Humoristično-satirički magazin Udruge hrvatskih aforista i humorista
BROJ 03 – veljača 2020.
Karikature izradio: Zdenko Puhin, Zagreb
M Maatteejj DDeellaašš Svaka sličnost sa stvarnim osobama je dobronamjerna i nije slučajna.
UVODNIK UREDNIKA Težak ulazak u Novu...
U najdepresivnijem mjesecu u godini, kad jedni zbrajaju kile a drugi promile, mnogi su se iznenada našli na prekretnici svojih života. Svega
nekoliko dana nakon proslave okruglog rođendana napustila me moja
hraniteljica, odgojiteljica i braniteljica, moralna vertikala i izvor ljubavi, razboritosti, zaštite i optimizma – baka Emilija (od milja zvana Milica). U
trenu izgubio sam status unuka, „orden“ za koji bih da mogu mijenjao sve diplome, svjedožbe, pohvalnice i priznanja, samo da mi je vrate.
Lomio sam se i nadam se ispravno odlučio. Ipak ću nastaviti s
uređivanjem ovog magazina i pisanjem onoga što volim, baš kako me
baka bodrila. Upravo njoj i probdjevenim noćima, dok je djed radio u trećoj smjeni u nekadašnjem industrijskom gigantu Željezari Sisak,
Internetska stranica Udruge hrvatskih aforista i humorista (https://uhah.hr)
propisavši već s četiri godine. Satima mi je čitala pričice i učila me prvim
slovima. I nije joj bilo teško, činila je to s potpunim oduševljenjem i
IMPRESSUM
bakinom predanošću. Znala je što su fundamenti odgoja i obrazovanja,
Glavni urednik: Dražen Jergović Draž
mogu zahvaliti što sam kao iskusni „čitač“ došao u prvi razred i
E-mail: uhah2019@yahoo.com
Karikaturisti i grafički suradnici: Nađan Dumanić, Zdenko Puhin, Borislav Hegedušić, Damir Markulj, Emil Strniša, Miro Georgievski
iako nije imala osobite škole. Stoga sve što sam dosad napisao i ono što
tek budem posvećujem s punim pravom i ponosom jedinoj baki – mojoj
životnoj uzdanici, idolu i božanstvu, kojoj mogu zahvaliti na svemu što sam postigao i ono što jesam, s ponosom noseći svoj neokaljani obraz.
Neki su se u ovom tužnom siječnju oprostili u tuzi od svojih najmilijih,
Kolumnisti: Matej Delaš, Ksenija Schindler, Damir Markulj, Nađan Dumanić, Đurđa Vukelić Rožić, Milan Rupčić, Denis Vidović, Danica Majnarić, Ivana Ilić, Luka Botić, Dražen Jergović Aforisti i humoristi: Jandre Drmić, Živko Prodanović, Tomislav Mihanović, Mladen Vuković, Drago Bosnić, Matej Delaš, Abdurahman Halilović, Ivan Bradvica, Velizar Radonjić, Dražen Jergović
ali poput Pegaza, izdignuti iz pepela te očvrsnuti i u punoj snazi, hrabro
ulazimo u nove izazove i najavljujemo sljedeće bitke i uspjehe. Neslomljivi
u vlastitim idejama, težeći istome zajedničkom cilju
okupljamo se i razvedravamo ovaj napaćeni puk nakon godina letargije i
nečinjenja onoga što jača naše malenkosti ali kreativna Visočanstva.
„Uh!Aha“ tjera dalje po svome – zacrtanoj putanji i s kartom u jednome
smjeru. Željno iščekujemo nove lucidne kreativce, poglavito crtače i
grafičke suradnike, da osuvremene naš magazin u dizajnerskom smislu. Svi ste dobro došli!!!
Ne libite se pokazati svoje talente, kod nas ima mjesta za svakoga. Tako smo uspješno krenuli u suradnju s autorima iz susjedstva (Srbija, Makedonija, Crna Gora) pa širimo horizonte, i njihove i naše.
U rubrici posvećenoj doajenima hrvatske karikature i crtačkim magovima predstavljamo prije tri godine preminulog Branka Medaka Medu.
Nađan si je dao truda i prilagodio logotip ovoga broja aktualnome, a to su Maškare, mačke, manipulacije, ma... Uglavnom, samo opušteno!
