TRENDOVI NA TRŽIŠTU NEKRETNINA

TEMA BROJA

KUDA IDE TRŽIŠTE NEKRETNINA?

Uprkos kratkotrajnom zastoju na početku pandemije, domaće tržište nekretnina ne samo što se brzo oporavilo nego što već godinu i po dana beleži izrazitu ekspanziju. Šta se, ipak, promenilo u međuvremenu, kakvi nas trendovi očekuju u sledećoj godini i hoće li Srbija ostati Hot Spot Evrope, pitali smo liderski tim kompanije West Properties

Tekst: JOVANA NIKOLIĆ Foto: MILOŠ LUŽANIN

G

odina iza nas u najmanju ruku bila je izazovna za sektor nekretnina, mada neizvesnosti i uzbuđenja neće manjkati ni u 2022. Rekordan rasta cena nekretnina u gradovima širom Srbije, posebno u Beogradu, gde je prosečna cena kvadrata premašila 2.000 evra, rekordan promet nekretnina, pa čak i rekordan broj izdatih građevinskih dozvola, sugerišu da će ova ekspanzija obeležiti i sledeću godinu. Iako ima onih koji predviđaju krah ovakvog tržišta, čelni ljudi kompanije West Properties smatraju da je takva prognoza daleko od istine. Na tržište utiče mnogo faktora, i lokalnih i globalnih, koji se u kompaniji West Properties detaljno prate i analiziraju već 20 godina, što im je i omogućilo da nivo usluga u sektoru nekretnina podignu na najviši porofesionalni nivo i steknu poverenje velikog broja domaćih i stranih klijenata.

„Definitivno će se u jednom trenutku tržište primiriti jer stalna ekspanzija niti je prirodna niti je normalna. Do stagnacije će doći, ali ne možemo da predvidimo kada, kao što niko nije mogao da predvidi ni da će doći do ovako nagle ekspanzije. Nakon prethodne finansijske krize iz 2009, tržište je jedno vreme mirovalo, da bi od 2011, 2012. počelo da se budi i taj proces i dalje traje. Tokom pandemije, ovaj proces se samo ubrzao u odnosu na prirodan tok koji je bio pre toga, pre svega zato što su ljudi, iz straha za stečeni kapital, ulagali u nekretnine kao najsigurniji vid štednje“, kaže Vladimir Vukićević, CEO.

Ovaj psihološki momenat, u suštini, inicirao je strah od inflacije, koja se predviđala kao posledica pomoći koju je država davala pri-

vredi, što je bila inače praksa u većini zemalja, i štampanja novca, ističe generalni direktor Vladimir Popović i dodaje: „U strahu od moguće inflacije, ljudi koji su imali novac želeli su da ga što pre osiguraju kupovinom nekretnina, što je neminovno uticalo na povećanu potražnju, a to je, pak, podiglo i cene nekretnina. U međuvremenu, zbog problema u logistici i nabavnim lancima, došlo je do povećanja cena sirovina za izgradnju nepokretnosti, što se takođe odrazilo na cenu kvadrata.“

Na pitanje dokle će cene kvadrata rasti, Vladimir Popović smatra da je odgovor vrlo jednostavan: dokle god potražnja bude veća od ponude. „Mnogo faktora utiče na cenu kvadrata, od cene lokacije do cene doprinosa, primarne i sekundarne infrastrukture, a pre svega vremena da se celokupan projekat izvede do kraja. Svi parametri koji utiču na cenu stana u izgradnji na kraju se prenose i na kupca. I tako će ostati dokle god ne dođe do ravnoteže između ponude i potražnje koja se, po mojoj proceni, neće desiti skoro“, kaže Popović.

Disbalans između ponude i potražnje najizraženiji je u Beogradu gde praktično svaki stan u novogradnji može odmah da se proda, naravno, ako ispunjava standarde kvaliteta, ističe Vladimir Vukićević. „Iako vidimo veliki broj kranova širom Beograda, pominjemo stotine hiljade kvadrata, čak i milio-

Vladimir Vukićević, CEO, i Vladimir Popović, generalni direktor

ne, kada to pretočimo u stambene jedinice, to je oko tri do pet hiljada novih stambenih jedinica godišnje u Beogradu, što je za potrebe dvomilionskog grada aposlutno nedovoljno“, kaže Vukićević i dodaje da na to treba dodati i sve izraženiju migraciju iz unutrašnjosti prema prestonici, kao i našu dijasporu koja ima pretenzije vraćanja u Srbiju po završetku radnog veka. Kad se saberu sve potrebe, jasno je da Beogradu nedostaje još mnogo kvadrata stambenog prostora i da će velika potražnja i dalje biti trend.

Sve to otvara prostor za nove investicije u sektoru nekretnina koje su, po mišljenju Vladimira Popovića, više nego poželjne. „Beograd je, u suštini, još slabo razvijen grad, imajući u vidu mnoge parametre, infrastrukturu, saobraćaj pa i urbanu naseljenost. Postoje ulice koje su udaljene dva, tri kilometra od centra, a koje su pune malih, trošnih kuća i kao takve ne priliče mikrolokaciji. Sve su to potencijali za novu gradnju i verujem da sve dok postoje takve lokacije i dok se one ne urbanizuju, ne možemo govoriti o postizanju vrhunca u izgradnji grada“, primećuje Popović.

Prema evidenciji kompanije West Properties, iako se i dalje najviše prodaju stanovi od 50 do 80 kvadrata, sve je veća potražnja za luksuznim stanovima, površne do 150 kvadrata, od kojih klijenti očekuju maksimalan komfor – od pripadajuće garaže u samoj zgradi, reprezentativnog ulaza i čuvara, do teretane, bazena i spa centra u okviru stambenog kompleksa, što samo govori koliko su se u poslednje vreme promenili kriterijumi klijenata. Ovakvi stanovi u novogradnji, na premijum lokacijama, kao što su Senjak, Dedinje, Vračar i Novi Beograd, unapred se prodaju i to po veoma visokim cenama. Iza ovakvih investicija, kao i iza velikih stambenih kompleksa koji idu i do 200.000 kvadrata, stoje poznati investitori kojima se veruje, ističe Vladimir Vukićević.

„To su uglavnom do sada bili strani investitori, ali poslednjih godina ima sve više i domaćih. Na tržištu su prisutne i domaće i internacionalne građevinske kompanije, kao i razni evropski fondovi kroz koje se strani kapital ulaže u domaće projekte. Strane investicije su uvek dobrodošle jer to trku na našem tržištu čini samo zanimljivijom. Stranom investitoru bitna je sigurnost sistema da bi došao na novo tržište, a mi moramo biti svesni da Srbi-

Beogradu nedostaje još mnogo kvadrata stambenog prostora, velika potražnja i dalje će biti trend, smatra Vladimir Vukićević

COWORKING & NETWORKING

Krizni period, naročito tokom prve godine pandemije, bio je veoma izazovan za sve igrače na našem tržištu nekretnina, a strategija za koju se kompanija West Porperties opredelila bila je da nastave da izgaraju u svojim aktivnostima. Dok su se, s jedne strane, vrlo uspešno prilagođavali novim trendovima na tržištu, kakva je u jednom trenutku, recimo, bila potreba klijenata za coworking poslovnim prostorom, istovremeno su radili na sopstvenom networking-u. „U periodu iza nas uspeli smo da ostvarimo kontakte sa potencijalnim novim partnerima koji posluju širom sveta. Nadam se da smo ostvarili dobar networking koji će verovatno rezultirati novim mogućnostima za širenje posla. Ono što je za nas kao kompaniju najbitnije jeste da smo se održali i da smo čak i u najtežem periodu, za vreme lokdauna, ostali dosledni standardima našeg poslovanja, što je zadržalo poverenje klijenata. Čak smo i dali gas, pre svega kad je reč o angažovanju novih i kvalitetnih ljudi, a sve u korist naših klijenata, kojih definitivno u ovih godinu i po dana nije manjkalo“, kaže Vladimir Popović.

UČEŠĆE NA MIPIM ČAST I OBAVEZA

West Properties će se kao jedina srpska real estate kompanija pojaviti na MIPIM-u, najprestižnijem međunarodnom sajmu nekretnina koji će se održati u martu u Kanu. U WP ističu da, za njihovu kompaniju, učešće na jednom takvom događaju, koji okuplja najveće od najvećih real estate konsultanata na svetu, predstavlja čast i obavezu iz dva razloga. Prvi je taj što će biti u prilici da predstave sebe, Srbiju i ceo region potencijalnim investitorima. Drugi je taj što će omogućiti svojim saradnicima da se upoznaju sa najvećim stručnjacima iz sveta nekretnina i tako ostvare networking koji će unaprediti poslovanje kompanije.

Nove investicije u sektoru nekretnina više su nego poželjne, ističe Vladimir Popović ja još nije u EU, i to je jedna otežavajuća okolnost koju mnogi investitori koji su prisutni u okolnim zemljama posmatraju sa rezervom. Takođe, i investitorima i kupcima jako je bitna finansijska struktura. Zato uvek predlažemo našim investitorima da idu na projektno finansiranje koje je jedna dodatna garancija kupcu da će sa tim objektom biti sve kako je i dogovoreno od početka. Kad su u pitanju velike investicije, neohodno je da ta protočnost bude kako treba, sa što manje oscilacija“, kaže Vukićević.

Nisu samo stanovi deficitarni na domaćem tržištu nekretnina, u stopu ih prati i nedostajući poslovni prostor, pre svega u Beogradu, iako smo sa novoizgrađenih 100.000 kvadrata premašili milioniti kvadrat. „Ova disproporcija još je upečatljivija kad uporedimo Beograd i Zagreb, koji ima upola manje stanovnika, dok Beograd ima upola manje kvadrata poslovnog prostora, ističe Vladimir Popović. „Ono što smo mi primetili kroz ekskluzivno zastupanje izdavanja prostora u nekoliko poslovnih zgrada u starom delu grada, među kojima su Ziegel House na Vračaru, Kings Cross na Dedinju, Swiss Build na Zvezdari ili Mia Dorćol na Dorćolu, jeste da naši klijenti imaju veliku želju da svoje poslovanje premeste u stari deo grada, gde i dalje imamo hroničan nedostatak poslovnog prostora. Postoje novi projekti poslovnih prostora koji se realizuju na Novom Beogradu, u planu su neki i za druge delove grada, što sve zajedno pokazuje dobru tendenciju za grad Beograd u celini. Dolazak novih firmi i proširenje postojećih dobar je signal da privreda ide u pravom smeru“, kaže Popović i dodaje da je u ovom sektoru poslovnih nekretina primetna sve veća ekspanzija logističkih centara i magacina, što takođe govori da Beograd beleži tendenciju rasta privrede, a to će doneti korist svima.

Što se tiče prognoza za 2022, u West Properties očekuju da dođe do povratka na normalne načine poslovanja, ali s obzirom na to da je ceo svet još uvek nestabilno područje, procenjuju da će ulaganje u nekretnine ostati do daljeg jedini način da se ljudi komforno osećaju i sačuvaju svoj novac. „Aposlutno sam siguran da će u tom smislu Srbija ostati Hot Spot Evrope, pre svega zbog tendencija u gradnji. Verujem da će biti izdato još više dozvola za gradnju. Očekujem i nastavak trenda potražnje, dobrim delom i zbog toga što se ne zna da li će na svetskom nivou doći do inflacije koja može da proguta ljudima novac na računima i zato je izgledno da će naši ljudi iz inostranstva primeniti taj oblik sigurnosti. I pre će kupiti nekretnine ovde jer su jeftinije nego u inostranstvu“, zaključuje Popović.

VESTI

NCR KAMPUS U BEOGRADU NAJVEĆI U EVROPI

Novi, najsavremeniji tehnološki kampus Korporacije NCR otvoren je početkom oktobra u Bloku 42 na Novom Beogradu. Novi poslovni centar ove američke kompanije izgrađen je prema najvišim standardima pametne gradnje, prostire se na 30.000 kvadrata, a ukupna vrednost investicije veća je od 100 miliona dolara. Nova zgrada je otvorena na desetogodišnjicu poslovanja ove kompanije u Srbiji i predstavlja najveći NCR tehnološki kampus u Evropi koji će okupiti više od 5.000 stručnjaka različitih profila – inženjera, ekonomista, pravnika, filologa, analitičara, stručnjaka za marketing i komunikacije. Kampus je projektovan kao open space, a objekat sadrži i 21 prostoriju specifičnih namena, kao što su laboratorija za testiranje razvojnog softvera i Customer Experience centar, uključujući i 185 sala za sastanke. Zgrada ima 13 liftova, dva nivoa za parking i sedam spratova radnog prostora.

NCR je svetski tehnološki lider u pružanju visokokvalitetne i stručne podrške kompanijama raznih delatnosti, koji svojim softverom, hardverom i lepezom usluga, omogućava skoro 550.000.000 transakcija dnevno. NCR je u Srbiji jedan od vodećih IT poslodavaca i učestvuje u posebnom programu saradnje sa univerzitetima, a više od 80% zaposlenih pripada mladoj generaciji milenijalaca.

ULjubljani je nedavno svečano otvoreno novo stambeno naselje Novo Brdo, u kojem će biti smešteno 498 porodica i pojedinaca. U okviru kompleksa nalaziće se javne službe, poput biblioteke i prodavnica, kao i otvoreni prostor sa dosta zelenih površina, dečijim igralištima i jezerom. Ovo je najveći od svih projekata kojima je obezbeđeno ukupno 1.887 novih stambenih jedinica u Sloveniji, a realizovan je zahvaljujući kreditu Razvojne banke Saveta Evrope u visini od 50 miliona evra. U toku je novi ciklus od 10 projekata sa 906 planiranih stambenih jedinica, za koji će Fond za stanovanje tražiti novi kredit od Razvojne banke Saveta Evrope. Procenjuje se da je Sloveniji potrebno oko 10.000 dodatnih stambenih jedinica, a slovenačka vlada planira da do 2026. godine obezbedi oko 5.000.

NOVI STAMBENI KOMPLEKS U LJUBLJANI