николе), липу мајке рађања Шочен-аве (коју овде зову и Мајка Божја), и липу бога-чувара Васељене, Тјуњамбал-Серлагиша. Картови и њихови помоћници распаљују ватре, стављају на њих жртвене животиње и припремају ритуалну храну. Затим се полако окупља народ — становници Шоруњже и околних села, сви у свечаној ношњи, са личним приносима, многи са децом, и почиње заједничка молитва. За време молитве боговима узносе се понуде кроз дрвеће и ватру: људи заједно са картовима обилазе сва три дрвета, а затим се упућују личне молитве боговима. Следи заједничка трпеза, после које се све кости бацају у ватру.
ТАТЈАНА ПЛОТНИКОВА
Тек после пролећног обреда који се завршава смехом механизација пољопривредне задруге се сме истерати из хангара и могу почети пољски радови
јају живину и стоку, перје лети на све стране, пршти крв!“ Данас се све то ради готово на исти начин. Једина разлика је у томе што се сада жртвене животиње купују од заједничких прилога или их поклањају сами домаћини. У совјетско време је обично колхоз жртвовао јагње или теле. Веровали су да ће их без те жртве задесити нешто лоше: непрестане кише, суша, или неродна година. „Недовољно свесних“ председника колхоза који нису приносили жртве било је мало. Све ово је изазивало велико удивљење у СССР-у: „Гагарин лети у космос, а колхоз у Маријској АССР жртвује теле Миколи-Јумоу!“, говорили су неки. Старији карт Капитон Казанцев је Рус, али од детињства
љопривредна механизација се истерује у поље из хангара у којима је стајала током зиме. У разговору је тешко одвојити словенски свет од угро-финског, исто као жуманце од беланцета. Анатолиј Јаковљев, бивши директор клуба у Шоруњжи, сада „учо“ (помоћник карта) каже: „Бог је један, он је у човековој глави, а како ћеш га звати: Јумо, Христос или Алах, нема велике разлике.“ Ипак, и таква разумна и толерантна вера захтева жртве. Стари православни мисионари су се ужасавали када су у околини маријских села, богатих и лепих као на пасторалним сликама, налазили паганске богомоље. Један од њих је овако описао призор који је затекао: „Тамо су жречеви у белом, уби-
Јошкар Ола: престоница паганске републике
LORI/LEGION MEDIA
Република Мариј Ел има 692 хиљаде становника и налази се на источном крају европске Русије. Главни град, Јошкар Ола, основан 1584, један је од индустријских и научних центара Поволжја и важан културни центар угро-финских народа Русије. У економији доминира развијена машинска индустрија: град је произвођач ракетног противавионског система „Антеј-2500“. Мариј Ел има два државна универзитета и више од 200 културно-историјских споменика локалног и општеруског значаја.
живи у Шоруњжи и ожењен је Маријком. Толико се саживео са Маријцима да је заборавио матерњи језик и разговара са нама преко свога учоа. Стари карт се жали: „Сад већ није лако ићи у шумарак. Тамо си цео дан на ногама, а шумарак се не сме скрнавити, не сме се у њему вршити нужда.Три дана пре мољења се не сме пити вотка, а уочи тог дана се мора купа ти у пар ном ку па ти лу и мислити...“ Учо Анатолиј на то додаје: „Не може свако да буде карт. Ми немамо записане молитве као у цркви. Карт стоји у шумарку пред људима и боговима, и говори из срца.“ Маријци имају строгу поделу натприродних сила на божанске силе и свакојаку ситни ју не чи сту си лу. Бли зу шоруњжијског свештеног шумарка има једна јаруга где живи Овда, локална верзија Баба Јаге: па ту ља сто ство ре ње са огромним дојкама које забацује преко рамена. Овда јури гола на запенушаном коњу, а стопала су јој окренута уназад. Али, њој је забрањен приступ у Мер Ото: један карт се никада неће спустити тако ниско да се прегања са њом. За такве послове постоје врачари и врачаре који скидају мађије и лече људе. На средњем току Волге нема строге границе између живог и мртвог. У овом магичном крају максимално су обнажени и испреплетани корени вишенационалне Русије: словенски, татарско-монголски и угро-фински, православни, муслимански,
пагански, живи и мртви. Према речима Осокина, „домороци су једноставно додали хришћанске ликове у свој пантеон. На пример, у мордванској песми ‘Јабука’ пева се о томе како на широком-прешироком пољу стоји висока јабука и дува ве-
Старији карт Капитон Казанцев и улаз у свештени шумарак, означен таблицом на маријском и руском језику
РУСКА БИБЛИОТЕКА
Дописивање љубавника који живе у различитим временима НАСЛОВ: ПИСМОВНИК АУТОР: МИХАИЛ ШИШКИН ИЗДАВАЧ: ПАИДЕЈА, БЕОГРАД
Н
икада се нису срели, али су једно с другим поделили најинтимније тренутке из својих живота. Љубав тако изгледа када о Њему и Њој пише Михаил Шишкин у својој последњој књи зи „Пи смов ник“, објављеној 2011. на српском у преводу Љубинке Милин-
чић. Реч је о роману у писмима, а размењују их заљубљени који живе у различитим — временима. Њихову размену мисли, рећи ће неко, можемо назвати и унутрашњим монологом са својом идеалном половином, а ако је већ тако, биће то почетак приче без краја о свему на овом свету, о томе како лишће жути и ветар дува док живот пролази. Она ће њему писати о детињству, породици, свакодневном животу и љубави, а он ће,
на бојишту, усред војевања и неизвесности, бар покушати да не мисли на смрт. Желеће да се накратко негде сакрије, осами — барем у сећање — и мисли о нечему добром, о нежности и људској топлини. Њихова писма, послата ван времена и простора, надвладавају удаљеност и уједно сведоче о свему што их радује и узнемирава. Шишкин, који је овенчан свим могућим руским књижевним наградама, каже да је дуго трагао за формом овог романа.
После дуже стваралачке паузе објављује „Писмовник“ — и опет га не заобилазе признања јавности: за овај епистоларни роман недавно му је уручена „Велика књига“, најугледнија награда за руску књижевност, чији је наградни фонд три милиона рубаља. „Национални бестселер“ је добио за роман „Вилина косица“, у који је преточио своје искуство преводиоца у Федералној служби за избеглице у Швајцарској (где и данас живи). За „Заузимање
тар и како су се по њеним гранама распоредили врховни мордвански бог кошница Нишке-паз, бог сунца Чи-паз и свети Никола. Они заједно деле срећу свим људима који живе око јабуке. Зашто да не? Јабука је велика, има места за све.“
ТАТЈАНА ПЛОТНИКОВА (2)
чине планински Маријци, али они су у великој мери русифицирани) последњи пагани Европе. Свемаријска мољења се данас врше сваке године, у касну јесен, када је зима на прагу. И у сваком сеоцету, где су остали Чи-Мари („чисти Маријци“, тј. Маријци-пагани) врше се пролећни и јесењи обреди на локалном нивоу у сеоским свештеним шумарцима. У једном од тих шумарака, кога мештани зову Мер Ото („светски свештени шумарак“), сипи киша. Дрвени олтари су једноставни, а над огромним ватриштима висе куке за качење котлова. Пет свештених стабала су „ноге богова“ на земљи. Једна „нога“ припада Ош Кугу Јумоу, великом белом богу кога понегде под руским утицајем зову и Петро Кугу Јумо, јер његов празник пада близу православног Петровдана. Дрво Ош Кугу Јумоа је висока бреза. Десет метара у висину је сва покривена окаченим пешкирима које пагани доносе као прилог. Бреза је главно дрво Маријаца, баш као и Руса. Другоме богу, који се зове Микола Јумо, моле се на дан руског „пролећног“ Светог Николе (када се празнује пренос његових моштију). За Маријце тај празник означава почетак годишњег животног циклуса. Ага-пајрем је пролећни обред који се у Шоруњжи обавља крајем априла и почетком маја, када земља постаје сува и може да почне сетва. Поред усамљене брезе у пољу шоруњжијски картови распале ватру, стану око ње у полукруг и читају молитве: за плодну годину, за здравље и плодност овдашњих људи. Тај празник је на први поглед локалног карактера, али у суштини има космичке размере! После молитве картови пребацују преко брезе јаја и закопавају их у земљу и смеју се док то чине: овакво понашање је део култа плодности. Тек после Ага-пајрема председник совхоза издаје наређење и по-
Измаила“ награђен је „Руским Букером“, за „Руску Швајцарску“ добио је награду кантона Цириха, а „Стазама Бајрона и Толстоја“ проглашена је најбољом страном књигом у Француској 2005. Критичари примећују да у својој прози Шишкин (51) комбинује најбоље карактеристике руске књижевне традиције, укључујући Чехова, Буњина и Набокова. Приредила за Руску реч Мирјана Сретеновић
Путовања
РУСКА РЕЧ
Уређује и издаје Росијска газета (Москва) Дистрибуира
07
Острва Русије Сахалин — 16.000 језера, нетакнута природа и необична историја на граници руске и јапанске цивилизације
Долина плодности у Тихом океану Највеће руско острво, Саха лин, 6500 километара дале ко од Москве, протеже се 948 километара са севера на југ између Охотског и Ја панског мора.
