Издање пројекта RUSSIA BEYOND THE HEADLINES
Дистрибуира се у сарадњи са дневним листом
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
ruskarec.ru
Путовања
Интервју ВИЛИЈЕМ БРАМФИЛД
ИТАР-ТАСС
Емир Кустурица у Санкт Петербургу говори о словенској култури, руском и српском менталитету, Холивуду, СССР-у и 3D филмовима СТРАНА 2
Кјахта, једини град у Русији који је основао један Србин СТРАНА 4
Росијска газета уређује прилоге o Русији у 19 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Дејли телеграф, Фигаро и Зидојче цајтунг
17. октобар 2012.
Русија и Европа Савет Европе је усвојио резолуцију којом прописује да Москва мора испунити неиспуњиво
ОД ИЗДАВАЧА
Европски „услови“ Русији
Поново са читаоцима „Политике“
Од Русије се „захтева“ да повуче трупе из Апхазије, Јужне Осетије и Придњестровља и да „хитно ослободи“ групу Pussy Riot. Какви су узроци и последице овог скандала?
Д
ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ
Руска делегација на челу са Алексејем Пушковом најозбиљније је реаговала на припрему резолуције
пита одлуку Думе о одузимању мандата депутату опозиције Гуткову, као и недавно усвојене законе о невладиним организацијама као „страним агентима“, о клевети, митинзима и скуповима. Узгред речено, приликом доношења тих закона, како тврде депутати Думе, просто су узимани у обзир слични европски закони. Па ипак, по мишљењу шефа руске делегације Алексеја Пуш-
Руско дело грофа Саве
Сви видови уметности коришћења светлости преплавили су центар Москве током пет дана — од 28. септембра до 2. октобра. Уметници из преко 30 земаља представили су Московљанима своје нове радове. Архитекте здања као што су црква Василија Блаженог, ГУМ, Историјски музеј Кремља и капија на улазу у Парк Горког нису могли ни да замисле да ће у 21. веку њихове грађевине постати „платна“ за дела савремених „сликара светлом“. За посетиоце којима не прија хладно време организована је представа у Централном дому уметника. Тамо су у „Лабораторији светла“ демонстрирана најновија достигнућа 40 најзначајнијих светских „сликара светлом“.
Русији је спољну обавештајну службу, Пушкина, прву античку статуу наге жене, границу са Кином, трговину чајем и град Кјахту пре око 300 година подарио један Србин. ИРИНА РЕШЕТОВА
PHOTOXPRESS
РУСКА РЕЧ
НАСТАВАК НА СТРАНИ 3
цима се очигледно допала „већа политичка активност грађана“, јер на митинзима, који су сада постали редовни, „имају могућност да изразе свој протест“. Ова за Русију дискриминациона препорука да се подигне ниво мониторинга није прикупила неопходне две трећине гласова. Занимљиво је да Србија, Украјина и Азербејџан
Откривање меморијалне плоче грофу Сави Рагузинском у Лаври св. Александра Невског у Санкт Петербургу
ЦРВЕНИ ТРГ КАО ПЛАТНО У МОСКВИ ОДРЖАН ФЕСТИВАЛ „КРУГ СВЕТЛОСТИ“
Галерија фотографија на ruskarec.ru/17257
Кухиња
Архитектура
Више тема на Интернет страници „Руске речи“
„Руска реч“ учи своје читаоце како да сами направе квас, истинско руско национално пиће
Руска архитектонска симфонија: 12 стилова које је нација изнедрила током своје дуге историје
PHOTOXPRESS
САМО НА RUSKAREC.RU
RUSKAREC.RU/17245
Редакција „Руске речи“
НАСТАВАК НА СТРАНИ 2
ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦА
Историја О једном Србину, великом руском државнику
Животне околности одвеле су Србина Саву Рагузинског (1660/ 8?–1738) у Русију, где је постао један од најближих сарадника Петра Великог и представљао Русију у многим дипломатским мисијама. Био је образован и храбар, имао је авантуристичког духа и много тога је учинио
кова, не треба све ове догађаје схватати искључиво у негативном контексту. На пример, текст усвојене резолуције садржи и позитивне моменте, јер истиче „прогрес у сфери законодавства, које је поједноставило регистрацију политичких партија и демократизовало изборни процес, смањивши лимит са 7% на 5%, и вратило изборе за место губернатора“. Поред тога, европским парламентар-
