Zamislite vaš život u zgradi sa hotelom, Room service na pragu vašeg doma…
Srce Novog Beograda
Raskrsnica Tošinog bunara i Milutina
Milankovića
U blizini svih sadržaja: osnovne škole, vrtići, šoping i sportski centri, aerodrom
Komforni stanovi većih kvadratura od 92 m2 i više, sa terasama za potpuno
uživanje
Visina plafona 2.90 m
Luksuzno opremljena kupatila
Garaža na tri nivoa
Visok kvalitet gradnje
Luksuzna laminam fasada obezbeđuje postojanost i dugovečnost
Energetska efikasnost objekta
Troslojna aluminijum stolarija
Hotel sa 5 zvezdica u prednjem delu DOLCE VITA RESIDENCE
SPA centar na petom spratu sa zadivljujućim pogledom na Novi Beograd, povezan je toplom vezom sa rezidencijalnim delom.
Recepcija 24h
Breakfast buffet
A la carte restoran
SPA centar/bazen, beauty centar, teretana i prostor za masažu
Teniski teren / US OPEN podloga
Igraonica i čuvaonica za decu
Proslava vama važnih događaja
Prodajna kancelarija
Milutina Milankovića 1k, stan 8 + 381 69 319 39 82
dolcevita.nbg@gmail.com
www.instagram.com/dolce_vita_nbg/
www.dolcevita-novibeograd.com
REAL ESTATE MAGAZINE SPECIJALNO ONLINE IZDANJE JUN 2023.
POWERED BY:
MAGAZINE
The ReView je specijalno, online interaktivno izdanje Real Estate magazina, koje izlazi nekoliko puta godišnje, analizira stanje na tržištu nekretnina po sektorima i istražuje aktuelne teme u real estate industriji. Objavljeni sadržaj u digital formatu magazina omogućava interaktivne elemente koji pružaju jedinstven način promovisanja kompanija, njihovog poslovanja i projekata.
DIREKTOR
Vladimir Popović vladimir.popovic@realestate-magazine.rs
GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA
Gordana Knežević Monašević gordana.km@realestate-magazine.rs
DIREKTORKA PRODAJE
Jelena Ranđelović jelena.r@realestate-magazine.rs
ADVERTISING MANAGER
Dragana Radović dragana.r@realestate-magazine.rs
ART DIREKTOR
Ilija Petrović
Indigo Child indigochild.ilija@gmail.com
REDAKCIJA
Jovana Nikolić
Petra Vasiljević
Petar Dobrosavljević
Ana Kralj
LEKTURA
Danica Grujić
PREVODILAC
Jovana Nikolić
+381 11 4320-501 redakcija@realestate-magazine.rs
IZDAVAČ
West Media World
Baba Višnjina 38
Vračar, Beograd
Izdavač ne odgovara za
sadržaj objavljenih oglasa www.realestate-magazine.rs
ARCHITECTS 30 ARHITEKTURA, INOVACIJA, PA KOMERCIJALIZACIJA
HOTEL BRISTOL
38 MODERAN REDIZAJN ART DEKO LEPOTICE
IMEL GROUP
IMEL GROUP, poznati srpski developer, sa ponosom predstavlja inovativan i održiv pristup ekološki prihvatljivim okruženjima svojim aktuelnim projektom poslovnog kompleksa Green
Escape, u Bloku 51 na Novom Beogradu
Tekst i foto: IMEL GROUP
Nakon uspešno završene realizacije izgradnje prve faze kompleksa u jesen 2022. godine i postizanja visoke popunjenosti poslovnog prostora klase A u prvoj zgradi, kompanija
IMEL Group odlučila je da započne izgradnju naredne faze kompleksa sa namerom da uveća svoj portfolio premium office prostora za izdavanje po pristupačnim cenama.
Smešten na ulazu u urbanu zonu Novog Beograda i u neposrednoj blizini aerodroma, Green Escape predstavlja idealno utočište za kompanije koje traže mirnu i dobro povezanu lokaciju.
Sa direktnom vezom sa budu ć im Bulevarom Arsenija Čarnojevi ć a (sadašnji autoput E 75), Green Escape je ve ć povezan sa nekoliko saobraćajnica i linija javnog prevoza. Lokacija je lako dostupna iz svih pravaca i istovremeno izolovana očuvanim zelenim zaštitnim zonama. Sa fokusom na savremene tehničke sisteme, energetsku efikasnost i održivost, ovaj vizionarski projekat predstavlja sinonim za kvalitet, iza kojeg stoji 42 godine iskustva IMEL Group na tržištu komercijalnih nekretnina Novog Beograda.
Kompleks Green Escape pruža brojne pogodnosti koje ga čine veoma poželjnom destinacijom za vaš budu ć i maloprodajni ili kancelarijski prostor. Detaljno planiran raspored uključuje obilje zelenih površina, pružajući zdravu i opuštajuću atmosferu. Projekat ima akcenat na održivoj praksi, promovišući ekološki prihvatljiv način života koji je u skladu sa prirodom.
Tip objekta: Poslovni kompleks
Lokacija: Blok 51, Novi Beograd
Površina: 67,000 m2
Parking mesta: 592
Klasa: A
Koncept:
Urbani ekološki
Investitor: IMEL Group
Jedna od ključnih karakteristika Green Escape kompleksa je razvoj po fazama kancelarijskih, maloprodajnih i hotelskih prostorija po meri. Ovaj fleksibilan pristup omogućava razvoj okruženja „po meri” koja zadovoljavaju jedinstvene potrebe svakog poslovanja.
Bilo da se radi o dinamičnom kancelarijskom ili retail prostoru, Green Escape pruža savršenu osnovu za uspešan rast.
Dugo očekivana izgradnja poslovne i hotelske zgrade K2 planirana je za četvrti kvartal 2023. Svojom posve ć enoš ć u vrhunskoj izradi i pažnjom za svaki detalj, kao i do sad, IMEL Group će obezbediti tržištu još jedan objekat najviših standarda.
Kako sektor nekretnina nastavlja da se razvija, IMEL Group je uvek pionir po pitanju inovacija i održivosti. Naša vizija je da stvorimo harmoničan spoj urbanog života i organskog okruženja, nudeći neuporedivo iskustvo za naše klijente.
Uzbuđeni smo što ćemo krenuti na ovo putovanje i radujemo se da Vam poželimo dobrodošlicu u Green Escape kompleksu.
Razvojna agencija Srbije
Na tržištu je prisutan veliki broj kompanija koje razvijaju i grade industrijske i logističke objekte po principu „ključ u ruke“, ali sve više kompanija se odlučuje i za takozvanu „build-tosuit/lease“ opciju, kaže Radoš Gazdić, direktor Razvojne agencije Srbije (RAS)
Tekst: GORDANA KNEŽEVIĆ MONAŠEVIĆ
Foto: RAS
Srbija je visoko pozicionirana na investicionoj mapi Evrope, posebno u sektoru industrije i logistike, a u svetlu aktuelnih globalnih okolnosti koje su promenile način poslovanja, predviđa se da će jugoistočna i centralna Evropa biti mnogo pogodnije za razvoj ovog tipa nekretnina i biznisa u narednh pet godina u odnosu na zapadnu Evropu. Sa Radošem Gazdićem, direktorom Razvojne agencije Srbije (RAS), razgovaramo o investicionim potencijalima industrijskih i slobodnih zona, progresivnom širenju industrijskih parkova svih vrsta, kao i razlozima zašto ulaganja u Srbiju ne jenjavaju čak ni u kriznim vremenima.
Kako vi ocenjujete aktuelnu poziciju Srbije i njene potencijale u odnosu na Evropu i da li se primećuje veća zainteresovanost investitora za industriju i logistiku?
— Globalno gledano dolazi do promena i veliki deo evropskih, ali i azijskih kompanija, koje su ranije proizvodile u Aziji za evropsko tržište, sada tu proizvodnju gledaju da presele bliže svojim glavnim kupcima. Svakako da Srbija i region jugoistočne Evrope mogu da u tom procesu profitiraju. Srbija se geostrateški oduvek nalazila na veoma dobroj poziciji, ali da bi u potpunosti iskoristila taj potencijal neophodno je da se nastavi sa daljim ulaganjem u jačanje celokupne saobraćajne infrastrukture. Moderna infrastruktura će Srbiju, ali i ceo region, dodatno približiti razvijenijem delu Evrope.
Srbija je već nekoliko godina unazad jedna od najatraktivnijih investicionih destinaci-
RADOŠ GAZDIĆ
Direktor, RAS
ja, čemu u prilog svedoči činjenica da upravo poslednjih (pandemijskih) godina beleži rekordne prilive stranih direktnih ulaganja. U 2022. godini zabeležen je do sada najviši iznos od 4,4 milijarde evra, čime prosečan godišnji priliv SDI za poslednjih pet godina dostiže iznos od 3,7 milijardi evra.
Unazad godinama Srbija je strpljivo gradila lidersku poziciju, ne samo u regionu, već se nalazi i među vodećim zemljama u Evropi i svetu po broju stranih direktnih ulaganja u odnosu na veličinu svoje ekonomije, a prema oceni FDI Intelligence, specijalizovanog servisa Financial Times (2019. bila je prva na svetu). Takođe, prema godišnjim izveštajima kompanije IBM o najboljim svetskim
lokacijama za investiranje („IBM Global Location Trends 2020“), Srbija je četiri godine zaredom bila svetski lider po broju otvorenih radnih mesta kroz projekte
SDI, a posmatrano prema broju stanovnika. U nedavno objavljenoj publikaciji EY, uzevši u obzir kao kriterijum prosečan broj otvorenih radnih mesta po projektu u 2022. godini, Srbija je prva na listi u Evropi. Možda treba spomenuti i specijalni izveštaj „Evropski gradovi i regioni budućnosti 2022/23“, gde je Beograd rangiran među 10 najvećih evropskih gradova, perspektivnih investicionih lokacija u svim kategorijama –poslovno okruženje, ljudski kapital, način života, itd.