Ostaje otvoren poziv da nam se pridružite s vašim umotvorinama. Materijale šaljite na e-mail uredniku: uhah2019@yahoo.com.
Vedar duh i pozitiva se nigdje ne uče niti vam ih itko može oduzeti. D Deenniiss VViiddoovviićć
Dražen Jergović
*V J E S T I C E * Promocija drugog zbornika članova UHAH-a pod nazivom „Biseri uma“ održat će se 21. veljače 2020. godine u Društvu hrvatskih karikaturista s početkom u 12 sati. Nakon predstavljanja knjige slijedi redovna Skupština Udruge hrvatskih aforista i humorista na kojoj će se odabrati „aforistična i humoristična knjiga godine“ te dodijeliti nagrade istaknutim članovima.
Humoristički časopis iz Srbije „Šipak“ (http://sipakrs.blogspot.com/) redovito objavljuje aforizme naših članova: Tomislava Supeka, Save Ilića, Abdurahmana Halilovića Ahila, Marinka Mijovića, Živka Prodanovića i još nekih naših kolega te Andrićeve recenzije humorističnih knjiga raznih autora.
Uoči Fašnika 2020. bit će objavljen novi 42. broj hrvatskog časopisa za humor, satiru i aforistiku „Potepuh“ (https://potepuh.webs.com) , a može se nabaviti na kioscima Tiska u središnjoj i sjeverozapadnoj Hrvatskoj.
UH!AHA 03
Stranica 2
ISTOSLOVNE PRIČE
Mateja Delaša
Psihijatrijska priča Posvetu priče primaju prividno prolupali pojedinci panonskoga prostora, potom prenapuhani pisci proze, poezije pa, po potrebi, pojedinci probrani po prekritičnom puku. Pošiljatelj pun poštovanja! Pisac Proze, pučki pripovjedač
Posljednje poglavlje Psihijatrijski podrum proteče po prostoru pet pedesetina površine Psihijatrije, potom petnaest pripada Palijativi. Pokraj parkirališta psihijatrijskoga prostora posta podnošljivo prolaziti po puteljku predviđenom pješacima. Psihijatar Postolarić propitivaše pobjesnjelog profesora Perića, posjednutog prema prozoru prilikom predumišljaja psihološko-psihičkog poremećaja... Ponekad pogubim pamet, predviđam patnju... Pričate promašene pretpostavke, Periću. Prepustite postavljanje prijedloga psihijatru, pametnijem po pozivu... Požurite, pripovijedajte potanko prividno pravom prijatelju – progovorivši provokativno podsmijeh priječe pogledom. Pružam papke po postelji, padam pred prozorom predumišljajući padove prema povlačenju premda prijeti preopsjednutost, pučanstvo problematično pogledava prema profesorskom pozivu. Plačem po podrumima... pogled prema psihoanalizi pokazuje psihozu, poremećaj probavnoga prolaza prouzrokuje potištenost, povučenost... Psihološki pregled, Periću, predstavlja preventivni pokušaj postavljanja prepreke psihičkom poremećaju. Psihijatrijskom poslanju pravicu predstavlja pregled popraćen psihijatrijskom pilulom, psihološkom pomoći, paterskom potporom! Pomoć psihijatrijskim pregledom predstavlja posljedicu postupnog pogoršavanja psiholoških problema. Postupno pak, psihološki problemi prelaze psihičkim poremećajima, priznaju psihijatrijski podatci. Prema predloženome, plemeniti Periću, prezatvorenost poglavito personalnih prostora predodređuje pacijenta „po propisima“ pregledu psihijatrijskog pojedinca. Pomoć pojednostavljena po potpisu... Pijete pivo, pušite, pričate prostote? Pokušavam pobjeći psovkama, pijanstvo prijeti propašću. Puhati po podrumima, predavaonicama, parkiralištima... poznata prijevara – primijeti paljenje pa premještanje pepeljare psihijatra Postolarića. Paroksetin, prava pobjeda psihotika prakticiranjem pravilnog, preporučenog pijenja, Periću, protiv problema psihičkih padova. Predviđam poboljšanje pisanih psihijatrijskih podataka početkom prosinca. Predlažem, pijte po pet puta polutjedno pune praznike. Pogoršanje problema prestaje, predviđam pozitivne promjene. Ponovni pregled po potrebi – predloži Postolarić pa potom pruži placebo prosvjetaru Periću pospremajući posljednje penkalo. Podsvjesna pobjeda psihološkog problema placebom, potonje Postolarićeva prijevara preplašenog Perića, poboljša ponašanje prosvjetnog pacijenta. Poboljšavanje potraja prekratak period, Periću pomogne placebo. Prevareni profesor prihvaćaše prikriveni placebo pomišljajući premostiti problem pilulama, premda pomoć podmetnuta placebom podrazumijevaše poboljšanje prije prosinca. Prosvjetar Perić „posta“ priču podne poslije petnaestoga, prije prosinca, polovicom prethodnoga posvećenoga palima po podunavskim panonskim prostorima. Prosvjedi prestaše petog prosinca. Presta pisati psihijatrijsku priču pa pospremi posljednje penkalo, pače prikriveno preoteto psihijatru Postolariću prilikom potonjeg podmetanja placeba. Poboljšanog ponašanja, presretan, popravljen potpuno primi predsjednikovu, premijerovu, pedagogovu, psihijatrovu, prijateljevu, policajčevu... pohvalu.
