9 minute read
POTENCIJAL SRPSKIH BANJA
INTERVJU
ISKORISTIĆEMO SAV POTENCIJAL NAŠIH PRELEPIH BANJA
Advertisement
Jedan od prioritetnih pravaca u daljem razvoju banja i planina sa izrazito čistim vazduhom jeste privlačenje većeg broja stranih turista. Preduslovi za to su poboljšanje saobraćajne infrastrukture i izgradnja savremenih spa&wellness centara, kaže Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija
Tekst:
GORDANA KNEŽEVIĆ MONAŠEVIĆ
Foto:
MARINA JANČEVIĆ
T
uristički bilans Srbije prošle godine oborio je rekord iz do sada najuspešnije 2019, a sudeći po broju poseta stranih turista u prvih pet meseci ove godine, koji je gotovo 70 odsto veći u odnosu na isti period 2021, pred nama je turistička sezona bolja nego ikad. Kako još više unaprediti turističke potencijale naše zemlje, posebno banje i klimatska mesta koja imaju kapacitet za ravoj zdravstvenog i wellness turizma, šta nedostaje Beogradu da bi se upotpunila njegova turistička ponuda i kojim merama Vlada Srbije podstiče investitore i lokalne samouprave da investiraju u turizam, razgovaramo sa Tatjanom Matić, ministarkom trgovine, turizma i telekomunikacija.
Devizni priliv od turizma u Srbiji prošle godine iznosio je oko 1,6 milijardi evra, čime je oboren rekord iz 2019. godine, koja je bila najuspešnija turistička sezona ikada. Koja su to mesta u Srbiji koja najviše privlače turiste?
— U toku 2021. devizni priliv od turizma iznosio je 1.596 miliona evra, što je rast od 47,2% u odnosu na 2020. Oborili smo rekord pre svega zahvaljujući domaćim turistima koji su bili najbrojniji, ali i stranim turistima koji su prepoznali Srbiju kao atraktivnu i jedinstvenu destinaciju. Ovi podaci su ohrabrujući i potvrđuju snagu našeg turističkog sektora, čak i u teškim i neizvesnim okolnostima pandemije koronavirusa. Među najposećenijim turističkim destinacijama u Srbiji bio je, pre svega, Beograd, što ne iznenađuje, s obzirom na to da je naša prestonica moderna i dinamična metropola, koja ujedno čuva svoju bogatu istoriju i raznovrstan kulturan život. Turisti koji vole aktivan odmor i boravak u prirodi, najviše posećuju planine Zlatibor, Kopaonik i Taru, dok je najveći turistički promet u banjskim mestima zabeležen u Vrnjačkoj Banji, Sokobanji, Banji Vrdnik i Banji Koviljači. Sigurna sam da je budućnost turizma Srbije upravo u razvoju planinskih, banjskih, seoskih destinacija, te spa i manifestacionog turizma, kojima se povezuje odmor u prirodi sa programima kulturno-istorijske tematike.
Da li znamo profil stranih turista koji dolaze u Srbiju i koji su nam aduti kao atraktivne turističke destinacije?
— U 2021. ukupan broj dolazaka turista u Republiku Srbiju iznosio je skoro 2,6 miliona, a od toga je bilo 871.239 stranih turista. To nam govori da je Srbija prepoznata i sve više zastupljena destinacija na svetskoj turističkoj mapi. Srbiju najviše posećuju turisti iz nekoliko geografski najbližih zemalja: Bosne i Hercegovine, Rusije, Crne Gore, Nemačke i Severne Makedonije, što je, s obzirom na veze naših kultura i jezika, stalna praksa i godinama unazad. Glavni aduti turističke ponude Srbije su, pre svega, izuzetno gostoprimstvo, bogata i raznovrsna gastronomska ponuda, kulturno-istorijsko nasleđe i tradicionalne manifestacije koje doživljavaju sve veći procvat i beleže sve veću posetu turista iz celog sveta. Među stranim turistima veći je broj onih s višim i visokim obrazovanjem koji se izjašnjavaju kao zaposleni, sa primanjima iznad proseka. Među njima, polovina je prvi put u Srbiji, dok drugu polovinu čine ponovljene posete.
U prva dva meseca ove godine, Srbiju je posetilo gotovo duplo više turista nego u istom periodu prošle godine, što obećava još uspešniju turističku sezonu u odnosu na prethodnu. Kakve su procene za turistički bilans 2022?
— Ukupan broj dolazaka turista u našu zemlju u periodu januar-maj iznosio je oko 1,4 miliona, što je porast od 68,3% u odnosu na isti period 2021. To nam govori da će ova turistička sezona zasigurno biti bolja od prethodne, a dodatni podstrek svakako je i ukidanje Kovid-19 mera za ulazak stranih državljana u Republiku Srbiju, kao i nastavak ulaganja u infrastrukturu i promociju naše zemlje. Promocija Srbije kao turističke destinacije u doba pandemije bila je veoma efikasna i to je uticalo da se Srbija svrsta među 22 zemlje najbolje za posetu na nivou celog sveta. Uz dobru praksu iz prethodne godine, nastavićemo da promovišemo naš turizam zarad što boljeg pozicioniranja na svetskom tržištu.
Srbija nema more, ali je bogata banjama i klimatskim mestima. Problem je u tome što ovi turistički potencijali nisu dobrim delom razvijeni kako treba da bi bili dovoljno atraktivni turistima... — Jedan od prioritetnih pravaca u daljem razvoju banja i planina sa izrazito čistim vazduhom jeste privlačenje većeg broja stranih turista. Preduslovi su poboljšanje saobraćajne infrastrukture i izgradnja savremenih spa&wellness centara u okviru banjskih i planinskih kompleksa. Prirodni resursi u našim banjskim i planinskim područjima značajni su
za regionalni ekonomski razvoj. U skladu sa tim, u okviru projekata resornog ministarstva turizma i Vlade Republike Srbije, pokrenute su mnoge aktivnosti u cilju kvalitetnog profilisanja ovih proizvoda, posebno u delu spa&wellness usluga, kao i njihovih pozicioniranja kako na domaćem turističkom tržištu, tako i van granica Srbije.
Vlada Srbije najavila je prodaju svih 27 banja koje su u vlasništvu PIO fonda. Neke banje su već prodate, neke su nedavno oglašene na prodaju. Imamo li već primere uspešne privatizacije, u smislu da su novi projekti počeli da se realizuju?
— Činjenica je da su posledice nedovoljnog ulaganja u banje Srbije u periodu od 2000. pa skoro do 2015. godine dovele do devastiranja i urušavanja određenog broja hotelsko-turističkih preduzeća i specijalnih bolnica. Naglasila bih da je privatizacija tih banja deo Strategije razvoja turizma u Srbiji za period 2016-2025. Prodaja se odnosi isključivo na nepokretnosti, a izvorišta geotermalnih voda ostaju u državnom vlasništvu. Možemo reći da je od 2015. situacija krenula na bolje i proizvodi zdravstvenog turizma sve više dobijaju na značaju, te su ulaganja od strane resornog ministarstva za turizam, kao i od strane velikih privatnih investitora, u razvoj banjskog turizma, svake godine sve značajnija. Jedan od ciljeva jeste da se uradi adekvatna procena vrednosti banjskih kapaciteta, a zatim da se primene različiti modeli strateškog partnerstva. Što se tiče do sada obavljene privatizacije, može se reći da je nekoliko hotela i objekata dobilo nove vlasnike koji su uložili značajna sredstva u rekonstrukciju i renoviranje smeštajnih objekata i druge turističke sadržaje.
Kakav je, generalno, koncept predviđen za ove banje, da više budu lečilišta i da se razvija zdravstveni turizam ili da bude više spa centara za odmor i relaksaciju?
— Na teritoriji Srbije registrovano je više od 500 izvora mineralnih, termalnih i termomineralnih voda, od čega je samo oko 240 izvora kaptirano. Takođe, Srbija je bogata i lekovitim gasom i lekovitim blatom. U brojnim banjskim i klimatskim mestima postoje zdravstveni i turističko-ugostiteljski kapaciteti i usluge. Uredbom Vlade Republike Srbije utvrđeno je 29 banjskih područja. Pored lečilišnog aspekta koje nude naše banjske oaze, ključno je okrenuti se i potrebama savremenog turiste koji je zainteresovan za spa&wellness turizam. Komplementarnost turističko-rekreativne i zdravstvene funkcije banjskih mesta najbolje potvrđuju wellness programi koji su našli primenu u mnogim razvijenijim banjama
Evrope i čija se iskustva prenose i u Srbiju. Prvi koraci u kreiranju wellness programa kod nas učinjeni su transformacijom hotela Izvor u Aranđelovcu u prvi wellness hotel u našoj zemlji, zatim otvaranjem wellness centra Solaris Resort u Vrnjačkoj Banji, kao i onih u Prolom banji, Banji Koviljači i Ribarskoj Banji, koji prednjače sa vrlo dobro opremljenim wellness centrima. Institut Niška banja i RH centar Sokobanja, takođe imaju solidno organizovane wellness centre. U toku je i realizacija projekta akva parka i wellness centra na Paliću koji podrazumeva izgradnju bazena, tobogana, dečijih atrakcija. Kako bismo uspeli da izgradimo ovu granu turizma, neophodno je unapređenje ukupne infrastrukture, ali nema sumnje da ćemo iskoristiti sav potencijal koje nam nude naše prelepe banje.
Investicije u izgradnju ili adaptaciju banjskih i hotelskih kapaciteta spadaju trenutno u najatraktivnije ponude Srbije za strane investitore, koje podržava i Vlada Srbije kroz subvencije. Kakav je odziv investitora?
— Vlada Republike Srbije teži da uspešno obavi privatizaciju uz ulaganja u nove, moderne sadržaje i usluge. To podrazumeva različite vrste strateških javno-privatnih i drugih partnerstava i ulaganja stranog kapitala i države. Imamo pozitivan primer modela razvoja Vrnjačke Banje kao destinacije u kojoj su privatna ulaganja ispratila investicije države, koji se pokazao kao najuspešniji. Izgradnja i poboljšanje saobraćajne i komunalne infrastrukture, kao i izgradnja savremenih spa&wellness centara potrebni su za dalji razvoj turizma u banjskim centrima Srbije. U okviru Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, svake godine raspisujemo konkurs za dodelu subvencija i dotacija namenjenih za projekte razvoja turizma, kao i programe kreditiranja u cilju podsticanja kvaliteta turističke ponude, što podrazumeva i izdvajanje finansijskih sredstava za razvoj banjskog turizma. Lokalne samouprave na ovaj način imaju priliku da izrade svoje razvojne programe kako bi se investicije što efikasnije usmerile na iskorišćenost lekovitih izvora. Prošle godine, u okviru Ministarstva, uložili smo ukupno 123 miliona dinara za infrastrukturne projekte u banjama Srbije, dok smo za projekte edukacije, promocije i podršku manifestacijama uložili 10 miliona dinara. U narednim godinama očekujemo potpuni rast ove grane turizma u Srbiji.
Koliko Srbija ima atraktivnih lokacija koje bi mogle da privuku poznate lance luksuznih hotela i gde?
— Danas na značaju dobijaju hoteli koji posluju u skladu sa principima očuvanja životne sredine. Veliki broj hotela je prepoznao prednosti implementacije ekološke prakse u poslovanju, kao osnov konkurentske prednosti i diferenciranja svoje ponude. U tom kontekstu možemo govoriti o sve prisutnijem trendu izgradnje „zelenih“ hotela, ekološki orijentisanih, koji su u svom poslovanju fokusirani na zaštitu životne sredine, primenu reciklažnog materijala, uštedu u potrošnji vode, energije i smanjenje čvrstog otpada. Na teritoriji cele Srbije postoje značajne razvojne mogućnosti, a takođe treba naglasiti i da naš prvi srpski lanac hotela posluje pod visokom kategorijom „A hoteli“, a to su hoteli u Bukovičkoj i Vrnjačkoj banji, na Zlatiboru i u Šapcu. Cilj nam je da i ovaj hotelski brend Srbije doživi svoju potpunu ekspanziju.
Beograd zasigurno privlači najviše stranih turista kao glavni grad. Šta mu, ipak, nedostaje od ponude i kapaciteta, da bi bio još posećeniji tokom cele godine?
— Turizam je jedna od najbrže rastućih privrednih grana, i za našu prestonicu – Beograd predstavlja oblast od izuzetnog značaja. Veliki broj svetskih medija uvrstio je grad Beograd među destinacije koje ne bi trebalo propustiti. Naša prestonica je prva na listi destinacija u Srbiji koje posećuju turisti. Prošle godine ostvareno je više od pola miliona dolazaka turista, što predstavlja skoro trećinu ukupnih ostvarenih dolazaka u Srbiju. Ovaj grad ima raznovrsne potencijale i veliku šansu da ubrza razvoj turizma na celokupnoj teritoriji, a posebno na prigradskom području. Ono što bi upotpunilo kvalitet turističke ponude Beograda, pored sređivanja fasada, revitalizacije ambijentalnih celina, opremanja parkova, jeste i unapređivanje suprastrukture sa akcentom na poboljšanju raznovrsnih smeštajnih kapaciteta, poput hotela visoke kategorije, hostela, kampova, ali i smeštajnih kapaciteta uz priobalne delove Dunava. Beograd je za Srbiju jedan od velikih pokretača privrede u celini i nadam se da će uz razvoj potencijala celog grada dodatno doprineti i boljem pozicioniranju Srbije u svetu.