Brojne su prednosti Srbije kao investicione destinacije – geografski položaj, intenzivno ulaganje i unapređenje svih vidova infrastrukture, visokokvalifikovani kadar, sporazumi o slobodnoj trgovini i tržište od 1,3 milijarde potro -
NAJRAZVIJENIJE INDUSTRIJSKE ZONE IMAJU SUBOTICA, PANČEVO, NOVI SAD, ZRENJANIN, INĐIJA, STARA PAZOVA, PEĆINCI, KRAGUJEVAC, NIŠ, VALJEVO, LESKOVAC
šača, zavidan broj i imena kompanija koje već posluju u njoj, ekonomska, fiskalna i politička stabilnost. To je značajan deo razloga zašto se kompanije odlučuju da započnu, odnosno prošire, svoje poslovanje kod nas. Takođe, prema oceni Svetske banke i izveštaju Doing Business, Srbija je jedan od najvećih
napredaka učinila upravo u segmentu izdavanja građevinskih dozvola, kao rezultat digitalizacije celokupnog procesa. Svedoci smo da su, prateći potrebe tržišta, brojne kompanije – developeri i investitori upravo u industrijske i logističke objekte, prepoznale potencijale za svoje poslovanje u Srbiji. Neke od njih su ovde već nekoliko godina i iza sebe imaju veliki broj projekata, kao što je CTP, dok su neke tek započele, ali intenzivno osvajaju tržište, kao što je VGP.
Da li se zna koliko trenutno u Srbiji postoji industrijskih i logističkih objekata i da li je primetan trend rasta u ovom sektoru poslednjih godina?
— Iako RAS ima bazu Greenfield i Brownfield lokacija koju redovno ažurira, agencija ipak ne raspolaže preciznim brojem tih objekata. Svakako je evidentno da njihov broj raste. Sveukupnim privrednim rastom, te intenzivnim razvojem saobraćajne infrastrukture, evidentan je i rast broja industrijskih i logističkih objekata u poslednjih nekoliko godina. Shodno tome, tržište
je bogatije i za kompanije koje razvijaju i grade ove objekte po principu „ključ u ruke“, ali sve više kompanija se odlučuje i za takozvanu „build-to-suit/lease“ opciju. Neke od najznačajnijih kompanija koje posluju u Srbiji odlučile su se upravo za ovaj način izgradnje objekta; nedavno je japanska korporacija Nidec otvorila dve svoje fabrike u iznajmljenom prostoru.
Za koje vrste industrija su investitori najviše zainteresovani i možete li nam navesti primere nekih većih svetskih kompanija koje su u poslednje vreme odlučile da proizvodnju i poslovanje presele u Srbiju?
— Najbitnije je istaći da interesovanje za ulaganja u Srbiju ne jenjava čak ni u kriznim godinama. Neki veoma značajni projekti su sa realizacijom ulaganja počeli tokom perioda pandemije, oružanog sukoba u neposrednoj blizini, te energetske krize i svih ekonomskih globalnih promena. Takođe, neke od kompanija koje već posluju u Srbiji su baš u navedenom periodu reinvestirale po drugi, čak treći put. Svakako najveći broj ulaganja dolazi iz sektora automobilske industrije i, što je važno istaći, ti projekti sa sobom nose često velike istraživačko-razvojne centre i vezani su za budućnost ove industri-
je, to jest, za elektro-mobilnost. Vodeće kompanije su nemački Bosch, Continental, ZF, Brose, zatim japanski Nidec, Toyo Tires, američki Rivian, ali i domaći ElevenEs. Kako bi se umanjio rizik bitno je i diversifikovati industrije u koje se ulaže, pa se možemo pohvaliti ulaganjem nemačkog MTU u sektoru avioindustrije, zatim brojnim projektima u mašinskoj i elektronskoj industriji, a svakako dobar deo ulaganja, ne samo
slovnih subjekata. Koje su prednosti poslovanja u industrijskim zonama i kako ohrabrujete i domaće i strane investitore da više iskoriste njihove benefite?
— Industrijske zone su prostor koji je urbanističkim, prostornim planom unapred definisan od strane lokalne samouprave i opremljen potrebnom infrastrukturom za dalju namenu. Odlukom da posluje u industrijskoj zoni,
U SRBIJI POSTOJI VELIKI BROJ BROWNFIELD
OBJEKATA, KOJI IZ BROJNIH RAZLOGA VIŠE
NISU U UPOTREBI, A SVOJOM LOKACIJOM, DOSTUPNOŠĆU INFRASTRUKTURE I TRŽIŠNOM
VREDNOŠĆU ZEMLJIŠTA NA KOM SE NALAZE, ČINE
OGROMAN POTENCIJAL
stranih već i domaćih kompanija, je u sektoru prehrambene industrije. U poslednje vreme, fokus se pomera ka kapitalno-intenzivnim ulaganjima, ide ka industrijama visokog stepena dodate vrednosti, koje dalje generišu viši stepen razvoja privrede.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji ima 374 industrijske zone u 133 opštine od 168 (bez KiM), u kojima posluje 1.859 po -
investitor ne mora da brine kako doći do terena predviđenog za industrijsku proizvodnju. U tu svrhu opštine često i same grade objekte/hale kako bi izašle u susret i privukle veći broj investitora. S tim u vezi, trebalo bi pomenuti i postojeće, tzv. brownfield objekte, koji iz brojnih razloga više nisu u upotrebi, a svojom lokacijom, dostupnošću infrastrukture i najčešće tržišnom vrednošću zemljišta na kom se nalaze, čine ogroman potencijal. Ovakvih lokacija
je veliki broj u Srbiji, i njihovim vraćanjem nameni, lokalna samouprava bi rešila ne samo estetski i ekološki problem, već i razvoj lokalne privrede privlačenjem novog investitora.
Koliko su postojeće industrijske zone infrastrukturno opremljene i operativne i da li bi unapređenje infrastrukture doprinelo njihovom većem investicionom potencijalu?
— Razvijenost industrijskih zona je u proporciji sa razvijenošću lokalne samouprave, odnosno, razvijenije opštine obično imaju bolju opremljenost i funkcionalnost zona. RAS u saradnji sa resornim ministarstvima i nadležnim javnim preduzećima priskače opštinama u pomoć i pokušava da obezbedi infrastrukturu koje je neophodna za privlačenje novih projekata. Kvalitetna infrastruktura je uvek jedno od ključnih pitanja. Adekvatna jačina struje, kvalitetna vodovodna i kanalizaciona mreža, saobraćajna infrastruktura, izuzetno su važna pitanja i razlozi koji, između ostalog, opredeljuju investitore za poslovanje na određenim lokacijama. Svakako, sve veću ulogu za privlačenje modernih tehnologija imaće i zone koje će moći da se pohvale da budućim korisnicima mogu da ponude napajanje „zelenom energijom“.
Koje opštine u Srbiji imaju najrazvijenije industrijske zone, koje su industrije najzastupljenije u njima i u kom pravcu se planira njihov dalji razvoj?
— Najrazvijenije industrijske zone imaju Subotica, Pančevo, Novi Sad, Zrenjanin, Inđija, Stara Pazova, Pećinci, Kragujevac, Niš, Valjevo, Leskovac, Vranje. Najzastupljenije industrije su automobilska, prehrambena, elektrotehnička i metaloprerađivačka. Iako su ovo veoma razvijene industrijske zone u kojima se realizovao najveći broj najznačaj-
Da li je u planu izgradnja novih industrijskih zona i u kojim opštinama i za koje investitore one mogu da budu najprivlačnije?
— Razvoj industrijskih zona nije centralizovan, već je na lokalnim samoupravama da odluče da li će pripremati nove industrijske zone, a Vlada samo daje podršku za ove aktivnosti. Profil investitora za koje ove lokacije mogu biti privlačne zavisi od profila i samih opština. To u velikoj meri zavisi od industrijskog nasleđa i obrazovnog profila, ali i lokalni resursi mogu igrati ulogu –tradicionalno poljoprivredni krajevi su privlačni za ulaganja u prehrambenu industriju, dok su krajevi sa tradicijom u, na primer, industriji prerade kože, interesantni za proizvođače obuće. Visokotehnološke investicije, po pravilu, odlaze u univerzitetske gradove.
U Srbiji postoji i 15 slobodnih zona. U čemu se one razlikuju od industrijskih i koje su njihove prednosti?
nijih investicija u Srbiji, strategija Vlade Srbije je da ovu vrstu razvoja prenese i na druge gradove i opštine u Srbiji. Iz tog razloga fokus Vlade je podrška razvoju novih industrijskih zona u gradovima i opštinama gde nije realizovano toliko investicionih projekata kako bi se obezbedio ravnomeran i održivi razvoj.
— Slobodne zone su fizički ograđen i označen deo teritorije Republike Srbije, infrastrukturno opremljen, gde se mogu obavljati proizvodne i uslužne delatnosti uz određene stimulativne pogodnosti. U Srbiji je trenutno aktivno 15 slobodnih zona. Aktivne slobodne zone u 2021. godini su ostvarile promet od oko
pet milijardi evra. U slobodnim zonama Srbije posluje oko 230 multinacionalnih kompanija sa više od 42.000 zaposlenih.
Poslovanjem u slobodnim zonama, investitoru se obezbeđuju specijalne olakšice i povlašćeni poreski režim –oslobađenje od PDV-a i carine na uvoz sirovina i materijala namenjenih proizvodnji robe za izvoz, mašina, opreme i građevinskog materijala. Uvoz i izvoz robe u zonu je neograničen, ali naravno da roba koja se iz zone uveze na domaće tržište podleže režimu uvoza strane robe.
Pored industrijskih i slobodnih zona postoji i kategorija industrijskih parkova, kojih je progresivno sve više, i domaćih i stranih investitora. Koji industrijski parkovi u Srbiji mogu da posluže kao primeri koji mogu da motivišu nove investitore za ovakva ulaganja i koji tip parkova će biti najatraktivniji u narednom periodu – visokotehnološki, proizvodni ili logistički?
— Za razliku od industrijskih zona kao prostornih celina, industrijski parkovi su funkcionalne celine. Korisnicima je omogućeno da drugi u njihovo ime brinu o funkcionisanju prostora, potrebnim tehničkim uslovima, svim pojedinostima funkcionisanja prostora koji inače oduzimaju dragocene re -
surse neophodne za razvoj i unapređenje poslovanja. Uvek se nalaze u blizini važnih saobraćajnica, uključujući autoputeve, železničke pruge, aerodrome i/ili luke.
Svakako će ubuduće biti prisutno svih nabrojenih tipova parkova. Ono što je sada aktuelno su eko-industrijski parkovi koje Srbija razvija na više lokacija – Loznica, Novi Sad, Smederevo, Niš, Ćuprija i Inđija. Takođe, Inđija razvija poseban prostor i infrastrukturu za korisnike koji se bave naprednim tehnologijama. Treba istaći i privatne inicija-
tive poput MIND Parka u Kragujevcu ili hemijskog parka u Prahovu.
Kad sumirate sve – postojeće stanje i planove za dalji razvoj industrijskih i slobodnih zona – šta biste poručili investitorima: gde je i u koju vrstu industrije najbolje u narednom periodu investirati u Srbiji?
— Vidite, mi u RAS-u već godinama poslujemo po principu da „investitor najbolje zna gde i u koji projekat treba ulagati“, a naša je uloga da mu u tome pružimo svu neophodnu pomoć i informacije.
42,046
€4,4mlrd
10.9%
SPEED GATE SENZORSKE BARIJERE
Estetsko rešenje za kontrolu pristupa stilizovanog dizajna. Kombinacija staklenih krila i čeličnog tela od prohroma uz različite dezene gornjeg poklopca, prilagođava se svim enterijerima.
AUTOMATSKE RAMPE
Automatske rampe sa osvetljenom rukom dužine 4 ili 5,5 ili 6 metara u kompletu sa svim pripadajućim delovima (zaštitna foto-ćelija sa stubom, daljinski upravljač, anker ploča, zaštitna guma), sa ili bez akumulatorskog napajanja, predviđene za neprekidan rad.
• VIP prolazi i kapije za invalide • Sistemi kontrole pristupa
PUNE VISINE
Obezbeđuju beskompromisnu bezbednost na najvišem nivou uz jednostavno korišćenje bez prisustva službe obezbeđenja.
Lidl direkcija, Aerodrom Nikola Tesla, Zepter, Belgrade Office park, Atlantic Stark, Strabag, Savograd, Vojna akademija, Toranj na Avali, hotel Izvor…
Hotelsko-poslovni kompleks Trinity Park u Novom Sadu, dizajniran u skladu sa najvišim međunarodnim standardima zelene gradnje, zakupcima nudi inspirativno mesto za rad i „pristup po meri” prilikom uređenja poslovnog prostora
Hotelsko-poslovni kompleks posebnih karakteristika, koji će postati novo obeležje Novog Sada, niče u srcu grada, u blizini Futoškog parka. Na temeljima postojećeg kompleksa gradi se Trinity Park, premijum kancelarijski kompleks sa mogućnošću korišćenja hotelskog sadržaja, koji će predstavljati savršenu ravnotežu između gradske atmosfere i prirode, pružajući neverovatan pogled na Novi Sad.
Trinity Park, kao jedinstveno i zaista inspirativno mesto za rad, zakupcima nudi „pristup po meri“, u smislu dizajna i uređenja poslovnog prostora – potpuno fleksibilan i funkcionalan koncept otvorenog prostora. Pored elegantnih staklenih fasada, koje omogućuju veliku količinu prirodnog svetla, svaka poslovna zgrada u okviru kompleksa je klasifikovana kao zgrada A klase, a ceo projekat je dizajniran u skladu sa najvišim međunarodnim standardima zelene gradnje, uključujući LEED sertifikat, energetsku efikasnost i smanjenu emisiju CO2.
Novi Sad je u poslednjih nekoliko godina postao veoma tražena poslovna adresa. Sa rastom tražnje za poslovnim prostorom, i zahtevi kompanija-zakupaca postali su sve sofisticiraniji. Industrije koje se orijentišu ka Novom Sadu pretežno su IT kompanije, razvojni centri, kao i firme iz kreativne industrije. Na kraju 2022. godine, Novi Sad je raspolagao sa 135.000 m2 modernog poslovnog prostora namenjenog izdavanju, od kojih 43% pripada poslovnim zgradama A klase, dok 57% čini poslovni prostor B klase, pokazuje izveštaj vodeće konsultantske kuće za nekretnine CBS International, koja je deo Cushman & Wakefield Grupe i ekskluzivni zastupnik za izdavanje Trinity Park kompleksa. Stopa raspoloživog prostora koji pripada A klasi je na izuzetno niskom nivou i iznosi manje od 1%, što ukazuje na veoma jaku potražnju u segmentu kvalitetnijih prostora, te je vest o izgradnji kompleksa Trinity Park, čiji je investitor kompanija Inobačka, od velike važnosti.
Tip objekta: Hotelskoposlovni kompleks
Lokacija:
Futoški park, Novi Sad
Klasa: A
Sertifikat: LEED
Investitor: Inobačka
Zastupnik za
izdavanje: CBS International
Nova poslovna zgrada na Novom Beogradu, Exing Office, nudi moderan kancelarijski
prostor A klase na osam spratova, sa velelepnom terasom na krovu, sa mnogo zelenila, koja će biti na raspolaganju svim budućim zakupcima
Tekst: CBS INTERNATIONAL · Foto: EXING B&P
Na Novom Beogradu, u Bloku 65, između Ulice Tadije Sondermajera i Bulevara heroja sa Košara, izgrađena je nova moderna poslovna zgrada Exing Office. Ovaj savremeni poslovni objekat sastoji se od dve lamele, od kojih je jedna već prodata, a druga, neto površine od gotovo 8.500 m2, namenjena je izdavanju.
Impozantna fasada zgrade izrađena je od staklo aluminijuma i razigrana je vertikalnim brisolejima u beloj i sivoj boji, čiji kontrast naglašava dijagonalu. Investitor, kompanija Exing B&P, vodio je računa da i ova poslovna zgrada bude izgrađena u skladu sa visokim standarima održivosti, uz izbor najkvalitetnijih završnih materijala.
Exing Office ima osam spratova, kao i podzemnu garažu na dva nivoa, u kojoj se nalazi 109 parking mesta, a na nadzemnom nivou je još 11 mesta predviđenih za parkiranje. Prizemlje je rezervisano za lokale, a od prvog do šestog raspoređeni su tipski spratovi, dok je sedmi sprat povučen i raspolaže velikom terasom. Na krovu zgrade, iznad poslednjeg osmog sprata, nalazi se velelepna terasa sa mnogo zelenila koja je na raspolaganju svim budućim zakupcima u zgradi.
Moderan poslovni prostor A klase nudi fleksibilne spratne osnove sa oko 1.000 kvadrata neto spratne površine, što će budućim zakupcima omogućiti da urede poslovni prostor u skladu sa specifičnim potrebama svog poslovanja. Uz planirane dodatne sadržaje koji će upotpuniti ponudu, ova poslovna zgrada jedna je od retkih koja je i pet friendly u centralnoj poslovnoj zoni.
Ekskluzivni zastupnik za izdavanje ove moderne poslovne zgrade je vodeća konsultantska kuća za nekretnine u Srbiji, CBS International, deo Cushman & Wakefield Grupe.
Tip objekta:
Poslovna zgrada
Lokacija: Blok 65, Novi Beograd
Površina: 8.500 m2
Klasa: A
Parking: 109 + 11 mesta
Bonus: Pet friendly
Investitor: Exing B&P
Zastupnik za izdavanje: CBS International
VAŽNO
Bezbednosne mere treba da budu prilagođene vašim specifičnim potrebama i rizicima povezanim sa vašom lokacijom. Razmislite o konsultaciji sa stručnjacima za bezbednost iz kompanije Lunatronik koji vam mogu dati kvalitetne preporuke za vašu kuću, kancelariju ili fabriku
Zaštita vaših objekata podrazumeva primenu različitih bezbednosnih mera za sprečavanje neovlašćenog pristupa i ublažavanje potencijalnih rizika. Ovako možete da poboljšate bezbednost svojih objekata:
Prvo instalirajte pouzdan alarmni sistem jer on obeshrabruje provalnike i obaveštava nadležne osobe i službe
Zatim IP video interfon sa integracijom sistema kontrole pristupa za pešake i vozila (barijere, rampe i automatska vrata)
Sistem video nadzora sa primenom veštačke inteligencije AI za tačno i pravovremeno upozoravanje i rekonstrukciju događaja
Smart Home sistem u cilju poboljšanja komfora i postizanja veće energetske efikasnosti
Solarni sistemi za obezbeđivanje nezavisnosti u snabdevanju energijom i unapređenje ekologije
Time-lapse kamere za nadzor i praćenje efikasnosti gradilišta i bezbednosti radnika.
