ZNAČAJNA ULAGANJA ČEŠKIH INVESTITORA U SRBIJI

EKSKLUZIVNO

Njegova ekselencija Tomaš Kuhta

ČEŠKA JE POSTALA ZNAČAJAN STRANI INVESTITOR U SRBIJI

„Spektar interesovanja čeških kompanija u Srbiji veoma je širok, a s obzirom na građevinski bum u vašoj zemlji, potencijal za saradnju u ovom sektoru je ogroman“, kaže Tomaš Kuhta, ambasador Češke Republike u Srbiji, koji nam je učinio čast i lično nas poveo u obilazak ambasade, velelepnog zdanja u centru Beograda, koje već čitav vek svedoči prijateljskim odnosima naše dve zemlje

Tekst:

GORDANA KNEŽEVIĆ MONAŠEVIĆ

Foto:

MILOŠ LUŽANIN

D

ivno je biti gost ambasade Češke u Beogradu, u kojoj ste, čim kročite na monumentalne stepenice na ulazu, dočekani na – crvenom tepihu. Ne možete a da se ne osećate važno dok se penjete na sprat, prolazite prostranim hodnikom ili sedite u nekom od otmenih salona, kad znate koliko je znamenitih ličnosti boravilo na tom istom mestu pre vas, tokom vek duge istorije ove zgrade. Sa originalnim nameštajem s početka 20. veka, očuvanim u besprekornom stanju, nije teško zamisliti šuštanje balskih haljina u Velikoj dvorani sa ogledalima, klavirom i spektakularnim lusterima od češkog stakla, ili ozbiljne političke razgovore koje su gospoda, uz češku šljivovicu, nekada vodila u Drvenom salonu, dok su dame pijuckale beherovku u susednom Damskom salonu. Veliki, Drveni i Damski salon i danas su isti kao nekad, o čemu svedoče i fotografije od pre jednog veka, samo što se protokol malo promenio. Balove su zamenili koncerti i izložbe, ali se zato gosti i danas poslužuju češkom šljivovicom i beherovkom, čuvenim češkim gorko-slatkim biljnim likerom. U zavisnosti od prilike i jelovnika, poslužuju se i odlična češka bela vina ili vrhunska srpska crvena vina i, naravno, neprikosnoveno češko pivo. Za kompletan ugođaj, tu su predivne čaše od najfinijeg češkog stakla, koje ponosno stoje poređane u staklenoj vitrini u Drvenom salonu. „Dosta sam putovao i video mnogo čeških ambasada u svetu, ali nijedna nije kao ova. Kad je ova ambasada građena, pre gotovo sto godina, u nju je utkano najbolje od češke arhitekture i čeških proizvoda, i taj miks kubizma i funkcionalnosti i danas nema premca“, kaže Njegova ekselencija Tomaš Kuhta, koji se pokazao kao izuzetan domaćin i sagovornik. Ne samo zato što je iskusan diplomata, iza kojeg je nekoliko uspešnih diplomatskih misija u Rimu, Briselu i Zagrebu, nego i zato što odlično poznaje svaki kutak ambasade i njenu istoriju, i pritom tečno govori srpski. Ambasadorsku funkciju u Srbiji obavlja već četiri godine, i za to vreme i on i njegova porodica zavoleli su Beograd kao svoj drugi dom.

Zgrada Ambasade Republike Češke jedno je od najstarijih i malobrojnih diplomatskih zdanja u Beogradu koja su namenski izgrađena. Kakav je osećaj raditi u istorijskom zdanju starom čitav vek, koje ima i muzejsku vrednost, budući da je veći deo originalnog nameštaja i ukrasa sačuvan?

— Velika je čast raditi u prostorijama jedne od najlepših čeških ambasada koje imamo u svetu. Ujedno se radi i o velikoj odgovornosti zato što tu imovinu treba ne samo čuvati već, ukoliko je to moguće, i predati onima koji će posle nas doći u boljem stanju od onog u kome smo je preuzeli. Zahvaljujući nedavno završenoj obimnoj rekonstrukciji, meni i mojim saradnicima će to, u ovom slučaju, verujem, poći za rukom.

Zgradu je projektovao češki arhitekta Alojz Mezera, predstavnik moderne arhitekture takozvane praške škole, koja je upravo izgradnjom ovog zdanja ušla u Srbiju kao novi trend. Šta je sve stalo od prostorija u ovo monumentalno zdanje svedene elegancije?

— Ovo monumentalno zdanje je, zapravo, jedna od malobrojnih ambasada koja je projektovana i sagrađena baš za tu namenu, tako da je u nju stalo sve što je jednom diplomatskom predstavništvu potrebno, možda čak i više od toga. Lokacija na kojoj se nalazi, kao i reprezentativna arhitektura i pažnja kojom se pristupilo njenom projektovanju, gradnji, a onda i opremanju, najbolje prikazuju bliske i prijateljske odnose između naših tadašnjih država, kojima se mogu pohvaliti i naše sadašnje države, jer sasvim sigurno mogu reći da se to prijateljstvo očuvalo do danas, kako među našim narodima, tako i među predstavnicima naših država. Pored reprezentativnih prostorija koje koristimo za sastanke, prijeme, koncerte i druge događaje, a zatim i službenih prostorija koje su neophodne za svakodnevno funkcionisanje, naša ambasada raspolaže i određenim brojem stambenih jedinica koje koriste naši zaposleni sa svojim porodicama, prostorijom za rekreaciju koja je nekada korišćena kao škola, ali i ušuškanim, prijatnim dvorištem, koje je prava mala oaza u centru grada.

Koji deo ambasade je vama omiljeni, a koje prostorije i znamenitosti obično pokažete gostima?

— Najviše volim Drveni salon, veoma je prijatan i, sudeći po starim fotografijama, očuvan je skoro u prvobitnom stanju. Divim se, međutim, svim reprezentativnim prostorijama, kristalnim lusterima, slici Maksa Švabinskog, klaviru koji je jedan od najboljih u Beogradu. Posetiocima volim da pokažem i službene prostorije, da bi videli kako je zgrada pre gotovo sto godina pametno i funkcionalno projektovana. Neverovatno je da uspeva u potpunosti da odgovori i na sve zahteve sadašnjeg vremena.

Tokom jednog veka, kroz ovu zgradu je prošao veliki broj uglednih ličnosti, od kraljeva do predsednika, a u njoj su se odigrali i neki značajni događaji. Možete li nam izdvojiti neke zanimljivosti iz bogate istorije zgrade?

— Sasvim je sigurno da je najznačajniji istorijski događaj koji se desio u zgradi ambasade bezuslovna kapitulacija Kraljevine Jugoslavije, potpisana 17. aprila 1941, koja je ovim činom prestala da postoji, a potom je i podeljena. Naravno, objekat je u tom periodu pripadao nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova, koje ga je preuzelo u proleće 1939. godine, posle raspada Čehoslovačke.

Takođe bih pomenuo još jedan istorijski momenat koji se desio, ali ne u zgradi ambasade, već ispred nje. Radi se o 1968. godini, kada je kao reakcija na okupaciju Čehoslovačke, ispred zgrade ambasade održan veliki skup jugoslovenskih građana u znak

Drveni salon nekad je bio salon za gospodu

Stepenice na ulazu u ambasadu Sala za sastanke u kojoj je 1941. potpisana kapitulacija Jugoslavije

podrške Čehoslovačkoj. Prema tvrdnjama savremenika, navodno se radilo o najvećem skupu u istoriji Jugoslavije, sa oko 100.000 ljudi.

Izgradnja zgrade ambasade bila je u svoje vreme, između dva svetska rata, simbol izuzetnih odnosa tadašnje dve zemlje – Čehoslovačke i Jugoslavije. Odnosi Češke i Srbije takođe su na zavidnom nivou u svakom vidu saradnje. Šta je, po vašem mišljenju, ono što suštinski zbližava naše dve zemlje i utiče da odnosi budu tako dobri?

NAJVIŠE VOLIM DRVENI SALON, VEOMA JE PRIJATAN I, SUDEĆI PO STARIM FOTOGRAFIJAMA, OČUVAN JE SKORO U PRVOBITNOM STANJU

— Kao što i sami pominjete, zgrada ambasade je simbol izuzetnih odnosa. U to vreme sjajni odnosi nisu bili samo između naših država i naroda, već su postojali i iskreni prijateljski odnosi između predstavnika naših zemalja – našeg predsednika Tomaša G. Masarika i vašeg kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića. I nije slučajnost što se naše ambasade nalaze upravo na ovim lokacijama u samom centru grada – naša u Beogradu, Bulevaru kralja Aleksandra, nadomak Narodne skupštine i Predsedništva, a vaša u Pragu, u prelepoj vili nadomak čuvenog Karlovog mosta. Te lokacije su takođe svedoci prijateljskih odnosa.

Odnosi između naše dve zemlje su tradicionalno dobri, kako gledano kroz istoriju, tako i danas. Nismo imali nekih problematičnih otvorenih pitanja, koja bi to prijateljstvo i bliskost ugrozila, a veze su postojale sve vreme. Tako je i danas, na primer, srpskim studentima bliska ideja nastavka školovanja u Češkoj, a mi s ponosom ističemo da su neka od velikih imena u srpskom društvu zapravo „češki studenti“. Mada su najpoznatiji oni iz oblasti filma, ima ih zaista u svim oblastima. I upravo oni su ti koji kasnije u svojim sredinama šire dobro ime Republike Češke. Dalje postoji kontinuitet kontakta i u svim drugim oblastima – ekonomiji, kulturi, politici... Smatram da su ti tradicionalni prijateljski odnosi i kontakti kroz istoriju pa sve do danas, kao i naša svest o njima, zapravo ono što nas zbližava i danas. Od nekih ranijih generacija, koje su kroz istoriju izgradile bliske i dobre odnose između naše dve zemlje, mi smo sve to nasledili i na nama je zadatak da ih barem održimo takvima, ako ne i da ih unapredimo.

Ekonomski odnosi naše dve zemlje veoma su razvijeni, o čemu svedoči i izuzetna aktivnost trgo-

Damski salon Slika „Praški dvorac” Vaclava Radimskog iz 1938. godine

U Velikom salonu danas se održavaju koncerti i izložbe

Sat i svećnjak, koji krase Drveni salon, deo su inventara ambasade od samog otvaranja

vinsko-ekonomskog odeljenja vaše ambasade, ali i vaša, s obzirom da ste ekonomista po struci i da ste se u svojim prethodnim diplomatskim misijama dosta bavili upravo ovim sektorom. Šta je poslednjih godina najviše u fokusu čeških investitora u Srbiji?

— Sa velikim zadovoljstvom mogu da potvrdim da je Češka postala veoma značajan strani investitor u Srbiji. Spektar interesovanja čeških kompanija je veoma širok i, zapravo, nije moguće navesti jedan konkretan robni segment u fokusu čeških investitora. Stoga bih vas radije upoznao sa nekoliko najzanimljivijih investicija čeških kompanija poslednjih godina.

Radi se, na primer, o ulaganju kompanije SEBRE u filmski centar Avala Studios Beograd ili njihovom projektu Marina Dorćol; investicionom ulasku PPF grupe u telekomunikacionu kompaniju Telenor, sada Yettel, i u srpsko mobilno bankarstvo; ulasku grupe PENTA - Dr. MAX u farmaceutski lanac Farmanea; kupovini fabrike Knjaz Miloš od strane karlovarske kompanije Mattoni; akviziciji državne kompanije za održavanje letelica, JAT-Tehnike, od strane konzorcijuma Avia Prime; investiciji privrednog društva IMG Automotive u opštini Vršac, gde živi velika češka zajednica. Istakao bih i češku grupaciju za nekretnine UDI Group, koja uspešno realizuje i razvija stambene i poslovne projekte u Beogradu. Prošlogodišnji kapitalni ulazak češke kompanije CE Industries u srpsku kompaniju Beohemija je takođe značajan u smislu investicija.

Ekspanzija real estate industrije u Srbiji privukla je značajan broj čeških investitora, a neki od njih realizuju zaista velike projekte – i stambene i poslovne i industrijske. Koliko su oni zadovoljni uslovima poslovanja u Srbiji i da li procenjujete da će u perspektivi doći još više čeških investitora u nekretnine?

— Na vaše pitanje želeo bih da vam detaljnije opišem dva veoma interesantna projekta koje realizuje jedan češki investitor u Srbiji. Prvi projekat se odno-

si na Avala Film Beograd – porodično srebro Srbije, najveći filmski studio u Srbiji, osnovan 1946. godine kao prvi filmski studio u posleratnoj Jugoslaviji. Češki investitor, kompanija SEBRE, dolazi sa planom da filmski studio vrati među glavne centre filmske produkcije u Evropi, odnosno na mesto gde je Avala Film pripadao do devedesetih godina prošlog veka. SEBRE je isplanirao modernizaciju i prenos znanja iz aktivnih evropskih filmskih studija, kao što je filmski studio Barrandov u Pragu. Cilj je proizvodnja novih filmova, kao i digitalizacija starih. Čitav kompleks obuhvata više od 40.000 m2, pri čemu je predviđeno da zastareli ili nefunkcionalni objekti budu potpuno modernizovani. Projekat je dobio status „Projekta od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju“ u decembru 2019. godine.

Dodao bih da je ulaganje u filmske studije povezano sa projektom rezidencijalnog naselja, sa posebnim naglaskom na visokom kvalitetu zaštite životne sredine. Autor stambene zone je istaknuti češki arhitekta Stanislav Fiala, nosilac niza priznanja u Republici Češkoj, među kojima su arhitekta godine, građevinski objekat godine, itd. Rezidencijalnim projektom predviđena je izgradnja oko 3.000 stanova za 8.000 ljudi, uključujući školu, obdanište i dom zdravlja.

Češka kompanija SEBRE aktivno učestvuje u još jednom značajnom građevinskom projektu, koji nosi naziv Marina Dorćol. Tim projektom predviđena je izgradnja urbanističkog kompleksa na obali Dunava na pešačkoj udaljenosti od samog centra Beograda. Na površini od 76.000 m2 predviđena je revitalizacija postojeće luke, stvaranje parka oko prvobitne železničke pruge i izgradnja stambenih zgrada sa živim parterom, koji će biti direktno povezan sa obalom i gde će se nalaziti svi gradski sadržaji, a u blizini prostora ukupne površine 4,15 hektara nalazi se objekat prvobitne termoelektrane na ugalj iz 30-ih godina prošlog veka, gde će biti izmešten jedan od najznačajnijih srpskih muzeja – Muzej Nikole Tesle, ličnosti koja spada među velikane svetske nauke i razvoja.

Čaše od češkog stakla poređane su u vitrini u Drvenom salonu

Na nedavno održanom Sajmu građevinarstva bilo je dosta čeških izlagača koje ste posetili još prvog dana ove manifestacije. Šta češke kompanije u ovom sektoru nude srpskom tržištu?

— Na ovogodišnjem međunarodnom sajmu građevinarstva SEEBBE 2022, koji je održan od 27. do 30. aprila na Beogradskom sajmu, Republika Češka je učestvovala sa nacionalnim štandom u orga-

Lusteri od češkog stakla u Velikom salonu

Porcelanske figurice zaštitni su znak češke tradicije

nizaciji češke državne agencije CzechTrade. Registrovano je ukupno osam čeških izlagača zainteresovanih za tržište Srbije. Svojom ponudom za saradnju sa potencijalnim partnerima na srpskom tržištu predstavile su se, na primer, ove kompanije: Plast Brno, proizvođač elemenata za unutrašnje otpadne sisteme; MFC-Morfico, koji nudi podne sisteme (anhidritne i cementne podloge) i arbolitne blokove; Fortemix, porodična firma koja proizvodi industrijske podne sisteme; Berndorf Baderbau, renomirani proizvođač luksuznih bazena, đakuzi kada i wellness opreme. Pomenuo bih još i kompaniju Doornite, koja je najveći proizvođač vrata u Češkoj. Na osnovu razgovora sa predstavnicima ovih kompanija, mogu sa zadovoljstvom da potvrdim da postoji zaista veliko interesovanje za srpsko građevinsko tržište. S obzi-

rom na sadašnji građevinski bum u Srbiji, potencijal za dalju saradnju je ogroman i stoga verujem da naše kompanije i njihovi proizvodi imaju velike šanse da ovde budu uspešne.

ŽIVOT U BEOGRADU JE ZA ČEHA VEOMA PRIJATAN, DOSTA STVARI FUNKCIONIŠE SLIČNO KAO U PRAGU, NEKAD I BOLJE, NA PRIMER, GOSTOPRIMSTVO

Kakvo je trenutno stanje u sektoru nekretnina u Češkoj? Kako se investitori i građevinske kompanije nose sa novonastalom kriznom situacijom i svim njenim posledicama koje dižu cenu rada, materijala, pa i samih nekretnina?

— Po mom ličnom mišljenju, tržište nekretnina u Republici Češkoj je sada na prekretnici. Sopstveni stambeni prostor u mnogim mestima u Češkoj postaje sve manje dostupan. Za nekoga iz finansijskih razloga, za nekoga jednostavno zato što nema dovoljno ponude. Naime, veliki problem od prošle godine je nedostatak nekih građevinskih materijala, što se odrazilo na ekstremni rast njihovih cena, a time i cenu gotovih objekata. Na primer, prošlog aprila se aluminijumom na berzi trgovalo za 2.209 dolara po toni, a sada tona aluminijuma košta od 3.528 dolara ili 60 % više. Aluminijum je jedan od ključnih materijala za građevinske konstrukcije. Štaviše, sada nije izuzetak ni povećanje nekih stavki za 100 %. „Kriza materijala“ odnosi se i na isporuke čelika, drveta i bakra, a prisutna je takođe kod materijala za izolaciju ili proizvoda od opeke.

Sve to utiče i na situaciju na češkom tržištu nekretnina, koje se, između ostalog, suočava i sa strožim uslovima za hipotekarne kredite, uključujući i povećane kamate koje proizilaze iz kamatnih stopa Češke narodne banke. Ipak, potražnja za stanovima se ne smanjuje i u narednim godinama će vrlo verovatno i dalje biti veća od raspoložive ponude na tržištu.

Zgrada ambasade nalazi se u strogom centru grada, na početku Bulevara kralja Aleksandra

Češka kultura – evo baš pomenuta praška škola arhitekture, ali i škola filma, uvek su imali dosta uticaja na naše umetnike i intelektualce. Kakva nam je danas kulturna i naučna saradnja?

— Česi su posebno ponosni na te dve oblasti koje ste pomenuli. Češke arhitekte ostavile su veliki trag u srpskoj arhitekturi. Ne moramo mnogo ni da nabrajamo kako bismo tu tvrdnju dokazali, dovoljno je da pomenemo samo nekoliko objekata koji nam prvi padnu na pamet – na primer, Kapetan Mišino zdanje, odnosno današnju zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu, zatim Novi dvor, današnje sedište predsednika Republike Srbije, onda opservatoriju na Zvezdari – sve su to dela čeških arhitekata. Što se filma tiče, svima je poznato da su neka od

Klavir u Velikom salonu proizveden je pre jednog veka i jedan je od najboljih u Beogradu najvećih imena srpske kinematografije zapravo češki studenti – Goran Marković, Emir Kusturica, Goran Paskaljević, Srđan Karanović...

Kroz istoriju je saradnja i u ovim oblastima pratila tempo saradnje u drugim oblastima, dakle bila je veoma razvijena. I tako je ostalo do danas. I danas srpski umetnici i naučnici rado odlaze u Češku i obrnuto. Naravno da su ti kontakti bili oslabljeni tokom prethodnih par godina zbog pandemije, ali ne sumnjamo da će se njihov intenzitet vrlo brzo vratiti na nivo od pre. Naša ambasada u okviru svojih nadležnosti i mogućnosti nastoji da te kontakte pomogne svojim posredovanjem, a takođe ohrabrujemo i sve direktne kontakte između umetnika i naučnika i ustanova u okviru kojih deluju, kojih takođe ima puno, upravo zahvaljujući ranije pominjanoj tradicionalnoj bliskosti naših naroda.

Koliko se Česi i Srbi posećuju? Šta biste svojim zemljacima preporučili da obavezno vide u Srbiji, a gde biste nas najpre odveli da smo vaši gosti u Pragu?

— Česi i Srbi se dosta posećuju. Naša dva naroda povezuje zajednička istorija i slovenstvo. U Srbiji možemo naći čitav niz istorijskih tragova Čeha, a ti tragovi datiraju iz različitih perioda srpske istorije, u mnogim oblastima i na mnogim mestima. Imena nekih od njih su poznata, neka su zaboravljena, ali njihova dela su pomagala građenje dobrih odnosa između češkog i srpskog naroda. Značajna je bila i „know how“ uloga Čeha u Srbiji u razvoju staklarske, poslastičarske ili pivske industrije, kao i u drugim granama. Čak su i za prve razglednice u Srbiji zaslužni Česi. U Srbiji, do današnjih dana, postoji brojna češka manjinska zajednica, naročito u oblasti Banata.

Česi vole da putuju u Srbiju, naročito zbog prirodnih lepota, a rado dolaze da vide i istorijski centar Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca i drugih gradova, kao i oblast Banata, gde ih osim prirodnih lepota privlače i tragovi češke istorije i folklora.

Što se tiče turizma u Češkoj, osim Praga, Republika Češka nudi i čitav niz drugih istorijskih mesta kao što su Češki Krumlov, Olomouc, Telč, Kutna Hora, zatim banjskih gradova, kao što su Karlove Vari i Marianske Laznje, prirodne lepote, brojne predivne zamkove i tvrđave, vinske oblasti i mnoge druge.

U Pragu bih srpskim turistima svakako preporučio da obiđu istorijski centar, koji ima brojne značajne spomenike kulture, a zatim bih im preporučio da probaju češku kuhinju i pivo.

Kako vam prija život u Beogradu u kojem već četiri godine obavljate dužnost ambasadora? Imate li neka svoja omiljena mesta za druženje i relaksaciju i da li uspevate da vozite bicikl po gradu?

— Život u Beogradu je za Čeha veoma prijatan, dosta stvari funkcioniše slično kao u Pragu, nekad i bolje, na primer, gostoprimstvo. Ni ja ni moja porodica za sve ovo vreme nismo se susreli sa većim problemima, već upravo suprotno. Gde god pomenemo da smo iz Češke, nailazimo na izraze simpatija, uvek se nađe neka zajednička tema, bilo da je to istorija, kultura, putovanje, arhitektura. Veoma sam zavoleo okolinu Ade Ciganlije, to je prelepo mesto usred Beograda koje daje mogućnost njegovim stanovnicima da se aktivno bave sportom ili bar da se prijatno relaksiraju. Moj sin tamo redovno trenira fudbal, a supruga i ja to vreme, dok je on na treningu, koristimo za duge šetnje sa psom. Imamo tako mogućnost da u kontinuitetu pratimo kako Beograđani aktivno provode slobodno vreme i kako se čitavo mesto pred našim očima menja na bolje. Kada vikendom imam vremena, volim da odem na duži izlet na biciklu. Uglavnom vozim pored reke, tako da je najveći izazov poslednja deonica, kada moram da se popnem na jedan od najvećih uspona u Beogradu, kako bih došao kući.