MARKULJ-anije
UH!AHA 03
Damira Markulja
Stranica 3
@FORizmi Tomislava Mihanovića
@FORizmi
Jandra Drmića
Sudeći po nalazu, laborantica mi nije vadila krv nego mast. Šefica službe za odnose s javnošću je ostala trudna. Javnost se pita
◊⌂©
čije je dijete.
Osumnjičeni je otprije poznat policiji. Još iz vremena kad je bio
◊⌂©
ministar.
Često nije namjerno, nego manjak pameti.
◊⌂©
◊�©
O seksu se više nauči u grupnom seksu. Više ljudi više zna.
Kompromis je dogovor dviju laži.
◊⌂©
◊�©
Aforizme pišem u postelji. Ja sam književna horizontala.
U ljubav vjeruju samo oni koji u njenu trapulu još nisu upali.
◊⌂©
◊�©
Smišljam priču o smrti. Već imam kostur.
Štrajk su pripremili. Sada traže razlog da ga pokrenu.
◊⌂©
◊�©
Organizirani kriminal je samo za velike Hrvate. Mali kradu spontano.
Dobio sam šest godina. Rado bih ako netko želi dobit podijeliti.
◊⌂©
◊�©
Ona ima toliko muških hormona da joj se sve može reći u brk.
Nije imao za otrovat se, a pun je otrova bio.
◊⌂©
◊�© Tek kada je sve zbrojio vidio je da mu nešto fali. ◊�© Ne trudite se ispravljati onoga kome su svi krivi. ◊�© Bio je puno dovitljiv, ali malo savitljiv i pukao je.
Čak i u povijesti književnosti, nakon romantizma slijedi realizam. ◊⌂© Muškarac se podigne na prste da bolje vidi, a žena obuje štikle da je bolje vide. ◊⌂© On piše nadugo, naširoko i nažalost.
Klepetuša Ksenije Schindler MODERNA VREMENA Prije nekih mjesec dana šećem gradskim trgom. Prilazi mi ženskica i veselo me pozdravlja. Čini mi se poznata ... zbunjeno je gledam, ona to primijeti pa veli: - Micek, hej ... kaj me ne prepoznaješ? To sam ja ... Đurđa – čirim ispod naočala i skužim da bi to stvarno mogla biti ona ... ali, skroz se promijenila. Pozove me na kavu pa sjednemo na sunčanu terasu prekrasnog kafića. Kako smo sjele obje nismo zatvorile usta. Ona od pričanja a ja od čuđenja. Kada je rekla da se više ne zove Đurđa već je sada Joana zinula sam i tako ostala do samoga kraja. Veli, sve je krenulo promjenom imena jer od kada se rodila zamjera majci što ju je tako nazvala. To joj stvarno vjerujem jer ja svoju perilicu suđa i navigaciju u autu nazivam Đurđom. Ne znam zašto ali to mi ime ide upravo uz to. Nakon što je promijenila ime shvatila je da su joj oči izrazito sitne i neugledne pa kako čovjek koji ne vidi stavlja naočale ona je sebi ugradila trepavice. Duge, crne i guste ... king size. Nakon toga je shvatila da uz tako lijepe oči mora srediti i obrve pa ih je dala iscrtati najnovijom japanskom tehnologijom, a odmah potom je i nos smanjila jer joj je stvarno bio ogroman. Toga se sjećam još dok je bila Đurđa. Nokte nije spominjala jer je sasvim normalno da ih svaka žena ima, ali sam ih primijetila. Gledala u njih punih pet minuta dok je iz kutije izvlačila cigaretu a nikako nije uspijevala. Dugi kao pola prsta, u špic i prepuni cirkona ... sa sitnim crnim vijugavim prugicama. Izgubim strpljenje pa dohvatim kutiju i izvadim joj cigaretu te kimnem glavom da nastavi sa svojom pričom. Dakle, nakon što je operirala nos ugradila je umetke u kosu i sada ima dugu plavu gustu dok je prije bila maltene ćelava. Nakon što mi je to sve ispričala jedno dvije minute je u tišini dimila cigaretu i dva puta srknula kavu ... pa nastavila gotovo šapatom. - A ovo ... – očima diskretno pogleda prema sisama pa hitro pogleda u lijevo a zatim u desno ... – ovo sam si prije 6 mjeseci isto ugradila. Kaj veliš? Se kuži promjena ... kaj ne da se kuži? – i dalje mi šapuće ali mnogo glasnije jer je ushićena. Pa naravno da se kuži, prije je bila ravna kao daska. Sjećam se da si je u srednjoj u grudnjak stavljala vatu što mi je isto rekla u povjerenju na satu tjelesnog odgoja. - Isuse, fakat se kuži ... predobre su ti ... ma, cijela si genijalna. Skroz si se transformirala ... ja te stvarno nisam na prvu prepoznala. Ne mogu vjerovati. - Čuj, kaj ne bi i ti krenula u transformaciju ... mislim, pa bar si trepavice i nokte za početak stavi ... ono ... nije sad da si ružna ali danas to svaka žena ima. Nemoj me krivo shvatiti ... to ti je kao da nemaš doma veš mašinu već veš drljaš na ruke u 21. stoljeću – oblije me znoj i zacrvenim se. Pokraj nje ovako lijepe osjetim se kao majmunica u posranom krznu koja nikad nije vidjela češlja. Slegnem ramenima jer nisam tip koji odluke donosi preko noći no ona nastavi: - Čuj, mogu ti sad odmah nazvati svog majstora i naručiti te ako želiš – opet slegnem ramenima no ona već okreće broj: - Halooo .... Đepeto, dragi ... čuj, upravo sjedim sa jednom UH!AHA 03
Stranica 4
prijateljicom na kavi ... da, da, ... jesam kak' ne. Nego čuj ... imaš li sutra u neko doba termin za nju? Stavila bi trepavice i nokte. Daj pliz ... fakat joj je hitno. Daaa ... u pet? Može dogovoreno – oduševljeno me pogleda pa veli: - Dogovoreno. Sutra u pet. Nađemo se ovdje pa te je otpeljam do njega. Moram s njim dogovoriti i sebi termin ... – sagne se preko stola k meni bliže pa opet krene šaptati: - Ugradit ću si i implatante u gluteuse jer ne mogu ovako lijepa bez guzice hodati po svijetu – namigne i nasmije se. Meni više i nije bilo do smijeha, samopouzdanje mi se srozalo na nulu. Jer nakon njene prezentacije shvatila sam da uopće ne živim u skladu sa vremenom. Na rastanku Joana je iz svoje markirane torbice isukala štap, opalila jedan zajednički selfi da zauvijek pamtimo obje ovaj dan. Iste sekunde ga je objavila na svom profilu ... ona ko' lutka iz izloga a ja kao posrana kokoš. Pratila sam je pogledom dok je napuštala kafić ... pažljivo nabadala u štiklama da održi ravnotežu, uspravno držeći glavu kao da ima na njoj košaru. Preko ruke zabačena torbica klatila se u ritmu neritmičnih koraka ... malo je zavijugala, noge joj se saplele, izgubila je balans i kao kruška s grane pala koliko je dugačka i široka. