LELA ALEMPIJEVIĆ, STUDIO ZABRISKIE
ZELENA ARHITEKTURA KAO IZAZOV
NACIONALNE
LELA ALEMPIJEVIĆ, STUDIO ZABRISKIE
ZELENA ARHITEKTURA KAO IZAZOV
NACIONALNE
BROJ 18 | SEPTEMBAR 2022.
sve aktuelne teme iz sektora nekretnina i savremenog načina života koji uključuje arhitekturu, dizajn, modu, umetnost, putovanja, gastronomiju, kao i novitete prestižnih brendova. Magazin je pokrenut 2016. godine i izlazi dvomesečno.
DIREKTOR
Vladimir Popović vladimir.popovic@realestate-magazine.rs
GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA
Gordana Knežević Monašević gordana.km@realestate-magazine.rs
DIREKTORKA PRODAJE
Jelena Ranđelović jelena.r@realestate-magazine.rs
ADVERTISING MANAGER
Dragana Radović dragana.r@realestate-magazine.rs
ADVERTISING MANAGER Jovana Marković jovana.m@realestate-magazine.rs
ART DIREKTOR Ilija Petrović IndigoChild indigochild.ilija@gmail.com
REDAKCIJA Jovana Nikolić Petra Vasiljević Petar Dobrosavljević Ana Kralj
LEKTURA Tamara Đokić
PREVODILAC Jasmina Đekić Aleksandra Ristić +381 11 4320 501 redakcija@realestate-magazine.rs
ŠTAMPA
Zlatna Knjiga Jagodina Bagrdanski put bb, Jagodina
Bauk energetske krize nadvio se nad Evropom, pa i celim svetom. Kažu, preti nam jedna od najtežih zima u kojoj ćemo morati da se naviknemo na brojne restrikcije u svakom smislu. I dok se zemlje širom sveta prestrojavaju na krizna scenarija, stručnjaci upozoravaju da je energetska kriza alarm da svi ozbiljno shvatimo koliko je neophodno da suštinski promenimo dosadašnji način razmišljanja i okrenemo se održivim rešenjima. A to u real estate industriji znači da nam nema budućnosti bez zelene gradnje, obnovljivih izvora energije i održivih sistema koji omogućavaju maksimalnu energetsku efikasnost. To je i razlog zašto smo septembarski broj posvetili ovoj temi, u pokušaju da istražimo koliko je Srbija zaista spremna na neodložnu i kapitalnu transformaciju građevinskog sektora, koja neće biti moguća bez masovnog prihvatanja i primene savremenih standarda zelene gradnje.
Priznajem da smo pripremu ovog broja počeli sa dozom skepse da se u Srbiji, uprkos intenzivnoj građevinskoj aktivnosti, više priča o zelenoj gradnji nego što se ona primenjuje. Između ostalog i zato što standardi zelene gradnje još nisu obavezujući za investitore nijednim zakonom, propisom ili normom. Ipak, čim smo zagrebali po površini, bili smo fascinirani koliko smo kao tržište zaista odmakli u pravcu održivog koncepta gradnje. Možda i više nego što smo neophodnosti zelene gradnje svesni na nivou društva. I mnogo dalje nego što to pokazuje broj zgrada sa zelenim sertifikatima. Veliki investitori odavno već ne započinju kapitalne projekte bez implementacije najsavremenijih održivih rešenja, podržani modernim idejnim rešenjima domaćih arhitekata, kojima je zelena arhitektura prava mera izazova da stanu rame uz rame sa kolegama svetskog ranga. Ovaj va-
žan zeleni zaokret ispraćen je i sve jačom finansijskom podrškom banaka, ali i brojnim firmama sa širokom paletom proizvoda za primenu u građevinarstvu, koji ispunjavaju najviše tehničke standarde. Možda nas je ipak najviše prijatno iznenadilo što koncept zelene gradnje sve više postaje trend i kod manjih investitora kojima ne nedostaje ideja za sve atraktivnije projekte širom Srbije. U ovom broju predstavljamo vam neke od najznačajnijih projekata zelene gradnje koji mogu i treba da posluže kao primer kako se savremenim projektima pristupa pre svega – odgovorno. Neki od tih projekata završeni su i otvoreni baš ovog meseca, koji je inače prošao u znaku važnih zelenih tema – druge po redu konferencije OIE Srbija, koja je okupila stručnjake iz regiona i još jednom ukazala na fantastičan potencijal Srbije za proizvodnju čiste energije, kao i Svetske nedelje zelene gradnje, koju je Savet zelene gradnje Srbije obeležio dvodnevnom konferencijom Dani dobre prakse, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Arhitektonskim i Građevinskim fakultetom u Beogradu.
Posebna nam je bila čast da razgovaramo sa ambasadorom Egipta, gospodinom Baselom Salahom, koji nam je otvorio jednu sasvim novu perspektivu kroz koju treba da gledamo na ovu nama tursitički omiljenu i prijateljsku zemlju. Zelene građevinske lekcije koje možemo da naučimo iz primera Egipta više su nego dragocene, a spremnost obe zemlje da podignu nivo ekomonske saradnje otvaraju put za neke nove i zanimljive investicije na domaćem real estate tržištu, o čemu ćemo pisati u narednim brojevima.
Vaša...
Tržište nekretnina Srbije zabeležilo je veliku aktivnost u prvoj polovini ove godine. To je rezultiralo rekordnim novčanim obimom od 3,6 milijardi evra, što je 25% više nego u istom periodu 2021, pokazuje izveštaj Republičkog geodetskog zavoda (RGZ). Najviše novca uloženo je u nekretnine u Beogradu, 1,9 milijardi evra, od čega je 1,2 milijarde uloženo u kupovinu stanova. Primetan je i porast cena stanova u Beogradu: prosečna cena u novogradnji dostigla je 2.300 evra po kvadratu, dok je prosečna cena po kvadratu u starogradnji 1.800 evra. Najskuplji kvadrat u novogradnji, po ceni od 9.545 evra, prometovan je u Beogradu na vodi. Kada je reč o starogradnji, najviša cena po kvadratu, 4.902 evra, plaćena je za stan na opštini Stari grad.
U prvoj polovini godine intenzivna je bila i građevinska aktivnost u stambenom sektoru u Beogradu. Završetkom nekoliko kapitalnih projekata, tržište je bogatije za više od 1.000 stanova. Od početka godine završen je projekat Petica u Bloku 63, druga faza kompleksa Wellport i prva faza projekta Zepterra u Bloku 65. Na Novom Beogradu nedavno je završen i stambeno-poslovni kompleks Kennedy Residence, kao i Plato Bežanija na Bežanijskoj kosi. Na Dorćolu je završena druga faza projekta K-Distrikt i počela je treća. Na Zvezdari, u blizini Vukovog spomenika, počela je gradnja projekta Depo Residence, a na Voždovcu se gradi projekat Vojvoda Residence. Takođe, u toku je izgradnja prve faze projekta The One na Novom Beogradu.
Hotel Blue Kotor Bay Premium Spa Resort u Stolivu postaće od juna sledeće godine Hyatt Regency Kotor Bay, što će biti prvi hotel ovog američkog brenda u Crnoj Gori. Hyatt Hotels Corporation posluje u 71 zemlji i pod svojom upravom ima 1.150 hotela širom sveta. Hyatt Regency Kotor Bay imaće 250 soba i apartmana, spa i wellness centar, health and wellbeing centar, hotelsku plažu, kompleks otvorenih bazena, kao i nekoliko restorana i barova. Veruje se da će ulazak Hyatt brenda na crnogorsko tržište privući nove investitore iz SAD-a. Inače, Kotor Bay Premium Spa Resort otvoren je 2020. godine i vrlo brzo je uspeo da se nametne jedinstvenim konceptom, dobrom lokacijom i uslugom. Najviše je imao gostiju iz Velike Britanije, Nemačke i regiona.
Skupština grada Zagreba raspisaće uskoro javni konkurs za izgradnju infrastrukure na Trešnjevici, na zelenoj površini kod Studentskog doma „Stjepan Radić” na Savi. Reč je o zemljištu površine 9.000 m2, na kojem kompanija Rimac Automobili planira da izgradi Centar mobilnosti – park, trg, spremišta i punionice električnih i samovozećih taksija, takozvanih robotaksija. Iako će konkurs biti otvoren za sve ponude, pretpostavlja se da će najbolju dati Rimac Automobili, što će biti prvi korak ka realizaciji ove futurističke ideje kojom bi, kad se projekat završi 2024. godine, Zagreb postao prvi grad na svetu sa mrežom samovozećih taksija. Nosilac ovog projekta, koji uključuje i flotu od 700 robotaksija, je kompanija Project 3 Mobility, čiji su suvlasnici Rimac Automobili i južnokorejska KIA. Projekat će biti finansiran i iz fondova EU.
Skoro se nije desilo da neki projekat izazove toliku pažnju javnosti, kao što je slučaj sa stambeno-poslovnim kompleksom Marina Dorćol, koji bi trebalo ove godine da počne da se gradi. Najavljena kao budući najekskluzivniji kvart Beograda, na samoj obali Dunava, Marina Dorćol ne prestaje da intrigira i zbog svoje lokacije, ali i zbog arhitektonskog rešenja, koje će biti sasvim drugačije u odnosu na sva druga naselja u Beogradu, pa i ona koja se smatraju luksuznim i elitnim. Iza projekta stoji češki investitor SEBRE, koji pored Marine, razvija još nekoliko značajnih real estate investicija u Beogradu. Sa Tomašom Klimom, izvršnim direktorom SEBRE Services za Srbiju, razgovaramo o tome zašto je Marina Dorćol toliko posebna i kako će ovaj deo obale Dunava izgledati za nekoliko godina kada se moderna arhitektura i dizajn uklope sa prirodom i istorijskim vrednim objektima u okruženju.
Projekat Marina Dorćol već neko vreme izaziva veliku pažnju, i zbog lokacije i zbog samog arhitektonskog pristupa koji će radikalno promeniti izgled i funkciju ovog dela grada. Jedni ga zovu „još jedan Beograd na vodi“, drugi ističu njegovu „organski oblikovanu arhitekturu“, a treći da je reč o inovativnom zelenom naselju koje će biti najluksuzniji kvart Beograda. Kako biste vi opisali projekat? — Marina Dorćol biće najlepše naselje u Beogradu. To može da zvuči pristrasno ili čak pretenciozno, ali zaista je tako. Imamo veliku čast i ogromnu odgovornost da uredimo ovaj deo obale Dunava, na tako specifičnom mestu – na korak od istorijskog centra grada, a istovremeno na obali reke, koja je jedan od simbola Beograda. Na projektu i samom estetskom rešenju radili smo dugo i posvećeno, jer gradimo na lokaciji koja predstavlja ono najbolje u graditeljskoj tradiciji ovog grada. Kalemegdanska tvrđava, sa svojim vekovnim kultur-
„To može da zvuči pristrasno ili čak pretenciozno, ali zaista je tako. Imamo veliku čast i ogromnu odgovornost da uredimo ovaj deo obale Dunava. Na projektu i samom estetskom rešenju radili smo dugo i posvećeno“, kaže Tomaš Klima, izvršni direktor SEBRE Services za Srbiju
Tekst: GORDANA KNEŽEVIĆ MONAŠEVIĆ
Foto: SEBRE
nim i istorijskim nasleđem, arhitektura i umetnost za Beograd tako važnih tridesetih godina prošlog veka, koja nas i danas povezuje sa Evropom, a posebno nekada veoma moderna elektrana, izgrađena u slavnom evropskom stilu Bauhausa, koja je, nažalost, decenijama bila zaboravljena, okviri su u kojima se rađala inspiracija za naš projekat. Blizina vode i promenada, s jedne strane, i linijski park, s druge strane, očigledne su neprocenjive prednosti ove lokacije. Istovremeno, one sa sobom nose i veliku odgovornost, kao i priliku da pokažemo šta SEBRE doprinosi razvoju Beograda.
Ovaj projekat će se izdvajati ne samo u pogledu arhitekture, po kojoj smo poznati, već i celokupnom pristupu razvoja jednog naselja u centru grada: od obnove istorijski vrednih objekata, njihovog spajanja sa modernim i uklapanja u širi ambijent, do pažnje koja se pridaje svakom detalju, a koji u zbiru čine jednu plemenitu i sasvim drugačiju celinu. Beo-
građani će vrlo voleti ovo mesto, ne samo oni koji su dovoljno srećni da ovde žive.
Šta je ono zaista drugačije i novo što će ovaj stambeno-poslovni kompleks doneti Beogradu?
— Istakao bih pre svega koncept izgradnje jednog sasvim drugačijeg osnovnog postamenta, u potpunom saglasju sa lokacijom i njenim prirodnim prednostima i ograničenjima. Na osnovu njega, tog neosetnog stapanja sa parcelom, stvorili smo bazu da u Marini uobličimo nekoliko nivoa gradskog života, a da time ne narušimo harmoniju terena. Naše arhitekte to nazivaju „prelivanje enterijera u eksterijer”, organska veza stambenih jedinica sa prirodom i rekom, budućim stanarima pruža saglasje sa okolinom, ali ne nauštrb svih najsavremenijih potreba.
U postamente i ispod zemlje diskretno smeštamo parking
i sve ostale elemente neophodne za snabdevanje i gotovo nevidljivo održavanje jednog ovakvog naselja. Na samim pločama postamenata za stanare Marine gradimo bašte koje se penju vertikalno, nižu se nagore. Ovo nam omogućava da ponudimo ono što smatramo vrhunskim luksuzom u življenju – mogućnost da iz svoje dnevne i spavaće sobe imate direktan izlaz u svoju raskošnu baštu, a da vam istovremeno, samo dva sprata niže, bude dostupno sve što zadovoljava potrebe savremenog urbanog života. Kej za šetnju i bavljenje sportovima, biciklističke staze, parteri sa baštama restorana i kafea, skverovi i uslužne prodavnice, vrhunski šoping, kulturni sadržaji i parkovi sa raskošnim zelenilom i česmama za osveženje, Marinu Dorćol pretvara u pravu oazu usred gradske vreve.
Isti princip važi i za stanove na višim etažama. Svaki od njih će celom svojom dužinom biti opasan izdašno proprocionisanom terasom, takođe ušuškanom u raskošnom, održavanom zelenilu. Na ovaj način, u svakom stanu u Marini stvaramo željenu atmosferu i snažan utisak da, iako živite u urbanom naselju, kvalitet stanovanja je kao da ste u privatnoj kući.
Drugi aspekt koji bih izdvojio je kvalitet pogleda iz stanova u Marini Dorćol. U razvijanju naših projekata komercijalni momenat je, naravno, važan. Ali, u tom nastojanju tražimo pravu ravnotežu između kapaciteta i kvaliteta. Arhitektura
ZELENILO U NAŠOJ ARHITEKTURI
ISPUNJAVA VIŠE VAŽNIH FUNKCIJA: NA TERASAMA STVARA HLAD I OBEZBEĐUJE PRIVATNOST, DOK NA NIVOU ULICE IMA FUNKCIJU DA VRŠI REGULACIJU VLAGE, PRAVI SENKU I RASHLAĐUJE
užih i nižih, zaobljenih zgrada uz reku, omogućava nam da njihovim pažljivim postavljanjem u tačkastoj strukturi one ne narušavaju pogled, vidik i osunčanost susednih zgrada. Tako će i stanovi u talasno izvijenoj zgradi u centralnom reonu imati vidik ka reci i ka linijskom parku, a od ukupno 650 stanova u ponudi u Marini Dorćol, čak 452 stana biće ugaona i nudiće pogled u tri pravca.
Jedna od najvećih atrakcija projekta Marina Dorćol jeste zelenilo budući da će ono zauzimati više od 40 odsto ukupne površine, tačnije, 27.000 m2, uključujući i zelene terase i krovove na zgradama. Hoće li to zaista biti najzeleniji stambeni kvart u Beogradu i kako će se zelene terase i krovovi održavati tokom godine?
— Zelenilo u našoj arhitekturi ima posebno mesto i ispunjava više važnih funkcija. Ono igra ključnu ulogu u stvaranju odgovarajućeg ambijenta u stanovima, na terasama stvara hlad i obezbeđuje privatnost. Na postamentima, pored bašta, nudi prostore za zajednički život stanara, dok unutar sa-
mog naselja, na nivou ulice ima funkciju da vrši regulaciju vlage, pravi senku i rashlađuje.
Naše zgrade su naširoko poznate po krovnim terasama. Krovna terasa na zgradi DRN u centru Praga, na primer, odmah pored Nacionalnog pozorišta, postala je jedan od prepoznatljivih simbola na arhitektonskoj sceni glavnog grada Češke. Tamo je zasađeno drveće, travnjaci su pravi i oni za korisnike zgrade čine jednu posebnu oazu mira i lepote u strogom centru grada. Bilo da se radi o odabiru drveća za krov, zelenila za terase, drvoreda na ulicama ili u parku, njihovom održavanju ili navodnjavanju, mi smo ova znanja godinama sticali i usavršavali na našim ranijim projektima. I sada ta znanja donosimo i u Marinu Dorćol.
Održavanje zelenila, kao i ukupno održavanje i upravljanje svih objekata, kontrolisaće SEBRE. Zahvaljujući tome, dugotrajno ćemo moći da garantujemo kvalitet projekta.
Naselje će imati 15 zgrada sa 650 stanova, koje će odlikovati najsavremenija tehnička dostignuća u oblasti stanovanja. Osim što znamo da su stanovi modernog dizajna, sa prozorima spuštenim do poda i okruženi lođama koje odaju utisak japanske bašte, šta sve ova savremena tehnička dostignuća podrazumevaju? — Beskompromisna funkcionalnost uvek je početna tačka našeg dizajna. Svako ko je ikada živeo ili koristio prostor koji je izgradio SEBRE, prvo ističe njihovu fantastičnu funkcionalnost. Dobar dizajn podrazumeva lakoću i intuitivnost u korišćenju. U našim stanovima jednaka se važnost daje tome da dnevni boravak ima što duži vidik „bez prekida“, kao i da sve ostale sobe, od spavaćih do onih za ostavu, budu valjano
proporcionisane. To značajno povećava kvalitet života. Tehnološka rešenja koja biramo naslanjaju se na ovaj princip i upotpunjuju ugođaj njihovog korišćenja.
Kao i u slučaju zelenila, kroz realizaciju prethodnih projekata pronalazili smo sve bolja tehnička rešenja koja ćemo koristiti i u Marini Dorćol. Lista je dosta dugačka, ali bih pre svega istakao podno grejanje i centralno hlađenje na bazi toplotnih pumpi i korišćenje geotermalnih izvora. Ovo je energetski i ekonomski vrlo efikasno rešenje, a stanarima je omogućeno daljinsko upravljanje kroz pametni sistem. Još jedan novitet su pročišćivači vazduha koji su integrisani u svakom stanu, zatim široka parking mesta, dimenzija 2,9m X 5,5m, centralni sistem zalivanja, centralna priprema tople vode, kalorimetri i vodomeri za svaki stan... Svi ovi sistemi su upravljivi online i u realnom vremenu stanarima omogućavaju uvid i efikasnije upravljanje svojim troškovima.
Kompleks Marina Dorćol biće praktično u okruženju budućeg linijskog parka, dok će i neki delovi Marine Dorćol takođe ostati javni, poput pristaništa. U neposrednom okruženju je i termoelektrana „Snaga i svetlost“ u koju će biti preseljen Muzej Nikole Tesle, a tu je planirana i izgradnja zgrade Fakulteta muzičke umetnosti. Koliko je celopkupno to okruženje sa svojim javnim i kulturnim značajem uticalo na specifičnost projekta Marine Dorćol?
— Marina Dorćol je prvenstveno koncipirana kao naselje otvorenih vrata. Bilo da ovde stanujete ili u nju dolazite biciklom, šetnjom uz Dunav, javnim prevozom ili automobilom, ovaj prostor odisaće dobrodošlicom prema svim Beograđanima.
Najgora stvar kod projekta ove vrste bilo bi da naselje izgleda kao da je na tu lokaciju palo s Marsa. Projekat Marine Dorćol koji danas vidite pred sobom je, mislim, 16. ili 17. iteracija koju su spremile naše arhitekte. Autori projekta, Stanislav Fiala i Jelena Kuzmanović i njihov tim dugo i pažljivo su razmišljali o okruženju i načinu na koji novi objekti korespondiraju sa okolinom, sa idejom „5 jakih fasada“ koje okružuju ovaj prostor.
Posebnu inspiraciju vukli su iz izgleda zgrade termoelektrane „Snaga i svetlost“, čiji čisti, glatki i strogi oblici i danas govore o njenoj tehničkoj superiornosti u periodu kada je građena. Raduje nas najavljena rekonstrukcija ove fantastične zgrade, u koju će biti smešten Muzej Nikole Tesle. Sa naše strane, nastojali smo da i sami doprinesemo osetljivoj rekonstrukciji ovog objekta. Stara dizalica ostaje kao uspomena i podsećanje da se od svega da napraviti igra, jer u nju planiramo da ugradimo mostić sa kog će se pružati pogled ka novoj gradskoj četvrti, novoj luci i dalje ka ušću dve slavne reke, dok ispod njega pravimo novi park. Kran se nalazi na važnoj liniji sa koje se otvara vidik od kejskog parka ka budućem muzeju.
Sa velikim zadovoljstvom razvijamo sinergiju sa susednim projektom izgradnje novog linijskog parka koji se gradi prema planu beogradskih urbanista duž stare železničke pruge koja vodi južno od Marine. Spajanje parka i Marine upotpunili smo postavljanjem dva skvera, ušuškana između novih blokova zgrada. Skverovi su u ravni sa drugom izraženom urbanističkom linijom i čine bitan urbani prostor na putu kroz dugačak park, nudeći širok pogled ka reci i luci, čime smo obezbedili da međusobno korespondiraju i vizuelno i komunikacijski. Tom delu smo nadenuli ime „Kapija Marine“. Utisak kapije ostavlja i zbog blage nagnutosti zgrada ka skverovima. Na ovoj liniji nalazi se još jedan harizmatični istorijski spomenik, izgrađen u službi nekadašnje elektrane. Staru pumpnu stanicu izgrađenu takođe u stilu Bauhaus želimo brižljivo da uredimo i dodelimo joj novu funkciju dostojnu ulaza u Marinu.
Kompanija SEBRE se upravo zbog lokacije na kojoj će graditi kompleks obavezala da bude jedan od investitora izgradnje linijskog parka. Šta ste do sad uradili po tom pitanju?
— SEBRE je finansirao idejni projekat za izgradnju linijskog parka, loptica je sada na gradu u pogledu pribavljanja svih dozvola i realizacije same izgradnje. Imamo vrlo jak interes da linijski park zaživi u zamišljenom formatu, na kojem je radilo čak 10 arhitektonskih timova. Smatramo da je ideja fantastična. Linijski park biće jedna od lepših znamenitosti Beograda i povezaće više razvojnih lokacija uz obalu Dunava. Vrlo se radujemo njegovoj realizaciji.
Projekat Marina Dorćol idejno je rešenje poznatog češkog arhitekte Stanislava Fiale i srpske arhitektice Jelene Kuzmanović, što je mnogima bio povod da istaknu kako se posle jednog veka ponovo prepliću praška i beogradska škola arhitekture, uvodeći inovativne arhitektonske pristupe. Kako je baš ovaj tandem dobio priliku da projektuje Marinu Dorćol i šta im je bila inspiracija? — Stanislav Fiala je svetski poznat arhitekta. Sve projekte SE-
BRE potpisuje on. Idejni projekat za Marinu Dorćol odiše svim karakteristikama njegove arhitekture: karakterističnim oblicima građevina, inovativnim korišćenjem materijala, unikatnim detaljima, igrom svetlosti i neizbežnim zelenilom. Njegove zgrade su umetnost, zato i jesu nagrađivane najprestižnijim priznanjima u arhitekturi i danas predstavljaju svojevrsna arhitektonska obeležja Praga.
Fiala je dubok mislilac. On vrlo poštuje duh mesta u kojem kreira svoje objekte, ono što zovemo „genius loci“. Od prvog susreta je opčinjen lokacijom Marine Dorćol. On je tražio da u ovom poduhvatu učestvuje i lokalni arhitekta i za taj poduhvat je identifikovao Jelenu Kuzmanović. Jelena je takođe vrlo ozbiljna i talentovana arhitektica, zvezda u usponu. Dugi niz godina bila je prva saradnica profesora Brane Mitrovića i radeći u njegovom birou razvila je portfolio impresivnih građevina.
Vrlo smo uzbuđeni saradnjom između Jelene i Stanislava. Način na koji se dopunjuju njihovi senzibiliteti rezultira jednim zaista unikatno lepim projektom. Mislim da Beogradu u ovom trenutku u tom pogledu nije moglo da se dogodi ništa bolje.
Investicija u Marinu Dorćol procenjena je na 300 miliona evra, a početak radova, koji će trajati šest godina, očekuje se uskoro u ovoj godini. Da li su i budžet i rokovi još uvek u zacrtanim okvirima i kad će prvi stanari moći da se usele? Hoće li se zidati po fazama? — Okvirno se držimo najavljene dinamike, projekat ćemo realizovati u fazama. Prva faza biće završena i spremna za predaju stanarima u prvoj polovini 2025. godine. Ovo je u pogle-
U Beogradu smo već realizovali projekat Residence Puškinova. Radi se o stambenoj zgradi od 10 stanova. Ovaj projekat smo realizovali iz dva primarna razloga. Hteli smo da vidimo na koje izvođače i majstore u Srbiji možemo da se oslonimo u realizovanju naših zamisli, posebno u primeni novih tehnika sa natur betonom, materijalima poput kortena, drvenih oplata i netretiranog čelika. Vrlo smo zadovoljni rezultatima u tom pogledu. Drugi razlog je što smo Beograđanima hteli da pokažemo šta donosimo na ovdašnje tržište nekretnina. Jedno je slušati priče i gledati slike, nešto sasvim drugo kada uživo možete da vidite samu realizaciju i primetite sve te male detalje i sva promišljanja koja čine tu celinu. Residence Puškinova je vrlo brzo stekla status jedne od najlepših građevina te vrste u Beogradu. Vlasnici stanova je obožavaju.
du izgradnje znatno kompleksniji poduhvat od izgradnje uobičajenog naselja slične veličine. Otuda njegov razvoj traje nešto duže. Ali, budući vlasnici će na kraju znati da cene zašto je to tako.
Kompanija SEBRE ima iza sebe već nekoliko istaknutih projekata u Češkoj u oblasti developmenta, arhitekture i građevinarstva. Koje biste projekte izdvojili kao najreprezentativnije?
— Smatramo da su svi naši građevinski projekti reprezentativni, da svaki na svoj način odražava vrednosti i emocije koje su nas okupile i koje u njih unosimo. To se vidi u samim realizacijama.
Poslovna zgrada DRN, koju smo već spominjali, izgradili smo u ulici Narodni, u UNESCO zaštićenom centralnom jezgru Praga. To je inspirativna poslovna zgrada koja pleni detaljima i unikatnom arhitekturom. Moderna je građevina koja se naslanja na baroknu palatu iz 17.veka, a koja sada čini njen sastavni deo. Pravo je remek-delo arhitekture, ne samo restauracije već i osetljivog i produhovljenog uklapanja modernog sa tradicionalnim. Gradili smo je punih šest godina, sa velikom pažnjom i promišljanjem. Zgrada je postala svojevrsni landmark Praga i zbog toga smo vrlo ponosni. Višestruko je nagrađivana: proglašena je zgradom godine u Češkoj, ponela je nagrade Češkog zavoda za zaštitu spomenika i bila je finalista „Mijes van de Rohe“ – najprestižnije nagrade evropske arhitekture. Ako ste u Pragu, toplo preporučujem da posetite DRN. U dvorištu zgrade, pod krošnjom skulpture napravljene od pečenog nerđajućeg čelika, uz kafu ili ručak možete da uživate u fantastičnom pogledu na ovo unikatno arhitektonsko dostignuće.
SEBRE će tek da raširi svoje investitorske aktivnosti u Beogradu, budući da vam predstoji izgradnja kompleksa Avala Filmski Park, a svi čekamo da vidimo i predlog rešenja za prostor popularno nazvan Mitićeva rupa na Slaviji, koji ste takođe kupili. Dokle se stiglo sa prvim projektom i, zaista, šta će nići na prostoru Mitićeve rupe? — Izgled objekta na Slaviji biće određen kroz međunarodni konkurs, kako nalaže zakon. Naravno, mi imamo svoja razmišljanja kako bi taj prostor trebalo da izgleda. Projekat ćemo predstaviti u sklopu konkursa i na tome aktivno radimo. Kao što sam rekao, projekat Marine Dorćol koji vidite je 16. ili 17. iteracija. Svaka je bila rafinacija i poboljšanje prethodne ideje, dok nismo došli do rezultata za koji smo smatrali da je najbolji. Isti je slučaj sa svim našim projektima. Prostor nekadašnjeg Avala Filma je decenijski zapušten i duboko je devastiran. Tamo je u toku izra-
da GIS baze: mapira se zatečeno stanje zelene infrastrukture. Mapiraju se sva drvenasta stabla, evidentiraju se stanja krošnji, kao i postojanje fitopatoloških promena. Na osnovu ovoga se vrši njihova detaljna klasifikacija i dobija se precizna podloga za dalji razgovor. Ovo je dugotrajan proces, ali smatramo da je u slučaju Avala Filma neophodan. Kada ga završimo, bićemo u mogućnosti da formulišemo i konkretan predlog kako bi ovaj prostor tačno trebalo urediti. U svakom slučaju, naši dalji koraci u vezi sa Avala Filmom biće primer najbolje prakse kako se pristupa razvoju jednog ovakvog prostora u gradu.
Nedavno je otvoren novi, prestižni Hotel Grand Plaza i kongresni centar sa pet zvezdica u Ljubljani. To je sada najveći hotel i treći hotel sa pet zvezdica u slovenačkoj prestonici. Kula visoka 81 metar, sa 22 sprata, ima 354 sobe i apartmana i deset konferencijskih sala koje mogu da prime do hiljadu učesnika. Ovim otvaranjem broj hotelskih soba u Ljubljani porastao je za desetinu. Pored standardnih usluga, hotel nudi i fitnes centar, bazen, privatni parking, bar i baštu.
Jedna od vodećih svetskih hotelskih grupacija, Karisma Hotels&Resorts, otvara svoj prvi hotel u Srbiji i to na Zlatiboru. Luksuzni hotel sa pet zvezdica, Bor Squared, by Karisma, imaće 71 smeštajnu jedinicu, sa dodatnim kapacitetima u vrlo luksuznom rezidencijalnom delu, koji će biti deo hotelskog kompleksa. Ceo kompleks dizajniran je tako da se potpuno integriše sa prirodnim ambijentom koji ga okružuje. U sklopu hotela biće veliki spa&wellness centar, tri restorana, rooftop bar i cigar lounge. Otvaranje kompleksa planirano je na jesen sledeće godine.
Desetine novih gradova, koji se grade širom Egipta, odlikuju se najmodernijom arhitekturom, održivom i zelenom infrastrukturom, i pametnom tehnologijom, a napajaju se energijom iz obnovljivih izvora, kaže u intervjuu za naš magazin Njegova ekselencija Basel Salah, ambasador Arapske Republike Egipat u Srbiji
Tekst:
GORDANA KNEŽEVIĆ MONAŠEVIĆ Foto: NIKOLA MITIĆAko su piramide vaša prva asocijacija na Egipat, onda definitivno živite u prošlosti. Ili niste skoro bili u Egiptu. Kapitalna transformacija Egipta, koja se poslednjih godina intenzivno sprovodi na svim poljima, a posebno u sektoru razvoja novih gradova, već mu daje obrise zemlje budućnosti. O novim gradovima četvrte generacije, ambicioznim ekonomskim reformama, odnosima naše dve zemlje i potencijalnim egipatskim investicijama u Srbiji, razgovarali smo sa Njegovom ekselencijom Baselom Salahom, ambasadorom Arapske Republike Egipat u Srbiji.
Egipat trenutno gradi čak 21 grad širom zemlje i nesumnjivo je hot-spot globalne real estate industrije poslednjih godina. Može li se ovaj masivni plan izgradnje uopšte sažeti u jedan odgovor? — Egipat realizuje niz megaprojekata poslednjih godina, uključujući desetine gradova četvrte generacije širom Egipta — od Novog Alameina i Nove Mansure na obali Sredozemnog mora do Novog Luksora na jugu Egipta — sa ciljem modernizacije različitih oblasti unutar zemlje. Novi gradovi u Egiptu imaju najmoderniju arhitekturu, izgrađeni su na održivoj i zelenoj infrastrukturi, i povezani multimodalnim transportnim mrežama. Novi gradovi napajaju se energijom iz obnovljivih izvora i pametnom tehnologijom.
Primer novih gradova je Novi Alamein, koji je jedan od najambicioznijih pametnih gradova u Egiptu. Prostire se na površini od 50.000 hektara, sa pro-
jektovanom populacijom od tri miliona stanovnika. Zamišljen je kao egipatska „Kapija Afrike“ i kombinuje turistički, stambeni i istorijski sektor. Jedan od prepoznatljivih obeležja grada su kule Al-Alamein, niz nebodera visine 170 metara, koje će biti najviše na obali Sredozemnog mora.
Najviše pažnje svakako privlači Nova administrativna prestonica Egipta, koja se razvija ve ć sedam godina. Da li je ovaj visokotehnološki grad već zaživeo i šta već obuhvata od objekata i budućih znamenitosti?
— Nova administrativna prestonica nalazi se 45 kilometara istočno od Kaira i pokriva površinu od 170.000 hektara. Ima jedinstvenu geografsku lokaciju, nalazi se u blizini područja Sueckog kanala, regionalnih puteva i glavnih osovina. Planirano je da u prvoj fazi bude naseljeno pet miliona ljudi i da se većina ministarstava, ambasada i vladinih agencija preseli u svoja nova sedišta.
Nova administrativna prestonica obuhvata konferencijski centar, izložbeni deo grada, okrug vlade (uključujući 18 ministarskih zgrada, zgradu Parlamenta, zgradu Predsedništva), stambeni okrug (25.000 stambenih jedinica), aerodrom, medicinski deo grada, sportski deo grada, centralni park i deo posvećen zabavi, kao i deo grada posvećen kulturi i umetnosti (na 122 hektara, uključuju ć i Operu, Muzičko pozorište, Glavni muzej i Centralnu biblioteku).
Kule AlAlamein, niz nebodera visine 170 metara, biće najviše na obali Sredozemnog mora
Nova administrativna prestonica biće 100% pametan grad. Koliko će biti održiva, energetski efikasna i, uopšte, zelena?
— Nova vizija urbanog života u 21. veku se formira. Nova administrativna prestonica nalazi se u srcu egipatskog programa pametnih gradova. Strateške komunikacije, savremeni transportni sistemi i snabdevanje energijom iz obnovljivih izvora, centralni su deo programa pametnih gradova. Kada je u pitanju infrastruktura, mnogo toga se radi na povezivanju gradova. Ovo je ključno za prevoz ljudi i robe, kako bi se olakšala povezanost. Ono što se sada dešava u transportu — brze linije, monošine, vozovi, autobusi — radikalna je promena. Isto važi i za energetiku, digitalizaciju i telekomunikacije. Napajanje Nove administrativne prestonice i ostalih novih gradova biće olakšano napretkom Egipta u proširenju snabdevanja čistom energijom. Integrisana strategija održive energije postavila je za cilj da do 2035. energija iz obnovljivih izvora čini 42% ukupne proizvodnje – kako bi snabdevanje energijom brzo prešlo iz „deficita u višak“.
Egipat će biti domaćin Klimatske konferencije UN 2022. godine (COP27), u novembru u Šarm el Šeiku. Koja je nacionalna klimatska strategija vaše zemlje i koji su glavni klimatski projekti koje je Egipat već započeo? — Vizija Egipta uključuje važnost potrebe da se svet hitno ujedini u suočavanju sa izazovima klimatskih promena na ambiciozan, pravičan, transformativan i holistički način, zasnovan na nauci i principima, sa ciljem pravedne tranzicije na klimatski otporne modele sa niskim emisijama štetnih gasova i održivu budućnost za sve. Postoji hitna potreba da se sa obećanja i potencijalnih doprinosa pređe na isporuku i implementaciju kroz pravovremene i holističke akcije velikog obima. Na unutrašnjem planu, Egipat je pokrenuo ozbiljne korake u primeni modela održivog razvoja, u čijem središtu leži prilagođavanje klimatskim promenama. Ovaj model ima za cilj da zeleni projekti koje finansira vlada dostignu nivo od 50% do 2025. i 100% do 2030. godine. Energija iz obnovljivih izvora danas čini oko 20% energetskog miksa u Egiptu, sa ciljem da se poveća na 42%
do 2035. godine, što se poklapa sa racionalizacijom energetskih subvencija. Da bi ovi napori bili institucionalno podržani, Egipat je završio pripremu nacionalne strategije za klimatske promene do 2050. To će istrasirati put da Egipat ažurira svoje Nacionalno određene doprinose, kako bi politika, ciljevi i mere, obuhvaćeni ovim doprinosima, postali sastavni deo razvojnih napora države.
Egipatska ekonomija je jedna od najbržerastućih na svetu, sa predviđanjima da će postati jedna od deset najve ć ih globalnih ekonomija do 2030. Šta je osnova ove ambiciozne strategije ekonomskog rasta?
— Egipat je 2016. započeo ambiciozan program ekonomskih reformi, uključujući integraciju programa socijalne zaštite i preusmeravanje subvencija na kategorije društva kojima su najpotrebnije. Pored toga, „Strategija održivog razvoja: Egipatska vizija 2035“ ključni je stub njegovog ekonomskog rasta. Vizija Egipta ima za cilj postizanje uravnoteženog sektorskog razvoja, sa glavnim fokusom na multisektorske domene, među kojima su komunikacione i informacione tehnologije.
Uzastopni izveštaji Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pokazali su značajno poboljšanje ekonomskih uslova u Egiptu od početka programa reformi, uključujući liberalizaciju deviznog kursa, ubrzanje stopa rasta, smanjenje spoljnog i finansijskog deficita i povećanje deviznih rezervi. U aprilu ove godine, Fitch je potvrdio B+ rejting Egipta, pohvalivši njegovu makroekonomiju sa snažnim rastom i snažnom podrškom bilateralnih i multilateralnih partnera. Više od 15% egipatske privrede je direktno povezano sa građevinskim sektorom.
Zahvaljujući snažnim ekonomskim osnovama i programu ekonomskih reformi, usvojenom 2016, vlada je bila u mogućnosti da brzo reaguje kako bi ublažila uticaj pandemije COVID-19. Egipat je takođe jedina severnoafrička država koja je pokazala pozitivnu stopu realnog rasta BDP-a u 2020.
NOVI
Egipat se smatra najatraktivnijom investicionom destinacijom u Africi. Šta je najviše u fokusu stranih investitora?
— Vlada radi na privlačenju investicija u nekoliko megaprojekata, uključujući izgradnju Nove administrativne prestonice, kao i na promovisanju mogućnosti vađenja minerala. Egipat takođe koristi svoju lokaciju koja povezuje Bliski istok, Afriku i Evropu, kako bi postao regionalno trgovinsko čvorište, investiciona kapija i energetsko čvorište, i nada se da će privući investicije u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija za svoj program digitalne transformacije. Takođe, tu je i projekat Ekonomske zone Sueckog kanala, čiji je cilj uspostavljanje logističke i industrijske zone na Sueckom kanalu.
Egipat je potpisnik više od 100 bilateralnih investi-
cionih ugovora, uključujući i onih sa SAD-om. Član je Svetske trgovinske organizacije, Afričkog kontinentalnog sporazuma o slobodnoj trgovini i Velike arapske zone slobodne trgovine. Pomenuti sporazumi o slobodnoj trgovini predstavljaju veliki potencijal za kompanije zainteresovane za ulaganja u Egiptu.
Vlada Egipta je tokom proteklih godina preduzela niz mera da unapredi investicionu klimu pojednostavljivanjem procedura i zakona za domaće i strane investitore. Takođe, izmenila je stare investicione zakone u skladu sa sposobnostima i mogućnostima koje Egipat može ponuditi stranim investitorima, što je dovelo do ubrzanja tempa osnivanja preduzeća u Egiptu.
skog deviznog tržišta privukli su strane portfolio investicije i povećale devizne rezerve.
Diplomatski odnosi Egipta i Srbije su na izuzetno visokom nivou, o čemu svedoči i nedavna poseta egipatskog predsednika Abdela Fataha Al-Sisija Beogradu. Kakvi su ekonomski odnosi naše dve zemlje i gde je najveći potencijal za unapređenje saradnje?
— Nedavna poseta Njegove ekselencije Abdela Fataha Al-Sisija, predsednika Arapske Republike Egipat u Srbiji, od 19. do 22. jula ove godine, smatra se pokazateljem negovanja naših prijateljskih veza i spremnosti obe zemlje da daju snažan podsticaj bilateralnim odnosima u svim oblastima. Poseta nije bila samo istorijska, kao prva poseta jednog egipatskog lidera Srbiji tokom poslednjih 35 godina, već i od suštinskog značaja za uspostavljanje čvrstih osnova za saradnju mnogih institucija s obe strane na izgradnji i održavanju uspešnog strateškog partnerstva. Tokom posete potpisano je 12 Memoranduma o razumevanju koji pokrivaju mnoge oblasti.
Sve ovo dovelo je do toga da Egipat bude jedno od najbržerastućih tržišta u razvoju pre izbijanja COVID-19. Takođe, egipatska ekonomija je jedina na Bliskom istoku i u severnoj Africi koja je zabeležila pozitivan ekonomski rast, uprkos pandemiji COVID-19. Povećano poverenje investitora i reaktivacija egipat-
Tokom posete otvoren je bilateralni poslovni forum, kao i Egipatsko-srpski poslovni savet, što je brojnim egipatskim i srpskim privrednicima omogućilo da razgovaraju, otkriju perspektivne oblasti saradnje i započnu novu fazu bilateralne ekonomske saradnje Egipta i Srbije.
Obe strane su svesne velikog potencijala ekonomske saradnje dve zemlje. Stoga obe zemlje nastoje da intenziviraju trgovinske odnose pregovaranjem
o Sporazumu o slobodnoj trgovini, koji će olakšati bilateralnu trgovinu i povećati njen obim. Što se tiče domena ekonomske saradnje, najistaknutiji sektori su poljoprivreda, građevinarstvo i infrastruktura, trgovina, informacione tehnologije i dr.
Koliko je Srbija privlačna egipatskim investitorima, posebno u real estate sektoru, koji u poslednje vreme doživljava značajan rast?
— Egipat ima niz građevinskih kompanija koje su pokazale veliki potencijal tokom realizacije tekućih megaprojekata u zemlji, kako u stambenom, tako i u infrastrukturnom domenu. Ove kompanije su dobro poznate po svojim sposobnostima da isporuče rezultat ultravisokog kvaliteta, uz niske i srednje troškove, u kratkom vremenskom periodu. Treba uzeti u obzir da neke od njih realizuju projekte u inostranstvu. Zbog sve veće ekspanzije građevinskog tržišta, Srbija se smatra jednim od izuzetnih tržišta za ulaganja u nekretnine u tekućem periodu. To srpsko tržište čini atraktivnim za egipatske investitore, posebno u svetlu politike Vlade Srbije za dalje širenje i razvoj, kao i podsticaja za strane investitore.
Egipat je jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u svetu, pa i među građanima Srbije. Sektor turizma ima poseban značaj za egipatsku ekonomiju zbog visoke stope rasta. Možete li navesti neke od značajnijih novih investicija u turizmu? — Turistička industrija ostaje jedan od glavnih izvora nacionalnog dohotka za svaku turističku zemlju kao što je Egipat, i kao rezultat toga, Egipat uvek poklanja
veliku pažnju razvoju turističkog sektora i pozdravlja lokalne i strane investicije u ovom sektoru.
Egipat je jedna od prvih destinacija za putovanje kod većine turističkih agencija i avanturista, ne samo zbog svojih monumentalnih lokaliteta, već i zbog povoljne klime tokom cele godine i svog geografskog položaja. Još jedna prednost za ljubitelje putovanja i avantura, koja se ne može naći ni u jednoj drugoj zemlji osim u Egiptu, jeste ta što kombinuje brojne vrste turizma koje će zadovoljiti sve zahteve svakog turista. Najčešći vid turizma u Egiptu je, naravno, kulturni turizam, koji je vezan za obilazak drevnih monumentalnih destinacija i razgledanje bezvremenog blaga naših predaka. Pored toga, postoje mnoge druge vrste koje podstiču putnike da izaberu Egipat kao svoju top destinaciju, kao što su verski turizam, rekreativni turizam, medicinski turizam, pustinjski turizam, eko-turizam i turizam za ronjenje i morske aktivnosti.
Šest meseci ste ambasador u Beogradu. Koliko ste do sada uspeli da upoznate Srbiju i Beograd i šta vam se najviše dopalo?
— Otkako sam došao u Srbiju u februaru ove godine, posetio sam brojne gradove, što zbog posla, što razonode radi. Otkrio sam da je Srbija neverovatna zemlja sa zadivljujućom prirodom i mnogim znamenitostima koje treba posetiti. Najvrednije blago u Srbiji su njeni ljudi, njihovo gostoprimstvo, topla dobrodošlica i duboko poštovanje prema Egiptu. Moja porodica i ja provodimo izuzetno vreme u Srbiji i Beogradu. U ovom trenutku nismo se mogli nadati boljoj destinaciji za život.
više
Iako je zelena gradnja sve prisutnija u Srbiji i sve je veći broj sertifikovanih zelenih objekata, još smo prilično daleko od prelaska na održivi razvoj građevinskog sektora. Aktuelna energetska kriza više nego ikad podsetila nas je na važnost energetske efikasnosti i energetske sigurnosti, koje se defintivno mogu povećati masovnijom zelenom gradnjom, ali i energetskom sanacijom postojećeg građevinskog fonda. Savet zelene gradnje Srbije (SrbGBC), kao nacionalni član svetskog (WorldGBC) i evropskog (WorldGBC Europe) Saveta zelene gradnje, svojim delovanjem na svakom nivou promoviše zelenu
gradnju, podstiče dijalog javnog i privatnog sektora, kao i izmenu zakonske regulative, a dokle smo stigli na tom putu, razgovarali smo sa predsednikom Saveta Bojanom Bogdanovićem.
Pojam zelene gradnje masovno je u upotrebi poslednjih godina, ali čini se da je više deo popularnog ekološkog narativa, nego što je zaista prisutan u praksi. Šta kažu podaci: koliko zgrada do sada u Srbiji ima sertifikat da su zelene?
— Globalno gledano, zelena gradnja dobija na značaju, a na našem tržištu, vodeći se samo brojem sertifikovanih objekata, moglo bi se govo -
riti o gotovo geometrijskom rastu. Prvi sertifikovan objekat u Srbiji registrovan je 2013, u prvom kvartalu prošle godine bilo ih je 29 (LEED i BREEAM), a u ovom momentu u Srbiji je registrovano 110 sertifikovanih objekata (LEED 26, BREEAM 44, EDGE 40), uz veliki broj onih koji su u procesu sertifikacije. Verujemo da je ovome bitno doprinela i naša promocija zelene gradnje. Prošle godine Savet zelene gradnje Srbije organizovao je događaj podrške developerima u vidu dodele zahvalnica liderima koji su prethodne dve godine sertifikovali svoje objekte. Sa ponosom ističemo da je među njima najveći broj upravo članica Saveta.
Moglo bi se zaključiti da ovaj porast interesovanja za zelenu gradnju svakako nije samo u domenu „ekološkog narativa“, već je posledica prepoznavanja ekonomskih benefita od strane developera. U okolnostima energetske krize i rata u Ukrajini, sve intenzivnije ulaganje u energetsku efikasnost i obnovljive izvore u samim objektima ne donosi samo značajne uštede energije, troškova i koristi za životnu sredinu (usled smanjenja emisija CO2), nego i doprinosi energetskoj sigurnosti. Ipak, i pored fascinantnog rasta zainteresovanosti za zelenu gradnju, nažalost, u odnosu na ukupno izgrađene objekte, ovaj broj procentualno toliko je mali da ga ne vredi ni pominjati.
Zelena gradnja se ne vezuje direktno za sertifikaciju, ali je implementacija zelenih aspekata neophodna ukoliko se neko opredeljuje za sertifikaciju. Suština je da su za procenu zelene gradnje ključni krediti koji se dodeljuju u okviru definisanih kategorija. Izbor tipa i varijanta sertifikacije je slobodna volja, a rezultira nekim oblikom ocene sertifikata kao potvrdom zelene gradnje.
Koliko će neka zgrada biti zelena zavisi od pristupa, principa, metoda i alata koji su involvirani. U zavisnosti od toga koliko želite da budete zeleni, toliko aspekata zelenog ćete implementirati (obnovljivi izvori energije, sakupljanje kišnice, implementacija recikliranog materijala, reupotreba, uvođenje inovativnih rešenja koja smanjuju potrošnju energije i struje, štede vodu, zeleni krov, pametni sistemi u vidu senzora koji regulišu aspekte komfora…).
Koji sve sertifikati postoje i koliko oni povećavaju vrednost objekta?
— Postoje veoma različite forme sertifikacija na globalnom nivou, ali ih je zvanično šezdeset koje administrira Svetski savet zelene gradnje i koje, kao nacionalni član istog, podržavamo kroz upoznavanje sa njima (LEED, BREEAM, EDGE, WELL Health-Safety...).
Sam rast sertifikovanih objekata govori u prilog tome da postoje opravdani ekonomski, ekološki i socijalni
razlozi za zelenu gradnju. Brojne studije potvrđuju opravdanost ovakve gradnje upravo iz razloga povećanja vrednosti objekta. Aktivirao se i oblik zelenog finansiranja u građevinskom sektoru, koji zahteva potvrdu u vidu zelenog sertifikata. Neki od developera u Srbiji (naše članice) već imaju pozitivno iskustvo u ovome u vidu znatno niže kamatne stope, a da ne pominjemo isplativost tokom upotrebe takvog objekta.
Iako se na vrednost objekta uglavnom gleda kroz ekonomske parametre, važna je i njena paralelna ekološka vrednost, kao krajnji cilj održivog razvoja – smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu stvaranjem otporne izgrađene sredine. Takođe je merljiv pozitivan uticaj na krajnjeg korisnika, bilo da je reč o privrednom, komercijalnom ili stambenom sektoru. Konkretno, uvođenjem pametnih sistema (pozitivan ekonomski aspekt i uštede) koji prate i upravljaju aspektima komfora, raste kvalitet unutrašnjeg prostora za krajnjeg korisnika, zadovoljstvo boravkom u takvom prostoru, kao i pozitivan uticaj na njegovo zdravlje.
Koliko cena zelene gradnje može da bude faktor koji demotiviše investitore? Da li je zelena zgrada nužno skuplja od obične? — Što je zgrada zelenija, ona je ekonomski više opravdana. Da to nije slučaj ne bi bilo ni tržišne potražnje za njima. Stvar je samo percepcije investitora da li svoje poslovanje bazira na dugoročnim ili kratkoročnim planovima. Kod dugoročnog planiranja, gde
zelena zgrada tokom svog životnog ciklusa ostane u vlasništvu, bilo vlasnika kao krajnjeg korisnika, ili vlasnika koji rentira prostor, više je nego ekonomski isplativa investicija. Nesporna je njena veća inicijalna investicija, ali i činjenica da kasnije imaju objekat koji ima niže operativne troškove tokom upotrebe i održavanja. Za sada je njihova najveća zastupljenost u komercijalnom sektoru, što samo potvrđuje snažnu motivisanost biznisa u okretanju ka zelenoj gradnji.
Sasvim druga situacija je u stambenom delu gde
U mnogim zemljama EU, praksa je da se investitori zakonom obavežu da poštuju principe zelene gradnje. Možete li nam navesti neke od primera te prakse?
— U okviru Svetskog saveta zelene gradnje postoji program The Net Zero Carbon Buildings Commitment, koji podrazumeva još napredniju zelenu gradnju koja vodi ka nultoj energetskoj i emisionoj tranziciji. Za sada se već šest regiona i država (SAD, UK, Španija, Nemačka…), 28 gradova širom sveta (London, Njujork, Kopenhagen, Pariz, Oslo, Sidnej, Tokio, Toronto...), kao i 138 organizacija/firmi obavezalo na njega.
su planovi kratkoročni i završavaju se sa prodajom investicije odmah po izgradnji. Iako među investitorima stambenih zgrada ima onih koji rade na podizanju kvaliteta i mogu se nazreti neki aspekti zelenog (najčešće sa delom zelenog krova), najveći broj njih nije motivisan za veća startna ulaganja, jer ne nailaze na takvu potražnju; nema motivacije za većim ulaganjem, jer je tržište potentno i nema problema sa prodajom. I ovaj trend „demotivisanosti“ će trajati sve do momenta dok tržište ne bude zahtevnije, dok ne bude gledalo dalje od cene i lokacije, sve dok budući vlasnici stanova u kupovinu stana ne uključe u razmatranje dugoročno planiranje u vidu budućih troškova koje će imati tokom korišćenja, odnosno ne sagledaju uštede koje mogu ostvariti.
Na nivou Evrope postoji obavezujuća direktiva za članice, koja se odnosi na težnju skoro nulte energetske performanse zgrada, kao segmenta zelene gradnje. U Britaniji je BREEAM sertifikat obavezujući za javni sektor. Takođe, u svetu raste praksa za veće gradove da zahtevaju sertifikaciju objekata koji prelaze određene kvadrature, upravo iz razloga njihovog uticaja unutar izgrađene sredine; insistira se na potvrdi zelene gradnje u kontekstu smanjenja negativnog ekološkog uticaja. Veoma je bitan i uticaj međunarodnih finansijskih institucija (EBRD, Svetska Banka, itd.) i komercijalnih banaka koje, obezbeđivanjem stimulativnih uslova finansiranja koji promovišu zelenu gradnju, pomažu sve širu i češću primenu principa zelene gradnje u praksi.
Kakva je situacija kod nas kad je reč o zakonima? Da li je u planu donošenje nekih obavezujućih propisa, na primer, o upotrebi recikliranog građevinskog otpada?
— Postoji obostrana inicijativa i Savet je već imao sastanke sa resornim ministarstvima. Potencijala za saradnju ima mnogo i pozvani smo da damo predloge u delu regulative, ali i da još više poradimo na edukaciji svih zainteresovanih strana i javnosti, jer je upravo to najveći izazov u zelenoj gradnji. Kao član Alijanse za zelenu tranziciju, postoji određena članska aktivnost SrbGBC u tom delu, kao i angažovanost u okviru Predloga programa razvoja cirkularne ekonomije u RS za period 2022-2024. Za sada je primena cirkularnog modela u građevinskom sektoru na nivou individualnog angažovanja, u formi primene recikliranog materijala ili ponovne upotrebe, a uloga SrbGBC je i ovde na edukativnom nivou.
Da li država razmatra uvođenje subvencija za kompanije koje su zainteresovane za ovu vrstu ulaganja?
— Na državnom nivou najavljene su zelene obveznice koje zelene zgrade navode kao potencijal. Subvencije su bile i jedna od tema na sastanku SrbGBC sa ministarstvima, što potvrđuje zainteresovanost države da razvije taj koncept.
Sertifikovani objekti kod nas, od kojih su mnogi u vlasništvu članica SrbGBC (Kula Ušće 2, Delta House, Sirius, Navigator 2, Atrium, Stop-Shop, itd.), dovoljna su potvrda zainteresovanosti za ovaj vid ulaganja. Da bismo ostali neutralni prema članicama i verni svom transparentnom pristupu, kao i otvoreni za različite vidove saradnje, navodimo kao primer jedan od poslednje sertifikovanih objekata NCR K2 Business Center, koji je dobio najvišu ocenu LEED – Platina. Takođe, sve je više finansijskih institucija koje jačaju zeleno finansiranje, što će se sigurno odraziti i na građevinski sektor.
U Evropi je prisutan trend obnavljanja postojećeg građevinskog fonda, kako bi se dostigao savremeni nivo energetske efikasnosti. Postoji li inicijativa da se ovo masovnije primeni i kod nas? — U uslovima aktuelne energetske krize, energetska efikasnost objekta jedan je od bitnih aspekata zelene gradnje i istovremeno aktuelna tema na nivou države, s obzirom na ogroman deo građevinskog fonda koji je energetski neefikasan. Država daje podsticaj za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, kao i međunarodne finansijske institucije i neke komercijalne banke. Mehanizmi podrške za komercijalne i individualne stambene objekte su sve više dostupni. Najveći izazov predstavljaju stambene zgrade sa više porodica gde, iz inženjerskog ugla, energetska sanacija nije zahtevna, ali je organizaciono vrlo komplikovana zbog dogovora stanara, pribavlja-
ZA SADA JE PRIMENA CIRKULARNOG MODELA U GRAĐEVINSKOM SEKTORU NA NIVOU INDIVIDUALNOG ANGAŽOVANJA, U FORMI PRIMENE RECIKLIRANOG MATERIJALA ILI PONOVNE UPOTREBE
nja dozvola, nadzora radova... Na razvoju projekata energetskih sanacija stambenih zgrada najviše rade Ministarstvo rudarstva i energetike, EBRD i USAID.
Koliko smo svesni da tradicionalan način gradnje, pa i same zgrade u kojima živimo, nisu održivi i da neće u perspektivi odoleti izazovima klimatskih promena? Kako Savet obavlja misiju osvešćivanja, i investitora i građana? — Celokupna delatnost Saveta zelene gradnje Srbije podređena je cilju da aspekti zelene gradnje budu prepoznati kao ključni nosioci transformacije građevinskog sektora i izgrađene sredine. Suštinski, cilj transformacije jeste neutralisanje njegovog negativnog uticaja. Svi događaji Saveta su u svrhu informisanja i edukativnog su karaktera, bilo da je reč o stručnim konferencijama, aktivnostima namenjenih široj javnosti, kao i radu sa najmlađima, preko vebinara, projekata i drugih aktivnosti o kojima možete više naći na sajtu Saveta www.serbiagbc.rs. Jedan od oblika članske aktivnosti je angažovanje radne grupe SrbGBC na konkursu ETF-a i proširenje kampusa tehničkih fakulteta, u okviru kojeg su po prvi put u programu konkursa za objekat javne namene zahtevani aspekti zelene gradnje.
K3, prvi objekat novog poslovnog kompleksa Green Escape, upravo je završen i spreman za zakupce. O njegovoj jedinstvenoj simbiozi moderne arhitekture i prirode, ali i ostalim kultnim novobeogradskim projektima koji su ispisali istoriju IMEL Group, razgovaramo sa vlasnikom i direktorom kompanije Mirkom Uroševićem
Tekst: JOVANA NIKOLIĆ
Foto: IMEL GROUP
Još od kada je početkom 80-ih napravila idejni projekat naselja Bežanijska kosa, kompanija IMEL Group ne prestaje sa svojom misijom inovativnog pristupa razvoju Novog Beograda, što su upravo krunisali prvim završenim objektom nove urbane poslovne zone Green Escape. Zašto je ovaj kompleks jedinstven, koliko je inovativan, kakav standard poslovnog prostora nudi budućim zakupcima, i koji su dalji planovi kompanije za razvoj novog, Novog Beograda, u intervjuu za naš magazin govori Mirko Urošević, vlasnik i direktor IMEL Group.
Otvaranje objekta K3, u okviru projekta Green Escape, dočekalo se sa velikim nestrpljenjem – ne samo zato što je svaki kvadrat poslovnog prostora na Novom Beogradu unapred razgrabljen, nego zato što je reč o tehnološki naprednom objektu savremene arhitekture. Šta biste izdvojili kao najveće kvalitete ovog objekta? — Kao inicijalni deo poslovnog kvarta Green Escape, objekat K3 dizajniran je i realizovan tako da u svemu odgovara modernom poslovanju. Smešten u zelenilu, predstavlja jedinstvenu simbiozu moderne arhitekture i prirode, pružajući budućim korisnicima poslovnog prostora udobnost i funkcionalnost kroz savršen spoj kvaliteta i pažljivo osmišljenog dizajna. Visok kvalitet gradnje, tehnički sistemi po najnovijim standardima, dominantno staklene površine na fasadi i prozori koji se otvaraju u svim kancelarijama, kao i pažljivo osmišljeni dodatni sadržaji koji će budućim kompanijama zakupcima pružiti brojne pogodnosti, predstavljali su imperativ prilikom projektovanja.
Koji standard poslovnog prostora i kakve sve prateće sadržaje mogu da očekuju korisnici ovog objekta?
— Svi poslovni objekti u okviru kompleksa planirani su u klasi A. Poštujući najviše standarde i poslovna načela, a zahvaljujući višedecenijskom iskustvu, pažnju smo usmerili ka unapređenju tehničkih sistema, posebno kada je reč o sistemima ventilacije i provetravanja objekta, stavljajući akcenat na zdravije radno okruženje. To nam je bio jedan od prioritetnih kriterijuma, imajući u vidu različite potrebe i zahteve tržišta, a s obzirom na izmenjene okolnosti, koje su prethodne godine donele.
Kada je reč o izboru idealnog poslovnog prostora, danas je više nego ikad akcenat na fleksibilnosti poslovnog prostora, koji se može menjati i prilagođavati različitim fazama i potrebama poslovanja. Mogućnost fleksibilne organizacije prostora, sa ras-
ponom kvadratura od 505 m2 do 1.580 m2, na pet spratova, ukupne površine 14.000 m2, kojim raspolaže prva faza kompleksa, pruža kompanijama zakupcima mogućnost organizacije radnog prostora u skladu sa svojim potrebama i poslovnim razvojem – tailor-made fit out.
Impresivan ulazni portal, kao i lobi sa duplom spratnom visinom, daju svojevrstan pečat, dok će zelene površine i fontane omogućiti zaposlenima predah od posla i uživanje u prirodnom ambijentu.
Projekat Green Escape najčešće se predstavlja kao nova poslovna oaza Novog Beograda. Možete li nam reći nešto više o celom kompleksu? — Green Escape je poslovni kompleks koji se nalazi na Novom Beogradu, u bloku 51 (zona K), uz autoput M1 (E75). Na odličnoj je lokaciji, okruženoj zelenilom, na obodu urbane zone dobro povezane saobraćajnim vezama sa centrom grada, udaljenim samo 5,5 km, a u neposrednoj blizini aerodroma –urban green environment.
Green Escape je projekat koji će postati sinonim za moderan, savremen, tehnološki napredan, ali istovremeno zdrav, racionalan, održiv radni ambijent po meri savremenog čoveka, koji predstavlja iskorak ka budućnosti u razvoju poslovnog okruženja na našim prostorima – „Novi, Novi Beograd”. Konceptualni pristup kompoziciji, uređenju i dizajnu ovog prostora, oslikava se u kombinaciji zelenila i prirodnih organskih materijala, s jedne strane, kao i prepoznatljive urbane atmosfere Soho stila, interpretirane kroz organizaciju, formu i materijalizaciju otvorenih prostora i samih objekata koji formiraju ovu četvrt – urban organic concept.
Sva tri objekta u ovom kompleksu projektovana su kao moderni, tehnološki napredni i funkcionalni poslovni prostori, koji u okviru svojih kapaciteta mogu veoma fleksibilno da prihvate različite programske sadržaje u okviru komercijalne delatnosti i da isprate sve specifične zahteve budućih klijenata. Na taj način klijent dobija poslovni objekat po meri sopstvenih potreba – technology advanced tailor-made space.
Kakvi su planovi za dalju realizaciju Green Escape projekta i šta će sve projekat na kraju ponuditi kad bude završen?
— Green Escape se sastoji od tri parcele namenjene poslovnim i komercijalnim sadržajima, na kojima je predviđena izgradnja multifunkcionalnih poslovnih objekata, a koje su kompletno infrastrukturno opremljene za ove potrebe. Čitav kompleks se razvija kao novi poslovni centar, koji nudi mnoge pogodnosti i
dodatne vrednosti u odnosu na standardnu ponudu poslovnih prostora u Beogradu. Uređenje ovog prostora je zamišljeno kao nova gradska poslovna zona – business district – sa širokim spektrom ponuđenih sadržaja, koji pored samog poslovnog prostora u okviru tri objekta nude i kompatibilne hotelske kapacitete, poslovne apartmane, konferencijske sale, kancelarije za izdavanje, spa centar sa bazenom i svim pratećim sadržajima, sportske objekte i terene, staze za trčanje, usluge čuvanja dece, lokale sa prodavnicama i uslužnim delatnostima i drugo. Sam ambijent i okruženje ove nove poslovne četvrti predstavljaju jedan novi gradski kutak sa uređe -
nim trgom, dekorativnim zelenilom, vodenim površinama, fontanama i puno otvorenog i zatvorenog prostora za sedenje, opuštanje i neformalno poslovanje, koji je u funkciji tokom čitave godine – new modern multifunctional business district.
Nakon realizacije objekta K3 u toku 2023. planiramo dalju realizaciju multifunkcionalnog objekta K2, u okviru kog je planiran hotel sa četiri zvezdice, više retail i ugostiteljskih prostora, kao i dodatni kancelarijski prostor za izdavanje, dok su paralelno u toku pregovori sa renomiranom stranom kompanijom, za tailor-made izgradnju poslovnog objekta na parceli K1.
IMEL Group ima impresivan portfolio završenih projekata, i stambenih i poslovnih. Šta biste izdvojili kao svoje najreprezentativnije primere jedne i druge gradnje?
— To je zaista teško pitanje, obzirom na to da svakom projektu pristupamo sa istom posvećenošću, no mislim da po pitanju stambenog prostora možemo izdvojiti objekat u Bulevaru Zorana Đinđića 48a, koji
i danas, posle 16 godina, predstavlja standard kvaliteta. Kad je reč o poslovnim objektima, to mesto pripada našoj upravnoj zgradi u Bulevaru Zorana Đinđića 2a, koja predstavlja svojevrstan spomenik razvoju ovog bulevara, započetog sa naše strane još početkom 90-tih. Tada je, na inicijativu IMEL-a i o našem trošku, izgrađen prvi deo bulevara, koji danas nosi epitet glavne ulice Novog Beograda.
Poseban deo vašeg portfolija čini izgradnja i opremanje objekata za potrebe rastućeg domaćeg IT tržišta. Koliko vam u ovakvim projektima znači to što se deo vaše kompanije inače bavi IT tehnologijom i pruža usluge izrade softverskih rešenja? — Saradnja sa kolegama iz IT sektora naše kompanije od velikog je značaja, kako u planiraju novih objekata, tako i u pružanju visokokvalitetne usluge po pitanju izdavanja poslovnog prostora i pružanju pratećih usluga – servisa u svakodnevnom poslovanju, ali i u konstantnoj ekspanziji, dodatnom opremanju i reorganizaciji prostora. Veoma je interesantna činjenica da nam je više od 60% zakupaca baš iz te industrije, koja kroz veoma brz razvoj novih tehnologija postavlja nove standarde – po pitanju ugrađenih sistema, modularnosti, zahtevane skalabilnosti energetskih kapaciteta i tehničkih karakteristika za svaki novi projekat.
Zanimljivo je da ste skoro sve projekte realizovali na Novom Beogradu, posebno na Bežanijskoj kosi. Zašto? Šta je toliko posebno i atraktivno na Novom Beogradu u odnosu na stari deo grada? — Odgovor na vaše pitanje definisan je našim omiljenim sloganom „Novi, Novi Beograd“, koji ukrat-
ko opisuje produkt našeg rada. Od samog početka IMEL je inicijalni pokretač novih ideja razvoja izgradnje Novog Beograda. Još početkom 80-tih uspeli smo da ubedimo tadašnje gradske urbaniste da se tada zamišljena granica – Ulica Tošin bunar – pomeri, kada je i razvijen prvi idejni koncept naselja Bežanijska kosa – „Srem 51“, nastao radom naših eksperata, u saradnji sa velikim brojem novobeogradskih preduzeća, koja su imala potrebu za rešavanjem pitanja kvalitetnog stanovanja svojih zaposlenih. Ponosni smo na činjenicu da smo prvu fazu realizacije Bežanijske kose, odnosno nekih 2.000 jedinica, mi isplanirali i isprojektovali, čime su stvoreni preduslovi za dalju realizaciju koja je počela sredinom 80-tih i još traje. U okviru te realizacije, IMEL je na Bežanijskoj kosi, po sistemu ključ u ruke, realizovao više desetina objekata, više od 150 stambenih jedinica, dva tržna centra i 18 poslovnih objekata. Kompleks Green Escape, u okviru kojeg ovih dana otvaramo prvi završen objekat, predstavlja krunu razvoja i perjanicu našeg rent portfolija.
Paralelno sa realizacijom stambenog naselja Bežanijska kosa i poslovno-komercijalne zone Bloka 51, novobeogradsko tržište otvorilo nam je priliku da, kroz planiranje i razvoj poslovnih i stambenih objekata u Bloku 21, podignemo lestvicu kvaliteta i iza sebe ostavimo niz referentnih objekata koji i danas predstavljaju landmark ovog kraja. Shvativši potrebu za unapređenjem komercijalnog snabdevanja na području Novog Beograda, pokrenuli smo ideju i realizovali nekoliko mini trgovinskih centara u Bloku 45, Bloku 70, Bloku 30 i Bloku 3, kao i Grčko-kiparski centar u Bloku 24, TC Perper u Bloku 1, itd.
Malo je domaćih kompanija koje su opstale i razvile se u velike igrače tokom najburnijih decenija tranzicije na našem tržištu, kao što je to pošlo za rukom IMEL Group za poslednjih 40 godina. U čemu je tajna vašeg uspeha i kako se nosite sa konkurentnim stranim investitorima?
— Kroz svoje poslovanje pokušavamo da naš višedecenijski domaćinski pristup poslovanju ne bude ugrožen implementacijom novih trendova u poslovanju, a da u isto vreme konstantno usvajamo što više novih znanja i podržimo nove mlade nadolazeće snage, jer budućnost leži u njihovim rukama. Ponosni smo na činjenicu da u okviru kompanije imamo više primera zaposlenih koji dolaze iz iste porodice, a različitih generacija, i sa nestrpljenjem očekujemo da se i treća generacija priključi i donese još novih ideja i energije. Smatramo da je neophodno održati tradiciju i ugled i ponosni smo na činjenicu
da se naše ime već pet decenija koristi kao sinonim kvaliteta izgradnje. Poštujemo svoje okruženje, a posebno poštujemo svoju konkurenciju – strane investitore, trudimo se da od njih usvajamo nova znanja kroz svaki projekat – njihov ili naš.
Krizne situacije poslednjih godina veoma pogađaju tržište gradnje i nekretnina. Kako ste ove godine izašli na kraj sa nabavkom i cenama građevinskog materijala?
— Mislim da je za ublažavanje ovih problema neophodno detaljno planiranje, jasna predikcija potreba, količina, rokova i, naravno, blagovremena nabavka, koja nam je ostala dostupna kroz mrežu kooperantskih kompanija sa kojima imamo višedecenijsku uspešnu saradnju.
Koja su vaša očekivanja po pitanju kretanja na tržištu nekretnina?
— Očekujemo da se na našem tržištu nastavi trend stvaranja dobre poslovne klime za ulagače, koji je vidljiv u proteklih nekoliko godina, te da Beograd dobije još ovakvih reprezentativnih projekata.
Kompanija Delta Real Estate, jedan je od najvećih investitora u regionu i novi član Saveta zelene gradnje Srbije. Izgrađeni objekti Delta Real Estate-a kombinuju lepotu, funkcionalnost i izuzetno visoku ekološku održivost, i na taj način podstiču važne promene u građevinskoj industriji
Tekst: JOVANA NIKOLIĆ
Foto: DELTA REAL ESTATE
Delta House, jedna od prvih poslovnih zgrada u Srbiji koja poseduje LEED Gold sertifikat, nalazi se u portfoliju kompanije Delta Real Estate. Reč je o poslovnom prostoru A klase, smeštenom u okviru centralne poslovne zone na Novom Beogradu. Pri izgradnji ove poslovne zgrade investitor je insistirao na poštovanju savremenih trendova ekološki prihvat-
ljive gradnje, kako u primeni materijala, tako i u implementaciji visokoefikasnih sistema i uvođenju inovativnih tehnoloških rešenja. Principi zelene gradnje i konstantno uvođenje inovacija podrazumevali su poštovanje profesionalnih standarda od planiranja, preko projektovanja, građenja i održavanja, do korišćenja zgrade sa nizom ekološki prihvatljivih rešenja.
•
Prvi put na našem tržištu primenjen je sistem UNIDOM ploča. U pitanju je savremeni sistem olakšane međuspratne betonske konstrukcije, koji se zasniva na ugradnji lopti od 100% reciklirane plastike i na taj način smanjuje emisiju CO2 u vazduh.
•
Fasadni sistem na zgradi Delta House odabran je tako da se obezbedi maksimalna toplotna i zvučna izolacija. Profili pojačanih termičkih karakteristika, tipični staklo paket, u čijem se međuprostoru nalazi argan, kao i kvalitetna unutrašnja i spoljašnja stakla, čine ovaj fasadni sklop veoma dobrim.
•
Po modelu evropskih prestonica, zelene oaze oko zgrade i na krovu dale su ovom objektu snažnu crtu modernosti i prepoznatljivosti. Odabir biljnih vrsta vršen je na osnovu WUCOLS liste, tako da sve odabrane vrste spadaju u kategoriju LC biljaka, odnosno biljaka koje zahtevaju minimalne količine vode. Kontrola vode omogućena je i kroz „kap po kap” sistem zalivanja svih zelenih površina, koje pokrivaju preko 1.300 m².
Visok kvalitet unutrašnjeg vazduha omogućen je kroz bipolarno rešenje za jonizaciju. Ovo rešenje obnavlja i uravnotežuje nivoe prirodnih jona u zatvorenom prostoru, a istovremeno dovodi do ušteda energije u HVAC sistemu.
• SOLARNI PANELI
Stepen zagađenosti životne sredine, koji poslednjih decenija dramatično raste, u mnogome je doprineo rastu tržišta solarne energije. Reč je o obnovljivom energetskom izvoru za koji se očekuje da do 2050. godine postane broj jedan u domenu tehnologije stvaranja zelene električne energije. Delimične potrebe poslovne zgrade od oko 23.000 m² zadovoljene su instalacijom solarnih panela.
Ekološka svest nije izostala ni prilikom dizajna enterijera ove poslovne zgrade. Inspirativno arhitektonsko oblikovanje pruža veoma prijatan prostor za rad, sa odličnim kancelarijskim prostorom i pogledom na okolinu. Odabrani su prirodni materijali, elementi i nameštaj od recikliranog materijala, koji stvaraju zdravu mikroklimu u ovom prostoru.
PANELI I NA SAVA CENTRU
Nova poslovna zgrada GTC-a spremna je da zadivi prve zakupce svojim dizajnom, funkcionalnošću i savremenim zelenim standardima. O primenjenim održivim rešenjima i svim pogodnostima koje će ona pružiti korisnicima, razgovarali smo sa Milicom Nestorović , direktorkom lizinga i marketinga GTC-a
Tekst:
JOVANA NIKOLIĆFoto: GTC
Kao jedan od lidera na tržištu komercijalnih, poslovnih i stambenih nekretnina u Centralnoj i Istočnoj Evropi i pionir u dizajnu kancelarija, GTC probija granice sa svakim novim projektom. Ništa manje nismo očekivali ni od poslednjeg realizovanog, nove poslovne zgrade GTC X, koja je još jedna potvrda da GTC zna kako da odgovori na potrebe nove generacije i stroge korporativne standarde. U intervjuu za naš magazin, Milica Nestorović, direktorka lizinga i marketinga u GTC-u, objašnjava koliko je zgrada inovativna i koliko će radno okruženje biti komforno i inspirativno za buduće korisnike.
Kako je planirano i najavljeno na početku izgradnje, poslovna zgrada GTC X završena je u septembru ove godine, a prve korisnike dočekaće već u oktobru. Koliki je bio izazov ispoštovati rokove i realizovati ovako zahtevan projekat za godinu i po dana, posebno u okolnostima svetske krize koja je teško pogodila građevinsku industriju? — Kada imate proizvod visokog kvaliteta, spektakularnog dizajna i odlične funkcionalnosti, rezultati ne mogu izostati, posebno ako iza njega stoji re -
nomirani developer. Bilo je ključno odabrati pravo vreme za početak izgradnje. Tržišni uslovi nisu bili toliko povoljni za investitore u poslednje dve godine, ali su nas iskustvo, znanje i posvećenost doveli do realizacije.
Novi poslovni prostor, površine 17.000 m2, odlikuje se savremenim i autentičnim dizajnom, sa idejom da bude inspirativno radno okruženje za kompanije kojima je radni prostor važan faktor za balans između posla i kreativnih pauza. Ovim
GTC X praktično nastavlja tradiciju vaših poslovnih objekata koji su dobili nadimak Srpska Silicijumska dolina. Šta ovu zgradu čini posebnom? — GTC je uvek bio pionir u dizajnu kancelarija. Svaki novi projekat bio je potpuna inovacija, ne samo u arhitekturi već i u standardima kvaliteta. Uspeli smo da prepoznamo i zadovoljimo potrebe nove generacije i stroge korporativne standarde. GTC X je novo obeležje srpske Silicijumske doline. Zakrivljena staklena fasada od poda do plafona daje zgradi poseban aspekt koji danas morate imati. Lobi dvostruke visine, sa zidnim ekranom, prati ovu futurističku dizajnersku ideju, a opet, pruža stanarima prijatan prostor za odmor. Ipak smo želeli da ovu budućnost učinimo udobnom. Zgrada je okružena trotoarom od retro-cigle, što se pokazalo kao savršen spoj. Zelenilo i balkoni postali su prepoznatljiva karakteristika GTC projekata, i od toga ne odustajemo ni na zgradi GTC X. Još jedan važan faktor za kompanije je funkcionalna podna površina. U ovoj zgradi u obliku slova X, sa podnom površinom od 2.000 m2, korisnici imaju maksimalnu iskorišćenost prostora sa prirodnim svetlom u svim delovima kancelarije, bez neiskorišćenog prostora.
Kao i svi dosadašnji projekti kompanije GTC, objekat GTC X je projektovan i izgrađen u skladu sa zelenim standardima LEED Gold sertifikata, koji obećava maksimalnu energetsku efikasnost i najsavremeniju tehnologiju. Šta biste istakli kao najznačajniju primenu održivih rešenja na ovom objektu i koliko je aspekt održivosti trenutno bitan zakupcima? — Indikatori održivosti i ESG (Environmental Social and Governance) postali su ključni u izboru kancelarije. Uticaj izgradnje na korišćenje prirodnih resursa i zdravlje ljudi, ključan je za uspeh projekta. GTC projekti su fokusirani na ove aspekte u svakoj fazi njihovog životnog ciklusa, od početka projektovanja, izgradnje, održavanja, pa do renoviranja. To je suština zelene gradnje.
Struktura zgrade, orijentacija, materijali koji se koriste u građevinarstvu, načini izgradnje, fasada, racionalno korišćenje vode, grejanje, ventilacija, sistemi osvetljenja, sve to određuje koliko efikasno zgrada troši energiju. Staklo čini svaki projekat atraktivnijim, ali pogrešan izbor stakla može dovesti do veoma visokog zagrevanja prostorija i samim tim značajnijeg korišćenja klimatizacije. S druge strane, do -
voljno dnevne svetlosti smanjuje potrebu za korišćenjem električne energije tokom dana, a korišćenje LED osvetljenja drastično smanjuje potrošnju. Troškovi održavanja i utrošena energija su racionalniji, projekti atraktivniji, a visoki standardi kojima se rukovodimo sve više prepoznaju i naši zakupci.
— Prodaja našeg celokupnog kancelarijskog portfolija došla je u pravom trenutku. Završili smo naš razvojni ciklus u Srbiji i započeli novo poglavlje na ovom tržištu. Poslovni objekti sa najvećim naglaskom na održivosti ostaće naš fokus u Srbiji.
GTC je prošle godine prodao 11 zgrada u okviru pet biznis parkova u Beogradu mađarskom investitoru Indotek Grupi, za 270 miliona evra, što je jedna od najvećih transakcija nekretnina u centralnoj i istočnoj Evropi poslednjih godina. Upravo ste završili novu poslovnu zgradu i upravljate šoping centrom Ada Mall. Koji su vam budući planovi?
GTC Grupa je jedan od lidera na tržištu komercijalnih, poslovnih i stambenih nekretnina u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Kada uporedite stanje i trendove na svim tržištima na kojima poslujete, kako vidite dalji razvoj ova tri segmenta nekretnina u Beogradu i Srbiji? — Trend bujanja tržišta nekretnina nastaviće se u sva tri segmenta. Svedoci smo istorijskog rasta tržišta stanova bez ikakvih pokazatelja usporavanja sledeće godine. Industrijski i logistički sektor, iako još uvek mlad, jedan je od najbržerastućih segmenata nekretnina u Srbiji i očekuje se da će usled globalnih trendova još više rasti. Za razliku od kancelarijskog segmenta, koji je jak samo u Beogradu, i stambeni i industrijski sektor podjednako se brzo šire u drugim gradovima. Kancelarijski projekti koji su u planu i u izgradnji ukazuju na svetlu budućnost i u ovom segmentu.
West Media World jedina je izdavačka kuća u Srbiji i regionu koja pruža kompletnu medijsku podršku svima koji posluju u sektoru nekretnina i pratećim industrijama. Kroz naša redovna i specijalna izdanja pratimo sve aktuelnosti i trendove u real estate industriji u svetu i kod nas, delimo informacije sa tržišta nekretnina i povezujemo sve kompanije i institucije iz zemlje i regiona koje su deo ovog ogromnog poslovnog lanca: investitore, građevinske kompanije, arhitekte, dizajnere, proizvođače nameštaja, proizvođače i uvoznike građevinskog materijala, firme koje se bave opremanjem enterijera, banke i osiguravajuće kuće, nadležne državne institucije, brokerske i konsultantske kuće, procenitelje, agencije za nekretnine, poslovna udruženja, pa sve do krajnjeg korisnika – kupca ili zakupca.
Redovno štampano izdanje REAL ESTATE magazina koje izlazi dvomesečno, u zasebnim tiražima na srpskom i engleskom
•
Digitalnu medijsku platformu REAL ESTATE magazina koja obuhvata dvojezičan portal, na srpskom i engleskom, i zvanične profile na društvenim mežama (Instagram, FB, LinkedIn)
•
Specijalna, tematska štampana izdanja REAL ESTATE magazina
•
Newsletter promocije preko naše velike baze klijenata
•
Organizaciju okruglih stolova, panela i konferencija
Ako želite da se informišete o aktuelnostima na tržištu nekretnina, da se umrežite sa novim partnerima u svom biznisu, da podelite zajedničke probleme i vizije, da unapredite svoje poslovanje, da bolje plasirate svoje proizvode i usluge, postanite i vi deo naše velike REAL ESTATE mreže. Pratite nas na portalu i društvenim mrežama, pretplatite se na naše štampano izdanje, pišite nam ili nas pozovite.
WEST MEDIA WORLD
www.realestate-magazine.rs +381 11 32 43 274 redakcija@realestate-magazine.rs prodaja@realestate-magazine.rs
Kompleks New Minel Residence&Office na Novom Beogradu samo je jedan od trenutno deset aktivnih projekata Galens Investa, koji se realizuju u Novom Sadu, Beogradu, na Zlatiboru i Jahorini, i koji, prema rečima generalnog direktora Radoljuba Golubovića, potvrđuju da konstantan rast kvantiteta Galensovih projekata prati sve viši kvalitet
Foto: GALENS INVESTNovosađani su prvi prepoznali kvalitet i inovativnost rezidencijalnih projekata Galens Investa i stekli poverenje u ovu kompaniju kao pouzdanog i jakog investitora. Dobra reputacija brzo se pročula u zemlji i regionu, što je uticalo na progresivno širenje investicionog portfolija kompanije, koja trenutno gradi 400.000 kvadratnih metara na deset projekata istovremeno. Kraj ove i sledeću godinu obeležiće najveći projekti u Beogradu, a pored Beograda i Novog Sada, tu su Zlatibor, Jahorina i jedan zajednički projekat u Insbruku, sa partnerom iz Austrije, najavljuje Radoljub Golubović, generalni direktor Galens Investa, u intervjuu za naš magazin.
Galens Invest iza sebe ima blizu 60 završenih projekata, ukupne površine veće od 200.000 meta-
ra kvadratnih. Zanimljivo je da trenutno imate čak dvostruko više kvadrata u izgradnji na deset projekata istovremeno. Sa kojim ambicijama i resursima ste se upustili u ovu, slobodno možemo reći, građevinsku ofanzivu?
— Nakon 18 punih godina uspešnog rada naše grupe i 60 završenih projekata, Galens Invest trenutno istovremeno gradi preko 400.000 m2 na deset različitih projekata. Naše stečeno znanje, iskustvo, trenutna pozicija na tržištu nekretnina, poverenje zadovoljnih kupaca i konstantni napredak i usavršavanje iz projekta u projekat, važni su i neophodni, ali ne i potpuno dovoljni za takve ambicije. Pored našeg znanja, energije i uspešnog tima, morali smo da dobijemo pomoć banaka, kroz projektna finansiranja i podršku, pa koristim i ovu priliku da se zahvalim Unicredit banci, NLB Komercijalnoj ban-
ci, Intesi, OTP banci, AIK banci, ALTA banci i ostalim bankama, koje nas kao partneri uspešno prate u našem razvoju.
Takođe, bez glavnog izvođača radova, naše povezane firme Galens Inženjering i njihovih kooperanata i ostalih učesnika na našim projektima, takav brzi razvoj i napredak nas kao investitora ne bi bio moguć. Iz projekta u projekat zajedno smo napredovali, usavršavali se, koristili sve modernije i pažljivo odabrane materijale i alate, pratili svetske trendove u građevinarstvu, što nam je omogućilo bržu gradnju i bolji kvalitet. Naša težnja je, sve ove godine, da konstantnim rastom kvantiteta podižemo i kvalitet naših projekata.
Prve projekte realizovali ste u „svom“ gradu, Novom Sadu, koji je i danas vaše najveće gradilište. Po čemu Novosađani prepoznaju vaše objekte i koji je to kvalitet više kojim Galens doprinosi savremenom identitetu ovog grada? — Novosađani su u početku prepoznali inovativnost i kvalitet, dobre lokacije, savremene koncepte gradnje koje kondominijum nosi sa sobom, jer osim kvalitetnih i dobro iskorišćenih stanova, stanari imaju na raspolaganju parking mesta, parkove, prodavnice, igrališta za decu, stalni video nadzor, obezbeđenje, a u nekim kompleksima i fitnes centar, i sve to po prihvatljivoj ceni. Takođe, izuzetno je značajna činjenica da su svi naši projekti u skladu sa urbanističkim parametrima i dozvolama, kao i da nijedan projekat nismo završili kroz legalizaciju.
Nakon nekoliko godina gradnje, Novosađani su stekli poverenje u nas, jer su shvatili da Galens Invest nije investitor koji će realizovati i prodati dvatri projekta i nestati, već će konstantno rasti i razvijati se i ostati stabilna, pouzdana i jaka firma, koja
svojim kredibilitetom garantuje kvalitet dugi niz godina. Nakon takvog poverenja i iskustva naših kupaca u Novom Sadu, brzo se čulo za nas, pa smo razvoj i rast firme nastavili i u drugim gradovima u zemlji i regionu.
Sledeću godinu i kraj ove obeležiće najveći projekti u Beogradu, a pored Beograda i Novog Sada, tu su Zlatibor, Jahorina i jedan zajednički projekat u Insbruku, sa partnerom iz Austrije. Uskoro nas očekuju novi projekti i u drugim evropskim gradovima.
Pupinova palata jedan je od vaših najčuvenijih novosadskih projekata, prepoznatljiva po savremenoj arhitekturi uklopljenoj u staro gradsko jezgro. Koliko je ovaj stambeno-poslovni kompleks ispunio očekivanja kupaca i zakupaca i šta će korisnicima ponuditi Pupinova palata na Novom Beogradu?
— Poslovno-stambeni kompleks Pupinova palata nalazi se u samom centru Novog Sada. Možda smo subjektivni pa mislimo da je naš objekat ulepšao ovaj deo grada, ali smo sigurni da smo, uz sve teškoće koje smo prilikom gradnje ovakvog objekta na ovoj lokaciji imali, uspeli da izgradimo jedan od najmodernijih, najfunkcionalnijih i jedan od lepših poslovno-stambenih kompleksa u zemlji.
Projektovana da zadovolji sve potrebe savremenog načina stanovanja i rada, Pupinova palata na Novom Beogradu oslikava idealan spoj materijalizacije premijum kvaliteta i najsavremenije tehnologije. Idealno poslovno okruženje, koje podrazumeva blizinu nekih od najvećih biznis parkova, blizinu autoputa i odličnu povezanost sa ostalim delovima grada, Pupinovu palatu Novi Beograd čini optimalnim izborom za poslovni prostor. Pored velikog biznis potencijala, Pupinova palata na NoNew Minel
vom Beogradu nudi komforan i funkcionalan životni prostor, namenjen svima onima koji teže sadržajnom i kvalitetnom životu u atraktivnom i dinamičnom delu prestonice.
Na izuzetno atraktivnoj lokaciji na Novom Beogradu, upravo niče veliki stambeno-poslovni kompleks New Minel Residence&Office, projektovan po najvišim standardima održivosti. Koja ste inovativna rešenja ovde primenili, koji nivo komfora i prateći sadržaji očekuju buduće stanare?
— Osim dobre lokacije, kompleks New Minel Residence&Office može da se pohvali i najsavremenijom i najkvalitetnijom materijalizacijom, koja obezbeđuje potreban komfor i bezbednost. Za izgradnju stanova različite strukture i orijentacije koriste se inovativna re-
šenja i moderna tehnologija koja kvalitet stanovanja podiže na još viši nivo. New Minel Residence&Office je zamišljen kao poluzatvorena celina sa svim elementima koji ulepšavaju i olakšavaju život u urbanoj sredini. Jedan od tih elemenata je svakako stanarski park – atrijum, koji je ispunjen zelenilom i sadrži dečije igralište, prostor za druženje i sport, pametne klupe i druge sadržaje namenjene zabavi i razonodi stanara. Pored sadržaja za boravak na otvorenom i parking mesta koja su obezbeđena podzemnom garažom, izuzetno se vodi računa i o sigurnosti stanara, pa tako kompleks poseduje dvadesetčetvoročasovno obezbeđenje i kontrolisan pristup objektu.
Pored toga što gradite stanove na najatraktivnijim lokacijama u Beogradu i Novom Sadu, proširili ste stanogradnju i na atraktivne planinske lokacije – u toku je izgradnja apartmanskog kompleksa na Zlatiboru i najsavremenijeg rizorta na Jahorini. Kako biste opisali ovaj trend, sve popularniji, iz investitorskog ugla?
— Apart hoteli su sve popularniji, jer kupci pored kvalitetnih apartmana na atraktivnim lokacijama koriste kompletan sadržaj hotela, a imaju mogućnost i rentiranja i održavanja svojih apartmana posredstvom zaposlenih u hotelu, pa je to ujedno i dobra investicija.
Zlatibor Mountain Resort&Spa je jedan od najsavremenijih planinskih rizorta u regionu, koji je početkom godine zvanično otpočeo sa radom. Nalazi se u samom centru Zlatibora i kao ekskluzivni hotel kategorizacije 5* korisnicima nudi luksuzne sadržaje, od kojih posebno izdvajamo Magnesium Wellness&Spa centar, na površini od čak 4.000 m2. Pored spa centra, gostima je na raspolaganju i veliki izbor luksuzno opremljenih soba i apartmana, restorani sa vrhunskom kuhinjom, kao i različiti sadržaji za zabavu: kuglana, bilijar sala, dečija igraonica. Izuzetno smo ponosni na činjenicu da je hotel Zlatibor Mountain Resort&Spa izgrađen u skladu sa najsavremenijim arhitektonsko-građevinskim standardima, dok smo posebnu pažnju posvetili dizajnu i uređenju enterijera, energetskoj efkasnosti, bezbednosti gostiju i zaposlenih i visokom stepenu automatizacije procesa poslovanja uz primenu najviših standarda.
Za dve godine Galens Invest obeležiće dve decenije poslovanja. Šta vam je veća ambicija do tada – da opet rekordno uvećate broj kvadrata u izgradnji ili možda proširite poslovanje u regionu?
— Naš cilj je, pre svega, da zadržimo kvalitet gradnje, fukcionalnost i dobar sadržaj naših kompleksa, kao i da zadržimo poverenje svojih kupaca i partnera. Takođe, želja nam je da nas prepoznaju kao inovativnog, ali stabilnog i pouzdanog investitora. Nakon toga, cilj nam je i proširenje poslova u regionu.
Moderan ekološki projekat Solarna dolina jedinstvena je rezidencijalna oaza na prostranoj zelenoj površini nadomak Novog Sada, koja svojim stanarima nudi sve prednosti zdravog urbanog života – od vrhunske opremljenosti, energetske efikasnosti i sistema pametnih kuća, do maksimalnog osećaja slobode u harmoniji sa prirodom
Tekst: PETRA VASILJEVIĆ
Foto: SOLARNA DOLINA
iveti u moderno opremljenom stanu po sistemu pametnih kuća, a imati osećaj kao da ste na godišnjem odmoru u najluksuznijoj vili, sa divno uređenim privatnim dvorištem i bujnim zelenilom u okruženju, koje vam pruža osećaj slobode i vraća u energetski balans, i sve to nadomak grada i svih gradskih sadržaja – savremeni je koncept življenja koji nudi projekat Solarna dolina. Ovo jedinstveno naselje, zamišljeno da odgovori na potrebe savremenog načina života, nalazi se na ekskluzivnoj lokaciji, na obroncima Fruške Gore, na samo pet minuta vožnje od centra Novog Sada (Univerziteta, Štranda, TC Promenada, Limana…).
Solarna dolina je svojevrstan vrt urbanog stanovanja, smešten na 4,3 hektara zelene površine, od čega veliki deo čine uređene površine u privatnom vlasništvu. Komfor ovog, prvenstveno, porodičnog naselja, ogleda se u izuzetno maloj gustini stanovanja, niskim stambenim jedinicama i velikim otvorenim prostorima.
U ovoj zelenoj oazi raspoređeno je 100 stambenih jedinica, od kojih svaka ima svoje privatno dvorište. Svi objekti grade se od najsavremenijih i najkvalitetnijih materijala i prvoklasno su opremljeni. Ono što ovaj prvi kondominujum sa kućama u Novom Sadu čini posebnim jeste, pre svega, činjenica da zelena površina čini gotovo 50% naselja, što
Uz centralno podno grejanje ide najkvalitetnija keramika u dekoru drveta i luksuzna unutrašnja stolarija
omogućava zdrav način života i bavljenje brojnim aktivnostima na otvorenom. Pored svih prednosti stanovanja u kondominijumu, koji garantuju bezbednost i funkcionisanje naselja na najvišem nivou, Solarna dolina nudi i najsavremeniji energetski koncept, koji stanarima omogućava maksimalan komfor i niže troškove stanovanja.
Svi izgrađeni objekti u Solarnoj dolini su u B energetskom razredu. Novi se grade sa istim toplotnim svojstvima, pri čemu će nove jedinice, pored klima blokova, imati i izolaciju od kamene vune preko koje ide fasadna cigla. Pored toplotne izolacije, ugrađuje se i dodatna zvučna izolacija između stambenih jedinica. Svaka stambena jedinica poseduje sopstvenu toplotnu pumpu koja obezbeđuje energiju za grejanje, hlađenje i pripremu tople potrošne vode. Uz centralno podno grejanje ide najkvalitetnija keramika u dekoru drveta, koju prati i luksuzna unutrašnja stolarija. Svaka prostorija opremljena je klima uređajem u sistemu centralnog hlađenja. Sistem pametnih kuća omogućava kontrolu kompletnog osvetljenja, grejanja/hlađenja i roletni, a tu su i dodatni senzori za bezbednost – detektor dima i tihi alarm. Svaka jedinica ima i svoj vodomer.
Kuće u Solarnoj dolini u potpunosti su pripremljene za montažu solarnih elektrana na krovu i brzo povezivanje na sistem u slučaju, i kada se, korisnik na ovo odluči. Na ovaj način, korisnici će biti u mogućnosti da proizvedu gotovo kompletnu električnu energiju koju tokom godine potroše, sa tendencijom da ovo postane naselje nulte potrošnje energije.
ZELENA OAZASvaka stambena jedinica u Solarnoj dolini ima svoju privatnu zelenu oazu, u vidu privatnog dvorišta i zelenog kro -
va sa niskim rastinjem na garaži. U zajedničke zelene površine spadaju uređene biobašte sa kvalitetnom humusnom zemljom i pažljivo odabranim rastinjem, najlepšim začinskim i drugim biljem, koje se navodnjava bunarskom vodom u automatskom zalivnom sistemu „kap po kap”. U okviru zajedničkog dela predviđene su i biobašte za stanare koji bi želeli da se bave uzgajanjem sopstvene hrane. Kompletno održavanje zelenila, kao i tehničkih sistema u okviru naselja, biće povereno stručnim firmama.
Na zajedničkim zelenim površinama obezbeđeni su brojni sadržaji: mreža pešačkih i biciklističkih staza koja prolazi kroz celo naselje, trim staze, dečija igrališta, parkovi, teretana na otvorenom… Ulični i zajednički dvorišni deo pokriven je pažljivo odabranom, energetski efikasnom LED rasvetom.
Bauk energetske krize, strah od restrikcija i poskupljenja, i povratak na ugalj, nisu zaustavili evropske zemlje na putu ka karbonskoj neutralnosti, pa ne treba ni nas, smatra Danijela Isailović, menadžer udruženja OIE Srbija i ističe da je upravo sad trenutak da što više iskoristimo energiju vetra i dodatno podstaknemo masovnu solarizaciju kuća i fabrika
Tekst: JOVANA NIKOLIĆ
Foto: OIE SRBIJA
Pre globalne krize Srbija je počela izradu ključnog akta – Integrisanog plana za klimu i energetiku. To je strateški važan dokument koji treba da definiše politiku i ciljeve države u oblasti OIE za 2030. godinu, sa projekcijama za 2040. i 2050. godinu. Kako se u međuvremenu nosimo sa energetskim izazovima i da li će energetska kriza usporiti započetu energetsku tranziciju, razgovaramo sa Danijelom Isailović, menadžerom udruženja OIE Srbija, čiji su osnivači najveći proizvođači zelene energije u Srbiji.
OIE Srbija je mlado, ali vrlo uticajno udruženje. Šta biste izdvojili kao najveće uspehe za ove nepune dve godine od osnivanja? — Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije osnovano je u februaru 2021, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj. Uspeh je, pre svega, što smo osnovani u vreme najžešće pandemije, kada su se mnogi poslovi gasili. Naši osnivači su najveće operativne vetroelektrane u Srbiji (Čibuk 1, Kovačica i Alibunar), a članovi su najveći proizvođači solarne energije, najveći prozjumeri, vetroparkovi u razvoju, elektrane na biogas, izvođači radova, advokati i konsultanti. Naš član je i JP EPS, što ukazuje
da su naši članovi vlasnici i najvećih hidroelektrana u Srbiji. Slogan našeg Udruženja je „Sinergija zelene energije“ i ogleda se u jedinstvu i međusobnom poštovanju članova. Prvi smo član WindEurope iz Srbije i jedan od retkih iz regiona. Imamo potpisan Sporazum o saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, imamo dobru saradnju i komunikaciju sa EMS AD. Rado smo viđeni panelisti i moderatori na najvažnijim domaćim i regionalnim događajima.
Održali ste već drugu OIE Srbija konferenciju koja je ponovo okupila veliki broj istaknutih učesnika iz zemlje i regiona. Šta su bile teme ovogodišnje konferencije?
— Konferencija OIE SRBIJA 2021 bila je najbolja konferencija u Srbiji i regionu 2021. godine jer se usled pandemije na jednom događaju uživo okupila biznis i politička elita iz energetskog sektora regiona, podržana od strane čelnika WindEurope, Energetske zajednice i EBRD. Ta konferencija je protekla u vrlo optimističnom tonu, najavama aukcija i novih investicija, u duhu tek usvojenog Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, dok je ovogodišnja konferencija bila prilika da vidimo šta se od najava i obećanja ostvarilo, i kako ćemo dalje. Naime, implementacija Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije je izostala, nisu se dogodile aukcije, ali se dogodilo veliko nerazumevanje između najvažnijih energetskih činilaca po pitanju budućnosti OIE, brzine i načina integracija OIE u elektroenergetski sistem. Naravno, investitori i bankari nisu optimistični i euforični kao prošle godine, neizvesnost izaziva nervozu i vremena za čekanje više nema.
Koliko se Srbija dovoljno brzo i efikasno razvija u pravcu zadatih targeta EU i Energetske zajednice o proizvodnji energije iz OIE? I šta nam je na tom putu najveća prepreka – zakonski okviri ili zainteresovanost investitora?
— Prema zvaničnim podacima Eurostata, Srbija je 2020. dostigla udeo od 26,3 odsto OIE u energetskom miksu, što je vrlo blizu targeta od 27 odsto. To je odličan rezultat, ali ne smemo zaboraviti da su za to zaslužne velike hidrocentrale stare pola veka, a da samo mali procenat čine vetroparkovi koji su, usled investicionog buma i dobre regulative, izgrađeni u periodu od 2016. do 2019. Kalkulacija biomase je značajno doprinela ovom rezultatu, dok je udeo solara, biogasa i drugih tehnologija minoran.
Kada govorimo o preprekama, trenutno je najveći problem nedovršena regulativa i nesaglasnost državnih organa oko pitanja balansiranja. Naravno,
tu je i niska cena od 56 evra po MWh za električnu energiju proizvedenu iz vetra, koja je neodrživa u doba poskupljenja opreme, transporta i činjenice da je na berzi cena električne energije nekoliko stotina evra. Po toj ceni i država Srbija uvozi električnu energiju jer trenutna proizvodnja ne pokriva naše potrebe. Naravno, tu je i problem dvostruke aukcijske premije koji smanjuje mogućnost za kompetitivnost i postizanje niže cene.
Nema problema sa nedostatkom investitora, odnosno imamo problem sa hiperprodukcijom investitora i projekata. Takva lažna slika koja se ogleda u 14 GW u zahtevima za priključenje na prenosni sistem izazvala je kolaps i bojazan kod operatora prenosnog sistema da će sistem biti urušen, što je praktično blokiralo realizaciju OIE projekata. Da bi se rasteretio EPS trebalo bi na neki način izvršiti selekciju projekata i proceniti šta su projekti koji imaju veliku verovatnoću da budu izgrađeni i ko su solventni investitori. To se može uraditi uvođenjem bankarskih garancija ili nekih drugih mehanizama kao što
Solarni projekti trenutno doživljavaju investicioni bum
se desilo i u drugim državama regiona. Ako se nastavi sa sadašnjom praksom, da svako, bez bilo kakvog novčanog depozita ili garancije, može da podnese zahtev za priključenje, ostaćemo u blokadi i još dugo nećemo imati nove zelene kilovate na mreži.
Ako izuzmemo hidropotencijal, iz kojeg dobijamo 80 odsto električne energije iz OIE, koji su ostali obnovljivi izvori kod kojih beležimo najveću ekspanziju u eksploataciji trenutno u Srbiji?
— U periodu od 2015. do 2020. godine, izgrađeno je sedam vetroparkova ukupne snage 398 MW i to su elektrane u eksploataciji. Zbog nezavršene regulative, novih vetroparkova nema. Raduje činjenica da je JP EPS konačno započeo izgradnju VE Kostolac, snage 66 MW. To je odlična vest za sve nas.
Ako govorimo o ekspanziji u aktuelnom momentu, onda je to definitivno solarna energija i to u vidu malih solarnih elektrana na krovovima kuća i većih solarnih elektrana na krovovima industrijskih postrojenja. Usled očekivanog povećanja cene električne energije, naročito za privredu, kao i usled neizvesnosti da li će električne energije uopšte biti, građani, a naročito industrijski giganti, odlučuju se da postanu kupci proizvođači, odnosno da grade solarne elektrane za sopstvene potrebe. U toku je masovna solarizacija Srbije i taj trend neće stati, te svako ko ima mogućnost da iskoristi solarni potencijal svog krova treba to da učini. Naravno, postoje pritužbe na efikasnost operatora distribu-
tivnog sistema, ali verujem da ne postoji zla namera, već uhodavanje u jedan novi postupak.
Ima li u planu velikih projekata u okviru ovog investicionog buma u solaru?
— Prozjumeri nisu nužno mali projekti. Recimo, jedan naš član gradi solarnu elektranu od 8,4 MW za potrebe industrijskog giganta koji ima proizvodnju u Vojvodini. Investicija u solarnu elektranu od 12 miliona evra nije mala. Što se tiče velikih solarnih projekata, EMS AD je zatrpan zahtevima. Po nekoj našoj proceni, samo mali broj projekata ima potencijal da se izgradi. Nisam sigurna da veliki solarni projekti u Vojvodini ili drugim delovima zemlje koji su predviđeni na plodnom poljoprivrednom zemljištu imaju perspektivu i da će neko dozvoliti da se hrana pretvara u energiju, osim ako nisu u pitanju agrikulturne solarne elektrane. Naravno, tu su i aspekti zaštite životne sredine, a videćemo i ko će i kako obezbediti zemljište za velike solarne projekte. Mislim da ćemo još izvesno vreme čekati na izgradnju velikih solarnih elektrana.
Solarna energija mogla bi da bude efikasno dugoročno rešenje za snabdevanje gradova energijom, s obzirom na to da je doneta uredba o prozjumerima. Koliko koristimo ovu mogućnost?
— U registru prozjumera trenutno imamo više od 100 fizičkih lica, odnosno više od 100 krovova nad glavom koji proizvode električnu energiju iz sunca. Verujem
da ih u pripremi ima i više hiljada. Raduje me podatak da je jedna ustanova socijalne zaštite iz Sremske Mitrovice, Centar za socijalni rad Sava, postala jedan od prvih prozjumera i izgradila elektranu od 5 KW. Naši članovi su izgradili dve solarne elektrane za potrebe manastira i crkvi u Nišu i Kraljevu i to pre uvođenja koncepta prozjumera, što ukazuje da je crkva prepoznala značaj zelene energije.
Na žalost, nijedna stambena zajednica do sada se nije upisala u registar kupaca proizvođača. Velika je šteta što zgrade svoje ravne krovove ne koriste za proizvodnju solarne energije. Ipak, znajući koliko skupštine stanara često ne mogu da se dogovore ni oko popravke liftova, ne očekujem da solari na zgradama uskoro niknu, osim ako lokalne samouprave i država ne daju neke značajnije podsticaje. Osim novca, mislim da je problem nedovoljna informisanost građana o benefitima zelene energije. Verujem da će nove zgrade u budućnosti još u toku projektovanja predvideti solarne panele na krovovima.
Osim podsticaja države i lokalne samouprave, verujem da bi i banke mogle da daju povoljnije kredite za takvu zelenu gradnju. Već postoje programi i kreditne linije EBRD koje komercijalne banke u Srbiji sprovode i to baš za realizaciju projekata iz oblasti energetske efikasnosti i izgradnje solarnih projekata.
Verujem da bi zakonska obaveza postavljanja solarnih elektrana na nove zgrade bila stimulativna. Takvu mogućnost predviđa i Repower EU, kao plan EU za ubrzanje energetske tranzicije, koji je prezentovan u maju ove godine. Taj plan predviđa postavljanje solarnih panela na sve javne zgrade gde je to moguće najkasnije do 2026. godine, odnosno na sve nove zgrade od 2029. godine. Naravno, EU je za realizaciju plana RePower EU namenila čak 300 milijardi evra. Sigurna sam da i mi možemo da iskoristimo solarne potencijale naših javnih ustanova i da postavimo solarne elektrane na školama, bolnicama, gradskim upravama.
Aktuelna energetska kriza izazvana ratom u Ukrajini vratila je čak i najrazvijenije zemlje nekoliko koraka unazad na putu ka karbonskoj neutralnosti, bu-
dući da će mnoge biti prinuđene da se vrate na proizvodnju električne energije iz uglja. Kako predviđate dalji razvoj energetske situacije u Evropi i Srbiji? — Energetska i bezbednosna kriza su poremetile čitav svet. Logično je da svi prave krizne planove i da je vraćanje na ugalj deo kriznih scenarija. Ne verujem da će iko pod parolom dekarbonizacije ostaviti svoje građane bez struje i grejanja, ali je jasno da se odluka i čin paljenja peći na ugalj čekaju do poslednjeg momenta. Ono što vidim jeste da vodeće evropske države i bez plana RePower intenzivno rade na izgradnji vetroelektrana i solarnih projekata.
Nemačka, koja je Srbiji ekonomski uzor, proizvodi najviše električne energije iz energije vetra. Samo u drugom kvartalu ove godine, za potrebe investitora u Nemačkoj dogovorena je isporuka oprema za vetroelektrane ukupne snage veće od 900 MW. Najmoćnije države uveliko se obezbeđuju nezavisnim izvorima snabdevanja električnom energijom. Što se tiče Srbije, smatram da se država ponaša odgovorno i verujem da će zima proći bez restrikcija. Međutim, niko ne zna koliko će rat trajati i kakve će posledice biti po dolazeće godine. Zato mislim da treba da se ugledamo na Nemačku i iskoristimo potencijal energije vetra koji imamo, te da izgradimo nove projekte što pre. Masovnu solarizaciju kuća i fabrika treba dodatno podsticati. Naravno, tu su i hidropotencijali koji nam daju bar trećinu potrebne električne energije. Dobro je što se intenzivno radi na razvoju RHE Bistrica i HE Potpeć i da je izgradnja u planu. Naravno, dominantan energent je ugalj koji nam ponestaje, te se oslanjamo na uvoz, što u bezbednosno izazovnim i političko kompleksnim vremenima nije samo komercijalan posao, te nije ni lak, ni siguran, ma koliko se odgovorni u državi trudili.
Hrvatska je dobar primer iz kog treba učiti. U Hrvatskoj su nedavno održane aukcije za OIE projekte. Za 300 MW vetra prijavila su se samo tri investitora sa projektima ukupne snage 113 MW, dok su na aukcijama bila uspešna samo dva projekta snage 78 MW. Maksimalna definisana cena je bila 61 evro po MWh plus inflatorna indeksacija i određeni dodaci za troškove balansiranja, što su daleko bolji uslovi od određene maksimalne cene u Srbiji. Premijski model je isto dvostrani kao i kod nas. Međutim, moramo priznati da aukcije nisu uspele. Da li će se tako nešto desiti i kod nas? Vrlo verovatno. Da se to ne bi dogodilo, dok imamo vremena, valjalo bi izmeniti metodologiju za izračunavanje maksimalne aukcijske cene, zatim i samu odluku, kao i vratiti prvobitno predviđeni jednostrani premijski model. I naravno, postići dogovor oko načina i troškova balansiranja.
Kada jedna kompanija veoma posvećeno vodi računa o održivosti sopstvenih proizvodnih procesa i životnoj sredini, to je preporuka više na sve zelene sertifikate koje njihovi proizvodi već imaju. Upravo je takva kompanija Alumil, čiji aluminijumski sistemi odgovaraju standardima zelene gradnje i maksimalno štede energiju u svim tipovima objekata. O prednostima inovativnih aluminijumskih rešenja koja se uklapaju u koncept održivosti, razgovaramo sa Ivanom Petronijević, arhitektom konsultantom u Alumilu.
Zelena kultura je od samog početka utkana u sistem korporativnih vrednosti Alumil Grupacije. Ove godine dobili ste i nagradu „Najodrživija kompanija u Grčkoj“. Na koje sve načine se trudite da postignete održivost poslovnih procesa?
— Jedan od glavnih principa koji sledimo u našim proizvodnim procesima jeste model cirkularne ekonomije, kojim pozitivno utičemo na životnu sredinu, na smanjenje otpada i uštedu energije. Pored toga, u okviru sektora istraživanja i razvoja kompanije Alumil, iskusan tim inženjera kontinuirano proučava najnovije standarde i tehnologije i primenjuje ih u dizajnu novih aluminijumskih sistemskih rešenja. Pri-
Kompanija Alumil godinama razvija inovativne aluminijumske sisteme, a sa novom Cradle to Cradle sertifikacijom svojih proizvoda, otvara nove perspektive za učešće u projektima održive gradnje i bioklimatske arhitekture, kaže Ivana Petronijević, arhitekta konsultant u Alumilu
Foto: ALUMIL Tekst: JOVANA NIKOLIĆ
menom naših aluminijumskih sistema na stambenim i poslovnim objektima možete uštedeti do 40% energije za grejanje i hlađenje.
Jedna od linija Alumil proizvoda koja je u skladu sa zelenom energijom su aluminijumski profili namenjeni konstrukciji solarnih sistema. Inovativni sistem Pure Aluminium Tracker, koji je dizajnirao Alumil Solar u saradnji sa kompanijom Greenfields, omogućava pomeranje panela prema pravcu kretanja Sunca i pruža najmanje 25% veću energetsku efikasnost u poređenju sa fiksnim solarnim sistemima. Šta je ono što se u vašem portfoliju inovativnih proizvoda već odavno smatra sigurnom zelenom investicijom? — Ekspanzija građevinskog tržišta dovela je do veće potražnje aluminijumskih sistema. Svojim inovativnim proizvodima, koji su u skladu sa zelenom gradnjom i energetskom efikasnošću, Alumil može da odgovori i na najzahtevnije potrebe tržišta. Naši aluminijumski profili iz sistema zid-zavesa, okretno-nagibnih sistema i kliznih sistema, imaju EPD dokument, odnosno deklaraciju o ekološkim proizvodima. Njihovom ugradnjom objekat dobija maksimalnu energetsku efikasnost i mogućnost za sticanje LEED zelenog sertifikata. Aluminijumski sistemi kompanije Alumil dizajnirani su tako da
Termički izolovana harmonika vrata Alumil Supreme SF85
kroz konstruktivni sklop na objektu, zajedno sa odgovarajućim staklopaketima, omogućavaju maksimalnu funkcionalnost, uštedu energije za grejanje ili hlađenje, a samim tim i smanjenje emisije štetnih gasova.
Imali ste i značajna ulaganja u proizvodnju recikliranog aluminijuma. Kakva su vam iskustva u tim projektima? — Ulaganjem u najsavremeniju livnicu opremljenu linijom za segregaciju metala, u mogućnosti smo da recikliramo aluminijum i proizvodimo aluminijumske trupce koristeći samo 5% energije. Ovom investicijom postigli smo da čak 60% našeg asortimana bude od recikliranog aluminijuma, koji pozitivno utiče na životnu sredinu, smanjenje otpada i uštedu energije. Zahvaljujući inovativnom procesu proizvodnje koji se primenjuje, može se dobiti Green Billet Certificate za aluminijum koji se u daljoj fazi koristi za proizvodnju naših zelenih arhitektonskih proizvoda.
Pored toga, Alumil kompanija poseduje sertifikat ekološke usklađenosti ISO 14001 za emisiju ugljen-dioksida i korišćenje energije. Naše investicije u savremenu tehničku opremu umanjile su korišćenje fosilnog goriva i zamenile ga prirodnim gasom i električnom energijom sa veoma niskim ili čak nultim emisijama. Takođe, investirali smo u naše procese hemijskog tretmana i time eleminisali teške metale, čime smo neutralisali otpadnu vodu.
Alumil je nedavno dobio međunarodni sertifikat Cradle to Cradle (C2C) za održivost svojih proizvoda. Šta ovaj sertifikat podrazumeva?
— Cradle to Cradle je globalni standard za proizvode koji su bezbedni, usklađeni sa principima cirkularne ekonomije i napravljeni odgovorno. Kategorije koje obuhvata ovaj sertifikat jesu zdravlje materijala, cirkularnost proizvoda, zaštita vazduha i vode, upravljanje otpadnim vodama i društvena odgovornost. Ukupno 34 naših aluminijumskih sistema ima Cradle to
ONO ŠTO POSEBNO ISTIČEMO
KLIJENTIMA JESTE DA ZA NAŠE ALUMINIJUMSKE SISTEME ZA PROZORE I VRATA, KOJI SE UKLAPAJU U KONCEPT ODRŽIVOSTI, NISU
POTREBNA PREVELIKA ULAGANJA, NEGO ISKLJUČIVO PAMETAN ODABIR
Cradle sertifikat, uključujući zid-zavese, okretno-nagibne sisteme, sisteme kliznih vrata i prozora, kao i sistem sklopivih vrata. Sa sertifikacijom Cradle to Cradle, Alumil otvara nove perspektive za učešće u projektima koji su u skladu sa principima održive gradnje i bioklimatske arhitekture.
Kao član Saveta zelene gradnje Srbije aktivno doprinosite implementaciji održivih standarda u građevinarstvu. Imate li utisak da se domaća real estate industrija, pa i individualni kupci, sve više okreću u tom smeru? — Arhitekturu današnjice odlikuju inovativnost i projekti sa niskom emisijom ugljenika, a taj trend prati i tržište Srbije i regiona. Kao član Saveta za zelenu gradnju Srbije, indirektno dajemo doprinos podizanju svesti društva o održivim i energetski efikasnim rešenjima. Jedan od primera koji se odnosi na relaciju sa individualnim kupcima jeste apliciranje za GEFF tehnološki registar, u sklopu programa Evropske banke za obnovu i razvoj, koji klijentima omogućava kreditiranje i povrat određenog dela sredstava ukoliko se odluče za energetski efikasna rešenja. Takođe, sarađujemo sa projektantima kroz učešće na brojnim konferencijama koje su vezane za zelenu gradnju, kao i kroz konsultacije po pitanju odabira profila za njihov objekat, razrade tehničkih detalja ili informacija o performansama iz oblasti energetske efikasnosti i održivosti.
LELA ALEMPIJEVIĆ, partner i izvršni direktor, Zabriskie
Ako je pitanje šta je u zelenoj arhitekturi najveći izazov za arhitekte, mislim da je to, i dalje, promena pristupa u razumevanju pojma održivosti od strane svih aktera, kaže Lela Alempijević, partner i izvršni direktor studija Zabriskie
Tekst: PETAR DOBROSAVLJEVIĆ
Foto: ZABRISKE STUDIO
Zahtevi tržišta nekretnina brzo se menjaju poslednjih decenija, postavljajući nove i sve složenije izazove pred današnje arhitekte, a jedan od njih je i projektovanje po standardima zelene gradnje. Kako izgleda zelena arhitektura u praksi u Srbiji, koliko se arhitekte i investitori međusobno dopunjuju u zelenim vizijama i koliko su važni podsticaji države da bi se afirmisala svest o važnosti zelenih standarda, razgovaramo sa Lelom Alempijević, partnerom i izvršnim direktorom studija Zabriskie, koji potpisuje
neke od najreprezentativnijih domaćih primera savremene arhitekture.
Zelene gradnje ne bi bilo bez zelenih arhitektonskih projekata. Koliko su poslednjih godina standardi zelene gradnje zastupljeni u arhitektonskoj praksi i šta najčešće podrazumevaju?
— Tačno je da su za zelenu gradnju neophodni zeleni projekti, međutim, zelene gradnje ipak nema bez biznis plana koji je prepoznaje kao investiciju. Mi sa klijentima kreiramo proizvode naspram želja i po -
treba kupaca, uz svest da finim pomeranjem granica svaki put stvaramo i nove kupce. Čini se da su se i na našem tržištu te granice pomerile, ali još nedovoljno da bi se to moglo nazvati trendom. Utisak mi je, iz naše prakse, da, ukoliko investicija ostaje u posedu klijenta, utoliko u biznis plan sve češće ulazi dugoročno razmatranje uštede sistemima održive energije (grejanje, hlađenje, izolaciona svojstva, potrošnja vode i slično, kao i efikasni sistemi održavanja objekta kroz njegov vek trajanja), bilo da su u pitanju komercijalne nekretnine za rentu, a utoliko pre, ukoliko je u pitanju investiranje u prostore za život.
Da li je projektovanje „zelene zgrade“ veći izazov za arhitekte od nekog klasičnog projekta, ako takvi uopšte više postoje?
— Vek u kome živimo zahteva od arhitekata i biroa specijalizaciju u određenim nišama više nego ikada ranije, jer ma koliko posvećeni, radni, talentovani bili kao pojedinac ili firma, danas više ne možete biti ekspert za sve teme u arhitekturi. Zahtevi tržišta nekretnina se brzo menjaju poslednjih decenija: nove tehnologije, uticaj marketinga i brendinga, zakonitosti prodaje, cost management-a... A izazovi s kojima se čovečanstvo globalno sreće su ekološke prirode i održivost je tema za opstanak planete. Potrebno je, više nego ikad, sistemsko promišljanje,
kreiranje procesa automatizacije, upotreba modernih tehnologija i softvera, kako bi rezultati i u ovom veku bili vizionarski, kao što su bila neka arhitektonska stremljenja tokom 20. veka.
Od koga više zavisi da li će neki objekat biti u skladu sa zelenim standardima – od arhitekata koji ga projektuju ili od investitora – s obzirom na to da ova oblast kod nas nije zakonski regulisana? — Investitori i arhitekte najviše su usmereni na svoje kupce i naspram njih se kreiraju rešenja. Ne sme se izostaviti država, kao klijent koji finasira i gradi javne objekte, ali i kao zakonodavac i kontrolor zakona. Prvo politika, pa onda država, je pokretač, a najčešće i sprovodilac planiranja i implementacije zelenih standarda ili standarda uopšte. Mislim da najveći problem u Beogradu nije neadekvatan urbanizam i planiranje, već nekontrolisano sprovođenje i implementacija, pa nam je stvarnost često lošija i od najlošijeg plana. S druge strane, kada bi država dala podsticaj kroz minimalne poreske olakšice, makar za velike developere, po pitanju upotrebe zelenih materijala, tehnologija ili implementaciju sistema održive energije, značajno bi doprinela kreiranju svesti o važnosti zelenih standarda. Nažalost, toga u našoj sredini još nema.
Toliko često korišćen pojam „sustainability“ vremenom se otrgao od svog značenja na način da u njegovom podtekstu stoji očekivanje podnošenja nekakve žrtve zarad budućnosti, kako od strane političara i države, tako i developera. Održivost nije odricanje i nije nepovratno ulaganje novca u budućnost, već je pre svega dugoročno promišljanje, planiranje i upravljanje budžetom. Ako je pitanje šta je u zelenoj arhitekturi najveći izazov za arhitekte, mislim
da je to, i dalje, promena pristupa u razumevanju pojma održivosti od strane svih aktera.
Poslovna zgrada Granit Investa Mia Dorćol, čije arhitektonsko rešenje potpisuje vaš studio, višenagrađivan je primer moderne zelene gradnje. Njena atraktivnost, između ostalog, ogleda se u recikliranoj fasadnoj cigli...
VEK U KOM ŽIVIMO ZAHTEVA OD ARHITEKATA I BIROA SPECIJALIZACIJU U ODREĐENIM NIŠAMA VIŠE NEGO IKADA RANIJE. DANAS VIŠE NE MOŽETE BITI EKSPERT ZA SVE TEME U ARHITEKTURI
— Koliko god da je kuća savršeno promišljena, ako nema klijenta neće se ni dogoditi, a dodala bih da kuća bez klijenta i ne može biti savršeno promišljena. Naši projekti su potvrda ove teze, a Mia Dorćol najbolji primer. Inicijalna ideja bila je da fasada bude od opeke i to u prirodnoj boji, i klijent je to u startu prihvatio. Krenuli smo dalje u istraživanje tržišta, mogućnosti uvoza, imajući u vidu određeni budžet za fasadu. Kroz taj proces stiglo se do finalne odluke da fasada bude od već upotrebljene opeke. Ova fasada zadovoljila je sve zahteve, od niže cene materijala, uklapanja u industrijsko nasleđe, a ponovno upotrebljena opeka kreirala je identitet na temelju osećanja pripadnosti zajednici. Iznad svega, ostvaren je i dugoročno najvažniji ekološki benefit: samo na fasadi ovog objekta postignuto je smanjenje CO2 otiska za 12 tona. Dakle, naizgled male odluke mogu imati veliki uticaj na životnu sredinu.
Velika su očekivanja od nove poslovne zgrade Re-
volucija, koju ste projektovali takođe za Granit Invest, a priča se uveliko i o projektu Mia Dorćol 2. Šta će novo doneti ova dva projekta?
— Težnja je bila da se arhitekturom zgrade Revolucija utisne duh današnjeg vremena u jednu od najstarijih beogradskih ulica. Ključni motiv za ovakvo oblikovanje bili su korisnici. Transparentnom fasadom jedan od najlepših beogradskih parkova Ćirilo i Metodije, koji se nalazi preko puta, u doživljaju se približava korisnicima i na neki način postaje deo radnog prostora. Zato je zid zavesa povučena u odnosu na primarnu fasadu, a u prostoru između nalaze se male zelene bašte, na visini na kojoj je zaposlenima omogućen boravak sa pogledom. Ovaj prostor biće jedan od najsavremenije opremljenih poslovnih prostora A klase, trenutno u Beogradu, ali ono što ga suštinski čini luksuznim jeste vizuelna povezanost sa parkom i integracija zelenila i živih biljaka kako na fasadi, tako i u enterijeru. Što se tiče objekta Mia Dorćol 2, izrada projekta je u toku, pa mnoge odluke nisu finalne. Granit invest jeste firma koja je kroz decenije svog postojanja kao svoj standard postavila visok nivo opšteg kvaliteta, a da se uz to na svakom objektu teži inovaciji i mi smo uzbuđeni i zahvalni što učestvujemo na još jednom takvom projektu. Za sada možemo da najavimo upotrebu jednog materijala koji je za naše tržište nov. Objekat će biti interesantan i nesvakidašnji, a potpuno drugačiji od prve zgrade.
Kennedy Residence i Merin Hill dva su aktuelna stambeno-poslovna projekta u izgradnji koji takođe nose vaš potpis. Šta su njihove glavne odlike? — Oba projekta predstavljaju jedinstvena, po meri skrojena rešenja na našem tržištu u kojima smo učestvovali od prvih skica i ideja, zaključno sa izvođačkim projektima. Uz mnogobrojne zahteve koji se tiču efikasnosti i iskorišćenosti prostora, kao i standarda koje je zahtevala prodaja, bio je i zahtev klijenta da se ostvari jedinstveni dizajn. U potrazi za rešenjem koje bi uticalo na poželjnost potkrovlja kao prostora za život, kreiran je jedinstven dizajn krova na Merin Hill-u, koji na jedan suptilan način komunicira sa vrlo heterogenim okruženjem. Na oba objekta zajedno sa klijentom, dokazali smo da kompletno promišljanje i projektovanje, dobar brending i realizacija mogu u znatnoj meri da podignu cenu kvadrata koju definiše lokacija.
Projekat proširenja Elektrotehničkog fakulteta, na kom ste radili ove godine, izazvao je veliku pažnju, budući da je reč o specifičnom zadatku sa ultramodernim rešenjima...
— U pitanju je javni objekat, pa smo ovu priliku prepoznali kao prostor za inovaciju koja ima potencijal da se realizuje. S jedne strane locirali smo izazove savremenih akademskih institucija u kontekstu interesa najšire javnosti. Ponudili smo sveobuhvatnost u razumevanju potreba korisnika kroz strategiju zadržavanja talenata i ekološki koncept koji smanjuje CO2, primenu digitalnih alata u radu, stvorili smo jedno rešenje koje je više od kampusa, takoreći jednu novu platformu. Ta platforma i prostorno i značenjski poštuje nasleđe. Na krovu je koncipiran zeleni poligon za nove ideje, a ceo objekat je konstruktivno veoma racionalno promišljen, uvođenjem CLT drvene konstrukcije nadzemnih etaža. Kroz izgradnju i životni vek objekta ovo rešenje predviđa uštedu energije od 75%. Takođe, plemeniti karakter drveta doprinosi celokupnoj prepoznatljivosti objekta i kreiranju njegovog identiteta sa kojim se zajednica lako povezuje. Ovo je jedan od projekata na koji smo veoma ponosni jer je istinski orijentisan ka lepšoj, održivoj, a vrlo izvodljivoj budućnosti.
Zabriskie studio potpisuje dva aktuelna domaća projekta sa britanskim kolegama – Ložionicu u Beogradu na vodi i buduću zgradu Beogradske filharmonije. Kako izgleda kad se ukrste lokalni i svetski arhitektonski brendovi? — Konkursno rešenje za Ložionicu rađeno je sa londonskim biroom Egret West, sa kojim smo se lako usaglasili u pristupu da istinski inovativni prostori treba da niknu iz narativa ukorenjenog u okruženju. Saradnja sa londonskim biroom Amanda Levete Architects, sa kojim smo kao lokalni partneri učestvovali i pobedili na međunarodnom konkursu za zgradu Beogradske filharmonije, jeste verovatno nešto najznačajnije što nam se dogodilo u dosadašnjoj praksi. Meni lično je to najbolja ilustracija da je za uspeh preko noći potrebno 20 godina rada i malo sreće. Našim uspehom smatram što smo u prilici da budemo deo internacionalnog tima koji od početka do kraja nosi ovako ozbiljan, značajan i inspirativan projekat. Usmereni smo na to da kroz
ovo iskustvo steknemo nova znanja i da ih implementiramo u naše radne procese i metodologiju. Osim što smo se sa AL_A vrlo brzo razumeli, jer pričamo istim jezikom arhitekture, pomoglo nam je da sagledamo u čemu se razlikuju domaće i strane arhitektonske firme. Zaključak nam je da najveću razliku prave prilike za reference, dok u našoj sredini poslednjih pedeset godina nije bilo tako značajnog i kompleksnog projekta.
U oblasti savremene arhitekture, Zabriskie studio je u samom vrhu projektantsko-konsultantskih firmi u Srbiji. Šta vaš proizvod čini posebnim i prepoznatljivim?
— Mislim da su za naš dosadašnji uspeh presudna dva aspekta našeg pristupa. Jedan je „ne sanjaj o uspehu, nego treniraj“, a drugi je da svaku priliku koja se ukaže koristimo za savladavanje izazova kreiranjem inovativnih optimalnih rešenja u zadatim vremenskim i budžetskim okvirima. Naš proizvod nije samo finalna arhitektura i projekat, već našu uslugu čini čitav proces saradnje sa klijentom. Naši su objekti proizvod svesnog ulaganja u istraživanje potreba naših klijenata kao i potreba krajnjih korisnika, kroz istinsko razumevanje svih ekonomskih i društvenih mehanizama koji na te potrebe imaju uticaj.
BIG, kao veliki svetski arhitektonski brend, u mnogome je globalno promenio dotadašnje shvatanje uloge arhitekture. Arhitekta više nije vizionar kao u romanu „Veliki izvor“, Ajn Rend, čija je vizija da spasi svet kroz borbu sa klijentima i kapitalom, nego je arhitekta „problem-solver“, koji sa entuzijazmom i bez straha lako izlazi iz polja svoje trenutne ekspertize, spreman da brzo uči i da razume nove društvene mehanizme kako bi rešavao probleme. Mislim da je Bjarke Ingles, komunicirajući na ovaj način ulogu arhitekata u novom dobu, jednim pitkim pop jezikom, ne samo kroz svoj brending, nego i kroz svoje projekte, učinio mnogo kako za arhitekturu tako i za globalnu zajednicu. Napravio je jednu novu platformu na koju ćemo svi stići, samo je pitanje koliko će nam taj put trajati.
Da bismo definisali položaj srpske arhitekture u odnosu na regionalne i globalne trendove, treba prvo da utvrdimo i osnažimo njen status u okviru našeg društva, kaže Igor Marsenić, izvršni menadžer ASAP-a, prvog poslovnog udruženja u Srbiji koje okuplja referentne firme iz oblasti savremene arhitekture
Tekst: PETRA VASILJEVIĆ
Foto: ASAP
Kad se ljudi iz struke generacijski povežu, onda lako prepoznaju zajedničke ciljeve i moć udruživanja. Upravo tako je nedavno nastala Asocijacija srpskih arhitektonskih praksi (ASAP), poslovno udruženje studija koji neguju savremenu arhitektonsku praksu, sa idejom da povežu sve činioce arhitektonskog ekosistema i izvrše veći uticaj na tržište, regulativu i samu branšu. Kako doći do krajnjeg cilja – izgradnje i promocije brenda srpske arhitekture, razgovarali smo sa Igorom Marsenićem, izvršnim menadžerom ASAP-a.
Šta je bila osnovna ideja formiranja ASAP-a i po čemu se ovo udruženje razlikuje od ostalih u vašoj struci? — ASAP je tema generacije koja je stvorila sopstvene arhitektonske firme u vrlo kompleksnom poslovnom okruženju, generacije koja je postala svesna svojih mogućnosti i sposobnosti, svesna činjenice da je uspeh svake pojedinačne firme, zapravo, uspeh čitavog ekosistema, da svaki pojedinačni uspešni projekat pomera granicu u percepciji arhitekture kod šire javnosti i ohrabruje investitore. ASAP je formirala generacija arhitektonskih preduzetnika koja je pratila razvoj sebi generacijski bliskih preduzetnika u oblasti filmske produkcije i gejming industrije i pomislila, ako mogu oni, možemo i mi. To je generacija koja razume šire kontekste, moć zajednice i povezivanja, ne misli partikularno i želi da u srpskom društvu zauzme mesto koje joj pripada, kao što su uradili i njihovi generacijski parnjaci iz filmske i IT industrije. Ta generacija zna da je važan činilac nacionalne ekonomije i veruje da može dati ključan doprinos promeni percepcije Srbije u svetu. Mi smo pre svega poslovno udruženje koje je posvećeno zaštiti poslovnih interesa svojih članica. Nikako ne želimo da sebe definišemo kroz prizmu razlikovanja u odnosu na neko drugo udruženje. Pre bih rekao da želimo da otvorimo dijalog u vezi mnoštva izazova sa kojima su suočeni svi entiteti koji čine taj zaista veliki i šarenoliki ekosistem arhitekture u Srbiji. Smatramo da je u ovako kulturološki i ekonomski redukovanim društvima, i na kraju, u velikom svetu koji redefiniše svoje vrednosti i obrasce, nestanak bilo koga sa scene ravan tragediji. Mi stojimo na ramenima svih onih koji su poslednjih 150 godina stvarali arhitekturu i borili se za njeno mesto u srpskom društvu. U tom smislu, verujemo da su sve organizacije i udruženja podjednako važni za arhitektonski ekosistem.
Kakav je odziv, koji su kriterijumi da neko postane vaš član i šta arhitektonskim studijima znači jedno ovakvo udruženje?
— Odziv je zaista neverovatan i skoro svakodnevno se susrećemo sa zahtevima za učlanjenje. Potpuno je jasno da je postojanje jednog ovakvog poslovnog tela bilo preko potrebno. U momentu naše registracije, krajem marta ove godine, Asocijaciju je činilo 13 firmi iz četiri grada, dok u trenutku našeg razgovora ASAP čine 32 firme iz sedam gradova u Republici Srbiji i sa punim pravom volimo o sebi da govorimo kao nacionalnoj organizaciji. ASAP-u mogu pristupiti firme koje su registrovane u Srbiji za obavljanje arhitektonske delatnosti i, što je još važnije, one koje dele vrednosti sadržane u našem Statutu. Verujemo da su benefiti za naše članice brojni. ASAP je i platforma za razmenu znanja i iskustva. Zahvaljujući članstvu u ASAP-u imate pristup novim informacijama o metodologijama, softveru, porezima, osiguranju, povećanu vidljivost kroz kanale komunikacije udruženja i zajednički marketing. Bitno je i zbog networking-a i mogućnosti direktne poslovne saradnje između firmi članica.
Koliko u Srbiji ima arhitekata, a koliko studija?
I šta bi većina vaših kolega rekla: koji su najveći izazovi sa kojima se suočavate u praksi?
— Podatak koji tražite verujem da niko trenutno ne poseduje. Između ostalog i zbog toga što je arhitektonsko preduzetništvo izuzetno mlad oblik biznisa. Za potrebe izrade Nacionalne arhitektonske strategije, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture anketiralo je 156 arhitektonskih firmi/biroa sa teritorije Srbije i tim putem se došlo do podatka da je više od 70% firmi/biroa osnovano posle 2005, dakle nedavno. Namera naše Asocijacije je da u skoroj budućnosti pristupi izradi analize arhitektonskog ekosistema u Srbiji i da dođemo do realnih podataka.
Što se tiče izazova sa kojima su suočene kolege u svojoj svakodnevnoj praksi, većina njih ima svoje korene u neadekvatnoj regulativi, bez obzira da li je u pitanju poslovna ili vrednosna kultura. Primera radi, neverovatno je da ni na jednom mediju sa nacionalnom frekvencijom ili javnom servisu nema nijedne emisije o arhitekturi. A generacija arhitektonskih preduzetnika koja je osnovala ASAP rasla je sa emisijama Ranka Radovića. Zato verujemo da će Nacionalna arhitektonska strategija, kao izuzetno važan dokument u polju javnih politika, ukazati na neuralgična mesta i ponuditi rešenja. Mi želimo da budemo aktivan sudeonik i partner Ministarstvu pri njenoj izradi. Sam Nacrt strategije je kvalitetan doku-
ment i mi smo kao Asocijacija dali svoj konstruktivni doprinos dostavljajući komentare, sugestije kao i popis aktivnosti za Akcioni plan. Dosta smo razgovarali o biznis strani arhitekture, ali ne bih voleo da zanemarimo i njenu kreativnu stranu. Jer, upravo ona definiše većinu naših kolega i opredeljuje ih da se, bez obzira na okolnosti i kontekst, ipak bave ovim poslom.
Jedan od vaših ciljeva jeste da afirmišete srpsku arhitekturu da bude više priznata u svetu. Može li se definisati status moderne srpske arhitekture u odnosu na aktuelne globalne trendove? — Cilj ASAP-a je da se kroz razmenu ideja, iskustava i znanja utiče na formiranje arhitektonske zajednice i veću konkurentnost srpske arhitekture na regionalnom tržištu, te promoviše projekte domaćih arhitekata na globalnoj sceni. U ovoj rečenici su sadržani kratkoročni, srednjoročni i dugoročni ciljevi Asocijacije. Da bismo definisali položaj srpske arhitekture u odnosu na regionalne i globalne trendove, treba prvo da utvrdimo i osnažimo njen status u okviru našeg društva.
NEVEROVATNO JE DA NI NA JEDNOM MEDIJU SA NACIONALNOM FREKVENCIJOM ILI JAVNOM SERVISU NEMA NIJEDNE EMISIJE O ARHITEKTURI
Šta su vam prioritetni zadaci? — Naš trenutni fokus je na građenju zajednice i jačanju unutrašnje organizacije kroz formiranje radnih grupa. Kreirali smo ASAP TALKS meet-up format, koji se sastoji od uvodnih prezentacija gosta ili nekog od članova Asocijacije i diskusije koja se kasnije razvije. Održali smo do sada tri ovakva događaja i uverili se u blagotvorno dejstvo razmene znanja, iskustava i razgovora. Znati za nekog ili za njegovo poslovanje preko Instagram profila ili LinkedIn-a, nije isto kao kad ga zaista poznaješ i shvatiš da ste, bez obzira na grad u kojem delujete, nišu na tržištu ili veličinu firme, izloženi sličnim izazovima i problemima. Verujem da ćemo uskoro izaći sa planom aktivnosti za septembar-decembar ove godine i polako ući u planiranje aktivnosti u sledećoj. Organizacija brzo raste i želimo da sve članice uključimo u svakodnevni život Asocijacije. One se operativno bave temama od taktičkog značaja za organizaciju. Zbog toga su radne grupe vrlo važne za naše delovanje, dalji razvoj i ostvarenje naših ciljeva.
Najveći maloprodajni lanac u Srbiji nedavno je otvorio čak deset novih Maxi supermarketa u jednom danu. Kada će biti otvorena jubilarna 500. prodavnica i kako se postaje „miljenik potrošača“, pitali smo Milicu Golubović, potpredsednicu Izvršnog odbora Delez Srbija
Tekst: PETAR DOBROSAVLJEVIĆ
Foto: DELEZ SRBIJA
Kompanija Delez Srbija ne samo što ima najveću mrežu prodavnica i supermarketa, nego što je već godinama Maxi brend omiljen kod potrošača. O vrhunskom kvalitetu Maxi brenda, širokoj dostupnosti Maxi objekata i njihovoj prepoznatljivoj estetici, kao i novim kompanijskim planovima, razgovaramo sa Milicom Golubović, novom potpredsednicom Izvršnog odbora Delez Srbija, koja predvodi sektore za marketing, format, portfolio nekretnina i ekspanziju poslovanja.
Kontinuirano širenje maloprodajne mreže strateški je model poslovanja kompanije Delez Srbija, što potvrđuje i činjenica da imate najveći maloprodajni lanac. Ipak, otvoriti deset novih supermarketa u devet gradova u jednom danu, što ste vi priredili svojim potrošačima u junu, sigurno je bio ogroman izazov?
— Nesumnjivo je reč o ambicioznom potezu, ali upravo nas takvi projekti i inspirišu i podstiču da budemo još bolji. Rekla bih da se od lidera tako nešto i očekuje. Naravno da je pri ovako obimnom poslu neophodan timski rad i usklađenost svih nas koji
učestvujemo u celom lancu. I upravo zahvaljujući takvoj koordinaciji, posvećenosti i stručnosti kolega, uspeli smo da u istom trenutku otvorimo prodavnice na čak devet različitih lokacija. Veoma smo ponosni što smo građanima od severa do juga Srbije pružili identičan vrhunski kvalitet Maxi brenda. Ipak, otvaranje supermarketa u Zrenjaninu za nas je imalo i dodatnu emotivnu vrednost jer su naše kolege sa lokala odlučile da kompanija donira pola miliona dinara opštoj bolnici u tom gradu.
Bližite se jubilarnom broju od 500 maloprodajnih objekata. Kakve su vam ambicije, planovi i rokovi da ovaj svojevrstan rekord što pre dostignete?
— Kao što ste i napomenuli, strateški cilj naše kompanije jeste da nastavimo sa širenjem maloprodajne mreže, a pokazali smo da možemo da uradimo i ono što su mnogi doživljavali kao gotovo nemoguće. Zato nam nije namera da stajemo, a ambicija i jasan cilj nam sigurno ne nedostaju. U narednim mesecima otvorićemo i jubilarnu 500. prodavnicu, jer želimo da naši maloprodajni objekti budu dostupni svima, bez razlike gde ko živi u celoj Srbiji.
Gde potrošači najviše vole da kupuju, u tržnim centrima, retail parkovima ili u komšiluku? Koliko u ovom pogledu srpsko tržište prati svetske trendove u maloprodaji? — Tim koji je zadužen za ekspanziju poslovanja svakodnevno je na terenu. Često se šalimo da nema naselja u Srbiji gde ne poznajemo meštane i njihove navike. Naše supermarkete zato možete pronaći u najbližem komšiluku, najposećenijem tržnom centru ili retail parku, ali i u nenaseljenim delovima grada koji odgovaraju velikim hipermarketima. Velika prednost kompanije Delez je upravo u toj raznolikosti lokacija, terena, ali i samih površina prodajnog prostora. Partnere za otvaranje prodavnica uvek tražimo, a ono što je zajedničko našim radnjama jeste ljubaznost zaposlenih koji se trude da svoje komšije uvek dočekuju sa osmehom. Na našem tržištu možete videti supermarkete u gotovo svakoj ulici, što nije karakteristika globalnog tržišta maloprodaje.
Primetno je i da kontinuirano ulažete u renoviranje postojećih objekata, kao i u moderno opremanje novih. Koliko je važan dizajn enterijera i funkcionalnost objekta za jedan supermarket?
— Prošlo je vreme kada smo se u kupovini vodili samo cenom ili izborom robe, jer se široka ponuda i bogat asortiman u našem lancu već odavno podrazumevaju. Kupac danas mora da dobije i vrhunsku uslugu, ali i ambijent u kojem će se osećati prijatno i dobrodošlo. Supermarketi u našem lancu su i veoma estetski prepoznatljivi i potrošači to umeju da cene, zato nam i uzvraćaju svojom vernošću. A nama je jednako važno zadovoljstvo svih onih koji godinama pazare u jednoj prodavnici, kao i onih novih koji će prvi put u svom kraju dobiti Maxi.
Ove godine, u okviru kampanje „Najbolje u Srbiji”, brendu Maxi dodeljeno je priznanje „Miljenik potrošača“ u
kategoriji „trgovina“. Šta je to što ste prepoznali da potrošači danas traže?
— Priznanje koje smo osvojili rezultat je dobre strategije iza koje stoje ljudi na terenu. Prijatna komšijska usluga, bogat asortiman i pristupačne cene, oduvek su bili parametri izbora za omiljeni supermarket među potrošačima. Velika je čast biti omiljena prodavnica, a sigurna sam da naše kolege prodavci nose tu najveću zaslugu i da su njihovi osmesi i „Dobar dan“ često ključni faktori emotivnog vezivanja ljudi za brend.
Zanimljivo je da je kompanija Delez Srbija, osim što i dalje širi svoju maloprodajnu mrežu, istovremeno i lider u online trgovini. Kakve su vam procene i planovi za dalji razvoj online prodavnice? — Naša kompanija budno prati sve promene na tržištu, a činjenica je da se sa razvojem tehnologija menjaju navike kupaca i da sve veći broj njih postaje veran online konceptu. Još 2008. smo prepoznali potrebu društva i lansirali Maxi online prodavnicu, koja je prethodnu deceniju rasla i razvijala se pažljivo osluškujući navike, potrebe i globalne trendove. Sa ponosom možemo reći da svakodnevno beležimo rast broja potrošača, unapređujemo mogućnosti i benefite online usluge, a u narednom periodu otvorićemo i logistički centar (dark store) koji će u potpunosti biti prilagođen ovom savremenom modelu kupovine.
Sa prihodom većim od četiri milijarde američkih dolara, više od 17.000 profesionalaca u 62 zemlje i više od 25 akvizicija samo u Evropi tokom protekle decenije, Colliers je najbrže rastuća real estate kompanija u svetu u poslednjih pet godina. Jedan od „velike četvorke”, Colliers je bio prvi globalni provajder
nekretnina koji je ušao na srpsko tržište u novembru 2000. Nakon kratke pauze prošle godine, Colliers Srbija ponovo posluje od 1. jula, sa novim partnerom, kompanijom West Properties. „Srbija je uvek bila važno tržište. Uvek smo znali da srpsko tržište nudi, pre svega, veliki potencijal za real estate investitore i developere, ali i da je strateški veoma važ-
no iz regionalne, pa čak i evropske perspektive, šta nudi u smislu lokacije, logistike, outsourcing-a i poslovnog prostora. Znali smo da je važna zemlja u kojoj treba da budemo prisutni“, kaže Luk Doson, izvršni direktor za EMEA prekogranična tržišta kapitala u Colliers-u, u intervjuu za naš magazin.
Poslednjih godina industrija nekretnina i građevinarstvo zabeležili su značajan rast u Beogradu i Srbiji. Kakvo je srpsko tržište nekretnina u poređenju sa zemljama u regionu?
— Prvi put sam počeo da dolazim u Srbiju 2008. godine, i imao sam privilegiju da ovde živim 2012. i 2013. godine. Razvoj koji se dogodio za to vreme je fenomenalan. Čak i u poređenju sa zemljama u regionu, posebno Beograd se razvijao mnogo bržim tempom od gotovo bilo kog grada u Evropi u poslednjih 10 godina. Kada pogledate koliko ima novih kancelarija, novih stambenih zgrada, novih tržnih centara, u odnosu na to gde je ovo tržište bilo pre šest, sedam godina, to je apsolutno neverovatno. I izgleda da se taj trend nastavlja. Mnogi investitori su shvatili da postoji velika vrednost na ovom tržištu. Kada pogledate cenu izgradnje u odnosu na susedna tržišta, kada pogledate rast zakupa, kada pogledate porast mlađe populacije, postoji mnogo jakih argumenata zašto bi trebalo da budete u Beogradu.
Colliers nudi širok spektar profesionalnih usluga za kupce, zakupce i investitore, ali neke od njih postaju sve bolje iz godine u godinu. Koje uslu-
ge su zabeležile najveći rast u poslednje vreme? — Vidimo velike promene u industriji pružanja usluga u sektoru nekretnina. Ono što se dešava jeste da su tradicionalne usluge zakupa kancelarija, maloprodaje, industrijskog lizinga, procena vrednosti itd. i dalje tu, ali klijenti očekuju više. Počinju da se pojavljuju određene nove linije usluga, bilo da se radi o arhitekturi, dizajnu, inženjerskim firmama, upravljanju projektima, korporativnim finansijama, servisiranju dugova. Svi ovi dodatni elementi postaju sve veći deo našeg poslovanja. Postoje stvari koje klijenti počinju da očekuju od svog provajdera za nekretnine. Dakle, za nas kao kompaniju, veoma je važno ne samo da nastavimo da budemo jaki u tradicionalnim uslugama koje pružamo, već moramo da se prilagođavamo onome što klijenti žele. Najznačajniji rast smo primetili u sektoru upravljanja projektima. A upravljanje projektima može da bude u rasponu od opremanja male kancelarije ili maloprodajnog centra do izgradnje poslovnih zgrada i velikih logističkih centara. Colliers je napravio stratešku investiciju u ovoj oblasti širom Evrope.
Kad se uzmu u obzir kancelarije, zemlje u kojima poslujete i broj zaposlenih, Colliers se takođe globalno širi svake godine. Šta pokazuju brojke? — Colliers je najbrže rastuća kompanija za nekretnine u svetu u poslednjih pet godina, u smislu prihoda, naših planova za kupovinu i našeg rasta, u smislu broja zaposlenih. Trenutno zapošljavamo više od 17.000 profesionalaca u 62 zemlje širom sveta.
Colliers je najbrže rastuća kompanija za nekretnine u svetu, sa prihodom većim od četiri milijarde dolara
Naš prihod je veći od četiri milijarde američkih dolara. Veliki nam je plan rasta kako organskog zapošljavanja, tako i akvizicija. Samo u Evropi smo obavili više od 25 akvizicija tokom protekle decenije. Imamo još nekoliko na kojima trenutno radimo. Namera nam je da rastemo kroz proces prirodnog rasta u zemljama u kojima poslujemo, ali i strateški da kupujemo kompanije koje nam omogućavaju da napravimo veliki korak napred. Tako da ovo radimo i na bazi zemlje i na bazi usluga.
Kada se pomene Colliers, obično se kaže da je deo „velike trojke” ili „velike četvorke” u poslovanju sa nekretninama. Odnos snaga se, naravno, menja iz godine u godinu. Kakav je sada? I šta, osim brojeva i statistike, čini da se Colliers izdvaja u odnosu na CBRE, JLL ili Cushman & Wakefield? — Rekao bih da je to „velika četvorka“. Ako gledate tržišnu kapitalizaciju kompanije, mi smo treći najveći provajder u sektoru nekretnina na svetu. Ali naš fokus je uvek više na kompaniji i kulturi i načinu na koji postupamo sa klijentima. Nije nam krajnji cilj da budemo najveći, nego da budemo najbolji. Mislim da svi naši konkurenti rade mnogo toga veoma dobro, ali Colliers se uvek trudio da radi stvari malo drugačije. Trudimo se da se postavimo više preduzetnički, dosta vremena odvajamo da se fokusiramo na razumevanje poslovanja naših klijenata. Dakle, ne samo njihove potrebe za nekretninama, već šta je ono što žele da urade za svoje celokupno poslovanje. Nekretnine su obično samo platforma za poslovanje kompanije. A za nas kao provajdera nekretnina, zaista je važno da razumemo šta naši klijenti rade svaki dan, da bismo im obezbedili nekretninu koja odgovara njihovim potrebama. Dakle, naš cilj je uvek da se prilagodimo klijentu.
Koliko ste zadovoljni rezultatima kancelarije u Zagrebu, koja pokriva Hrvatsku, Sloveniju i Bosnu i Hercegovinu, i gde vidite svoju poziciju na srpskom tržištu za godinu dana? — Fantastično poslujemo u Hrvatskoj, nedavno smo otvorili i kancelariju u Ljubljani. U Hrvatskoj poslujemo gotovo isto koliko i ovde u Srbiji. Odradili su odličan posao u smislu izgradnje, ne samo svog lokalnog poslovanja, već i saradnje sa međunarodnim investitorima. Njihovo poslovanje je zaista odličan primer fleksibilnosti Colliers-a i mogućnosti da budu preduzetnički nastrojeni. Kada pogledate šta je naš cilj za Srbiju, nikada ne bih rekao da želimo da budemo broj jedan ili broj dva za godinu ili dve. Naš cilj je uvek da se potrudimo da imamo odličan posao sa odličnim klijentima. Verujem da će se u narednih godinu-dve odlično uklopiti veštine i stručnost West Properties tima i platforma koju Colliers pruža u smislu odnosa sa klijentima, marketinga, šireg pristupa kapitalu i znanja i iskustva širom Evrope. Tako da ćete videti kako će poslovanje ovde u Srbiji u narednih godinu-dve značajno rasti, razviće se novi tipovi proizvoda, a biće i zaposleno još ljudi. Gde vidite potencijal za najve ć i poslovni rast na srpskom tržištu – u maloprodaji, kancelarijskom prostoru, logistici, industrijskim ili stambenim objektima?
— Mislim da sektor logistike ima najveći potencijal za rast, ako pogledate broj kvadratnih metara logističkih objekata koji postoje u Srbiji u odnosu na ono što vidite u susednim zemljama Evrope. Logistički sektor u Srbiji počeo je da se razvija tek pre četiri-pet godina, značajno kasnije nego u drugim zemljama. Tako da mislim da logistika ima najveći potencijal za rast. Ovde smo već videli ogroman rast u
smislu tržišta kancelarija, stambenog tržišta, sa nekoliko novih tržnih centara koji su otvoreni u poslednjih pet, šest godina. Rekao bih da će se to nastaviti, ali da neće biti tako visokog rasta. Takođe mislim da ritejl parkovi imaju još prostora za dalje širenje u zemlji.
Više od godinu dana pažljivo ste birali novog partnera u Srbiji i konačno ste se odlučili za poznatog lokalnog provajdera nekretnina West Properties, koji od 1. jula posluje kao Colliers. Šta vas je navelo da donesete ovu odluku i šta očekujete od ovog partnerstva?
— Tako je, više od godinu dana pokušavali smo da pronađemo novog partnera. Intervjuisali smo više od 20 kompanija i sproveli jedan od najve ć ih procesa koji smo ikada uradili u pokušaju pronalaženja novog partnera. Želeli smo da pronađemo ne samo kompaniju koja ima odlične profesionalce i dobre odnose sa klijentima, nego i kompaniju kojoj možemo da verujemo i za koju smatramo da ima istu kulturu kao i mi. West Properties ne samo da je imao veštine, već smo zaista ose ćali da žele da razvijaju posao na isti način na koji mi želimo da rastemo u Colliers-u. Tako da mislim da smo se odlično uklopili. Ono što bi Colliers želeo od poslovanja u Srbiji jeste da budemo uspešni, ali što je još važnije, želimo da se uverimo da na ovom tržištu imamo kompaniju koja može da servisira naše velike međunarodne klijente, bilo da je to Microsoft ili bilo ko drugi ko je aktivan u ovom regionu. Kada klijenti dolaze u Srbiju, najvažnije nam je da verujemo našem partneru ovde u zemlji da će se postarati da klijenti dobiju isti nivo usluge koji bi dobili bilo gde u svetu. A sa West Properties znamo da to možemo.
Radite za Colliers od 2003, napustili ste kompaniju 2014, ali ste se vratili 2017. Zvuči kao – jednom sa Colliers-om uvek sa Colliers-om. Da li se ovo odnosi i na klijente?
— Rekao bih da je tako. Srećni smo što imamo klijente koji su sa nama skoro isto koliko i ja u kompaniji. Jedna od sjajnih stvari u vezi sa Colliers-om je to što su mnogi naši zasposleni već dugo u kompaniji. Ja sam u kompaniji blizu 20 godina, a moj otac gotovo 40 godina. I to se onda, naravno, prenosi i na odnose sa klijentima. Klijenti žele stabilnost. Žele da znaju, kada nas pozovu, da se osoba koja radi zakup kancelarija ili procenu investicija ne menja na svakih šest meseci. Tako da smo srećni što imamo klijente koji su lojalni Colliers-u 10, 15, 20 godina. To nam je zaista važno.
Vi ste Kanađanin, živite u Londonu i stručnjak ste za poslove prodaje investicija širom Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope. Kako ste uspeli da spojite sve te kulturne i geografske razlike u tako uspešnu karijeru?
— Porodica moje majke je iz Ukrajine, tako da ja vučem korene iz nekog šireg regiona ovde. Kad sam došao iz Kanade u Centralnu, Istočnu i Jugoistočnu Evropu, u nekim aspektima bilo mi je veoma drugačije, ali u drugim aspektima, nije mi se činilo toliko strano, možda zbog moje porodične istorije, a možda i zato jer sam odrastao u Kanadi gde se naviknete na različite kulture i različite ljude. To što sam završio u Londonu je verovatno bilo najviše iz poslovnih razloga. Bila je to prilika da radim ovo što sada radim, da iskoristim ono što sam naučio u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi i da vidim šta možemo da uradimo sa tim na evropskom nivou.
Moderno projektovani stanovi koje odlikuje visok kvalitet i maksimalna udobnost, ušuškani u mirno okruženje na najprestižnijim gradskim lokacijama, zaštitni su znak brenda Homes&Villas, koji sledeće godine planira završetak izgradnje četiri stambene zgrade na Neimaru i Dedinju
Luksuzni stanovi na ekskluzivnim lokacijama u Beogradu uvek su traženi i na ceni, između ostalog i zato što ih nema dovoljno u ponudi. Pogotovo ne onih koji svojim stanarima pružaju istovremeno najmoderniji komfor i potpunu intimu u mirnom okruženju. Prepoznavši potrebu tržišta za kvalitetnim stanovima na elitnim lokacijama, tim stručnjaka koji stoji iza brenda Homes&Villas projektovao je četiri stambene zgrade koje se istovremeno grade na najlepšim lokacijama na Vračaru i Dedinju. Sa Dejanom Racićem, osnivačem i partnerom Homes&Villas, razgovaramo o tome zašto su ovi projekti posebni i koji kvalitet stanovanja će pružiti svojim budućim vlasnicima.
Homes&Villas je nov brend na našem tržištu nekretnina koji će se premijerno predstaviti sa četiri stambena projekta na elitnim gradskim lo -
kacijama – Vračaru i Dedinju. Šta je zajedničko ovim projektima i šta ih izdvaja u odnosu na ponudu sličnih objekata?
— Homes&Villas je brend orijentisan ka višem segmentu tržišta stambenih projekata koji se odlikuje, pre svega, ekskluzivnošću lokacija, visokim kvalitetom i udobnošću koji nosi život u prostranim i odlično projektovanim stanovima u manjim zgradama sa 10-12 jedinica po zgradi. Primetili smo da na tržištu nedostaje stanova koji su na dobrim lokacijama, a kvalitetom i udobnošću odgovaraju zahtevima sadašnjih kupaca.
Zašto su Vračar i Dedinje bili najbolji izbor za ovaj tip stambenih zgrada i koje su prednosti mikrolokacija na kojima se objekti grade? — U svesti Beograđana, Neimar i Dedinje predstavljaju sinonim za najlepše i najekskluzivnije delove grada. Ova naselja za stanovnike istih znače mir, pri-
jatnost i udobnost. S obzirom na našu orijentaciju ka manjim projektima koji odišu intimnošću i udobnošću, izabrali smo da upravo tu gradimo naše projekte koji odudaraju od masovnog karaktera velikih naselja.
Sva četiri objekta projektovana su i grade se po najvišim standardima – od sistema grejanja i hlađenja do fasade. Koja ste sve inovativna rešenja primenili, a koja doprinose održivosti objekata, pa i samog budućeg stanovanja?
— Pre svega, koristimo materijale visokog kvaliteta – od troslojnog parketa, preko italijanske keramike i sanitarija, vrhunske aluminijumske spoljne stolarije, kvalitetne fasade i sigurnosnih ulaznih vrata. Kad govorimo o grejanju i hlađenju, u svim objektima na Vračaru smo se opredelili za sisteme toplotnih pumpi, podnog grejanja i fen-coil hlađenja. Takav sistem obezbeđuje vrhunsku udobnost i u zimskim i u letnjim mesecima, i odlikuje ga znanto manji utrošak energije nego što bi to bio slučaj sa klasičnim rešenjima za grejanje i hlađenje.
Sva četiri objekta projektovana su po sistemu „pametnih kuća“. Šta to sve obuhvata?
— Sistem „pametna kuća“ omogućava kontrolu sistema grejanje/hlađenje, sistema zasenčivanja i zamračivanja prostorija, multimedije i ostalih ugrađenih siste-
ma sa jednog mesta. Kupcima dajemo mogućnost i da unaprede sistem, odnosno, prošire mogućnosti daljinskog upravljanja, ukoliko to žele.
Šta biste izdvojili kao najvažnije kvalitete svakog od ova četiri objekta posebno?
— Naš projekat koji je u izgradnji u Lamartinovoj ulici izuzetne je spoljašnje arhitekture i siguran sam da će stanovnicima Vračara uskoro postati prepoznatljiv orijentir u ovom delu grada. U okviru ovog objekta nalaze se i dva penthausa koji predstavljaju vrhunac modernog luksuznog načina života. Projekat sa čijom izgradnjom krećemo u septembru u Omladinskoj ulici na Dedinju pruža izuzetan mir i komfor velikih porodičnih stambenih jedinica koje i priliče tom delu grada. Projekat u Hadži Milentijevoj 72 je takođe vrlo zanimljive i dinamične spoljne arhitekture i poseduje kvalitet koji Neimar nosi sa sobom, na raskršću dve mirne ulice. Biće okružen zelenilom i nudi stanove veličina koje zadovoljavaju različite tipove kupaca – porodice, ali i pojedince ili parove koji traže mir i ekskluzivnost. Slično je i sa projektom u Moravskoj ulici, koji predstavlja verovatno najlepšu lokaciju u našem portfoliju i odličan je primer visokog stila i modernosti.
Zanimljivo je da sva četiri objekta gradite istovremeno, što je veliki izazov, posebno danas u vreme globalne krize. Kako ste se spremili za eventualne rizike i kad je planiran završetak gradnje?
— Prvi projekat završavamo u prvom kvartalu sledeće godine, dok će ostali biti završeni do kraja sledeće godine. Smatramo da tržišna niša koju smo targetirali neće trpeti nikakve posledice eventualne veće globalne krize. S obzirom na ekskluzivnost lokacija i visok kvalitet, svakako da smo izloženi i većim troškovima, ali je ovaj specifičan segment tržišta ograničen u ponudi, pa smatram da ćemo sa našim projektima uvek biti konkurentni.
Jedna od najvažnijih garancija kvaliteta i rokova gradnje svakako je činjenica da iza brenda Homes &Villas stoji tim stručnjaka kosultantske kompanije JAI Development & Consulting, sa dugogodišnjim iskustvom u razvoju projekata nekretnina. Ko čini ovaj tim i koje referentne projekte ste već realizovali? — JAI tim čine uglavnom ljudi koji su svoje znanje i iskustvo inicijalno stekli u korporaciji koja se upravo bavila razvojem nekretnina, i to velikih projekata, kako u komercijalnom, tako i u rezidencijalnom sektoru. Nakon dugogodišnjeg rada u ovoj industriji, 2012. godine smo započeli rad na manjim projektima, uglavnom rezidencijalnog tipa, da bi u skorije vreme obnovili rad na većim projektima, kao što je kancelarijska zgrada Artklasa i gastro-park Gastrošor.
Crna Gora poslednjih godina postaje sve ozbiljnija investiciona destinacija. To je prepoznao i globalni lider na tržištu luksuznih nekretnina Sotheby’s International Realty, koji je pre dve godine, usred pandemije koronavirusa, otvorio predstavništvo u Tivtu. Upravo je tu, u srcu luksuzne marine Porto Montenegro, gde je sve i počelo, lokalna kancelarija Montenegro Sotheby’s Realty, u avgustu ugostila prijatelje i partnere iz čak 14 zemalja.
Događaj u predivnom ambijentu Buddha bara, sa nestvarnim pogledom na zaliv, bio je kruna trodnevnog druženja, tokom kojeg su predstavnici Sotheby’s-a iz celog sveta imali priliku da se upoznaju sa potencijalima koje Crna Gora nudi. Uprkos pandemiji, političkoj nestabilnosti i global-
nim dešavanjima, crnogorska kancelarija niže samo uspehe i za kratko vreme postala je sinonim za ponudu luksuznih nekretnina u Crnoj Gori. Prema rečima Nika Lakovića, partnera i izvršnog direktora grupacije Montenegro Sotheby’s Realty, koji je zaslužan za dolazak ovog prestižnog brenda u Crnu Goru, i u budućnosti će nastaviti da rade na promociji najboljeg što ova zemlja nudi.
„ Imati danas, posle samo dve godine, 14 zemalja iz Sotheby’s grupe na upoznavanju sa Crnom Gorom i luksuznim projektima, čini me ponosnim i dodatno me motiviše da postižemo još ozbiljnije rezultate na promociji svega što ovde imamo. Ako uspemo da sa onim što nudimo dopremo do svih 78 zemalja iz Sotheby’s grupe, uradili smo dobar posao”, kazao je Laković pozdravljajući goste na događaju u Porto Montenegru.
Za ulazak ove kuće na crnogorsko tržište zaslužno je i poznanstvo Lakovića sa Hanterom Milbornom, istinskom legendom Sotheby’s-a, koji je prodao nekretnine čija se vrednost meri milijardama.
„ Kada sam prvi put došao u Crnu Goru, osetio sam sjajnu investicionu energiju, upoznao sam ozbiljne developere i znao da je ovo mesto sa velikim potencijalom. Moj partner, gospodin Laković, već je imao dobro razvijen posao sa nekretninama i zajedno smo ušli u projekat razvoja Sotheby’s kancelarija u Crnoj Gori. I danas smo tu, sa već opipljivim rezultatima i odlično lociranom kancelarijom u Porto Montenegru, kao našim strateškim partnerom”, rekao je Milborn.
Marina Porto Montenegro, Portonovi i prvi One&Only rizort u Evropi, turističko naselje Luštica Bay, Huma Kotor Bay i Nikki Beach rizort, uveri-
li su goste Montenegro Sotheby’s-a da se Crna Gora opravdano nalazi u društvu luksuznijih svetskih destinacija.
Boka Kotorska, jedan od najlepših zaliva na planeti, kao i šarmantne palate iz 17. i 18. veka, čija vrednost dostiže i do deset miliona evra, pokazali su da ovo tržište ne zaostaje za Grčkom, Španijom i sličnim destinacijama.
„Impresionirani smo pozicioniranjem Crne Gore kao luksuzne destinacije, projektima koji se ovde realizuju i fascinantnim brendovima prisutnim na tržištu. Ono što je posebno impresivno jeste da je u kratkom roku naša kancelarija postala jedan od lidera na tržištu luksuznih nekretnina u Crnoj Gori. Svedočimo miniokupljanju evropskih kancelarija i sjajnom druženju”, istakla je Natali Mik, globalna potpredsednica Sotheby’s Realty grupe.
Prisustvo najpoznatijih svetskih brendova u značajnoj meri uticalo je na vrednost nekretnina u Crnoj Gori. Osim toga, dolazak Sotheby’s-a odredio je novu vrednost crnogorskom tržištu i podigao atraktivnost same destinacije. Otvaranjem Porto Montenegra, a potom i ostalih rizorta na primorju, Crna Gora sve više postaje celogodišnja destinacija. Život na Mediteranu, na obali mora, sa svim pogodnostima koje ovi kompleksi nude, sve manje se vidi kao odmor, a sve više kao stil života.
Na događaju kojim je zaokružio dve izuzetno uspešne godine poslovanja, Montenegro Sotheby’s Realty okupio je prestižne svetske kompanije iz oblasti nekretnina. Pored predstavnika 14 zemalja iz Sotheby’s grupacije i prisustva Sotheby’s Concierge-a, koji od skoro rade i aukcije najskupljih nekretnina, u Crnu Goru stigli su i brend develo -
peri iz Dubaija i Abu Dabija, Emaar i Aldar, kao i partnerska kompanija iz Abu Dabija, Al Mira Real Estate. Tu su bili i predstavnici menadžmenta projekata Porto Montenegro, Luštica Bay, Portonovi, Dukley Gardens, Nikki Beach, Huma Resort&Villas i Belgrade Waterfront, te globalnih brokera CBRE, JLL i Savills.
Paralelno sa ovim aktivnostima, sa londonskom Sotheby’s kancelarijom i britanskom televizijom Channel 4, snimljena je emisija „The Most Expensive Houses of Europe”, u kojoj su predstavljene palate iz 17. veka, kao i One&Only signature vile na samoj obali, prve u Evropi.
Trodnevno druženje bilo je prilika za upoznavanje tržišta, predstavljanje njegovih potencijala, networking, ali i za uživanje u lepotama Crne Gore i ukusima najbolje mediteranske kuhinje.
Kristalno čista laguna, plaža od finog belog peska i veličanstven pogled na okean iz bungalova na sopstvenom ostrvu – da, upravo tako izgleda odmor na Maldivima, jednoj od omiljenih egzotičnih destinacija za bekstvo od civilizacije, stresa i tmurne jeseni. Zato je pravo vreme da odaberete svoje parče ovog tropskog raja, u čemu će vam pomoći naš vodič kroz Maldivska ostrva
Ako ste oduvek maštali da otputujete na Maldive na letovanje, porodični odmor, medeni mesec ili – što da ne – na sopstveno venčanje iz snova –na pravom ste mestu. Vodič kroz ovaj tirkizni tropski raj napravili smo zahvaljujući bogatom iskustvu agencije Travel Boutique, koja će vam dodatno pomoći da izaberete neki od već postojećih aranžmana ili da skrojite putovanje po vašoj želji.
Maldivi su azijska ostrvska država u Indijskom okeanu. Čini je 1.200 ostrva na 26 atola i preseca je ekvatorijalna linija. Maldivi se nalaze južno od Indije i Šri Lanke i svojim oblikom podsećaju na bisernu ogrlicu usred okeana. Atol je koralno ostrvo nastalo erupcijom vulkana u neka davna vremena. Zamislite kako se iz dubine okeana izdiže stub do površine mora, a na obodu stuba se nalazi koralni venac sa uzbudljivim podvodnim životom. Od oboda ka unutrašnjosti atola prostire se savršeno čista, tirkizna laguna, dok se usred atola formiraju ostrva. Koralni greben koji okružuje atol ne dozvoljava velikim životinjama ulaz u lagunu, tako da ste potpuno zaštićeni unutar tirkiznog raja.
Oko 200 ostrva naseljeno je lokalnim stanovništvom, dok je oko 100 njih pretvoreno u privatne rizorte. Maldivska ostrva su fascinantna, sa belim peščanim plažama i čistom, svetlom morskom vodom u lagunama usred duboke okeanske plave boje. Skoro sva ostrva imaju bar deo plaže sa finim peskom. Rizorti su uglavnom podignuti na onim ostrvima koja imaju kvalitetne plaže i bogat podvodni svet.
Glavni grad Maldiva je Male. Nalazi se u centralnom delu biserne ogrlice. Sam Male je ostrvo površine oko šest kvadratnih kilometara, gde živi skoro polovina stanovništva Maldiva. To je administrativni centar, bez plaža i rajskih prizora koje očekujemo, tako da većina putnika poseti Male da prekrati vreme na aerodromu.
Glavni internacionalni aerodrom je Velana International, poznatiji kao aerodrom Male. Nalazi se na posebnom ostr-
vu odmah pored glavnog grada, na samo 10 minuta vožnje brodićem do prestonice. Od aerodroma do Malea možete stići i taksijem preko novoizgrađenog mosta. Inače, na aerodrom Male sleću svi internacionalni letovi iz Evrope, i odatle je transfer do izabranog hotela.
Ako se pitate kada je najbolje putovati na Maldive zbog kiše, sunčanih dana i temperature mora, odgovor je – bilo kad tokom godine. Na Maldivima možete uživati i zimi i na proleće i u toku leta i na jesen. Voda okeana je podjednako topla u toku cele godine, temperatura vazduha je stabilna, do 30 stepeni u toku dana svakog meseca. Ono što je promenljivo su oblaci i kiša. Gotovo uvek će vremenska prognoza za Maldive biti – kiša, jer u nekom trenutku na nekom ostrvu sigurno pada kiša. Ono što treba da imate u vidu jeste da je vreme na Maldivima promenljivo i da se oblaci, kratka kiša i sunčani intervali konstantno smenjuju u toku dana.
Važna napomena: kada na Maldivima pada kiša, to nije dosadna novembarska kiša, već kiša koja pljusne i ode. Oblaci se smenjuju stalno i svakako će vam biti i sunčano i oblačno.
KAKO
Ova očaravajuća destinacija nikad nam nije bila bliža i dostižnija, između ostalog i zbog povoljnih avio-karata i sve veće konkurencije među hotelima koji popustima i akcijama privlače goste. Takođe, turistima nije potrebna viza za boravak do 30 dana. Do Maldiva se stiže avionom. Udaljenost između Beograda i Maldiva je 7.000 km i svi letovi iz Evrope su bar sa jednim presedanjem. Od Beograda, u zavisnosti od avio-kompanije, putovanje može da traje od 13 do 18 sati. Avio-kompanije kojima možete doći do Maldiva iz Beograda su: Qatar Airways, Turkish Airlines, Fly Dubai i Emirates.
Avionom slećete na glavni internacionalni aerodrom Velana, odakle transfer do vašeg hotela može biti: brzi brod (za hotele koji su blizu Malea), lokalni let i brod (za hotele koji su daleko od prestonice, a nalaze se blizu lokalnih aerodroma), ili hidroavion. Sletanje u rizort hidroavionom je avantura sama po sebi zbog impresivnog pogleda na azurne atole i ostrva.
Postoje dva tipa hotelskog smeštaja na Maldivima: hoteli na ostrvima naseljenim lokalnim stanovništvom i rizorti na privatnim ostrvima, gde je čitavo ostrvo zapravo hotel. Ukoliko želite da upoznate lokalne običaje i svakodnevni život meštana, hotel na naseljenom ostrvu je idealan za vas. Ako, pak, želite odmor u raju na zemlji, koji vidimo na slikama Maldiva kakve nam „iskaču” na internetu, onda treba da izaberete rizort na nekom privatnom ostrvu.
Ostrva rizorti su različite veličine: ima kružnih, prečnika 200-300 m, ima ih dužine 400-500 m i širine 200 m, ima i onih dužine 800-1.200 m i širine 300-400. Najveća ostrva su dužine 1.600-3.000 m i širine 200-400 metara.
Ako vam je važno da imate više sadržaja, birajte veća ostrva. Ostrva imaju bungalove i vile rasute po plaži ili izgrađene iznad vode, kao i hotelske restorane i barove. Ove hotele odlikuje savršena priroda, privatnost i kvalitetna usluga. Ovde možete uživati u potpunoj intimi svoje vile, bosonogi i u kupaćem kostimu šetati po čitavom ostrvu. Imaćete utisak da ste savremeni Robinzon Kruso, samo okružen luksuzom.
Svaki rizort ima svoju ciljnu grupu i treba se raspitati o dodatnim aktivnostima i servisima koji nude. Ukoliko je u pitanju hotel okrenut više odraslima, računajte na više noćne zabave. Ako želite da ronite i uživate u posmatranju uzbudljivog podvodnog sveta, proverite da li je kućni greben (greben koji je najbliži ostrvu) dovoljno blizu da otplivate do njega. Ukoliko ste ljubitelj besprekorno čistog okeana, pogleda u nepreglednu tirkiznu lagunu i sitnog puderastog peska u vodi, onda pronađite rizort kojem je kućni greben udaljen i koji u plićaku nema korala.
ODMOR SA DECOM
Ima mnogo toga što Maldive čini idealnim za porodi-
ce, od toplog, mirnog mora i sunca u toku cele godine, preko puderastog peska, do plitke i čiste lagune, idealne za bezbrižno brčkanje kako najmlađih, tako i roditelja. Većina hotela nudi klubove za najmlađe i dadilju na upit. Hoteli takođe nude veliki broj aktivnosti: snorkeling, ronjenje, vožnja kajakom, skijanje na vodi, windsurfing, vožnju čamcem i posmatranje podvodnog sveta na kućnom grebenu. Hoteli su uvrstili u svoju ponudu i igrališta za decu, trampoline, animatore i dečje zabave.
Da li ima bolje destinacije za proslavu vaše ljubavi od Maldiva? Nema. Zamislite vilu na vodi, sakrivenu od pogleda, palme u daljini, blistav plavi okean, toplu tirkiznu lagunu, vrhunsku egzotičnu hranu i sobu posutu laticama ruža. To je medeni mesec na Maldivima, uspomena koja će vam doživotno mamiti osmeh. Da bi vaš medeni mesec bio još čarobniji, neki hoteli će vam napraviti romantičnu večeru na plaži uz sveće i šum mora, a negde ćete dobiti masažu aromatičnim uljima ili izlet po izboru.
Ukoliko ste oduvek maštali o venčanju na egzotičnoj de-
stinaciji, Maldivi su idealno mesto da napravite simboličnu ceremoniju i tako ovekovečite čaroban momenat ljubavi. Hotelski tim pobrinuće se da ceremonija protekne u savršenom skladu, po vašoj meri. Nakon svečane ljubavne zakletve na plaži, uz zalazak sunca, cveće i zvuke talasa, čeka vas romantična večera, uz muziku i svetlost sveća, i vrhunska hrana pripremljena samo za vas.
KONTAKT: Travel Boutique
Molerova 3, Beograd +381 11 344 00 44 +381 60 440 90 48 www.travelboutique.rs office@travelboutique.rs
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, vikendice na Fruškoj Gori ubedljivo su najprodavanije, na Kopaoniku i Zlatiboru najskuplje, dok je promet planinskih apartmana najveći na Zlatiboru
Tekst: JOVANA NIKOLIĆPromet vikendica u Srbiji beleži veliki rast tokom poslednje četiri godine, i uprkos blagom padu u prvoj polovini ove godine, potražnja za kućama na planinama, pored reka, u banjama, i u okolini velikih gradova, ne jenjava. To je neminovno uticalo i na porast cena ove vrste nekretnina, ali i na pojavu nekih novih trendova u ovom segmentu tržišta. Sudeći prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) o prometu vikendica i apartmana u stambenim kompleksima na planinama, kao i prometu građevinskog zemljišta u opštinama gde se vikendice i apartmani za odmor najviše prodaju, i u narednom periodu može se očekivati nastavak trenda pojačanog investiranja u ovaj vid nekretnina.
„Pandemija virusa COVID-19 inicirala je ogromnu potražnju vikendica, što je dovelo do značajnog porasta prodaje, ali i cena vikendica u Srbiji tokom 2020. i 2021. godine, kada je prodaja vikendica bila na rekordnom nivou. Tokom 2021. prometovano je 1.450 vikendica, što je na istom nivou kao i 2020, a 64% više u odnosu na 2018. i 2019. Iako je u prvoj polovini ove godine primetno blago usporavanje ovog trenda rasta u odnosu na prethodnu godinu, oko 10% na nivou cele Srbije, promet vikendica i dalje je veoma visok, a područje Beograda, gde
se nalaze Kosmaj, Avala i Grocka, kao vrlo popularne lokacije za vikendice, čak beleži porast prometa vikendica od 15%“, kaže Ivana Štrbac, načelnica Odeljenja za procenu i vođenje vrednosti nepokretnosti u RGZ.
Posmatrano po regionima, neprikosnoveni lider po broju prometovanih vikendica je Vojvodina, gde je došlo i do najvećeg porasta prometa ove vrste nepokretnosti u poslednje četiri godine. Opština sa najvećim prometom vikendica u Srbiji je Inđija, zatim slede Novi Sad, Beočin i Sremski Karlovci. „U Vojvodini je već nekoliko godina najatraktivnija lokacija za vikendice Fruška Gora, između ostalog i zbog blizine Beograda i Novog Sada. Posebno se izdvajaju lokacije Stražilovo, nadomak Sremskih Karlovaca, zatim oblast Iriškog Venca i Vrdnika, kao i dunavska oblast: Čortanovci, Krčedin i Stari Slankamen“, ističe Ivana Štrbac i dodaje da je u Vojvodini veći promet vikendica zabeležen i na teritoriji opština Zrenjanin, Subotica i Sremska Mitrovica, kao i da su Kovin, Vršac i Alibunar sve interesantnije destinacije za vikendice.
Peta opština u Srbiji sa najvećim prometom vikendica i prva van regiona Vojvodine je Grocka, koja je oko 30 kilometara udaljena od Beograda. Prema podacima RGZ-a, Sopot na Kosmaju, Barajevo i Mladenovac, takođe su bili popularni kod kupaca vikendica u proteklom periodu. U okolini Beograda, na području planine Kosmaj i Avala beleži se i sve veća
prodaja apartmana, budući da je na ovim lokacijama intenzivna gradnja stambenih kompleksa.
Cene vikendica u Srbiji imaju veliki raspon, i to je izraženo u većini opština, a raspon se kreće od nekoliko hiljada do nekoliko stotina hiljada evra po kući, pokazuju kupoporodajni ugovori. Prema podacima RGZ-a, u prošloj i ovoj godini, najveći raspon cena zabeležen je na Kopaoniku, gde je najjeftinija vikendica koštala 6.000 evra, a najskuplja 600.000
U 2022. GODINI ZNAČAJNO JE PORASTAO PROCENAT SKUPLJIH VIKENDICA KOJE SU PRODATE PO CENI IZNAD 50.000 EVRA
evra. U Sremskoj Kamenici raspon cena vikendica je od 5.000 do 410.000 evra, na Kosmaju od 2.000 do 205.000 evra, na Divčibarima od 9.500 do 130.000 evra, a na Fruškoj Gori od 2.000 do 130.000 evra. U proseku, najskuplje su vikendice na Zlatiboru, budući da je najjeftinija prodata za 21.500 evra, a najskuplja za 275.000 evra. Takođe, na području katastarske opštine Čajetina, kojoj pripada Zlatibor, u ovoj i prošloj godini prometovano je oko dva puta više vikendica nego na Kopaoniku i Divčibarima.
„Cena vikendice zavisi od više faktora: lokacije, površine same vikendice ali i veličine placa, perioda izgradnje, opremljenosti, infrastrukture i dr.
Najskuplje prodate vikendice su na popularnim turističkim destinacijama Zlatiboru i Kopaoniku, dok su najjeftinije vikendice prometovane na području opština Zrenjanin, Šabac, Šid, Beočin i Bečej. Tu su se vikendice prodavale i po 1.000 evra. Ono što možemo da primetimo kao trend, jeste da je u 2022, u odnosu na prethodne godine, značajno porastao procenat skupljih vikendica koje su prodate po ceni iznad 50.000 evra. Prošle godine najskuplja vikendica prodata je za 600.000 evra na Kopaoniku, što je rekordna cena u poslednjih pet godina, dok je u prvoj polovini ove godine najskuplja vikendica prodata za 410.000 evra u Sremskoj Kamenici, opština Novi Sad“, kaže Ivana Šrtbac.
sečna cena kvadrata u novogradnji na Zlatiboru bila je 1.583 evra, što je iznad prosečnih cena novoizgrađenih apartmana na drugim planinama. Na Kopaoniku je prodato 209 apartmana, po prosečnoj ceni od 1.355 evra po kvadratu u novogradnji (minimalna je bila 567 evra, a maksimalna 4.450 evra), dok je na Divčibarima prodato 106 apartmana, po prosečnoj ceni od 1.438 evra po kvadratu u novogradnji (raspon je od 395 evra do 2.142 evra).
Pored vikendica, na određenim turističkim destinacijama primetan je i veliki promet apartmana koji se prodaju u okviru apartmanskih kompleksa, koji se sve više grade na popularnim planinama. U ovom segementu tržišta prednjači Zlatibor, i po kapacitetu i po cenama. Prema podacima RGZ-a, samo u prvoj polovini ove godine, u opštini Čajetina prodato je 782 apartmana, po cenama u rasponu od 600 do 2.677 evra po kvadratu u novogradnji. Pro -
Da li će se trend izgradnje apartmanskih kompleksa na popularnim turističkim destinacijama u Srbiji nastaviti, videćemo po prometu apartmana u narednom periodu. Ipak, ono što bi moglo da ukaže da će ovakvih apartmana, kao i luksuznih vikendica, biti sve više u ponudi, jeste podatak RGZ-a da je u poslednje dve godine došlo do značajnog porasta prodaje građevinskog zemljišta u pojedinim opštinama koje su atraktivne za kupovinu vikendica i apartmana. Tako je, na primer, u Sopotu broj prodaja građevinskog zemljišta sa 182 u 2019. porastao na 683 u 2021, u Grockoj sa 321 na 567, u Inđiji sa 246 na 509, u Čajetini sa 185 na 453, a u Bajinoj Bašti sa 107 na 356. Najveća cena po aru u prošloj godini plaćena je za građevinsko zemljište u opštini Čajetina –51.418 evra. U Sopotu je, pimera radi, najskuplje građevinsko zemljište plaćeno 3.200 evra po aru, a u Inđiji – 16.547 evra po aru.
„U 2021. godini, ukupni promet građevinskog zemljišta porastao je 40% u odnosu na 2020, dok je u prvom polugodištu 2022. zabeležen blaži pad od 8% u odnosu na isti period prošle godine, što je i dalje na značajno višem nivou nego 2019. i 2020. godine“, kaže Ivana Štrbac.
deja izgradnje domova na vodi nije nova: u stvari, postoji najmanje desetak startapova koji predlažu ovu vrstu kuća. Ono što SeaPod donosi novo jeste obećanje luksuznog i pametnog doma koji će biti i pristupačan. Model koji je predložila kompanija Ocean Builders, sa sedištem u Panami, a dizajnirao Koen Oltuis, „prvi akvatekta na svetu“, i njegov tim Waterstudio, najavljen je kao prva eko-restaurativna plutajuća kuća na svetu. Koristi čelične cevi, zapremine veće od 47.800 kubnih metara, koje su ispunjene vazduhom i lebde 2,2 metra iznad talasa, sa celim jednim posebnim delom koji je pod vodom i koji će vremenom postati ekosistem za morski život.
SeaPod će imati panoramske prozore sa pogledom od 360 stepeni. Po jedinici će biti dostupna 73 kvadratna metra stambenog prostora, raspoređenog na tri i po nivoa. Unutrašnji raspored je jednostavan: dnevni boravak, kuhinja sa šankom za doručak, spavaća soba i spa kupatilo sa đakuzijem i zidom za penjanje koji vas vodi do krova. Tu je i terasa i mogućnost dodavanja „vodenog dvorišta“. Kuća je predviđena za dvoje i može da prima dva gosta da prenoće.
Cilj je da SeaPod kuće u jednom trenutku budu samodovoljne, ali u početnoj fazi će se verovatno oslanjati na energiju iz mreže. SeaPod će takođe biti pametne kuće. Prve narudžbine su počele u septembru, a cene se kreću između 295.000 i 1,5 miliona dolara po jedinici.
Da, došlo je vreme i za to. Ipak, prvi rizort na Mesecu zapravo će biti otvoren – na kopnu. Dizajneri Sandra Metjuz i Majkl Henderson kreirali su koncept za rizort u obliku lopte, visine 224 metra, koji bi uključivao iskustvo kao da ste na Mesecu. Rizort po imenu Mesec sastojao bi se od loptaste čelične konstrukcije u okviru koje bi bio hotel, dok bi atrakcija nalik površini Meseca bila izgrađena na dva od tri sprata kružnog podijuma. Biće to luksuzna destinacija koja će gostima omogućiti da šetaju po površini Meseca, dok istražuju autentičnu koloniju na Mesecu – svemirski turizam za sve! Autori projekta očekuju da će rizort služiti i za obuku astronauta, kao i globalnim korporacijama i svemirskim agencijama da pokažu svoju tehnologiju. Ideja je da se po jedan rizort otvori u Severnoj Americi, Evropi, Bliskom istoku i Aziji. Prvi rizort verovatno će biti izgrađen u Dubaiju. Autori procenjuju da će izgradnja svakog rizorta koštati 5 milijardi dolara i da će privući 10 miliona posetilaca godišnje.
Apartman koji se nalazi na vrhu najviše stambene zgrade na svetu, Central Park Tower, u Njujorku, nedavno je oglašen na prodaju po ceni od 250 miliona dolara. Investitori su uvereni da mogu da prodaju ovaj penthaus tripleks (od 129. do 131. sprata) za ovu sumu novca. Stan se sastoji od sedam spavaćih soba, osam kupatila, tri toaletne sobe, dve kuhinje, privatne terase i više dnevnih i zabavnih prostora. Veliko stepenište povezuje tri nivoa, a prozori od poda do plafona širom rezidencije pružaju panoramski pogled na Njujork. Kula Central Park visoka je 473 metra. Dok stojite na poslednjem spratu stana na vrhu zgrade, zakrivljenost zemlje vidljiva je golim okom.
Montažna ili zidana – kuća za odmor treba da vam pruži osećaj spokoja i zadovoljstva. Dajemo vam nekoliko predloga kako da oplemenite svoj prostor u prirodi i postignete maksimalni doživljaj slobode
Dinamičan način života i opterećenost svakodnevnim obavezama umeju da budu vrlo stresni za svakog pojedinca. Jedan od načina da se povremeno relaksiramo jeste izdvajanje iz svakodnevnog okruže-
nja i odlazak na neko mesto koje će pružiti drugačije emocije. Kuće za odmor su potreba, ne samo statusni simbol ili prolazni trend. Njihova osnovna uloga je da izazovu pozitivne emocije i stvore utisak blagostanja, bez obzira na to da li je to kuća u sopstvenom vlasništvu ili je iznajmljena. Veličina objekta i nivo luksuza nisu osnovno polazište u tome da li će kuća za odmor zadovoljiti osnovnu potrebu, a to je da izazove pozitivne emocije.
Lokacija je jedan od osnovnih faktora koji stvara utisak zadovoljstva kada je kuća za odmor u pitanju. Zanemariće se udaljenost od grada, nepristupačan teren, nedovoljno infrastrukture, ako je lokacija zanimljiva i budi pozitivne emocije kod pojedinca. Blizina jezera ili reke, vrh brda, kamena litica, šuma, ravna livada, samo su neke od mikrolokacija koje će neko izabrati za svoju viken-
dicu, jer upravo na tom mestu oseća dobre vibracije. Prefabrikovane kuće jesu ograničene kvadrature ali nisu i ograničenih mogućnosti za izbor lokacije u prirodi, a takođe su i ekološki prihvatljive jer se mogu ukloniti bez uništavanja okruženja. Brvnara 27 je mobilna kućica koja može vrlo lako da se uklopi u različite ambijente i da odgovori osnovnim potrebama za boravak u prirodi.
Pogled na sopstveno okruženje u gusto izgrađenim gradovima često je takav da ne inspiriše ili čak stvara utisak teskobe, prevelike zbijenosti i natrpanosti sa susedima. Beg u kuću za odmor treba da stvori utisak prostranstva i slobode. Ukoliko se kuća nalazi na nekom uzvi-
šenju, onda se pogled pruža u daljinu, na okolna brda, jezero ili reku, od čega često zastaje dah. Međutim, čak i kada toga nema, čak i kada je pogled samo na stari orah, mali voćnjak ili dva čokota vinove loze, i to ume da zadivi i stvori utisak slobode i pogled koji nema kraja.
Stakleni portali su neizostavni deo svake kuće za odmor da bi se ostvarila što bolja veza unutrašnjosti kuće i dvorišta, odnosno neposrednog okruženja. Dnevne aktivnosti u vikendici se prepliću na pragu unutrašnjosti i spoljašnjosti, sa čestim migracijama
iz zatvorenog u otvoreni prostor i obrnuto. Stakleni portali ostavljaju neprekinutu vezu između aktivnosti napolju i unutar kuće. Zahvaljujući njima, boravkom unutar kuće ne prestaje utisak slobode, a pogled na okruženje nastavlja da živi i unutar kuće.
Izbor materijala za završnu obradu u enterijeru vikend kuća široka je paleta iz koje može mnogo toga da se izabere i uklopi kako bi se zadovoljile potrebe korisnika. Više je za očekivati da će se u enterijeru kuće za odmor naći pretežno prirodni materijali kao što su kamen, drvo i terakota. Ovi materijali stvaraju blisku vezu sa spoljašnjim okruženjem i tradicionalnom arhitekturom, ali i pojačavaju utisak slobode koji nastavlja da
živi kroz njih. Ponekad i nesavršena obrada ovih materijala neće pokvariti utisak prijatnosti koji oni izazivaju svojim teksturama. S druge strane, upotreba betona, epoksidnih podova, raznovrsne keramike i slično, može izuzetno dobro da se uklopi u enterijeru ovakvih prostora. Svedenost osnovnih površina može samo dodatno da naglasi komade nameštaja koji su u upotrebi ali i da omogući jednostavniju eksploataciju prostora.
Kamini na drva su neodvojivi deo enterijera kuće za odmor, iako često nisu jedini izvor grejanja. Pored toga što postoji osnovno grejanje u kući, kamini na drva se često pojavljuju u dnevnoj sobi i zauzimaju centralno mesto u organizaciji prostora, ono koje je nekada pri-
padalo ognjištu. Pucketanje vatre, miris drveta, igra plamena i svetlost iz kamina dodatno pojačavaju utisak slobode, upravo ono zbog čega smo i otišli u kuću za odmor. Kamin se u potpunosti može tretirati kao pojačivač dejstva, bez njega se stiče utisak nedorečenosti.
Sauna je prateći sadržaj svake vikendice u Finskoj, bez obzira na njenu veličinu i nivo opremljenosti. Saune se na našim prostorima još uvek tretiraju kao statusni simbol, ali su sve više u upotrebi i sve su dostupnije većem broju ljudi. Pored standardnih unutrašnjih sauna, postoje i one koje se mogu instalirati u
dvorištu, tako da se mogu koristiti tokom boravka napolju. Pored zdravstvenih pogodnosti koje svaka sauna pruža, posebna vrednost u kontekstu kuće za odmor jeste stvaranje utiska slobode. Makar to bilo i na 10 do 15 minuta, sauna nas natera da budemo sami sa sobom i na trenutak se isključimo iz svakodnevne gužve.
IKEA i švedski elektronski bend Swedish House Mafia udružili su se da bi kreativcima koji se bave muzikom olakšali rad i uživanje kod kuće. Rezultat saradnje je OBEGRÄNSAD, limitirana kolekcija, sa više od 20 proizvoda, koja će biti lansirana širom sveta u oktobru. Kolekcija OBEGRÄNSAD, što na švedskom znači neograničeno, sastoji se od pametnih rešenja za opremanje doma za proizvodnju i izvođenje muzike u kućnom okruženju – kao i rešenja za slušanje muzike i stvaranje opuštene atmosfere. Kolekcija uključuje gramofon, LED stone, zidne i podne lampe, sat; stalke za laptop, tablet, zvučnike i ploče; radni sto, dve opcije regala, fotelju, četiri opcije torbi, uključujući dodatak, torbu za ploču i laptop, prostirku i krevete u dve veličine, navlaku za krevet i navlaku za jastuk.
Francuski brend kamina Focus proširio je svoju kolekciju Ergofocus kamina kako bi uključio dizajn koji proizvodi holografski plamen. Nazvan Ergofocus Holographik, kamin sadrži keramičke trupce koji deluju kao da stvaraju „virtuelnu vatru”, koja se pokreće strujom. „Ovaj model probija granice zapanjujuće realističnom holografskom vatrom koja spaja senzorno zadovoljstvo, tehnološke inovacije i bezvremenski stil Focus kamina“, kažu u kompaniji. Kreiran da obezbedi vizuelnu privlačnost kamina bez brige o bezbednosti, Ergofocus Holographik ognjište rotira se za 80 stepeni i može se posmatrati iz više uglova. Kamin se može instalirati na bilo koju visinu plafona.
panski brend je ovog leta lansirao kolekciju Zara Home + by Vincent Van Duysen, koja obuhvata nameštaj i kućne dodatke u prepoznatljivom sofisticiranom stilu belgijskog arhitekte. Prvi deo kolekcije, koja će se novim dizajnom ažurirati dva puta godišnje, fokusira se na dnevnu sobu sa sofama, foteljama, stolovima i konzolama, kao i rasvetom, keramikom i tekstilom. Ovo će biti prvi put da ekskluzivni dizajn belgijskog arhitekte bude dostupniji na širem tržištu. Suptilni, prepoznatljivi motivi koji definišu kolekciju su: čistota linija, geometrija, prirodni materijali, uključujući drvo, kamen i lan, i paleta neutralnih boja (kost, ponoćno plava, tamnozelena), koje daju miran i meditativni ton okruženju.
Ohmie Orange Lamp dolazi iz Krill Design-a, milanskog studija koji ima za cilj da otpad pretvori u upotrebljive proizvode. Svaka lampa je napravljena od 100% prirodnih materijala koji se mogu kompostirati – u ovom slučaju, odbačene kore pomorandže od jednog proizvođača hrane na Siciliji. Kore se suše, melju i kombinuju sa biljnim skrobom da bi se stvorila biopolimerna baza koju koristi 3D štampač. Kada se odštampa, lampa funkcioniše kao tipična lampa, sa kablom za napajanje, sijalicom i prekidačem za uključivanje/isključivanje sa dimerom. Visoka je oko 23 centimetra, tako da je dobra opcija za radni sto ili kao lampa za čitanje. Takođe, diskretno miriše na pomorandže, što je dodatni bonus.
U širokom asortimanu prodajnog lanca BB Link u ponudi je više od 2.000 proizvoda u kategoriji rasvete, LED rasvete, ventilacije i elektromaterijala, među kojima se izdvajaju brendovi Lumé i Dawn, čije modele možete pogledati u novootvorenom Lumé showroom-u, u TC West 65
Sofisticirani i inovativni, modeli Lumé brenda odišu elegancijom i predstavljaju savremena rešenja unutrašnje rasvete koja će doprineti jedinstvenoj estetici i savršeno se uklopiti u životni stil svakog klijenta. Pored besprekornog italijanskog dizajna i umetničkog izraza, Lumé je posvetio posebnu pažnju materijalima kao i tehnologiji izrade rasvete. Modeli su napravljeni od najfinijih sirovina i odlikuje ih premijum kvalitet.
Više informacija o ekskluzivnom Lumé brendu i novim kolekcijama naći ćete na sajtu www.lume.rs, ili u Lumé showroom-u, koji se nalazi u TC West 65, na prvom spratu, gde u razgovoru sa stručnim timom arhitekata i dizajnera možete pronaći idealno Lumé rešenje rasvete za vaš prostor, dobiti korisne savete i pomoć oko projektnog planiranja.
Brend Dawn Light u svom bogatom asortimanu nudi razne modele industrijske i komercijalne rasvete. Fokus je na osvetljenju koje, na prvom mestu, pruža kvalitetno svetlo koje traje, i čije performanse pružaju bezbednost i štede električnu energiju. Dawn Light modularni sistemi predstavljaju savremenu modularnu magnetnu rasvetu koja pruža mogućnost moduliranja inovativnih linijskih sistema kao i instalaciju više različitih tipova svetiljki. Modularni sistemi napravljeni su od visokokvalitetnog aluminijuma, modernog i luksuznog dizajna. Više informacija o brendu i modelima naći ćete na sajtu www.dawnlight.rs.
Oba automobila spadaju u najbrža i najluksuznija električna vozila na svetu i oba su letos počela da se proizvode. U čemu se razlikuju dva modela, od kojih svaki košta 2,2 miliona evra, i da li su zaista rivali?
Nemački proizvođač luksuznih električnih vozila Automobili Pininfarina, čiji koreni vode do italijanske firme za dizajn automobila i proizvođača karoserija Pininfarina, i hrvatski proizvođač automobila Rimac, prošlog leta su u isto vreme objavili da su njihovi električni hiperautomobili ušli u proizvodnju. Tajming verovatno nije slučajan, s obzirom na to da je Battista iz Automobili Pininfarina napravljen na pogonskom sistemu Rimac Nevere i napaja se baterijama iz Rimca.
Sa motorom jačim od 1.874 konjskih snaga i 2.340 Nm obrtnog momenta, Battista hyper GT nudi maksimalnu brzinu od 350 km/h i može da ubrza od
nula do 100 km/h za manje od 2 sekunde – brže od trenutnog automobila Formule 1. Sa 500 kilometara dometa sa jednim punjenjem, zahvaljujuć i bateriji od 120 kWh, koja napaja četiri elektromotora, po jedan na svakom točku, Battista se može napuniti od 20% do 80% za manje od 25 minuta.
Pošto su u Automobili Pininfarina poznati po pažnji koju posvećuju detaljima, potrebno je do 1.340 sati ručne izrade za jedan automobil, već prema željenom izboru kupca. S obzirom na ovo, ne iznenađuje da će samo 150 Battista biti proizvedeno u centru za dizajn, inženjering i razvoj Automobili Pininfarina u Kambijanu u Italiji.
Kako kažu u kompaniji Rimac, Ne -
vera je prošla pet godina razvoja i testiranja, tri generacije tehnologije pogonskih agregata, 18 prototipova, 45 fizičkih testova sudara i više od 1,6 miliona kolektivnih sati istraživanja i razvoja. Sa 1.914 konjskih snaga, 2.360 Nm obrtnog momenta i ukupnom izlaznom snagom od 1.427 kWh četiri motora, po jedan za svaki točak, koji se napajaju litijum-mangan-nikl baterijom od 120 kWh, Rimac Nevera može dostići maksimalnu brzinu od 412 km/h sa ubrza-
njem od 0-100 km/h za 1,97 sekundi. Rimac Nevera takođe obe ć ava domet od 550 kilometara i opcije brzog punjenja od 250kW, od nula do 80% za samo 19 minuta.
Kompanija Rimac najavila je da ć e samo 50 ručno napravljenih Nevera biti proIzvedeno svake godine, tokom tri godine, u ukupnoj ograničenoj seriji od 150. Stoga ne iznenađuje da je prva godina proizvodnje već rasprodata. Nevera se, inače, proizvodi u Zagrebu.
Mreža punjača i ultrabrzih punjača za električna vozila kompanije Charge&Go već sada pokriva više od 40 punktova širom Srbije, a do kraja godine biće dostupno čak 100 punjačkih mesta, čiju lokaciju i dostupnost lako možete da proverite preko istoimene aplikacije Foto:
Kompanija Charge&GO već četiri godine bavi se instaliranjem punjača i promocijom elektromobilnosti u našoj zemlji. Do sada su na više od 40 lokacija na putevima i autoputevima Srbije postavili elektropunjače snage od 22 do 180 kW, a do kraja godine mreža će pokrivati čak 100 punjačkih mesta, na kojima će sve više biti ultrabrzih punjača veće snage.
Početkom jula Charge&GO pustio je u rad najjači punjač za e-vozila u svojoj mreži, na OMV pumpi Martinci 1, u smeru ka Beogradu. Punjač je izlazne snage 180 kW, a maksimalna snaga mu je 300 kW. U planu je da se jednostavnim dodavanjem energetskih modula ta snaga postepeno povećava do njene ukupne snage. Krajem avgu-
sta vlasnici električnih vozila dobili su mogućnost da koriste i drugi ultrabrzi punjač na OMV pumpi u Bačkoj Topoli čija je snaga 180 kW. Oba punjača Unity 180, proizvođača Kostad Siemens, imaju dva CCS priključka i rade na temperaturama u rasponu od – 30° do +55° C
Charge&GO punjači dostupni su na još tri OMV benzinske stanice: u Doljevcu, na autoputu Niš-Vranje, gde je instaliran ultrabrzi punjač od 150 kW (drugi po snazi elektropunjač dostupan na benzinskim stanicama OMV-a), na Gradini, graničnom prelazu kod Dimitrovgrada (90 kW), dok je na OMV stanici u Lapovu dostupan punjač snage 120 kW još od početka godine.
Uporedo sa strateškim širenjem mreže ultrabrzih punjača na auto-putevima, timovi instalatera kompanije Charge&GO postavljaju punjače i na lokacijama maloprodajnog lanca Stop Shop. Od početka avgusta vozači električnih vozila mogu da svrate do Stop Shop-a u Sremskoj Mitrovici, Lazarevcu i Požarevcu, i dopune svoje baterije. Na ovim lokacijama su punjači Siemens Kostad snage 24 kW. Polovinom septembra u Stop Shop-u u Vršcu svečano je pušten u rad jači punjač Siemens Kostad, snage 120 kW. Punjači snage od 24 do 120 kW uskoro će biti instalirani i na drugim Stop Shop lokacijama širom Srbije.
Charge&Go kontinuirano širi mrežu elektropunjača u Srbiji. Trenutno je dostupno više od 40 punjačkih mesta, a do kraja godine mreža će obuhvatiti čak 100 punjačkih mesta širom zemlje. Već sada vozači električnih vozila mogu dopuniti baterije na brzim i ultrabrzim punjačima na GAZPROM i OMV benzinskim stanicama, kao i na četiri brza punjača kod naplatnih punktova na autoputu, i to kod Vrčina, Horgoša i Trupala-Niš. Novosađani i Kragujevčani, i svi njihovi gosti, mogu da napune svoja električna vozila u tržnim centrima Promenada i Big fashion, a Charge&GO mrežu su izabrali i predstavnici automobilske industrije u Srbiji, kao što su British Motors, AK Kompresor i Hit Auto.
AKO PREUZMETE APLIKACIJU CHARGE&GO, AUTOMATSKI DOBIJATE NIŽU CENU, USMERAVANJE PUTEM GPS NAVIGACIJE I PRISTUP RAZGRANATOJ MREŽI OD 170.000 PUNJAČA U 30 ZEMALJA ŠIROM EVROPE
+381 11 715 85 99 +381 66 803 1 700 podrska@chargego.rs www.chargego.rs
Digitalna platforma i aplikacija Charge&GO omogućava vozačima električnih vozila da lako lociraju najbliže punjače i da ih brzo i jednostavno dopune. Platforma pruža vozačima efikasnu uslugu punjenja i plaćanja korišćenja mesta za punjenje, kao i mogućnost kompanijama da daljinski upravljaju svojom mrežom punjača. To obuhvata brojne usluge, kao što su kontrola punjenja, praćenje rada punjača, određivanje cena, ograničavanje upotrebe i pregled sesija punjenja.
Najlakši način za proveru lokacija i dostupnosti punjača u ovoj mreži predstavlja aplikacija Charge&GO. Iako svim punjačima može da se pristupi na više načina (pomoću QR koda ili broja punjača), ako preuzmete aplikaciju, automatski dobijate nižu cenu, usmeravanje putem GPS navigacije i pristup neverovatno razgranatoj mreži od 170.000 punjača u 30 zemalja širom Evrope.
Američka pevačica Bijonse snimila je početkom septembra novu kampanju za prestižni juvelirski brend Tiffany&Co, pod nazivom „Lose Yourself in Love“. „Lose Yourself in Love (Prepusti se ljubavi) je oličenje lepote ljubavi prema sebi i samouverene elegancije. Bijonse je inspiracija mnogima, zato što je i sama oličenje ovih kvaliteta“, saopštili su u kompaniji. Bijonse je već godinama ambasador brenda Tiffany, a u ovoj kampanji nosi komade iz ikoničnih Tiffany kolekcija, kao što su Tiffany T, Tiffany HardWear, Tiffany Knot i nove kolekcije Tiffany Lock.
Od svog debija tokom revije na modnoj pisti 2015, Twist je prihvaćena kao kultna Louis Vuitton torba. Moderan, sofisticiran dizajn, definisan prepoznatljivom kopčom sa LV znakom i grafičkim otiskom u koži, savršeno simbolizuje autentičan stil ove modne kuće. Za zimu 2022/23, Louis Vuitton osvežio je Twist sa nekoliko novih animacija. Originalna LV Twist kopča, nalik dragulju, koja poboljšava klasičan dizajn torbe, reinterpretirana je u četiri varijacije: šareni štras, emajl, ugravirani monogram i ugravirani metal koji akcentuje prepoznatljivu Epi kožu. Ikonična Twist torba dostupna je u prepoznatljivoj kamel, crnoj i beloj verziji.
Gucci i njegov kreativni direktor Alesandro Mikele nedavno su predstavili novu kampanju „Gucci Exquisite“, kao omaž kinematografiji i jednom od njenih najslavnijih majstora, reditelju Stenliju Kjubriku. U jednominutnom modnom filmu, Gucci nas vodi na putovanje kroz Kjubrikove najznačajnije scene iz kultnih filmova, kao što su, „2001. Odiseja u svemiru“, „Paklena pomorandža“, „Beri Lindon“, „Isijavanje“, „Širom zatvorenih očiju“ i drugi. Replike scena su izuzetno verne, a osim replika originalnih kostima, u filmu se mogu videti komadi iz Gucci kolekcije za jesen/zimu 2022 kao i modni komadi koje je Gucci kreirao u saradnji sa brendom Adidas. Ako biramo Gucci, jesen će nam definitivno biti u znaku plisiranih suknji, ljupkih večernjih haljina i sportskog glamura, a omiljeni modni dodaci – torbice sa šiljicima, čizme do kolena i upečatljive minđuše.
Svi znamo da Beograd nudi fantastična mesta za izlazak, ali možda još ne znate da odnedavno postoji aplikacija GoOut: Events in Belgrade koja na jednom mestu nudi sva dešavanja u gradu. Vaše je samo da izaberete željenu zabavu i rezervišete mesto. Evo i kako
Foto: GOOUT Tekst: ANA KRALJ
GoOut je aplikacija pomoću koje možete da se informišete o svim aktuelnim kulturnim i zabavnim događajima u Beogradu, kojih je trenutno više od 500 nedeljno na samo jedan klik! Bilo da ste iz Beograda ili ste prvi put u njemu, GoOut aplikacija je najbrži i najlakši način da izaberete kuda ćete sa društvom u provod i saznate šta vas tamo čeka.
1. Noćni život u Beogradu (splavovi, klubovi, barovi, kafane, restorani…) 2. Koncerti, festivali, bazari i vašari 3. Bioskop, letnji bioskop, predstave na otvorenom, pozorišta 4. Pab kvizovi, društvene igre, praćenje sportskih utakmica, turniri 5. Plesne manifestacije, književne večeri, umetničke radionice 6. Stand-up komedije, meetup events
Pomoću GoOut aplikacije možete lako pretražiti sve događaje na više načina.
Po kategoriji lokala u kom se održava događaj: 1. Splav 2. Bar 3. Kafana
Restoran
Other (za sve što ne ulazi u prve 4 kategorije)
Po datumu: 1. Starting soon (počinje u naredna 2h) 2. Today (događaji za taj dan) 3. Friday (događaji za predstojeći petak) 4. Saturday (događaji za predstojeću subotu) 5. Choose a day (izaberete bilo koji dan u budućnosti)
Opcija MyEvents:
1. For you (događaji koji sadrže bar jedan tag koji ste zapratili)
2. Interested in (brzi filter do svih događaja koje ste zapratili)
Svaki od filtera je moguće kombinovati, kao i upotrebiti nad mapom prikazanih događaja.
Opcija Search:
Pomoću opcije Search (ikonica lupe), po tačnom imenu ili učesniku možete da pronađete željeni događaj.
Na mapi Beograda svi događaji prikazani su kao pinovi. Ako kliknete na pin, otvoriće vam se mala kartica sa osnovnim sadržajem događaja. Klik na karticu vam otvara događaj sa punim prikazom svih informacija. Detaljan prikaz događaja vam nudi sve potrebne informacije o konceptu događaja i šta tamo možete da očekujete. Za one koji nisu raspoloženi da čitaju, tu su tagovi koji ističu ono najbitnije. Tagovi mogu biti ime lokala u kom se održava događaj, učesnici na događaju, vrsta muzike, koncept
događaja (open air, pool party, festival…), napomena o specijalnim pogodnostima (Promotion, Giveaway, Free Entry…).
Pored toga što vam brzo pružaju osnovne informacije o konceptu događaja, svaki od taga možete i zapratiti. To znači da će vam se naslovna strana događaja sortirati tako da će vam prvo pokazivati događaje koji sadrže tag koji vi pratite. Ukoliko događaj sadrži više tagova koje pratite, pojaviće vam se ispred ostalih. Na ovaj način – praćenjem željenih tagova, pravite listu (For You) događaja po vašoj meri.
Pomoću opcije Search za tagove, možete pronaći željeni tag. Klikom na njega otvaraju vam se svi događaji koji sadrže taj tag u sebi. U svakom momentu možete videti sve tagove koje ste zapratili (Followed).
Jos jedna neodoljiva stvar kod tagova je ta što ćete, ukoliko ih pratite, dobijati notifikacije kad je oglašen novi događaj sa tim tagom! Na ovaj način nikada više ne morate da brinete da ćete propustiti svoj omiljeni provod, GoOut aplikacija je tu da o tome razmišlja za vas. Ako ne želite da vas notifikacije uznemiravaju, možete ih isključiti. Ipak, u tom slučaju nećete biti obavešteni o otkazivanju ili promeni datuma događaja, o specijalnim ponudama koje su aktuelne u aplikaciji, kao i poklonima koji se dele.
Kada pomoću već ponuđenih pretraga dođete do željenog događaja, GoOut aplikacija će vam pružiti sve potrebne informacije: kada počinje događaj, na kojoj je adresi, prikaz na mapi Beograda, broj telefona na koji možete da rezervišete me-
sto, kao i opciju da zapratite događaj i budete obavešteni o tome da uskoro počinje, ili da se eventualno otkazuje.
Na Instagram nalogu @go.out.in.belgrade možete videti video-snimke i prenos uživo sa žurki i drugih dešavanja, kao mali podsetnik šta je na programu tog dana. Na Instagramu ćete saznati i kad se dele besplatne karte i pokloni, a to je i pravo mesto da budete u direktnoj komunkaciji sa ostalim korisnicima aplikacije, organizatorima i učesnicima događaja.
GoOut aplikaciju možete instalirati preko linka www.goout.rs/promo koji vas direktno vodi na Google Play i App Store. Aplikacija je dostupna za Android i iPhone uređaje, potpuno je besplatna, ne traži od vas ni da se ulogujete.
Ako vas put nanese u Kopenhagen, i ako možete i bez mesa da uživate u hrani, svakako posetite Geranium, zvanično najbolji restoran na svetu ove godine. Restoran Rasmusa Kofoeda dobio je ovog leta prestižnu nagradu od svojih kolega na dodeli The World’s 50 Best Restaurants Awards, održanoj u Londonu.
Restoran Geranium nalazi se u Parkenu u Kopenhagenu, u okviru fudbalskog stadiona koji je dom danske fudbalske reprezentacije. I živopisniji je nego što mu zvuči ime – smeštena na osmom spratu, trpezarija je sva u svetlom drvetu, krem zidova, i okupana svetlošću koja ulazi kroz ogromne prozore. Ove godine Kofoed i njegov tim odlučili su da preurede restoran i meni koji su ranije služili. Kuvari više ne koriste meso u pripremi jela, iako su morski plodovi i dalje zvezda na meniju.
Obroci se sastoje od 22 jela koja možete da probate i menjaju se sa godišnjim dobima. Tako se na jelovniku može naći umetnički izuvijana slana haringa sa algama i grančicama mirođije ili divno aranžirana blitva sa prokeljom i prazilukom. Obrok košta oko 415 evra, a postoje i opcije da ga uparite sa vinom ili bezalkoholnim pićem.
Geranium je prvi put ušao na listu 50 najboljih restorana na svetu 2013, iste godine kada je dobio dve Mišelinove zvezdice. Restoran je 2016. godine osvojio treću Mišelinovu zvezdicu, što ga čini prvim danskim restoranom koji je dobio maksimalan broj zvezdica.