RUSSIA BEYOND THE HEADLINES
Дистрибуира се у сарадњи са дневним листом
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
ruskarec.ru
Религија
СТРАНА 6
Загонетке
Егзотични крај ледене Транссибирске магистрале
СССР, земља која је озбиљно схватала ванземаљце
PHOTOXPRESS
ЈЕВГЕНИЈ НОВИКОВ
REUTERS
Други православци: прошлост и садашњост руских старовераца
Путовања
СТРАНА 7
СТРАНА 8
Росијска газета уређује прилоге o Русији у 28 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Дејли телеграф, Фигаро и Зидојче цајтунг
Број 13, 24. април 2013.
Геополитика Србија добила статус посматрача у Парламентарној скупштини Организације Уговора о колективној безбедности
ОДКБ се шири на Балкан? Многи руски eксперти сматрају да је то што је Србија добила статус посматрача у ОДКБ први корак Русије у остваривању њених геополитичких интереса на Балкану. ИГОР ГРЕКОВ
Војни савез око Русије ОДКБ је војни савез настао на постсовјетском пространству. Данас окупља Белорусију, Јерменију, Казахстан, Киргизију, Русију и Таџикистан са циљем заједничке одбране и пружања војне помоћи у случају агресије на неку од чланица.
Заједничка вежба маринаца земаља чланица Организације Уговора о колективној безбедности на Црном мору
Русија и Србија Српски премијер Ивица Дачић посетио Москву
ИТАР ТАСС
Организација Уговора о колективној безбедности (ОДКБ) је клуб бивших совјетских република које уместо „евроатлантских интеграција“ традиционално негују блиске савезничке односе са Русијом. Утицај ОДКБ у свету за сада није посебно велики, као што је то случај и са многим другим организацијама и заједницама под окриљем РФ које потичу са постсовјетског простора. НАТО је од 1990-их врло предано радио на свом ширењу на исток, са успехом увлачећи у своју орбиту бивше совјетске савезнике из социјалистичког периода и бивше совјетске државе. Међутим, у ОДКБ се у последње време дешавају извесне промене, између осталог постављени су неки нови геополитички задаци, што изискује мало другачији поглед на ситуацију. ОДКБ се доскора није трудила да се позиционира као организација са амбицијама које сежу изван територије бившег СССР-а. Упркос томе што се о
додељивању статуса посматрача Србији у оквиру ОДКБ говори већ неколико година, за обе стране је то вероватно била више пријатељска реторика и самој идеји се није придавао значај који можда заслужује. Познато је да је Србија још у 2007. објавила своју војну неутралност у односу на све блокове и савезе, иако блиску сарадњу са НАТО-ом од 2000. године није прекидала. Међутим, прошле јесени је током посете Београду председника Врховног савета владајуће „Јединствене Русије“ Бориса Гризлова најављено да „Москва има за циљ изградњу стратешког партнерства са Србијом“. „Први корак је начињен —Државна Дума РФ упутила је позив Народној скупштини РС да постане посматрач у Парламентарној скупштини (ПА ОДКБ)“, изјавио је тада Гризлов, али власти у Београду се нису званично изјашњавале. Међутим, након посете Србији у новембру 2012. вицепремијер Дмитриј Рогозин известио је о „конкретној заинтересованости Београда“ за предлог Москве. А већ после шест месеци представници Скупштине Србије присуствовали су састанку Савета ПА ОДКБ у Санкт Петербургу. НАСТАВАК НА СТРАНИ 2
ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦА
„Није све у новцу“ Српски премијер Ивица Дачић је 4. априла у Москви имао низ сусрета са државним врхом Русије. JЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА КОМБИНОВАНИ ИЗВЕШТАЈ
ИТАР ТАСС
Медведев: Србија да иницира решење питања Косова
јера упутио позив председнику Николићу да у најскорије време посети Москву. Премијер Русије Дмитриј Медведев је током разговора уверио свог српског колегу да Москва свестрано подржава срп-
ЛЕЊИН СЕ СПРЕМА ЗА РОЂЕНДАН ПОШТОВАОЦИ ОСНИВАЧА СССР-А 22. АПРИЛА ОБЕЛЕЖИЛИ 143 ГОДИНЕ ОД ЊЕГОВОГ РОЂЕЊА Радници комуналне службе сибирског града Краснојарска перу статуу Владимира Лењина, једног од вођа Октобарске револуције и оснива-
ча Совјетског Савеза. Данас у градовима и селима Русије постоји више од 3000 споменика и бисти овог политичког лидера.
НАСТАВАК НА СТРАНИ 2
САМО НА RUSKAREC.RU
Палеонтологија
Култура
Више тема на Интернет страници „Руске речи“
Научници РАН представили до сада најкомплетнију слику начина живота птеросауруса
Музика коју су на тему пролећа написали руски композитори од Глазунова до Стравинског
RUSKAREC.RU/ 21463
RUSKAREC.RU/21269
REUTERS
Програм посете је почео сусретом са председником Русије Владимиром Путином. Шеф руске државе је у свом обраћању истакао да су односи између Русије и Србије увек били изузетно блиски. Путин је посебно нагласио да је Русија највећи инвеститор у српској економији. „Ми имамо много заједничких занимљивих и великих пројеката“, додао је председник, изразивши увереност да ће преговори са руском владом бити добар импулс за даљи развој економских веза. Поред тога, Путин је преко српског преми-
ски народ, али је истакао да није Русија та која треба да иницира решавање косовског проблема. „Сама Србија треба да буде заинтересована за решење тог питања“, прецизирао је шеф руске владе. Он је такође рекао да Србија увек може рачунати на економску, политичку и хуманитарну помоћ руске државе. Ивица Дачић се захвалио руском премијеру за подршку и уверио га да „Србија памти, зна и има на уму да је Русија најбољи пријатељ српског народа“. На снази остају планови за развој билатералне сарадње у многим сферама, од инвестиционих веза до хуманитарних контаката. Приоритет има изградња гасовода „Јужни ток“
РУСКА РЕЧ
Политика и друштво
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1
ИТАР ТАСС
на територији Србије. По речима премијера Дачића, Београд је спреман да започне изградњу у децембру ове године, а шеф „Гаспрома“ Алексеј Милер изјавио је да је „Гаспром“ спреман да у потпуности финансира изградњу „из својих сопствених средстава, док би српски део био враћен од таксе на транзит гаса кроз Србију“. Најважнији резултат посете делегације српске владе био је државни кредит од 500 милиона долара који је Србија добила од Русије. Одговарајући споразум су 11. априла потписали српски премијер и његов руски колега Дмитриј Медведев. Србија добија кредит на 10 година уз две године грејс периода и фиксну камату од 3,5%. Прва транша од 300 милиона долара биће уплаћена у најскорије време, а преосталих 200 милиона долара ће Русија уплатити када Србија потпише стабилизациони споразум са ММФ-ом. Ивица Дачић је позитивно оценио услове кредита. „Ми сматрамо да је такав предлог веома коректан“, рекао је он. Србија је 2010. већ добила од Русије кредит од 200 милиона долара за стабилизацију буџета, с тим што је рок отплате 11 година, а годишња камата 3,4%. Москва је у јануару 2013. одобрила још 800 милиона долара кредита за модернизацију Српске железнице уз учешће Руске железнице и годишњу камату од 4,1%.
Са заседања Војног комитета ОДКБ 10. априла 2013. у Санкт Петербургу, на коме је Србија добила статус посматрача
ОДКБ се шири на Балкан? Коментар генералног секретара ОДКБ Николаја Бордјуже за руски лист „Независима газета“ био је да је за сада рано говорити о изгледима за пуноправни улазак Србије у ОДКБ. „О том питању се није разговарало са српским руководством“, рекао је Бордјужа. Уз то, он је посебно нагласио да Србија добија статус посматрача само у оквиру активности законодавних органа ОДКБ. „Статус посматрача у ОДКБ значи пуно учешће одређене земље у свим активностима ове организације. Србија за сада неће имати такав статус“, појаснио је Бордјужа. Он сматра да је учешће Србије у ПА ОДКБ „важан међународни догађај, који земљама чланицама помаже у успостављању нових контаката и ван бившег совјетског простора, што проширује границе ОДКБ и јача њен ауторитет“. Стручњаци износе различите оцене. Генерал-пуковник Леонид Ивашов, познати војни експерт, са оптимизмом гледа на улазак Србије у ОДКБ и пред-
одустајање Србије од статуса посматрача у ОДКБ изазвало многе проблеме у односима Русије и Србије који су тренутно у успону“. У сваком случају, руски министар одбране Сергеј Шојгу истакао је да је „руска војна делегација спремна да ускоро потпише одговарајући споразум у Београду између министарстава одбране Русије и Србије“. Он је такође додао да се „у Министарству одбране РФ у мају очекује посета начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића“. Познато је да Сергеј Шојгу гаји посебне симпатије према Србији, да је у више наврата осуђивао политику НАТО-а и ЕУ у вези ње и да је лично учествовао у стварању српско-руског хуманитарног центра у Нишу. Нови приступи у сарадњи руских и српских власти свакако су охрабрујући за обе стране, али да би се постигао значајан напредак на том пољу веома је важно да Русија и Србија наставе да доследно прате зацртане планове и тиме остварују заједничке интересе.
виђа могуће „пуноправно чланство“, формирање институције главног војног саветника у оквиру војних снага Србије, и, као резултат, „јачање одбрамбене способности те земље“. Други војни стручњак, Константин Сивков, не искључује и могућност размештања руских војних објеката у Србији (сегмената авијације, оперативно-тактичких ракетних система „Искандер“ итд) који би знатно ојачали позицију Београда у региону. Осим тога, могуће руско војно присуство у Србији могло би да буде један од асиметричних одговора на размештање америчких противракетних система у Европи о којима руске власти говоре већ неколико година. С друге стране, експерт „Руске речи“, историчар-балканолог Михаил Вашченко сматра да прихватање предлога Москве од стране српских власти, што он види као „врло храбар потез“, свакако представља значајну промену у досадашњој српској прозападној геополитичкој оријентацији (за последњих неколико година), иако указује и на то да би „могуће
Путин: Русија је највећи инвеститор у српској економији
Закони Путин објавио податке о размерама иностраног финансирања НВО које се у Русији баве политиком
BFM.RU
За само четири месеца, колико је прошло од усвајања закона који невладине организације у Русији које се мешају у унутрашњу политику земље и примају новац из иностранства обавезује да се представљају као „страни агенти“, на рачуне тих организација из иностранства је легло 28,3 милијарде рубљи (готово 1 милијарда долара). То је председник Русије Владимир Путин саопштио у интервјуу који је 2. априла дао немачком ТВ каналу ARD. Пре него што ће саопштити о којој суми је реч, Путин је рекао немачком новинару: „Замислите колико новца је легло! Не можете ни да замислите, ни
ја нисам знао...“. Од укупне суме чак 3,855 милијарди рубаља (122 милиона долара) је стигло у НВО преко дипломатских представништава (амбасада) страних држава, додао је председник Русије. Представник немачког ТВ канала је изразио забринутост због таквог термина и рекао: „Израз ‘страни агент’ којим треба да се називају те организације асоцира на нешто везано за Хладни рат“. На то је председник РФ саопштио новинару да су САД донеле исти такав закон још 1938. године и да је он тамо још увек на снази. „И наше, руске организације суочавају се са потпуно истом праксом, коју је та земља увела пре много деценија“, истакао је Путин. „Ми смо донели исти такав закон, који ништа не забрањује — то посебно желим да нагласим: ништа не забрањује, никога не ограничава и ништа не затвара“. Шеф државе је под-
КОМЕРСАНТ
Милијарда долара за стране агенте За четири месеца политички активне НВО са страним финансирањем (страни агенти по новом закону) примиле су милијарду долара, од тога 10% преко амбасада.
Људмила Алексејева, председница московског Хелсиншког одбора, који по новом закону спада у стране агенте
вукао да руски закон о НВО не забрањује организацијама које добијају новац из иностранства да се баве неком конкретном делатношћу, између осталог и унутрашњом политиком. „Ми једноставно желимо да знамо ко добија тај новац и на шта се
Као одговор на делимично објављени амерички „списак Магнитског“ Министарство иностраних послова РФ објавило је сопствени списак на коме се налази 18 америчких држављана којима је забрањен улазак у Русију. На руском списку су имена Американаца умешаних у мучења затвореника у затвору „Гвантанамо“, као и лица која имају везе са угрожавањем људских права и слобода руских држављана у иностранству.
Руски тенкови без камуфлаже
Министар одбране Сергеј Шојгу је донео одлуку да војна техника и наоружање више не буду камуфлажно обојени. Од сада ће сва војна техника бити једнобојна и у зависности од региона земље биће бојена у тамнозелену, светлозелену или смеђу боју. Подсетимо да је 2009. тадашњи министар одбране Анатолиј Сердјуков за војну технику копнене војске увео камуфлажу у три боје.
На Марсу пронађена совјетска сонда
REUTERS
НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1
Србија није једина земља која од Русије добија кредите. Међутим, услови под којима Русија кредитира Србију нешто су повољнији него у случају кредитирања Белорусије и Кипра. Русија је донела коначну одлуку да изгради „Јужни ток“ и у том пројекту је од Србије добила пуну подршку. Статус националног пројекта који је Србија доделила „Јужном току“ помоћи ће Русији да тај гасовод изгради као трансевропску мрежу, што ће омогућити да се избегне Трећи енергетски пакет ЕУ који је неповољан за „Гаспром“, јер захтева да се приступ гасоводу омогући трећој страни. Уз све то, поред чисто економских постоје и политички разлози. „Русија тежи да бар делимично поврати онај утицај у свету који је имао СССР. Средство за постизање тог циља је кредитирање на нивоу владе, када се заједно са кредитним склапају и политички споразуми“, сматра Олег Душин, старији аналитичар инвестиционе компаније „Церих Капитал Менеџмент“ и експерт угледног пословног издања vz.ru. „После распада СЕВ-а и СССР-а утицај Русије на балканске земље је ослабио. То се нарочито може рећи за Бугарску, која је у социјалистичком периоду била веома блиска Совјетском Савезу. У целом региону су само Србија и Црна Гора, условно речено, остале ‘наше’, и због тога их треба подржавати“, сматра Душин.
Одговор на „списак Магнитског“
© РИА „НОВОСТИ“
„Није све у новцу“
УКРАТКО
он троши“, објаснио је Путин позицију Кремља. Затим је председник питао свог саговорника да ли му је познато колико у Европи има невладиних организација које се финансирају из Русије. Новинар није могао да одговори
на то питање. „Ја ћу Вам рећи“, наставио је Путин. „Једна таква организација делује у Паризу, а друга је регистрована у САД и делује у Северној Америци. И то је све. Дакле, укупно две организације: једна у САД и једна у Европи.“ Насупрот томе, у Руској Федерацији тренутно делују 654 политички активне невладине организације „које, како се сада испоставило, добијају новац из иностранства“, изјавио је шеф руске државе. „То су организације које се баве унутрашњом политиком. Зар наше друштво не треба да зна ко и за шта добија новац?“, запитао се Путин. „Ми их само молимо да кажу: ‘Јесте, ми се бавимо политиком, а финансирамо се из иностранства’. Друштво има право да то зна.“ У истом интервјуу Путин је говорио о демократији и опозицији у Русији, а такође је рекао чиме ће се бавити када заврши политичку каријеру.
Руски ентузијасти Виталиј Јегоров и Александар Базиљевски су уз помоћ америчке сонде MRO пронашли на површини Марса стару совјетску сонду „Марс-3“. Слетна капсула „Марса-3“ је 2. децембра 1971. ушла у атмосферу црвене планете и атерирала на њену површину. Сонда је почела да емитује информације али се, нажалост, након 14 и по секунди веза прекинула.
РАН: Коми имају непознато порекло
© РИА „НОВОСТИ“
02
Научници Института за молекуларну генетику РАН спровели су опсежну анализу генетског фонда становништва европског дела Русије. Испоставило се да су Руси Источноевропске равнице генетски сродни становништву Источне и Централне Европе, а да северни аутохтони народ Коми има претке који до сада нису забележени међу осталим популацијама Евроазије.
СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ОРГАНИЗАЦИЈА „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ЛИСТОВИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR И EUROPEAN VOICE, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • NAVBHARAT TIMES И THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • MAINICHI SHIMBUN, ЈАПАН • GLOBAL TIMES, КИНА • SOUTH CHINA MORNING POST, КИНА (ХОНГ КОНГ) • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА HTTP://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА.
РУСКА РЕЧ
Економија
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
03
Енергетика Гасовод направљен како би се гас из Русије без сметњи посредника продавао Немачкој иде све даље на запад
Проширење „Северног тока“ „Гаспром“ проширује „Северни ток“ на Холандију, а у компанији кажу да је тренутак за почетак преговора са Великом Британијом „веома повољан“.
Гасовод „Северни ток“ преко Балтичког мора
МИХАИЛ СЕРОВ, ОЛГА МОРДУШЕНКО
Највећа руска гасна компанија „Гаспром“ приступа формирању новог конзорцијума ради проширења гасовода „Северни ток“. Tоком недавне посете Владимира Путина Холандији „Гаспром“ је са холандском компанијом Gasunie потписао меморандум о њеном учешћу у изградњи треће линије гасовода. Gasunie је акционар прве две линије „Северног тока“, али „Гаспром“ жели да започне проширење пројекта на „чистом листу“. Засада није познато шта ће руски гасни гигант заузврат добити од холандске компаније. У оквиру претходног партнерства „Гаспром“ није успео да реализује опциони уговор о учешћу у једном од гасовода према Великој Британији. Извор близак „Гаспрому“ је саопштио да је руска гасна компанија потписала са холандском фирмом меморандум о њеним намерама да учествује у конзорцијуму који ће радити на проширењу гасовода „Северни ток“ из Русије у Немачку по дну Балтичког мора. Холандској компанији већ припада 9% акција у конзорцијуму Nord Stream AG (где „Гаспром“ има 51%, Wintershall и E.ON по 15,5%, а GDF Suez, као и Gasunie, поседује 9% акција), који је градио прве две линије гасовода. Прва линија је прорадила у новембру 2011, а друга у октобру 2012. Њихов укупни капацитет је 55 мили-
АЉОНА РЕПКИНА
КОМЕРСАНТ
јарди кубних метара гаса годишње. Изградња је коштала 7,4 милијарде долара. Gasunie је ушао у конзорцијум у јулу 2008. Компанија је у замену за учешће у изградњи „Северног то-
пацитет 20 милијарди кубних метара гаса годишње. Тај опциони уговор, међутим, није реализован. У „Гаспрому“ не кажу шта је разлог, мада су представници руског гиганта у
ка“ понудила „Гаспрому“ опцио ни уговор о куповини 9% акција у гасоводу Balgzand Bacton Line (BBL) којим се гас транспортује из Холандије у Велику Британију, а чији је ка-
Инвестиције Страним компанијама се допада идеја СЕЗ
ДОДАТАК „РУСКА РЕЧ“ ФИНАНСИРА, УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“ (МОСКВА, РУСИЈА). ИНТЕРНЕТ-СТРАНИЦА: RUSKAREC.RU * EMAIL: EDITOR@RUSKAREC.RU * ТЕЛЕФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕСА: УЛ. ПРАВДЫ 24, Д. 2, МОСКВА 125993, РОССИЯ. ЈЕВГЕНИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕКТОР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ ГЛАВНИ УРЕДНИК ДОДАТАКА RBTH * ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ ИЗВРШНИ УРЕДНИК ЗА ЈУЖНУ И ИСТОЧНУ ЕВРОПУ * НИКОЛА ЛЕЧИЋ ГОСТУЈУЋИ УРЕДНИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ * ИРИНА РЕШЕТОВА УРЕДНИК ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦЕ „РУСКЕ РЕЧИ“ * ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА, ИВАН НИКОЛАЈЕВ АСИСТЕНТИ СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ * МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, МИША ЂУКАНОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ ПРЕВОДИОЦИ * АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ ДИРЕКТОР ФОТОГРАФИЈЕ * НИКОЛАЈ КОРОЉОВ ФОТОГРАФИЈА * МИЛА ДОМОГАЦКА ДИРЕКТОР ОДЕЉЕЊА ПРЕЛОМА И ДИЗАЈНА * АНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИЗАЈН * ИЉА ОВЧАРЕНКО ПРЕЛОМ
ријалa) — 75,4 милиона. Акционарско друштво отвореног типа „Специјалне економске зоне“ (ОАО ОЭЗ) са државом као јединим власником на челу управља са 17 зона, мада не напредују све подједнако успешно. Брзина њиховог развоја умногоме зависи од врсте пословне делатности и од односа локалног руководства. За 7 година СЕЗ су успеле да привуку стране инвестиције у размерама од 3,6 милијарди долара (110 милијарди рубаља). Економске зоне су подељене у четири категорије: индустријско-производне, туристичко-рекреативне, лучке и техничко-иновативне. Према подацима Рачуноводствене коморе РФ, резиденти техничко-иновативних зона поседују 350 патената на про-
Цена гаса је нагло скочила због несташице течног природног гаса за време мартовских мразева у Европи хиљада километара, а капацитет до 100 милијарди кубних метара гаса годишње. Иста компанија има и два гасна терминала са подземним складиштем гаса. Компанија GTS, коју контролише Gasunie и која такође испоручује велике количине гаса другим земљама ЕУ, повезана је са „Северним током“ преко гасовода NEL. Овај гасовод пролази кроз Немачку, а декларисани капацитет му је 20 милијарди кубних метара годишње.
У БРОЈКАМА
1224 километара цеви допремаће гас из Русије без земаља посредника на запад Европе
НАТАЛИЈА МИХАЈЛЕНКО
ЈЕВГЕНИЈ БАСМАНОВ
Руске власти све више настоје да своју земљу учине што привлачнијом за инвеститоре и да увећају њен пословни углед у свету. Руски фонд директних инвестиција је на Светском економском форуму у Давосу најавио покретање промотивне кампање „Инвестирајте у Русију“. Унапређење пословног угледа земље ће такође бити потпомогнуто од стране утицајних светских инвестиционих банака. Као што је познато, у својству првог консултанта изабрана је банкарска групација „Goldman Sachs“, која ће се
током наредне три године трудити да привредницима у свету приближи пословне перспективе у Русији. Један од приоритета консултаната треба да буде убрзано остваривање помало клонуле, али доказано ефикасне владине иницијативе, а то је развој Специјалних економских зона (СЕЗ). Свој данашњи облик СЕЗ су попримиле тек 2005. Од тада је статус резидената у овим зонама добило 57 страних компанија из 21 земље света. У 2005. се у СЕЗ слила готово 1 милијарда долара америчких инвестиција. Компанија „General Motors“ је инвестирала 180 милиона долара, компанија „3M“ (производи за индустрију и домаћинство) — 30 милиона, корпорација „Armstrong World Industries“ (индустрија грађевинских мате-
из „ИФД-Капитала“. Он претпоставља да је „Гаспромов“ опциони уговор о куповини 9% акција у BBL (где Gasunie поседује 60% акција, а E.ON и Fluxys по 20%) вероватно остао на снази, и компанија ће моћи да га реализује уколико Gasunie уђе у нови конзорцијум. Поред тога, „Гаспром“ може бити заинтересован и за друге активе у гасном транспортном систему Европе. Gasunie (државна компанија) поседује мрежу гасовода чија је дужина 15,5
Технопаркови и специјалне економске зоне у Русији
Где је најплодније тло за развој бизниса у Русији? Специјалне економске зоне (СЕЗ) омогућавају резидентима да на порезима и пољу инфраструктуре уштеде десетине милиона долара.
више наврата изразили жељу да се компанија активно развија на британском тржишту. Шеф „Гаспрома“ Алексеј Милер средином јануара је изјавио да ће трећу и четврту линију „Северног тока“ градити нови конзорцијум, с тим што се на различитим деоницама могу разликовати акционари. „Гаспром“ је крајем прошле године започео преговоре са Beyond Petroleum (BP) о продужетку четврте линије до Велике Британије, али резултати тих преговора нису познати. Према првобитном плану руске компаније конфигурација проширења гасовода требало је да буде одређена до краја јануара. Одлука је затим одложена за крај првог тромесечја, али још увек није донета. Средином марта је члан управног одбора компаније Wintershall Марио Марен изјавио да његова компанија „проучава студију изводљивости, после чега ће донети одлуку о сврсисходности изградње и свог учешћа у пројекту“. У компанији BP кажу да је она „и даље заинтересована за пројекат, али одлука о учешћу још није донета“. Због несташице течног природног гаса за време мартовских мразева у Европи, пре свега у Великој Британији, нагло је скочила спот цена гаса, тако да је атмосфера за преговоре о проширењу „Северног тока“ повољна, истиче Валериј Нестеров из одсека Sberbank Investment Research. „Гаспром“ жели да повећа испоруке гаса у Велику Британију са садашњих 8 милијарди кубних метара (углавном су то спот уговори) на 40 милијарди кубних метара (50% британског тржишта), додаје Виталиј Крјуков
наласке, а међу њиховим клијентима су компаније „Boeing“ и „Apple“. Најпре је било предвиђено да у СЕЗ не може да се укључи свака фирма — пословни пројекат инвеститора би требало да „унапреди руску економију новим технологијама и да код запослених развија конкурентну професионалну компетенцију“, а предност би имали пројекти од изузетног националног
значаја са становишта Владе РФ. Другим речима, власти су желеле да разне погодности омогуће само компанијама у сфери високе технологије. Међутим, једна од најуспешнијих СЕЗ („Алабуга“ у Татарстану) својим примером показује да у овој зони има места и за фабрику стакла, а и за производњу и прераду салате и поврћа, од којег затим значајан део одлази у „McDonald's“.
ЗА ОГЛАШАВАЊЕ У ОВОМ ДОДАТКУ МОЛИМО ВАС ДА СЕ ОБРАТИТЕ ЈУЛИЈИ ГОЛИКОВОЈ, ДИРЕКТОРУ ОДЕЉЕЊА ЗА ОДНОСЕ СА ЈАВНОШЋУ: JULIA.GOLIKOVA@RBTH.RU. © 2012–2013 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“: АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО ПРЕДСЕДНИК РЕДАКЦИЈСКОГ САВЕТА, ПАВЕЛ НИГОИЦА ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР, ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН ГЛАВНИ УРЕДНИК. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.
У складу са уредбом председника РФ из 2012. године, до 2020. би Русија требало да заузме 20. место на ранг-листи најперспективнијих земаља за улагање према извештају Светске банке („Doing Business Report“) и да напредује са садашњег 112. места. Узимајући у обзир динамику развоја у последње две године (и очигледан помак са 124. места), сасвим је могуће да се то деси.
ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА
EDITOR@RUSKAREC.RU
04
РУСКА РЕЧ
Истраживања
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
ЧЕТРНАЕСТ ГОДИНА ОД АГРЕСИЈЕ НАТО-А НА СРЈ
Радиоактивне, невидљиве и кинеске загонетке АГРЕСИЈА НАТО-А НА СРЈ 1999. ОСТАВИЛА ЈЕ МНОГО ДУБОКИХ ТРАГОВА НА СВЕТСКОМ ПОРЕТКУ И МНОГО НЕОДГОВОРЕНИХ ПИТАЊА. ВОЈНИ ЕКСПЕРТ ДМИТРИЈ ЛИТОВКИН СПЕЦИЈАЛНО ЗА „РУСКУ РЕЧ“ ПОКУШАВА ДА ОДГОВОРИ НА НЕКА ОД ЊИХ.
Тајне, ћутање и освета: питање бомбардовања кинеске амбасаде Бомбардовање амбасаде Кине у Београду један је од најчуднијих догађаја 1999. Кључ ка одговорима можда лежи у Подмосковљу и на обали Јужног кинеског мора.
2
Дмитриј Литовкин КАПЕТАН ТРЕЋЕГ РАНГА У РЕЗЕРВИ И ВОЈНИ ЕКСПЕРТ ЛИСТА „ИЗВЕСТИЈА“
ЧИЊЕНИЦЕ О
"
У зони одговорности Американаца на Косову нико није оболео од леукемије — у њиховом подручју муниција са осиромашеним уранијумом практично није коришћена. Нису страдали ни руски мировњаци, јер су после поделе Косова на зоне одговорности добили сектор близу америчких војника.
УРАНИЈУМУ
1
Руска армија у свом арсеналу има пројектиле са уранијумом. То је углавном муниција за тенкове Т-72/80 и Т-90. Међутим, како је 2001. саопштио генерал-мајор Јевгениј Куљешов, вршилац дужности начелника ракетних и артиљеријских јединица, ни совјетске ни руске оружане снаге никада у војним конфликтима нису примењивале такву муницију.
2
Министар спољних послова Кине Танг Ђијасјуан обилази рушевине амбасаде своје земље у Београду 3. децембра 2000.
BGM-109 може да лети скоро 3000 km. Ракета се наводи на циљ помоћу неколико система који јој омогућавају да лети врло ниско (до 5 m) и да при томе аутоматски прати рељеф терена изнад кога лети. У њеном навођењу учествује и систем навигације GPS, захваљујући коме ракета прецизно погађа циљ са високим степеном веро-
2001. кинески ловци су пресрели амерички извиђачки авион EP-3 и принудили га да слети ватноће. У зависности од врсте изабраног циља бојева глава може бити тешка 150–450 kg, а то је сасвим довољно да се уништи цео брод на мору или добро заштићени командни пункт, па чак и цео град, ако ракета носи нуклеарну бојеву главу. У току операције против Ирака под називом „Пустињска олуја“, која је претходила бомбардовању Југославије, ратна морнарица и ратно ваздухо-
пловство САД свакодневно су на Багдад упућивали и по неколико хиљада ракета типа BGM-109 Tomahawk, захваљујући чему су већ у првим данима конфликта у потпуности сломили систем противваздушне одбране Ирака и уништили стратешке објекте одбране, команде и војне индустрије у целој земљи. Сами Американци при томе нису изгубили ниједан носач крстарећих ракета, јер су их лансирали са удаљености која је била ван домета ирачког оружја. Иста тактика је примењена и током бомбардовања Београда. Додуше, овде није све ишло тако глатко. На пример, у зони ратних дејстава било је доста облачно, тако да је на ракетама било сметњи у пријему тачних координата од сателитског система навигације GPS. Због тога је отказивао и систем навођења ракета BGM-109 Tomahawk, тако да су и сами представници НАТО-а признали да ракете често не погађају циљеве. Управо та чињеница је касније наведена као један од узрока који су довели до тога да ракета падне на кинеску амбасаду,
Осиромашени уранијум је споредан производ обогаћивања уранијума. Тврдња да је то „нуклеарни отпад“ из реактора који се преко бомби јефтино „складишти“, дакле, није сасвим тачна. Муницију са осиромашеним уранијумом данас имају армије преко 20 земаља: САД, Велика Британија, Француска, Русија, Кина, Индија, Саудијска Арабија, Израел, Бахреин, Египат, Кувајт, Пакистан, Тајланд, Ирак, Тајван и др, али је само САД користе.
а заправо су „гађали суседну зграду“... Према неким информацијама, о којима су касније говорили и представници Северноатлантског пакта, грешке система GPS Американци су компензовали слањем у Београд неколико група специјалаца чији је задатак био да радио-сигналом са специјалних локатора „обележавају“ циљеве које је требало уништити. У прилог овој верзији говори и чињеница да су представници НАТО-а у свом оправдавању поводом уништења амбасаде Кине више пута поменули да су приликом планирања операције користили застареле карте Београда. Другим речима, нису грешиле само ракете навођене са сателита, него и војници који су са земље усмеравали њихов лет. Ова прича, међутим, има веома неочекивани заплет. Рат у Југославији има још једну нерешену загонетку: како је оборен амерички „невидљиви“ авион F-117A. Та машина је направљена за решавање специјалних и врло осетљивих задатака. Угласте ивице авиона, који више личе на бумеранг,
ИЗ СЛОБОДНИХ ИЗВОРА
ОСИРОМАШЕНОМ
AP
Уништење амбасаде Народне Републике Кине током бомбардовања Београда још увек је једна од главних препрека у нормализовању односа између Пекинга и Вашингтона. Пекинг очекује званична извињења и компензацију породицама погинулих у згради амбасаде, а Вашингтон се позива на „војни“ карактер циља, као и на грешку у картама која је довела до дипломатског неспоразума. Реч је о случају који се догодио 7. маја 1999. за време интензивног бомбардовања Београда. НАТО на челу са САД планирао је да бомбардовањем потпуно уништи систем команде и снабдевања Војске Југославије. Међутим, једна крстарећа ракета типа BGM-109 Tomahawk, лансирана са бомбардера Б-2, уместо војног објекта погодила је — амбасаду Кине. У амбасади су се у том тренутку налазили новинар агенције „Синхуа“ Шао Јунхуан, новинар часописа „Женмин жибао“ Син Синг и његова жена Ђи Ђинг. Сви су погинули. Пекинг је упутио званичан протест. Представници НАТО-а су, међутим, истакли да је циљ бомбардовања била зграда Савезне управе за снабдевање која се налази поред амбасаде и наводно обезбеђује снабдевање српских јединица, а амбасаду је ракета погодила случајно, јер је из ње емитован непрекидни радио-сигнал. Војни стручњаци су присуство сигнала интерпретирали као резултат рада некаквог командног пункта српске армије и зато су уништење тог циља сматрали оправданим. На томе би читава прича могла и да се заврши. Јасно је да је приликом интензивног бомбардовања великих мегаполиса тешко рачунати на селективно погађање циљева. Из тог разлога у тренутку бомбардовања у згради амбасаде није било дипломатских представника. Они су на време евакуисани из зоне ратних дејстава. Па ипак, поједине чињенице указују на то да је уништење амбасаде могло бити и планирана акција. Стратешке и тактичке крстареће ракете BGM-109 Tomahawk представљају главно ударно средство америчке морнарице и америчког ваздухопловства. У зависности од бојевог пуњења (нуклеарно, разорно-парчадно или касетно)
ЦИТАТ
него на класични авион, требало је да учине F-117A апсолутно невидљивим за радаре противника, захваљујући чему је амерички бомбардер могао некажњено извршава борбене задатке у дубокој позадини противника. Те карактеристике је F-117A потврдио током Панамског конфликта и успешно је дејствовао у Ираку, али је у Југославији је доживео потпуни фијаско. Српски извори тврде да је „невидљиви“ оборен застарелим совјетским противавионским ракетним системом С-125 „Нева“ и да је то урадила 3. батерија 250. бригаде Противваздушне одбране под командом Золтана Данија. Експерти, међутим, тврде да је тај ракетни систем потпуно застарео и да помоћу њега тако нешто не би могло да се постигне, јер његов радар физички не може да препозна авион направљен технологијом „Стелт“. Срби су имали још један комплекс противваздушне одбране совјетске производње типа „Куб“, али ни он, по мишљењу експерата, по својим тактичко-техничким карактеристикама није погодан за пресретање авиона F-117A. Дакле, шта се догодило?
Поједине чињенице указују на то да је уништење амбасаде могло бити и планирана акција Тајна обореног авиона F-117A откривена је случајно. У музеју научноистраживачког института „Тихомиров“ у Жуковском код Москве, иначе једног од водећих института за пројектовање радара, појавио се нови експонат: комад кабине злосрећног америчког бомбардера. Натпис испод експоната недвомислено говори да је циљ погођен ракетом руског противавионског ракетног система „Бук“. То објашњење је доне-
ло и нову недоумицу. Наиме, српска армија тада није поседовала систем „Бук“, као што га не поседује ни данас. Што се самог авиона F-117A тиче, његови комади су се, на исто тако загонетан начин као и најновији противавионски ракетни систем, изненада појавили у подмосковском граду Жуковском, у Институту за аеронаутику „Громов“, иначе главној научној установи Русије која се бави проучавањем нових материјала и технологија, а такође и тестирањем перспективне авионске технике. Касније су Американци ипак покушали да реше случај са бомбардовањем кинеске амбасаде у Београду. Смењен је један од руководилаца CIA, а многи шефови су добили опомену. Пекингу, међутим, то није било довољно. Тадашњи представник Министарства спољних послова Кине Чу Банцзао захтевао је од Вашингтона „да се кривци казне, а да се кинеској влади и кинеском народу пружи задовољавајуће образложење“, јер Пекинг не верује да је у питању била „трагична грешка“. После ових речи уследио је и конкретан корак Кине. Две године после рата у Србији кинески ловци су пресрели амерички извиђачки авион EP-3 и принудили га да слети. Авион је обављао редовни лет изнад територије Јужног кинеског мора. Обе земље, као и у случају са амбасадом у Београду, нису дизале прашину око овог догађаја. Вашингтон је дипломатским каналима инсистирао да Пекинг врати авион и посаду од 20 војника. Пилоти су пуштени након 11 дана, а шпијунски авион је враћен тек неколико месеци касније, и то размонтиран на делове. И то није све: Пентагон је за превоз тих делова морао да закупи руски теретни авион Ан124 „Руслан“, јер Кинези нису пустили на своју територију амерички транспортни авион С-130.
РУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКАЈА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
Истраживања
05
REUTERS
Официр Војске Југославије поред радиоактивног поља у селу Рељина код Прешева, 7. јануара 2001.
Неизбрисиви мирис уранијума на Балкану Многе армије света имају муницију са осиромашеним уранијумом „за црне дане“, али су само САД спремне да је примене у свим ратним дејствима. Запад нема обичај да евоцира успомене на „ту“ војну операцију. Ово кратко истраживање је посвећено једној од најмање расветљених епизода тог рата, у којој су Американци користили бојеве главе са осиромашеним уранијумом. Од те муниције су страдале Србија и суседна Македонија, али су страдали и сами војници НАТО-а. За њих, скандал је избио 2001, када је од леукемије умрло 18 војника мировног контингента НАТО-а на Косову: 7 Италијана, 5 Белгијаца, 2 Холанђанина, 2 Шпанца и по један представник Португалије и Чешке. Поред тога, рак крви је установљен код 30 италијанских и 8 шпанских војника, као и код 4 Француза и 4 Белгијанца. Иста дијагноза је постављена код војника у Мађарској, Данској, Немачкој, Великој Британији и др. Касније је специјална комисија УН утврдила да су се сви они налазили на територији која је била изложена утицају америчког оружја са осиромашеним уранијумом. Комисија УН је у бившој Југославији спровела истрагу крајем 2001, када је проверила 11 објеката на Косову и дошла до закључка да су сви објекти загађени радиоактивним елементима и да вода у региону
није за пиће. Мировњацима и хуманитарним мисијама у зони конфликта препоручено је да избегавају загађене објекте и не пију воду из тог краја. По мишљењу експерата, за деконтаминацију подручја било би потребно неколико милијарди долара. Међутим, САД и њихови савезници из НАТО уопште нису реаговали на ту изјаву. Нема разлога да се не верује међународним инспекцијама које су вршиле мониторинг територије Србије. Неке од њих су радиле на иницијативу самих учесника ратног конфликта, између осталог и зато што су оболевали и војници „мировног“
муниција са осиромашеним уранијумом примењивана у великим количинама. У зони одговорности Американаца нико није оболео — у њиховом подручју таква муниција практично није коришћена. Нису страдали ни руски мировњаци, јер су после поделе Косова на зоне одговорности добили сектор близу америчких војника. У Југославији су примењивана четири типа муниције са осиромашеним уранијумом. За пробијање међуспратних конструкција у зградама коришћене су бомбе дуге шест метара. То су заправо биле цеви уранијума тешке 100 kg у одго-
За деконтаминацију радиоактивних подручја било би потребно неколико милијарди долара
За Запад је скандал избио 2001, када је од леукемије умрло 18 војника контингента НАТО-а на Косову
контингента. Европљани су заправо и покренули питање коришћења муниције са осиромашеним уранијумом. Међутим, тадашња државна секретарка САД Мадлен Олбрајт ућуткала је партнере изјавом да „не постоје факти који би здравствене проблеме војника могли довести у везу са муницијом напуњеном осиромашеним уранијумом“. Индикативно је да највише оболелих има у италијанском контингенту мировних снага, а Италијани су били лоцирани на граници са Албанијом, где је
варајућем омотачу са кумулативним пуњењем тротила. За борбу против моторизоване технике коришћени су противоклопни пројектили тешки 3,2 kg са језгром од уранијума. Писте су гађане касетним бомбама напуњеним комадићима уранијума тешким укупно 600 kg, који су се разлетали по писти и правили јаме од 10 квадратних метара. Ратно ваздухопловство користи пројектиле тешке 500 g. То оружје је највише примењивано на Косову и у јужном делу Србије, дакле управо тамо где се регуларна српска
армија најжешће супротставила савезничким трупама. Осиромашени уранијум (U238) је споредан производ обогаћивања уранијума и третира се као индустријски отпад. Међутим, по речима професора Војне академије Вадима Козјуљина, осиромашени уранијум се због своје густине и тежине (готово 70% је гушћи и тежи од олова) активно користи у војној индустрији као компонента у производњи оклопа и језгра за пројектиле, иако се ради о врло токсичном материјалу. Период његовог полураспада износи 4,5 милиона година. Међутим, за америчку војску сва његова штетна дејства бледе у поређењу са резултатима које даје у рату. Муниција направљена на његовој бази има мању површину, а самим тим и мањи отпор ваздуха, што значи да брже лети и већом снагом погађа циљ. Такви пројектили лете брзином од око 2 km/s (за разлику од обичних 1,5–1,7 km/s) и не „спљоште“ се приликом удара у зграду или блиндирани циљ. Језгро од уранијума приликом удара постаје још „оштрије“, тако да лако продире у унутрашњост зграде или оклопног возила. После пробијања оклопа остаци језгра од уранијума се запале и изазивају пожар унутар тенка или оклопног транспортера, пунећи кабину отровним гасовима. Све то знатно повећава ефикасност примене такве муниције. Већина земаља које имају ову муницију чува је „за црне дане“,
за случај да дође до глобалног рата, и не хвали се тиме што је поседује. Вашингтон је, напротив, користи као главно ударно средство у својим оружаним снагама. САД данас поседују преко 50% пројектила са компонентама од уранијума и спремне су да их примене у свим ратним дејствима где је потребно брзо постићи успех. На пример, за само 3 недеље ратних дејстава против Ирака 2003. пешадија и моторизоване јединице САД су потрошиле 9552 тенковска пројектила и 1,7 милиона пројектила мањег калибра са осиромашеним уранијумом. После рата у Персијском заливу Пентагон је званично признао да је на територију Ирака бачена 31 тона уранијума. Вадим Козјуљин напомиње да, нажалост, муниција са осиромашеним уранијумом званично не спада у забрањене врсте наоружања. Према томе, Београд тим поводом данас не може ставити никакву примедбу Вашингтону. Поред тога, чак и ако би се појавио уговор о забрани муниције која садржи осиромашени уранијум, не би га ратификовали ни Вашингтон ни Москва ни Пекинг. Козјуљин сматра да је таква ситуација настала зато што се свет дели на оне који се озбиљно припремају за рат и оне који рачунају да ће у случају рата моћи да се скривају иза туђих леђа. То је делимично тачно када се ради о двадесет земаља које поседују муницију са оси-
ромашеним уранијумом. Већина тих земаља је примењивала или примењује војну силу. Што се тиче „мирољубивих“ савезника САД из НАТО-а, који предлажу мере за ограничење ове врсте муниције, њих једноставно нико неће слушати, с обзиром на безначајно учешће тих земаља у мировним операцијама Алијансе. Поврх свега, осиромашени уранијум је најјефтинији тешки метал, и истовремено је најефикаснији. Најближи конкурент му је волфрам, али је он веома скуп и има га далеко мање у природи. Управо из тог разлога армија САД се у догледно време неће одрећи муниције са осиромашеним уранијумом и без одговарајућег међународног уговора њена примена ће бити легитимна.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру!
facebook.com/ ruskarec
twitter.com/ ruskarec
06
РУСКА РЕЧ
Религија
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
Православље Руси Липовани чине да румунска делта Дунава личи на времеплов који вас води у Русију из 17. века
Староверци из делте Дунава На ушћу Дунава у Црно море данас, као и пре триста година, живе необични Руси који говоре на архаичном руском и исповедају православље старог обреда.
REUTERS
ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ
Липовани чувају прастаре обичаје карактеристичне за руску свадбу, масленицу и неке црквене празнике
AFP/EASTNEWS
Преци Руса Липована су руски расколници или старообредници који су напустили Русију бојећи се прогона. Они су били против реформи патријарха Никона, који је 1652. донео одлуку о исправљању црквених књига и уношењу неких измена у обреде ради прилагођавања грчком (византијском) канону. У читавој Русији су од 1667. почели прогони старовераца, које је било лако препознати јер су се крстили са два уместо са три прста, што је постао њихов симбол. Званично су проглашени јеретицима и анатемисани. Најпознатији борци против реформи били су протопоп Авакум, аутор знаменитих житија, и бољарка Теодосија Морозова, која је спаљена на ломачи. Њу је на својој познатој слици овековечио Василиј Суриков. Од сурових прогона старообредници су се спасавали бекством: бежали су на Дон, у Кубањ, Сибир и на руски Далеки Исток. У слабо насељену делту Дунава прве групе старовераца су пристигле око 1720. Нешто касније су се из Донске области преселили и козаци-староверци из војних јединица Игната Некрасова, и ту су остали, стопивши се са Липованима. Далеко од царске власти и турске администрације тадашње османске провинције Добруџе, Липовани су релативно мирно могли да чувају своја верска убеђења и традицију. Сматра се да овај етноним потиче од речи „липа“, од топонима Липовци (места где су некада живели преци досељеника),
Руски староверци живе у делти Дунава још од 1720.
људи са делте били су спремни да подносе глад, пожаре и епидемије само да би се могли слободно молити онако како су то чинили њихови преци. Липовани и данас говоре на специфичном руском језику из 17. и 18. века. Као и остали руски староверци, Липовани су вредни, уредни и честити људи. Воле да раде и добро зараде. Не воле алкохол и дуван. Мушкарци не брију браду, кошуљу носе преко панталона. Жене на Ускрс обавезно облаче сарафан. Само старообредници при молитви још увек користе посебну врсту кожних бројаница („љестовка“).
или од неправилно изговорене речи „филиповци“ (један од старообредничких покрета). Први Липовани који су се доселили на Дунав живели су у колибама од трске. Тек у 19. веку појављују се прве куће: дрвена конструкција се облагала трском и премазивала блатом. Трска је још коришћена за покривање кућа и за ложење пећи. У годинама када су најезде скакаваца пустошиле поља око делте, локално становништво није имало ни брашна па је рендало сушене штуке које су се затим мешале са иситњеном биљком враголић. Од те смесе су пекли лепиње. Ови истрајни
Липовани чувају старе обичаје карактеристичне за руску свадбу, масленицу и неке црквене празнике. Главни чувар те традиције је црква у којој се служба врши на архаичном руском језику. При цркви раде летње школе где деца допуњавају образовање које стичу у румунским школама. У Румунији живи укупно око 30 хиљада Липована, углавном у области Тулча. Неки Липовани су Румунији донели светску славу, на пример Иван Пацајкин, четвороструки олимпијски шампион у веслању у кануу и деветоструки светски шампион (1970-их и 80-их), који сада ради као главни тренер румунске репрезентације. Липовани живе и у суседним областима које припадају Молдавији, Бугарској и Украјини, тако да их према незваничним проценама има око 100 хиљада. Заједница Руса Липована у Румунији (званичан назив овог дела руске дијаспоре) основана је 1990. Успостављени су односи са Руском Федерацијом. Заједница издаје новине „Зоре“ и часопис „Китеж-град“. Међутим, у постсоцијалистичкој Румунији Липовани не живе спокојно. Политика румунских власти према руској националној мањини и руском језику, економска криза, незапосленост и нова правила риболова по стандардима ЕУ довели су до одласка омладине на Запад. На жалост, нико не одлази у Русију. Данас је угрожен и сам опстанак Липована као посебне етничке групе. Руски државни органи који одржавају контакте са Русима у дијаспори последњих година указују да је ситуација крајње алармантна и активно се укључују у решавање овог проблема. Будућност Руса Липована у Румунији за сада остаје неизвесна.
Историја Људи који и даље не прихватају руску црквену реформу из 17. века
Они су одбили „византијске новотарије“ у 17. веку. Због прогона су многи побегли из Русије. Били су покретачка снага руског капитализма и — још увек постоје. СЕМЈОН КВАША
Руски патријарх Никон је у 17. веку одлучио да усклади богослужење са старим византијским стандардима, да описмени свештенство, да се ослободи од обреда који су били научени напамет и изгубили смисао, и самим тим да „поврати снагу молитве“. Русија је тада званично већ 600 година била хришћанска земља. Током тако дугог периода у богослужбеним књигама се приликом преписивања поткрало мноштво грешака. Многи свештеници нису били писмени и уопште нису разумели шта заправо изговарају. Црквена реформа је била неопходна и Никон је био непомирљив у њеном спровођењу, што је изазвало раскол. Многи свештеници и мирјани уопште нису схватали зашто се уводе „новотарије“. Зашто Русија, која је преживела инвазије Татара и Пољака и опстала у свим
страдањима, треба да се „прилагођава грчкој учености“, и то у време када је читава грчка православна јерархија била под влашћу турских султана? То питање су постављали расколници, и остали су верни „старом обреду“. Разлике у ставовима супротстављених страна се сада многима не чине значајним. Да ли се треба крстити са два или са
Капиталисти-старообредници су били једна од локомотива раста руског капитализма крајем 19. века три прста? Да ли треба писати „Исус“ или „Иисус“? Довољно је у Симболу вере изменити само неколико слова, и људи су спремни да због тога беже из земље, да иду на мучење и ломачу. Држава је почела да третира расколнике као преступнике, а онај ко их пријави добијао је њихову имовину. Независно од прогона расколници су се поделили на огроман број фракција. Главно пи-
тање је било: „где наћи попове“. Православни свештеник је морао бити рукоположен и припадати јерархији на чијем је челу епископ или неко друго духовно лице. Међу расколницима дуго није било епископа, што значи да није имао ко да рукополаже свештенике. Један део расколника је тај проблем решио на радикалан начин: потпуно је одбацио свештенство и „попове“, и тако добио назив „беспоповци“. Други су себи изабрали свештенике рукоположене од стране епископа који су прихватили реформу. Касније је расколницима ипак пошло за руком да формирају неколико својих јерархија. Старообредници су били прогањани и у царској Русији и за време совјетске власти. Као речит пример могу послужити „породични“, који су силом пресељени са територије данашње Белорусије на обале Бајкала (и тамо сачували врло чист руски језик, ношњу, традицију и песме из доба Петра Великог, тј. са прелаза из 17. у 18. век), али су многи од њих и сами бежали на Урал, у Сибир, у погранична подручја или у ино-
странство. Заједнице руских старообредника разних фракција постоје у целој Америци. Географија њихових путовања је импресивна: из Забајкалског краја су од совјетске власти побегли у Кину, где су се настанили близу Харбина, у региону који је пре Октобарске револуције практично био руска колонија. После Другог светског рата су депортовани у САД, да би се многи од њих раселили по Јужној Америци. Крај 19. века у Русији је био период фантастичног економског раста, а једна од многих локомотива тог раста били су капиталисти-старообредници, они који нису побегли. Мамонтов, Морозов, Рјабушински, Третјаков (љубитељ уметности, филантроп и мецена, оснивач славне Третјаковске галерије у Москви). Сада у Русији живе стотине хиљада старообредника. Они се данас суочавају са озбиљним проблемима. Најтеже је „беспоповцима“, јер урбанизација подрива њихов традиционални начин живота и преношење животних правила са колена на колено. Број „беспоповаца“
ИЗ СЛОБОДНИХ ИЗВОРА
Свете и несвете тајне древног православља
Василиј Суриков је бољарку Морозову приказао у ланцима са уздигнута два прста — симболом старообредника
брзо опада чак и у њиховој најбројнијој, поморској фракцији. Далеко боље су се очувале фракције које имају своје свештенство, и оне данас чак придобијају и нове чланове. „Старообредништво постепено прелази границе гетоа и ослобађа се од свих оних културолошких наноса којима је била маскирана Истина старообредништва, тако да оно за све већи број људи
постаје оличење Истините Цркве Христове“, каже старообреднички јереј Јован Севастјанов из Ростова на Дону.
ruskarec.ru/21049
РУСКА РЕЧ
Путовања
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
07
Ронилачки рај на далеком крају руске земље Крајња југоисточна тачка Русије, на пацифичкој обали Приморског краја, представља прави рај за љубитеље еко-туризма и екстремног роњења. ДМИТРИЈ ДАРКИН
Ако кренете путем А189 од Владивостока према граници са Кином и Северном Корејом, видећете многобројна острва и плаже, живописне заливе, окомите литице и друге природне лепоте. Тада постаје јасно да се налазите у једном од најјужнијих крајева Русије. Област Полуострва Гамова је једно од места на Јужном Приморју које обавезно треба да посетите ако се нађете на Дале-
За оне који воле да роне до потонулих објеката, у мору има неколико бродова из разних периода ком Истоку. Крајња тачка полуострва је Рт Гамова. Одатле се отвара видик на три стране света: испред вас је Јапан, мало јужније је Корејско полуострво, а на западу се види Острво Фуругелма — најјужније острво у Русији. На рту преко сто година стоји „Светионик бр. 1“, саграђен још у царско доба. То је најјужнији светионик у Русији. Море је овде јединствено, са сложеним подводним рељефом. Велике дубине (20–40 m) почињу скоро од саме обале. Море је
изузетно прозрачно, струје су благе, а подводни свет веома богат. То је прави рај за љубитеље природе и подводног света, јер је Јапанско море чувено по величини својих становника. Када се пореде исте врсте животиња које обитавају у различитим морима Русије и света, може се приметити да су примерци на Јужном Приморју знатно крупнији. Странци који роне у Јапанском мору зову овај регион „Land of Gigants“ („Земља џинова“). За оне који воле да роне до потонулих објеката, у мору има неколико бродова који су потонули на различите дубине под различитим околностима. Интересовање за потонуле бродове је сасвим разумљиво: сваки брод има своју причу и по нечему је посебан. Осим тога, потонули објекат често није само гомила гвожђа, него прави вештачки гребен са разним становницима. Од осталих занимљивости треба поменути фортификационе објекте дуж целог Приморја. Од оснивања Владивостока па све до средине 50-их година 20. века грађена је линија утврђења дуж обала Залива Петра Великог. Војска већ одавно не користи ове објекте, бетонски бункери су зарасли, само њихове празне пушкарнице вире из морских увала овог залива. Поред тога, у Приморју има и десетак посебних увала за које су везани важни догађаји. Међу њима је и морска увала Витез. Ова увала је заштићена од јаких таласа и непогоде, а за-
ЈЕВГЕНИЈ НОВИКОВ / TOPWONDERS.RU (2)
Руски Далеки Исток Транссибирска магистрала се, после много хиљада ледених километара, завршава егзотиком Тихог океана
ruskarec.ru/16245
Море Јужног Приморја често зову „Земља џинова“ због неуобичајене величине морских створења која тамо живе
Како доћи Од Москве до Владивостока може се стићи директним летом авионом (око 9 сати у једном смеру, око 200 евра) или возом преко Транссибирске магистрале (пут траје од 7 до 10 дана, а карта у зависности од воза кошта бар 200 евра).
Увала Витез је позната по спектакуларним заласцима Сунца
падни ветрови доносе сув и топао ваздух. До увале Витез води земљани пут, избраздан многобројним дубоким траговима точкова који се после кише претварају у блато. Једна од занимљивости морске увале из њеног раног периода су рушевине имања Јана Михајловича Јанковског, сина чувеног Михаила Јанковског. Породица Јанковски је много уложила у развој Приморског краја од 1870. до 1922. Јан је на Рту Гамова организовао успешно удружење узгајивача јелена,
али су из тог доба сачувани само његова кућа и шумске просеке на планини Туманаја („Маглена“). Та кућа је, према сведочењима Јанових рођака, личила на замкове из доба крсташких ратова, јер су то била немирна времена, разбојници из Кине су стално свраћали на југ Приморског краја. Увала Витез је са мањим или већим успехом служила војсци и науци. На пример, 1940-их и 1950-их је служила као база за дизел-подморнице. Касније, 70-их и 80-их, војници су се по-
Из Владивостока се до полуострва Гамова може доћи аутомобилом путем А189 (око 3 сата). Други начин је да са аутобуске станице у Владивостоку аутобусом бр. 526 одете до станице Славјанка (око 5 сати) и да остатак пута до жељеног села пређете пешке или локалним аутобусом. Ипак, вероватно је најједноставније обратити се некој туристичкој агенцији на сајту Приморског краја (http://primkray.ru).
Где одсести Можете да преноћите у хотелу „Океан“ у селу Андрејевка (двокреветна соба кошта 30 евра навише) или у породичном пансиону „Лавов камен“ на самој обали увале.
вукли пред притиском науке и у њој су биле изграђене многобројне лабораторије института Далекоисточног одељења Руске академије наука, али је 80-их година војска кренула у контранапад и потиснула науку са већег дела увале. Тада је морску увалу заузела Главна обавештајна управа за потребе тајног пројекта дресуре делфина и фока за неутралисање непријатељских подморница, подводних мина и диверзаната. Пројекат је затворен 1998. Данас Витез није занимљив само рониоцима, него и љубитељима дугих шетњи. Лева обала на улазу у увалу почиње од Рта Таранцева, и одатле се може проћи пешке дуж целе обале. У време када су овде биле базиране подморнице пролаз између два рта био је заграђен противподморничким мрежама, тако да се и данас око ртова под водом могу видети потонули пловци, комади мреже и велика бетонска сидра. Ова морска увала оивичена је уским пешчаним и шљунковитим плажама. Ипак, заласци сунца су овде свакако најатрактивнија појава. Скоро сваки залазак сунца представља фантастичан призор који остаје у сећању дуго после посете морској ували Витез на крају руске земље.
08
РУСКА РЕЧ
Загонетке
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
Тајни досијеи СССР-а У совјетској армији и КГБ-у су постојале специјалне јединице за анализу података о аномалним појавама
СССР и ванземаљци У Совјетском Савезу је однос према НЛО био врло озбиљан. Совјетски војни експерти су чак научили како да „дозивају“ НЛО и успостављају контакт са њима.
3
СВЕТЛАНА СМЕТАЊИНА
1
Оснивачем совјетске и руске уфолофије сматра се астроном и математичар Феликс Зигељ (1920– 1988). Манифестација која носи његово име се већ преко 20 година одржава у Москви два пута годишње и посвећена је питањима проучавања аномалних појава.
2
Совјетски експерти су сматрали да схватају када се практично сигурно појављују НЛО. Рачунало се да ће се они сигурно појавити тамо где постоји „посебна напетост“, на пример приликом тестирања оружја или гомилања војне технике.
3
Фотографија неидентификованог летећег објекта објављена у „Комсомолској правди“ 1961.
„Последња кап“ је било писмо које је влади упутио академик Александров, отац совјетских нуклеарних електрана. Он је писао да би даље игнорисање тих тема било погрешно и да је неопходно стварати специјалне програме за проучавање таквих појава. Све ово је испричао Василиј Јерјоменко, резервни генерал-мајор Федералне службе безбедности и члан Академије безбедносних проблема, одбране и правног поретка. Он је тих година у КГБ-у био задужен за ратно ваздухопловство СССР-а и производњу авионске технике. Управо је његова јединица била добила задатак да прикупља све информације о појављивању НЛО. Василиј Јерјоменко је за „Руску реч“ испричао да су Ракетне јединице у то време чак има-
така о неидентификованим летећим објектима. Однос совјетских званичника према НЛО променио се 1978, када су у граду Петрозаводску стотине, а можда и хиљаде људи неколико часова посматрале на небу чудан све-
На војном полигону у Астрахањској области је почетком 1980-их извршен експеримент дозивања НЛО тлећи објекат. Градске службе су биле затрпане писмима и телефонским позивима уплашених грађана. Чак су из суседних земаља пристизале молбе совјетском руководству да објасни какву тајну вежбу изводи Совјетски Савез.
ле директиву како да се понашају у случају појаве НЛО. Главни задатак је био да својим дејствима не изазивају агресиван одговор друге стране. Почетком 80-их је донета одлука да се на војном полигону у Астрахањској области изврши експеримент дозивања НЛО. „Може се рећи да смо током експеримента научили како да дозовемо НЛО. Било је потребно нагло повећање броја летова ратне авијације и интензивније кретање технике. У таквим околностима постојала је готово стопостотна вероватноћа да ће се појавити неидентификовани летећи објекти“, објаснио је Василиј Јерјоменко. По његовим речима, то су углавном биле светлеће лопте. Временом су се сви учесници експеримента толико навикли на ове појаве, да су их до-
Четвртина Руса очекује посету Вас позива да посетите Дане руског дечјег филма
у Ваљеву од 24. до 27. априла 2013.
PHOTOXPRESS
„Ваљево 2013 (Бајке нашег детињства)“
Готово четвртина грађана Русије верује да ће у наредних 50 година бити остварен контакт са неком ванземаљском цивилизацијом. То показују резултати недавног испитивања јавног мњења које је крајем марта 2013. спровео руски Фонд „Мишљење друштва“ (ФОМ) на преко 100 локација широм Русије. „Наше истраживање је показало да су они који верују да ће људи имати користи од тог кон-
такта (12%) три пута бројнији од оних који мисле супротно (4%)“, објашњавају социолози ФОМ-а. Од оних који су оптимисти по питању будућег сусрета само 6% сматра да ће сусрет омогућити људима да стекну нова знања „Ако су успели да дођу до нас, значи да су веома интелигентни. Можда ће нам предати део својих искустава“ — тако размишља ова група испитаника. 1% сматра да ванземљци „штите људе и Земљу“, док других 1% сматра да ће они „упутити Земљане добрим путем и научити их да буду бољи“. 52% Руса су убеђени да највише власти неких држава крију податке о ванземаљским цивилизацијама, док 22% сматра да такве информације не постоје у рукама светских политичара. Ипак, више од половине наших суграђана (53%) не верује у постојање ванземаљских цивилизација. У њих чврсто верује 38% грађана РФ.
живљавали као нешто сасвим уобичајено. Поједини „мајстори“ су чак покушавали да успоставе контакт са њима. „Овако је то било: на земљи би неко почео да даје сигнале рукама, тј. махао би двапут удесно, и двапут улево. Лопта на небу је
Однос совјетских званичника према НЛО променио се 1978. после догађаја у Петрозаводску на то реаговала и померала се два пута удесно и два пута улево. Не знамо како би се то могло објаснити“, признао је генерал-мајор. На крају су војни стручњаци, заједно са научницима који су такође учествовали у експери-
Током 1970-их и 1980-их Совјетски Савез је прикупио огромну масу података о најразличитијим аномалним појавама на небу, док је Совјетска армија имала специјалне директиве шта да ради у случају сусрета са НЛО.
менту, дошли до три основна закључка. Прво: то могу бити природне појаве које савремена наука још увек не разуме. Друго: то може бити извиђачка апаратура САД или Јапана. И најзад, трећа верзија: деловање ванземаљске цивилизације. Данас тема НЛО заузима чврсте позиције на страницама „жуте“ штампе. Василиј Јерјоменко је уверен да управо из тог разлога озбиљни научници не откривају свој однос према тој теми, јер не желе да ризикују, па зато и даље ћуте. У приватним разговорима са пилотима и космонаутима он је у више наврата слушао њихове приче о таквим случајевима. Али ни они не желе јавно да говоре о томе. Експерт је, међутим, уверен да тој теми треба приступати веома озбиљно, јер се ради о безбедности.
ИЗЛОЖБЕ
Посетиоци у Санкт Петербургу
ИТАР ТАСС
© РИА „НОВОСТИ“
Недавно је руском премијеру Дмитрију Медведеву постављено неочекивано питање. Водитељка ТВ канала РЕН питала га је као бившег председника државе да ли је истина да се шефу државе заједно са „нуклеарним кофером“ уручује и тајна фасцикла са материјалима о НЛО. Дмитриј Медведев је одговорио да је то сушта истина: поред фасцикле председнику се предаје и извештај тајних служби које се баве контролом ванземаљаца на територији Русије. На питање новинарке да ли међу нама има много ванземаљаца, Медведев је одговорио да неће открити тај податак, како не би изазвао панику, а онима које интересују детаљније информације у вези са овом темом посаветовао је да гледају „документарну хронику ‘Људи у црном’“. Ипак, ако се шала остави по страни, тема НЛО и аномалних појава била је и остала најстроже чувана тајна и у СССР-у и у савременој Русији. Нико од званичника никада неће ништа рећи јавно на ту тему. Друго су експерти. Они нису на важним функцијама и зато имају већу слободу деловања. Поједини војни официри, који су у Совјетском Савезу били на високим положајима, недавно су одлучили да скину вео тајне са приче о неидентификованим летећим објектима. То се догодило крајем марта на конференцији „Зигељеви дани“. У СССР-у су информације о НЛО дуго биле третиране као научна фантастика. Само су ретки ентузијасти попут Феликса Зигеља сматрали да те чињенице треба озбиљно проучавати. Он је 60-их година одржао велики број јавних предавања на ту тему, захваљујући којима се велики број добровољаца придружио прикупљању пода-
ЧИЊЕНИЦЕ О СОВЈЕТСКОЈ УФОЛОГИЈИ
У Петропавловској тврђави у Санкт Петербургу 2002. је одржана необична изложба под називом „Посетиоци из космоса“. Централно место на изложби заузимали су различити модели наводних представника ванземаљских цивилизација. Изложбу су организовали Државни музеј историје Санкт Петербурга и Музеј космонаутике. На слици: експонат посетилаца пронађених у НЛО наводно обореном изнад пустиње Калахари у Јужноафричкој Републици 1989.
Поново читајте о Русији у штампаној „Руској речи“ у септембру! Увек онлајн: ruskarec.ru