RUSKAREC.RU/17169
LORI/LEGION MEDIA
Текст резолуције прописује да Москва мора испунити „услове“ за које је очигледно да не могу бити испуњени: да повуче трупе из Апхазије, Јужне Осетије и Придњестровља, да поништи признање независности прве две републике и „врати“ територије Грузији и Молдавији, да „хитно ослободи“ чланице групе Pussy Riot, а уједно и бившег олигарха Михаила Ходорковског, да преис-
АЛЕКСАНДАР ВИЛФ/РИА „НОВОСТИ“
Октобарско заседање Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ) било је пропраћено великим скандалом. Председник Руске Думе Сергеј Наришкин отказао је своју посету Стразбуру, а ПССЕ је усвојила крајње оштру резолуцију о ситуацији у Русији. Планирало се усвајање оштре резолуције о „неиспуњавању обећања“ везаних за демократи зацију и либерализацију друштвеног живота (које је Русија дала 1996. приликом ступања у Савет Европе) и у вези са тим је било предвиђено да се мониторинг ситуације у Русији подигне на ниво министарског комитета Савета Европе. Москва је најозбиљније реаговала на припрему те резолуције и подизање мониторинга на ниво министарског комитета. Отказана је посета председника Руске Думе Сергеја Наришкина, која је била планирана за 2. октобар, а руска делегација се повукла у опозицију, борећи се против препорученог нацрта. Резултат заседања била је делимична победа Москве, будући да препорука за подизање нивоа мониторинга није прошла, али је резолуција са оштрим антируским тоном ипак усвојена.
КОНСТАНТИН КОТОВ/ПАРЛАМЕНТАРНА ГАЗЕТА
РУСКА РЕЧ
рага читатељко, драги читаоче! Пред Вама је пети број додатка „Руска реч“, који после једномесечне паузе наставља да излази у Вашем дневном листу „Политика“. „Руску реч“ уређује и издаје „Росијска газета“ у оквиру свог међународног пројекта „Russia Beyond the Headlines“ (rbth.ru). Узимајући у обзир велики број позитивних коментара и предлога, као и живо и искрено интересовање српске публике за оно што се дешава у савременој Русији и руско-српским односима, одлучили смо да не чекамо следећу годину. Од сада ћете нас читати у новом формату. Уместо осам, имаћемо четири стране, али зато ћемо до краја 2012. излазити чешће, два пута месечно (сваке друге среде). Први број обновљене „Руске речи“ у потпуности посвећујемо руско-српским односима, а посебан акценат стављамо на једну мало познату епизоду: представљамо грофа Саву Владиславича-Рагузинског, изванредног Србина који је пре три века много учинио за јачање руске државе. У оквиру те теме представљамо и Кјахту, мали град на руско-кинеској граници, који је основао управо Сава Рагузински и који и данас представља живи споменик историје. Очекујемо Вас и на нашем сајту (ruskarec.ru), где ћете пронаћи много материјала о Русији из свих области.
02
РУСКА РЕЧ
Политика и друштво
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
Европски „услови“ Русији
ИНТЕРВЈУ ЕМИР КУСТУРИЦА
„Не копирајте западну демократију“
НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1
СЛАВНИ РЕЖИСЕР ГОВОРИ О БОГАТСТВУ СЛОВЕНСКЕ КУЛТУРЕ, ПРОБЛЕМИМА РУСКОГ И СРПСКОГ МЕНТАЛИТЕТА, ХОЛИВУДУ, СССР-У И 3D ФИЛМОВИМА
ОЛЕГ КАРМУЊИН ИЗВЕСТИЈА
У Санкт Петербургу је у оквиру уједињеног филмског форума крајем септембра одржан први међународни фестивал. За председника жирија изабран је Емир Кустурица. Дописник листа „Известија" разговарао је са култним српским редитељем.
Шта још тренутно радите, поред тога што учествујете на фестивалу? Ја сам троцкиста у уметности, увек нешто радим и увек радим неколико ствари истовремено. Свирам, пишем књигу, пишем један сценарио, други сценарио, припремам три филма, а ево сада сам допутовао у један од најлепших градова на свету. Нисте овде први пут. Имате ли нека своја омиљена места?
Толико о Холивуду. А Гледате ли нове руске филмове? Често их оптужују за песимизам. То се дешава зато што је нова западна ки нематографија оста вила снажан ути сак на вас. Нови фил мо ви са запада не могу бити црњи, а ви их без размишљања копирате. То је жалосно, јер ви имате велике претке: Антон Чехов је отац европске егзистенцијалне драме, Николај Гогољ је први човек који је у словенском свету створио црни хумор, какав се у наше време може срести, рецимо, код Тарантина. Штета је што ви не обраћате пажњу на своје корене. Ви стојите на филозофском камену, на вечном извору стваралачког надахнућа.
Функционери најављују да ће Санкт Петербург захваљујући фестивалу постати један од центара светске кинематографије. Таква идеја уопште не изгледа неостварљиво, јер ви овде имате грандиозну историјску сценографију. Европски изглед Санкт Петербурга је репрезентативнији од многих европских градова. Петар Велики је својевремено сабрао на једном месту све што је било најбоље у западној култури. Тај дух и данас постоји, и ако за годину дана фестивал постане бољи, ако се прошири, онда има све шансе да постане запажен светски догађај. Често критикујете Холивуд. Зар вам се не чини да је његов утицај у последње време ослабио? Холивуд је и даље огроман проблем за кинематографију. То није онај предивни Холивуд 1950-их и 1960-их. Тада је он био центар светског идеализма, а затим су бизнисмени и стручњаци за маркетинг направили од њега машину за стицање богатства. Холивуд сада пласира уметност која не одговара на најважнија питања данашњег света и човековог места у Васиони. Холивуд ствара филмове који су потпуно изван контекста реалности. Напросто, он прави г..., али је најгоре од свега што се та г... некако трансформишу у читаву идеологију, а то је већ опасно.
Руску кинематографију на фестивалу представља Алексеј Балабанов. Допадају ли вам се његови филмови? Да, наравно. То је човек који живи за своје филмове, и који управо на свом примеру показује какав треба да буде руски филм, у сваком погледу. Говорили сте да вас талас руских протеста плаши, и да страхујете од нове Октобарске револуције. Али људи страхују управо од повратка СССР-а. То је неизводљиво. Како је могуће вратити СССР, када је у вашој земљи капитализам, кад
© РИА „НОВОСТИ“
Како сте постали председник жирија? Врло просто. Организатори фестивала су ми се обратили и изложили своје планове. Мени се допала идеја да пројекат буде синтетички, тј. да буде истовремени спој неколико врста уметности: музике, позоришта и филма. То је перспективна ствар, јер данас само фестивали праве пресек огромне и разнородне продукције филмске индустрије. Савремени филм болује од великих промена. Биоскопске дворане су на удару Интернета и Холивуда, и фестивали су као некакве оазе, оне су простор где човек на миру може доћи у додир са чистом уметношћу. Ја и иначе мислим да ће временом фестивали постати једино место где ће моћи да се погледа добар филм.
Кад сам у Санкт Петербургу, оба везно одем у Ермитаж. Уметност царске Русије ме одушевљава. А кад пролазим кроз град све ми се чини да ћу иза ћошка наићи на Достојевског, Пушкина, Гогоља, Мајаковског, на људе који су стварали мој свет од малих ногу.
3
се експлоатишу извори сировина, кад постоји стриктна подела на веома сиромашне и веома богате? То је стратешки проблем, а не политички. Да би се изашло из кризе треба изменити правила игре и пре свега не копирати западну демократију. Ви имате другачије вредности и култура вам је сасвим другачија. И не може се устројство огромне земље променити за један дан. Требаће вам још четрдесетак година да све дође на своје место. Али ни случајно не треба дозволити било какву револуцију. Русија не би поднела још једну револуцију.
ЧИЊЕНИЦЕ О ЕМИРУ КУСТУРИЦИ
1
Кустурица остаје изузетно популарна личност у Русији. „Подземље“ и „Црна мачка, бели мачор“ имају статус култних филмова међу образованим Русима.
2
Кустурица неколико пута годишње долази у Русију, као режисер и као музичар. Негује пријатељске везе са многим руским уметницима, укључујући и оскаровца Никиту Михалкова.
Ви сте оптимиста у погледу будућности наше земље. И ви треба да будете оптимисти, иначе ће у Русији поново доћи до потпуног расула. Плаши ме ваша спремност да страдате за идеју и правду. То је типична словенска црта. И Србима је то својствено: непотребно жртвују живот за бескрајне промене.
3
Кустурица је 6. маја 2012. био гост на инаугурацији Владимира Путина и лично је разговарао са председником уз чашу шампањца.
нису били једини који су гласали против препоруке — потпуно неочекивано су им се придружиле Велика Британија и Турска. Поред тога, многи чланови делегација Молдавије, Чешке, Португалије, Шпаније, Немачке, Бугарске и Кипра нису се слагали са антируским нацртом препоруке. Додуше, Алексеј Пушков претпоставља да у наредном периоду Русију врло вероватно очекују нова заоштравања односа са ПССЕ, јер се нови извештај очекује већ кроз две године. Осим тога, тешко да ће у међувремену спласнути антируска патетика већине европских парламентараца, међу којима су по том питању најревноснија бивша сабраћа из социјалистичког блока. Многи са разлогом сматрају да је бесмислено сваке године плаћати 20 милиона долара за чланство у информативно-идеолошкој организацији која реално не утиче на политичку ситуацију на континенту. Практично унапред може се рећи да ће она и даље својим одлукама отворено радити против Русије, обзиром на састав њених чланова и њихову бројност. Други, опет, тврде да ће Русија, уколико изађе из ПССЕ, изгубити место где може у отвореној дискусији да брани своје интересе и да сама непосредно излаже своју позицију, не допуштајући својим злонамерницима да је изврћу. Истине ради, треба рећи да Русија није једина земља којој ПССЕ посвећује толику „пажњу“, тј. према којој непрекидно примењује политику двоструких стандарда. Европски парламентарци имају још један омиљен предмет — Србију. Србија је својевремено проглашена главним кривцем свих ратова који су 1990-их букнули на територији бивше Југославије, док многи злочини хрватских, муслиманских и албанских екстремиста једноставно нису били примећени. Посланици ПССЕ су 2008. егзалтирано подржали самопроглашену независност српске покрајине Косово, коју је окупирао НАТО. То очигледно ни најмање не смета истим тим посланицима да данас позивају Русију да „поштује територијалну целовитост Грузије и Молдавије“.
КАЛЕИДОСКОП
МЕДИЈСКИ ДОГАЂАЈИ ШЕЗДЕСЕТИ РОЂЕНДАН ВЛАДИМИРА ПУТИНА Путинов 60. рођендан је ове године неочекивано постао медијски догађај. Председник је раније проводио рођендан искључиво у кругу породице. Међутим, ове године су се 7. октобра тим поводом одржали митинзи, изложбе и концерти. На слици: поставка „Председник, човек са најбољом душом“ Алексеја Сергијенка.
© РИА „НОВОСТИ“
© РИА „НОВОСТИ“
WWW.PATRIARCHIA.RU
ИНФОРМАТИКА И БИЗНИС ОСНИВАЧ „ФЕЈСБУКА“ У ГЛАМУРОЗНОЈ ПОСЕТИ МОСКВИ
ДРЖАВА И ЦРКВА ПАТРИЈАРХУ КИРИЛУ ДОДЕЉЕН ПОЧАСНИ ДОКТОРАТ МГУ Премијер Русије Дмитриј Медведев састао се са Марком Цукербергом, оснивачем и генералним директором „Фејсбука“. Они су разговарали о сарадњи у области информационих технологија. На састанку је такође било речи и о програму развоја иновационог центра „Сколково“.
Патријарх московски и целе Русије Кирил проглашен је почасним доктором Московског државног универзитета „Ломоносов“ (МГУ) за „изузетан допринос духовном васпитавању омладине и тесну сарадњу са Универзитетом“. Патријарху је титула званично додељена на конференцији посвећеној историји руске државности.
РУСКА РЕЧ
Историја
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
03
Руско дело грофа Саве
било главно занимање. Био је изванредан познавалац турске унутрашње и спољне политике, до најситнијих детаља је знао све дворске тајне и карактер владара Османлијског Царства, а у души је крио мржњу према онима који су разрушили његово породично гнездо. Стога је Сава у Високој Порти, Венецији и Француској организовао разгранату трговачку мрежу. Уствари је то била прва руска обавештајна мрежа у иностранству! Када се Сава 1702. забринуо због велике пажње коју на њега обраћају турске власти, он је из Турске преко Црног мора дошао у Русију и са собом донео рукопис „Проучавање пута Црним морем до Москве“ са детаљним описом лука, гарнизона, њиховог наоружања, поморских база и осталим подацима обавештајног карактера. Обавештајна мрежа у црноморском региону у то време је за Русију била крајње актуелна. Сава је организовао широку обавештајну мрежу и по целој Европи, што је у више наврата
Донео је у Русију прву античку статуу наге жене. Из Рима, где је у име Руске Империје водио преговоре са римским папом Климентом Тринаестим, Сава Рагузински је донео у Русију статуу Афродите — Венере из Тауриде (у Русији позната као „Венера Тауријска“). То је у Русији била прва античка статуа наге жене. Кип потиче из 3. века пре нове ере, а данас се налази у Ермитажу и многи је сматрају његовом најчувенијом
Споменик Сави Рагузинском у граду Шлиселбургу на обали језера Ладога, у близини Санкт Петербурга
Прутски поход Петра Великог и његове војске
Са Кином је склопио уговор о државној граници и трговини. Сава Рагузински 1725. постаје руски амбасадор у Кини. После 58 сусрета у којима је водио преговоре, Сава је 1727. склопио споразум о разграничењу и трговини између Русије и Кине — познат као Кјахтински уговор. Споразумом је дефинисана граница између двеју земаља, а Русији је омогућено да тргује у Пекингу, тј. да једном у три године пошаље у Пе-
LORI/LEGION MEDIA
ИЗ СЛОБОДНИХ ИЗВОРА
Руске дипломате пролазе кроз врата на Великом кинеском зиду. Гравира из 18. века
ДОДАТАК „РУСКА РЕЧ“ ФИНАНСИРА, УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“ (МОСКВА, РУСИЈА). ИНТЕРНЕТ-СТРАНИЦА: RUSKAREC.RU * EMAIL: EDITOR@RUSKAREC.RU * ТЕЛЕФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕСА: УЛ. ПРАВДЫ 24, Д. 2, МОСКВА 125993, РОССИЯ. ЈЕВГЕНИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕКТОР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ ГЛАВНИ УРЕДНИК ДОДАТАКА RBTH ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ УРЕДНИК „РУСКЕ РЕЧИ“ * НИКОЛА ЛЕЧИЋ ГОСТУЈУЋИ УРЕДНИК „РУСКЕ РЕЧИ“ ИРИНА РЕШЕТОВА УРЕДНИК ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦЕ „РУСКЕ РЕЧИ“ * ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА АСИСТЕНТ РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“ * МИЛАН РАДОВАНОВИЋ ГЛАВНИ ПРЕВОДИЛАЦ * АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ ДИРЕКТОР ФОТОГРАФИЈЕ * НИКОЛАЈ КОРОЉОВ ФОТОГРАФИЈА * МИЛА ДОМОГАЦКА ДИРЕКТОР ОДЕЉЕЊА ПРЕЛОМА И ДИЗАЈНА * АНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИЗАЈН * ИЉА ОВЧАРЕНКО ПРЕЛОМ
ИЗ СЛОБОДНИХ ИЗВОРА
Спасао је живот Петру Великом. У јесен 1710. године Турска је објавила рат Русији. Турска армија са готово 200 хиљада војника прешла је Дунав и кренула према Дњестру. Ратна срећа није била нимало наклоњена Русији. Иако је рат изазвао буђење народно-ослободилачких покрета у Молдавији, Бугарској, Србији и Црној Гори, ипак руска армија није добила очекивано појачање. На крају је турска војска код реке Прут опколила 44 хиљаде руских војника заједно са Петром Великим. Тада је гроф Рагузински ступио у преговоре као представ ник руске стране. Турци су поставили два услова: извесне територијалне уступке и изручење грофа Рагузинског, јер је он у Турској имао статус шпијуна који је открио многе тајне и тиме нанео велику штету турској држави. Турци нису знали да тај исти Рагузински управо разговара са њима, а он је мирно седео и водио преговоре све док није издејствовао да руска војска изађе из обруча достојанствено, са оружјем. Наравно, неке територије су уступљене Турској, али је зато Петар Велики остао жив.
© РИА „НОВОСТИ“
Захваљујући Сави Рагузинском Русија је читаво столеће имала монопол на продају чаја у Европи
Поклонио је Русији Александра Пушкина. Када се 1705. вратио у Москву са једног путовања, Сава Ра гу зин ски је довео осмо го ди шње дете родом из Етиопије, које је купио на тржници у Истамбулу. Малог Етиопљанина је Сава поклонио Петру Великом јер је овај волео све што је ретко и необично. Петар Велики се веома обрадовао поклону и наредио да се дечак крсти, а сам цар му је био кум и дао му је своје име по оцу. Од та да се Ибрахим Петрович Ханибал (то му је било пуно име по сле крште ња) није од вајао од цара, спавао је у његовој одаји и пратио га у свим походима. Ибрахим Петрович је имао шесторо деце, а 1799. му се родио праунук — велики руски песник Александар Сергејевич Пушкин.
© РИА „НОВОСТИ“
Основао је мрежу руске обавештајне службе у иностранству. Сава је у Европи стекао економско образовање, а затим отишао у Цариград, где се бавио трговином. То му, међутим, није
статуом. Некада је Венера из Тауриде красила Летњи парк — царску резиденцију у центру Санкт Петербурга. Сава Рагузински је донео у Русију и све остале скулптуре које су некада стајале у том парку.
помогло Русији да однесе победе у разним биткама.
Венера из Тауриде. Музеј „Државни Ермитаж“
Пушкин, праунук Ибрахима Петровича Ханибала
кинг караван од највише 200 људи. Роба на граници није царињена, што је допринело значајном порасту обима трговине између Русије и Кине. Уговор је такође био правна основа за постојање и рад Руске духовне мисије у Пекингу.
представништва страних компанија. Све до средине 19. века Кјахта је била главни центар трговине између Русије и Кине, а поред тога је имала развијене трговачке односе и са Лондоном и Америком. Кроз Кјахту
Основао је град Кјахту. После потписивања Кјахтинског уговора Сава Рагузински је положио први камен темељац у изградњи града Кјахте као трговачке колоније. Нешто раније је Сава овде положио камен темељац Тројицкосавске тврђаве, која је име добила у част Свете Тројице и светог Саве Српског. Градић Кјахта као истурени трговачки положај Русије на граници са Кином имао је велики значај за обе земље јер је био део светске трговачке мреже. Кјахта је 1854. имала 54 трговачке фирме, а међу њима и
Обавештајна мрежа коју је по Европи основао Рагузински донела је Русији многе ратне победе је пролазио „Велики пут чаја“, захваљујући коме је она читаво столеће снабдевала чајем целу Русију и имала монопол на продају чаја у Европи. Тај кинески чај се у Русији звао „кјахтински“, а у иностранству „руски“. ДЕТАЉНИЈЕ О КЈАХТИ И ЊЕНОЈ СУДБИНИ НА СТРАНИ 4.
CORBIS/FOTO SA
НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1
за Русију као дипломата, обавештајац, економиста и предузимач. У руску историјску хронику тај човек је ушао под именом Сава Лукич Владиславич-Рагузински, али је његово право име Сава Владиславић. Овај православни Србин је рођен у Херцег Новом или у околини Гацког (око места рођења се не слажу сви истраживачи), а крајем 17. века је био принуђен да заједно са породицом бежи од турских јањичара у Дубровник, који се тада називао Рагуза. Нажалост, у наше време је Сава Рагузински незаслужено препуштен забораву како у Русији, тако и у својој постојбини. Његова биографија је толико богата и заслуге пред Русијом толико велике, да би се о њима могла написати читава књига. Изабрали смо за вас шест репрезентативних достигнућа овог необичног човека.
Рагузински је био изванредан познавалац турске политике
ЗА ОГЛАШАВАЊЕ У ОВОМ ДОДАТКУ МОЛИМО ВАС ДА СЕ ОБРАТИТЕ ЈУЛИЈИ ГОЛИКОВОЈ, ДИРЕКТОРУ ОДЕЉЕЊА ЗА ОДНОСЕ СА ЈАВНОШЋУ: JULIA.GOLIKOVA@RBTH.RU. © 2012 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“: АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО ПРЕДСЕДНИК РЕДАКЦИЈСКОГ САВЕТА, ПАВЕЛ НИГОИЦА ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР, ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН ГЛАВНИ УРЕДНИК. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.
ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА
EDITOR@RUSKAREC.RU
04
РУСКА РЕЧ
Путовања
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
Источни Сибир Гроф Сава Владиславич-Рагузински је почетком 18. века положио камен темељац за капију између Русије и Кине
ВИЛИЈЕМ БРАМФИЛД ЗА RBTH
Панорама Кјахте. Иако је мали, град може да се похвали неким од најлепших цркава у забајкалском делу Русије
двема највеличанственијим црквама у забајкалском делу Русије. У периоду 1884–1888. изграђена је и гробљанска Успењска црква, која је заменила суседну дрвену. За привлачност Кјахте су ипак најзаслужније њене приватне куће, које су саграђене првенствено од дрвета. Захваљујући сувој клими оне су релативно добро очуване и без много труда око одржавања. Значај Кјахте за трговину чајем опао је после Опијумских ратова између Кинеског Царства и Британске Империје, отварања кинеских лука за енглеске бродове средином 19. века и изградње Суецког канала. Значај је био додатно умањен и чињеницом да се град налази далеко од железничких пруга. Ипак, Кјахта је све до данас задржала важност у локалној трговини са северном Кином. Као и многи други сибирски градови, и Кјахта је осетила последице свирепости руског грађанског рата. Између 1918. и 1921. град је био поприште борби бројних фракција, а истов-
ремено је одиграо и значајну улогу и у оснивању комунистичких снага у Монголији. После свега, град су у пролеће 1921. напале трупе барона Романа Фјодоровича фон Унгерн-Штернберга, једног од вођа Белог покрета. Премда су совјетске снаге одбиле овај напад, у борбама вођеним 1921. потпуно је спаљено некада богато кинеско насеље Мајмачин. Од 1934. име Кјахта почиње да се користи за сва насеља заједно. За време совјетске власти град је добио нову улогу — постао је административни центар и седиште војног гарнизона. Данас је Кјахта мирно погранично место са нешто мање од 20.000 становника. Визија градске управе је да унапреди привреду развојем туризма, пре свега увођењем еко-туристичких путовања за Монголију. У том смислу, за Кјахту је повољна околност што ју је талас развоја мимоишао, тако да је задржала много од свог некадашњег изгледа из времена када је била главна капија Русије за „сав чај који долази из Кине“.
Тамчински дацан (будистички манастир). Кјахта се налази у једном од малобројних региона на свету у којима се православље и будизам сусрећу као традиционалне религије
Како доћи
Где одсести
Компаније „Аерофлот“, „S7“ и „Владивосток Авиа“ лете директно из Москве до главног града Републике Бурјатије, Улан Удеа. Лет траје шест и по сати. Авионска карта кошта око 290 евра. Ипак, прави авантуристи ће до Улан Удеа ићи Транссибирском железницом 4 дана и карту платити само 110 евра.
У Кјахти постоје два хотела: „Дружба“ у Улици Крупске и „Кјахтински тракт“ у Лењиновој улици. Оба хотела су веома добра и налазе се у центру града. Углавном имају собе са три звездице, мада могу да се узму и комфорније. Смештај у двокреветној соби кошта 30– 35 евра. Може се изнајмити и приватан стан за 12 евра дневно.
Даље се мора путем: са Јужне аутобуске станице Улан Удеа треба ићи 235 km у правцу монголске границе. Аутобуси, комбији и таксији саобраћају редовно. Аутобуска карта до Кјахте кошта око 6,25 евра. Вожња траје 4 сата, али комбијем или таксијем можете стићи доста брже.