Pojačana građevinska aktivnost u sektorima logistike i poslovnog prostora očekuje su i u narednom periodu, kao i dalji razvoj trenda kupovine apartmana kao vida investicionog ulaganja, kaže Irena Ilin, šef odeljenja za procene u Colliers Srbija
Tekst: JOVANA NIKOLIĆ
Foto: COLLIERS SRBIJA
Uokolnostima globalne inflacije, koja nastavlja da opada, ali će ostati povišena do 2024, i rastućih kamatnih stopa koje predstavljaju značajan kreditni rizik, svetsko tržište komercijalnih nekretnina još je prilično nestabilno. Ipak, uprkos globalnim dešavanjima, koja svakako utiču i na poslovanje u Srbiji, prošle godine imali smo rekordan priliv stranih investicija, nikad manju stopu upražnjenosti raspo -
loživog kancelarijskog prostora, nikad veću potražnju za kvadratom više u industrijskim zonama i vrlo visoku građevinsku aktivnost. U svetlu svih ovih parametara, možemo pretpostaviti da će ova godina biti još bolja od prethodne za sektor komercijalnih nekretnina, smatra Irena Ilin, MRICS, REV, šef odeljanja procena u Colliers Srbija, i jedini procenitelj u Srbiji sa RICS sertifikatom za procenu komercijalne imovine. Sa Irenom razgovaramo o trendovima na tržištu komercijalnih nekretnina, ali i važnosti profesionalne procene vrednosti nepokretnosti, kako za potrebe klijenata, tako i za jasno sagledavanje makroekonomskih kretanja i finansijske stabilnosti.
U kojim segmentima sektora komercijalnih nekretnina je primetna najveća aktivnost, u smislu da su sve traženiji, da se sve više grade, pa i da im raste tržišna vrednost?
— Logistički centri doživeli su u Srbiji svoj pik tražnje i gradnje za vreme pandemije i taj trend se nastavlja. Započeto je i najavljeno nekoliko projekata ovog tipa, poput, recimo, budućeg VGP Parka Beograd u Dobanovcima sa NLA od oko 487.000 m2. Odmah posle logističkih objekata najtraženiji je kancelarijski prostor. Upražnjenost kancelarijskog prostora poslednjih nekoliko godina je izuzetno niska, trenutna stopa manja je od 3 %, što znači da ni novih 200.000 m2, koliko se očekuje da bude dodatno izgrađeno ove godine, neće u potpunosti zadovoljiti visoku potražnju i potrebe tržišta. Kad je reč o maloprodajnom prostoru, primetan je trend razvoja retail parkova u manjim gradovima, i tržište bi, u ovom sektoru, do kraja godine, trebalo da bude uvećano za oko 50.000 m2. Svakako, najveća aktivnost može se očeki-
vati u sektorima logistike i kancelarijskog prostora, kao što možemo očekivati i rast njihove tržišne vrednosti, na koju utiču više cene zakupa usled rasta cena gradnje.
Koje su specifičnosti Srbije u odnosu na ostatak regiona kada je reč o razvoju komercijalnih nekretnina i za koji tip komercijalnih objekata možemo da kažemo da smo možda najpogodniji?
— Naš geografski položaj svakako nas čini pogodnim za logističke centre i to je prednost koju, na talasima globalnih okolnosti i sve dominantnijeg „nearshoring“ trenda, treba da iskoristimo. Sa izbijanjem rata u Ukrajni, mnogi obrazovani poslovni ljudi sa teritorija Rusije i Ukrajine videli su mogućnost nastavka poslovnih aktivnosti u Srbiji. To nas je svakako izdvojilo u odnosu na region i povećalo zahteve za kancelarijskim prostorom. Kako trenutna potražnja na tržištu pokazuje, ono što nam najviše nedostaje jesu kancelarijski prostor premijum kvaliteta za kompanije do 10 zaposlenih i coworking centri.
Možda smo zemlja idealna za razvoj industrijskih, tehnoloških, logističkih, biznis i retail parkova, ali ono što je evidentno u ekspanziji u Srbiji jeste izgradnja apart-hotela sa sve većom ponudom stanova koji se kupuju kao investicija. Da Ii su ovakve investicije zaista isplative i procenjujute li da će ovaj trend i dalje biti u porastu?
— Trend kupovine stanova kao vid investicionog ulaganja prisutan je već godinama unazad kod nas. Donedavno, najtraženije lokacije bile su Beograd i Novi Sad, a sada se tržište sve više pomera ka velikim turističkim centrima, kao što su Kopaonik, Zlatibor, Vrnjačka Banja... U zavisnosti od lokacije, povraćaj investicije može da se očekuje u roku od 8 do 12 godina, što je veoma dobro. Verujem da će se ovaj trend nastaviti budući da imamo još neiskorišćenog potencijala za takve projekte, kao što su, recimo, Stara planina ili Tara, gde još nije došlo do ekspanzije ovog tipa gradnje. Važno je napomenuti da kod planiranja projekata ovog tipa mora da se vodi računa da oni budu u skladu sa prirodom, kako se ne bi narušili prirodni resursi. Tu smo, na žalost, već dosta podbacili, pre svega na Kopaoniku i Zlatiboru, gde je evidentan nedostatak adekvatnog urbanizma.
Trenutna stopa upražnjenosti kancelarijskog prostora manja je od 3%
Energetska efikasnost i zelena gradnja gotovo da postaju standard kad je reč o poslovnim zgradama i industrijskim i logističkim objektima, na čemu posebno insistiraju strane kompanije, bilo kao zakupci, bilo kao investitori. Da li i koliko zeleni sertifikati podižu vrednost objekata?
— Velike strane kompanije, primenom svojih korporativnih politika, uticale su na uspostavljanje mnogih standarda kod nas, pa tako i onih po pitanju zelene gradnje. Činjenica je da relativno mali broj objekata kod nas ima neki zeleni sertifikat, možda ih je oko 150, ali ohrabruje da su to uglavnom objekti komercijalnog tipa i da su veliki investitori svesni važnosti jedne nove kulture gradnje. Zeleni sertifikati svakako podižu vrednost objekata, a u kolikoj meri, zavisi od toga koliko su „zeleni“. Ukoliko imate objekat koji koristi obnovljive izvore energije, koji ima sistem sakupljanja kišnice, implementirana inovativna rešenja koja smanjuju potrošnju energije i struje, štede vodu, koji ima zeleni krov, pametne sisteme u vidu senzora koji regulišu aspekte komfora i slično, svakako da kao vlasnik tog objekta imate razumne argumente da tražite višu cenu zakupa.
A kada objekat ostvaruje razumno veću cenu zakupa, to se, naravno, održava i na njegovu tržišnu vrednost.
Zašto je važna profesionalna procena vrednosti nepokretnosti, koliko je izazovno proceniti vrednost nekretnine, i za koje sve potrebe se ova usluga koristi?
— Tržište nekretnina ima značajan uticaj na makroekonomska kretanja i finansijsku stabilnost i u tom smislu sistematsko praćenje razvoja tržišta i njegovih perspektiva veoma je važno, kako za sveobuhvatnu analizu makroekonomskih uslova i perspektive ekonomije uopšte, tako i za profesionalnu procenu vrednosti nekretnina za potrebe klijenata. Sektor procena sastavni je deo spektra usluga koje pruža kompanija Colliers Srbija jer objektivna procena tržišne vrednosti neke nekretnine bitno utiče na odluke koje su u najboljem interesu za klijenta – bilo da je reč o novoj investiciji ili odluci da li nekretninu treba prodati ili izdati u zakup. Najčešći razlog za procenu vrednosti nepokretnosti je svakako kupoprodaja neke nekretnine, ali klijenti nam ovu uslugu traže i za potrebe obezbeđivanja hipoteke, osiguranja, oporezivanja, investicionih analiza, donošenja
poslovnih odluka, sudskih spoova i stečajnih postupaka. Druga polovina godine uvek je rezervisana za procene koje se rade za finansijsko izveštavanje. Banke danas imaju nešto strožije uslove izdavanja kredita, naročito kada gledamo kredite sa varijabilnom kamatom, jer je vrednost euribora na istorijskom maksimumu, tako da je broj zahteva za takvim procenama opao. Bez obzira na razlog, tim sertifikovanih
VELIKE STRANE KOMPANIJE, PRIMENOM
SVOJIH KORPORATIVNIH POLITIKA, UTICALE SU NA USPOSTAVLJANJE MNOGIH
STANDARDA KOD NAS, PA TAKO I ONIH PO
PITANJU ZELENE GRADNJE
procenitelja Colliers Srbija svoj posao obavlja savesno i odgovorno prema zakonu i načelima svoje struke, uz primenu jasne metodologije i usaglašenost sa RICS standardima, prilagođenih lokalnom tržištu na osnovu našeg sveobuhvatnog poznavanja lokalnih propisa i zakona, standarda i trendova na tržištu.
Moram da primetim da na našem tržištu i dalje ima mali broj transakcija i nedovoljno transparentnih podataka kada je prodaja, od-
nosno iznajmljivanje prostora, u pitanju, što je za procenitelje svakako izazovno.
Komercijalne nekretnine najčešće se izdaju, ređe prodaju, ali s vremena na vreme imamo slučajeve većih akvizicija. Da li je skoro zabeležena neka veća transakcija ovog tipa na našem tržištu?
— U poslednje vreme imali smo nekoliko kupoprodaja velikih poslovnih zgrada iz 70-tih i 80-tih godina 20. veka. Delta je 2020. kupila Sava Centar, rekonstrukcija je u toku, i to će Beogradu i Srbiji doneti novi kongresni centar, jedinstven na našem prostoru. Negde u isto vreme Marera je kupila simbol Beograda, zgradu Beograđanke, sada Palatu Beograd, a zatim je usledila kupoprodaja zgrade BIGZ-a, u kojoj je planirano gotovo 40.000 m2 (GFA) novog kancelarijskog prostora. Početkom godine prodat je još jedan simbol Beograda, zapadna kapija Genex kula, što bi trebalo u perspektivi da obezbedi oko 15.000 m2 novog poslovnog prostora u Beogradu.
Usluge profesionalne procene vrednosti nepokretnosti obavljaju licencirani procenitelji. Kako se stiče licenca, pa i ono laskavo MRICS zvanje, koje vi imate, i zašto je u ovom poslu važan RICS sertifikat?
— Nacionalne licence izdaje Ministarstvo finansija. Da bi se dobila licenca potrebno je minimum tri godine iskustva na poslovima procena nekretnina, odslušana obuka u jednom od akreditovanih udruženja i položen ispit pred stručnom komisijom Ministarstva finansija koju čine predstavnici struke – licencirani procenitelji i članovi Ministarstva finansija.
RICS, skraćeno od Royal Institution of Char-
tered Surveyors, udruženje koje je osnovano u Engleskoj još davne 1868, postavlja smernice koje proizilaze iz najbolje prakse izrade procena. Važno je da kao procenitelji budemo upoznati i uvek u toku sa praksom i standardima koje postavljaju tržišta koja su mnogo razvijenija od našeg. Odnosno, važno je da najbolju praksu i visoke etičke standarde primenjujemo u našim izveštajima. Naši nacionalni standardi se takođe oslanjaju na Internacionalne Standarde Procena i RICS-ov Red Book. Da biste dobili MRICS zvanje potrebna vam je odgovarajuća diploma, dokazana profesionalna kvalifikacija ili deset godina relevantnog iskustva.
Irena Ilin diplomirala je na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Profesionalnu karijeru započela je 2000. u Energoprojektu. Nakon toga, radila je u ProCredit banci, prvo kao konsultant za procenu vrednosti, a od 2006. kao šef investicione službe. U maju 2011. pridružila se timu Hypo Alpe Adria banke kao šef odeljenja za procenu nekretnina. Od marta 2016, sa velikim uspehom, radi
u HETA Asset Resolution na mestu direktora odeljenja za upravljanje imovinom i prodaje. Godine 2021. osniva sopstvenu kompaniju Valuation Advisory, a od početka 2023. nalazi se na čelu sektora procena kompanije Colliers Srbija. Poseduje licence broj 310 i 410 izdate od strane Inženjerske komore Srbije. U septembru 2014. postala je Priznati Evropski Procenitelj (REV) putem udruženja članova TEGoVA. Od 2015. poseduje RICS sertifkat za procenu komercijalne imovine i jedini je nosilac ovog sertifikata u Srbiji, a od 2017. poseduje i sertifkat za procenu biznisa, ACCA. Od 2017. godine ima nacionalnu licencu za procenu nepokretnosti. U 2020. godini dobija zvanje MRICS.
ZLATIBORSKI CAR
Ulaganje u apartmanski hotel pruža atraktivnu priliku investitorima da ostvare pasivni prihod, uživaju u luksuznim pogodnostima i potencijalno ostvare značajan povraćaj
svoje investicije tokom vremena
Tekst i foto: COLLIERS SERBIA
Uposlednjem istraživanju tržišta nekretnina i njegovog napretka, Colliers Serbia došao je do zaključka da ulaganje u kondo hotele postaje sve popularnija opcija za one koji žele da investiraju pametno. Koncept posedovanja hotelske sobe u luksuznoj kondominijumskoj zgradi kao što je Zlatiborski car, čiji je ekskluzivni zastupnik prodaje Colliers Serbia, nudi višestruke prednosti koje ga čine pametnim izborom za ulaganje na današnjem tržištu.
Posedovanje sobe u kondo hotelu pruža jedinstvenu priliku za pasivni prihod jer se jedinica može iznajmiti turistima za kratke ili dugoročne boravke tokom cele godine. Za razliku od tradicionalnih nekretnina za iznajmljivanje, tim za upravljanje kondo hotelom brine o svim rezervacijama gostiju, marketingu i održavanju sobe. To znači da vlasnici mogu da se opuste i uživaju u prihodima ostvarenim njihovim ulaganjem bez suočavanja sa uobičajenim obavezama stanodavca.
Koncept kondo hotela pruža neuporedive pogodnosti i usluge i za vlasnike i za goste. Ovi sadržaji mogu da se kreću od spa i fitnes centara do 24-časovne usluge u sobi, pružajući gostima prvoklasan, luksuzan smeštaj. Kao rezultat toga, vlasnici sobe u kondo hotelu mogu sami uživati u korišćenju ovih pogodnosti ili iznajmiti svoje jedinice kako bi ostvarili dodatni prihod.
ZLATIBORSKI CAR
Tip objekta:
Kondo hotel
Lokacija:
Zlatibor
Površina: 5.100 m2
Apartmani: 80
Delux apartmani: 6
Parking mesta: 85
Ekskluzivni zastupnik prodaje: Colliers Serbia
Vlasništvo nad kondo hotelom pruža fleksibilnu opciju ulaganja. Vlasnici mogu da biraju koliko često žele da koriste svoju sobu i ne moraju da ostanu u svojoj jedinici. To znači da se investicija može koristiti za ličnu upotrebu, generisanje prihoda ili čak kao kombinacija to dvoje.
Kondo hoteli imaju tendenciju povećanog potencijala uvažavanja u poređenju sa tradicionalnim investicijama u nekretnine. Uz kontinuirani rast turizma i potražnje za luksuznim smeštajem, sobe u kondo hotelu imaju tendenciju da vremenom rastu, nudeći potencijalno unosan povraćaj ulaganja.
Ulaganje u apartmanski hotel pruža atraktivnu priliku za investitore da ostvare pasivni prihod, uživaju u luksuznim pogodnostima i potencijalno ostvare značajan povraćaj svoje investicije tokom vremena. Uz ove pogodnosti, nije ni čudo zašto je kondo hotel Zlatiborski car postao popularna opcija za investiranje na današnjem naprednom tržištu nekretnina.
NOVASTON
Brojni izazovi sa kojima smo suočeni na globalnom nivou uticali su i na poslovanje tržišta komercijalnih nekretnina u Srbiji. Da bi mogao da opstane u takvom promenljivom okruženju, svaki novi projekat mora da ispuni uslove fleksibilnosti i raznolikosti sadržaja, pokazuje ekspertsko iskustvo NOVASTON real estate platforme
Tekst i foto: NOVASTON
Sa više od 40 strateških projekata u svom portfoliju i pola miliona kvadratnih metara površine kojom upravlja sa blizu 100 zaposlenih, NOVASTON je jedinstvena platforma za nekretnine i jedna od vodećih kompanija za upravljanje imovinom u regionu. Već poznat brend u ritejl sektoru, NOVASTON je strateški proširio svoje poslovanje u Srbiji i regionu u sektorima poslovnog prostora, logistike i hotelijerstva.
Kada je reč o tržištu poslovnog prostora, ono je samo to -
kom poslednje dve godine uvećalo ponudu za gotovo 240.000 novih kvadrata – posebno u Beogradu, gde ukupan stock iznosi već 1.254.000 m2. Niska stopa upražnjenosti poslovnog prostora i pojačan priliv stranih firmi značajno su uticali na povećnje tražnje i samim tim i cene zakupa. Najtraženije su nekretnine u beogradskom CBD (Central Business District), s tim da su investitori sve više zainteresovani da ulažu i u Novi Sad, Niš, Suboticu i Kragujevac. Takođe, potencijal ima logistički sektor na dobrim tranzitnim lokacijama i sa niskim
troškovima poslovanja, a često se logistički prostori izdaju i pre izgradnje projekta.
Kada je u pitanju ritejl sektor, poslovanje je tokom 2022. bilo najviše pogođeno uticajem inflacije na cene zakupa i troškove održavanja, uz istovremeni pozitivan trend performansa ritejlera – tako da se postojeći projekti dopunjuju novim fazama, a novi već planiraju širom Srbije. NOVASTON tim je i dalje vrlo aktivan u tom sektoru, sa 16 ritejl parkova i tržnih centara u svom portfoliju kojima uprvalja, i uveliko radi na novim projektima.
NOVASTON je posebno aktivan po pitanju ESG trendova i intenzivno savetuje klijente da ih uključe u svoje poslovne politike, uzimajući u obzir da su najprofitabilniji upravo objekti koji su energetski efikasni i nezavisni. Sertifikati kao što su BREAM ili LEED se gotovo podrazumevaju, ne samo kada je reč o kvalitetnom poslovnom prostoru već i u drugim sektorima industrije. Ekspertski tim iz Novaston Project Manage -
O NOVASTONU
Uzimajući u obzir perspektivnost sektora nekretnina, NOVASTON je u saradnji sa advokatskom kancelarijom Gecić Law uradio „Vodič za razvoj nekretnina“, u kom su na transparentan i razumljiv način predstavljene osnovne smernice i sveobuhvatan pregled procesa i zahteva neophodnih za realizaciju investicije u poslovnu nekretninu, vodeći računa i o aspektu njene isplativosti.
ment-a aktivno radi na rekonstrukciji industrijske hale Novkabela u Novom Sadu u moderni razvojni centar od 17.000 m2 bruto prostora, u koji će se useliti Schneider Electric Hub. Upravo će LEED Gold sertifikat potvrditi da je ovaj objekat po standardima energetske održivosti, kao i da će biti maksimalno prilagođen zaposlenima.
NOVASTON tim nastavlja razvijanje projekata koji će partnerima omogućiti da prepoznaju i iskoriste potencijale dugoročnih investicija u real estate industriji. U planu je i dalje širenje poslovanja u regionu kroz usluge – od podrške u razvoju projekata i usluga upravljanja imovinom, procene vrednosti, posredovanja u prodaji i izdavanju nepokretnosti, do marketinga – ali i strateško pozicioniranje u projektima kao biznis partnera i investitora.
NOVASTON real estate platforma ove godine obeležava 10 godina uspešnog rada u Srbiji i regionu. Sa sto zaposlenih, 40 strateških projekata i 500.000 m2 površine kojom upravlja za više od 15 stranih i domaćih klijenata, NOVASTON platformu dans čine tri prepoznatljive
kompanije na tržištu nepokretnosti – Novaston Asset Management, Novaston Project i Facility Management i Novaston Marketing Consultancy koje sarađuju sa renomiranim kompanijama poput CPI Property Group, IKEA Serbia, BIG CEE, NEPI Rockcastle, GTC, Schneider Electric...
SECURITON
Vrlo malo sistema za detekciju požara pruža zaštitu od požara jednako pouzdano kao
SecuriFire 3000. Sve njegove komponente, od mikroprocesora do operativnog sistema, dostupne su dva puta, što omogućava da iskoristite svaku dragocenu sekundu i pravovremeno odreagujete
Tekst i foto: SECURITON
Dosledno redundantni dizajn sistema SecuriFire 3000 postiže ono što nijedan drugi sistem ne može: u slučaju da aktivni sistem ne funkcioniše, sekundarni sistem preuzima kompletnu operaciju, i to neprimetno. To garantuje maksimalnu dostupnost, a svaki se požar detektuje u sekundi – čak i ako je sistem za detekciju požara oštećen usled nekoliko prekida u ožičenju.
PRILAGOĐEN SVAKOM ZAHTEVU
SecuriFire 3000 nije samo izuzetno pouzdan, već je i izuzetno svestran i samim tim i isplativ, zahvaljujući njegovoj decentralizovanoj, modularnoj arhitekturi. U osnovi se sastoji od kontrolnih jedinica, SecuriLine petlje, displeja za signalizaciju i alarmiranje, kao i kontrolnih jedinica. Broj modula zavisi od veličine objekta i sigurnosnih zahteva. Više kontrolnih jedinica – maksimalno 16 jedinica – su povezane preko SecuriLAN-a kako bi stvorile moćan sveobuhvatan sistem. Do 14 SecuriLines-a (maksimalne dužine do 2.000 m)
mogu biti povezane na svaku od tih kontrolnih jedinica –svaki sa maksimalno 128 uređaja (detektora požara, ručnih javljača, ulaznih i izlaznih uređaja, itd.).
Kada plane požar, svaka sekunda koju dobijete pre nego što se počnete boriti sa požarom je zlata vredna. Displej i kontrolni panel su tako dizajnirani da se lako možete snaći i odreagovati na pravi način, čak i u veoma stresnim situacijama. SecuriFire je tako jednostavan za korišćenje, da sigurno dobijate te krucijalne sekunde. Upravlja se pomoću funkcijskih tipki i, što je inovacija, pomoću SecuriWheel-a, koji omogućava navigaciju kroz menije na 5.7 inčnom TFT displeju u boji, intuitivno i na korisnički prijateljski način. Dizajn prednjeg panela kućišta je takođe jednostavan: sadrži samo ikone, a ne oznake. Na taj način možete shvatiti trenutnu situaciju na prvi pogled.
Sva stanja sistema su prikazana u tekstualnom obliku na TFT displeju. Operater može izabrati između 4 jezika, čak i dok je sistem uključen. Uređaj ima i interfejs za spajanje
printera i bus za proširenje za spajanje tri dodatne kontrolne i displej jedinice. Proširenje je dostupno kao ugradbena verzija (kontrolna jedinica) i kao samostalna verzija sa sopstvenim kućištem.
KONFIGURACIJA POSEBNIH DETEKTORA
Zahvaljujući jedinstvenoj funkciji „Konfig over linije“,„SecuriRAS ASD” i „SecuriSens ADV”, posebni detektori požara mogu se prikladno konfigurisati, aktivirati i održavati od strane SecuriFire 3000. Zbog toga dosadašnji posao pristupa svakom detektoru požara postaje nepotreban. Postojeći SecuriLine eKstended pruža sredstva za razmenu podataka i komunikaciju.
• detekcija požara u deliću sekunde
• sveobuhvatan dizajn hardvera i softvera
• modularna i decentralizovana arhitektura
• do 16 petlji sa 3.500 elemenata po kontrolnoj jedinici
• interfejs podataka prema korisnicima i sistemima višeg nivoa
• jednostavno planiranje, programiranje i korišćenje
• najviši bezbednosni standardi
Tehnologije gradnje komercijalnih objekata nisu se mnogo promenile za poslednjih 20 godina, ali su zato postavljeni novi standardi u organizaciji, opremanju i korišćenju objekata, sa akcentom na enterijeru, komforu i sadržajima kojih ranije nije bilo u komercijalnim prostorima, kaže arhitekta Predrag Milutinović, osnivač studija MAPA Architects
Tekst: GORDANA KNEŽEVIĆ MONAŠEVIĆ
Foto: MAPA ARCHITECTS
Moderni komercijalni objekti visoke klase, koji donose inovativna i avangardna rešenja i diktiraju nove trendove projektovanja i gradnje, nikad nisu bili retkost na našem tržištu, a danas ih je više nego ikad. Koje nove trendove nosi novo vreme, šta su danas standardi pri projektovanju neke poslovne zgrade ili šoping centra a šta avangarda, koliko daleko je otišla primena novih tehnologija i materijala, a koliko zahtevi korisnika, i šta su najveći izazovi za savremene arhitekte, pitali smo Predraga Milutinovića, osnivača studija MAPA Architects. Za ovog višestruko nagrađivanog arhitektu, sa bogatim iskustvom u projektovanju i izgradnji velikog broja komercijalnih objekata različitih tipova širom regiona – od industrijskih i maloprodajnih objekata do poslovnih zgrada i hotela, na kojima je radio na poslovima projektanta, dizajn menadžera, projekt menadžera i rukovodioca investicijama, dileme nema: pro -
mene su konstantne, a jedini način da projektujete nešto još lepše i naprednije od postojećeg jeste da imate strast i želju za inovacijom, bez koketiranja, i otvoren stvaralački pristup.
Koliko su se trendovi i standardi gradnje u sektoru komercijalnih nekretnina promenili za poslednjih dvadesetak godina, i šta je na to najviše uticalo – nove tehnologije ili sve sofisticiraniji zahtevi korisnika?
— Promene su konstantne. One su posledica razvoja tehnologija i materijala, pokušaja da se ubrzaju procesi izgradnje, smanje troškovi izgradnje i kasnije održavanja, ali i da se stvore nove vrednosti i novi uslovi komfora radnih procesa. Tehnologije proizvodnje kod industrijskih objekata, primena sve većih ograničenja i kontrole otpadnih elemenata/materija, uticaj na ekologiju, kao i
sve veći zahtevi za umanjenje potrošnje energije i korišćenja obnovljivih izvora, svakako su uticali na veće promišljanje u samom procesu projektovanja i odgovornije procese izgradnje.
Kada govorimo o tehnologijama gradnje, one se nisu previše promenile u ovom vremenskom periodu, ali su zato postavljeni novi standardi u organizaciji, opremanju i korišćenju objekata. Kancelarijski objekti su se nekada strožije projektovali, sa jasnim odvajanjem nivoa, nekada kruto vodeći računa o efikasnosti i subordinaciji procesa i odgovornosti piramidalne strukture. Promenom korporativne strukture i modaliteta upravljanja i radnih procesa, promenama koje je donela IT industrija i digitalizacija, promenili su se i programski zahtevi za projektovanje. U nastojanju da se zaposleni što više motivišu, kancelarijski prostori postali su
mutirani oblik kućnih kancelarija, što je doprinelo opuštenijem odnosu prema ranijim strogim kulturama poslovanja, i dovelo do novih trendova u projektovanju i opremanju radnih prostora. Mislim da su ti trendovi preneli akcenat na enterijer, komfor i sadržaje kojih ranije nije bilo u komercijalnim prostorima. Ta promena je osvežila pristupe arhitektonskog projektovanja i omogućila veću slobodu u organizaciji i funkcionisanju prostora.
Da li je danas nezamislivo da se projektuju veliki komercijalni projekti a da nisu održivi i zeleni?
— Mislim da je svakako potrebno da se odgovorno projektuje u bilo kom vremenu, uzimajući sve aspekte u obzir: kvalitet, komfor, održivost i trajnost, uticaj na okolinu, korisnika i konzumenta. Objekti moraju biti održivi. Svedo -
ci smo da su neki davno projektovani objekti imali mnogo promišljenih detalja i elemenata koji su se nekako izgubili u jednom preskakanju struke u borbi za ostvarivanje većih zarada. To je uzelo danak i napravilo jaku liniju između prirode i čoveka. Arhitektura mora da nađe jasne i prave odgovore, koji nisu samo trend koji donosi sertifikovan objekat, mora da se vrati sebi i prirodi. Veliki komercijalni objekti svakako mnogo utiču na korišćenje resursa i globalno zagrevanje, i oni bi morali u značajnoj meri da poštuju standarde održivosti i ekologije. Osim same održivosti, važno je i koje smo materijale koristili prilikom izgradnje, i koliko je energije i prirodnih resursa nepovratno potrošeno da bi se objekat izgradio. Važno je da kompleksni objekti imaju odgovoran stav prema održivosti, ali ne
modernih poslovnih zgrada, kakve sve više niču kod nas, na naki način i najavangardnije, u smislu da upravo one donose nova arhitektonska rešenja i trendove gradnje na tržište? — To je dobra opservacija. Ne donose samo trendove već i primenu novih tehnologija gradnje, upotrebu novih materijala, ili custom made samo za te projekte. Naše tržište je postalo jako interesantno. Srbija je počela odavno da se otvara prema inostranim projektantima koji su donosioci drugačijeg pristupa, upravo zbog iskustava koje nose, ali i zbog delimičnog brendiranja. Jedan deo velikih korporacija imao je potrebu da brendira svoje projekte inostranim potpisom poznatih arhitekata, ali to je donelo i neke druge dobre okolnosti, na primer, da se domaće arhitekte više oslobode u pristupu projektovanju. Danas imamo vrlo interesantne pristupe i različite koncepte objekata koji ne zaostaju ni u čemu za inovativnim svetom. Nekada je na našem tržištu svega nedostajalo, tako da je primetan trend razvoja komercijalnih objekata poslednjih 20 godina – od onih ordinarnih, svedenih, do sofisticiranih u svakom pogledu, a možemo reći i avangardnih.
U NASTOJANJU DA SE ZAPOSLENI ŠTO VIŠE
MOTIVIŠU, KANCELARIJSKI PROSTORI POSTALI SU MUTIRANI OBLIK KUĆNIH KANCELARIJA, ŠTO JE DOPRINELO OPUŠTENIJEM ODNOSU PREMA
RANIJIM STROGIM KULTURAMA POSLOVANJA, I
DOVELO DO NOVIH TRENDOVA U PROJEKTOVANJU I OPREMANJU RADNIH PROSTORA
kao modu i ne sertifikacije radi, već radi pravih pokazatelja da je ono što je uzeto prirodi nekako nadoknađeno. Trend zelenih objekata, pre bih rekao sertifikovanih, veoma je prisutan, posebno u sektoru komercijalnih nekretnina, što je dobro, jer opominje i usmerava u startu sve one koji grade.
Da li možemo da kažemo da su savremene komercijalne građevine, poput
Možete li navesti primere nekih komercijalnih objekata koji su svojevremeno kod nas najviše uticali na širenje novih trendova gradnje i koje biste savremene objekte, koji su nedavno izgrađeni, izdvojili kao reprezentativne?
— Mi se sa nostalgijom sećamo onoga što su nam pričali naši profesori i starije kolege o zlatnom periodu izgradnje kod nas. U to vreme vladala je konceptualizacija i inovacija, struka se poštova-
la i slušala. Bez znanja se nije moglo, a vreme je bilo analogno. U toj analognoj komunikaciji, proizvodnji i projektovanju, srpske firme uspevale su da projektuju i izgrade i u zemlji i u inostranstvu mnogo objekata koji su ostali upečatljivi. Lokalno gledajući, objekti poput Sava Centra i hotela Intercontinental, poslovne zgrade Energoprojekta, Muzeja savremene umetnosti ili Palate federacije, uticali su na matricu, sazrevanje, učenje i širenje trenda. Tada su arhitekte imale potrebu za inovacijom jer je bilo potrebno i brzo i kvalitetno graditi; koristili su dosta prefabrikacije, nove tehnologije gradnje, nove materijale, sve je bilo novo i inovativno. Mnogi od tih objekata doživeli su prve revitalizacije ili rekonstrukcije posle 25 i više godina. Kompleks Sava Centra jedini je sa ovih prostora bio u nominaciji za čuvenu Prickerovu nagradu za arhitekturu. Iz novijeg vremena to je svakako palata Zepter, kao jedan moderan i poseban poslovni objekat, nastao u vreme kada su u Beogradu postojala maltene samo dva krana. Izdvojio bih i dugo projektovan i građen kompleks Šoping mola Rajićeva, koji je jedan od najvećih mixed-use projekata kod nas. Novoizgrađeni objekti u Bulevaru Milutina Milankovića – GTC Green Heart, NCR kampus, i najnoviji GTC X, koji poseduje Golden Leed sertifikat, svakako su reprezentativni komercijalni objekti.
Integracija visoke tehnologije i prirode u objekte takođe je jedan od primetnih trendova gradnje u sektoru komercijalnih nekretnina i u svetu i kod nas. Kakva su vaša iskustva sa takozvanim biofiličnim dizajnom i savremenim smart sistemima?
— Upotreba visokosofisticirane tehnologije svakako je potrebna, a negde i nužna. Imao sam iskustva i kod komercijalnih i kod nekih zahtevnih rezidencijalnih objekata sa korišćenjem visoke tehnologije u cilju stvaranja komfornijeg prostora i za rad i za život. Tehnologija nam je omogućila da u objektima imamo izuzetno čist vazuh, primenom filtera novijih
generacija. Tehnološkim spravama omogućili smo komforniji boravak i produženu vitalnost u radnim prostorima. Mnoge kompanije prate sve te trendove i implementiraju ih u svoje objekte. Biofilija nam, s druge strane, daje osećaj prirodnosti i vraća nas u odnos prema prirodi od koje smo se poslednjh godina potpuno otuđili. Smatram da savremenim pristupom dizajnu, u startnoj postavci koncepta objekata, treba voditi računa o svim navedenim aspektima i eventualnim tehnološkim primenama. Ranije pomenuti objekti, sagrađeni pre više od 40 godina, itekako su imali prirodu u sebi, tako da tvrdim da je svest projektanata oduvek bila na toj liniji biofilije.
Estetika i funkcionalnost su dva podjednako važna zahteva koje savremene komercijalne građevine mora-
ju da ispune. Šta su danas najtraženiji standardi u tom smislu? Da li su staklene fasade i modularni open space koncepti i dalje ultimativni?
— Estetika i funkcionalnost, ali i komfor u širem smislu, zvuk i akustika, svetlo, hortikultura, piroda, prirodni materijali... Trend je vraćanje na bazne osnove i identitet lokaliteta, uklapanje i održivost. To nije samo uslovljeno globalnim stremljenjima da se smanji zagrevanje, štedi energija i da objekti postanu održivi, već i zasićenošću generičkim objektima stroge funkcionalnosti i standarda koji se prenosi. U novije vreme sve više se traga za identitetima, kulturom koju kompanije stvaraju, vrednostima koje komuniciraju, što se reflektuje na projektovanje i izgradnju. Pominjali smo sertifikaciju, to je polako postalo must-have, a to utiče i na finansijski as-
pekt ulaganja. Staklo je takođe doživelo tehnološke napretke, i primena tog materijala u arhitekturi je velika, ne ultimativna, ali značajna. Ne možemo i dalje da zamislimo nebodere bez staklenih omotača, oni su sada čak u nekoliko superponiranih slojeva. Razlozi za dalje korišćenje stakla, posebno kod poslovnih zgrada, su brža gradnja, tehnološki osigurana, ali i komforni prostori koji su zaštićeni, otvaraju pogled, dovode čisto svetlo, lako se održavaju, itd.
Modularnost open space kancelarijskog prostora nije ultimativna, ali multifunkcionalnost jeste, a ona nas vraća na neki modul. U današnjim matricama kancelarijskog prostora retko se sreću simetrije i preterani red, on je povremeno „narušen“ ostrvima, mestima za razonodu, razgovor, opuštanje, izlazak na vazduh, što razbija krutost ideje o striktnoj modularnosti. Modularnost svakako postižemo na razne načine, instalaterski je to vrlo važno, a arhitektama izazov da prostori ne budu dosadni, već inspirativni.
Svedoci smo i sve raširenijeg trenda izgradnje mixed-use projekata, sve je više stambeno-poslovnih ili hotelsko-poslovnih kompleksa koji na jednom mestu kombinuju prostor za
više namena. Zašto je ovaj trend toliko popularan?
— Taj trend započeo je davnih godina dok su veliki klasici vladali arhitektonskom scenom. To su nekada bili inovativni i avangardni projekti koji su omogućavali veći broj funkcija na jednom mestu. Kod nas se vidi izrazit trend razvoja takvih kompleksa u novije doba. Popularnost je možda porasla i od vremena pandemije kada nam je trebala veća koncentracija funkcija na manjem prostoru, bez barijere i distance. Mislim da je to jednim delom i moda, ali i potreba formiranja novih gradskih mini centara sa više funkcija. Ti centri se tako i bolje oglašavaju u prodajnom smislu, „sve na jednom mestu“. Ono što je pogrešno jeste razvijati takve koncepte po svaku
cenu. Postoji nekoliko novijih primera koji se deklarišu kao zeleni mixed-use kompleksi, ali kada se uđe u njih i pregledaju kapaciteti, to nije baš komfor kome bi trebalo da se teži.
Kako vam se dopada trend poslovnih kula koji polako zahvata Beograd? Vidite li dalji razvoj komercijalnih nekretnina u visinu ili, pak, u širinu, u glavnom gradu, budući da ima i sve više primera premeštanja poslovnog prostora na obode grada?
— Ne bih to nazvao samo trendom. Mislim da je to potreba užih gradskih prostora koji imaju mogućnosti samo da idu nagore, naravno, ukoliko je planom i propisima to dozvoljeno. Nisam izrazito protiv toga, i takvi objekti imaju opravdanje, jer na relativno maloj površini koju zauzimate imate ogromne kapacitete. Pitanje je infrastrukture koja to prati, parkiranja i svega drugog. Beograd nema preveliki broj takvih objekata u odnosu na svoju površinu i po -
trebe, očekivalo bi se više. Ne bih mogao da predvidim dalji razvoj, ali Novi Beograd može da primi takve objekte i sigurno ih možemo u budućnosti očekivati. Staro gradsko jezgro nije u stanju da primi takve nove strukture, a da se pri tome ne naruši i devalvira kvalitet i identitet. Beograđanka je ostala usamljena. Parkiranje u toj zoni i dalje je problematično.
Rekonstrukcija starih industrijskih kompleksa u biznis parkove je sjajna stvar, posebno onih koji su na obodima gradova. Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac, imaju sjajan potencijal u tom smislu. Ogromi kompleksi se već vrlo uspešno pretvaraju u prostrane kancelarije sa visokim plafonima i biofiličnim elementima, i postaju sjajno mesto za rad. Pored rekonstrukcija koje pozdravljam, jer na taj način recikliramo i umanjujemo i potrošnju energije i globalno zagrevanje, mnogo je finih primera IT parkova i van velikih gradova. Neki od industrijskih i poslovnih parkova su i u zonama daleko izvan gradova, u prirodi.
Jedan od takvih je i Mind Park u Cerovcu (obod Kragujevca), u čijem sam master planu i projektovanju učestvovao sa svojim timom. Taj kompleks je krenuo od industrije i poslovanja, sa pratećim sadržajima koji programski dopunjuju potrebe ljudi koji tu rade, poput restorana, prodavnica, dečijih vrtića, sportskih sadržaja, pa čak i sopstvenog aerodroma. Širenje se planira upravo u tom pravcu da ceo kompleks bude održiv u svim aspektima.
Projektovali ste tokom karijere i poslovne zgrade i šoping centre i retail parkove i hotele. Koji je od ovih tipova komercijalnih nekretnina najdalje otišao u primeni modernog dizajna i savremenih građevinskih rešenja? — Šoping centri i retail parkovi postali su velika pozornica spektakla, što im dopušta ogromna površina i veliki broj funkcija. Mnogo je inovacija na tim projektima zbog tehnologija gradnje, ali i novih, savremenih rešenja i primene materijala, nekako se te inovacije najbolje „prime“ na tim objektima. Savremena rešenja tih objekata su, ipak, podređena funkciji i privlačenju kupaca, pa se teško može pobeći od nametnute ikonografije,
zbog čega svi ti objekti pomalo liče. Poslovne zgrade i hoteli, po mom mišljenju, dugovečniji su od šopinga i potrošačke kulture. U tom smislu, inovacije i expresivnost tih objekata su svedenije, ali ne nužno i manje savremene i avangardne, naporotiv. Neki objekti postaju vanvremenski, iako možda nekada vrlo jednostavno matrično definisani u
da se prihvati kao avangarda, i da upravo ona povuče taj razvoj.
Koji tip projekta je vama najveći izazov i na koje završene projekte ste posebno ponosni?
— Poseban izazov su novi projekti koji traže inovaciju, a ne puko prepisivanje programa. Radujem se novim mi -
VELIKI KOMERCIJALNI OBJEKTI SVAKAKO
MNOGO UTIČU NA KORIŠĆENJE RESURSA I
GLOBALNO ZAGREVANJE, I ONI BI MORALI U
ZNAČAJNOJ MERI DA POŠTUJU STANDARDE
ODRŽIVOSTI I EKOLOGIJE
prostoru postaju reperni, poput hotela Square Nine kod nas, ili nekih inostranih rešenja koja je radio arhitekta Dejvid Čiperfild, ovogodišnji laureat Prickerove nagrade.
Nova tržišta i nove destinacije žele da privuku pažnju, poput Dubaija ili Katara, gde se nalaze veliki mixed-use centri, hoteli i poslovne zgrade sa velikim iskoracima. Pitanje je i lajsftajla i onoga što pružaju ostali aspekti društvenog života. Arhitektura mora i to da prati, ili
kro mixed-use kompleksima i naseljima koja su održiva, jer su to koncepti na kojima nismo imali priliku da se oprobamo do završnice i izgradnje. Od završenih projekata posebno sam ponosan na Dom za decu ometenu u razvoju na Bežanijskoj kosi i Paraolimpijski centar Iskra u Kragujevcu. To su dva objekta koja su od stručne javnosti priznata i nagrađena, a od korisnika rado prihvaćena, i koja su ispisala nove standarde u izgradnji objekata
ovog tipa. Kada govorimo o komercijalnim objektima, od izvedenih najinspirativniji mi je Mind Ofice u okviru Mind Parka. On je poseban i po odnosu investitora prema arhitekti i procesu, ali i programski, jer je postavljen
sa elementima koji nas pomalo vraćaju na klasike na koje smo se ugledali, ali je istovremeno moderan u oblikovanju i konceptu, i prilagođen savremenim uslovima poslovanja i kulturi kompanije koja ga koristi.
Kako se danas nalazi inspiracija da se projektuje neki veliki komercijalni objekat koji će biti lepši, funkcionalniji i napredniji od postojećih?
Da li pratite šta rade kolege u svetu i možete li navesti primere nekih modernih građevina kakve biste voleli da vidite i kod nas ili da nešto slično i sami projektujete?
— U svemu gore napisanom mogu se naći odgovori na ovo pitanje, ali najvažnija je prilika koja je ponuđena i odakle ona dolazi. Svakom projektu se prilazi vrlo odgovorno, sa ispitivanjem više prostornih koncepta koji se pronalaze u korelaciji sa prirodom, lokalitetom, muzikom, korisnicima, konzumentima, klijentima. Morate imati i strast i želju za inovacijom, bez koketiranja, i otvoren stvaralački pristup. Ne bih navodio objekte, ali bih pomenuo one čiji objekti inspirišu hiljade arhitekata i investitora po svetu.
One koje bih izdvojio kao posebne, čija bih dela voleo da vidim na našem prostoru, i u čijim delima nailazim na provokaciju i nalazim inspiraciju. To su: Žan Nuvel, Alehandro Aravena, Herzog & de Meuron, Dejvid Čiperfild, Neri & Hu.
HOTEL BRISTOL
Kultni beogradski hotel, antologijski primerak moderne srpske arhitekture, nakon više od veka postojanja, doživljava renesansu i sprema se da zasija novim sjajem
Tekst i foto: BELGRADE WATERFRONT
egovi gosti bili su čuveni finansijeri i bankari Džon Rokfeler Mlađi i Dejvid Rokfeler, doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito, šahovski velemajstor Gari Kasparov, beogradski boem Momo Kapor, estradni umetnici raskošnog glasa Cune Gojković i Meri Cetinić i brojne druge slavne ličnosti. Od momenta kada se, zahvaljujući zamisli čuvenog srpskog arhitekte Nikole Nestorovića, 1912. godine u punom sjaju i raskoši predstavio javnosti, hotel Bristol postao je simbol Savamale i jedno od najotmenijih mesta u Beogradu.
Ovaj antologijski primerak moderne srpske arhitekture, nakon više od veka postojanja, doživljava renesansu i sprema se da zasija sjajem kakvim nije odisao decenijama unazad.
Hotel Bristol, vesnik arhitektonskog preobražaja Beograda u modernu evropsku metropolu, uskoro će, zahvaljujući kompaniji Belgrade Waterfront, ne samo ponovo pleniti lepotom obnovljene fasade, na čijoj restauraciji predano radi čak 16 umetnika i trojica likorezaca, već i očaravajućim enterijerom koje je nedavno predstavlja javnosti.
Spajanjem starogradskog duha Savamale i modernog dizajna po kom će biti prepoznatljiv, hotel Bristol ponovo će postati centar gradskih dešavanja i mesto okupljanja mondenskog sveta, baš kao što je to bio u ona davna, romantična vremena s početka 20. veka.
Hotelske sobe krasiće reprodukcije originalne dekoracije nađene u zgradi Bristola. Elementi koji predstavljaju fuziju francuskog art nouveau i istočnoevropskih motiva posetioce će pratiti kroz apartmane i javne prostore hotela.
Bristol je jedno od tek nekoliko beogradskih zdanja koja su početkom 20. veka izgrađena u stilu akademizma i art dekoa, a ovaj arhitektonski izraz će aktuelnom rekonstrukcijom dobiti svoju savremenu interpretaciju.
Tip objekta: Hotel
Lokacija: Beograd
Broj soba: 150
Investitor:
Belgrade Watrefront
Projekat rekonstrukcije: Bureau Cube Partners
Izvođač radova: KOTO d.o.o.
Podizvođač: ALP Inženjering
PRETPLATITE
NA
Real Estate magazin već sedmu godinu za redom prati sve aktuelnosti i trendove iz real estate industrije u svetu i kod nas, deli informacije sa tržišta nekretnina i povezuje sve kompanije i institucije iz zemlje i regiona koje su deo ovog ogromnog poslovnog lanca.
60€ GODIŠNJA PRETPLATA
ZA SRBIJU (BEZ PDV-A)
PRATITE NAS:
