RUSSIA BEYOND THE HEADLINES
Дистрибуира се у сарадњи са дневним листом
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
ruskarec.ru
Политика и друштво
СТРАНА 3
Војска
„Ломоносов“, највиша школа на свету
Рускиње у војној служби не маштају о јуришу
© РИА „НОВОСТИ“
LORI/LEGION MEDIA
PHOTOXPRESS
Посвећеност продубљивању знања о војној историји Русије
Образовање
СТРАНЕ 4–5
СТРАНА 7
Росијска газета уређује прилоге o Русији у 28 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Дејли телеграф, Фигаро и Зидојче цајтунг
Број 12, 27. март 2013.
Геополитика Русија кроз БРИКС жели да понуди „историјску алтернативу и конструисање основних темеља новог поретка у свету“
БРИКС и темељи новог поретка Влада Русије припрема комплексан програм развоја БРИКС-а који подразумева претварање ове заједнице у центар моћи и алтернативу све слабијем Западу. ЈЕЛЕНА ЧЕРЊЕНКО
Лидери земаља-чланица БРИКС-а. Руски аналитичари су уверени да ће се Запад постарати да спречи реализацију планова за јачање ове организације
глобалном економијом“, и упозоравају: „Све је мање наде да ће западни свет смоћи снаге да самостално успостави стабилан светски поредак“. „Ерозија онога што је старо“ даје шансу „да се изнедри нешто ново“. „Све су већи изгле-
Аутори документа полазе од тога да су светској политици и економији потребни алтернативни центри моћи. У „кључне карактеристике савремене међународне ситуације“ они убрајају „нестабилност, неизбалансираност и кризу управљања
Загонетке Шта је престравило и убило Дјатловљеву групу?
Стихијна сила уралских беспућа
ОЛЕГ КАШИН, ДАРЈА ГОНЗАЛЕС
Најпре су пронашли петоро туриста. Јуриј Дорошенко и Јуриј Кривонишченко су само у доњем вешу лежали поред кедровог дрвета, на падини испод напуштеног шатора, од кога су били удаљени пола километра.
Игор Дјатлов, вођа групе туриста, био је обучен, али без обуће и у распареним чарапама — са вуненом чарапом на десној и памучном на левој нози. Лежао је 300 m од кедра узбрдо на путу према шатору, са лицем у снегу, пригрливши брезу. Главом је био окренут у правцу шатора. Још 300 m даље на узбрдици лежала је Зина Колмогорова. И она је била без обуће, и глава јој је била окренута према шатору. Даље на узбрдици, 180 m од Зине, лежао је Рустем Слободин са пробијеном лобањом.
ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦА
МАСЛЕНИЦА ГОТОВА ЈЕ ЗИМА! PRESS PHOTO
Деветоро младих излетника је 1959. погинуло у снежним беспућима Северног Урала под околностима од којих се леди крв у жилама. Отварање старог предмета 1990-их само је продубило мистерију.
ографског и историјског порекла“, сматрају аутори. Они сматрају да је појава БРИКС-а „изместила глобалну иницијативу на подручје које је недавно било на периферији“, а које сада треба „да понуди целом свету историјску алтернативу
ди да ће евроатлантски свет изгубити економску надмоћ, која му је у највећој мери обезбеђивала првенство, а самим тим ће и у моралном смислу изгубити водећу улогу, што отвара могућности за потенцијалне глобалне играче другачијег ге-
Напуштени шатор Дјатловљеве групе: сви предмети су остали нетакнути На десној нози му је била ваљенка са четири чарапе, а лева нога му је била боса. Остали су били пронађени знатно касније,
Становници Владивостока, највећег града руског Далеког Истока, обележавају последњи дан Масленице. Обичај спаљивања лутке која симболизује зиму вуче порекло још из паганске Русије. Без обзира на то што се ове године Масленица славила доста касно (11–17. марта), време у већини региона Русије нимало не подсећа на жељно ишчекивано пролеће.
REUTERS
Московски лист „Комерсант“ је дошао у посед документа „Русија у БРИКС-у: стратешки циљеви и средства за њихово достизање“. На темељу тог документа Влада РФ припрема „Комплексан програм примене учешћа Русије у БРИКС-у ради убрзавања његовог економског развоја и учвршћивања његових међународних политичких позиција“. Из документа следи да Москва види БРИКС као алтернативни центар светске моћи уместо Запада који полако силази са водеће позиције. Документ је састављен у Националном комитету за проучавање БРИКС-а, основаном 2011. по указу тадашњег председника Дмитрија Медведева. Председник комитета је Вјачеслав Никонов, први потпредседник Комитета Државне Думе за међународне односе, а чланови су представници Руске академије наука, фонда „Руски свет“, Центра за политичка истраживања Русије и многих других структура. Цела анализа је припремљена поводом самита БРИКС-а који се 26. и 27. марта одржава у јужноафричком граду Дурбану. На самиту учествују лидери земаља чланица: Бразила, Русије, Индије, Кине и ЈАР.
ИТАР ТАСС
КОМЕРСАНТ
НАСТАВАК НА С ТРАНИ 8
САМО НА RUSKAREC.RU
Путовања
Антропологија
Више тема на Интернет страници „Руске речи“
Готско лице Москве: како је стил нетипичан за Русију утицао на идентитет руске престонице
Да ли је могуће оживети неандерталце, наше злосрећне риђокосе европске рођаке?
RUSKAREC.RU/19999
RUSKAREC.RU/19905
и (у сарадњи са Западом или самостално, уколико Запад не испољи политичку вољу за таквом сарадњом) конструисање основних темеља новог поретка у свету“. Према документу, НАСТАВАК НА СТРАНИ 2
02
РУСКА РЕЧ
Политика и друштво
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
Историја Руско војноисторијско друштво и „заборављени ратови“
© АЛЕКСЕЈ ДРУЖИНИН/РИА „НОВОСТИ“
150 милиона до 2025.
ЈУЛИЈА ПОНОМАРЈОВА
другим пројектима“, каже Владимир Сударев, заменик директора Института за Латинску Америку Руске академије наука. Почетком 2012. су наруџбине Венецуеле процењене на 6–7 милијарди долара (не рачунајући кредит од 4 милијарде долара, који је Каракас добио за развој војно-техничке сарадње). Енергетика је још једна важна сфера сарадње са Русијом. Државна нафтна компанија Венецуеле PDVSA и руски „Национални нафтни конзорцијум“ потписали су 2010. споразум о изградњи блока Хунин-6 у сливу реке Ориноко, у појасу највеће концентрације нафте и битумена на свету. Експлоатација нафте започета је у септембру прошле године. „Росњефт“ планира да кроз две године почне индустријализацију налазишта Карабобо-2 на истом подручју, а компанија „Интер РАО“ планира да у Венецуели изгради термоелектрану на нафтни кокс снаге 300 MW. „Управо је Чавес стварао повољну климу за руске енергетичаре и индустријалце“, каже Владимир Сударев. Ако на власт дође опозиција, политичка клима можда више неће бити тако повољна за руске компаније. Међутим, како каже Сударев, „Русија неће отићи из Венецуеле, јер ни сама опозиција није заинтересована за такав развој догађаја“.
У периоду између 2020. и 2025. број становника у Русији може достићи 148–150 милиона, изјавио је министар рада и социјалне заштите Максим Топилин. То ће се догодити у случају да се у наредним годинама наталитет задржи на нивоу од 1,7 милиона људи годишње. Данас у Русији живи око 143 милиона људи.
Други у Европи по производњи аутомобила
© РИА „НОВОСТИ“
Према подацима Међународне организације произвођача моторних возила OICA, Русија је заузела друго место у Европи као произвођач 11% аутомобила и са те позиције потиснула Француску. Највећи произвођач у европском региону према показатељима из 2012. је Немачка. Прошле године је на територији Европе произведено више од 17 милиона путничких аутомобила.
„Шереметјево“ најбоље у Европи © СЕРГЕЈ ВЕЊАВСКИ/РИА „НОВОСТИ“
VZ.RU
Држава ће пружати пуну подршку удружењима за потрагу и војнопатриотским клубовима, обећао је председник Путин на састанку са члановима Руског војноисторијског друштва (РВИО), одржаном у Ново-Огарјову у Московској области. Истог дана је у Централном музеју Великог отаџбинског рата на Поклоној гори у Москви одржан први конгрес РВИО. Друштво треба да обједини стручњаке из области историје, представнике оружаних снага, друштвене и омладинске организације, одреде за потрагу за настрадалима и војнопатриотске клубове. Данас су они којима је задатак потрага за остацима и сахрањивање палих бораца већином обједињени у Савез одреда за потрагу РФ, и то је најбројнија
Министар је истакао да су на заседању конгреса представљени извештаји везани за снимање филмова посвећених Првом светском рату и за оснивање одговарајућег музеја. „Договорили смо се да обновимо телевизијски канал под називом ‘Руски историчар’“, рекао је он. Русија се спрема да 2014. обележи 100-годишњицу од избијања Првог светског рата. Многобројни узроци довели су до релативног заборава овог рата у свести грађана Русије. Путин је одобрио и предлог да се овековечи сећање на совјетске војнике који су погинули у Зимском (совјетско-финском) рату 1939–1940. Председник је такође затражио да се у Русији у потпуности реши проблем сахрањивања посмртних остатака жртава из Великог отаџбинског рата. „Сви који се баве потрагом за настрадалима знају да овај проблем код нас још увек није решен, колико год то чудно изгледало. Требали бисмо да и тај проблем у Русији заувек решимо“, истакао је Путин.
Губитак великог савезника
Петог марта је умро председник Венецуеле Уго Чавес, један од најистакнутијих и најконтроверзнијих светских лидера, који је на челу државе био од 1999. Он је упутио отворени изазов САД, главном трговинском партнеру своје земље, тако што је национализовао нафтне активе компанија Exxon Mobil, ConocoPhillips и Chevron, а успут и банке, руднике злата и електране. Председника САД Барака Обаму Чавес је једном назвао кловном, а његовог претходника Џорџа Буша Млађег ђаволом. Чавес је 2005. заузео курс изградње „социјализма 21. века“ и формирања антиимперијалистичког фронта, најавивши стварање „осовине добра“ са Кубом и Боливијом, својим најближим савезницима. Управо тада је почело активно зближавање Каракаса и Москве, углавном у војно-техничкој сфери. „Венецуела је Русији отворила врата у Латинску Америку тиме што је масовно куповала руско наоружање и омогућила руским компанијама да учествују у експлоатацији нафте и гаса, као и у многим
Војна историја на дневном реду организација тог типа у Русији и у Заједници независних држава (ЗНД). Она обухвата више од 600 одреда за потрагу са укупним бројем од преко 40 хиљада људи. Путин је обећао да ће бити присутан на отварању музеја посвећеног херојима Првог светског рата у Царском Селу. „Без обзира на потешкоће, музеј ће бити отворен 1. августа 2014. а ми Вас позивамо на његово свечано отварање“, рекао је представник музејског комплекса „Царско Село“ Алексеј Рогатњев. На састанку је размотрена и идеја изградње споменика војницима Првог светског рата у Москви. „Већ смо покренули поступак око споменика херојима Првог светског рата и јуче је одређено место где ће се он налазити. Изабрали смо дивно место на Поклоној гори, најбоље за такав споменик. Мислим да ћемо до 1. августа 2013. конкурс привести крају и представити најбоље радове“, саопштио је министар културе РФ Владимир Медински на састанку.
УКРАТКО
Венецуелански председник Уго Чавес, који је Русији „отворио врата Латинске Америке“, ући ће у историју због покушаја да створи „социјализам 21. века“.
Реконструкција „Рат 1916. године“ у оквиру Међународног војнопатриотског фестивала у Солнечногорску
Председник Владимир Путин, вицепремијер Дмитриј Рогозин и министар културе Владимир Медински подржавају враћање из заборава хероја великих ратова 20. века.
In memoriam Преминуо Уго Чавес
Уго Чавес приликом једне од својих посета Русији
© РИА „НОВОСТИ“
БРИКС и темељи новог поретка сваки члан БРИКС-а има своје јаке стране: Кина има економију, Бразил има ресурсни и еколошки потенцијал, Индија демографски и научни, док је ЈАР капија афричког континента. Снагу Русије аутори виде у њеној политичкој и војној моћи. Уједно, чланством у БРИКС-у свака од ових земаља остварује своје сопствене циљеве. „Русија сматра да ће у БРИКС-у моћи знатно да оснажи свој ‘преговарачки потенцијал’ и повећа могућности лобирања својих интереса и иницијатива на међународној сцени“, каже се у документу. Тренутно се БРИКС бави првенствено економијом. Међутим, како следи из извештаја, Москви иде у прилог да ова организација добије на политичкој тежини. Њен највећи домет би био прелазак од хегемоније САД на „полицентрични поредак у свету“. При томе се у извештају у више наврата понавља став да је недопустиво мешање у унутрашње послове
других држава и коришћење међународних институција (пре свега Савета безбедности УН) за смену режима који некоме нису по вољи. Такав став и иначе у последње време фигурира практично у свим спољнополитичким документима РФ. У сфери економије Русија и њени партнери, по мишљењу састављача извештаја, треба да теже
Највећи успех БРИКС-а би био прелазак од хегемоније САД на „полицентрични поредак у свету“ реформисању „застареле валутно-финансијске архитектуре“ и „успостављању демократичнијег и праведнијег међународног економског режима“. Документ говори и о противречностима унутар БРИКС-а. Као „мине са одложеним дејством“ помињу се следећа питања: проширење Савета безбедности УН (Русија и Кина су
AP
НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1
Русија се залаже за јачање политичке снаге БРИКС-а
његове сталне чланице, а Индија, Бразил и ЈАР нису), територијални спорови између Кине и Индије, ривалитет чланица за сировинске ресурсе, разлике у њиховим приступима решавању проблема измене климе, као и противречности везане за питања трговине. Међутим, по мишљењу аутора једно је сигурно: Москва може да „деак-
тивира“ те мине. „Русија има снаге да уз помоћ свог ауторитета стимулише партнере из БРИКС-а да превазиђу спорове“, наводи се у документу. Аутори сматрају да је неопходно створити стални секретаријат БРИКС-а и банку за развој (са оснивачким капиталом од 50 милијарди долара и седиштем у Москви), банку за
међународне обрачуне земаља БРИКС-а (за плаћања у националним валутама) и специјални антикризни фонд (од 240 милијарди долара). Чланице могу заједнички да решавају проблеме у сфери безбедности и екологије. У циљу повећања „друштвеног и међуцивилизацијског потенцијала“ организације предлаже се да у њу буде примљена нека исламска земља (нпр. Индонезија или Турска). Аутори документа су, међутим, уверени да ће се Запад постарати да спречи реализацију ових планова, јер он у БРИКС-у види супарника и чини све како би тој организацији онемогућио да се учврсти на светској сцени. „Владајући кругови САД и ЕУ најрадије практикују селективно партнерство са земљама ‘петорке’ и уздају се у стимулисање неслагања међу чланицама групе и кочење процеса јачања БРИКС-а“, упозоравају аутори. По свему судећи, документ који су припремили за владу РФ управо има задатак да то онемогући.
Према резултатима независног истраживања које је спровела комисија Међународног савета аеродрома, московски аеродром „Шереметјево“ проглашен је за најбољи аеродром у Европи по квалитету опслуживања путника. „Шереметјево“ ће и даље проширивати асортиман услуга за путнике. Код терминала „Аероекспреса“ постављене су скајп-кабине. У њима се налазе „тачскрин“ монитор, звучници и видео-камера.
Нови Зеланд корак ближе Царинској унији Преговори које Нови Зеланд води са Русијом и другим земљама Царинске уније (Белорусијом и Казахстаном) о увођењу зоне слободне трговине прелазе у практичну раван. Завршене су консултације о укључивању новозеландских предузећа испоручилаца меса и млека у регистар предузећа која имају право да испоручују своје производе у целокупан регион Царинске уније.
СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ОРГАНИЗАЦИЈА „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ЛИСТОВИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR И EUROPEAN VOICE, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • NAVBHARAT TIMES И THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • MAINICHI SHIMBUN, ЈАПАН • GLOBAL TIMES, КИНА • SOUTH CHINA MORNING POST, КИНА (ХОНГ КОНГ) • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА HTTP://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА.
РУСКА РЕЧ
Погледи
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
03
КАКО ЈЕ ИРАК ИЗМЕНИО НАШ СВЕТ? Фјодор Лукјанов ПОЛИТИКОЛОГ
АД су 20. марта пре тачно десет година отпочеле велику ратну кампању у Ираку без одобрења Савета безбедности УН. Инвазија на Ирак је имала за циљ да покаже како Америка може да контролише светске процесе и да у случају потребе мења њихов ток, али је резултат био управо супротан. Погинуло је неколико десетина хиљада Ирачана. Што се тиче Американаца, они су изгубили неколико хиљада људи, и то не за време муњевите војне акције, него у процесу „националне изградње“ током наредних година. Свргавање Садама Хусеина завршило се тако што сада највећи утицај на Багдад има Иран, најљући непријатељ САД. Потрошене су стотине милијарди долара, што је само допринело да ионако велики економски проблеми постану још већи. Поверење у Америку је пољуљано, независно од тога да ли су званичници свесно лагали када су тврдили да Хусеин поседује „оружје за масовно уништење“, или су од силне жеље искрено у то веровали. Са гледишта неширења оружја за масовно уништење ефекат је такође супротан: они који су се тада двоумили у погледу стварања нуклеарног оружја сада су уверени да треба пожурити, јер само „Бомба“ може гарантовати да нећеш завршити на вешалима. „Демократизација“ Блиског Истока насилно је започета у Ираку, а затим је стихијно прерасла у „арапско пролеће“, што је обесхрабрујуће, јер се сви нови режими ослањају на расположење већине и сви су ан-
НИЈАЗ КАРИМ
С
тизападно настројени. Све су то општепознате чињенице и готово да их не оспоравају чак ни они који су пре 10 година поздравили ослобађање од „најсуровијег светског диктатора“. Погледајмо, међутим, рат 2003. из другог угла, тј. кроз призму последица које је он донео светском систему. Пре свега, он је ослабио самопоуздање САД, које су уочи ирачког рата (најпре у шоку од терористичких напада 11. септембра, а затим у стању свеопште мобилизације) озбиљно почеле да се позиционирају као светска империја. Садашња Обамина уздржаност (релативна, али ипак необична за једног америчког председника) упра-
во је плод осмишљавања ирачког искуства. Захваљујући ирачком рату Савет безбедности УН се вратио у међународну политику. Када су САД процениле да им више није потребно одобрење највишег органа, изгледало је да је тиме стављена тачка на политичку улогу УН, и да моћне и самоуверене државе убудуће једноставно неће на њих обраћати пажњу. Али убрзо се показало да свако деловање наилази на непремостиве факторе уколико нема легитимитет који даје само Савет безбедности. Може неко регрутовати „коалицију добровољаца“ уместо НАТО-а, као што је учинио До-
на смо неколико пута имали прилике да видимо како процедуре у оквиру УН помажу да се изађе из наизглед безизлазних ситуација. Захваљујући ирачком рату постале су уочљивије политичке разлике између двеју обала Атлантика. Водеће земље Европе су одбиле да учествују у том рату. Наравно, после десет година се не може рећи да је тиме озбиљно уздрмано трансатлантско јединство, јер је ондашње заоштравање односа у међувремену заборављено (а у Америци је тада чак било позива да се бојкотује све што има везе са Француском). Па ипак, постало је јасно да НАТО неће вршити функцију
налд Рамсфелд, тадашњи министар одбране САД, али правни вакуум ипак паралише све такве активности. Без формалног одобрења овлашћеног органа може се збацити неки режим, али се уместо њега не може изградити нешто што би било стабилно. Вашингтон је већ за време Џорџа Буша морао да преиспита свој однос према структурама УН, које је био почео да третира као бесмислени баласт. Савет безбедности и друге институције Уједињених Нација нису идеални механизми, и као такве их многи критикују, али још увек нико није понудио неко практичније и темељније решење. За протеклих 10 годи-
светског полицајца, јер већина његових чланица или уопште нису спремне за тако нешто, или би њихово учешће у тој улози било симболично. Наставља се потрага за новом мисијом алијансе, и чини се да она у последње време почиње да се позиционира као регионална војна организација која решава задатке у непосредној близини првобитне, евроатлантске зоне своје одговорности. За Русију то није много добра вест, јер засада је та „непосредна близина“ концентрисана на југу, али постоји и њен источни правац. Утешно је што су војне могућности Европе све мање, а пажња Америке је све више усмерена на Азију. За руско руководство је ирачки рат постао прекретница из два разлога. Прво, он је веома снажно пољуљао веру у далековидост, срачунатост и рационалност западне политике. У Москви се од самог почетка говорило да таква авантура неће донети ништа добро, и испоставило се да је то било тачно, али Бела кућа се ни на шта није обазирала. Друго, заузет је курс на јачање сопствених могућности, тако да ће Русија сада спремно дочекати сваку евентуалну ситуацију. Моћници раде шта хоће и немају никаквог респекта према међународном праву. Зато и Русија полази од тога да је могућ развој ситуације у било ком правцу, тако да треба бити опрезан и спреман на све. То није стратегија, него тактика, и такав приступ ће бар неко време моћи да функционише. Аутор је председник председништва Савета за спољну и одбрамбену политику и главни уредник часописа „Русија у међународној политици“.
Јевгениј Шестаков ПУБЛИЦИСТА
ојни удар НАТО-а на Југославију, који је почео 24. марта пре 14 година, био је први случај правног нихилизма у међународним односима после Другог светског рата. Агресија Алијансе на суверену државу извршена је без резолуције Савета безбедности УН, само на основу геополитичких интереса нападача, тј. била је у супротности са нормама међународног права и никакви хуманитарни разлози нису је могли оправдати. Да ли је Русија 1999. могла да спречи бомбардовање Југославије? Данас видимо да НАТО не примењује војну силу против Дамаска. Таква уздржаност НАТО-а према конфликту на Блиском истоку у свету се често објашњава јачањем позиције Русије на међународној сцени и њеном војнотехничком
B
сарадњом са режимом Башара Асада. Из тога се даље изводи закључак да је Москва и пре 14 година могла спречити напад на Југославију, само да је њена реч тада имала политичку тежину коју има данас. По мом мишљењу, такви закључци су погрешни. Правни нихилизам у свету је данас већи него у време када је бомбардо-
Правни нихилизам у свету је данас већи него у време када је бомбардована Југославија вана СРЈ. Формално гледано, европске земље које подржавају идеју испоруке оружја сиријским побуњеницима не ризикују ништа. Оне имају право вета у Савету безбедности, имају огроман утицај у Бриселу и не морају да мисле о томе хоће ли против њих бити уведене санк-
ДОДАТАК „РУСКА РЕЧ“ ФИНАНСИРА, УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“ (МОСКВА, РУСИЈА). ИНТЕРНЕТ-СТРАНИЦА: RUSKAREC.RU * EMAIL: EDITOR@RUSKAREC.RU * ТЕЛЕФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕСА: УЛ. ПРАВДЫ 24, Д. 2, МОСКВА 125993, РОССИЯ. ЈЕВГЕНИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕКТОР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ ГЛАВНИ УРЕДНИК ДОДАТАКА RBTH ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ ИЗВРШНИ УРЕДНИК ЗА ЈУЖНУ И ИСТОЧНУ ЕВРОПУ * НИКОЛА ЛЕЧИЋ ГОСТУЈУЋИ УРЕДНИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ * ИРИНА РЕШЕТОВА УРЕДНИК ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦЕ „РУСКЕ РЕЧИ“ * ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА, ИВАН НИКОЛАЈЕВ АСИСТЕНТИ СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ * МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, МИША ЂУКАНОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ ПРЕВОДИОЦИ * АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ ДИРЕКТОР ФОТОГРАФИЈЕ * НИКОЛАЈ КОРОЉОВ ФОТОГРАФИЈА * МИЛА ДОМОГАЦКА ДИРЕКТОР ОДЕЉЕЊА ПРЕЛОМА И ДИЗАЈНА * АНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИЗАЈН * ИЉА ОВЧАРЕНКО ПРЕЛОМ
ције због непослушности. Ако оне одлуче да испоручују оружје сиријским побуњеницима, ни Русија ни Кина неће моћи да их спрече дипломатским средствима, иако се и једна и друга јавно противе милитаризацији сиријског конфликта. Уосталом, ако би НАТО одлучио да у Сирији изврши војну операцију сличну оној која је извршена у Либији против режима Моамера Гадафија, Москва ни тада не би била у стању да заустави агресију дипломатским средствима у оквиру постојећих међународних институција. Наравно, нема ни говора о учешћу руских оружаних снага у сиријском оружаном конфликту на страни Башара Асада. Таква авантура је незамислива чак и као претпоставка. Па ипак, руководство НАТО-а демонстрира присуство здравог разума и не меша се у сиријски конфликт. Чланице блока су свесне да чак и посредно учешће Алијансе у сиријским догађајима, уколико би се одви-
јало мимо међународних институција, може да постане доказ неефикасности тих структура у кризним ситуацијама и да их потпуно уништи. Мешање НАТО-а у грађански рат у Сирији подстакло би трку у наоружању у целом свету и приморало би многе земље које нису у западном блоку да размишљају о стварању нуклеарног оружја као најбоље заштите свог суверенитета. Уверен сам да се Алијанса уздржава од напредовања у сиријском правцу управо зато што сагледава све поменуте последице, а не зато што се боји евентуалног војног сукоба са Русијом. Иако се о историји не може размишљати по принципу „шта би било кад би било“, слободан сам да претпоставим да се Москва за време догађаја у Југославији 1999. не би одлучила на директан сукоб са Западом чак и да је имала знатно већи међународни утицај. Сматрам да је погрешно повлачити паралеле између садашњег стања
СЕРГЕЈ ЈОЛКИН
КАКО ЈЕ АГРЕСИЈА НАТО-А НА СРЈ ИЗМЕНИЛА НАШ СВЕТ?
у Сирији и онога што се догађало у Југославији 1999, јер та два конфликта се разликују и по својој природи, и по силама које су са њима повезане, и по својим геополитичким последицама. Ако се између ових конфликата може повући нека паралела, онда је то доследна позиција Русије, која се у оба случаја на свим међународним форумима залагала за дипломатско решење унутрашњих проблема суверених држава, иако је сматрала да њене оружане снаге не могу бити коришћене за заштиту конкретних режима,
ЗА ОГЛАШАВАЊЕ У ОВОМ ДОДАТКУ МОЛИМО ВАС ДА СЕ ОБРАТИТЕ ЈУЛИЈИ ГОЛИКОВОЈ, ДИРЕКТОРУ ОДЕЉЕЊА ЗА ОДНОСЕ СА ЈАВНОШЋУ: JULIA.GOLIKOVA@RBTH.RU. © 2012–2013 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“: АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО ПРЕДСЕДНИК РЕДАКЦИЈСКОГ САВЕТА, ПАВЕЛ НИГОИЦА ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР, ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН ГЛАВНИ УРЕДНИК. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.
било да се ради о Слободану Милошевићу или о Башару Асаду. Москва је увек доследно апеловала на партнере да се грађански конфликти у трећим земљама решавају на основу међународног права, путем преговора, сматрајући да је контрапродуктивно уништавати међународне институције које су после Другог светског рата створене управо у циљу спречавања нових конфликата. Аутор је главни уредник спољнополитичке редакције и модератор Дискусионог клуба „Росијске газете“.
ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА
EDITOR@RUSKAREC.RU
04
РУСКА РЕЧ
Образовање
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
УНИВЕРЗИТЕТИ МОСКОВСКИ ДРЖАВНИ УНИВЕРЗИТЕТ ЈЕ ЈЕДИНА ШКОЛА У РУСИЈИ КОЈА ЈЕ ДАЛА 11 НОБЕЛОВАЦА. ЊЕГОВО ЦЕНТРАЛНО ЗДАЊЕ ЈЕ ПРАВИ СИМБОЛ МЕСТА КОЈЕ ЈЕ ОБРАЗОВАЊЕ ИМАЛО У СССР-У
НАЈВИША ШКОЛА НА СВЕТУ Славно централно здање Московског државног универзитета, гигантски симбол совјетског класицизма, највиша је зграда на свету посвећена образовању.
Универзитетска библиотека Библиотека Московског државног универзитета, отворена 1755, преко сто година је била једина општа, бесплатна и јавна библиотека у Москви. Данас њен јединствени фонд садржи 10 милиона књига, рукописа и периодичних издања. Њене услуге користи око 65 хиљада читалаца.
КУЛ Ь ТУРА.РФ
Студентско позориште
ALAMY/LEGION MEDIA
Московски државни универзитет „Ломоносов“ је најпознатија и најугледнија образовна институција у Русији и бившем Совјетском Савезу. То је прва високошколска установа у руској историји у коју су могли да се упишу млади талентовани људи без обзира на социјални статус и имовинско стање. Прва генерација студената примљена је 1755, за време царице Јелисавете Петровне, млађе ћерке Петра Великог. После смрти цара Петра, који је реформисао многе сегменте руског друштва, наступила су тешка времена за „младе“ образовне установе у Русији. Кључне позиције у Академији наука и на Петербуршком универзитету заузели су странци, који нису били много заинтересовани за развој руске науке. Била је неопходна национална високошколска установа како би развој науке у Русији добио потребан подстрек и подршку. Покретачка снага у стварању такве институције био је велики свестрани научник и ерудита Михаил Ломоносов. Он је осмислио амбициозни пројекат оснивања универзитета за надарене студенте. Показало се, међутим, да остварење ове идеје није једноставно. Наиме, чиновници су љубазно али упорно одбијали његов предлог. На крају је Ломоносов морао да се послужи лукавством и примени „заобилазни маневар“ — предао је пројекат и статут универзитета Ивану Ивановичу Шувалову, миљенику царице Јелисавете Петровне. Шувалов је био утицајан дворски човек, префињен и ин те ли гентан. Имао је жељу да се прослави као мецена и успео је да од Сената издејствује одобрење статута који је предложио Ломоносов. Јелисавета Петровна је
Студенти Московског универзитета су 1756. одиграли прву представу. Једна од трупа школованих на Универзитету чинила је основу за формирање Царског московског позоришта, претходника Бољшог театра.
Московски државни универзитет данас има 380 катедри и 40000 студената и постдипломаца
25. јануара 1755. потписала указ о оснивању Царског московског универзитета (узгред, отуд потиче традиција да се „Татјанин дан“ обележава као дан студената). Универзитет се у почетку налазио на Црвеном тргу (на месту где је данас Историјски музеј). Основана су три факултета: филозофски, медицински и правни. На универзитету су поштовани врло демократични принципи, делимично захваљујући томе што је и сам Ломоносов био самоникли таленат пореклом „из нижих слојева“ са руског Севера. Студенти су могли бити пореклом из свих слојева (осим кметова), уз услов
да положе неопходне пријемне испите. Предавања су држали најбољи професори, свако је могао да их посећује, тако да се често окупљао велики број слушалаца. Оваква демократичност била је узрок брзог развоја ове образовне установе. У 19. веку расте број факултета, а средином 19. века наставу је похађало преко 1000 студената. С обзиром да је зграда универзитета врло брзо постала тесна, за одржавање наставе је најпре изнајмљен, а затим купљен дворац кнеза Рјепина у Моховој улици, а затим и још шест племићких кућа. Царица Катарина Велика издваја 1785. из државне благајне 125 хиљада рубаља за изградњу нове зграде универзитета према пројекту архитекте Матвеја Казакова. Нажалост, првобитно здање није се сачувало до данас. Универзитет је током Наполеонове инвазије на Русију изгорео у пожару септембра 1812. заједно са музејем, библиотеком, умет ни чким драгоцености ма и
научним експонатима. Међутим, већ 5 година касније започело је обнављање изгореле грађевине, од које је био преостао само костур. Средства за обнову универзитета сакупљана су широм света. Студије на Царском московском универзитету биле су захтевне и занимљиве, како сведоче тадашњи студенти. Предавања су почињала у девет ујутро, а дневни распоред се састојао од седам двочаса. Факултети нису били тако строго подељени као данас. Студенти су могли да похађају предавања познатих професора из различитих области. Међутим, убрзо су се у Русији почели одвијати драматични догађаји. Наступила је Октобарска револуција и дошло је до дубоке промене политичког уређења. Све то се битно одразило на уређење и званичну оријентацију универзитета. Треба напоменути да је унутар наставног колектива дошло до озбиљне поделе на оне који су подржавали новонастале промене и оне ко ји су били про тив њих.
Студенти и професори који нису прихватали нову политичку власт морали су да напусте универзитет. Поред тога, под притиском нове власти обустављен је рад у свим оним правцима филозофије
РУСКА РЕЧ
Образовање
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКАЈА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
Московски државни универзитет „Ломоносов“
05
СЕДАМ СЕСТАРА
Комплекс зграда Московског универзитета на Воробјовим горама
ископано
узидано
монтирано
7 милиона кубних метара земље
180 милиона цигала
преко 53 хиљаде металних конструкција
Мичуринс ки проспект
Универзитетски проспект ог Вернадск Проспект
Један од највећих универзитета на свету, 1. Централно здање предводник образовања и науке Русије и 2. Физички факултет 3. Хемијски факултет бившег СССР-а. Указ о оснивању Москов4. Научно-истраживачки ског универзитета потписала је царица Јелирачунарски центар 5. Први хуманистички блок, савета Петровна у јануару 1755. Централно благајне, авио-компанија здање МГУ је од 1953. до 1990. било најви6. Други наставни блок ша зграда у Европи. При изградњи нове грађевине је
Ломоносовски проспект
набављено
7. Трећи наставни блок 8. Биолошки и геолошки факултет 9. Факултет за стране језике и Факултет за општу медицину 10. Ботаничка башта 11. Спортски терен 12. Стадион 13. Стадион за бејзбол 14. Школа јахања 15. Зграда са три сале 16. Трпезарија бр. 8
Осим МГУ, постоји још шест „Стаљинових небодера“
17. Трпезарија бр. 10 18. Споменик Михаилу Васиљевичу Ломоносову 19. Споменик Ивану Ивановичу Шувалову 20. Интелектуални центар — Фундаментална библиотека 21. Наставни блок бр. 1 22. Медицински центар 23. Блок у изградњи
Термометар 150 хиљада комада намештаја 1 m 40 cm Дужина једног зрна у класу
Барометар
Шиљак
Михаил Васиљевич Ломоносов
Часовници
Први руски природњак светског гласа, ерудита, хемичар и физичар. Израдио је пројекат Московског универзитета.
На свакој кули се налазе по два часовника: Источни, Северни, Јужни и Западни. Пречник бројчаника износи 8 m 74 cm
маса 12 тона На грађевини се налазе највећи барометар и термометар на свету. Њихов пречник је једнак пречнику часовника
Стамбена зграда на Котељничком кеју (1938–52), 176 m. Има 700 станова, неколико продавница, пошту и биоскоп.
Дужина: 493 km
електричне мреже за осветљење
240 km
мреже централног грејања
173 km
водоводне мреже
Оснивање
Нова зграда
Формирана су три факултета: филозофски, правни и медицински
Одлука Савета министара СССР-а бр. 803 „О изградњи нових зграда на Лењиновим горама“ (1700 m3 простора, висине најмање 20 спратова у централном делу)
Централно здање Московског државног универзитета је највиша зграда на свету посвећена образовању
Добитници награда Књиге
Отварање
Реновирање
При универзитету су у Моховој улици отворене штампарија и универзитетска библиотека. Започиње издавачка делатност у Русији
Свечано отварање главне зграде Универзитета на Воробјовим горама
Завршен „Ремонт-2000“, пројекат уређења фасаде централног здања
и историје који нису били у складу са учењем револуције. Упркос свим овим искушењима, Московски универзитет је задржао водећу позицију у високом школству. Већ 1934. студенти Московског државног универзитета бране прве докторске дисертације. Међутим, чим је процес студија почео да се враћа у нормалу, поново су наступила тешка времена. У Другом светском рату преко пет хиљада студената и наставника одлази на фронт. Образовна делатност се привремено обуставља. Мада је већ у првим послератним годинама образовање поново значајно напредовало, осећао се велики недостатак научних кадрова и квалификованих стручњака. На дан прославе 800-годишњице оснивања Москве, 1947, отпочела је реализација осам великих грађевинских пројеката на Воробјовим горама. Међу њима је био и нови комплекс зграда Московског универзитета са централним небодером. Управо то централно здање универзитета, грађено од 1949.
Министарство спољних послова (1948–53), 172 m. Уместо петокраке звезде на врху има огроман грб СССР на висини од 114 m. Филдсова медаља — 6
3
ЧИЊЕНИЦЕ О МОСКОВСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ
1
Доктор физике и математике, академик РАН и њен потпредседник Виктор Садовничиј од 1992. је ректор МГУ. Раније је ова функција била изборна, а од 2009. ректора бира председник Русије на пет година.
Нобелова награда — 11
2
Осим великог централног здања, Московски државни универзитет има на располагању преко 600 зграда и објеката. Њихова укупна површина износи око милион квадратних метара.
3
Московски универзитет није од почетка носио име Михаила Ломоносова. Оно је његовом називу додато 1940. Током свог дугог постојања Московски универзитет је 12 пута мењао званично име. Хотел „Украјина“ (1953–57), 206 m (са шиљком). Данас је у овом здању смештен хотел „Редисон Ројал“.
до 1953, постало је његов симбол. Већ 50-их година завладала је права грозница полагања пријемних испита за упис на Московски универзитет. Буџет је био пет пута већи него у предратном периоду, што је омогућило опремање научних лабораторија и слушаоница, отварање нових факултета и специјализованих лабораторија. Отварају се психолошки факултет, факултет за информатику и кибернетику, први геолошки факултет у Русији и Инстутут за источњачке језике. Москов ски државни универзитет данас има 39 факултета, 15 научнои-
страживачких института, 4 музеја, око 380 катедри и 40.000 студената и постдипломаца. МГУ је једини универзитет у у Русији који је дао 11 добитника Нобелове награде. Универзитет „Ломоносов“ данас спа да ме ђу три високошколске установе у Русији које има ју
посебан статус, јер су указом председника Русије 2008. стекле академску независност која им даје право да самостално постављају своје образовне стандарде и развијају програме. По броју радова у водећим научним часописима МГУ заузима прво место у Русији. Последњих година универзитет је реализовао читав низ нових програма: отворени су нови факултети, лабораторије и катедре; покренути су но ви образов ни програми и започета научна истраживања у 30 међуди сци плинарних програма.
Стамбена зграда на Кудринском тргу (1948–54), 156 m. Има преко 450 станова и подруме спојене са великим склоништем.
Здање на Тргу Црвене капије (1947–52), 138 m. Данас се овде налазе „Корпорација Транстрој“ и станови.
LORI/LEGION MEDIA (7)
Хотел „Лењинградски“ (1949–54), 136 m. Данас се у њему налази хотел „Хилтон Москоу Лењинградски“.
06
РУСКА РЕЧ
Економија
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
ПИТАЊА И ОДГОВОРИ
IT стручњак као идол младих Заменик министра за везе Марк Шмуљевич говори о томе шта треба учинити да IT постане водећа „несировинска“ грана индустрије и о томе шта странци могу да науче од Руса.
ЛИЧНОСТ
Марк Шмуљевич
За последњих 10 година раст из воза обезбеђивали су гиганти попут „Лабораторије Ка сперског“ или ABBYY. Постоји ли потражња за производима руских компанија сред ње величине или старт-ап компанија? Раст извоза је условљен и развојем аутсорсинга, а њиме се у Русији баве и компаније средње величине. Протеклих година је било успешних пројеката у области софтверских производа. То су, на пример, Ecwid (платформе за e-commerce које успешно раде са Фејсбуком), „Прогноза“ (аналитички системи за предузећа), Diasoft (аутоматизација банкарских система и система осигурања) и многи други производи који
PRESS PHOTO
JЕЛЕНА ШИПИЛОВА
Извоз софтвера из Русије
GETTY IMAGES/FOTOBANK
Господине Шмуљевич, Министарство за везе планира да подигне IT индустрију на ниво који ће по обиму извоза бити једнак војној индустрији. У којим вре менским оквирима се то може реализовати? Почетком 2000-их је извоз софтвера из Русије износио свега 200–300 милиона долара годишње, а 2012. је по различитим проценама достигао 4 милијарде. У последњих неколико година темпо раста је у просеку износио око 20% годишње. Русија је 2012. продала другим земљама оружје у вредности од око 15 милијарди долара. Ако се створе повољни услови, за неколико година ћемо се приближити тим бројкама и у IT сегменту, без обзира на то што ће извоз оружја, како се очекује, бити у порасту. Па ипак, увећање извоза софтвера није само по себи циљ. То је пре свега показатељ хармоничног развоја информационих технологија.
Марк Шмулевич (1982) у Влади РФ одговара за развој IT сектора. Од 2009. до 2012. био је на челу одељења за развој бизниса О.А.Д. „Руски космички системи“. Оснивач је и члан савета директора ДОО „Руснавгеосет“, првог заједничког руско-америчког предузећа у сфери сателитске навигације, и уједно је извршни директор за развој Руског квантног центра.
НАТАЛИЈА МИХАЈЛЕНКО
успешно конкуришу на светском тржишту. Све су то биле старт-ап компаније, али сада оне већ чине перспективан сегмент тржишта информационих технологија. Питање је само да ли ће те компаније бити заинтересоване да остану у Русији, или ће преместити своје седиште у неку суседну земљу или Америку. Како задржати те компаније у отаџ бини? Постоје два пакета институционалних мера који су најважнији за развој IT индустрије: повољан порески режим и развој кадрова. У нашој земљи ће до 2017. бити на снази пореске олакшице за предузећа у којима је 90% делатности везано за IT. Она плаћају порез од 14% уместо уобичајених 30%. То, међутим, није довољно ако желимо да задржимо ранији темпо раста. Сада радимо на томе да трајање пореских олакшица продужимо до 2020. Важно је
да држава у том погледу буде доследна. У неким земљама постоји чак мораторијум на „неочекивано“ погоршање услова опорезивања. За стабилност индустрије је битно да компаније буду сигурне да се правила игре неће нагло променити. На светском тржишту се сматра да руски програмери ла ко ре шавају задатке које не успевају да реше ни кинески, ни индијски, ни амерички стручњаци... Они од нас могу да науче шта значи „мућнути главом“. Управо је у томе наша предност и она покреће руски сегмент аутсорсинга. Ми припремамо квалитетне компјутерске инжењере, али је њихов број мали. Данас у Русији мање од 1% запослених ради у IT сектору. У САД тај показатељ износи 4%, а у европским земљама преко 3%. Министарство за везе треба озбиљно да ради на популаризацији професије. На 10. Кра-
снојарском економском форуму, који је недавно одржан у Сибиру, организовали смо округли сто посвећен кадровском проблему у IT сегменту. На заседању су учествовали представници IT бизниса, од старт-ап компанија до Јандекса и Мајкрософта, као и велики корисници IT услуга: Збербанка, Светска банка и др. Тамо су
Фејсбука, Твитера и Дропбокса објашњавају важност учења програмирања. Да ли ми мо жемо да урадимо нешто слично? Нећемо баш копирати Американце, али нешто обавезно треба радити и у Русији. Видео-клипови су само један од многих метода који могу бити ефикасни. Наш глобални задатак је да IT стручњак постане симбол генерације, а да би се то постигло треба приказивати на телевизији емисије о овој области, причати у школама о перспективама које нуди ова професија, организовати сусрете са успешним IT стручњацима, можда снимити и ТВ серију са програмером у главној улози.
Русија ствара квалитетне компјутерске инжењере, али сада мање од 1% запослених ради у IT сектору усвојени неки постулати које ми већ почињемо да реализујемо. На пример, посвећујемо већу пажњу такмичењима у програмирању.
Да ли сте се у планирању развоја IT индустрије ослањали на искуство земаља које су успе шне у тој области? Нажалост, туђе искуство се не може тек тако преузети и применити у Русији. Ми имамо мно-
Недавно су Американци на YouTube поставили видео-клип у коме инжењери Мајкрософта,
го тога што је само нама својстве но, имамо специфичне подводне стене. Али свакако пажљиво пратимо и искуство других земаља. На пример, у Индији је покренут процес либерализације законодавства везаног за валутне операције и опције, и ми анализирамо њихово искуство. Валутне опције код нас још увек не представљају ефикасно средство мотивације. Ми се ослањамо на искуство других земаља у поступку за правну заштиту проналазака руских компанија, тако да у појединим правцима (у патентним ратовима, на пример) имамо предност у том смислу што смо ухватили залет са намером да сустигнемо конкуренцију. У области инфраструктуре већ размењујемо са Сингапуром и Израелом искуство стварања на учно-технолошких паркова. Има много тога што у Русији треба побољшати када је реч о информационим технологијама.
Украјина и Србија: две уније и две одлуке Може ли Србија рачунати на чланство у Царинској унији (ЦУ) у оквиру Евроазијског економског простора, а да уједно претендује и на чланство у Европској унији? JЕКАТЕРИНА ЗАБРОДИНА
После недавне посете Томислава Николића Белорусији (11– 12. марта) почеле су приче о томе да би се Срби могли придружити евроазијском тржишту. Белоруски председник Александар Лукашенко позвао је Србију да активира трговинску и економску сарадњу са земљама Царинске уније (Русијом, Белорусијом и Казахстаном), а Николић је са своје стране потврдио да би то било у интересу његове земље. Али у којој мери би таква интеграција могла бити реализована? Званичници земаља чла-
ница Царинске уније у више наврата су говорили о томе да су врата овог савеза увек отворена. Жељу да се прикључе ЦУ изражавале су чак и удаљене земље као што су Вијетнам, Сирија и Нови Зеланд. Што се тиче Србије, она је пре неколико година склопила билатералне споразуме о слободној трговини са Москвом (28. августа 2000), Минском (31. марта 2009) и Астаном (7. октобра 2010). Међу трговинским партнерима Београда Русија по извозу заузима друго место, а по увозу је на петом месту. Економске везе двеју земаља су веома тесне, и игра по јединственим правилима би значила подизање сарадње на знатно виши ниво. Предности таквог потеза су очигледне. За извезену робу се не плаћају акцизе и ПДВ, што
свакако иде у прилог и произвођачима и потрошачима, који добијају могућност да по нижим ценама купују робу произведену у земљама Царинске уније, с обзиром да је та роба ослобођена царине. Али, оживљавање реалног сектора економије, раст
Руско руководство се већ изјаснило да статус посматрача у ЦУ не може заменити пуноправно учешће бруто домаћег производа и робне размене са другим чланицама Уније — све је то само једна страна медаље. Постоји и друга страна. Тешко да је такав сценарио прихватљив за Србију, будући да она као главне економске партнере у иностран-
ству и даље види земље Европске уније, поготово Немачку и Италију. Поред тога, иако суседне балканске земље још увек нису постале чланице ЕУ, ипак је тежња ка уједињеној Европи њихов апсолутни приоритет. Србима никако не би одговарало да остану изоловани у свом региону. Званични Београд је одлучан у намери да издејствује чланство у ЕУ. Као што је познато, Србија је у марту 2012. званично добила статус кандидата за чланство и преговори могу да почну већ овог лета. Хоће ли Срби моћи истовремено да рачунају на тешњу интеграцију са алијансом која се формира око Москве? Одговор Брисела на то питање је категоричан: неће моћи. То се добро види на примеру Украјине, која стриктно мора да се „определи за Исток или за Запад“, тј. да изабере Москву или Брисел. Кијев би, као што је познато, желео да потпише са ЕУ споразум о асоцијацији и зони слободне трговине, али европски функционери су поставили ултиматум по коме Украјина између осталог има и обавезу да се одрекне свих планова о учешћу у Царинској унији. Између ова два модела постоји и трећи, средишњи, који
REUTERS
Царинска унија Кијев и Београд морају да бирају између ЕУ и ЦУ
И украјински председник и опозиција сматрају да „Европа нема алтернативу“
сада украјинске власти активно лобирају. Оне су заинтересоване да у Царинској унији добију статус посматрача са саветодавним правом гласа. Експерти, међутим, упозоравају да такав формат сарадње неће донети никакве реалне економ-
ске предности. Уосталом, руско руководство се већ изјаснило у том смислу да формула „3+1“ не може заменити пуноправно учешће у пројекту. По свему судећи, ни Београд не би имао већег успеха ако би се одлучио за такав приступ.
РУСКА РЕЧ
Војска
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
07
Војна служба У руској војсци се увек поштовао прећутни договор: нежнији пол треба, колико год је могуће, штитити од опасности
JУРИЈ ГАВРИЛОВ
Рускињама у војној служби никада званично није било забрањено да учествују у борбеним дејствима, као што је то био случај у америчкој војсци. У руској војсци нема поделе на „борбене“ и „неборбене“ задатке у зависности од пола. Ако дама носи еполете, командир има право да је пошаље у јуриш или у ров на првој борбеној линији. У последње време жене пролазе кроз исту војну обуку као и мушкарци, а она обухвата гађање из ватреног оружја, бацање бомби, управљање моторизованом техником и вежбе суочавања са тенком. Даме носе униформу као и остали војници, али ни на полигонима не заборављају да се благо нашминкају. Командири углавном допуштају то одступање од прописа. Ни у осталим сферама војног живота оне немају никаквих олакшица. У патролу и на дежурства жене одлазе исто као и мушкарци. Од њих се захтева строго поштовање правила службе. За преступе их ипак не кажњавају притвором и не терају их да под пуном ратном опремом трче неколико круго-
Даме чак ни на полигонима не заборављају да се благо нашминкају и ставе минђуше. Командири углавном допуштају то незнатно одступање од прописа
Шта и у ком броју раде жене у Војсци РФ?
НАТАЛИЈА МИХАЈЛЕНКО
ва око стадиона. Ово последње се доста често практикује у војсци САД. Међутим, у руској војсци се увек поштовао прећутни џентлменски договор: нежнији пол треба, колико год је могуће, штитити од опасности, нарочито у ситуацијама опасним по живот. Пошто Министарство одбране РФ није издало ни једну наредбу по којој би даме биле ослобођене од слања у рат, оне су са својим јединицама и штабовима одлазиле у области где су постојали оружани сукоби. Па ипак, у борбеним формацијама практично нису виђене жене војници или официри. Поштовано је поменуто правило: жена може да служи у штабу, да буде везиста или да ради у санитету, а на прву борбену линију не мора ићи. Главе ће мецима изложити мушкарци. Жеље да се иде на прву линију фронта изгледа има само на филму. У животу је све другачије. Када осете сав ужас, крв и прљавштину рата, чега има довољно чак и у позадини, руске жене најчешће не маштају о јуришу. Зашто су се онда жене у америчкој војсци толико трудиле да се изједначе са мушкарцима и равноправно учествују у борбеним дејствима? Одговор на то питање очигледно треба тражити у специфичном менталном склопу Американаца и у кадровској пракси
У руској војсци служи 29 хиљада девојака и њихова служба открива неке занимљиве разлике између руске и америчке војске.
PHOTOXPRESS
Рускиње у војној служби не маштају о јуришу
Пентагона. Прекоокеанске даме изричито одбијају да их мушкарци заштите, па чак и у рату. Оне су тако васпитане. Осим тога, војна каријера жене у САД озбиљно је угрожена ако у досијеу нема података о њеном учешћу у борбеним операцијама. Зато Американке толико желе да учествују у борби. Наше жене и девојке се не плаше таквих службено-борбених ограничења. Најбоље међу њима могу добити чинове и напредовати у служби чак и ако избегну ровове на фронту. Према подацима Министарства одбране, у руској војсци је прошле године било тридесетак „пуковника у сукњама“. Оне су најчешће на дужности у штабовима и служе у логистичким јединицама. Има и жена које су водници и командири батерија. Истина, мало их је, и чине свега 1,5% дамске војске од 29 хиљада жена.
Космос На који начин припаднице лепшег пола у Русији и САД освајају космос и шта значи бити џентлмен ван наше планете?
Женска страна освајања космоса Иако је програм припреме и обуке за космонауте оба пола технички једнак, постоје мале разлике у његовом спровођењу.
ИТАР ТАСС
JУРИЈ ГАВРИЛОВ
„Програм припреме за летове у космос исти је и за мушкарце и за жене“, објашњава Алексеј Темеров, представник Центра за припрему космонаута (ЦПК) у славном Звезданом Граду поред Москве. Међутим, извесне разлике ипак постоје. Оне се тичу женског физиолошког циклуса. Истраживања су показала да женски организам најбоље подноси екстремно оптерећење од 14. до 18. дана месечног циклуса. У складу са тим се и формира распоред тренинга и провера за жене-космонауте, каже је Темеров. Руски одред космонаута данас има две представнице лепшег пола. Једна од њих, Јелена Серова, полетеће у космос у другој половини 2014, а сада су у току њене припреме за лет. Те припреме се ни по чему не разликују од припрема мушкараца, нагласили су стручњаци ЦПК-а. Друга жена у руском космичком одреду је Ана Ки-
Јелена Серова током припрема за лет у космос у Звезданом Граду поред Москве
кина, и она је тренутно на обуци и припремама. Говорећи о космичком лету Саре Брајтман (енглеске певачице која је платила за пут до Међународне космичке станице у 2015. години), представници Центра за припрему космонаута су истакли да је она са изванредним резултатима про-
шла медицинску комисију за летове у космос и да у сваком тренутку може да приступи завршним припремама за лет. Тако су они демантовали гласине које су се појавиле у медијима да ће Брајтмановој можда бити ускраћена могућност лета у космичка пространства. Коментаришући планове Амери-
канца Дениса Титоа, првог космичког туристе са наше планете, да на Марс пошаље брачни пар, руски стручњаци за космонаутику су истакли да је још преурањено говорити о таквом лету, између осталог и због тога што није превазиђен проблем космичке радијације и зато што би путовање на Марс било пре-
велики изазов за брачне везе космонаута. „Чак и ако некога много волите, замислите да га две и по године гледате у затвореном простору. Теме за разговор ће неизбежно бити исцрпљене убрзо после старта, а онда се нагомилава психички замор од те особе. Шта им преостаје када се врате на Земљу? Да се разведу?“ Тако је планове америчког космичког ентузијасте прокоментарисао Вадим Гушчин, психолог ЦПК-а. „Друга ће бити ствар када на Марсу будемо имали услове за живот, када саградимо тамо кућу, спроведемо воду и струју, посадимо цвеће... Тада ћемо и позвати брачне парове, па нека освајају планету.“ Руски стручњаци за космонаутику су изнели и своје виђење разлике између западног и руског приступа летовима жена-космонаута у космос. Пре свега, по њиховим речима, многе Американке су боравиле у космосу из политичких разлога. То је била подршка феминизму који је популаран на Западу. Велика разлика у броју жена-космонаута између САД и Европе са једне, и Русије са друге стране, по речима стручњака, објашњава се разлика-
ма у космичком програму: „Шатл“ је имао могућност да „одвезе“ у орбиту 6 космонаута, док посада руских космичких бродова броји највише три члана. Из тог разлога многи космонаути напросто дуго чекају на ред да полете у космос. Говорећи о односима између жене и мушкарца у космичкој посади, психолог ЦПК-а је на-
Женски организам најбоље подноси екстремно оптерећење од 14. до 18. дана месечног циклуса вео мишљење америчке жене-космонаута Лусид Шенон. По њеним речима, у току лета је важно пронаћи кључ за сваког члана посаде. Није смисао у томе да жена обави сав посао прецизно као мушкарци, него да створи пријатну психолошку климу у космичком броду. А ради тога жена може и да препусти мушкарцу да он буде џентлмен и уместо ње обави неке сложеније задатке, јер, како она каже, „мушкарци то воле“.
08
РУСКА РЕЧ
Загонетке
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
Стихијна сила уралских беспућа KINOPOISK.RU
Холивудска верзија приче
Задатак са огромним бројем полазних података и без тачног коначног решења представља идеалну причу за класичан хорор филм. Нови филм Ренија Харлина, „Тајна Дјатловљевог прелаза“ („The Dyatlov Pass Incident“), вероватно се неће до-
пасти људима који су се годинама по форумима препирали о Дјатловљевој групи. Никоме се не допада када омиљена локална мистерија постаје део попкултуре, али изгледа да други критеријуми за „супер причу“ не постоје.
Земља спортског туризма PRESS PHOTO
Група младих туриста одлази на своје последње путовање — у један од најнеприступачнијих делова Русије НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1
Локални народ Манси називао је овај превој планином Деветоро мртвих. У групи Дјатлова је било 9 људи
Јануар 1959: Људмила Дубињина се опрашта са Јуријем Јудином након што је одлучио да због болести напусти групу — и захваљујући томе остао жив. У позадини је Игор Дјатлов
Холатчахљ До превоја се путује 14 дана. Од Јекатеринбурга треба превалити 1290km теренским возилом, и још 156km пешке или на скијама, по 20km дневно. Ко успешно пређе Холатчахљ, („Планину мртвих“ на језику Мансија), одмах ће моћи да заноћи на Превоју Дјатлова.
LORI/LEGION MEDIA
најтеже категорије у коме је група требало да се попне на планину Отортен (на језику народа Манси то значи „Не иди тамо“). Међутим, 12. фебруара група није стигла на своје крајње одредиште, у насеље Вижај. Ноћ између 1. и 2. фебруара на падини планине Холатчахљ (што у преводу са језика народа Манси значи „Планина мртвих“) била је кобна за деветоро студената Уралског политехничког универзитерта. На сахрану учесника похода окупио се цео Свердловск (тако се тада звао Јекатеринбург). Оно што је свима морало пасти у очи јесте да су околности њихове смрти биле претерано чудне. Помишљало се да су их убили бегунци из неког од локалних логора Гулага или припадници домородачког народа Манси. Међутим, из извештаја истражних органа — који су касније постали доступни —
PRESS PHOTO
крајем пролећа, тј. кроз два месеца. Људмила Дубињина је била поред извора, на коленима, лицем окренута према извору, а поред ње су лежали загрљени Семјон Золотарјов и Александар Колеватов, док је Николај Тибо-Брињол лежао у води. Золотарјов је био без очију, Дубињина без очију и језика. Још се говорило и о чудној боји коже погинулих: црвенкастој или наранџастој. То је био Совјетски Савез, 1959. година. Задатак последњег похода групе Игора Дјатлова био је да пређу 350 km ходајући на скијама по планинама Северног Урала. Био је то поход
било је јасно да није било никаквих трагова страних лица или животиња. Много питања је остало без одговора. Зашто би млади, здрави људи, искусни путници, који су знали где је шатор и све што им треба да преживе, гледали у њега кроз ноћ остајући полуголи у снегу до смрзавања? У извештајима је писало да су сви имали велика унутрашња крварења — која су их можда онемогућила да се крећу. Неки су имали и сломљена ребра. Један од чланова групе је имао смрскане кости лобање без спољних повреда. Зашто су истрчали полуголи из шатора у сурову северноуралску зимску ноћ? У извештајима је писало и да је на њиховим лицима, окренутим ка шатору, био остао израз неописивог страха. Шта су видели? Да ли је нешто дошло у њихов шатор? Такође, они нису просто истрчали из шатора, кроз врата. Они су прорезали рупу на његовом крилу и кроз њу излетели напоље. Појавила се и верзија извештаја по којима су њихова тела била радиоактивна. Неки су имали и велике опекотине... И то није крај. Једна група, која је најдаље побегла од шатора, направила је лежај у снегу од грана четинара — али свеједно нису нађени у њему него неколико метара даље, смрзнути. Затим су се појавиле теорије о подземној нуклеарној експлозији, тестирању неког тајног совјетског оружја, о паду ракете или сателита... Све то, ипак, не објашњава најбизарнији детаљ: шта се десило са њиховим очима и језицима? Приче о стравичној смрти искусних младих туриста колале су деценијама пре него што ће се појавити први форуми на руском Интернету посвећени погибији групе. Временом су те приче добијале све више измишљених и реалних детаља, преносиле су
По масовности туристичког покрета Совјетски Савез је био међу првима у свету. Када је реч о спортском туризму, 1975. је у СССР-у било преко 100 хиљада људи са звањем спортисте одређене класе, а звање мајстора спорта имало је пре-
ко 600 спортских туриста. Прошао је период слабљења спортског туризма 1990-их и сада су поново у моди шатори, ранчеви и песме уз гитару поред ватре. Регион Северног Урала је данас једна од најпопуларнијих дестинација спортских туриста.
се од уста до уста, из генерације у генерацију. Педесетих година се у Русији тек рађао масовни туризам, и он се тада није асоцирао са фотографисањем испред културноисторијских споменика, него са романтичним походима у неистражене крајеве велике земље, са ранчевима, шаторима и песмама уз гитару. Судбина Дјатловљеве групе за неколико генерација туриста је представљала први мит о коме је било тако занимљиво и тако страшно расправљати ноћу поред логорске ватре за време предаха. Превој на чијој падини су погинули туристи добио је име по Игору Дјатлову. Сада тамо стоји спомен-обележје. Поставили су га неки ентузијасти. Деведесетих година, после распада СССР-а, иследник Лав Иванов дао је неколико интервјуа. Управо он је тада, 1959, затворио случај оваквом формулацијом: „Узрок њихове смрти била је стихијна сила коју људи нису били у стању да савладају“. У интервјуима је он јасно наговестио да је та „стихијна сила“ била везана за некакву паранормалну појаву: НЛО, „снежни човек“ или „нешто у том стилу“. Очигледно је архив иследника Иванова био главни извор документованих сведочанстава везаних за догађај са Дјатловљевом групом. Чланови групе су током похода све време водили дневнике и непрекидно су се фотографисали. Све фотографије су биле приложене уз предмет. Постепено је тај фото-архив у целини постао доступан јавности. Весели изрази лица, старомодна одела и упечатљиви пејзажи Северног Урала: планине и снег, снег, снег... Није било званичне вер-
зије погибије туриста, и очигледно је да је никада неће ни бити. Па ипак, као и у сваком загонетном догађају, постоје скептици који су убеђени да „ништа ту није загонетно“, и то убеђење им, изгледа, причињава задовољство. Север, снег, зима... Па да: снег им је дошао главе. Или их је засула лавина, или је снег толико падао, да им је затрпао шатор, тако да су они у паници и страху полунаги побегли из шатора и онда умрли на мразу. А шта ако ипак није снег? Северни Урал је хладно и ненасељено подручје, нико га не познаје у довољној мери и подједнако је вероватно да се ту могао налазити логор Гулага, или тајна нуклеарна фабрика, или полигон за тестирање тајног оружја, или је то једноставно некакво зачарано место. Наиме, представници аутохтоног северног народа Манси, који су у овим крајевима живели далеко пре него што су дошли Руси, називали су превој планином Деветоро мртвих. У Дјатловљевој групи је било управо деветоро туриста. Поврх свега, на ову тему су се водиле невероватно дуге и жестоке дискусије на Интернет-форумима, најпре на локалним, уралским, а затим и на московским. Прављене су мултимедијалне презентације (фотографије из архива групе са злослутном електронском музиком у позадини), популарни писци детективских прича писали су чланке, а разноразни ентузијасти су годинама проучавали тај поход са свим његовим детаљима и писали о томе књиге. „Дјатловманија“ је на тај начин постала један од најзначајнијих феномена руског Интернета.
РУСКА ВОЈСКА
ПИШИТЕ НАМ
facebook.com/ ruskarec
Шаљите своје коментаре и постављајте питања нашим ауторима!
twitter.com/ ruskarec
editor@ruskarec.ru
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру!
ruskarec.ru/18357