CORBIS/FOTO SA
Једна од најживописнијих области Руске Федерације налази се у Републици Бурјатији дуж северне границе Монголијe и Кине. Кроз сув, прозрачан ваздух поглед се пружа до голих равница које се смењују са валовитим брдима обраслим четинарским шумама. У овој области је некада било много будистичких манастира, а данас их је остало само неколико у околини Гусиног језера („Гушчијег језера“), познатог по азурно плавој води у којој се огледају околне планине. Главни центар људске делатности у овој области је град Кјахта — већ три века гранични трговински прелаз између Русије и Кине. Налази се 240 километара јужно од главног града Бурјатије Улан Удеа. Кјахту је почетком 18. века основао гроф Сава ВладиславичРагузински, Србин који је живео и радио у Русији у време Петра Великог и Катарине Велике. Кјахта је настала као агломерација три насеља у којима се обављала трговина између Русије и Кине и завршавали се царински послови. Ово место крај речице Кјахте налазило се на најважнијем караванском путу између Иркутска и Пекинга. Године 1727. гроф Сава Рагузински је положио камен темељац Тројицкосавске тврђаве (названој по цркви посвећеној и Св. Тројици и св. Сави Српском). Исте године, после дугих преговора које је гроф Сава водио као абмасадор у Кини, Руска Империја је са Кинеским Царством потписала споразуме којима су формално утврђени граница и трговински односи. Насеље око саме тврђаве 1805. постаје град Тројицкосавск. Тројицкосавска тврђава је имала административну и одбрамбену улогу, док се трговина обављала у суседном насељу Кјахтинска Слобода, основаном такође 1727. Тамо су долазили руски трговци да би крзно, кожу и стоку мењали за разноврсну робу из Кине: свилу, порцелан, ђумбира, рабарбару и чај. Кјахтинска Слобода током 1760-их постаје главно место у пограничној трговини са Ки-
Галерија фотографија на ruskarec.ru/17259
ВИЛИЈЕМ БРАМФИЛД
ном, што је утицало на повећање броја становника и развој оба руска насеља. Треће насеље у коме су се окупљали кинески трговци с друге стране границе звало се Мајмачин (према кинеској речи која значи „трговински центар“). До краја 18. века чај је био најважнији увозни производ, а Кјахта је готово читав век њиме снабдевала не само огромно руско тржиште, већ и европско. Неке од зграда подигнутих за потребе трговине чајем још увек су у различитој мери очуване, укључујући и главни трговински центар недалеко од цркве Васкрсења Христовог. У првом веку постојања града све зграде у Кјахти подизане су од дрвета. Међутим, током 19. века дрвене цркве су замењене великим зиданим црквама у неокласичном стилу, што је био показатељ све убрзанијег развоја. Најзначајнија међу њима била је саборна црква Св. Тројице, започета 1812. захваљујући донацијама локалних трговаца, а довршена 1817. Током совјетског периода црква је била затворена и 1934. претворена у музеј, а 1963. је изгорела у пожару. Њене голе зидине још увек стоје у Кјахти. Предузетници из трговачког дела Кјахте су 1830. финансирали изградњу нове велике цркве Васкрсења Христовог, подигнуте по пројекту московског архитекте Григорија Герасимова. Када је изградња завршена 1838, овај прашњави погранични град могао је да се похвали
Кјахта је плод преговора грофа Саве за успостављање границе између Русије и Кине и дуго је остао једина капија кроз коју је кинески чај одлазио у Европу.
ВИЛИЈЕМ БРАМФИЛД
Кјахта, једини град у Русији који је основао један Србин
Авантуристима који се одлуче за овакво путовање препоручујемо да пре него што крену на пут позову московског представника ових симпатичних хотела. Они немају ни сајтове ни своје странице на booking.com, па је зато резервација могућа само телефоном : +7 495 989-20-26.
Караван са чајем. Пут од Кјахте до Москве био је средином 19. века дуг 5926km (5555 врста)
Велике мачке руског Далеког Истока
препоручује
facebook.com/ ruskarec
Шаљите своје коментаре и постављајте питања нашим ауторима!
twitter.com/ ruskarec радио Глас Русије на српском језику
31. октобра
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру!
ПИШИТЕ НАМ
http://serbian.ruvr.ru
editor@ruskarec.ru