Како доћи geophoto
lori/legion media
Административно гледано, Са халинска област Руске Феде рације састоји се од чак 59 остр ва, укључујући и Курилски архипелаг. У целој области живи само око 493 хиљаде ста новника. Процес присаједиња вања Сахалина и Курилских острва Русији почео је убрзо након што је козачки стареши не Василиј Појарков 1645. го дине за Русе открио ова тихоокеанска острва. Мало касније, Сахалин и Курили привукли су и Јапанце. Преплитање руског и јапанског утицаја продужи ло се све до 20. века. Острво је доспело у центар пажње када су крајем 90-их го дина прошлог века на њему и у околним морима откривени нафта и природни гас и када је тамо изграђен највећи светски завод за претварање природног гаса у течно стање. Ипак, ствар на чаролија ове области лежи у спектакуларној природи, пре лепим плажама и нетакнутим шумама које покривају плани не и вулкане оближњих Курил ских острва. На Сахалину постоји 16.000 језера. Једно од њих је језеро Тунајча, које се налази само 30 километара од Јужно-Сахалин ска, главног града острва. Ово језеро, окружено високим пла нинама, заправо је веома бли зу обале Охотског мора и само по себи представља спектакл природе, нарочито зими, када се површина језера заледи и
Спектакуларни пацифички пејзажи и музеј обласне историје у Јужно-Сахалинску. Ова грађевина је редак пример фузије руске и јапанске архитектуре: изгледа као јапанска палата, али има камену структуру какву немају зграде у Јапану
температуре се спусте чак до -40 степени. Јужни делови острва имају неколико језера и лагуна које су популарне међу пецароши ма, укључујући Бусе, лагуну по знату по укусним шкољкама. Када се крајем априла снег ото пи, низ језера на јужном Саха лину, познат као Топла језера, представља савршено место за камповање и пливање. Љубитељи авантура треба да иду на север острва, на коме се налази већина висинских језе ра. Језеро Моховоје на плани ни Спамберг вероватно је јед
но од најизолованијих језера у Евроазији. Потребна су три дана борбе са изузетно напор ним тереном да се до њега до пре. Локалну црвено истачка ну рибу, коју мештани називају малма, веома је тешко ухвати ти, али кажу да је укуснија од било које врсте лососа који до лази сваке године у многобројне реке Сахалина ради мрешће ња. За све оне који желе да ужи вају у лепотама планине Спам берг али нис у спремн и на мукотрпно тродневно планина рење, обезбеђен је превоз хе ликоптером.
Јужно-Сахалинск се изузет но изменио последњих децени ја. У време Совјетског Савеза цело острво је било строго за творено и совјетски грађани су могли да га посете само уз спе цијалну дозволу, док странци нису могли тамо да оду ни под каквим околностима. На Сахалину живи мала за једница Корејанаца. Њихови преци су на Сахалин стигли као радна снага јапанске војске, која је окупирала јужну поло вину Сахалина после Руско-јапанског рата 1905. Када је Совјетска армија ослободила
острво 1945, Корејанци су оста ли и постали совјетски грађани. У граду постоји и мала зајед ница домородачких народа, по дељених на неколико племена од којих свако има сопствену културу и језик. У Јужно-Сахалинску, кога су Јапанци током окупације на звали Тојохара („долина плодности“) постоји невелика али веома занимљива колекција ру ско-јапанске архитектуре. Бив ша резиденција јапанског ад министратора Тојохаре је редак пример фузије ове две архи тектурне традиције.
Компаније „Аерофлот“, „Трансаеро“ и „Росија“ лете директно из Москве до Јужно-Сахалинска. Лет траје око 8 и по сати. Ипак, прави авантуристи ће ићи Транссибирском пругом 7 дана до последње станице, Владивостока, а онда прећи на Сахалин бродом.
