Smešten na placu površine 50 hektara, ovaj industrijski kompleks imaće više od 100.000 m2 površine logističke namene. Kompleks će obuhvatati IT Park (IT Park, Inđija, Srbija), magacinske prostore i proizvodne hale, sa već postojećim poslovnim zgradama kao i brojne logističke centre i kancelarijske prostore.
Strateški lociran na samo 25 minuta (45 km) od Beograda i 20 minuta (27 km) od Novog Sada, ETZ se nalazi na raskrsnici puteva zapadne i istočne Evrope, na panevropskim koridorima 7 (reka Dunav) i 10 (u blizini autoputa E-75, na 23 km od autoputa E-70).
ZGRADI: 8.170m2
IT Park u Inđiji je prvi te vrste u regionu. Embassy Group je već završio izgradnju zgrade površine 10.000 m2, koja je spremna za useljenje zakupaca.
Koncept je da se obezbedi „Fleksibilan, adekvatan i raznovrstan“ radni prostor koji će zadovoljiti sve potrebe kompanija kroz fleksibilne veličine prostorija, opcije opremanja na više nivoa i profesionalne usluge upravljanja objektima i imovinom, koje omogućavaju sinergiju različitih preduzeća, istraživanja i razvoja i edukativnih centara.
IT Park u Inđiji ima LEED Gold sertifikat, kao što je slučaj sa svim tekućim i budućim projektima kompanije Embassy, koja je posvećena održivom razvoju.
+381 60 0815 715 · office@colliers.rs · www.colliers.com
VLADIMIR VASIĆ, UBS
STEVAN ĐUKIĆ, XELLA
OLIVERA
ALUMIL
MILOŠ PETAKOVIĆ, GECIĆ LAW
DRAGANA
LANA APOLLONI, GRANIT INVEST
VLADIMIR LOJANICA, ARHITEKTA 52
REMHUB 2022 61 ENERGETSKA
PETAR KOLOGNAT, CTP SRBIJA
KAREL STRANSKI, COLLIERS
STIL
BROJ 20 | JAN/FEB 2023.
Real Estate magazin pokriva sve aktuelne teme iz sektora nekretnina i savremenog načina života koji uključuje arhitekturu, dizajn, modu, umetnost, putovanja, gastronomiju, kao i novitete prestižnih brendova. Magazin je pokrenut 2016. godine i izlazi kvartalno.
DIREKTOR
Vladimir Popović vladimir.popovic@realestate-magazine.rs
GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA
Gordana Knežević Monašević gordana.km@realestate-magazine.rs
DIREKTORKA PRODAJE
Jelena Ranđelović jelena.r@realestate-magazine.rs
ADVERTISING MANAGER
Dragana Radović dragana.r@realestate-magazine.rs
ADVERTISING MANAGER
Jovana Marković jovana.m@realestate-magazine.rs
ART DIREKTOR
Ilija Petrović
Indigo Child indigochild.ilija@gmail.com
REDAKCIJA
Jovana Nikolić
Petra Vasiljević
Petar Dobrosavljević
Ana Kralj
LEKTURA
Tamara Đokić
PREVODIOCI
Lazar Petković
Jasmina Đekić
+381 11 4320-501 redakcija@realestate-magazine.rs
ŠTAMPA
Zlatna Knjiga Jagodina
Bagrdanski put bb, Jagodina
IZDAVAČ
West Media World
Baba Višnjina 38
Vračar, Beograd
Izdavač ne odgovara za sadržaj objavljenih oglasa www.realestate-magazine.rs
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд
659
Zima nas je pogledala. Možda nije bilo dovoljno snega za zimske radosti na planinama, ali zato smo u decembru i januaru sigurno potrošili mnogo manje energije nego što smo očekivali. A to je, za naš energetski neefikasan sektor nekretnina, bio pravi dar s neba. Kao što je i energetska kriza, koja je pogodila ceo svet, bila svojevrstan poklon jer nas je prilično zaplašila i naterala da se suočimo sa činjenicom da zgrade u kojima živimo i radimo, ovakve kakve su, nisu spremne za izazove novog doba. I da moramo mnogo toga da uradimo i promenimo sada i odmah da bismo već sledeću zimu dočekali sa manje straha i gubitaka, energetski stabilniji i bezbedniji.
REAL Estate magazin: nekretnine, dizajn
To je i opšti zaključak prve REMHUB konferencije, koja je, u organizaciji naše kuće West Media World, održana 30. novembra u Beogradu. Sektor nekretnina nam je, kako se čulo na konferenciji, na prilično niskom nivou energetske efikasnosti, pre svega u starijim stambenim zgradama, koje, u proseku, trećinu dobijene energije bace u prazno. Energetska sanacija postojećeg građevinskog fonda biće najveći izazov celog društva, ne toliko u finansijskom smislu, jer novca za investicije u unapređenje energetske efikasnosti ima, koliko u smislu da kolektivno moramo da promenimo odnos prema načinu na koji dobijamo i koristimo energiju. Pravac u kom treba da idemo već se nazire u sektoru komercijalnih nekretnina, budući da su skoro sve nove poslovne zgrade na našem tržištu izgrađene u skladu sa standardima zelene gradnje i energetske efikasnosti. Ono što se očekuje jeste da ovaj trend više zaprate in-
vestitori koji zidaju stambene zgrade, za šta je potrebna i veća energetska osvešćenost kupaca, ali očigledno i zakonski okvir koji će obavezati i motivisati developere da svoje buduće projekte dignu na viši energetski nivo. Energetska efikasnost i zelena gradnja biće u narednom periodu prioritet i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a kako nam je u intervjuu za naš magazin potvrdio ministar Goran Vesić, Ministarstvo će već na proleće podneti Narodnoj skupštini set zakona na usvajanje, sa ciljem da se ubrzaju procedure u građevinskoj industriji, podstakne zelena gradnja i unapredi energetska efikasnost, ali i spreči bahatost investitora. Uprkos izvesnom padu koji je zabeležen prošle godine, građevinska industrija i dalje je jedan od najvećih pokretača domaće privrede, a svaki uloženi dinar trostruko se multiplikuje u bruto domaćem proizvodu, istakao je ministar. Između 2017. i 2021. građevinska industrija Srbije zabeležila je rast od 100 odsto, a 1,4 milijarde evra, koliko je ostvareno u 2022. godini, daleko je najveća vrednost u odnosu na sve zemlje Zapadnog Balkana. Dakle, sve preduslove za dalji rast u ovom sektoru imamo, a sudeći po našim sagovornicima u ovom broju, imamo i dovoljno odgovornosti, ideja i znanja, pa i sredstava, da kurs građevinske industrije zaista okrenemo u pravcu održivosti. Pa da se sledeće zime i obradujemo kad padne sneg.
Vaša..
eogradsko tržište kancelarijskog prostora zabeležilo je primetnu ekspanziju u prošloj godini, a s obzirom na brojne započete i najavljene projekte, ovaj trend će se nastaviti i tokom 2023.
Prošle godine završen je Skyline AFI Tower, poslovna zgrada na 31 sprat, sa LEED Gold sertifikatom, i spektakularnim pogledom na grad. Ovaj objekat ponudiće 31.000 m2 novog kancelarijskog prostora. GTC X, nova poslovna zgrada kompanije GTC, prošle godine otvorila je vrata za prve zakupce, ponudivši 17.700 m2 prvoklasnog kancelarijskog prostora u Bloku 41 na Novom Beogradu. Kao i svi dosadašnji projekti GTC Grupe, GTC X je projektovan i izgrađen u skladu sa zelenim standardima LEED Gold sertifikata. U novobeogradskom bloku 43 završena je i prva od dve zgrade poslovnog kompleksa Bridge Plaza, čija će ukupna površina biti 16.000 m2. K3, prvi objekat budućeg poslovnog kompleksa Green Escape na Novom Beogradu, takođe je završen prošle godine, čime je beogradsko tržište bogatije za novih 14.000 m2 kancelarijskog prostora.
Tokom ove godine nastavljaju se radovi na nekoliko projekata i u centru grada i na Novom Beogradu. Granit Invest završava izgradnju Revolucije, nove poslovne osmospratne zgrade A klase, dok AFI Grupa nastavlja izgradnju druge faze projekta Airport City, kao i poslovnog kompleksa AFI zmaj na autoputu E-75. Ove godine očekuje se i završetak rekonstrukcije zgrade BIGZ-a, koja će biti pretvorena u multifunkcionalni poslovni prostor A klase, dok je IMEL najavio razvoj projekta K2, u okviru Green Escape kompleksa, sa dodatnim kancelarijskim prostorom. U toku je i izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa Pupin’s Palace New Belgrade na Novom Beogradu, koji će u okviru poslovnog dela ponuditi kancelarijski prostor po najvišim standardima.
Svi ovi i drugi projekti trebalo bi do kraja godine da prošire ponudu beogradskog tržišta kancelarijskog prostora za ukupno 200.000 m2.
Naslednik impresivne Pupinove Palate u Novom Sadu, stambeno-poslovni kompleks
Galens Investa koji se gradi na Novom Beogradu, pomeriće granice komfora i kvaliteta života i rada u glavnom gradu
Tekst i foto: GALENS INVEST
Novi Beograd je, zahvaljujući putnoj infrastrukturi, reljefu i samoj organizaciji naselja, postao centar najvažnijih poslovnih dešavanja, ali i izuzetno poželjno mesto za život savremene porodice. Jedna od najrazvijenijih opština u regionu arhitektonski i sadržajno pogoduje svima onima koji teže dinamičnom, ispunjenom i aktivnom životu u prestonici, a obilje zelenih površina i parkovski uređenog prostora doprineće osećaju mira i povezanosti sa prirodom.
Upravo ova gradska opština postaće bogatija za novi stambeni i biznis centar, koji će pomeriti gra -
nice komfora i kvaliteta života i rada u glavnom gradu. U pitanju je Pupin’s Palace New Belgrade, naslednica impresivne Pupinove palate u Novom Sadu.
Projektovana da zadovolji sve potrebe savremenog načina stanovanja i rada, Pupin’s Palace New Belgrade oslikava idealan spoj materijalizacije premijum kvaliteta i najsavremenije tehnologije. Atraktivan izgled i moderan dizajn ovog objekta izuzetno doprinose funkcionalnosti i maksimalnoj isko -
rišćenosti prostora i lokacije. Strukturu samog kompleksa definiše jedan objekat, koji u osnovi formira oblik oslobođene, poluotvorene forme, podeljen u dve faze. Izdvajaju se dve unutarblokovske ambijentalne celine. Svedena po svojoj oblikovanosti, fasada je krajnje smirena i uravnotežena. Objekat se u delovima kaskadno povlači i njegova spratnost varira. Povlačenjem etaža dodatno se doprinosi insolaciji celog bloka i otvara središnji deo atrijuma za vizuru i osunčanost, kako objekta, tako i unutrašnjih slobodnih površina. Unutrašnjost kompleksa Pupin’s Palace New Belgrade biće oplemenjena internim parkom –atrijumom, ispunjenim zelenilom, prostorom i rekvizitima za igru, terenima, klupama, stolovima i ostalim sadržajima namenjenim prijatnom i ugodnom boravku na otvorenom.
Pored uređenog prostora za zabavu i razonodu, koncept kondominijuma odlikuje i mnoštvo drugih sadržaja, koji će život u urbanom delu prestonice učiniti lepšim. Investitor projekta Galens Invest je, kao i u dosadašnjoj praksi, izuzetno vodio računa o bezbednosti, potrebama i kvalitetu života korisnika, pa je tako u sklopu samog objekta projektovana prostrana podzemna garaža sa više od 1.000 parking mesta. Osim mesta za parkiranje automobila, u okviru kompleksa će se nalaziti i lokali različite namene, predviđeni za rad ugostiteljskih objekata, sportskih centara, marketa, igraonica za decu, i ostalih delatnosti koje će obogatiti i unaprediti život i slobodno vreme korisnika Pupin’s Palace New Belgrade. Kada govorimo o bezbednosti, još jedan princip funkcionisanja objekata kompanije Galens Invest je i dvadesetčetvoročasovno obezbeđenje i kontrolisan pristup kompleksu, što će značajno uticati na osećaj sigurnosti i mira u porodičnom domu ili poslovnom prostoru.
BIZNIS CENTAR NOVOG BEOGRADA
Idealno poslovno okruženje, koje podrazumeva blizinu nekih od najvećih biznis parkova, poput Airport City-ja, blizinu autoputa i odličnu povezanost sa ostalim delovima grada, Pupin’s Palace New Belgrade čini optimalnim izborom za poslovni prostor. Poslovni deo objekta biće izgrađen i uređen po najvišim svetskim standardima, u službi zadovoljstva i motivacije zaposlenih. Ovakav koncept rada zadovoljiće potrebe savremenih uspešnih kompanija, koje vode računa o imidžu, uslovima za rad i poslovnom okruženju. Osim izuzetnog kvaliteta gradnje i najsavremenijih arhitektonskih rešenja, poslovni prostor 21. veka zahteva i dostupnost eksternih sadržaja, koji takođe znatno utiču na poslovnu klimu. Parking mesta, kao i prostor za vežbanje, zabavu i opuštanje, daće potpuno novu dimenziju svakodnevnim odlascima na posao.
PUPIN’S PALACE NEW BELGRADE
JE PROJEKAT NOVOG DOBA, KOJI
I PREPOZNATLJIVOM KVALITETU
GRADNJE POSTATI OMILJENO MESTO ZA
ŽIVOT I RAD U URBANOJ SREDINI
Pored velikog biznis potencijala, Pupin’s Palace New Belgrade nudi komforan i funkcionalan životni prostor, namenjen svima onima koji teže sadržajnom i kvalitetnom životu u atraktivnom i dinamičnom delu prestonice. Stambeni objekti najsavremenije materijalizacije i vrhunskog kvaliteta gradnje, u kombinaciji sa sadržajima potrebnim za skladan i dobro organizovan život savremene porodice, stvoriće veoma poželjno i kvalitetno okruženje za život u gradu. Stanarski park – atrijum, sa igralištem i mobilijarom za druženje dece, omogućava njihov bezbedan boravak na otvorenom prostoru, dok roditelji uživaju u odmoru, a kontrolisan pristup kompleksu i konstantno prisutno obezbeđenje podići će osećaj sigurnosti na još viši nivo.
Pupin’s Palace New Belgrade je projekat novog doba, koji će, zahvaljujući izuzetnoj lokaciji, vrhunskim sadržajima i prepoznatljivom kvalitetu gradnje postati omiljeno mesto za život i rad u urbanoj sredini. Više informacija o sadržaju kompleksa, kapacitetima i planu izgradnje možete dobiti pozivom na bro -
jeve:+381 64 89 55 699 i +381 64 89 55 711.
Nakon što je nedavno izdata dozvola za početak radova, bivša zgrada Beobanke na Zelenom vencu za godinu i po dana biće pretvorena u Brankov biznis centar. Smeštena na jednom od najprometnijih saobraćajnih čvorišta u Beogradu, stara četrnaestospratnica će rekonstrukcijom, adaptacijom i sanacijom postati moderna poslovna zgrada projektovana u skladu sa principima zelene gradnje.
Investiciju od 20 miliona evra vodi novosadska kompanija u vlasništvu kompanije Astoria Properties, koja je pre dve godine od Stattwerk-a kupila četrnaestospratnicu od 10.500 kvadratnih metara na uglu ulica Carice Milice i Brankove, od kojih će se 8.000 kvadrata, kada zdanje bude preuređeno, izdavati.
Idejni projekat Brankovog biznis centra potpisuje beogradski studio Folić architects, uz poštovanje dela Milice Šterić, koja je za ovo delo 1961. godine dobila Sedmojulsku godišnju nagradu za arhitekturu.
Accor, jedna od vodećih svetskih hotelskih grupacija, širi portfolio premijum brendova u jugoistočnoj Evropi potpisivanjem ugovora o otvaranju Swissôtel-a Kopaonik u Srbiji. U partnerstvu sa kompanijom KOP2020 doo, hotel će dočekati prve goste za zimsku sezonu 2024/2025. godine, navodi Accor u saopštenju i dodaje da će novoizgrađeni objekat ponuditi 175 soba i apartmana, selekciju restorana, cigar bar, spa i velnes zonu, konferencijski prostor i skijašnicu. Objekat će se nalaziti u samom centru Kopaonika, pored skijaškog centra, na pešačkoj udaljenosti od žičara. Accor je vodeća svetska ugostiteljska grupacija koja obuhvata više od 5.300 nekretnina i 10.000 ugostiteljskih objekata u 110 zemalja.
Investirajte na najposećenijoj srpskoj planini. Jedinstvena prilika za developere i renomirane hotelske i franšizne ino grupe. Brz povrat investicije od 5 do 9 godina.
Po ugledu na alpske luksuzne “chalete”, atraktivan i umetnički oblikovan, prefinjenog dizajna, sa akcentom na toplini i udobnosti, Zlatiborski Car spada u malu grupu investicionih objekata „za sva vremena” sa kategorijom 5 zvezdica.
• U srcu Zlatibora, na samo 500 m od centra i jezera, u mirnom delu, poznatom kao Zlatiborsko Dedinje, okružen borovima i brezama
• Zagarantovan neometan i nesvakidašnji pogled na okolne pejzaže iz svakog apartmana (gradnja u blizini nije moguća)
• Dizajn i estetika objekta usklađeni sa ambijentom i u balansu sa prirodom koja ga okružuje
• 3.600 m2 neto apartmanskog dela, više od 1.500 m2 komercijalnih sadržaja, spa & wellness na 700 m2 sa zatvorenim bazenom, recepcija, restoran, lounge, konferencijska sala i sale za sastanke
• Restoran na vrhu sa pogledom koji oduzima dah
• Idealno za odmor i coworking
• Vrhunska gradnja, dizajn i opremljenost najpoznatijim svetskim brendovima
• Ekološki najsavremeniji materijali, tehnološki napredni smart sistemi za daljinsku kontrolu uz ispunjenje najviših standarda energetske efikasnosti.
Na proleće nas očekuje ceo jedan set zakona koje će Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dostaviti Narodnoj skupštini na usvajanje, sa ciljem da se ubrzaju procedure u građevinskoj industriji, podstakne zelena gradnja i spreči bahatost investitora, najavljuje u intervjuu za naš magazin Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Tekst: GORDANA KNEŽEVIĆ MONAŠEVIĆ
Foto: PREDRAG MITIĆ
Građevinarstvo je prethodnih godina bilo jedan od motora razvoja domaće privrede. Građevinska industrija u Srbiji je u periodu od 2017. do 2021. godine sa 2,5 milijarde evra porasla na oko pet milijardi evra, što je rast od čak 100 odsto, i to je podatak kojim malo koja zemlja može da se pohvali. Procenjeni pad vrednosti izvedenih građevinskih radova na godišnjem nivou od 10 odsto za prošlu godinu neće mnogo umanjiti sveukupne rezultate jer su izdate dozvole za velike infrastrukturne projekte, kaže u intervjuu za naš magazin ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić. Sa ministrom razgovaramo o strategiji i planovima Ministarstva da se u narednom periodu unapredi građevinska industrija, poveća energetska efikasnost u sektoru nekretnina, podstakne zelena gradnja i nastave obimni projekti daljeg razvoja putne i železničke infrastrukture.
Građevinska industrija jedan je od najaktivnijih sektora privrede, a za ova tri meseca otkako ste ministar, stiče se utisak da niste imali ni dana predaha. Svakodnevno ste bili na terenu i već ste najavili brojne nove mere i zakone. Šta će biti prva promena na kojoj će insistirati Ministarstvo u sektoru građevinarstva?
— Još prilikom preuzimanja dužnosti ministra, pre nekoliko meseci, rekao sam da ću zajednički da radim sa građevinskom industrijom, jer je učešće tog sektora u domaćem bruto društvenom proizvodu značajno, a svaki uloženi dinar u građevinsku industriju, trostruko se multiplikuje u bruto domaćem proizvodu. Neophodno je da se u vremenu krize, kada skoro sve zemlje staju sa investicijama, održi i unapredi građevinska industrija. Zato sam na samom početku mandata održao sastanak sa predstavnicima građevinskih kompanija i rekao im da ću se boriti za građevinsku industriju i da sam uvek spreman da čujem njihove probleme i da u Ministarstvu vide partnera za saradnju, na obostranu korist – da se u zemlji gradi, da građevinske kompanije dobro rade, uz veće plate zaposlenih, i da se resor građevinarstva konstantno razvija. Među promenama na kojima ću insistirati su izmene i dopune Zakona o izgradnji, ukidanje naknade za konverziju, skraćenje procedura za dobijanje građevinskih dozvola koje treba da budu transparentnije, kao i unapređenje građevinske industrije.
Poslednjih godina građevinska industrija u Srbiji je u izrazitoj ekspanziji i bila je jedan od glavnih motora rasta BDP-a. Kakvi su rezultati u 2022. godini, pogotovo u svetlu globalne krize koja je na
razne načine pogodila ovaj sektor?
— Građevinarstvo je prethodnih godina bilo jedan od motora razvoja domaće privrede. Građevinska industrija u Srbiji je u periodu od 2017. do 2021. godine sa 2,5 milijarde evra porasla na oko pet milijardi evra, što je rast od čak 100 odsto. Malo koja zemlja može time da se pohvali i to pokazuje koliko je važan sektor građevinske industrije za ukupan ekonomski napredak Srbije. Gotovo na svakom koraku u Srbiji građani su mogli da se uvere koliko se gradi. Još nemamo precizne podatke za prošlu godinu, ali procenjujemo da će pad građevinske industrije biti 10 procenata, kao posledica uticaja krize na privatni sektor. Uprkos padu vrednosti izvedenih građevinskih radova na godišnjem nivou od 10 odsto, njihova vrednost u 2022. godini biće veća od onih zabeleženih 2017, 2018, 2019. i 2020. godine jer su u 2021. izdate dozvole za velike infrastrukturne objekte.
Razlozi za pad u sektoru građevinarstva, koji se dešava skoro u svim zemljama Evrope, su višestruki. Prvo, zbog rata se manje ulaže i investitori su konzervativniji. Potom, zbog porasta cena građevinskog materijala, ali i energenata, porasla je cena kvadrata, a istovremeno su stambeni krediti poskupeli, tako da ih je teže dobiti. Jedan od problema u Srbiji je bio nedostatak radne snage, iako je 2022. godine u Srbiji radilo više od 35.000 stranih radnika. Nažalost, pojedine lokalne samouprave su potpuno podbacile kada je u pitanju izdavanje građevinskih dozvola, grad Beograd je, na primer, u trećem kvartalu pao oko 25 odsto. Ali sve to ne znači da ne možemo da promenimo stvari kada je u pitanju sektor građevinarstva, tako da ćemo preduzeti čitav niz mera kako bi se situacija promenila: od liberalizacije radnog zakonodavstva do izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji kako bi procedure bile brže i transparentnije. U prva tri kvartala prošle godine građevinarstvo u domaćem BDP-u učestvovalo je sa 5,21 odsto, i u tom periodu je ostvarilo 1,4 milijarde evra, što je daleko najveća vrednost u zemljama Zapadnog Balkana, budući da je prva sledeća zemlja Albanija, sa 830 miliona evra. U poređenju sa zemljama Evropske unije, Srbija spada u zemlje u kojim građevinarstvo ima značaju ulogu u
kreiranju BDP-a. Prosečna neto zarada po zaposlenom u građevinarstvu, u 2022, u Srbiji je porasla 12,1 odsto u odnosu na 2021, a prosečna zarada u novembru prošle godine iznosila je 64.521 dinar. Prosečna neto zarada u građevinskom sektoru jedna je od najvećih u poređenju sa zemljama u regionu.
Važno je i što imamo isti nivo investicija državnih projekata, dok se privatno građevinarstvo teže odlučivalo na investicije, jer niko nije znao, kao što je i sada neizvesno, šta će se dalje dešavati sa evrom i kakva će biti situacija sa energentima.
Jedan od prvih sastanaka kao ministar održali ste sa predstavnicima građevinskih kompanija u PKS i obećali ste da će to biti redovna praksa. Šta kažu privrednici, koji problemi trenutno najviše pogađaju građevinsku industriju i najviše ugrožavaju njihovo poslovanje?
— Bilo mi je važno da razgovaram direktno sa predstavnicima građevinske industrije i da od njih „iz prve ruke“ čujem šta ih muči. Država će pomoći koliko može, jer je važno da se u zemlji gradi, da građevinske kompanije dobro posluju. Smo na taj način može da se obezbedi i održi sveukupan ekonomski napredak i rast, koji Srbija beleži poslednjih nekoliko godina. Ipak, bu-
U SRBIJI U PERIODU
IZMEĐU 2017.
I 2021.
dući da je privreda najosetljivija na sve izazove na globalnom nivou, svi poremećaji u svetu neminovno se odražavaju i na domaću privredu. Posledice rata u Ukrajini oseća i naša građevinska industrija jer je došlo do poremećaja u industriji građevinskog materijala, cenama, transportu... To su problemi koji ih najviše i muče u ovom trenutku, nabavka materijala i njegova vrednost. Poručio sam im tada da ćemo u narednom periodu razgovarati i na temu konverzije, ukidanju naknade i problemima sa kojima se suočavaju u toj oblasti.
Najavili ste izmene i dopunu Zakona o planiranju i izgradnji kao jedan od prioriteta. Najavili ste i brže dobijanje građevinskih dozvola, ali veće obaveze investitora. Šta bi ove izmene sve obuhvatale i kada bi mogle da stupe na snagu?
— Izmene Zakona o planiranju i izgradnji svakako će biti među prioritetima, jer bi trebalo da unesu veću transparentnost u tu oblast, da ubrzaju procedure u građevinarstvu i podstaknu zelenu gradnju, ali i poboljšaju rad Katastra.
U predlogu izmena zakona, među najvažnijim odredbama, naći će se obaveza svih investitora da pre prijave radova podnesu elaborat o stanju puteva oko gradilišta i finansijsku garanciju, kako bi lokalna samouprava mogla da na-
plati eventualnu štetu, ukoliko investitor ostavi ulice u lošem stanju i kako se njihovo popravljanje ne bi finansiralo iz budžeta, odnosno novcem svih građana, koji nisu krivi na nemar i bahatost investitora. Investitori će imati i obavezu da, prilikom dobijanja upotrebne dozvole, prilože dokaz o kretanju građevinskog otpada, da je on predat operateru, kako se ne bi formirale divlje deponije širom zemlje. Moraće i da imaju polisu osiguranja od štete trećim licima, čija će vrednost zavisiti od lokacije, kako bi građani mogli da naplate eventualnu štetu do koje je došlo zbog nesavesne gradnje. Ideja je i da se uvede zakonska obaveza da svako treće parking mesto u novim zgradama ima elektro punjač.
Važeći zakon o planiranju i izgradnji je dobar, ali je vreme da se prilagodi novim okolnostima, kako bi bio još efikasniji. Tako lokacijski uslovi više neće biti izdavani u papiru, već preko sistema e-prostor, a obaveza svih nosilaca javnih funkcija biće da permanentno u e-prostoru ažuriraju uslove, sa vrlo jasnim rokovima. Predložićemo i da ubuduće svi novoizgrađeni državni objekti imaju zelenu sertifikaciju, a razmišljamo i o tome da objekti preko 10.000 kvadratnih metara moraju da imaju zelenu sertifikaciju, kao i da uvedemo podsticaje za one čiji su objekti sertifikovani. Primera radi, prva zgrada u Srbiji sa zelenim sertifikatom izgrađena je pre jedne decenije, 2013. godine, a u septembru 2022. ih je bilo 110. To govori da postoji tržište za takve objekte. Takođe, među važnim propisima je i donošenje Zakona o održavanju infrastrukture, koji će omogućiti popisivanje državne infrastrukture i njeno odgovarajuće održavanje. Kada bi se znalo u kakvom je stanju ono što je u nadležnosti države, manje bi se novca trošilo na rekonstrukcije i mogle bi da se spreče neke nesreće.
Na proleće nas očekuje ceo jedan set zakona koje će Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dostaviti Narodnoj skupštini na usvajanje.
Energetska efikasnost je ove godine prioritet broj jedan u sektoru nekretnina, a po svemu sudeći, biće sve više i u budućnosti. Jedan od načina da unapredimo energetsku efikasnost jeste da pospešimo zelenu gradnju. Nedavno ste najavili mogućnost uvođenja podsticaja za investitore koji grade zelene objekte. O kakvim podsticajima je reč?
— Republika Srbija, kao jedan od svojih strateških ciljeva u oblasti energetike, ima sveobuhvatan i koordiniran pristup racionalizaciji potrošnje energije i ukupnom povećanju energetske efikasnosti. Vlada Srbije je, na predlog Ministarstva građevinarstva, sa-
obraćaja i infrastrukture, odnosno Sektora za stambenu i arhitektonsku politiku, komunalne delatnosti i energetsku efikasnost, u februaru prošle godine usvojila Dugoročnu strategiju za podsticanje ulaganja u obnovu nacionalnog fonda zgrada Republike Srbije do 2050. godine. To je strateški dokument kojim se, između ostalog, predviđa izgradnja novih zgrada prema nivou Nearly Zero Energy Building i više. Takođe, jedna od mera je regulatorna i podsticajna nefinansijska mera, a odnosi se na uvođenje dobrovoljnih sistema sertifikacije, na primer zelene gradnje. Ta mera, zapravo, podrazumeva podsticaje za dobrovoljnu sertifikaciju ekoloških, zelenih i održivih zgrada, čime se razvija svest o tom tipu izgradnje, kompetitivnost na tržištu, ali i podstiče dalji razvoj i primena novih tehnologija (na primer specijalni sertifikati, javna priznanja).
Izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji uvodimo obavezu da svi javni objekti, kao i objekti bruto površine preko deset hiljada kvadrata moraju da imaju sertifikat zelene gradnje, kao i obavezu lokalnih samouprava da daju investitori-
ma ovakvih objekata popust od 10 odsto na plaćanje doprinosa za građevinsko zemljište.
Takođe, pored utvrđivanja jasnih kriterijuma kojima bi se objekti sertifikovali kao zeleni, neophodno je da se predvide i obezbede i finansijske olakšice koje podstiču takav koncept gradnje, uzimajući u obzir da viši standard gradnje podrazumeva i veće investicione troškove, ali da se naročito uvođenjem standarda zelene gradnje veoma vodi računa o resursima, biodiverzitetu, održivosti i smanjenju negativnih uticaja na klimatske promene.
Razrada i sprovođenje ovih mera koje su definisane strategijom biće moguće nakon izrade Akcionog plana za njeno sprovođenje, a ja očekujem da u narednih nekoliko meseci dobijemo u taj dokument. Naš Odsek za energetsku efikasnost aktivno radi na pripremi izrade akcionog plana. U januaru je završen javni poziv za angažovanje eksperata koji će pružiti stručnu podršku Ministarstvu u izradi tog dokumenta, a početak je planiran nakon zvaničnog potpisivanja ugovora o angažovanju eksperata.
Sanacija postojećeg stambenog fonda najveći je izazov, budući da stare zgrade gutaju najviše energije, a pritom je organizaciono najteže izvodljivo postići da se stanari dogovore o zajedničkoj investiciji u objekat. Postoji li način da se u perspektivi više strateški pristupi ovom problemu?
— Podaci pokazuju da zgrade troše 36 procenata energije i emituju čak 39 odsto ugljendioksida. Upravo zbog toga sanacija postojećeg stambenog fonda i jeste pravi izazov. Jedna od ideja jeste da se formiranjem posebnog fonda pomogne vlasnicima stanova u zgradama izgrađenim od druge polovine prošlog veka da ih renoviraju, kako bi mogle da dobiju zeleni sertifikat. Za to nisu neophodna velika ulaganja, a itekako je važno zbog štednje energije i smanjenja emisije gasova staklene bašte.
Obnova zgrada, pritom, donosi i druge benefite, kao što su socijalni i zdravstveni aspekti, smanjenje širenja građevinskog i očuvanje poljoprivrednog zemljišta. Uz to, pokreće se i ekonomija, kroz otvaranje novih radnih mesta u građevinskoj industriji.
Strategija je kao jednu od mera definisala izradu Programa energetske obnove zgrada, odnosno, u ovom slučaju, Programa obnove višeporodičnih zgrada. To je jedan od koraka u ostvarenju cilja – obnove postojećih jednoporodičnih zgrada do Energetski efikasnog nivoa (Nivoa EE), višeporodičnih zgrada do Unapređenog energetski efikasnog nivoa (EEPlus) i komercijalnih zgrada do Troškovno-optimalnog nivoa (Nivoa TO). Upravo bi razrada ove mere trebalo da obuhvati pitanja u vezi sa zajedničkim
IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI UVODIMO
OBAVEZU DA SVI JAVNI OBJEKTI, KAO I
OBJEKTI BRUTO POVRŠINE PREKO DESET HILJADA KVADRATA, MORAJU DA IMAJU
SERTIFIKAT ZELENE GRADNJE
ulaganjima u energetsku sanaciju zgrada, odnosno razvijanje održivog modela učestvovanja stambenih zajednica u energetskoj obnovi.
Moramo i da podignemo svest građana o uštedama energije u stambenim zgrada, ali i da svi objekti, komercijalni i javni, budu energetski efikasni.
Evropske zemlje nude nam razne primere kako građevinski i sektor nekretnina mogu da budu zeleniji, održiviji i energetski efikasniji – uglavnom su to zakoni koji obavezuju investitore da nove poslovne zgrade budu sa zelenim krovovima ili solarnim panelima, da novi javni objekti imaju zelene sertifikate, zakoni o upotrebi recikliranih građevinskih materijala... Šta bismo mi mogli da primenimo od primera evropske dobre prakse?
— Strategijom renoviranja zgrada se u okviru jednog posebnog cilja, a to je klimatski neutralan princip izgradnje zgrada, definiše i “podcilj” – formiranje zakonodavnog okvira koji omogućava dinamičnu izmenu propisa, zakona, pravilnika, tehničkih standarda, kao i planskih dokumenata, kako bi se podstaklo
delovanje u oblasti niskougljeničnih zgrada, u skladu sa međunarodnim obavezama Srbije, za čije ostvarenje je utvrđen niz mera koje će, biti razrađene izradom Akcionog plana za sprovođenje Strategije. S obzirom da je ovo multisektorsko i multiresorno pitanje, potrebno je formirati radnu grupu koja će se aktivnije posvetiti rešavanju ove veoma važne teme.
Veliki priliv građana Rusije i Ukrajine uticao je na dramatičan skok cena zakupa nekretnina u Srbiji, posebno u Beogradu, što je izazvalo veliki poremećaj na tržištu nekretnina. Cene rente su toliko skočile da domaći zakupci sa svojim primanjima ne mogu da ih podnesu i sve se više pominje predlog da bi država nekim merama trebalo da interveniše.
— Za našu zemlju je čast da se građani Ukrajine i Rusije osećaju kod nas kao kod kuće i da mogu da osete da su na svakom koraku dobrodošli. Saosećamo sa patnjama građanki i građana Ukrajine koji su svoje kuće morali da napuste pod bombama i u strahu za život. Pružamo im svako gostoprimstvo. Vlada je svesna problema sa povećanjem cena rente i bilo je nekoliko sastanaka na kome se o tome razgovaralo.
Iz državnog budžeta za 2023. godinu, Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture opredeljeno je 288 milijardi dinara, odnosno 2,5 milijardi evra, što je 40 milijardi dinara više nego u 2022. Koji će deo
35.000
STRANIH RADNIKA
BILO JE ANGAŽOVANO
NA SRPSKIM
GRADILIŠTIMA
U 2022.
ovog novca biti usmeren na dalju izgradnju drumske infrastrukture i šta će u tom sektoru biti prioritet u 2023?
— Srbija je jedna od retkih zemalja koja je uprkos krizi opredelila čak 40 milijardi dinara više u budžetu MGSI, što govori da smo itekako ozbiljni u nameri da završimo sve projekte u skladu sa planovima.
Ove godine, u martu, biće završena deonica Moravskog koridora od Pojata do Makrešana, duga 18 kilometara, a do kraja septembra i 28 kilometara duga deonica do Koševa, iznad Kruševca. Radovi se odvijaju i na ostalim deonicama, do Adrana i između Čačka i Kraljeva. Ugovara se deo od obilaznice u Kragujevcu, puta prema Mrčajevcima i spajanje sa Moravskim koridorom. U martu će u saobraćaj biti puštena i deonica Surčin-Novi Beograd, duga osam kilometara, koja predstavlja najbližu vezu tog dela grada sa autoputem Miloš Veliki. U junu će u saobraćaj biti puštena i obilaznica oko Beograda, do Bubanj potoka, koju ćemo nastaviti dalje da gradimo, sa drumsko-železničkim mostom preko Dunava, kod Ade Huje, do Pančeva. Završava se i brza saobraćajnica Iverak-Lajkovac, koja će Valjevo povezati sa autoputem Miloš Veliki. Do kraja godine biće završena i deonica od Pakovraće do Požege, i tada će se od Beograda do Požege stizati za samo sat i 20 minuta. Deonica Ruma-Šabac, kao deo brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, radi se i biće završena do avgusta ili početka septembra. Uz
to, očekujemo da se ove godine završe radovi na deonici Kuzmin-Sremska Rača, sa mostom preko Save, prema Republici Srpskoj. Brze saobraćajnice radimo i na istoku, od autoputa od Požarevca, i dalje do Velikog Gradišta, Golupca. Deonica Požarevac-Golubac, dužine 70 kilometara, radi se bez zastoja, i nastaviće se dalje projektovanje Dunavske magistrale, jer je raspisan tender za projektovanje tog dela.
U ZGRADAMA IZGRAĐENIM OD
Izvode se radovi na autoputu Niš-Merdare, na deonici od Niša od Pločnika, dugoj 33 kilometra. Očekujemo i da ove godine potpišemo ugovor za izgradnju brze saobraćajnice između Sombora, odnosno Bačkog brega i Kikinde, kao i između Beograda i Zrenjanina. Gradićemo i novi brzi put Novi Pazar-Kraljevo, od 103 kilometra. Uveliko traju radovi na izgradnji Fruškogorskog koridora.
Želimo da premrežimo Srbiju, da zemlju povežemo putevima, ne samo od severa prema istoku, već i od severa ka jugu, tako da veliki broj gradova i opština bude povezan brzim saobraćajnicama ili autoputevima. Svaki auto -
put, brza saobraćajnica, znači nove investicije, fabrike, samim tim i više radnih mesta i bolji život za građane. Kao što je rekao i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, sa svim započetim projektima u poslednjih 10 godina, do kraja 2023. biće izgrađeno onoliko puteva koliko je ukupno izgrađeno za vreme Josipa Broza Tita, Slobodana Miloševića i DOS-a, zajedno.
Nedavno ste najavili da nam sledi decenija velikih investicija u pruge. Šta je u planu Ministarstva u sledećoj godini kad je reč o nabavci novih vozova, nastavku elektrifikacije pruga, ali i daljoj izgradnji brze pruge do Subotice, kao i deonice do Niša?
— Železnice i železnička infrastruktura su decenijama u lošem stanju. Nije se ulagalo ni u železničku infrastrukturu, niti u nove vozove. Čak i kada smo imali obezbeđen novac za rekonstrukciju pruga, to je, iz meni nejasnog razloga, čekalo nekoliko godina. Govorim o obnovi pruge Niš-Dimitrovgrad, na kojoj smo, nažalost, nedavno imali akcident sa iskliznućem voza. Izvođač radova je izabran prošle godine i ta pruga počeće da se rekonstruiše već u aprilu. Moramo da ulažemo u železnicu, da gradimo i obnavljamo pruge, jer će železnički prevoz biti sve značajniji – budući da je ekološki prihvatljiviji. Srbija u tom segmentu može da ima značajno mesto, jer će, zahvaljujući brzim prugama i intermodalnim terminalima, od kojih jedan gradimo u Batajnici, a drugi će biti u Makišu, postati značajan logistički centar ovog dela Evrope, što znači i veći promet robe, čiji će se deo obavljati železnicom.
U Srbiji postoji oko 3.400 kilometara pruga, od kojih je elektrificirano nešto manje od 1.300 kilometara, što je oko trećine. Elektrotehnička infrastruktura u Srbiji prosečne je starosti oko 45 godina. Projektima modernizacije pruga u Srbiji obuhvaćena je rekonstrukcija elektrotehničke infrastrukture na elektrificiranim železničkim pravcima, kao i elektrifikacija oko 450 kilometara pruga koje do sada nisu bile elektrificirane. Najznačajniji je upravo projekat modernizacije i elektrifikacije pruge Niš-Dimitrovgrad, koja je izgrađena 1886/1887. godine i jedina je deonica na čitavom evropskom međunarodnom železničkom Кoridoru 10 koja je jednokolosečna i neelektrificirana. Projekat obnove pruge duge 108 kilometara obuhvata rekonstrukciju, modernizaciju i elektrifikaciju postojeće pruge Niš-Dimitrovgrad, kao i izgrad-
nju nove, jednokolosečne, elektrificirane obilazne pruge oko Niša u dužini od oko 22 kilometra. Tako ćemo stvoriti uslove za veći tranzitni železnički saobraćaj kroz Srbiju i rešiti pitanje niškog železničkog čvora i saobraćaja u ovom gradu. Kreditom Evropske investicione banke obezbeđeno je 134 miliona evra, dok je 61,24 miliona evra iz budžeta Srbije, a 73,04 miliona evra obezbeđeno je u vidu donacije Investicionog okvira za zapadni Balkan (WBIF). Iako se o to tom projektu govorilo decenijama, država je prvi put 2018. godine obezbedila sredstva da se on realizuje, a po završetku biće otklonjena saobraćajna uska grla između Srbije i Bugarske, povećan kvalitet i skraćeno vreme putovanja, a vozovi više neće prolaziti kroz centar Niša.
Pored toga, u planu je rekonstrukcija i elektrifikacija pruga Stalać-Kraljevo-Rudnica (149 km), zatim Vršac-Sombor (52 km), kao i Pančevo Glavna-Vršac (75 km). Na elektrificiranoj jednokolosečnoj pruzi
Batajnica-Ostružnica, dugoj 20 kilometara, planirana je izgradnja i elektrifikacija i drugog koloseka, dok ćemo u okviru obilaznice oko Beograda – sektor C graditi i novu, elektrificiranu deonicu dugu 29 kilometara Beli Potok-Vinča-Pančevo, sa drumsko železničkim mostom preko Vinče. U strateškim planovima je i izgradnja nove, elektrificirane pruge Zemun Polje-Aerodrom Nikola Tesla-Nacionalni stadion (centar Obrenovca), u dužini od 19 kilometara, a u toku je priprema ovog projekta.
Uskoro očekujemo i potpisivanje ugovora sa Evropskom unijom o početku radova na izgradnji brze pruge Beograd- Niš, koja bi trebalo da bude završena 2028. godine. Takođe, sledi i obnova barske pruge kroz Srbiju, od Valjeva do Vrbnice.
Sve ove investicije u infrastrukturu, pratiće svakako i nabavka novih vozova.
BRZIM VOZOM OD
Pruga Novi Sad-Subotica duga je 108 kilometara i to je treća deonica pruge za velike brzine od 200 km/sat kroz Srbiju, od Beograda do državne granice sa Mađarskom. Cilj je da se rok za završetak radova skrati što je više moguće, do kraja 2024, dok će, prema najavama mađarskih partnera, deonica od granice do Budimpešte biti završena do kraja 2025. Na trasi Novi Sad-Subotica biće izgrađeno ukupno 58 novih objekata: 30 nadvožnjaka, 13 podvožnjaka, 5 galerija, kao i po dva pešačko-biciklistička pothodnika i potporne konstrukcije uz galeriju. Pored toga, biće izgrađena i dva vijadukta: najteži i najsloženiju objekat u Vrbasu dug 1.465 metara, kao i vijadukt u Malom Iđošu dug 500 m. Na trasi će biti izgrađene i četiri mostovske konstrukcije preko kanala Dunav-Tisa-Dunav. Sve će biti urađeno u skladu sa evropskim standardima interoperabilnosti, pruga će biti elektrificirana i opremljena savremenim signalno-sigurnosnim i telekomunikacionim uređajima. Na pruzi Beograd-Novi Sad-Subotica-državna granica sa Mađarskom, neće postojati putni prelazi. Vozovi će celu ovu relaciju prelaziti za sat i 15 minuta, a od Novog Sada do Subotice za 42 minuta.
Delta Holding je u 2022. godini ostvario rekordne rezultate: prihodi od prodaje dostigli su 782,4 miliona evra, što je 30% više nego u 2021, saopšteno je na tradicionalnoj godišnjoj konferenciji za medije, na kojoj su predstavljeni rezultati poslovanja svih sektora u okviru holdinga.
Kao najvažniji projekat u 2022. izdvaja se kompletna rekonstrukcija Sava centra, vredna 110 miliona evra. Otvaranje ovog objekta planirano je za novembar ove godine, a otvaranje Plave dvorane (objekat B), najveće multinamenske sale u regionu, u prvoj polovini 2024. Modernizovani Sava centar, sa novim sadržajima i potpuno novim instalacijama i tehnološkim rešenjima, imaće kongresnu zonu od 50.000 m2, poslovnu zonu na 24.000 m2 i komercijalnu zonu na 10.000 m2.
U oblasti nekretnina, Delta Real Estate planira ulaganje više od 620 miliona evra do 2027. godine. Ovim investicijama biće pokrenuto više velikih projekata širom Srbije: Delta Land i Delta District u Beogradu, druga faza šoping mola Delta Planet u Nišu, kao i razvoj projekta Delta Iron, prvog poslovnog distrikta u Novom Sadu.
Delta Real Estate ima u planu da razvije atraktivnu lokaciju u Bulevaru despota Stefana i, zajedno sa novim projektima drugih investitora, oplemeni lice tog dela Beograda. Na samo nekoliko minuta od centra grada biće izgrađen Delta Land – najsavremeniji mixed-use koncept koji će činiti jedinstveni poslovni, komercijalni i stambeni prostori. U ovoj godini u planu je da se krene sa rekonstrukcijom objekata koji su kulturno nasleđe grada.
Predstavljan je i novi koncept projekta Delta District. Na atraktivnoj lokaciji u novobeogradskom bloku 20 biće izgrađeni luksuzni hotelski kapaciteti i poslovni prostori.
Ako inflacija počne da opada, a to se po svemu sudeći može očekivati, realno je da će i centralne banke popustiti monetarnu politiku, što bi ponovo vodilo ka relaksiranijoj politici stambenih kredita i većoj aktivnosti banaka u toj oblasti, kaže u intervjuu za naš magazin Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije
Tekst: GORDANA KNEŽEVIĆ MONAŠEVIĆ
Foto: UBS
Inflacija je u decembru bila na istom nivou kao u novembru, iznosila je 15,1 odsto, što se tumači kao ohrabrujući podatak i naznaka njenog postepenog usporavanja, posebno u svetlu činjenice da je u EU, koji je naš najveći partner, već zabeleženo usporavanje. Kakva su očekivanje daljeg smirivanja i pada inflacije, kako će sve to uticati na privredu, posebno na građevinski sektor koji je prošle godine zabeležio pad, kao i na politiku stambenih kredita i ostalih vidova kreditiranja investicija i građana, pitali smo Vladimira Vasića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije.
Od čega najviše zavisi usporavanje inflacije kod nas i šta bi moglo da omete predviđanja da će ona do kraja godine biti vraćena u planirane okvire?
— Veći deo inflacije koju danas imamo u Srbiji je uvoznog porekla, odnosno, preneta je iz sveta kroz skok cena energenata, skok cena hrane i druge efekte. U tom smislu, prvi uslov za smirivanje inflacije je promena globalne situacije, za koju možemo reći da je počela da se smiruje. U Sjedinjenim Američkim Državama mere centralne banke već su dale efekte, slično se očekuje i u evrozoni. Drugi uslov je naša nacionalna monetarna politika, a i tu smo svedoci da je Narodna banka podizanjem referentne kamatne stope na 5,25% poskupela novac, odnosno uticala da se zaduživanje učini skupljim. Na osnovu ovih pokazatelja ima osnova da verujemo u procenu NBS o usporavanju inflacije u prvom polugodištu ove godine i njenom padu u nastavku godine.
Stručnjaci procenjuju da, zbog visokih kamatnih stopa, trećini zemalja sveta preti recesija, a
nekima i dužnička kriza. Koliko je Srbija u riziku od recesije?
— Srbija je 2022. godinu završila sa rastom od 2,3%. U toj godini imali smo značajan pad u poljoprivredi zbog sušne sezone, kao i još veći pad u sektoru građevinarstva, zbog izuzetno velikog skoka cena građevinskog materijala. Ako je na tržištu građevinskog materijala došlo do smirivanja cena, a ima osnova da očekujemo bolju godinu u agrarnoj proizvodnji, čini se da ima uslova da Srbija ostvari izvestan, ne veliki rast, i u 2023. Takve su, uostalom, i procene i domaćih i stranih relevantnih autoriteta. Ovome treba dodati i procenu da kriza u evrozoni ipak
KRETANJE EURIBORA ZAVISI OD
USPEŠNOSTI BORBE PROTIV INFLACIJE. AKO ONA POČNE DA PADA, CENTRALNE BANKE NEMAJU RAZLOG DA DRŽE VISOKE
REFERENTNE KAMATNE STOPE
neće biti onako oštra kako je u prvom trenutku najavljivano. Na osnovu navedenog, čini nam se da rizik od recesije u Srbiji nije veliki. Srbija je u prošloj godini imala rekordan priliv od turizma, izvoza ICT usluga i stranih direktnih investicija.
Kreditni izveštaji Udruženja banaka pokazuju da je prošle godine odobreno duplo manje stambenih kredita nego u 2021. god. – nešto manje od 7.000. Čime sve objašnjavate ovako oštar pad? Da li su građani bili oprezniji, pa su manje podnosili zahteve za kredit, ili su banke bile opreznije, pa su teže odobravale?
— Treba se podsetiti da smo nekoliko ranijih godina imali izrazito snažnu građevinsku aktivnost, pa i prodaju stambenog prostora. Period sa kojim sada vršimo poređenja predstavlja špic aktivnosti u sektoru nekretnina. U 2010. godini imali smo dvostruko manje stambenih kredita nego danas, a 2015. godine trećinu manje, tako da i ovaj pad o kome govorite treba posmatrati hladnije glave. Činjenica je i da je iza nas period povećanja kamatnih stopa, posle višegodišnjeg negativnog euribora. Sigurno je da takva atmosfera ne motiviše na dugoročna ulaganja. Ako inflacija počne da opada, a to se po svemu sudeći može očekivati, realno je da će i centralne banke popustiti monetarnu politiku, što bi ponovo vodilo ka relaksiranijoj politici stambenih kredita i većoj aktivnosti banaka u toj oblasti.
U odnosu na ukupan promet nekretnina, procenat plaćanja iz kreditnih sredstava godinama ne prelazi 15 odsto, a u trećem kvartalu prošle godine bio je tek 10 odsto. Često se čuje pitanje: odakle toliko novca na tržištu? I da li se zna otprilike koji procenat te gotovine nikad ne prođe kroz banke? — Moram istaći da izbegavamo davanje ocena na bilo koju temu koje nisu utemeljene na nama dostupnim i preciznim podacima. Stoga, ono što se može reći jeste da je, prema podacima iz Kreditnog biroa za pomenuti period, došlo do rasta broja stambenih kredita: na dan 31.12.2021. bilo je 149.054 stambenih kredita, a 31.12.2022. – 156.016 stambenih kredita. Rast ovih kredita ostvaren je i u volumenima: sa 546.752 milijardi dinara 31.12.2021. na 615.385 milijardi dinara zaključno sa 31.12.2022.
Takođe možemo istaći da je, analizom pojedinih procesa u poslovnim bankama, konstatovano da postoji i značajan deo kupovine nepokretnosti ili drugog vida ulaganja u sektor nekretnina koji se obavi i iz štednje građana ili iz sredstava koje su građani stekli prodajom nekretnina u kojima žive ili su ih nasledili, ili iz ulaganja ostvarenog profita. Međutim, kako o tome nemamo precizne podatke, ne bismo mogli da komentarišemo koji je obim tih sredstava u odnosu na ostvarene volumene ukupnog prometa ulaganja u nekretnine.
Sa druge strane, postavljeno pitanje je izvrsna prilika da naglasim da banke u svom svakodnevnom poslovanju primenjuju na vrlo sistematičan način relevatne odredbe Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Primena i postupanje banaka po tom zakonu jedna je od osnovnih, svakodnevnih aktivnosti koje su imale uticaja na značajan broj procedura rada, kako za sve druge transakcije, tako i za ove konkretne. Banke strogo vode računa da se
i u ovom segmentu poštuju zakonske obaveze. Zakonski gledano, moram istaći činjenicu da su transakcije ulaganja u nekretnine dozvoljene i u dinarima i u devizama, ali i da je i u jednom i u drugom slučaju zakonski obavezno transakcije obaviti preko računa, a nikako u gotovini. Takođe, o primeni relevatnih odredbi Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma moraju se starati i iste kontrolisati i sprovoditi i svi drugi relevantni obveznici pomenutog zakona, od posrednika u prometu nekretnina, platnih institucija, institucija elektronskog novca, advokata i javnih beležnika, bez kojih proces legalne kupoprodaje ili ulaganja u nekretnine jednostavno ne bi trebalo da je moguć.
Kakve su procene za dalje kretanje euribora, čiji je skok, posle mnogo godina, značajno uvećao mesečne rate otplate stambenih kredita vezanih za evro? Ima li nagoveštaja da jedan deo kreditnih korisnika možda neće moći dalje da otplaćuje stambene kredite zbog povećanih kamatnih stopa,
„Procena je da kriza u evrozoni ipak neće biti onako oštra kako je u prvom trenutku najavljivano“
ali, realno, i zbog poskupljenja troškova života? — Kretanje euribora zavisi od uspešnosti borbe protiv inflacije. Ako ona počne da pada, centralne banke nemaju razlog da drže visoke referentne kamatne stope. Nagoveštaj zaustavljanja inflacije postoji već sada, tako da ima osnova za optimizam da će početi da pada, odnosno da se vraća u granice cilja. Nagoveštaja otežanog plaćanja za sada nema, jer je udeo nenaplativih kredita i dalje na rekordno niskom nivou. U sektoru stanovništva on se kreće oko svega 2,4%.
Građevinski bum u Srbiji, uz naznake laganog smirivanja poslednjih meseci, i dalje traje. Koliko investitori koriste mogućnosti projektnog finansiranja, koje većina banaka pruža kao uslugu? — Neki od najznačajnijih građevinskih projekata u Srbiji realizuju se upravo preko projektnog finansiranja, tako da ovaj način kreditiranja nikako nije nepoznat na našem tržištu. Banke su spremne da na ovaj način prate svoje klijente, naravno, potrebno je da se ispune određeni uslovi, što zavisi od svakog konkretnog slučaja.
Održiva gradnja i energetska efikasnost biće narednih godina okosnica transformacije građevinske industrije i sektora nekretnina u Srbiji. U tom svetlu sve se češće pominju takozvani zeleni krediti. Šta sve trenutno banke u Srbiji nude i investitorima i građanima kad je reč o kreditnim linijama za zeleno finansiranje?
— Danas je teško zamisliti društveno odgovornu kompaniju koja ne obraća pažnju na klimatske promene i uticaj svojih aktivnosti na životnu sredinu. Zato su danas održiva gradnja i energetska efikasnost jedan od najjačih trendova koji je podržan ne samo od strane građevinske industrije, već i od strane samih građana, lokalnih samouprava, gradova kao i od strane same države.
Činjenica je da su niske cene energenata prošlost, energija se mora racionalno trošiti. Ne sme biti rasipanja energije, naprotiv, neophodna je njena štednja. Zelenim kreditima banke nastoje da smanje štetni uticaj na životnu sredinu, smanje potrošnju energenata, ali i da učine našu planetu zdravijom i pod-
Bankarski sektor Srbije godinama unazad, samostalno, iz sopstvenih izvora, ali i iz kreditnih linija EBRD-a i različitih evropskih fondova, odobrava kredite privredi i stanovništvu pod relativno povoljnim kamatnim stopama i na duže rokove, kako bi se što masovnije pristupilo ne samo izgradnji energetski efikasnih stambenih objekata, već i renoviranju i rekonstrukciji već izgrađenih stambenih i poslovnih objekata. To se, pre svega, odnosi na izradu energetski efikasnih fasada, zamenu stolarije, ugradnju solarnih panela i slično. Država i lokalne samouprave takođe su aktivan učesnik u ovom procesu jer svake godine opredeljuju određena sredstva koja se na konkursu dodeljuju građanima i privredi u vidu različitih subvencija i dotacija.
Pored zelenih kredita koji se koriste za poboljšanje energetske efikasnosti, banke u svojoj ponudi imaju i zelene stambene kredite, kao i zelene auto kredite. Zelenim stambenim kreditom banke pomažu stvaranje uslova za zdraviju životnu sredinu i podržavaju održivi razvoj. Oni se odobravaju pod nešto povoljnijim uslovima za kupovinu nepokretnosti energetskog razreda A i B, što se dokazuje energetskim pasošem zgrade i jasno definisanim energetskim razredom.
Zeleni auto krediti su prava prilika da se započnu zdrave promene u saobraćaju kroz povećanje upotrebe električnih i hibridnih vozila, ali i istovremeno smanjenje upotrebe vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem koji imaju značajno veću potrošnju fosilnih goriva i samim tim značajno veću emisiju štetnih gasova.
Sve se češće čuje u javnosti da je aktuelni kurs evra – nerealan, ali i komentari da održavanje jakog dinara možda nije najbolje sredstvo u borbi protiv inflacije. Kakav je vaš stav po tom pitanju? — Stabilan kurs domaće valute je jedna od najboljih stvari koja se dogodila srpskoj ekonomiji u dužem periodu. Predvidivost poslovanja je jedan od ključnih elemenata u planiranju firmi, ona je pokazatelj stabilnosti, pozitivan signal i domaćim i stranim investitorima. Teško je zamisliti kako bi izgledao standard građana i uopšte život većine našeg stanovništva da su u periodima koje smo prošli, kao što je kovid, zatim postpandemijska kriza, onda i kriza zbog sukoba u Ukrajini, morali da se bore i sa nepredvidivim kursom dinara. Poštujem mišljenje onih koji govore o nerealnom kursu, ali spadam u grupu onih koji Narodnoj banci Srbije odaju priznanje za način na koji je branila kurs domaće valute, verujući da je to u interesu svih nas.
Prestižna lokacija ovog kompleksa na Novom Beogradu nudi kvalitetnu
infrastrukturu, brojne sadržaje neophodne za svakodnevni život i povezanost sa svim ključnim tačkama u gradu
Tekst i slike: AIRPORT GARDEN
uven je citat da su tri najvažnije stvari za nekretninu: lokacija, lokacija i – lokacija! Airport Garden ima sve tri! Prestižna lokacija ovog kompleksa na Novom Beogradu nudi kvalitetnu infrastrukturu i mnoge, za svakodnevni život neophodne sadržaje i funkcionalnosti, kao i laku i praktičnu povezanost sa svim ključnim tačkama u gradu – blizinu aerodroma, biznis parkova, velikih tržnih centara i dveju reka, kao i prilaz svim mostovima i autoputevima širokim bulevarima.
Airport Garden, čija je izgradnja započeta i razvija se u potpunosti u skladu sa ambicioznim dinamičkim planom, uz najviše standarde kontinualne kontrole kvaliteta, zamišljen je kao arhitektonski impresivan, estetski atraktivan i funkcionalno superioran rezidencijalni kompleks, sa pravom merom i ponudom komercijalnih objekata i lokala. Profesionalno projektovani dizajnirani prostori i pažljivo odabrani sadržaji premijum kvaliteta, jedinstvena su formula za sigurnu investiciju i zaista udoban život, tako da ova nekretnina vrhunskog kvaliteta, u ovom tre-
nutku, predstavlja idealnu priliku za dobru kupovinu. Moderan i komforan, Aiport Garden se u dizajniranju vodi vanvremenskim sofisticiranim formatima savremene estetike, uz korišćenje opreme, detalja i materijalizacija koji prostore za svakodnevni boravak čine udobnim, toplim, životnim i funkcionalnim – od stanova, preko svih zajedničkih prostorija, ulaznih holova sa pultom, hodnika, do okruženja samog kompleksa.
Stanovi različitih struktura savremeno su i stručno dizajnirani prostori za svakodnevni život, koji omogućavaju laku i praktičnu organizaciju zaista dobrog stanovanja. Odlikovaće ih moderna distribucija prostora projektovanih za opremanje, od garsonjera površine 33 m2 do velikih stanova površine veće od 450 m2.
Objekat će imati ventilisanu fasadu od plemenitih obloga i tamnu aluminijumsku stolariju sa premijum profilima, staklima i opremom, dok će, za maksimalnu zvučnu izolaciju, svi pregradni zidovi biti zidani blokovima. Enterijerski materijali biće najboljeg kvaliteta i neutralne estetike. Kompleks će imati autonomno grejanje i hlađenje 24/7 nezavisno od grej-
ne sezone, a zidna klimatizacija bez radijatora i klima uređaja pružaće vrhunski bešumni komfor i ujednačeno klimatizovan prostor, kao i maksimizaciju korisne kvadrature.
U eksterijeru su planirani park za decu i uslovi za brigu o kućnim ljubimcima, a zgradom će upravljati profesionalni menadžment.
Airport Garden, zadovoljstvo dobrog stanovanja!
Strani investitori Srbiju više ne vide kao kuriozitet, već kao tržište koje raste i ima značajan dugoročni potencijal, u kom značajno mesto zauzima ulaganje u projekte gradnje nekretnina, sa zakonodavnim okvirom koji nastavlja da se unapređuje u pogledu efikasnosti administrativnih procesa, kaže Miloš Petaković, stariji saradnik u advokatskoj kancelariji Gecić Law
Tekst: JOVANA NIKOLIĆ
Foto: NEVENA MIKIĆ
Statistika i analize pokazuju da je Srbija poslednjih godina jedna od najprivlačnijih investicionih destinacija u Evropi, sa rekordnim privlačenjem stranih direktnih investicija iz godine u godinu. Koliko zakoni prate stanje poslovnog okruženja i njegov dalji razvoj, šta su najveće prednosti tržišta zbog kojih se strane kompanije opredeljuju da posluju u Srbiji i zašto će ulaganje u nekretnine i građevinske projekte biti i u narednom periodu posebno atraktivno i domaćim i stranim investitorima, pitali smo Miloša Petakovića, starijeg saradnika u beogradskoj kancelariji Gecić Law, i zvanično najboljoj advokatskoj kancelariji u Jugoistočnoj Evropi, koja svojim klijentima pruža širok spektar pravnih usluga i omogućava globalnu pokrivenost u više od 110 zemalja.
Gecić Law proglašena je za najbolju advokatsku kancelariju Jugoistočne Evrope u 2021. godini, po izboru magazina „The Lawyer“, a za prošlu godinu ušli ste u finale u četiri kategorije, što do sada nije pošlo za rukom nijednoj advokatskoj kancelariji u regionu. Koliko su ova priznanja prestižna i važna kao preporuka za klijente koji žele da posluju u Srbiji i regionu?
— Ono što nas istinski pokreće jeste da posao obavimo što je efikasnije i efektivnije moguće, a da uz to doprinesemo stvaranju dodate vrednosti za naše klijente primenom inovativnih rešenja i izgradnjom odnosa sa njima. Izuzetno smo ponosni što vidimo da su plodovi rasta naše kancelarije u poslednjih nekoliko godina prepoznati i ove godine prvim nominacijama za naš tim u oblasti korporativnog prava i rešavanja sporova. Ovo priznanje je utoliko važnije jer dolazi od istaknutih pravnika – naših evropskih kolega. Stajati rame uz rame sa izvanrednim firmama kao što su Skadden, Arps, Slate, Meagher & Flom i Bird & Bird pokazuje da Gecić Law tim može biti ponosan na svoja dostignuća. Na kraju krajeva, odnos klijent-advokat zasniva se na poverenju, a nagrade su odličan odraz toga. Ipak, da bismo održali to poverenje, moramo dosledno da ostvarujemo rezultate za naše klijente, što je naš primarni fokus.
Šta kaže vaše iskustvo, kakva je generalno pravna klima za poslovanje u Srbiji i šta je ono što nas izdvaja kao povoljnu investicionu destinaciju?
— Srbija ima dobru zakonodavnu osnovu koja uspeva da prati stanje poslovnog okruženja ali i njegov dalji razvoj. U većini aspekata poslovanja postoji stalni trend digitalizacije, koja je koristan proces jer podiže efikasnost i objektivnost sistema uprave uopšte. Strani investitori Srbiju više ne vide kao kuriozitet, već
kao tržište koje raste i ima značajan dugoročni potencijal. Obim stranih direktnih investicija jasno svedoči o tome: Srbija je dosledno ostvarivala rekorde u privlačenju SDI od 2018. godine, a rangirana je i kao jedna od najprivlačnijih investicionih destinacija u Evropi. Istovremeno, prema Business-Friendly Cities Perception Index-u, Beograd je drugu godinu zaredom na prvom mestu kao grad sa najznačajnijim ekonomskim potencijalom.
Ova rangiranja ne iznenađuju iz razloga što Srbija zaista ima šta da ponudi investitorima širom sveta. Između ostalog, tu su visokokvalitetna radna snaga, konkurentni operativni troškovi, bescarinski pristup do 1,3 milijarde potrošača, te razne finansijske pogodnosti i podsticaji. Srbija trenutno ima 43 potpisana bilateralna investiciona sporazuma („BITovi“) sa većinom zemalja u regionu, Evropskom unijom, kao i sa značajnim trgovinskim partnerima, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanadu, Sjedinjene Države, Rusiju i Kinu, što osigurava dodatno poverenje u investicije u zemlji.
JE I DALJE VISOKA, PRI ČEMU SU CENE
U SRBIJI U PROŠLOJ GODINI PORASLE
23% I NASTAVLJAJU DA RASTU UPRKOS
INFLATORNIM PRITISCIMA I PODIZANJU
KAMATNIH STOPA
Šta vidite kao nove trendove u svetu nekretnina i u kom smeru će tržište menjati u budućnosti?
— Trend koji će sigurno ostati u fokusu uključuje implementaciju ESG standarda i energetsku održivost. Imajući u vidu da ESG sada igra mnogo značajniju ulogu u svakodnevnom poslovanju, investitori razmatraju ove standarde u svakoj fazi upravljanja imovinom – od due diligence-a, do sticanja prava nad imovinom, te njenog daljeg izdavanja i upravljanja. ESG standardi između ostalog imaju za cilj da omoguće ispunjenje zahtevnog smanjenja trenutnog udela industrije od 40% u ukupnim globalnim emisijama. Investitori ovu obavezu shvataju ozbiljno, što rezultira uvećanjem broja LEED i BREEAM sertifikata. Građevinarstvo je jedan od najznačajnijih sektora za razvoj privrede. Po svojoj prirodi, ova industrija je direktno povezana sa lokalnim okruženjem iz kojeg crpi radnu snagu, sirovine, materijale, proizvode i sredstva finansiranja. Zelena gradnja prepoznaje važnost ovih faktora. Ona promoviše primenu lokalnih resursa u cilju jačanja domaće
privrede, zapošljavanja i obuke radne snage, kao i stvaranju zdrave konkurencije u domaćoj privredi.
S druge strane, energetska kriza i ciljevi održivog razvoja dovode do sve većeg broja primera primene i razvoja u oblasti obnovljivih izvora energije, uključujući vetar i solarnu energiju, koji spajaju energetske i građevinske projekte. Dok energetska efikasnost i ugljenična neutralnost predstavljaju novu normalnost za nove zgrade, biće zanimljivo videti kako će se dalje rešavati pitanje energetske efikasnosti u starim zgradama.
Upravo završavate vodič za investicije u nekretnine u Srbiji, sa svim pravnim i komercijalnim aspektima takvog ulaganja. Kako investitori mogu da dođu do ovog vodiča i šta će on sve obuhvatiti? — Bila nam je želja da napravimo svojevrstan priručnik u oblasti nepokretnosti koji bi bio od koristi domaćim i stranim kompanijama, novim ali i iskusnim investitorima. Cilj nam je da na sveobuhvatan način pristupimo ovom sektoru, što podrazumeva pravna i komercijalna pitanja od značaja na dugom putu od procesa donošenja odluka do ulaganja, svih aspekata izgradnje, licenciranja i ugovora, pa do eksploatacije izgrađenog poslovnog prostora putem prodaje i upravljanja imovinom. Razlog zbog kog na ovom projektu sarađujemo sa Novastonom, jednom od vodećih kompanija u oblasti nekretnina u regionu, specijalizovanom za upravljanje imovinom, jeste upravo da bismo objedinili sve aspekte upravljanja građevinskim projektima u Srbiji. Novaston i Gecić Law prirediće zajedničku prezentaciju vodiča, a sve informacije o vodiču biće dostupne javnosti i na našoj veb stranici. Nadamo se da će ova saradnja biti odskočna daska za druge uzbudljive projekte u ovoj oblasti.
Sudeći po informacijama koje ste sakupili za ovaj vodič, šta možemo da zaključimo: da li je Srbija i dalje real estate hot spot Evrope i Balkana i zašto? — Srbija beleži zdrav privredni rast u poslednje dve godine, pre svega zahvaljujući svojoj makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti. Usvojene mere ekonomske politike tokom pandemije minimizirale su efekte na BDP u 2020. godini. Tražnja na tržištu nekretnina je i dalje visoka, pri čemu su cene u Srbiji u prošloj godini porasle 23% i nastavljaju da rastu uprkos inflatornim pritiscima i podizanju kamatnih stopa. Ovaj trend je uočljiv u svim delovima zemlje i kod svih vrsta nekretnina. Naime, od 2015. godine beleži se stalan rast broja novih stambenih jedinica, a 2021. godine je izgrađeno 28.874 stana. U sektoru poslovnog prostora, Beograd je do sre -
dine 2022. godine premašio 1,1 milion kvadratnih metara bruto zakupljive površine u ponudi, dok je maloprodajna ponuda dostigla 575.000 m2 bruto zakupljivog prostora. Ukupna prosečna cena novogradnje u Srbiji u prvoj polovini 2022. godine zabeležila je rast od 11,7% u odnosu na prvu polovinu 2021. godine. Najviše cene novogradnje zabeležene su u beogradskim opštinama, gde su prosečne cene u urbanim sredinama uvećane 14,8% u odnosu na isti period prošle godine. Iako je tržište opterećeno rastom inflacije i očekivanim smanjenjem kreditne aktivnosti, nema pokazatelja da će se ovaj trend u skorije vreme promeniti.
Vodič će pokazati da su ulaganja u projekte izgradnje nepokretnosti u Srbiji kako komercijalno racionalni, tako i bezbedni, imajući u vidu zakonodavni okvir koji nastavlja da se unapređuje u pogledu efikasnosti administrativnih procesa potrebnih za razvoj projekata.
Kao što sada uviđamo da nam objekti nisu energetski efikasni, tako ćemo vrlo brzo doći u situaciju da zgrade koje se sada grade treba rekonstruisati, kako bi ispunile uslove održivosti u skladu sa planovima EU, sa kojima se usaglašavamo, kaže Dragana Korica, izvršna direktorka Saveta zelene gradnje Srbije
Tekst: ALEKSANDRA MIRKOVIĆ
Foto: PRIVATNA ARHIVA
Iako je broj zelenih zgrada u odnosu na sve izgrađene objekte u Srbiji veoma mali, progresivan porast broja objekata sa zelenim sertifikatima ohrabruje i siguran je pokazatelj da je inicijalni talas zelene gradnje pokrenut i sada je potrebno održati se na njemu, smatra arhitekta Dragana Korica, izvršna direktorka Saveta zelene gradnje Srbije (SerbiaGBC). U svetlu najava resornog ministarstva da će se zelena gradnja podstaći izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, sa Draganom Koricom razgovarali smo o tome kakve su nam polazne tačke, gde je srpsko građevinarstvo napredovalo na polju održivosti i da li je uvek problem novac ili je važnije menjati svest o značaju ove teme.
Kako ocenjujete trenutno stanje u Srbiji po pitanju zelene gradnje – u stanogradnji i u sektoru poslovnih i javnih objekata?
— Još je rano govoriti o kvalifikovanju u vidu ocena, pogotovu u stambenom sektoru, u kom se tek naziru prve inicijative investitora da implementiraju neke od aspekata zelene gradnje. Ipak, te inicijative su za svaku pohvalu, jer time pokazuju društvenu svest i odgovornost, i na istu pozivaju. Verujem da će ovaj sektor tržišta vrlo brzo prepoznati značaj zelene gradnje, pre svega jer je ulaganje u takvu
investiciju isplativije za budućnost. Kao što su strane korporacije u domenu poslovnih, industrijskih i objekata javne namene pokrenule tržište u pravcu zelene gradnje, tako će i budući vlasnici stambenih nekretnina iskazivati zahteve koji su iznad puke lokacije i dizajna. Tom nepovratnom zamajcu sigurno će doprineti i najava ministra Gorana Vesića da će Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dati podršku zelenoj gradnji.
Svedoci smo zamaha građevinske industrije. Koliko su na tom talasu prisutni standardi održive gradnje?
— Građevinarstvo je uvek bila jaka privredna grana. Ukoliko gledamo samo veće gradove, zaista jeste reč o zamahu, ali je velika šteta što su propuštene prilike da ova gradnja istovremeno bude i zelena gradnja. Kao što sada uviđamo da nam objekti nisu energetski efikasni, tako ćemo vrlo brzo doći u situaciju da zgrade koje se sada grade treba rekonstruisati, kako bi ispunile uslove održivosti u skladu sa planovima EU, sa kojima se usaglašavamo, od dekarbonizacije do implementacije cirkularnih modela, uštede vode… Ako pričamo o prisustvu zelene gradnje na nivou izgrađenih objekata, reč je o promilima. Ako pričamo o broju zeleno sertifikovanih objekata, svakako smo na kontinualno uzlaznoj liniji. To je siguran pokazatelj da je inicijalni talas zelene gradnje pokrenut i sada je potrebno održati se na njemu. Zarad naše i budućnosti onih koji tek dolaze.
Energetska kriza, kao posledica rata u Ukrajini, nažalost, još jedan je argument koji ukazuje na značaj energetske efikasnosti objekata. Gde smo na tom polju?
— Pitanje je dosta kompleksno jer mu se može prići iz različitih aspekata. Ako gledamo iz ugla novoizgrađenih objekata, koji su u obavezi da poštuju pravilnik o energetskoj efikasnosti, i ukoliko razmatramo samo energiju koja se odnosi na ispunjenje toplotnog komfora, možemo govoriti o energetski efikasnim objektima. Ali klima se menja. Potrebne su nam predikcije i usklađivanje pravilnika. Ako pogledamo unazad, na period pre 2012, kada su uvedeni pasoši o energetskoj efikasnosti, i uzmemo u obzir podatak da individualna domaćinstva u Srbiji troše tri puta više za zagrevanje od proseka Evrope, jasno je da su ti objekti energetski slabi i da je neophodna njihova energetska sanacija.
Dobro je što se o ovoj temi dosta govori, mediji izveštavaju na dnevnom nivou, država je pokrenula mehanizme podsticaja. Videćemo da li je to dovoljan motiv ili se mora još sve pojednostaviti. Na primer, evidentno je da se kod nas stolarija, odnosno prozori, još uvek najčešće menjaju vikendom i time izbegavaju određene administrativne procedure, troškovi ili inspekcija. Međutim, ni u Evropi nije idealno. Ni tamo nisu zadovoljni dosadašnjom energetskom renovacijom objekata, ako se govori o planiranim procentima, ali će energetska kriza sigurno ubrzati ovu temu. Ne smemo da previdimo ni poreklo izvora energije koja odlazi na funkci-
onisanje objekata, jer ono mora biti u skladu sa dekarbonizacijom kojoj se svi posvećuju. Tu bitku ne smemo izgubiti.
Kako sanirati energetski neefikasne stambene zgrade? — Zgrade bi, pre energetske sanacije, trebalo da budu procenjene iz ugla starosti, odnosno životnog ciklusa materijala od kojih su napravljene. Struka je više nego elokventna i poseduje potrebno znanje kako se sanira. Naravno, potrebna je svest o tome da se treba obratiti struci. Pravilnik o energetskoj efikasnosti postoji, ali pravilnici se vremenom moraju usklađivati sa novim potrebama. Koliko sam upoznata, 2018. je pokrenut proces osavremenjenja i proširenja na aspekte rasvete, tople vode i hlađenja; sada svako domaćinstvo ima klimu. Upravo to je ono što zovemo predviđanjem. Sada treba da projektujemo i gradimo objekte koji će biti u skladu sa budućim klimatskim uslovima, zelena gradnja na to ukazuje.
SADA TREBA DA PROJEKTUJEMO I
GRADIMO OBJEKTE KOJI ĆE BITI U
SKLADU SA BUDUĆIM KLIMATSKIM USLOVIMA, ZELENA GRADNJA NA TO UKAZUJE
Koje biste nove objekte domaćih investitora izdvojili kao primere dobre prakse?
— Renomirani domaći investitori, koji su vlasnici objekata ili ih rentiraju, ne samo da prate praksu zelene gradnje, već rade i na njenom unapređenju. Počelo se sa zelenim krovovima. Prošle godine je bila evidentna masovnija ugradnja solarnih panela i električnih punjača, kao neminovni talas zelene tranzicije. Verujem da je pred nama period kada ćemo pažnju posvetiti i vodi kao resursu koji je zapostavljen.
Primera je dosta, pogotovu objekata članova Saveta zelene gradnje Srbije i ne bih želela bilo koga da izostavim ili izdvojim. Objekti su onoliko zeleni koliko je zelenih aspekata implementirano, ali se svakako među njima nalaze objekti komercijalnog tipa, kao što su Kula Ušće 2, Delta House, Sirius, NCR, čitav portfolio Stop Shop objekata, objekti distributivnih centara Lidl-a, CTP-a…
Šta će biti prioritet Saveta zelene gradnje u ovoj godini?
— Cilj ostaje isti, ali ćemo i mi poraditi na tome da se prilagodimo nekim novim formama predstavljanja zelene gradnje široj javnosti, u čemu i vi kao medij možete dati značajan doprinos. Uključeni smo u dva međunarodna HORAISON projekta, te verujemo da ćemo preko njih doneti nove informacije na tržište. Otvoreni smo za svaku saradnju koja može doprineti održivoj budućnosti i pozivamo sve koji su zainteresovani za zelenu gradnju da nam se pridruže kako bismo zajedno radili na njenoj promociji.
Od svog osnivanja, Delta Holding je vodio računa da rodna struktura zaposlenih bude ujednačena u svim sektorima, što je, po mišljenju Angeline Nekić, CEO Delta Real Estate-a i potpredsednice Delta Holdinga, u direktnoj korelaciji sa finansijskim rezultatima uspešne kompanije
Tekst: JOVANA NIKOLIĆ
Foto: DELTA REAL ESTATE
Još kada je osnovana, devedestih godina prošlog veka, Delta se izdvojila na našem tržištu kao kompanija u kojoj su žene imale priliku da se dokažu na najvišim rukovodećim pozicijama. Danas, tri decenije kasnije, Delta Holding je primer domaće kompanije sa visokorazvijenim ESG standardima, među kojima se, pored svih drugih, izdvaja rodna ravnopravnost – ne samo kao uzoran poslovni model, nego kao jedan od stubova uspeha cele korporacije. Dokaz toga su i rekordni poslovni rezultati koje je Delta Holding ostvario u prošloj godini, sa prihodom od 782,4 miliona evra, 30% većim nego u 2021. O tome zašto profesionalce nikad ne treba deliti po polovima nego isključivo po kvalitetu, ali i činjenici da žene sve više dominiraju u real estate industriji na našem tržištu, razgovaramo sa Angelinom Nekić, CEO Delta Real Estate-a i potpredsednicom Delta Holdinga.
Delta Holding je od samog početka vodio računa da se ista prilika pruži svima i da rodna struktura zaposlenih bude ujednačena u svim sektorima. Da li je i dalje tako?
— U Izvršnom odboru kompanije imamo četiri žene i tri muškarca. Činjenica je da je broj žena na rukovodećim pozicijama impozantan, ali i da nikada u poslu profesionalce nismo delili prema polovima, već isključivo prema kvalitetu. Mislim da raznoliki timovi donose bolje odluke, što je u direktnoj korelaciji sa finansijskim rezultatima uspešne kompanije.
Industrija u kojoj poslujete smatra se „muškom”, a ceo rukovodeći tim kompanije Delta Real Estate čine žene. Otkud tolike žene u „muškom poslu“? I da li to poslovne partnere iznenađuje?
— Spontano se desilo da dame preuzimaju rukovodeće pozicije u našem timu. Međutim, mogu da vam otkrijem da se unutar timova, kojima rukovode moje izuzetne koleginice, krije i veliki broj kolega koji su zaslužni za svaki uspeh. Mno -
gi od njih prepoznati su kao stručnjaci u svom poslu, a znanjem i ekspertizom obogaćuju tim iz dana u dan. Iza uspešnih žena u Delta Real Estate-u nalaze se neki izuzetni muškarci, kako na poslu, tako i kod kuće.
Čini mi se da žene na rukovodećim pozicijama izazivaju veće iznenađenje u inostranstvu. Naravno, situacija je različita od zemlje do zemlje, ali prilikom posete real estate događajima širom sveta, ne možemo a da ne primetimo da je broj žena u ovoj industriji još uvek na niskom nivou. Raduje me što je stanje na našem tržištu značajno drugačije. U Srbiji su se već navikli na nas, a neki od poslovnih partnera istakli su da im je veoma simpatično kada čitaju samo ženska imena na našim kancelarijskim vratima.
Real estate je najbrže rastuća grana industrije, ne samo kod nas, nego i u svetu, ali taj rast prate i brojni izazovi i nepoznanice kada je reč o planovima i očekivanjima. Koliko vam u ovoj situaciji znači snažan i stručan tim saradnika? — Uvek je važno imati profesionalan i snažan tim saradnika, a izazovi su tu samo da nas podsete na njihov značaj. Pravi timovi se ne grade preko noći i mi smo više od tri decenije
gradili tim. Određeni deo tima čine ljudi koji su svoju karijeru započeli u Delti, a stečeno iskustvo i znanje kasnije preneli na mlađe kolege i koleginice. Zahtevni i inovativni projekti donose izazove i teže zadatke koji jasno ukazuju koliki je značaj snažnog tima. U svaki novi projekat se upuštamo uz poruku „Da je lako, radio bi neko drugi“ a to dodatno govori da verujemo da smo okupili i razvili najbolje kadrove.
Iako stvari ne treba generalizovati, istraživanja pokazuju da su žene bolji rukovodioci, posebno u kriznim situacijama, jer pokazuju više demokratičnosti i odgovornosti, oslanjaju se na tim više od muškaraca... Slažete li se s tim?
— Delimično, jer sam uvek imala kolege i rukovodioce muškog pola koji su posedovali takve osobine. Naravno, za kvalitetan rodno ravnopravni tim u kompaniji bitno je da muškarci na svim pozicijama podržavaju svoje koleginice u napredovanju. Ostvareni i jaki muškarci znaju da vrednuju i uvažavaju nežniji pol bez predrasuda. U svakoj kompaniji je potrebno izgraditi odnos uzajamnog poverenja, kolegijalnosti i poštovanja svih zaposlenih, nezavisno od titule i pola. Žena ili muškarac na rukovodećoj poziciji su samo ljudi koji su prvi među jednakima.
U Delti ste duže od dve decenije. Promenili ste nekoliko pozicija i delatnosti i praktično rasli zajedno s kompanijom... — Od samog početka, kao mladi finansijer, pratila sam impresivan rast Delte. Imala sam priliku da promenim nekoliko različitih delatnosti i steknem neverovatno iskustvo, a da ne promenim kompaniju. Bilo je uzbudljivo od samog početka. Prve finansijske lekcije savladala sam u okviru centralnog kontrolinga, a onda, nekoliko godina kasnije, usledili su pravi izazovi u Delta Agraru. Od privatizacije, kupovine imanja, restrukturiranja, investicionih programa, do učestvovanja u podizanju prvih savremenih voćnjaka, farmi i drugih avantura koje su bile velika škola za kratko vreme. Prelazak u Delta Real Estate, koji je tada otvarao prvi šoping mol u Srbiji i
najveći stambeni kompleks, doneo je znanje za koje je vredelo i platiti da ga dobijete. Rame uz rame sa iskusnijim kolegama, imala sam priliku da pregovaram sa inostranim zakupcima, izvođačima i predstavnicima bankarskih grupacija. To nisu samo bile poslovne lekcije već i životne, a ja sam rasla i menjala se, baš kao i Delta.
Koliko vi danas učestvujete u formiranju novih Deltinih lidera i podsticanju koleginica da krenu vašim putem u kompaniji?
— Ove godine u Deltu je stigla jedanaesta generacija Mladih lidera. Svake godine ovaj program privuče mlade, ambiciozne i obrazovane kadrove, kojima kroz mentorstvo pomažemo da pronađu svoj karijerni put. Tim Delta Real Estate-a broji veliki broj kolega i koleginica koji su prošli kroz ovaj program i na koje sam veoma ponosna. Uživam dok posmatram kako stasavaju u izuzetne profesionalce.
IZGRADITI ODNOS UZAJAMNOG
POVERENJA, KOLEGIJALNOSTI I
POŠTOVANJA SVIH ZAPOSLENIH, NEZAVISNO OD TITULE I POLA
Postoje i mlade kolege sa kojima sam imala priliku da sarađujem, a koji su svoj put nastavili u nekoj od komapanija iz Deltinog sistema ili kompanijama van našeg sistema. Pratim njihove karijere, radujem se njihovim uspesima i veoma sam ponosna na to što sam imala priliku da utičem na njihov rast i razvoj.
Smatram da je zadatak žena na rukovodećim pozicijama da podstiču svoje koleginice da se ne plaše posvećenosti i ljubavi prema poslu, da je moguće imati i karijeru i porodicu, kao i da uz znanje i iskustvo dolazi i
„Svesni smo činjenice da je građevinska industrija odgovorna za gotovo 40% globalne emisije CO2, i zato je naša misija, kao svetskog lidera u industriji građevinskih materijala, da svojim energetski efikasnim rešenjima i održivim proizvodnim procesima, podignemo standarde građevinske industrije“, kaže Stevan Đukić, Country Sales Manager u kompaniji Xella Srbija
Zelene, održive i energetski efikasne zgrade, kojima jedino možemo da odgovorimo na klimatske promene, ne mogu da se grade bez zelenih građevinskih materijala i proizvoda. Na domaćem tržištu ovakve inovativne građevinske sisteme već dugi niz godina nudi kompanija Xella, čija je misija da svojim proizvodima, koji se u potpunosti mogu reciklirati, pa čak i apsorbovati CO2, doprinesu transformaciji građevinske industrije u pravcu održive gradnje. O prednostima ekoloških Xella proizvoda i sistema, njihovoj primeni u savremenoj gradnji, kao i društvenoj odgovornosti, za naš magazin govori Stevan Đukić, Country Sales Manager u kompaniji Xella Srbija.
Kao najveći proizvođač porobetona i kalcijum silikatnih blokova, Xella je i lider u razvoju inovativnih i održivih sistema gradnje. Kako vaši sistemi doprinose dekarbonizaciji građevinskog sektora i gde sve mogu da se primene?
— Xella je na tržištu Srbije prisutna duže od 17 godina. Deo je internacionalne Xella Grupe, kompanije duge tradicije, koja predstavlja svetskog lidera u građevinskoj industriji. Svesni smo činjenice da je građevinska industrija odgovorna za gotovo 40% globalne emisije CO2. Naša misija je da to promenimo i transformišemo sliku industrije građevinskih materijala u Srbiji. Svojim energetski efikasnim rešenjima i proizvodnim procesima koji štede resurse i smanjuju CO2, želimo da pokažemo primer dobre prakse, kao i našu posvećenost u borbi protiv klimatskih promena.
Ponosni smo na izuzetna svojstva naših proizvoda koji se u potpunosti mogu reciklirati i čak apsorbovati CO2. Proizvedeni na bazi prirodnih mineralnih sirovina, negorivi, otporni na vremenske uslove, čvrsti i trajni, naši materijali predstavljaju idealno rešenje za izgradnju energetski efikasnih objekata, prema najvišim standardima moderne i održive gradnje.
Koje biste održive sisteme i proizvode u svom portfoliju izdvojili kao najnaprednije i koje su njihove prednosti?
— U kompaniji Xella, održivost smatramo neizostavnim delom naše korporativne strategije i načinom na koji vidimo budućnost. U skladu sa našom vizijom, proizvodi kompanije Xella su energetski efikasni i prirodni materijali.
Sa svojim brendovima Ytong, Silka i Multipor, kompanija neguje održivost proizvoda tokom čitavog životnog ciklusa, počev od sirovina, proizvodnih procesa, do energetske efikasnosti, koja odlikuje objekte građene Xella materijalima.
Posebno izdvajamo Multipor, prvi Xella brend bez ugljeničnog otiska. Težnja nultoj emisiji CO2 ilustruje našu ekološku svest, duboko utkanu u sve aspekte kompanije.
Paletu Xella proizvoda upotpunjuju Ytong i Silka blokovi.
Zahvaljujući izuzetnim karakteristikama, kao što su vrhunska termo i zvučna izolacija, protivpožarnost (A1 klasa negorivosti), stabilnost i trajnost, naši blokovi predstavljaju jedinstveno rešenje za gradnju.
Svi navedeni brendovi deo su jedinstvenog Xella sistema gradnje, koncipiranog tako da obezbedi najoptimalnije rešenje za izgradnju svih tipova objekata i to po pitanju uštede energije, zvučne izolacije i kvaliteta vazduha u prostorijama.
Da li su održivi sistemi gradnje skuplji od tradicionalnih i koliko su trenutno traženi na našem tržištu?
— Gradnja različitih tipova objekata zahteva temeljno planiranje. Svaki detalj može napraviti značajnu razliku u kvalitetu, troškovima i rokovima izgradnje. Dugoročno gledano, takvi objekti su neuporedivo isplativiji. Stoga ulaganje u održive sisteme gradnje treba posmatrati kao investiciju, a ne trošak. Kada je reč o fasadnim zidovima, treba napomenuti da je ovo jedna od retkih pozicija koja se ne može naknadno zameniti, već jedino dodatno unaprediti. Neadekvatan izbor materijala za izgradnju fasadnih zidova može doneti daleko više troškova. Zato su za postizanje savremenih standarda i dugoročno isplativih objekata potrebni savremeni materijali i napredne tehnike gradnje. Upravo iz tog razloga, investitori, projektanti i izvođači sve više zahtevaju primenu proverenih i celovitih rešenja za izgradnju fasadnih zidova. Primena Xella sistema doprinosi savremenoj gradnji orijentisanoj ka budućnosti.
Savremeni Xella proizvodi i sistemi našli su primenu u nekoliko vrlo referentnih projekata u Srbiji. Možete li navesti neke od njih?
— Kompanija Xella je domaćem tržištu ponudila brojna inovativna rešenja i svojim primerom zasigurno podigla stan-
darde u građevinskoj industriji. Prednosti Xella proizvoda prepoznale su neke od najvećih investicionih kompanija u zemlji. To govori duga lista referentnih objekata, kao što su: Emerald Garden Residence, BW Metropolitan, BW Plot 21, Park 11, Cvijićeva Palace, Fruške terme, Ada Mall, TC Promenada, TC Galerija, i mnogi drugi.
ČITAVOG ŽIVOTNOG CIKLUSA, POČEV OD SIROVINA, PROIZVODNIH PROCESA, DO ENERGETSKE EFIKASNOSTI
Pored toga što vaši proizvodi direktno utiču na održivu i energetski efikasnu gradnju, vaša kompanija zadala je sebi i vrlo visoke ESG ciljeve kako biste smanjili svoj ekološki otisak u proizvodnji, a vaši zaposleni bili zdraviji i bezbedniji. Šta sve obuhvata vaša ESG strategija u narednim godinama?
— Kao proizvođač ekoloških građevinskih i izolacionih materijala, Xella na prvo mesto stavlja zaštitu klime i životne sredine. Kompanija sledi jasnu strategiju smanjenja CO2 u procesu proizvodnje i kontinuirano promoviše svest o održivoj budućnosti.
Smanjenje emisije CO2 predstavlja izazov, kako za nas u kompaniji Xella, tako i za celu građevinsku industriju. Sa našim proizvodnim procesima, prihvatljivim za životnu srednu, nastojimo da štetne uticaje proizvodnje svedemo na minimum, vodeći se najvišim ekološkim i društvenim standardima.
Jedan od najvažnijih ciljeva kompanije Xella u Srbiji jeste da u svim aspektima svog poslovanja bude društveno odgovorna. Zato, i pored izvanrednog komercijalnog uspeha, održiva gradnja, visok kvalitet proizvoda i briga za zaposlene, i dalje ostaju prioriteti poslovanja kompanije Xella.
U 2020. renomirana agencija za ocenjivanje održivosti Sustainalytics ocenila je Xella Group kao najbolju u industriji po pitanju realizacije ESG ciljeva.
Briga o planeti Zemlji, zaštita životne sredine i širenje svesti o održivom razvoju važan su deo korporativne strategije koju ALUMIL sprovodi sa svojim zaposlenima kroz brojne akcije i inicijative, kaže u intervjuu za naš magazin Olivera Veljanovska, PR & Event Specialist u ALUMIL kompaniji
Foto: ALUMIL Tekst: PETAR DOBROSAVLJEVIĆ
Kompanija ALUMIL, lider u industriji aluminijumskih sistema, već godinama funkcioniše po modelu cirkularne ekonomije i razvija ekološko prihvatljive proizvode i sisteme. Ništa manje značajno mesto u poslovanju ove kompanije nema društvena odgovornost, koja je utkana u njihovu biznis strategiju, misiju i korporativne vrednosti. O zelenoj kulturi i ALUMIL zelenim ambasadorima, brizi o zaposlenima, ali i celokupnom društvenom blagostanju, govori Olivera Veljanovska, PR & Event Specialist u ALUMIL kompaniji.
ALUMIL je vodeća evropska kompanija u industriji aluminijuma, ali ono što vas posebno izdvaja jeste visok nivo društvene odgovornosti koja je primetna u svim kompanijskim aktivnostima.
Koliko je važna društvena odgovornost za vašu kompaniju i kako je realizujete?
— ALUMIL je globalna kompanija koja sprovodi društvenu odgovornost u svim poslovnicama širom sveta. CSR je izuzetno važan za ALUMIL i zato jeste utkan u našu biznis strategiju, misiju i kompanijske vrednosti, i većina zaposlenih trudi se da
deluje u skladu sa njom. Društvenu odgovornost sprovodimo kroz četiri stuba koji podrazumevaju brigu o životnoj sredini, o zaposlenima, društvu i tržištu.
Pored toga što naša proizvodnja funkcioniše po modelu cirkularne ekonomije i što razvijamo ekološko prihvatljive proizvode i sisteme, kroz definisane stubove realizujemo i druge strateški definisane aktivnosti, kako bismo stvorili zdravije, održivije i zelenije okruženje za nas i buduće generacije.
Ideja nam je da kroz edukaciju o CSR-u, i kroz učestvovanje u društveno odgovornim inicijativama, proširimo zelenu kulturu i podstaknemo druge da se samoinicijativno uključe u društveno odgovorne akcije u cilju stvaranja boljeg mesta za život za sve nas.
Briga o planeti Zemlji i zaštita prirode posebno je značajna komponenta vaše korporativne zelene agende. Na koji način sprovodite aktivnosti koje podrazumevaju brigu o planeti Zemlji?
— Svedoci smo različitih izazova u svetu, ali ono što nas sve pogađa jeste ekološka kriza. Klimatske promene, zagađenje vode i vazduha, direktno utiču na ljudski, životinjski i biljni svet planete Zemlje, koja je naš jedini dom. Zato je važno da se osvestimo o ovim krucijalnim pitanjima sa kojima se suočavamo, da preuzmemo odgovornost za nastalu situaciju i da reagujemo kako bismo zajedničkim snagama kreirali održivu i zdraviju životnu sredinu.
Zelene aktivnosti kompanija ALUMIL sprovodi kroz tim Zelenih ambasadora, koji čine zaposleni naše kompanije. Na dobrovoljnoj osnovi svi zajedno učestvuju u realizaciji misije koja podrazumeva očuvanje planete Zemlje, zaštitu životne sredine i širenje svesti o održivom razvoju.
Jedna od zelenih aktivnosti koju smo sproveli u oktobru 2022. godine jeste sadnja 60 sadnica u školi i vrtiću u Novoj Pazovi. Realizovanom inicijativom doprineli smo stvaranju zelenijeg okruženja za naše mališane koji borave u tim ustanovama.
Takođe, plan nam je da kroz akcije pošumljavanja i čišćenja regiona, gde je to neophodno, kao i kroz reciklažu, doprinesemo kreiranju kvalitetnijeg i sigurnijeg „doma”.
Da bi jedna kompanija bila uspešna u svom poslovanju, osnovni je preduslov da ima kvalitetan i zadovoljan tim zaposlenih. Šta za vas sve podrazumeva briga o zaposlenima i koje aktivnosti sprovodite da bi oni bili zdravi, bezbedni i da bi napredovali u karijeri?
— Poslovanje ALUMIL kompanije je izvanredno zahvaljujući zaposlenima. Oni su snaga kompanije i zato kontinuirano unapređujemo njihova znanja i veštine i obezbeđujemo im bezbedno, sigurno i prijateljsko radno okruženje. Prioritet dajemo zdravlju i bezbednosti naših zaposlenih, a to sprovodimo kroz aktivnosti koje su u skladu sa međunarodnim standardima.
Kao kompanija koja poštuje različitosti i neguje jednakost, oblikujemo radno okruženje u kojem se biraju zaposleni bez obzira na pol, uzimajući u obzir njihove vrednosti i veštine koje mogu da ponude kompaniji. Organizacijom stručnih treninga, obuka i seminara za naše zaposlene, razvijamo njihove veštine, ali ih i edukujemo o održivom razvoju koji predstavlja krucijalni pravac poslovanja ALUMIL kompanije.
IDEJA NAM JE DA KROZ EDUKACIJU
O CSR-U, I KROZ UČESTVOVANJE U DRUŠTVENO ODGOVORNIM
INICIJATIVAMA, PROŠIRIMO ZELENU
KULTURU I PODSTAKNEMO DRUGE
DA SE UKLJUČE U DRUŠTVENO
ODGOVORNE AKCIJE
Poseban akcenat stavljamo na psiho-fizičko zdravlje zaposlenih koji su ključni za lakši svakodnevni život. Iz tog razloga učestvujemo u sportskim aktivnostima i realizujemo edukacije i seminare koji imaju za cilj fizičko i mentalno osnaživanje zaposlenih. Pored toga, svake godine organizujemo zajednička druženja kako bismo očvrstili timski duh, ojačali pripadnost timu i stvorili zajedništvo među kolegama.
Kako doprinosite društvenom blagostanju i boljim uslovima života vaših sugrađana?
Za ALUMIL uspeh nije samo proizvodna izvrsnost. Ključni element za širi napredak kompanije je njen doprinos društvenom blagostanju koji je u osnovi naših aktivnosti, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta života ljudi.
Kroz postavljenu strategiju korporativne društvene odgovornosti, realizujemo inicijative koje vode ka stvaranju zdravijeg društvenog okruženja i pomaganju svim grupama i organizacijama kojima je podrška neophodna. Takođe, podržavamo inicijative koje promovišu znanje, inovacije i opšti razvoj ljudi.
Novi poslovni objekat Granit Investa ne samo što će po mnogo čemu biti jedinstven u ponudi kancelarijskog prostora u Beogradu, nego što je i njegov način gradnje, kako mu i samo ime kaže, prilično revolucionaran u odnosu na dosadašnje standarde. O inovativnim rešenjima koji su primenjeni u izgradnji Revolucije i trendovima na tržištu razgovaramo sa Lanom Apolloni, izvršnom direktorkom kompanije
Atraktivna staklena fasada, zelenilo na terasama i krovu, solarna elektrana, podzemna garaža u centru Beograda sa punjačima za električna vozila, senzori na prozorima koji sprečavaju rasipanje energije, puno prirodnog svetla u kancelarijama, prostorije za relaksaciju zaposlenih – samo su neke od pogodnosti u kojima će uskoro uživati budući zakupci nove poslovne zgrade Revolucija u centru Beograda. Investitor Granit Invest u svom portfoliju već ima nekoliko najmodernijih poslovnih objekata, ali sa Revolucijom je otišao korak dalje. Izvršna direktorka kompanije Lana Apolloni otkriva nam najatraktivnije detalje ovog ultraluksuznog objekta i njegovog inovativnog načina gradnje, ali i trendove u opremanju poslovnog prostora koje danas diktiraju zakupci do najsitnijeg detalja.
U iščekivanju smo otvaranja vašeg novog poslovnog objekta Revolucija, koji prati najnovije trendove u građevinarstvu. Šta biste izdovojili kao najznačajnija inovativna rešenja koja ste primenili u njegovom projektovanju i izgradnji?
— Zgrada Revolucije je u mnogo čemu jedinstven objekat u Beogradu. Mi smo se trudili da koristimo inovativna, energetski održiva rešenja, koja, s jedne strane, prate moderne trendove u izgradnji, a s druge strane, daju Beogradu jedan autentičan visokoluksuzni poslovni objekat.
Koristili smo takozvani top-down sistem gradnje koji je zahtevao da istovremeno gradimo podzemne i nadzemne spratove. Ovaj sistem gradnje je finansijski mnogo zahtevniji za nas kao investitore, ali nam je zato omogućio da u rekordnom roku izgradimo 10.000 kvadrata poslovnog prostora u samom centru Vračara.
Kada pogledate zgradu Revolucije, odmah će vam upasti u oči glatki, masivni stubovi, koji su liveni u natur betonu. Koristili smo posebne jednokratne oplate koje sa unutrašnje strane imaju foliju i time dobili perfektno glatke stubove koji izlgedaju poput poliranog kamena.
Jedan od većih izazova bila nam je staklena fasada. Neka stakla su toliko velikih dimenzija, da su bila ugrađivana posebnim robotima-meduzama koji su mogli da manipulišu ugradnjom tako teških okvira.
Ukupno 3.000 sadnica postavljeno je na terasama same zgrade, kao i na krovu, sa svojim sopstvenim smoodrživim sistemom za navodnjavanje. Liftovi koji su ugrađeni u Revoluciji imaju takozvani easyflow sistem, koji ubrzava protočnost kroz zgradu i do 30%. Sve ovo zajedno daje samoj zgradi, a i našim zakupcima, mnogo pogodnosti u smislu komfora i luksuza koji se ne sreće često na našem tržištu.
S obzirom na to da je reč o kancelarijskom prostoru A klase, koje ste sve savremene standarde u dizajnu i opremanju enterijera ispunili, a koje danas očekuju zakupci?
— Zakupci koji su naši klijenti su jako zahtevni i tačno znaju šta očekuju od poslovnog prostora koji odaberu za svoje zaposlene. Nekada, pre desetak godina, zakupci su se prilagođavali onome što su zakupodavci nudili na tržištu. Prostor je uglavnom nuđen po principu uzmi ili ostavi. Danas to nije više tako. Zakupac određuje u mnogo detalja ono što želi da ima u prostoru. Mi smo našim klijentima izlazili u susret i ugrađivali u prostor sve ono što su njihovi korporativni standardi zahtevali. Tu je jako mnogo detalja. Zakupci koji su naša ciljna grupa žele da poslovni prostor bude jedan prijatan ambijent sa
puno zelenila, prirodnog svetla, da poseduje profesionalnu kuhinju za kantinu za zaposlene, posebne prostorije za odmor i relaksaciju zaposlenih, poput teretane, soba za masažu, mini teatra za određene korporativne događaje i slično. Da bi sve ovo moglo da se ispuni, mora da bude poznato investitoru tokom gradnje. To je bio i naš slučaj, s obzirom na to da smo ugovore o zakupu cele zgrade potpisali još u ranoj fazi izgradnje.
Ušteda električne energije i održivo funkcionisanje objekata postali su prioritet za sve investitore i zakupce. Koliko je Revolucija energetski efikasan i održiv objekat?
— Današnji standardi luksuzne gradnje poslovnih objekata zahtevaju da se posebna pažnja posveti energetskoj efikasnosti. Raznim sistemima koji su korišćeni, Revolucija u potpunosti ispunjava ovakve zahteve. Ugradili smo solarnu elektranu od 50 kW na vrhu zgrade koja pokriva celu površinu krova. Ovaj projekat u Revoluciji podržala je i EBRD banka kroz svoje grant kreditne linije koji doprinose energetskoj efikasnosti.
DANAŠNJI STANDARDI LUKSUZNE
GRADNJE POSLOVNIH OBJEKATA
ZAHTEVAJU DA SE POSEBNA PAŽNJA
POSVETI ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI.
RAZNIM SISTEMIMA KOJI SU KORIŠĆENI, REVOLUCIJA U POTPUNOSTI ISPUNJAVA
OVAKVE ZAHTEVE
BMS upravljački sistem, kao i posebni senzori na prozorima kompletne zgrade, kontrolišu sistem klimatizacije i ventilacije na način da spreče nepotrebno rasipanje energije. Mi smo uspeli da recirkulacijom iskorišćenog vazduha omogućimo zagrevanje podzemne garaže. Na određenim parking mestima ugradili smo punjače za električne automobile i sproveli sistem koji omogćava da se taj broj poveća u skladu sa potrebama.
Revolucija se nalazi na jednoj od najatraktivnijih lokacija u centru Beograda, što je velika ekskluziva, budući da u centralnoj gradskoj zoni nema mnogo mogućnosti za gradnju novih poslovnih zgrada. Da li cene zakupa poslovnog prostora u premijum zonama prate ekskluzivnost koju ovakve lokacije nude?
— Mi smo u Beogradu u mnogim stvarima potpu -
no u koraku sa evropskim glavnim gradovima, ali nažalost, u ovoj nismo. Revolucija se nalazi u samom centru Beograda i ta lokacija odgovara nečemu što bi se po evropskim gradovima zvala ekstra zona. Mi smo se susretali sa mnogo situacija gde su agenti dovodili potencijalne zakupce da gledaju poslovni prostor u Revoluciji i upoređivali naše ponude sa ponudama nekih drugih novih poslovnih zgrada u Mirijevu ili na Ledinama. Složićete se da je kupiti lokaciju za gradnju u centru Beograda i na Ledinama, daleko od uporedivog. Samim tim mi kao investitori imamo trošak izgradnje mnogo veći i to bi trebalo da se reflektuje i na cenu zakupa.
Beograd će morati da dođe u situaciju, kao što je to slučaj u Londonu, Beču, Minhenu, gde premijum zone imaju svoje cene, koje zaista nisu uporedive sa cenama u predgrađu, gde su sama lokacija i trošak gradnje mnogo manji.
NAŠA SU PREDVIĐANJA DA ĆE CENE RENTE POSLOVNOG PROSTORA NA PREMIJUM
LOKACIJAMA PORASTI JER ĆE
SE U SUPROTNOM IZGUBITI
INTERESOVANJE INVESTITORA
KOJI ULAŽU U OVAJ SEKTOR
Gledano iz ugla investitora, ali i potreba tržišta, šta će u narednom periodu biti isplativije – ulagati u stanogradnju ili poslovne zgrade, i šta će biti u fokusu Granit Investa?
— Investitori stanogradnje su svakako trenutno u boljem položaju od investitora poput nas. Dok je stanogradnja u Beogradu uspela da napravi veliki skok cene kvadrata u poslednjih 10 godina na istoj lokaciji, to nije slučaj na tržištu rente poslovnog prostora. Kvadratni metar na Vračaru je pre sedam, osam godina koštao 2.500 evra, dok je danas 4.000 do 5.000 evra. Cene svih materijala su skočile, cene čelika i do 100 odsto, radna snaga je poskupela, i samim tim su se povećale i cene kvadrata. Mi kao investitori izgradnje poslovnog prstora snosimo posledice povećanja cena svega prethodno pomenutog. Nas danas gradnja iste zgrade košta 40 odsto više, dok je cena kvadrata rente veća tek negde oko 15 odsto.
Naša su predviđanja da će cene rente poslovnog prostora na premijum lokacijama porasti jer će se u suprotnom izgubiti interesovanje investitora koji
ulažu u ovaj sektor. Ovo će se posebno odraziti na property management i cene održavanja koje danas ne reflektuju povećanje troška koje se dešava na tržištu.
Granit Invest u svojim planovima za budućnost ima ideju da nastavi da ulaže u izgradnju visokoluksuznog poslovnog prostora jer mi pružamo usluge jednoj maloj niši zakupaca na tržištu koji imaju visoke zahteve, ali su spremni da plate najskuplji kavdrat rente u Beogradu. Naša perspektiva je da, poput boutique hotela, ostanemo dovoljno mali da možemo da odgovorimo na komplikovane zahteve klijenata, ali i dovoljno veliki da razvijamo nove, inovativne projekte na tržištu nekretnina.
Granit Invest nastaviće da ulaže u izgradnju visokoluksuznog poslovnog prostora
TRŽIŠTE NEKRETNINA
Do kraja godine kompanija CTP dupliraće broj kvadrata u svojim industrijskoposlovnim parkovima širom Srbije, od čega je najznačajniji projekat izgradnja
CTParka Belgrade City, koji će biti najveći logistički centar u Srbiji, kaže Petar Kolognat, rukovodilac razvoja biznisa u CTP Srbija
Tekst: PETAR DOBROSAVLJEVIĆ
Foto: HUMANMADE STUDIO
Holandska kompanija CTP, vodeća u oblasti izgradnje i izdavanja poslovno-industrijskih parkova u centralnoj i istočnoj Evropi, sa portfoliom koji obuhvata skoro 10 miliona kvadrata objekata A klase u deset zemalja od Baltika do Crnog mora, u Srbiji posluje već šest godina. Za to vreme već je postala lider u ovom sektoru tržišta, sa ambicioznim planom da tokom ove godine duplira broj postojećih kvadrata i ciljem da tokom ove decenije dostigne više od milion kvadrata izgrađenih objekata u Srbiji. Petar Kolognat, rukovodilac razvoja biznisa u CTP Srbija, otkriva na kojim će se sve lokacijama razvijati novi CTP projekti i zašto „nearshore” trend pogoduje razvoju ovog sektora nekretnina u Srbiji.
CTP je krajem prošle godine započeo izgradnju svog „flagship” projekta u Srbiji, CTPark Belgrade City. Pored ekskluzivne lokacije, na samo 10 kilometara od centra grada, šta još ovaj industrijsko-poslovni park čini posebnim i kad se očekuje da bude useljiv?
— CTP je početkom 2021. godine akvizirao 27,5 hektara zemljišta na lokaciji Novi Beograd-Kvantaš, sa ciljem da razvije najveći logistički centar u Srbiji, u neposrednoj blizini centra grada i aerodroma Beograd. Sa svojih 135.000 m2 prostora, CTPark Belgrade City biće najveći logistički centar u Srbiji
koji će tržištu nuditi jedinice od 2.500 m2 pa naviše magacinskog prostora, sa kancelarijama i izložbenim prostorom. Zbog svoje zaista premijalne lokacije i izuzetne povezanosti sa autoputem i glavnim gradskim saobraćajnicama, ovaj objekat će biti idealan za FMCG industriju, farmaciju, e-trgovinu i takozvanu „last mile” logistiku. Prvi objekat u okviru ovog parka će biti useljiv u četvrtom kvartalu sledeće godine.
Od početka poslovanja u Srbiji, CTP je pokrenuo brojne projekte i trenutno u svom portfoliju poseduje 12 objekata. Ko su uglavnom vaši klijenti?
— Do sada smo u Srbiji sagradili 12 objekata ukupne površine preko 265.000 m2 na pet različitih lokacija, što nas čini liderima na tržištu sa indeksom zauzetosti prostora od 98%. Trudimo se da imamo raznovrstan profil klijenata te osim logističkih objekata gradimo i proizvodne pogone. CTP je još 2019. godine krenuo sa razvijanjem CTParka Novi Sad, koji je sada dom za neke od najsavremenijih fabrika u Evropi –Continental, BMTS i Nidec. U okviru CTParka Kragujevac sagrađena su dva objekta ukupne površine 55.000 m2 za potrebe proizvodnog pogona kompanije Yanfeng. Treća fabrika za istog klijenta je u izgradnji i biće završena u avgustu. CTP grupa ima zaista raznovrstan portfolio renomiranih klijenata, sa kojima kontinuirano gradimo poverenje i najbolje mo -
guće odnose tokom celog procesa poslovanja. Uspeh takvog jednog odnosa prema klijentima ogleda se u tome što skoro 80% novih objekata gradimo za postojeće klijente.
Koji je trenutno najveći industrijski park u Srbiji?
— Najveći industrijski park u Srbiji je CTPark Belgrade North koji je strateški pozicioniran između dva najveća grada u Srbiji, Beograda i Novog Sada, odmah pored autoputa (E75). Ukupna trenutna površina izgrađenih objekata u Parku prelazi 100.000 m2, uz mogućnost širenja na preko 220.000 m2. Trenutno u ovom Parku posluju Tehnomanija, Dijamant, Milšped, Lidl, Mercata VT, Intereuropa, Galerija Podova i Pet Centar. Nova hala od 17.000m2 koja se gradi u ovom parku biće useljiva već u trećem kvartalu ove godine.
Kakvi su razvojni planovi kompanije u narednom periodu?
— CTP samo u ovoj godini očekuje izgradnja rekordnih 252.000 m2 objekata na šest različitih lokacija u Srbiji. Osim gorepomenutih parkova, aktivno razvijamo i CTPark Belgrade West u Šimanovcima, gde su sagrađena i u potpunosti izdata četiri objekta ukupne površine od preko 55.000 m2.
U ovom Parku posluju Sika, Emmezeta, Phoenix Pharma, Milšped i BOSCH, za čije je potrebe sagrađen proizvodni pogon. Uskoro počinjemo sa izgradnjom još jedne hale od 35.000 m2 u okviru ovog Parka, koja će biti useljiva u četvrtom kvartalu ove godine.
Nedavno smo u Novom Sadu akvizirali još dve nove lokacije. Na samoj Kaćkoj petlji izgradićemo ctPark Novi Sad East sa dva objekta ukupne površine 60.000 m2. Prvi objekat od 25.000 m2 biće useljiv u četvrtom kvartalu ove godine.
U Industrijskoj zoni Novi Sad Sever, na samo četiri kilometra od centra grada i četiri kilometra od autoputa E75, završili smo kupovinu preko 20 hektara zemlje na kojoj projektujemo najveći industrijski park u Vojvodini – CTPark Novi Sad City. Siguran sam u veliki uspeh ovog projekta, imajući
u vidu trenutnu ponudu kvalitetnog industrijskog prostora u ovom gradu.
Šta su najveće prednosti CTParkova, zbog kojih se klijenti opredelju za vaše objekte?
— CTP je zaista posvećen održivom razvoju, naši poslovni parkovi su zelenog karaktera, atraktivnog dizajna i usmereni na dobrobit korisnika. Svaki naš objekat poseduje BREEAM sertifikat zelene gradnje i energetske efikasnosti. Kao drugu veoma bitnu prednost moram istaći da smo trenutno jedina kompanija na našem tržištu koja klijentima može ponuditi više različitih lokacija. Pronalazak kvalitetnih parcela je definitivno jedan od stubova uspeha našeg poslovanja i mi smo u konstantnoj potrazi za novom zemljom na lokacijama gde vidimo potencijal za dalji razvoj.
Najavili ste postavljanje solarnih panela na vašim krovovima?
— Tako je, plan nam je da krovovi svih naših objekata budu pokriveni solarnim panelima, do kraja ove godine završićemo instalaciju na prvih deset objekata i dostići kapacitet od 20mWh. Imajući u vidu planiranu kvadraturu naših objekata verujemo da ćemo biti jedan od najvećih proizvođača zelene energije u Srbiji.
Kako vidite poziciju i značaj Srbije sa njenim industrijsko-logističkim kapacitetima u odnosu na region, posebno u svetlu aktuelnog rata u Ukrajini?
— Uočljivo je da naši klijenti tragaju za pouzdanim rešenjima kako bi obezbedili napredak svog poslovanja u godinama koje dolaze. Okreću se bližim, i da tako kažem, prijateljskijim lancima snabdevanja, rat u Ukrajini samo je ubrzao taj „nearshore” trend. Ovo će se pretvarati u sve veću potražnju za dodatnim industijskim prostorima u neposrednoj blizini razvijenih tržišta zapadne Evrope, koja će biti mnogo otpornija na rizike kriza koje bi mogle da nas zadese u bliskoj budućnosti.
TRŽIŠTE
Koje trendove na tržištu industrijskih nekretnina možemo očekivati u narednom periodu i kako se, iz ugla međunarodnih investitora, Srbija i region kotiraju na mapi industrijskog potencijala Evrope, u intervjuu za naš magazin govori Karel Stranski, šef Korporativnog industrijskog savetodavnog tima u okviru Colliers sektora EMEA
Tekst: GORDANA KNEŽEVIĆ MONAŠEVIĆ
Foto: COLLIERS
kro planu, što klijentima uliva veliko poverenje kada donose kapitalne odluke u svom poslovanju. Colliers timu pridružio se 1996. kada je u Češkoj osnovana Colliers agencija za industrijske nekretnine, koju je izuzetno uspešno vodio 13 godina. Godine 2009. postao je izvršni direktor Colliers Češka, a od 2011. je deo Colliers EMEA Corporate Solutions tima u Londonu, u okviru kojeg svoje dragoceno iskustvo i poznavanje tržišta koristi da klijentima iz sektora industrije i proizvodnje pomogne da nađu pravu lokaciju ili objekte za svoje pogone. Iza njega su brojni realizovani projekti u EMEA regionu, SAD-u i Aziji, koji obuhvataju više miliona izdatih ili kupljenih kvadrata industrijskih objekata i stotine hiljada hektara placeva. Karela smo sreli u Beogradu tokom jednog od njegovih brojnih poslovnih putovanja i iskoristili priliku da ga pitamo – kuda ide tržište industrijskih nekretnina u narednom periodu.
Tokom svoje bogate karijere, Karel Stranski proputovao je svet uzduž i popreko u potrazi za najboljim rešenjima na tržištu industrijskih nekretnina za potrebe svojih klijenata. Praktično, ne postoji deo globalnog tržišta koji ne poznaje i na makro i na mi -
Bavite se industrijskim nekretninama više od 20 godina i imate zaista neverovatno iskustvo. Šta vidite kao najveće promene u ovom sektoru tokom poslednje dve decenije i koji trendovi će dominirati u 2023?
— Tokom poslednje dve decenije, industrija se bitno promenila, iako postoje značajne razlike u zavisnosti od toga gde se u Evropi nalazite. Naglasio bih sledeće aspekte: fokus na energetsku efikasnost, prelazak sa vlasnika na zakupce, i veće objekte po
meri zakupca. Verujem da ć e poboljšanje energetskih performansi zgrada biti jedna od ključnih briga u godinama koje dolaze, ne samo zbog smanjenja njihovog ugljeničnog otiska, već i zbog njihove zavisnosti od fosilnih goriva i ukupnih troškova.
Kao šef Korporativnog industrijskog savetodavnog tima u okviru Colliers sektora EMEA Corporate Solutions, aktivno upravljate industrijskim i proizvodnim projektima u 17 zemalja u Evropi, SAD i Aziji. Šta konkretno pružate klijentima i koje usluge su im najpotrebnije?
— Podržavamo naše klijente od početka do kraja tokom celog životnog ciklusa zgrade: procenjujemo portfolio lokacija, biramo pravu zemlju, region ili grad, usvajamo odgovarajuće modele finansiranja ili akvizicije objekata, upravljamo i nadgledamo objekte spremne za useljenje i rešavamo pitanje imovine koja više nije potrebna. Trenutno provodimo značajno vreme sa našim klijentima procenjujući njihove postojeće i buduće lokacije s obzirom na nedavne poremećaje u lancima snabdevanja i geopolitiku, uzrokovane postpandemijskom i posleratnom dinamikom.
S obzirom na iskustvo koje imate u upravljanju transakcijama širom sveta, koja tržišta nekretnina smatrate najpovoljnijim u industrijskom sektoru? Koje tržište je trenutno najbolje za koju vrstu industrije?
— Perspektive industrijskog tržišta usko su povezane sa rastom privrede i transparentnim poslovnim okruženjem; tržišta ne vole sukobe, tenzije i ratove. Kada je reč o našoj nadležnosti u okviru EMEA, postoji nekoliko regiona koje vredi razmotriti, iako svaki ima svoj skup izazova. Centralno-istočna Evropa, pored Portugala, i dalje je privlačna za logistiku i sofisticiraniju i automatizovaniju proizvodnju, posebno njeni manje razvijeni džepovi u istočnoj Poljskoj, Slovačkoj, južnoj Mađarskoj ili istočnoj Rumuniji, kao i Litvaniji – očigledno je geopolitički rizik akutniji što ste bliže ukrajinskoj granici.
S obzirom na dugu tradiciju inženjerske ekspertize i radnu etiku u bivšim jugoslovenskim proizvodnim centrima, Zapadni Balkan, posebno velike zemlje poput Srbije, pogodne su za logistiku vezanu za potrošače, kao i proizvodnju svake vrste. Problem je očigledno u percepciji stalnih tenzija među različitim etničkim grupama, efikasnost javne uprave i nejasna politička pozicija kada je u pitanju geopolitički stav Rusije.
Severna Afrika, posebno Maroko, Egipat i potencijalno Tunis, su zemlje u usponu za jeftinu proizvodnju
i logistiku i distribuciju vezanu za potrošače. Ovde je problem udaljenost od tržišta EU i percepcija kulturnih barijera prema islamskim i arapskim zajednicama.
S vremena na vreme dolazite u Beograd. Gde vidite najveći potencijal srpskog tržišta nekretnina u privlačenju više stranih kompanija da ovde imaju bazu?
— Tokom poslednjih deset godina, međunarodne kompanije su neizbežno prepoznale potencijal Srbije, posebno kad je reč o industrijskom tržištu. Gledaju ć i u budu ć nost, osvrnuo bih se na prethodni pasus: iz razgovora sa svojim klijentima razumem da su percepcija stalnih tenzija među različitim etničkim grupama, efikasnost javne uprave i nejasna politička pozicija kada je u pitanju geopolitički stav Rusije, ključni faktori blokiranja, barem kada se uzmu u obzir korporacije sa zapadne hemisfere. Pretpostavljam da kineske ili indijske kompanije nisu toliko osetljive.
PERSPEKTIVE INDUSTRIJSKOG TRŽIŠTA
USKO SU POVEZANE SA RASTOM
PRIVREDE I TRANSPARENTNIM
POSLOVNIM OKRUŽENJEM. TRŽIŠTA NE VOLE SUKOBE, TENZIJE I RATOVE
Iako ste deo londonskog Colliers tima, uglavnom ste u svojoj matičnoj zemlji, Češkoj. Imate veliko iskustvo sa češkim tržištem budući da ste bili i generalni direktor kompanije Colliers Češka. Koji su najveći izazovi sa kojima se češko tržište nekretnina suočava u ovom turbulentnom periodu?
— Moja poslovna aktivnost na češkom tržištu bila je ograničena na nekoliko projekata poslednjih godina, tako da moja perspektiva možda nije sveobuhvatna. Sa stanovišta korisnika, slično kao u ve ć ini Evrope, tržište nudi vrlo malo novog prostora zbog velike potražnje i ograničenog novog razvoja u poslednje tri godine; tržišta rada su iscrpljena, a troškovi kirije, energije i izgradnje su eskalirali. Iako vlasnici zgrada, sa druge strane, cene rast zakupnine i svoju jedinstvenu dominantnu poziciju u gotovo svim pregovorima, oni takođe ose ć aju uticaj pada vrednosti, pove ć anja troškova izgradnje i zaduživanja. Verovatno ć e do ć i do manjeg rasta na tržištu jer ć e rente ostati ve ć e nego u prošlosti, a inflatorni pritisci ne ć e nestati. Stepen rasta ć e najviše zavisiti od raspoloženja potrošača u celom evropskom regionu.
Kompanija Colliers Srbija proslavila je 8. decembra u hotelu Metropol novu fazu svog poslovanja i početak nove poslovne godine, u društvu brojnih prijatelja, partnera i saradnika iz Srbije i regiona. Prigodan koktel i opušteno druženje uz muziku, i nastup virtuoza na harmonici, maestra Petra Marića, bili su prilika da se na najlepši način isprati uspešna 2022. godina, koju su obeležili brojni rekordi i veliki poslovi i projekti na tržištu nekretnina, kao i nova poslovna partnerstva.
Jedno takvo partnerstvo – sklopljeno 4. jula između srpske kompanije West Properties i međunarodne kompanije Colliers, koje već sedam meseci posluju pod zajedničkim brendom Colliers Srbija –upravo je bio povod koktela, na kojem su se okupili poslovni partneri koji već decenijama sarađuju sa obe kompanije.
Domaćini večeri, Vladimir Vukićević i Vladimir Popović, partneri i direktori Colliers Srbija, koji su poslednjih sedam godina zajedničkim snagama razvijali portfolio usluga i korporativne vrednosti brenda West Properties u pravcu koji ih je doveo do partnerstva sa svetskim brendom kakav je Colliers – zahvalili su gostima na podršci i izrazili zadovoljstvo što imaju toliko prijatelja sa kojima mogu da podele svoj uspeh.
Gostima su se putem video poruka obratili i predstavnici grupacije Colliers koji nisu bili u mogućnosti da dođu – Daud Amel Azizpor, izvršni direktor EMEA sektora u Colliers-u i Luk Doson, izvršni direktor za EMEA prekogranična tržišta kapitala u Colliers-u. Kao direktna podrška iz grupacije Colliers, među gostima su bili predstavnici Colliers-a iz Crne Gore i Albanije.
ARHITEKTURA
Dve važne nagrade koje je dobio u prošloj godini i uskoro dve decenije od osnivanja
Proaspekt studija, više su nego značajan povod za razgovor sa Vladimirom
Lojanicom, dekanom i redovnim profesorom Arhitektonskog fakulteta Beogradskog
Univerziteta, na temu savremene srpske arhitekture i odnosa koji prema njoj imaju studenti i investitori
Tekst:
ALEKSANDRA MIRKOVIĆ
Hotelsko-poslovni kompleks u Rajićevoj, Blok 20, Beograd, autori: Milan i Vladimir Lojanica
Karijera Vladimira Lojanice premrežena je pedagoško-akademskim radom u visokoobrazovnoj ustanovi, u kojoj se i školovao, i radom arihitekte-praktičara na brojnim objektima širom sveta, za koja je osvajao ugledna priznanja.
Pomenućemo tek neke. Samo prošle godine dobio je dve značajne nagrade: Veliku nagradu arhitekture Udruženja arhitekata Srbije za životno delo za 2020, kao i godišnju nagradu UAS-a „Aleksej Brkić“ za najuspelije arhitektonsko delo u 2021. za poslovni objekat Kampus multinacionalne kompanije NCR na Novom Beogradu. Tu je i nagrada za arhitekturu nacionalnog Saveza arhitekata za 2007, za kompleks hotela Holiday Inn i Expo hale na Novom Beogradu. Vinarija Acumincum u Starom Slankamenu nagrađena je na 37. Salonu arhitekture za realizovano delo. Jedan od prvih realizovanih, velikih projekata, na početku karijere iz 2000. godine, pobedio je na konkursu u Ruandi, za novu zgradu Nacionalne biblioteke u glavnom gradu Kigaliju. Iza njega su brojna projektovana zdanja u Kini, Rusiji, SAD-u, kao i u Srbiji, od malih privatnih i poslovnih do objekata javne namene, po principima energetske efikasnosti i održivosti, poput Zero Energy House, proglašenom za kuću 2020. godine.
Koliko je Velika nagrada arhitekture za životno delo Udruženja arhitekata Srbije probudila novu odgovornost i kojim projektom ćete u 2023. biti najviše zaokupljeni?
— Velika nagrada arhitekture za životno delo Udruženja arhitekata Srbije razlikuje se od ostalih nagrada. Najpre zato što predstavlja nagradu za celokupan profesionalni rad, društveno angažovanje i druge oblike doprinosa i ostvarenja. Dodeljuje je Veće velike nagrade koje čine svi njeni prethodni dobitnici. Tako se automatski postaje i član ovog Veća, koje zaista čine najzaslužnija arhitektonska imena naše sredine. Složio bih se da to nosi veliku čast i odgovornost, mogu čak reći da podstiče posebnu vrstu društvene odgovornosti i aktivizma. Analogno tome, pretpostavljam da će jedna od najzahtevnijih uloga u ovoj godini biti pozicija dekana Arhitektonskog fakulteta koju sam prethodne godine preuzeo. Predstoji mnogo novina koje pripremamo i planiramo da uvedemo na fakultetu, mnoštvo događaja i manifestacija kojim ćemo prikazati rad na edukaciji mladih arhitekata.
Sećate li se momenta u procesu stvaranja, bilo kroz impresiju prema nečijem delu ili, ranije u detinjstvu, budući da ste odrasli uz oca arhitek-
tu, kada ste pojmili svu važnost rada arhitekte u jednom društvu?
— Odrastanje je bilo obeleženo arhitektonskim kontekstom, naravno, zbog zanimanja roditelja. Da ne podsećam koliku je ulogu odigrala činjenica stasavanja u ambijentu zidova oblepljenih, za mene tada krajnje imaginarnim, čudnim prikazima prostornih volumetrijskih varijacija, bojenih putanja i šemata, nerazumljivih matrica i dezena, maketa i modela; preskačući, iz nepoznatog razloga, poslagane hrpe kamenova različitih boja i tekstura po sred dnevne sobe... Ako uz to uzmemo u obzir neprekidne priče i svakodnevni porodični narativ o idejama i konceptima, novim ostvarenjima, novim publikacijama. Nasuprot tome, ne bih mogao reći da je ideja o arhitektonskoj profesiji bila podrazumevana. Kao i svaka mlada osoba, nisam direktno doneo odluku i analogno zaključio da bih mogao da se bavim ovim poslom. U mom slučaju ključan je bio prvi korak ka jasnijem odabiru kulturološkog usmerenja, iniciran sveprisutnijom težnjom i željom za bavljenjem profesijama koja su društveno angažovane i čiji rezultati obuhvataju široko polje implikacija na društveni i kulturni kontekst. Odluka je došla kao posledica svesnog promišljanja o karakteru profesije i kapaciteta arhitekture da objedini najrazličitije težnje i afinitete u meni: od interesovanja za kreativni rad, preko afiniteta ka preciznom i inženjerskom delovanju i projektovanju, do interesovanja za različite zanate i rad sa konkretnim materijalima.
Koje savete, uz naravno znanja, prenosite studentima, a šta ih učite da rade suprotno od onoga kako su vas učili?
— Baviti se arhitekturom podrazumeva intenzivnu i istovremenu akumulaciju znanja, veština i inspiracije – pravljenje sinteza i njihovo ispoljavanje kroz veliki i posvećeni rad. Možda je najveće znanje koje možemo da im prenesemo promišljanje o tome na koji način se angažuju kreativni potencijali, kako bi se u potpunosti ostvarili i kako bi se izgradili kao stručnjaci i ličnosti.
Naša škola imala je i ima veliki broj istorijskih ličnosti i arhitekata, koje sam imao priliku lično da upoznam. Posebna dimenzija vremenskog komfora i autoriteta struke u društvu bila je, čini se, ključna razlika između nekadašnjih vremena i današnjeg trenutka. Utisak mi je da je studentima najzanimljivije neposredno upoznavanje i prenošenje pouka kroz svojevrsne analogije iz tog vremena, koje su i danas aktuelne, i iskustva iz prakse. Kombinacija neformalnih stručnih razgovora i obaveznih lekcija je prava formula. Takve priče sublimiraju puno poruka o prefinjenoj meri stvari, o lirskoj i kreativnoj ležernosti, istraživačkoj upornosti i promišljanju koje je ovoj profesiji zaista davalo specifičan šarm, a za sobom donosilo vrhunske kvalitete.
Svedočimo trendu investitorskog urbanizma. Na jednoj konferenciji rekli ste da se često vodi rovovska borba na relaciji investitor-arhitekta. Kako to promeniti?
— Arhitektura je delatnost uvek između očekivanja i realnosti. Između interesa i ograni -
čenja. Njena realnost danas još dodatno leži u okolnostima surove tržišne situacije. Arhitekta gradi status tokom celokupne karijere, kroz dugogodišnje i permanentno obrazovanje, velikim radom i odricanjem, iskustvom i primenom znanja, a zatim se odgovornošću i pouzdanošću dolazi do poverenja i poštovanja ličnosti, ali i same profesije.
Kontakt sa investitorima je neminovnost, bez investitora ne bi bilo ni arhitekture. Tako je bilo oduvek i logično je da u svom interesu
oni mogu imati specifična očekivanja koja često od samog početka za arhitekte mogu biti ograničavajuća. Ponekad zahvataju veoma usko polje – dok arhitekta ima odgovornost (između ostalog i društvenu) da to polje sagledava znatno šire. Imao sam i veoma vrednih iskustava gde sam od investitora prikupio druga značajna ekspertska znanja.
Ilustrativna floskula iz pitanja koju pominjete zapravo se odnosi najviše na činjenicu da arhitekta mora da uloži puno energije da od investitora napravi saborca. Nikako oponenta koji želi jeftinu i brzu arhitekturu već edukovanog aktera koji prepoznaje i ceni dodatne vrednosti koje svojom investicijom donosi u društvo.
Iako nije lak zadatak, obe strane ne smeju odustati. Svaki prostor nosi brojne poruke, ali obavezna je ona u kojoj se očitava ideja da arhitekturom koju gradimo poštujemo prostor na kome se nalazimo, okruženje i resurse koje koristimo. Domen opšteg javnog interesa arhitekture je izuzetno veliki. To se ne sme izgubiti iz fokusa, ni po koju cenu.
Da li danas arhitektura u svetu ima mesto koje joj pripada?
— Status arhitekata kroz istoriju je uvek bio društveno definisan, prepoznat i instrumentalizovan kroz političko uređenje. Specifičnost arhitekture leži u njenoj očiglednosti i trajnosti. Sve što se izgradi, na sreću i nažalost, vrlo je očigledno i traje decenijama, vekovima. I danas se status struke gradi, kreira i zauzima. To je novi front borbe za poziciju arhitekte u društvu. Arhitektura, kao deo svakodnevnog života, prolazi kroz turbulentne društvene promene, uz sve izazove profita, i ne bih rekao da profesija arhi-
tekte posustaje. Imam utisak da smo sve češće svedoci veštine arhitekata da u ne toliko savršenom sistemu daju vrhunske rezultate. Mislim da tu postoji nova vrsta društvene veštine koja se razvija u struci. Ne bih mogao da tvrdim da se veće promene na nivou društva mogu dogoditi u kratkom periodu, ali naznake takvih promena se svakako mogu identifikovati. Ali, ono što je sigurno, jeste da se u struci oseća otpor prema šablonima i profitu. Arhitektonska scena u poslednjoj deceniji svakako doživljava razvoj, a neke aktuelne teme, koncepti i principi mogu se uporediti sa evropskim nivoom arhitektonske produkcije. Nažalost, predstoji nam dug put do podizanja opšteg nivoa produkcije i kvaliteta gradnje. Voleo bih da verujem da smo kao struka tim putem već krenuli.
ARHITEKTA MORA DA ULOŽI PUNO
ENERGIJE DA OD INVESTITORA NAPRAVI SABORCA. NIKAKO OPONENTA KOJI ŽELI JEFTINU I BRZU ARHITEKTURU
Gde su putokazi srpskom urbanizmu i arhitekturi kako bi u budućnosti zaličili na zlatne godine autorstva i graditeljstva iz 70-ih i 80-ih godina 20. veka? Da li je tako nešto moguće?
— Nekadašnje socijalističko društvo, rekao bih, podseća na neku vrstu neponovljivog eksperimenta, koji se, bar u domenu arhitekture, u mnogim segmentima pokazao uspešnim. Struktuiran i sistematski pristup, sa jasnim regulativnim okvirom i definisanim potrebama. Zaista je bio plodan okvir za arhitekton-
sku delatnost i arhitekturu kao društveni proizvod. Takav kontekst je omogućio plodne godine stvaralaštva velikoj plejadi srpskih (ili jugoslovenskih) arhitekata koji su činili moćnu okosnicu naše škole: Milenković, Stjepanović, Lojanica, Keković, Cagić, Jovanović, Ličina, Živadinović, Marušić, Vulović...i mnogi drugi.
Danas se iznova gradimo kroz formu posttranzicionog društva, u promenjenim okolnostima sami stvaramo šanse i gradimo načela. Naša sredina je primer neposredne rapidne transformacije celokupnog društveno-političkog sistema – a tranzicioni i post-tranzicioni period je sam po sebi dugo trajao. Kultura je postala fragmentarna na globalnom nivou. Ono što je uočljivo globalno, a na našem primeru očigledno, jeste da je arhitektura zaista tema koja se ne može odvojiti od društva i kulture. Fizički građeni fond samo je jedna od projekcija društva. O trajnom uticaju građene sredine na ljude, njihov životni prostor, ne treba ni govoriti.
Međutim, osim estetskih i etičkih posledica, nisu
zanemarljivi ni ekonomski rizici ovakvih investicija, posebno dugoročni jer lošu arhitekturu ne možete prosto izbrisati, ukloniti. Karakter današnjeg vremena ne pogoduje arhitekturi onako kako joj je nekadašnji karakter pogodovao – rapidna brzina transformacije projektovanja i gradnje zahteva visoku adaptibilnost i rezilijentnost. Sveže ideje i novi koncepti predmet su svakodnevnog preispitivanja –i verujem, da u ovoj činjenici leži najveća opasnost i najveći potencijal savremenog društva. U aktuelnom trenutku u našoj sredini ne postoji jasno diferenciran obrazac društvene politike ili sistema vrednosti, a bojim se da nam je takav model neophodan
AKTERIMA NA TRŽIŠTU NEKRETNINA
ČINJENICU DA SAMA KVADRATURA
STANA NE SME BITI IZJEDNAČENA SA UPOTREBNOM VREDNOŠĆU STANA
kao forma otpora tržištu koje sve vrednosti jednostavno prevodi u profit.
Ukoliko bismo aktivnosti usmerili na formiranje ovakvog modela oslonjenog, kao nekada, na kreativne napore pojedinaca/autora, kao i na pomenute tekovine naše škole, imali bismo mnogo jasniju sliku i mnogo više načina da iskustva i saznanja koja smo nasledili iz prethodnih vremena implementiramo i koristimo.
Ideje i paradigme struke moraju biti pretpostavljene pragmatičnoj tržišnoj proizvodnji prostora čiji je jedini cilj da se što bolje proda. Ako bismo tempo uskladili sa vrednostima i odoleli iskušenju da nam kultura zapadne u puki konzumerizam, onda bismo bili na putu da stvaramo nove zlatne godine društva. Čvrsto verujem da će se u budućnosti dogoditi.
Koji projekat vam je, do sada, pružio najviše radosti, a koji je bio najizazovniji, da ste bili na granici odustajanja?
— Teško je tako razvrstati projekte. Posebno što projektovanje kao profesija zapravo podrazumeva umrežavanje i koordinaciju najrazličitijih aktera (od inženjera različitih struka, preko investitora i menadžera, do majstora koji na licu mesta realizuju sam projekat). Radije bih takvu „podelu” povezao sa fazama kroz koje projekat prolazi. U prvobitnoj kreativno-stvaralačkoj uvek ima najviše radosti, koja, zatim, ulaskom u dalje faze prihvatanja ideja, razrade i komunikacije sa članovima tima, prelazi u složenu i vrlo izazovnu fazu. I što je zadatak veći – proporcionalno rastu i izazovi koji ga prate.
A odustajanje? Nije opcija kada već uđete u projekat. O odustajanju se razmišlja na samom početku kada se odlučuje da li prihvatate posao ili ne. Nakon što ste ušli u zadatak, slede samo varijacije mogućih rešenja, prihvatljivi kompromisi ili neopozive odluke za konkretne izazove; ne i odustajanje. Ono što je najlepša karakteristika arhitekture jeste veština iznalaženja rešenja iz naizgled nerešivih situacija koja onda donose novi kvalitet.
O čemu maštate da realizujete u budućnosti?
— Imao sam sreću da u okviru dosadašnje karijere realizujem veliki broj raznovrsnih projekata i da se bavim najrazličitijim projektantskim temama – od kamernih zadataka do projektovanja čitavih područja. Voleo bih da dobijem priliku da se kontinuirano, kroz više projekata, bavim temom stanovanja koja me veoma interesuje i kojom sam se do sada bavio na najrazličitije načine, stručno, teorijski i eksperimentalno.
Autor ste udžbenika „Arhitektonska organizacija prostora – Stanovanje” iz 2019. Ako na tržištu nekretnina imamo situaciju da se stan od 30-tak kvadrata reklamira kao dvosoban, da li bi udžbenik trebalo da postane obavezno štivo za investitore i kupce?
— Knjiga obuhvata višedecenijski kontinuitet školskog programa i rezultate koje je Arhitektonski fakultet postizao na regionalnom i međunarodnom nivou u oblasti stanovanja. Svojevrsni je omaž čitavoj plejadi ličnosti koje su formirale ugled beogradske škole stanovanja. Kao takva, predstavlja složeno udžbeničko-nastavno štivo i težnju autora da uspostavi relacije između ličnosti, događaja i tema koje pripadaju različitim vremenskim i prostornim okvirima. Namenjena je edukaciji arhitekata, ali bi možda mogla da postane obavezno štivo i za širu populaciju, ne samo za specifične poklonike naše struke.
Predlog deluje vrlo zanimljivo i mogla bi se promocija određenih delova knjige prilagoditi za publikovanje široj populaciji. Pitanje koje ste otvorili zapravo zalazi u ozbiljnu društvenu problematiku, u okviru koje bi bilo veoma korisno približiti svim akterima na tržištu nekretnina činjenicu da sama kvadratura stana ne sme biti izjednačena sa upotrebnom vrednošću stana. A upotrebna vrednost stana je upravo ta koja određenoj kvadraturi daje vrednost, koja garantuje i implicira kvalitet kulture stanovanja u nekom prostoru. Pored prostorne kategorije (fizičke kvadrature prostora), naš egzistencijalni prostor uvek uključuje određenu socijalnu i kulturnu totalnost. Krsitijan Norberg Šulc (Norberg-Schulz, Christian) rekao je da je prostor kategorija orijentacije, a da bi se osposobio da sprovede svoje namere, čovek mora da shvati prostorne odnose i da ih objedini u jedinstveni „prostorni koncept“.
„Jedna od najzahtevnijih uloga u ovoj godini biće pozicija dekana Arhitektonskog fakulteta koju sam prethodne godine preuzeo”
Živimo u vremenu povećanih bezbednosnih rizika, ali i sve brojnijih tehnoloških mogućnosti za zaštitu i udobnost. Firma Lunatronik nudi integrisan sistem koji objedinjuje sve aplikacije, od alarma i video-nadzora do kontrole svih uređaja u prostoru, putem jednostavnog Touch panela, koji će zaštiti vaš prostor gde god da se nalazite
Tekst i foto:
LUNATRONIK
Smart Home sistem Ksenia Security predstavlja revolucionarni način zaštite vašeg doma ili poslovnog prostora koji omogućava, na jednostavan način, kompleksnu i integrisanu kontrolu vašeg prostora. Ovaj Smart Home sistem je prvenstveno vrhunski alarmni sistem integrisan sa IP video interfonom, kontrolom pristupa i kamerama za video nadzor, što ga čini
izuzetno efikasnim u pružanju sigurnosti i zaštite vaše imovine uz pomoć automatske vizuelne verifikacije.
Jedna od brojnih prednosti Ksenia Security sistema je mogućnost daljinske kontrole preko vašeg pametnog telefona ili računara. To znači da možete pristupiti sistemu i upravljati njime gde god da se nalazite, što je izuzetno korisno ako ste na putu ili u slučaju da se dogodi nešto
neočekivano, kao i za efikasnu kontrolu energetske efikasnosti celog objekta.
Takođe, sistem vam omogućava da pratite događaje u vašem domu ili poslovnom prostoru u realnom vremenu, putem kamera i video-interfona. Možete pratiti šta se dešava u stanu dok ste na poslu ili na putovanju, što vam daje dodatni osećaj sigurnosti i mira, a posebno je značajno i praktično što se koristi jedan isti Touch panel u stanu i za alarm i za video-interfon i za kamere i za sve funkcije Pametne kuće.
Ksenia Security sistem takođe omogućava automatizaciju vašeg doma ili poslovnog prostora, što znači da možete podešavati rasvetu (uključivanje i/ ili dimovanje), temperaturu i za grejanje i za hlađenje i druge sisteme (roletne, žaluzine ili tende, dobitak struje sa solarnih panela kao i potrošnju električne energije) preko aplikacije na vašem pametnom telefonu ili računaru. Ovaj sistem vam može uštedeti mnogo vremena i truda, jer sve što treba da uradite jeste da podesite željene parametre, a sistem će se samostalno prilagoditi i obaviti tražene zadatke u željenom trenutku.
Još jedna velika prednost Ksenia Security sistema je njegova pouzdanost i sigurnost. Sistem je izrađen u Italiji po najvišim EU standardima od kvalitetnih materijala i redovno se ažurira kako bi se osigurala maksimalna sigurnost i pouzdanost. Ovaj sistem je takođe i prilagodljiv, što znači da se može podesiti prema vašim specifičnim potrebama i zahtevima. Jedan primer je minijaturni bežični dvosmerni detektor otvaranja vrata/prozora koji detektuje i ugao nagiba prozora, kao i udarce u slučaju obijanja ili loma stakla.
Pored toga, Ksenia Security sistem vam pruža i neprocenjivu bezbednost. Alarmni sistem je stalno uključen i spreman da detektuje neželjene posetioce ili potencijalne opasnosti. Kamera video interfona na ulazu vam omogućava da vidite ko je na ulazu i da donesete odluku da li da otvorite vrata ili ne – i to čak i preko vašeg mobilnog telefona, bilo da ste u stanu ili na putu. Kontrola pristupa vam omogućava da ograničite pristup vašem prostoru, tako da samo odabrani ljudi mogu da uđu.
Ukratko, Ksenia Security sistem je izuzetno koristan proizvod koji vam pruža jedinstvenu kombinaciju udobnosti, uštede i bezbednosti. Sa ovim sistemom, možete biti sigurni da će vaš prostor uvek biti pod kontrolom i da ćete uvek biti obavešteni o bilo kakvim neželjenim događajima. Zato je Ksenia Security sistem izvanredan način da poboljšate bezbednost i udobnost u svom domu ili poslovnom prostoru, kao i da uštedite energiju i novac.
KSENIA SECURITY SISTEM JE IZRAĐEN U
ITALIJI PO NAJVIŠIM EU STANDARDIMA OD
KVALITETNIH MATERIJALA I REDOVNO SE AŽURIRA KAKO BI SE OSIGURALA
MAKSIMALNA SIGURNOST I POUZDANOST
West Media World jedina je izdavačka kuća u Srbiji i regionu koja pruža kompletnu medijsku podršku svima koji posluju u sektoru nekretnina i pratećim industrijama. Kroz naša redovna i specijalna izdanja pratimo sve aktuelnosti i trendove u real estate industriji u svetu i kod nas, delimo informacije sa tržišta nekretnina i povezujemo sve kompanije i institucije iz zemlje i regiona koje su deo ovog ogromnog poslovnog lanca: investitore, građevinske kompanije, arhitekte, dizajnere, proizvođače nameštaja, proizvođače i uvoznike građevinskog materijala, firme koje se bave opremanjem enterijera, banke i osiguravajuće kuće, nadležne državne institucije, brokerske i konsultantske kuće, procenitelje, agencije za nekretnine, poslovna udruženja, pa sve do krajnjeg korisnika – kupca ili zakupca.
NAŠ PORTFOLIO OBUHVATA:
Redovno štampano izdanje REAL ESTATE magazina koje izlazi dvomesečno, u zasebnim tiražima na srpskom i engleskom
•
Digitalnu medijsku platformu REAL ESTATE magazina koja obuhvata dvojezičan portal, na srpskom i engleskom, i zvanične profile na društvenim mežama (Instagram, FB, LinkedIn)
•
Specijalna, tematska štampana izdanja REAL ESTATE magazina
•
Newsletter promocije preko naše velike baze klijenata
•
Organizaciju okruglih stolova, panela i konferencija
Ako želite da se informišete o aktuelnostima na tržištu nekretnina, da se umrežite sa novim partnerima u svom biznisu, da podelite zajedničke probleme i vizije, da unapredite svoje poslovanje, da bolje plasirate svoje proizvode i usluge, postanite i vi deo naše velike REAL ESTATE mreže. Pratite nas na portalu i društvenim mrežama, pretplatite se na naše štampano izdanje, pišite nam ili nas pozovite.
WEST MEDIA WORLD
www.realestate-magazine.rs +381 11 32 43 274
redakcija@realestate-magazine.rs
prodaja@realestate-magazine.rs
DRIVING ENERGY EFFICIENCY IN REAL ESTATE
30. novembar 2022. – Hyatt Regency Beograd – Studio 2
KOMPLETAN IZVEŠTAJ SA PRVE REMHUB
KONFERENCIJE NA TEMU ENERGETSKE EFIKASNOSTI U SEKTORU NEKRETNINA
Sektor nekretnina definitivno se okreće u pravcu energetski efikasnih rešenja, ali veliki posao, koji podjednako treba da iznesu i privreda i građani, tek predstoji, posebno u sektoru stanogradnje i energetskoj sanaciji postojećeg građevinskog fonda, zaključak je prve REMHUB konferencije na temu energetske efikasnosti u sektoru nekretnina
Tekst: JOVANA NIKOLIĆ, ALEKSANDRA MIRKOVIĆ
Foto: GORAN ZLATKOVIĆ
Primena energetski efikasnih rešenja utiče na energetsku stabilnost cele zemlje, i ona je do sada najvidljivija u sektoru komercijalnih nekretnina, budući da investitori koji razvijaju projekte novih poslovnih zgrada i industrijskih objekata ili projek-
te rekonstrukcije starih objekata, veoma vode računa o tome kako će se trošiti energija u objektima koje izdaju u zakup. Ovo je jedna od glavnih poruka konferencije REMHUB 2022: Driving Energy Efficiency in Real Estate, koja je održana 30. novembra u Beogradu, u organizaciji medijske kuće West
Media World, uz institucionalnu podršku Ministarstva rudarstva i energetike, Privredne komore Srbije i Saveta zelene gradnje Srbije.
S druge strane, sektor stanogradnje zasad zaostaje u većoj primeni energetski efikasnih rešenja. Ima, naravno, primera dobre prakse u novogradnji, ali, generalno, ovaj problem se prepušta budućim vlasnicima nekretnina, što znači da je u perspektivi od najvećeg značaja edukovati građane da budu svesni važnosti energetske efikasnosti jer se od njih očekuje da podignu nivo očekivanog standarda koje trenutno nude investitori.
Isto važi i za sanaciju postojećeg stambenog građevinskog fonda: građani su ti koji treba da shvate važnost ovakvih energetskih ulaganja, i da iskoriste sve povoljnosti koje im nudi država kroz brojne mere i subvencije, jer će im se svaka investicija u najkraćem roku višestruko isplatiti.
Država je na sebe preuzela poboljšanje energetske efikasnosti u objektima u javnom sektoru, na čemu je maksimalno angažovano Ministarstvo rudarstva i energetike, dok je na privredi velika odgovornost, jer ona može da obezbedi najveće uštede energije u proizvodnji, korišćenjem energetski efikasne opreme i instaliranjem solarnih panela na krovovima – najvažnije su poruke koje su se čule na konferenciji REMHUB 2022, posvećenoj temi energetske efikasnosti u sektoru nekretnina.
Brojni učesnici konferencije – predstavnici nadležnih institucija, organizacija i kompanija koje posluju u sektoru nekretnina – pokušali su da daju odgovore na pitanja koliko su građevinski i sektor nekretnina u Srbiji spremni za aktuelnu
energetsku krizu, da li gradimo energetski efikasne zgrade i koliko smo napredovali u energetskoj sanaciji postojećeg građevinskog fonda, ali i kakav nam je, generalno, odnos prema potrošnji energije, i koliko pametnim upravljanjem kroz Facility Management možemo da uštedimo energije u industrijskim, komercijalnim i stambenim objektima.
Opšti je zaključak da energetska efikasnost treba da postane standard u građevinskoj industriji i upravljanju komercijalnim, industrijskim i rezidencijalnim objektima, da smo napravili prve korake u tom pravcu i da je obaveza celog društva da već tokom naredne godine podignemo energetsku efikasnost na mnogo viši nivo.
Konferenciju je otvorio Milan Macura, pomoćnik ministra rudarstva i energetike, koji je istakao da se energetska efikasnost mora posmatrati i u kontekstu bezbednosti naše zemlje i da u energetskoj tranziciji moramo učestvovati svi zajedno – građani, privreda i lokalne samouprave.
On je podsetio da je prošle godine usvojen Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, kao i na projekte koje država sprovodi, u saradnji sa međunarodnim kreditorima, za povećanje energetske efikasnosti privatnih i javnih objekata.
Macura je istakao da je od izuzetnog značaja da se na objektima u javnom sektoru instaliraju solarne elektrane, kao i da Ministarstvo rudarstva i energetike intenzivno radi na poboljšanju rada daljinskog sistema grejanja jer su u toj oblasti energetike jako veliki gubici.
„U toku je pilot projekat za subvencije za zamenu stolarije, izolaciju krovova, fasada i zamenu sistema za grejanje za 20.000 domaćinstava. U naredne dve, tri godine biće izdvojeno još 70 miliona evra kako bi još 100.000 domaćinstava bilo uključeno u projekat. Do kraja godine očekujemo 70 ugovora u 38 lokalnih samouprava o sanaciji javnih objekata, postavljanjem alternativnih izvora energije. U tri grada, Novom Pazaru, Priboju i Malom Zvorniku, izgrađene su toplane na biomasu, a u planu je rekonstrukcija još 20 toplana koje imaju velike gubitke i utiču na kvalitet vazduha”, rekao je pomoćnik ministra i naglasio da je na privredi velika odgovornost, jer ona može da obezbedi najveće uštede energije u proizvodnji, korišćenjem energetski efikasne opreme i instaliranjem solarnih panela na krovovima.
Uvodničar prvog panela na temu „Zelena gradnja kao odgovor na energetsku krizu i zelenu tranziciju”, Ivana Vuletić, sekretar Udruženja građevinske industrije Privredne komore Srbije, podsetila je da u sektoru građevinarstva radi sedam odsto svih zaposlenih u Srbiji, odnosno, 170.000 radnika u 40.000 kompanija, kao i da je građevinski sektor prošle godine imao udeo od šest odsto u BDP-u, dok je stopa realnog rasta iznosila 2 odsto.
Ona je iznela podatak da u narednih pet godina Evropska unija planira 2,5 puta veća ulaganja u održivu gradnju, kao i da su ciljevi zelene agende ubrzani i da je prvobitni rok zadat do 2045. pomeren na 2030. godinu.
„U Srbiji je broj objekata sa zelenim sertifikatima u ovoj godini četiri puta veći u odnosu na prethodnu. Poređenja radi, Nemačka je tek sedma zemlja na listi top 10 država po pitanju zelene gradnje. To govori da u odnosu na ostatak kontinenta, po pitanju zelene gradnje, ne kasnimo, ali moramo razmišljati o budućnosti”, rekla je Ivana Vuletić.
Dragana Korica, izvršni direktor Saveta zelene gradnje Srbije, iznela je zapažanje, kao moderator prvog pane-
la, da je u sektoru komercijalnih nekretnina, zelena gradnja u eksponencijalno primetnom rastu.
„Prošle godine imali smo oko 30 zelenih sertifikovanih novoizgrađenih objekata, dok ih je u septembru ove godine bilo 110. Nažalost, ovaj trend mimoilazi stanogradnju. U sektoru stanova, čast izuzecima, developeri još uvek nisu krenuli putem kojim idu investitori koji grade sertifikovane poslovne i industrijske objekte i distributivne centre”, ukazala je Dragana Korica.
Nataša Bugarinović, rukovodilac održivog razvoja u MPC Properties, istakla je da se ova kompanija, koja u svom portfoliju ima šest poslovnih objekata i šest šoping centara, još pre deset godina opredelila za strategiju zelenog razvoja i zelene gradnje, kao i da se ova vrsta ulaganja itekako isplati.
„MPC poslovna zgrada Navigator 1 energetski je najefikasnija zgrada u Beogradu. Godišnja potrošnja po metru kvadratnom je 150 kilovata, dok drugi poslovni objekti imaju potrošnju od 250 do 300 kilovata po metru kvadratnom”, rekla je Nataša Bugarinović i dodala da je šoping centar Ušće jedan od prvih i najvećih sertifikovanih tržnih centara u ovom delu Evrope, na čijem je krovu nedavno postavljena solarna elek-
trana koja proizvodi energiju za napajanje punjača za električna vozila u garaži objekta.
Vladimir Lukač, senior projektni menadžer u kompaniji CTP Srbija, naglasio je da su svi objekti ove kompanije u Srbiji nosioci BREEAM zelenih sertifikata i da su tako projektovani da krovne konstrukcije mogu da ponesu solarne panele, koje će kompanija tokom sledeće godine i instalirati na svim objektima.
„CTP je najveći developer industrijskih objekata i logističkih parkova u jugoistočnoj Evropi, sa portfolijom koji obuhvata 10 miliona kvadrata izgrađenih objekata, a održivi razvoj je deo strategije kompanije. CTP kupuje šume ili zemljišta koja pošumljavamo, kako bismo doprineli ugljeničnoj neutralnosti”, rekao je Vladimir Lukač i dodao da je plan kompanije da trenutno izgrađenih 250.000 kvadrata objekata u Srbiji u narednoj godini dupliraju, sa ciljem da do 2026. godine u Srbiji raspolažu portfolijom od ukupno 1,3 miliona kvadrata.
Kao pionir u oblasti izgradnje solarnih elektrana, Miloš Kostić, vlasnik i direktor kompanije MT-Komex, istakao je važnost donošenja Zakona o obnovljivim izvorima energije prošle godine, koji je omogućio instaliranje solarnih panela na svim tipovima objekata.
„I dalje treba raditi na pojednostavljenju svih procedura za prozjumere, pre svega za priključenje na elektro mrežu,
ali najvažnije je da su građani shvatili da treba i mogu da se priključe energetskoj tranziciji. Energetska kriza je došla u pravi čas, da nas osvesti. Do nedavno se samo pričalo o zaštiti životne sredine, a sada su prioritet energetska efikasnost i energetska stabilnost”, rekao je Miloš Kostić i ocenio da će 2023. biti važna godina u Srbiji za razvoj solarnih elektrana, kako u industrijskom tako i sektoru individualne gradnje.
Vitor Antić, menadžer za betone u kompaniji Lafarge Srbija, članici Holcim grupe, naglasio je da se u građevinarstvu više ne može bez zelenih proizvoda, zbog čega ova kompanija već godinama intenzivno razvija proizvode u svom ECO portfoliju, kao što su zeleni beton i zeleni cement, sa značajno smanjenim ugljeničnim otiskom.
„Urbanizacija je tolikog obima da će do 2050. godine više od 70 odsto svetske populacije živeti u gradovima. Koliki je to uticaj na klimatske promene kada se svake sedmice, na planeti, izgradi grad veličine Pariza? Novih 52 Pariza godišnje veliki su izazov. Kompanija Lafarge je prva dekarbonizovala svoje proizvode, a doprinos očuvanju prirode dajemo i poslovnom praksom, poput korišćenja kamiona na biogas. Na nama u građevinarstvu je da odlučimo želimo li da menjamo klasičan način gradnje i da li ćemo se resetovati na nove, zelene proizvode, za dobrobit svih nas i budućih generacija”, poručio je Vitor Antić.
Drugi panel, na temu „Inovativni sistemi za energetsku sanaciju i zgrade nove generacije”, otvorio je Marko Stojčić, glavni urbanista Grada Beograda, koji je priznao da još nismo suštinski ušli u rešavanje pitanja energetske efikasnosti, koja je važna kako iz ekonomskih razloga, da bi se smanjili troškovi stanovanja u velikom gradu, tako i zbog uticaja na životnu sredinu.
„Svesni smo da Beograd ima mnogo stambenih objekata koji su po pitanju energetske efikasnosti na dnu lestvice i koje ćemo teško dovesti na neki zadovoljavajući energetski nivo, ali njihovom sanacijom moramo da se bavimo. Počeli smo razgovore sa predstavnicima EBRD banke upravo na ovu temu, sa ciljem da što pre pokrenemo pilot projekat sanacije jednog dela stambenog fonda, najverovatnije na Novom Beogradu. Grad će koliko god bude mogao sufinansirati ovakve projekte, a naravno, neke će i kompletno finansirati, kao što su objekti koji su spomenici kulture”, rekao je Marko Stojčić i ukazao na potrebu da se što pre uvede klasifikacija stambenih jedinica po kategoriji energetske efikasnosti. Moderator drugog panela, Bojan Bogdanović, principal
menadžer ReDEWeB fonda u EBRD i predsednik Saveta zelene gradnje Srbije, istakao je da energetska efikasnost mora da bude prioritet u našem društvu.
„Nacionalni plan za klimu i energiju, koji će biti osnovni dokument na osnovu kojeg će se donositi svaka dalja strategija, kaže sledeće: da bi Srbija do 2030. ispunila ono što je obećala kroz Zelenu agendu i sve ostale sporazume, moramo uložiti u zgradarstvo 18,5 milijardi evra, a u proizvodnju električne i toplotne energije samo šest do sedam milijardi. Novac nije sporan, postavlja se pitanje ima li dovoljno nas koji hoćemo i znamo da radimo zeleno. Iz ekonomskog investicionog programa Evrope obezbeđen je grant od 2,5 milijarde evra za Srbiju, koji će biti namenjen pre svega za energetiku i energetsku efikasnost”, rekao je Bojan Bogdanović i dodao da je sanacija postojećeg građevinskog fonda trenutno najveći izazov.
Kako se objekat građen pre četiri decenije, i to sa statusom spomenika kulture – Sava centar, pretvara u energetski efikasan, opisala je Darija Raščanin, menadžer projektovanja i gradnje u kompaniji Delta Real Estate.
„Urađena je energetska sanacija omotača krova i fasade. Posebna pažnja je posvećena obnovi betonske fasade. Vodilo
se računa ne samo o estetskim i konstruktivnim, već i o termoizolacionim svojstvima. Sistemi za grejanje i hlađenje su optimizovani tako da budu efikasniji. Nije nam bila ideja da samo obnovimo objekat nego da ga pripremimo za narednih 40 godina, da bude energetski efikasan i funkcionalan, tako da će veći deo krova biti pripremljen za postavku solarnih panela”, rekla je Darija Raščanin i zaključila da postojeći objekti uopšte ne moraju biti loši u odnosu na novogradnju, mogu čak biti i bolji, ali da bi se to postiglo, investitori moraju da imaju iskustvo, znanje i volju time da se bave.
I obnovljena nekadašnja fabrika Novkabel u Novom Sadu, u koju će se na proleće useliti razvojni centar Schneider Electric Srbija, biće potpuno energetski efikasna, sa LEED Gold sertifikatom, najavila je Lela Alempijević, izvršni direktor studija Zabriskie, koji je projektovao rekonstrukciju 17.000 kvadrata ovog bivšeg industrijskog objekta, sa ciljem da postane savremena poslovna zgrada.
Ona je podsetila da je najzelenija zgrada ona koja je već izgrađena i već postoji i da su se tokom projekta svi složili –i Schneider Electric Srbija, kao zakupac i budući korisnik, i projektanti, da je održavanje stare ideje sa novim materijalima i rešenjima u konstrukciji, idealan odgovor na deficit slobodnih parcela, energetsku efikasnost i očuvanje identiteta lokalne zajednice.
O primeni novih proizvoda i rešenja energetske efikasnosti u rekonstrukciji starih zgrada, ali i u izgradnji novih, govorio je
i Edin Dalifi, projektni menadžer u kompaniji Xella Srbija.
On je podsetio da energetska efikasnost ne podrazumeva samo uštedu energije već i standarde komfora i kvaliteta prostora.
„Sa tri etablirana proizvoda na tržištu – Ytong, Silka i Multipor, naša kompanija obezbeđuje materijal koji nudi komfor po pitanju zvučne i termo izolacije. Iako su normativi u ovoj oblasti stari, dobra vest je da za novim materijalima zahtevi stižu sa samog tržišta”, rekao je Edin Dalifi i dodao da Silka blokovi daju zaštitu od 58 decibela, iako je po važećim standardima između pregradnih zidova potrebna zvučna izolacija od 52 decibela.
Daniel Berg, direktor USAID projekta Better Energy, koji je oročen na pet godina, sa budžetom od 10 miliona dolara, i ciljem da se pomogne unapređenje energetske efikasnosti na lokalnom nivou u Srbiji i podigne svest o važnosti ovakvih energetskih ulaganja, nije krio pozitivan utisak nakon posete Valjevu, dan uoči konferencije.
„U ovoj lokalnoj samoupravi, na pilot projektu, pokazali smo stanarima stambenih zgrada sve benefite povećanja energetske efikasnosti. Cilj projekta je upravo da pokažemo da su energetski efikasne mere moguće i isplative. Radimo sa lokalnim javnim i privatnim partnerima. Prevashodno su nam u fokusu višeporodične stambene zgrade, jer istraživanja pokazuju da se u takvim zgradama često gubi više od 50 odsto isporučene energije”, ukazao je Berg.
Treći panel bio je posvećen temi „Facility Management: pametno upravljanje za uštedu energije”, u kom su učestvovali vrsni stručnjaci iz oblasti energetike i upravljanja objektima. Ipak, moderator Marko Andrejić, glavni urednik magazina i portala Biznis.rs, od panelista je prvo zatražio da otkriju lične trikove za uštedu energije u svojim domovima.
Tako smo, između ostalog, čuli da, ako želimo da nam dom bude energetski efikasan, to podrazumeva zamenu svih klasičnih sijalica LED osvetljenjem, investiranje u kućne aparate i belu tehniku visokog energetskog razreda, odnosno, manje potrošnje, zamenu dotrajale stolarije i izolaciju, kao i ugradnju pametnih sistema grejanja.
Odgovarajući na stručniji deo teme, panelisti su ukazali na svakodnevne izazove sa kojima se suočavaju kao profesionalci za energetski menadžment, između potreba investitora, zakupaca i realnih uslova.
Dejan Pavlov, Senior Facility Manager u CBS International Serbia, istakao je da postoje brojni načini na koje je moguće kontrolisati potrošnju energije u velikim poslovnim zgradama, ali da je to uvek u praksi žongliranje između in-
vestitora i njihovih potreba da troškovi budu što optimalniji, i zahteva zakupaca koji se pozivaju na ugovorne obaveze investitora i žele komfor.
„Uštede energije su moguće, čak i sa malim pomacima, jer i najmanji procenat koji se postigne na jednom velikom projektu, u odnosu na ukupnu investiciju, znači mnogo. Zato je važno predočiti investitorima pre počekta nekog projekta koliko će im ulaganje u zelena i energetski efikasna rešenja doneti uštedu u fazi eksploatacije, ali i konkurentnost na tržištu”, istakao je Dejan Pavlov.
Vladimir Baić, speicijalista za Facility Management u kompaniji IREP&West, naglasio je da je jako bitno za kvalitetno upravljanje energijom sagledavanje situacije i reagovanje u realnom vremenu.
„Mi smo uspeli da napravimo softversko-tehnološko rešenje za klijente koje omogućava da preko interneta, u realnom vremenu, možemo da pratimo radnu sredinu u čitavim objektima, uz pomoć senzora. Sa tim rešenjem, vlasniku objekta ili klijentu, možemo da uštedimo od 10 do 27 odsto troškova za potrebe energije. Ovo je posebno važno za zakupce poslovnog prostora iz IT industri -
je, koji sve više praktikuju hibridni model rada, a to podrazumeva da nisu svi zaposleni u isto vreme na radnom mestu, što je prilika za uštedu u realnom vremenu”, rekao je Vladimir Baić.
Aleksandar Macura, programski direktor RES Fondacije, ukazao je na potrebu promene odnosa društvenog stava prema energetskoj efikasnosti, koju moraju da prate adekvatni potezi donosioca odluka.
„Nažalost, u Srbiji i dalje imamo milion domaćinstava koja se greju na šporete na čvrsto gorivo. To su milioni kubika drveta. Na tržištu električnih uređaja godišnje se uveze 60.000 komada uređaja koja nisu energetski efikasni. U takvoj situaciji, kada potrošač bira između uređaja po ceni od 20.000 dinara i uređaja od 80.000 dinara, jasno je da neće razmišljati o obeležju energetskog razreda, već o ceni”, rekao je Aleksandar Macura.
Nenad Jovanović, savetnik za energetiku u kompaniji LDK Consultants, podvukao je da sve dok se pitanje ener-
gije i energenata bude posmatralo u korpusu javnih politika, pod lupom socijalne dimenzije, ne može se očekivati značajniji pomak. Prema njegovoj proceni, u procesu energetske tranzicije Srbije ka zelenoj energiji i iskoraku na polju energetske efikasnosti, da bi se postigli postavljeni ciljevi Zelene agende, potrebno je 80 milijardi evra.
Na konferenciji su prezentovane i dve studije slučaja.
Ivana Petronijević, arhitekta konsultant u Alumilu, predstavila je projekat poslovne zgrade kompanije Google u Njujorku – jedne od najvećih poslovnih zgrada na svetu –za čiju je obnovu, koja je trebalo da poboljša estetsku vrednost zgrade i njenu energetsku efikasnost, Alumil isporučio najsavremeniji prozorski sistem i ugradio 3.500 prozora ekstremno visokog nivoa toplotne izolacije.
Nemanja Grubješić, direktor prodaje u kompaniji Charge&GO, predstavio je prvu, regionalnu digitalnu platformu za punjenje elektrovozila i mobilnu aplikaciju sa mrežom punjača Charge&GO, koja trenutno obuhvata više od 500 punjača AC i DC rivate l na pumpama i putevima prvog i drugog reda u Srbiji i regionu. S obzirom na očekivani progresivni rast broja električnih automobila u Srbiji narednih godina, ugradnja punjača za e-vozila u privatne ili objekte javne namene, predstavlja investiciju koja će uvećati vrednost nekretnine u budućnosti.
Svojim prefinjenim dizajnom, personalizovanom uslugom, vrhunskim smeštajem i bogatom ponudom pratećih sadržaja namenjenih rekreaciji i relaksaciji, Grey Hotel na Kopaoniku otkriće vam potpuno novu dimenziju uživanja u raskošnom okruženju netaknute prirode
Smešten u podnožju staze Karaman greben, Grey Hotel nalazi se u samom epicentru dešavanja, na samo nekoliko koraka od svih ključnih punktova na Kopaoniku. Izdvaja se prefinjenim dizajnom, personalizovanom uslugom, vrhunskim smeštajem i bogatom ponudom pratećih sadržaja. Od prvog trenutka provedenog u Grey Hotelu ući ćete u svet istinskog gostoprimstva, harmonije i posebnog vremena namenjenog samo vama. Zimi je Grey Hotel neprikosnoveno mesto za pasionirane ljubitelje sportova na snegu, a u proleće, leto i jesen, idealna polazna tačka za hajking do Pančićevog vrha i ostalih uzbudljivih staza koje presecaju Kopaonik.
Odvojite vreme samo za sebe. Dozvolite iskonskoj energiji Kopaonika da obuzme vaša čula i omogući vam da se opustite i uravnotežite vaše telo, um i duh. Snažno inspirisan prirodom, luksuzno opremljen prostor NEW GREY SPA centra predstavlja savršeno utočište i idealno skrovište namenjeno vrhunskoj relaksaciji, lepoti, harmoniji i posvećenosti sebi. Naši tretmani, inspirisani autentičnom planinskom lokacijom, odabrani su sa posebnom pažnjom kako bi se prilagodili vašim individualnim željama. Spa objekti i usluge obuhvataju: salon dobrodošlice (relax lounge), aromaterapijsku sobu, Beauty&Nail salon, sobe za tretmane, Healty and Juice Bar, Vitality prostor sa saunom, tera-
pijom za stopala i kišnim tušem, parnu sobu, finsku saunu, zatvoreni bazen i fitnes centar.
BAZEN
Sklonite se od svakodnevne rutine i opustite se u NEW GREY bazenima dok kroz panoramske prozore vaš pogled upija zadivljujuću lepotu Kopaonika. Uživajte u miru i prirodi snolikog planinskog ambijenta. Bazeni su odlična zabava za celu porodicu i fantastičan način da se bezbrižno odmorite i relaksirate umorne mišiće.
FITNES CENTAR
Za slučaj da se ne osećate kao da ste imali dovoljno napornih aktivnosti na Kopaoniku, NEW GREY poseduje potpuno opremljen fitnes centar. Na raspolaganju vam je kompletan spektar fitnes opreme najnovije generacije, uključujući trake za trčanje, kros trenažere, bicikle za vežbanje, fitnes trenažere i oprema za treninge snage.
NEW GREY skijašnica je koncipirana i projektovana da ponudi najbolji pristup stazi i omogući maksimalan komfor za svakog gosta. Vaša skijaška oprema biće profesionalno uskladištena u depou i pripremljena za vas svakog jutra, a skijaški tehničar vam je uvek na raspolaganju. Skijašnica objedinjuje usluge ski servisa i rentala najsavremenije opreme za skijanje, snowboard i druge zimske sportove vrhunskih svetskih proizvođača.
IGRAONICA
Da bi odmor bio nezaboravan doživljaj i za odrasle i za decu, Grey Hotel nudi sveobuhvatnu brigu o deci i brojne aktivnosti za najmlađe. Svim gostima na raspolaganju je savremena, napredna, komforna i bezbedna igraonica sa raznovrsnim sadržajima prilagođenim različitim uzrastima dece.
GARAŽA
U sklopu kompleksa postoji dovoljan broj garažnih parking mesta povezanih toplom vezom sa apartmanima, tako da svaki gost može bezbrižno da uživa u odmoru.
bb
Zimski meseci idealan su period da posetimo
suncem okupane Karibe, osetimo najsitniji pesak
pod nogama, toplo more i sve boje egzotičnog voća. Predlažemo da svoju karipsku avanturu
započnete baš kao Kolumbo, u Dominikanskoj
Republici, gde će vas dočekati širokog osmeha, sa rumom u jednoj i pinjakoladom u drugoj ruci
Dominikanska Republika nalazi se na istočnom delu drugog po veličini karipskog ostrva – Hispanjole. Na zapadu ostrva smešten je Haiti, koji nema razvijen turizam, ali je zato Dominikana jedna od najposećenijih zemalja ovog regiona. Najbrojniji turisti su Amerikanci, ali sve je više posetilaca iz Evrope koji žele kombinaciju odmora i aktivnog turizma.
Turisti imaju prilike da obilaze plantaže kafe, kakaoa, banana, manga, da degustiraju rum – lokalno karipsko piće, da obilaze nacionalne parkove i druže se sa papagajima i majmunima, kao i da probaju zip-lajn, bandži džamping i skakanje sa vodopada. Kulturni turizam takođe se ubrzano razvija i brojni lokaliteti se sređuju. Obnavljaju se kulturne rute na kojima možete pratiti Kolumbova osvajanja ili naučiti kako se prave rum i lokalni specijaliteti od egzotičnog voća.
U peščanim plažama ovog karipskog raja možete uživati tokom cele godine. Sušni period je od novembra do aprila, dok je veća šansa za kišu od maja do oktobra. Međutim, čak i tokom kišne sezone, oblaci će samo proći bez velike količine padavina. Jedini period kada se ne preporučuje putovanje u karipski deo Amerike su kraj avgusta i septembar, jer je verovatnoća da se pojavi uragan tada najveća. Zimski meseci, a posebno januar i februar, najbolji su deo godine za putovanje u Dominikansku Republiku i uživanje u tirkiznim bojama karipskog mora.
Ako želite da posetite Dominikanu iz Srbije, moraćete da presedate u nekoj od zapadnoevropskih država. Najbolje je da putujete sa presedanjem u Frankfurtu jer će tako putovanje biti najkraće – oko 15 sati u jednom pravcu, sa sve transferom.
PUNTA KANA
Punta Kana je turistički centar Dominikanske Republike. Najveći deo internacionalnih hotela, restorana i turističkih atrakcija nalazi se ovde. Punta Kana smeštena je na istočnom rtu Dominikane gde se susreću tople vode Atlantskog okeana i Karipskog mora, zbog čega je more puno prelepih školjki i raznobojnih korala. Osim po egzotičnom morskom svetu, Punta Kana je poznata i po specifičnoj klimi zbog svoje lokacije. U odnosu na ostala letovališta Dominikane, ovde uvek pirka blagi povetarac, tako da vam tropska vlaga u vazduhu neće smetati.
Obala Punta Kane prostire se dužinom od 45 kilometara i podeljena je na više manjih celina. Ovaj deo Dominikane pun je hotela poznatih brendova i privatnih vila za iznajmljivanje, a poznat je i kao raj za golfere. Sve veći broj golf turnira održava se upravo u Punta Kani i to je ujedno i mesto sa najvećim brojem terena za ovaj sport. Ako, pak, poželite puste plaže sa palmama, bez mnogo gužve oko vas, onda je mesto La Romana i ostrvo Saona prava lokacija za vas.
Na jugoistočnoj strani Dominikane nalazi se za sada skriveni dragulj Kariba. To je region La Romana koji je poznat turistima iz Severne Amerike, ali polako ga otkrivaju i posetioci iz Evrope. Ono što ga razlikuje od popularne Punta Kane je to što ima manji broj hotela, i manje gužve i buke na plažama. Obale La Romane zapljuskuju vode Karipskog mora, pa je boja mora još egzotičnija.
Ovde se nalazi i jedan od bisera Kariba, bajkovito ostrvo Saona. Ostrvo je nacionalni park i zaštićeno područje, nema hotela i naselja, tako da je priroda potpuno očuvana. Do rajskih plaža Saone možete doći brodovima iz La Romane ili u okviru dnevnih ekskurzija iz Punta Kane. Nepregledne zlatne plaže sa palmama i sve nijanse tirkizne boje očaraće vas pri prvoj poseti. Poželećete da ostanete u ovom tropskom raju zauvek, gde su takođe dostupne brojne aktivnosti, od snorkelinga, plivanja sa ajkulama i vožnje džet skija do kulinarskih časova. Ono što je takođe zanimljivo za ovaj deo Dominikane jeste da se mnogi holivudski filmovi snimaju u okolini La Romane, tako da nije nemoguće da na nekoj od plaža vidite vašu omiljenu filmsku zvezdu, poput Dženifer Lopez, koja je ovde snimala film „Anakonda”.
ZIMSKI MESECI, A POSEBNO JANUAR I
FEBRUAR, NAJBOLJI SU DEO GODINE
ZA PUTOVANJE U DOMINIKANSKU
REPUBLIKU I UŽIVANJE U TIRKIZNIM
BOJAMA KARIPSKOG MORA
Puerto Plata, najveći grad na severu zemlje i jedno od najpoznatijih letovališta Dominikane, ime, koje u prevodu znači Srebrna luka, nije dobio slučajno. Privučen srebrnim odsjajem oblaka nad planinom Izabel de Tores, u čijem podnožju je danas Puerto Plata, Kolumbo je odlučio da istraži ovu oblast kad je doplovio do ostrva, koje je kasnije nazvano Hispanjola, odnosno, Mala Španija. Santo Domingo, prvi veliki grad koji je osnovan na ostrvu, i danas je glavni grad Dominikanske Republike. Hispanjolu su pokušali da osvoje i drugi evropski narodi, sukobi su se nizali sve do 1844. godine, kada je Dominikanska Republika stekla nezavisnost. Brojni narodi i kulture ostavili su veliki trag na ostrvu, tako da, osim prirodnih lepota, čarobnih morskih obala, vodopada i reka, Dominikana danas ima i veliki broj kulturno-istorijskih spomenika. Puerto Plata je savršen primer kulturnog turizma na Dominikani. Centar starog grada je mesto sa najvećim brojem zgrada iz viktorijanskog doba na teritoriji Kariba, a osim dobro očuvanih vila i javnih institucija, tu su i brojni muzeji. Jedan od najznačajnijih je Muzej ćilibara. Obale Puerto Plate poznate su po nalazištima ćilibara. Neki od primeraka insekata i životinja zarobljenih u ćilibaru poslužili su kao inspiracija Stivenu Spilbergu, koji je na osnovu utisaka sa putovanja u Dominikanskoj Republici napravio čuveni film „Park iz doba jure”.
TURISTI IMAJU PRILIKE DA OBILAZE
PLANTAŽE KAFE, KAKAOA, BANANA, MANGA, DA DEGUSTIRAJU RUM –LOKALNO KARIPSKO PIĆE, DA OBILAZE
NACIONALNE PARKOVE I DRUŽE SE SA
PAPAGAJIMA I MAJMUNIMA
Kosta Dorada ili Zlatna obala, na samo nekoliko kilometara od centra Puerto Plate, najpoznatija je plaža sa mnogo hotela i turista iz celog sveta. Iako je Zlatna obala najpopularnija, istočno i zapadno od grada nalaze se skrivena mesta koja treba otkriti. Sosua i Kabarete na istoku su mala mesta poznata po noćnom životu, ali i velikim talasima Atlantskog okeana, zbog čega ovde dolaze turisti koji uživaju u jedrenju na dasci.
Za razliku od uzburkanog okeana na istočnoj strani Puerto Plate, zapadno od grada su dosta mirnije vode sa prelepim koralnim ostrvima i prozirnom vodom. Ova mesta posećuju turisti koji žele da plivaju sa ražama i drugim egzotičnim morskim životinjama, da rone ili plove na jedrilicama. Jedno od takvih mesta je Kajo Arena ili Rajska plaža, kako je nazivaju turisti. Kajo Arena nalazi se kilometrima od obale i da biste došli do ovog prirodnog bazena, morate iznajmiti čamac sa obližnjeg mesta na obali Punta Rusija. Nakon pola sata vožnje i uživanja u prizorima uzburkanog Atlantika, odjednom ćete se naći u plitkim vodama, okruženi koralnim grebenom i malim ostrvom usred te zanimljive prirodne pojave.
Aleksandar Milutinović stekao je ugled u fotografskom svetu slikajući najlepše kadrove kuća, zgrada, ulica, privatnih i javnih objekta, monumentalnih starih, ali i novih kvartova rodnog Novog Sada, a sve više i Beograda.
Prenosimo vam delić njegovog opusa, ali i tajnu kako se najbolje hvataju urbani kadrovi
Foto: ALEKSANDAR MILUTINOVIĆ Tekst: ALEKSANDRA MIRKOVIĆ
Zgrade ne poziraju. Fasada ne može da napravi pokret, gradski kvart nikada neće biti u stanju da iskorači, zauzme drugačiji stav pred objektivom. Aleksandar Milutinović, fotograf iz Novog Sada, kome su „pozirale” hiljade građevina, objekti najrazličitije namene, zbog toga neprestano traga za drugačijim uglom. Juri savršeno svetlo u osvit zore, spreman da strpljivo čeka najtananiju igru svetlosti i boja u sumrak – sve zbog savršenog kadra. Svet fotografije otkrio je kao dečak kome je deda poklonio prvi, analogni aparat iz Rusije i uputio ga u tajne razvijanja filma u mračnoj komori, smeštenoj u kućnom podrumu. Na prvim portretima ovekovečio je, naravno, članove porodice, ali i reprezentativne građevine iz samog srca Novog Sada, ujedno središta detinjstva koje je proveo po dvorištima ulica Matice srpske, Dunavske i u porti Nikolajevske crkve.
Zato ne čudi što je Aleksandar uglednu poziciju u profesionalnom svetu gradio upravo preko najlepših kadrova kuća, zgrada, ulica, privatnih i javnih objekta, monumentalnih starih, ali i novih kvartova rodnog Novog Sada.
Poslednjih sedam godina Aleksandar Milutinović je fotograf Turističke organizacije Novog Sada. Nezamenljiv je i stalni saradnik Turističke organizacije Vojvodine i Turističke organizacije Srbije. Takođe, zvanični je fotograf kompanije Lafarge Holcim, za ovaj deo Evrope, i licencirani fotograf jedinog hotela iz lanca Marriott u Srbiji – novosadskog Sheraton-a. Prošao je obuku i za fotografisanje hotela iz lanca Radisson.
Samo u poslednje tri godine, otkriva nam, fotografisao je enterijer i eksterijer više od 40 hotela širom Srbije: od onih s pet zvezdica, kao što je Prezident Palace, luksuznih Premier hotela, do mno-
gih u glavnom gradu, Novom Sadu, hotela Grand na Kopaoniku, kompleksa Fruške Terme, kao i stotine drugih smeštajnih kapaciteta, apartmana, ali i restorana, srednjovekovnih manastira, događaje i manifestacije.
„Oduvek sam više voleo da slikam objekte nego ljude. Kada se pogleda šta sve radim, može delovati različito, ali je u suštini dosta slično. Sve se vrti oko arhitekture, oko gradskih, urbanih pejzaža”, kaže Aleksandar Milutinović.
Dodaje da voli jednako objektivom da uhvati detalj i enterijera i eksterijera. Ne krije u čemu je tajna njegovih fotografija.
„Prvo pokušam da zabeležim kako se zgrada uklapa u okruženje, da fotografijom istaknem neki zanimljiv ugao, položaj. Često kroz objektiv sama građevina odaje drugačiji utisak od onoga kakav je u realnom okruženju. Važna je, naravno, igra svetlosti, određene refleksije, boje, tonovi. Uvek gledam da nađem nešto specifično, po čemu će ta fotografija biti drugačija. Da dočaram ljudima novi prikaz od onoga što vide golim okom, dok svakodnevno prolaze pored objekta”, kaže Aleksandar.
Priznaje da su ga oduvek privlačile slike starog Novog Sada, kao svedočanstvo grada kojeg više nema. Primećuje da se urbani profil promenio za manje od tri decenije. Kao primer navodi naselja Grbavica ili
Nova Detelinara, koja su danas kvartovi premreženi savremenim višespratnicama, a koje je on upamtio, okom i fotografijama na početku karijere, kao tipična ravničarska naselja s ušorenim, prizemnim kućama.
Samo prošle godine fotografisao je 193 događaja, a prema statistici Google map, u Beogradu je bio oko 130 puta. U intenzivnom radu pronalazi izazov kroz saradnju s arhitektama i dizajnerima.
„Susrećem se dok radim sa talentovanim arhitektama i biroima, koji, koliko vidim, prate svetske trendove. Sa te tačke gledišta, vidim lepu budućnost Srbije na polju odnosa prema arhitekturi i dizajnu u turizmu i ugostiteljstvu. Dopada mi se pravac kuda sve ide u domenu hotelijerstva. Mislim da
smo se podigli na evropski nivo, možda i iznad proseka”, primećuje Aleksandar.
Iako se profesionalno bavi fotografijom punu deceniju, od 2012. godine, ne pristaje na kompromis koji bi podrazumevao odricanje od kreativnosti. Niti je zagovornik preterane upotrebe raznih foto-alata i lažiranja.
„Svaki grad, pod određenim uglovima, kada se fotografiše, može da izgleda svetski, kao metropola. Na primer, kada se koriste veliki zum objektivi, koji sabijaju prostor od dva kilometra u prečniku u jednu fotografju, pa još pod noćnim osvetljenjem, to onda izgleda fantastično. Totalno nerealno”, otkriva Aleksandar Milutinović.
Na jednu temu, međutim, Aleksandar je bio malo zatečen. Tačnije, uz osmeh je priznao da mu je teško da odgovori. Pitali smo ga kada će biti neka izložba.
VIDIM LEPU BUDUĆNOST SRBIJE NA
POLJU ODNOSA PREMA ARHITEKTURI I
DIZAJNU U TURIZMU I UGOSTITELJSTVU.
DOPADA MI SE PRAVAC KUDA SVE IDE U DOMENU HOTELIJERSTVA
„U arhivi imam više od dva miliona fotografija. U planu je ove godine. Ne znam samo tačno kada. To je veliki posao. Iziskuje vreme za selekciju, zato sam do sada govorio: Neka drugi izlažu, ja ću da radim”, kaže on.
Od neostvarenih fotografskih želja, sa nama je podelio jednu: „Dajte mi aparat i ostavite me u Rimu šest meseci!”
Facebook stranicu „Novi Sad kroz objektiv 365 dana” Aleksandar je pokrenuo 2015. godine. Svakog dana objavljivao je po dve fotografije, jednu dnevnu, jednu noćnu. Podrazumeva se da je svakodnevno fotografisao. „U to vreme još se nisu toliko koristili dronovi, pa sam se penjao na višespratnice i krovove da fotografišem s tih pozicija. Najčešće u suton ili svitanje. Pejzaži su bili nesvakidašnji. Vrlo brzo je stranica stekla hiljade pratilaca”, kaže.
Godinu dana kasnije, u zvaničnoj monografiji grada Novog Sada, koja je i dalje zvanični poklon za visoke delegacije, našlo se gotovo 95 odsto Aleksandrovih fotografija.
Danas koristi dron, ali ne kada radi u gradskim zonama, zbog bezbednosti pešaka.
Kompanija Miele osnovana je pre 120 godina u Nemačkoj sa ciljem da kvalitetom izrade i inovativnim funkcijama svojih uređaja olakša neizostavne kućne poslove i podigne celokupni kvalitet života na novi, viši nivo. Miele proizvodi testiraju se temeljno i precizno za upotrebni vek od 20 godina. Svi uređaji dizajnirani su da štede enrgiju, čuvaju prirodne resurse i podstiču zdrav način života.
TWOINONE INDUKCIONA PLOČA
SA INTEGRISANIM ASPIRATOROM
GENERACIJA 7000 - NAJVIŠI STANDARDI DIZAJNA I FUNKCIONALNOSTI
Nova Miele generacija 7000 ugradnih uređaja sadrži najsavremeniju tehnologiju i garantuje savršene rezultate upotrebe. Intuitivne kontrole i prilagođene funkcije pomažu da se korisnik koncentriše na ono što je najvažnije prilikom kuvanja, a to je kreativnost. Generaciju 7000 odlikuje vanvremenski dizajn jasnih linija, oslobođen suvišnih detalja, savršene performanse i najviši kvalitet.
Oskar Vajld je rekao: „Imam najjednostavniji ukus. Uvek sam zadovoljan najboljim.” Ovo je princip na kom se zasnivaju svi Miele ugradni kuhinjski uređaji, a jedan od najtraženijih je Miele TwoInOne Silence - indukciona ploča za kuvanje sa integrisanim aspiratorom svedenog dizajna i izuzetne usisne snage. Pored intuitivnih funkcija koje garantuju vrhunske kulinarske rezultate, Miele indukcione ploče troše manje energije od gasnih i tradicionalnih električnih ploča dok aspirator sa ECO motorom štedi i do 70% enrgije u poređenju sa konvencionalnim motorima za aspiratore. Novi Silence (tihi) motor redukuje nivo buke oko 25% u odnosu na prethodne modele.
Ovaj višenamenski uređaj pruža mogućnost kuvanja na pari, tradicionalno pečenje i kombinovani način pripreme jela. Jednostavan je za upotrebu, a najvažnija prednost je lak i zdrav način kuvanja. DualSteam tehnologija kuvanja na pari energetski je veoma efikasna i pomaže u očuvanju prirodnog ukusa hrane, zadržavajući i do 50% više vitamina i minerala u namirnicama.
Miele kombinovana parna rerna pokazuje svoju svestranost i kada je u pitanju kombinacija vlažnog i suvog zagrevanja koja omogućava odlične rezultate i kod pečenja i prženja. Još jedna prednost ovog uređaja je najnovije Miele rešenje za održavanje – HydroClean funkcija samočišćenja uz pomoć koje je kabinet rerne uvek besprekorno čist.
Pored različitih parametara koje aparat za kafu nudi, možete sačuvati svoje preferencije kada su u pitanju temperatura i stepen mlevenja, kako biste bili sigurni da je vaša kafa napravljena baš onako kako želite. Miele aparati za kafu ne samo da izgledaju zapanjujuće zbog svog elegantnog, modernog dizajna, već i svaki put prave fantastičnu šoljicu kafe. Potpuni Game Changer za pasionirane ljubitelje kafe je patentirani CoffeeSelect sistem koji podrazumeva tri posude za tri različite vrste zrna, kako bi svako mogao da dobije napitak po želji.
Možete biti sigurni da je Miele inženjerski tim razmislio o svakom detalju kako bi zadovoljio čak i najzahtevnije ljubitelje kafe.
FRIŽIDERI ZA UVEK SVEŽE NAMIRNICE
Kada su rashladni uređaji u pitanju, Miele nudi rešenje za sve tipove enterijera i potrebe jednog domaćinstava. Ugradni ili samostojeći, različitih zapremina i dizajna, sa specijalnim frontovima od stakla ili u najnovijoj boji crnog čelika. Osim čuvenog Miele dizajna, nova generacija frižidera unapređena je PerfectFresh Active sistemom koji kombinuje idealnu temperaturu i fini mlaz hladne vodene pare. Zahvaljujući ovom sistemu namirnice ostaju sveže i do 5 puta duže, zadržavajući sve hranljive materije i vitamine.
O ovim i mnogim drugim uređajima brenda Miele možete se informisati na web sajtu www.miele.rs ili u prodajnim salonima u Beogradu u Balkanskoj 2, Bulevaru Zorana Đinđića 64 i Bulevaru
Kako je kuhinja vremenom evoluirala u sastavni deo trpezarijsko-dnevnog prostora, mesto okupljanja i druženja uz pripremu i degustaciju hrane i pića, na njen dizajn se posebno obraća pažnja. Dajemo vam nekoliko preporuka koje će vam pomoći da od svoje kuhinje napravite moderan i funkcionalan prostor u kom će uživati i ukućani i gosti
Tekst:
MARINA LAZOVIĆ
Foto:
BORIS
NIKOLAŠEVIĆ
Savremena kuhinja je potpuno ili delimično otvorena prema zoni dnevnog boravka, prilagođena današnjem brzom načinu života, što utiče na njenu funkcionalnost, izbor materijala i boja, i pristup razradi detalja. Bez obzira na to što se način korišćenja kuhinje vremenom prilično promenio, njen značaj u kući je ostao veliki. U funkcionalnom smislu, ona mora biti jednostavna, praktična i logična. Lakoća i dostupnost za brzu pripremu hrane su prioritet koji je, pored sklada u ras-
poredu i odnosu kuhinjskih elemenata, kao i izboru materijala i boja, čini lepom.
Naravno, potrebe i navike klijenata su vrlo različite i pre svakog projektovanja neophodno je dobro ih saslušati i razumeti. Klijenti često ne mogu ni da pretpostave koje sve mogućnosti imaju, i kako da realizuju ono što bi želeli, tako da im je nekad potrebna pomoć da razumeju sopstvene potrebe. Zato je prvi korak upoznavanja i razumevanja jako bitan, da bi se došlo do najboljeg mogućeg rešenja kuhinjskog prostora za svakog klijenta.
Pozicija kuhinje je uglavnom direktno uslovljena pozicijom ulaza. Treba da bude relativno blizu njega, ali i dovoljno zaklonjena. Ne postoje naročita pravila. Kuhinja je uglavnom prvi kontakt sa dnevnom zonom i, u estetskom i funkcionalnom smislu, neraskidivi je deo te zone. Čak i kad smo imali zahtev da se
kuhinja potpuno zatvori, vizuelni kontakt sa ostalim prostorijama i dalje je postojao preko transparentnih zastakljenih površina. Tehnološki razvoj sve kvalitetnijeg okova omogućio je brzo i lako potpuno sakrivanje kuhinje harmonika vratima, koja se pakuju u kuhinjske elemente, što polako postaje trend.
Osim funkcionalnog zahteva da, kao kontakt kuhinje sa trpezarijskim ili dnevnim prostorom, delimično vizuelno zakloni jedan njen deo i fizički je definiše, ostrvo ima ulogu da komunicira i povezuje kuhinju sa dnevno-trpezarijskom zonom na više načina. U vidu pulta za degustaciju, vitrine za kuhinjske
aksesoare i pića, neretko i u vidu mini biblioteke, kuhinjsko ostrvo je sve češće i sa integrisanim manjim stolom za brze obroke. Atmosfera koja se oko njega stvara, dok sa jedne strane neko priprema hranu, a sa druge ostali degustiraju i komuniciraju, postala je imperativ pri kreiranju kuhinjskog prostora.
Kao ekstenzija kuhinjskog ostrva i razvijenija varijanta bar pulta, neretko postoji potreba za projektovanjem mini stola za ručavanje koji se naslanja na sam pult. Upotreba kuhinjskog ostrva za ručavanje cele porodice je postala sve če-
šća, te je njegovo preoblikovanje sa dodatkom u vidu mini stola logičan funkcionalan sled. Vrlo često, u malim stanovima, to je i jedina trpezarijska zona, a neretko i deo koji se u većim stanovima češće koristi od same trpezarije.
Paleta završnih materijala koji se koriste u kuhinji je raznovrsna i zavisi od mesta gde se ugrađuje. Najzahtevnije pozicije su radne ploče, zbog potrebe za visokim stepenom otpornosti na temperaturu, habanje, poroznost. Mnogi mermeri koji izgledaju divno nisu praktični jer za kratko vreme ostaju tragovi upotrebe. Zato se kao alternativa koristi granitna
keramika čiji su dezeni verodostojni pravom kamenu. Pored standardne obrade u keramici i kamenu, često se koriste otporni veštački materijali u vidu kvarca, kompakta, stakla (ili ogledala), mikrocementa, termoobrađenog drveta. Frontovi i korpusi se uglavnom rade od lakiranog ili furniranog medijapana, stakla i univera, i tu je kombinovanje neograničeno.
Osvetljenje ima veoma važnu ulogu u kreiranju iskustva boravka i rada u kuhinji. Pored funkcionalne rasvete (u arhitektonskom smislu), postoji i dekorativna rasveta, čija je uloga osvet-
ljavanje određene zone, ali i kreiranje vizuelnog doživljaja prostora. Ozbiljno projektovano osvetljenje zahteva saradnju sa ekspertima sa kojima režiramo različite scenarije koji se žele postići.
Ostavljanje zaliha namirnica za pripremu hrane je uvek dobrodošlo, tako da je ostava jedan od standardnih delova kuhinje pri projektovanju. Potreba za njima je značajno porasla kako se povećala tendencija izostanka malih kuhinjskih ostava iz projektovanja stambenih jedinica, što zbog nedostatka prostora kod malih stanova, što zbog skupih
kvadrata. Danas se ostava najčešće krije iza visokih kuhinjskih elemenata, pored ugradnih frižidera, iznad i ispod ugradne rerne ili u delovima kuhinjskog ostrva. Često je ostava opremljena bogatim i korisnim, pažljivo dizaniranim okovom za sortiranje namirnica, a sve u cilju da olakša i učini preglednim unutrašnjost kuhinjskih elemenata.
Jedinstvenog dizajna, besprekornog kvaliteta, sa bezbroj modularnih rešenja
prilagođenih sofisticiranoj estetici i savremenom načinu života, vrhunske kuhinje
italijanskog brenda Febal Casa odnedavno su dostupne i u Srbiji
Tekst: ANA KRALJ
Foto: FEBAL CASA
Od samog osnivanja 1959. godine, pa sve do danas, italijanski proizvođač nameštaja Febal Casa pozicioniran je na međunarodnom tržištu kao jedan od najpriznatijih brendova u sektoru modularnih kuhinja. Moderne kuhinje Febal Casa sinonim su za besprekoran dizajn, vrhunski kvalitet i modularna rešenja. Prateći nove zahteve tržišta i trendove, Febal Casa kuhinje iz godine u godinu nude novi dizajn i nova avangardna rešenja za dom, za klijente koji nisu spremni na kompromise kada je u pitanju opremanje najvažnije prostorije u njihovom domu.
Ono što pravi razliku između Febal Casa i drugih kuhinja su detalji i ekskluzivna elegancija izražena kroz usvajanje Total Living proizvodne filozofije, gde se upotreba završnih obrada, dodataka i materijala može primeniti na sve elemente. Prateći želje kupaca, Febal Casa je, u saradnji sa najboljim italijanskim dizajnerima, proširio svoj Total Living asortiman i na dnevne, spavaće i radne sobe, koje se, kao i kuhinje, proizvode u jednoj od najmodernijih i najvećih fabrika u Evropi.
Više od 100 prodavnica u Italiji i 200 širom sveta čine široku distributivnu mrežu brenda, koju biraju ne samo krajnji potrošači, već i dizajneri i arhitekte za svoje stambene i poslovne projekte. Od-
nedavno, ekskluzivni proizvodi Febal Casa brenda dostupni su i u Srbiji, zahvaljujući kompaniji Mermeta koja je generalni zastupnik, a jedini izložbeni salon u regionu nalazi se na Novom Beogradu, gde su na prostoru od 160 m2, u nekoliko ambijentalnih celina, izloženi ključni segmenti celokupnog asortimana. Febal Casa Beograd nudi kompletno opremanje enterijera, u skladu sa Total Living konceptom koji brend promoviše. Zahvaljujući softveru za izradu rešenja modularnog nameštaja i kompletnog enterijera, proces projektovanja i izrade ponude je znatno skraćen, što ostavlja više vremena za bavljenje detaljima.
U bogatom asortimanu klasičnih i modernih Febal Casa kuhinja, predstavljamo vam nekoliko linija koji će svojim dizajnom i funkcionalnošću zadovoljiti i najistančanije zahteve.
Kolekcija MODULA predstavlja kuhinju sačinjenu od jedinstvenih elemenata, tehnoloških detalja i inovativnih završnih obrada u dizajnu, sa neograničenim mogućnostima i kompozicijama. Elegantne postavke za besprekorno integrisane kuhinjske rasporede u kojima ćete uživati svaki dan.
MODULA LINE je kolekcija koju karakteriše nenametljiv, elegantan dizajn vrata bez ručki. Funkcionalan izbor koji kompoziciji dodaje minimali -
stičku privlačnost zahvaljujući besprekornom rasporedu površina.
Kolekcija TRACCIA je potpis stila, savršen spoj koji se odlikuje klasom, raznovrsnošću i elegancijom. Pažnja usmerena na detalje, bezvremene linije u modernom ruhu i novi eksperimenti oblikuju jedinstvene kompozicije koje kreiraju savršeno svakodnevno okruženje.
Savremena, ali sa vintidž dahom, CLASS linija poboljšava najekskluzivnije postavke zahvaljujući kombinaciji strogih i šik elemenata, stvarajući atmosferu bezvremene sofisticiranosti.
ERA je moderna kuhinja u kojoj ručka pričvršćena za
vrh vrata definiše nove oblike dizajna. Kolekcija je ergonomična i praktična za korišćenje, zahvaljujući modularnim elementima koji se mogu ugraditi u različite položaje: između gornje i zidne jedinice, na zidu ili na ostrvu.
EGO kuhinja se fokusira na svoj suštinski oblik, usmeravajući pažnju na sve dodatke koji je obogaćuju. Ručke, poluostrva i elementi za odlaganje koriste se kao dragulji dizajnirani da zadive.
CHARME 37 je linearna i moderna kuhinja koju karakterišu vrata sa prepustom u gornjem delu, sa nagibom od 37°, koja su istovremeno i ručka. Vrata sa nagibom od 37° su snažan karakteristični element u po -
gledu estetike, koji obezbeđuje maksimalnu ergonomiju.
KALEIDOS kuhinja izražava koncept otvorenog i fleksibilnog načina života, sa aluminijumskim konstrukcijama pričvršćenim za zid ili plafon.
Kada se čistoća geometrijskih linija spoji sa praktičnošću kvake na vratima, dobije se duh kolekcije ARIA. Koncept estetike koji svoju ličnost pronalazi u ručki i tako postaje protagonista vašeg kuhinjskog prostora.
MEMORY je savršena interpretacija povratka tradicionalnijem stilu, koji se sve više vidi u savremenom dizajnu. Različiti karakteri ovog modela posebno su izraženi kroz upotrebu završnih obrada: paleta ukrasnog drve -
KONTAKT
Febal Casa Showroom Beograd
Aleksinačkih rudara 39 Đ, 11070
Novi Beograd
+381 63 77 33 937
belgrade@febalcasa.com
www.febalcasa.com/en/ Instagram @febalcasabeograd
Oduvek je magično prelamanje Swarovski kristala opijalo, zavodilo i donosilo dobru energiju i beskrajno zadovoljstvo svakome ko se ukrasio ovim izuzetnim nakitom. Klasični i vanvremenski ili dizajnerski modni komadi Swarovski nakita postali su neizostavni deo našeg života koji upotpunjuju naše odevne kombinacije i čine da se osećamo sigurnije, dominantnije i potpunije. Celokupan asortiman proizvoda zadovoljava ukuse i najprefinjenijih dama, a selektovani komadi nakita pronalaze sve više interesovanja i kod muškaraca, pri čemu su satovi optočeni grandioznim tamnim nijansama kristala i dalje njihov broj jedan.
Pokloni od najčuvenijeg evropskog Christofle srebra daruju viševekovnu tradiciju i besprekornu eleganciju, a maestralna ručna izrada garancija je vrhunskog kvaliteta. Oprema za bar, dugmad za manžetne ili otmeni aksesoari za kancelariju, idealan su izbor za svakog muškaraca od stila. Dame će se obradovati izuzetnim ramovima za fotografije i ukrasnim etažerama, kutijicama i činijicama koje će ispunjavati omiljenim uspomenama. Svaki komad ove vrhunski kvalitetne srebrnine ostaviće trag našeg postojanja u večnom trajanju izabranog poklona.
Besprekorna prozračnost porcelana pretočena u savremeni dizajn i moderne dekore, karakteriše prepoznatljive proizvode ovog čuvenog nemačkog brenda. Veliki broj različitih kolekcija pruža sigurnost izbora poklona za svaku dragu osobu. Kristalne flaše i dekanteri, setovi čaša za različita pića, šolje za kafu sa porukom ili pepeljare obradovaće muškarce, dok su za dame rezervisane dekorativne vaze, raznolike činijice, svećnjaci, kao i ukrasni komadi porcelana koji će oplemeniti životni prostor.
Otmenost i posebnost, uz visokokvalitetne materijale i klasičnu estetiku, odlikuju proizvode britanskih brendova viševekovne tradicije. Ako je Wedgwood vaš izbor, sigurno je da će svaka dama sijati od zadovoljstva ukoliko na poklon dobije šolju za čaj, romantičnog dekora eksplozivnog kolorita, ili neki od posrebrenih dekorativnih predmeta koje potpisuje Vera Wang. Jači pol je oduševljen tradicionalno brušenim kristalnim setovima za piće, kao i otmenim i elegantnim šoljama za kafu, posebno dizajniranim za zadovoljenje prefinjenog ukusa.
Vodimo vas u „Au Vieux Paris d’Arcole“, jedan od najstarijih lokala u Gradu svetlosti, i zvezdu Instagrama, u čije je zidove utkan isti kamen koji je korišćen za gradnju Notr Dama, a izgleda kao da će Napoleon svakog časa da svrati na ručak
Tekst i fotografije:
SNEŽANA ILIĆ
Današnji Pariz rođen je na ostrvu Site (Ile de la Cite), duguljastoj adi na lepoj, plavoj Seni. Na tom malom prostoru punom istorije smeštena su neka od najlepših i najznačajnijih zdanja Grada svetlosti, između ostalih, Notr Dam, Konsijeržerija (Palata pravde), Sveta kapela, ali i jedan od najstarijih ugostiteljskih objekata. Tako se i zove – „U starom Parizu“. Ili „Au Vieux Paris d’Arcole“. Drugi deo naziva vezan je za obližnji most Arkol, koji je ime dobio u čast bitke kod Arkole 1796. godine i Napoleonove velike pobede protiv Austrijanaca. No, kafe je, kažu hroničari, stariji i od slavnog vojskovođe. Mnogo stariji.
Šarmantno mesto sâmo je po sebi urbana legenda, ali i jedna od najbolje čuvanih tajni Pariza. Drugim rečima, nije baš na udaru turista i pronaći ćete ga samo ako znate šta tražite i gde da tražite. Kratka, uska ulica Šanoanes (u prevodu Ulica sveštenica ili časnih sestara), tik do Notr Dama, ne spada među
one u koje ćete se zaljubiti na prvi pogled i verovatno vam neće privući pažnju ako budete prolazili tim kvartom. Osim ako ne znate da je baš u njoj smešten „Au Vieux Paris“.
Lokal je nadaleko poznat po fasadi koja se jedva vidi od raskošne visterije. Negde na zidu urezana je godina gradnje, 1512. Celih pet vekova, plus jedna decenija. Kuća je pripadala kompleksu verskih objekata podignutih oko čuvene katedrale i bila je namenjena sveštenstvu, kao što kaže i naziv ulice. Nekih 230 godina kasnije dospela je u privatno vlasništvo uglednog građanina koji je odlučio da baš tu otvori vinski podrum i nešto što bi se moglo nazvati barom. Ubrzo je postala „auberge“, gostionica sa prenoćištem, preteča današnjih hotela. Tako je još sredinom 18. veka kafe počeo da piše svoju istoriju.
U ugostiteljskom smislu, „Au Vieux Cafe“ važi za poslednjeg Mohikanca budući da je, nekim čudom, bio pošteđen urbanističke obnove Pariza koja je u
drugoj polovini 19. veka, u režiji barona Osmana, skoro u potpunosti promenila lice francuske prestonice. Imajte to na umu ako vam se slučajno učini da je lokal neugledan. Izgled ume da prevari... Kad shvatite kakvu priču krije, poželećete da zidovi progovore, da se stari blokovi razgrnu poput kulisa u pozorištu i pokažu vam neki prizor iz vremena Prve Francuske Republike.
A kada se vratite u sadašnjost, u eru digitalnih čuda, postaće vam kristalno jasno zbog čega je „Au Veiux Paris“ velika zvezda Instagrama. Nema influenserke koja se nije slikala ispred fotogeničnog eksterijera, naročito tokom proleća i ranog leta, kada se visterija pokaže u punom sjaju. No, dah oduzima i enterijer koji je zadržao autentičnost iz prošlih vremena. Niski svodovi, grede i tkanina na tavanici, kamini sa interesantnom ornamentikom i reljefnim detaljima, porcelansko posuđe, kristalne čaše, vintidž fotografije... Mnoge stvari čuvaju se odvajkada, a neke su današnji vlasnici nabavili u antikvarnicama. Vitezovi,
vojnici, figure konja i pasa samo što ne ožive i ne odvedu vas u neki drugi, davno zaboravljeni svet. Vredna riznica za ljubitelje istorije, umetnosti i legendi. U najstarije delove kuće utkan je isti kamen koji je korišćen za gradnju Notr Dama, što je još jedan kuriozitet. I zaista, kada bi zidovi mogli da progovore, možda bi vam, dok uživate u ručku ili vinu, šapnuli ponešto o ljudima koji su nekad provodili noći u gostionici. Naime, separei na spratu vekovima su igrali drugačiju ulogu – bili su sobe. Putnici namernici, kuriri, sveštenici, boemi, možda i poneka noćna dama... Bio je to idealan smeštaj za sve koji su želeli da pobegnu od gradske vreve, da se odmore ili pak dobro provedu.
Prostorije na spratu su, baš kao nekada, obložene crvenom tkaninom, koja krasi i plafon, a izuetak je jedna soba u boji senfa. Tu je udobni krevet, za slučaj da neki gost popije previše vina, pa ne može da pogodi put do kuće. Za stolovima možda nisu sedeli Napoleonovi vojnici, ali se konobari šale kako verovat-
no pamte sastanke članova Pokreta otpora, koji su se ovde u tajnosti okupljali tokom Drugog svetskog rata. Sedam metara visoko drvo visterije takođe je atrakcija. Biljka čiji prelepi ljubičasti cvetni grozdovi kao da su ukradeni iz rajskih vrtova retko se viđa u Parizu, a ova koja pripada kafeu je najstarija, pa su gradske vlasti odlučile da je stave pod posebnu zaštitu. Ako ostr-
vo Site obilazite usred leta, koje ume da bude nesnosno, naročito kad živa u termometru pređe 35 stepeni, preporučujemo da posle posete Notr Damu sednete za neki od stolova na trotoaru i uživate u hladu čudesne biljke iz porodice puzavica. Možete se popeti i na terasu gde ćete uživati u pogledu na tornjeve katedrale.
Za razliku od nekih drugih popularnih lokala u Gradu svetlosti, u kafeu „Au Vieux Paris“ uglavnom ne morate da čekate red za sto. Ima gužve, ali naći ćete već nešto slobodno. Na meniju su tradicionalni specijaliteti različitih francuskih regija, predstavljeni u modernom maniru. Šta god da poručite, nećete pogrešiti.
Dominiraju zvezde francuske kuhinje: puževi, foie gras (luksuzni delikates od jetre patke ili guske), jakobove kapice, dagnje na provansalski način (u kremčorbi), supa od luka sa sirom, bez koje ovdašnji gurmani ne mogu da zamisle ručak, pačje grudi u sosu od višanja, zec iz lonca, karpačo od plodova mora... Zasladite se omiljenim lokalnim desertima kao što su krem brule, tart sa jabukama ili suve šljive u brendiju sa sladoledom od vanile. Vrhunska je i vinska karta, sa etiketama najboljih domaćih podruma.
Kompanija Delta Automoto, koja posluje pod okriljem Delta Auto grupe (Delta Holding), potpisala je ekskluzivni ugovor sa proizvođačem luksuznih automobila Maserati iz Modene, čime je postala zvanični uvoznik, distributer i ovlašćeni serviser prestižnog italijanskog brenda za područje Srbije, Hrvatske i Slovenije. Generalna direktorka Delta Auto grupe i potpredsednica Delta Holdinga, Aleksandra Đurđević, izjavila je da je pot-
pisivanjem ugovora sa Maseratijem Delta Automoto postala prva domaća kompanija iz Srbije koja je svoje poslovne operacije proširila i na područje zemalja Evropske unije. „Kako su tržiste i kupci davali jasne signale, procenili smo da je naše tržište potpuno spremno za luksuzni brend kao što je Maserati“, objasnila je Aleksandra Đurđević i najavila da će Maserati ove godine dobiti showroom u Beogradu po najvišim standardima.
UBriselu je otvoreni novi Rimac izložbeni salon. Ovaj impresivni, urbani prostor za kupce, koji je kreirao belgijski diler luksuznih automibila D’Ieteren, u saradnji sa Rimac timom, predstavlja još jednu prekretnicu u izuzetnom rastu ovog brenda. Dizajniran u skladu sa Rimac standardima, uključujući i vrhunski Nevera konfigurator, izložbeni salon u Briselu spaja najsavremeniju tehnologiju sa dizajnom i estetikom osvetljenja koja se uklapa u bit ovog brenda. Otvaranjem prodajnog salona u Briselu, D’Ieteren je postao 23. globalni partner kompanije Rimac Automobili.
Juvelirska kuća Tiffany & Co. predstavila je satove iz kolekcije Time for Speed, inspirisane trkačkim automobilima iz 50-ih godina prošlog veka. Satovi imaju prave točkove od nerđajućeg čelika sa gumenim gumama. Vreme se prikazuje u koracima od pet minuta na otvoru od nerđajućeg čelika sa bočne strane automobila. Pozicioniran u kokpitu gde bi vozač inače sedeo nalazi se veliki satni mehanizam koji ima staklenu kupolu. Sat
Polovinom februara, u TC Galerija, otvara se nova prodavnica u lancu Sun, Moon & Stars, zvaničnog i ekskluzivnog distributera vrhunskih proizvoda za opremanje domaćinstva, izrađenih od najkvalitetnijeg porcelana, kristala, srebra i hromiranog čelika, iz portfolija renomiranih svetskih kompanija. Nova prodavnica osmišljena je kao luksu-
zni mutlibrend koncept svih prestižnih brendova koje zastupa Sun, Moon & Stars, među kojima su: Villeroy & Boch, Rosenthal, WMF, Swarovski, Christofle, Meissen, Wedgwood, Royal Albert, Royal Doulton, Riedel, Robbe & Berking, Bernardaud, Hermes, Saint Louis, Lalique, Richard Ginori i drugi. Lokal se nalazi u prizemlju GF. 102 kod ulaza C.
ima rešetku u stilu hladnjaka sa logotipom
Tiffany & Co, a na haubi je velika „petica“ koja predstavlja vodeću prodavnicu kompanije na Petoj aveniji u Njujorku. Vreme se može podesiti okretanjem trokrakog volana u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Sat je napravljen od aluminijuma, ima čuvenu plavu Tiffany nijansu i težak je 4,6 kilograma. Jeftiniji model dostupan je za 40.000 dolara, dok skuplji model, sa dijamantima, košta 215.000 dolara.
GASTRONOMIJA
Foto:
HYATT REGENCY BELGRADE
Drugu godinu za redom, gastronomska ponuda Beograda dobija priznanje za svoj kvalitet i raznolikost. U Mišelinovom Gastronomskom vodiču za 2023. godinu našlo se ukupno 17 prestoničkih restorana, a među njima i restoran Metropolitan, u okviru hotela Hyatt Regency Belgrade.
Na jedinstvenoj lokaciji, u srcu novobeogradskog poslovnog kvarta, restoran Metropolitan je idealno okruženje za ukusan obrok uz vrhunsku uslugu. Međunarodna kuhinja, uz razne lokalne specijalitete, nude rapsodiju ukusa, u kombinaciji sa najkvalitetnijim vinima iz Srbije, regiona i celog sveta.
Za više inofrmacija pozovite na broj +381 11 301 1140.