Где одсести У Јужно-Сахалинску има тридесетак хотела са три, четири и пет звездица. Смештај у двокре ветној соби кошта око 55–60 евра. Може се изнајмити и приватан стан по цени од 50 евра дневно. Удобни хотели постоје и у свим другим градовима на острву.
Далеки Исток Хабаровск: мешавина историје, лепе архитектуре, романтике и усамљености у руској тајги на моћној реци Амур
Балтички сан на руском Далеком Истоку Овај град европског духа налази се неколико хиљада километара далеко од Евро пе, у далекоисточној тајги настањеној тигровима.
Како доћи Авионом „Аерофлота“ или „Трансаера“ може се стићи директно из Москве на хабаровски аеродром „Нови“. Из Москве се може доћи и возом који пола зи са Јарославске железничке станице. Пут легендарном Транссибирском железницом до Хабаровска, претпоследње станице пред Владивостоком, траје 6 дана и 5 сати.
Где одсести
У Хабаровску има око 40 хотела свих врста. Просечна цена двокреветне собе у градском хотелу са три звездице износи око 50–60 евра. Отприлике исту цену на дан платићете и ако изнајмите једнособан стан близу центра града.
lori/legion media (2)
Лепота нових цркава, архитек тура 19. века и богата култур на сцена чине Хабаровск јед ним од најлепших градова на руском Далеком Истоку. Без об зира на то што се град налази на источном крају Транссибир ске пруге, на самој граници са Кином, у њему нема ни трага азијског духа. Пре се може рећи да личи на насеље на обали Балтичког мора, удаљеног готово 8000 километара. У овом град у, основ ан ом 1858, све — од широких буле вара оивичених дрворедима, елегантних деветнаестовеков них грађевина, предреволуци онарних зграда од црвене ци гле, трамв ај а, стар инс ких ресторана, до фонтана, умет ника на централном тргу и вре ве на речној обали — подсећа на Европу. Чак и мирис лета подсећа на Медитеран. Ипак, зимске темпратуре од -30, на којима се и моћни Амур пре твара у ледену стазу, подсећа ју да иза града почиње дале коисточна тајга. У Мурјавјово-амурској ули ци налази се пет музеја. Музеј локалне историје, изграђен 1894, приказује културу домо родачких народа Хабаровског краја, и има одличну колекци ју везану за Руски грађански рат (1917–1923) и бруталне по следње борбе Црвене и Беле ар мије које су се водиле у овим удаљеним крајевима.
Хабаровски мост, познат и као „Амурско чудо“, чији цртеж украшава највећу руску монету од 5000 рубаља, завршен је 1916. године и био је последњи елемент слагалице у прављењу најдуже пруге на свету, Транссибирске магистрале
Иако је град поносан на сво ју совјетску прошлост и има не колико великих споменика СССР-у и његовој војсци, у по следње време је видљива и ре лигијска ренесанса. У граду се налази највећа православна цр ква руског Далеког Истока, цр ква Преображења Господњег, са својим огромним златним куполама које се лако виде из авиона који прилећу на град ски аеродром. Недалеко од цр кве налази се величанствени ратни споменик, сведочанство патриотизма грађана руског Да леког Истока који су дали жи
вот у борби са нацистичком Не мачком хиљадама километара далеко од свог родног краја. Већина градских атракција и излетишта је близу реке, укључујући централни парк који се протеже километар и по до брда са кога се пружа најлепши поглед на град. Ха баровск постоји захваљујући грофу Николају Муравјову-Амурском и у парку се нала зи велика статуа градског оца, који је био и генерални гувер нер тадашњег Источног Сиби ра (у наше време, према адми нистративним појмовима, руски
Далеки Исток није део Сиби ра). Мештани воле да кажу да у целој Русији нема лепшег ме ста за заљубљене парове: шта је романтичније од месеца који се огледа у Амуру, мешајући се са одразом златне куполе и је сењим лишћем руске тајге? Посетиоци могу да оду бро дом до Комсомолска на Амуру и Николајевска на Амуру и тако виде један од највеличанстве нијих и најређе насељених де лова Русије. Излет до Хабаров ска није комплетан без одласка
у шуме које окружују град и чија се лепота најбоље види у јесен. Оне су заправо почетак Усуријске тајге, гигантске шуме у којој живе чувени амурски тигрови, највећи на свету. Успон на оближњу планину Хексир пружа диван поглед на град и његове златне куполе, али и на руско-кинеску границу. Без обзира на то што је све што се види од Кине једна шума, за успон на овај врх потребна је по себна дозвола због његове по литички осетљиве локације.
Аутор текстова: Ађај Камалакаран, специјално за RBTH
08
Спорт
РУСКА РЕЧ
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
Фудбал Русију су после сјајне утакмице са Чесима (4:1) прерано прогласили кандидатом за злато на Европском првенству 2012
Руси су неславно испали из даљег такмичења на Евру-2012, претрпевши сензационални пораз од Грка у групној фази (0:1). ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ
РУСКА РЕЧ
Како се догодило да је Русија, објективно најјача у групи, сравнила са земљом Чехе (који су на крају избили на прво место у групи) и у друге две утакмице надмашила противнике по игри и броју шанси — на крају испала из даљег такмичења? На то питање тек треба да одговори Руски фудбалски савез. За сада одговора нема, а читава фудбалска јавност и десетине милиона навијача још
увек су у шоку. Можемо само да понављамо речи тренера наше екипе Дика Адвоката да јуче „једноставно није био наш дан“ и да лопта „није хтела у гол“. Наравно, све се може оправдати низом трагичних случајности. Ипак, неуспех руске репрезентације је потпуно логичан. По свему судећи, основни узрок катастрофе је психолошке природе. Руски репрезентативци су бриљантно савладали Италијане (у контролном мечу уочи Европског првенства) и Чехе са великом гол-разликом. Када су Пољацима дали гол у првом полувремену, већ су видели себе у плеј-офу, тако да су, нажалост, без мотивације ушли у друго полувреме утак-
AFP/EASTNEWS
Руској репрезентацији је добро кренуло на Евру-2012
мице, као и у меч против Грка. Свакако је главна грешка руководства репрезентације и самих играча у томе што су допустили да их обузме необјашњива еуфорија, као и то што су у тој еуфорији потценили противника. Није јасно како се тако нешто могло догодити екипи са толиким искуством, екипи чији су играчи освојили бронзу на Европском првенству 2008. и побеђивали на куповима УЕФА у саставу ЦСКА 2005. и „Зенита“ 2008. Осим тога, Дик Адвокат и његови сарадници направили су неколико тактичких грешака. Опет је дошао до изражаја стари проблем репрезентације Аршавинове генерације: екипа не уме да постигне добар резултат против слабијег противника. Довољно је сетити се 2009. и пораза од Словеније (0:1) због кога Русија није учествовала на Светском првенству 2010. И после свега тога руски фудбалери нису научили да сталожено и систематски сламају фронталну одбрану, а Пољаци и Грци су вешто искористили тај наш недостатак. На руку противнику је ишло и то што смо на сваку утакмицу излазили у истом саставу и правили исте измене. Очигледне су последице фаворизовања ветерана, крајње благих тренинга и запањујуће тактичке једноличности: ветерани су у другом полувремену губили дах и само су се шетали по терену, лопта у стандардним нападима није ишла у гол, а Дик Ад-
вокат није могао да понуди нестандардна тактичка решења. Наша репрезентација се најпре разиграла у мечу са Чесима, а онда у пуном налету нагазила на своје старе грабуље. Дик Адвокат одлази, као што је најавио пред почетак шампионата. Ускоро одлазе и ветерани Аршавинове генерације којима је већ прошло „лето тридесето“, као и самом капитену. На смену им долази генерација Дзагојева у којој тренутно једино он са своје 22 године игра на високом нивоу и у којој је он једини играч за кога се интересују водећи европски клубови. Очигледно је да Русија, ако мисли да се 2018. на свом терену пласира бар у други део шампионата, већ сада мора темељно да поради на исправљању досадашњих грешака. Репрезентацији је потребан страни тренер највише класе са великим амбицијама и великом енергијом, али потребан нам је и савремен, добро осмишљен систем који ће у свакој генерацији стварати на десетине фудбалера високе класе, као што је то случај у Немачкој или Шпанији. Реформе у нашој фудбалској економији започете су у протеклој деценији. Докле год оне не буду у потпуности остварене, дотле ће успех из 2008. године бити само срећна случајност, а сваки наредни неуспех биће, нажалост, логичан и потпуно заслужен.
AFP/EASTNEWS
Изгубљена битка првог руског дрим-тима
Алан Дзагојев је, упркос краху репрезентације Русије, постао право откриће Евра-2012
У БРОЈКАМА
23 утакмице
провео је Алан Дзагојев у дресу главног националног тима. Први пут је изашао на терен 11. октобра 2008. у Дортмунду у мечу против Немачке
3 гола
је постигао на Евру-2012. Алан Дзагојев и Хрват Марио Манџукић тренутно предводе списак најбољих стрелаца овог шампионата
22 године
напунио је 17. јуна. Сматра се да је млади Осетинац главна нада руске репрезентације на домаћем светском првенству 2018. године
ИНТЕРВЈУ МАРИЈА ШАРАПОВА
„Био је то дуг пут, и он ће се наставити“ ћам меча против Жистин Енен пре две године. Имала сам све шансе да победим, али сам попустила у трећем сету. Али, без таквих пораза не може бити ни победе.
ПРВА ТЕНИСЕРКА СВЕТА ПРИЧА О ДУГОМ ПУТУ ДО ГРЕНД-СЛЕМА И О ПЛАНОВИМА ЗА СЕЗОНУ НА ТРАВИ БОРИС ХОДОРОВСКИ
СОВЈЕТСКИ СПОРТ
Мало је великих тенисера којима полази за руком да победе у четири најпрестижнија турнира на свету. У овој сезони тај врх је освојила Марија Шарапова. На списку њених трофеја недостајала је само титула победника „Ролан Гароса“, и она је попунила ту празнину победивши у финалу Сару Ерани. Ово је утицало на одлуку да Марија буде прва жена у историји руског спорта која ће носити заставу домовине на отварању Олимпијаде у Лондону 27. јула ове године.
Које важне моменте на путу до овог гренд-слема бисте издвојили? Био је то дуг пут, који је почео још у детињству. И он ће се наставити. Још увек имам чему да тежим. Увек сам веровала да могу да побољшам своју игру, и само захваљујући томе сам освојила четврти гренд-слем.
Мада раније на шљаци нисам била толико сигурна као на другим подлогама. Шта је допринело Вашем напредовању на шљаци? Ове сезоне сам доста радила на физичкој спремности. Већ у првом турниру на шљаци у Штутгарту осетила сам да немам проблема са подлогом. Прошле године сам успела да се опоравим од повреде и почела боље да се крећем. Веровала сам у себе и то ми је помогло да напредујем у овој сезони. Сматрало се да шљака није Ваша подлога. Реците нам: у ком тренутку сте је заволели? Одиграла сам доста мечева на „Ролан Гаросу“. Још увек се се-
Какве су биле Ваше прогнозе за мушко финале? Волела сам да је победио Новак Ђоковић, јер њему, као што је то био случај са мном, недостаје титула победника на „Ролан Гаросу“. Јасно је да је Рафаела Надала било невероватно тешко зауставити...
Марија Јурјевна Шарапова Рођена је 19. априла 1987. у Њагању, Тјуменска област (Сибир), куда су се њени родитељи преселили из белоруског града Гомеља после чернобиљске трагедије. Живи у Брадентону, Флорида, САД. Има четири гренд-слем титуле и у каријери је зарадила преко 21 милион америчких долара.
Московски метро: музеј под земљом
препоручује
Пратите нас на Фејсбуку!
18. јула
facebook.com/ruskarec
ИТАР-ТАСС
Како сте се осећали док сте сервирали меч лопту?
То је био јединствен моменат у мојој каријери. Када сам са 17 година победила на „Вимблдону“, мислила сам да никада више нећу осетити ништа слично. Али, док сам клечала на шљаци „Ролан Гароса“, поново сам доживела исти осећај. То није само јединствен, него за сада и најдрагоценији тренутак у мом тениском животу.
Какви су Вам планови за сезону на трави? За сада имам планове само за викенд. Разговарала сам са тренером о томе хоће ли ми дати три или четири слободна дана. Хтела бих да их проведем са мамом. Подршка породице за мене је врло битна. После тога ћу почети да се припремам за „Вимблдон“.
ПИШИТЕ НАМ Шаљите своје коментаре и постављајте питања нашим ауторима!
радио Глас Русије на српском језику
http://serbian.ruvr.ru
editor@ruskarec.ru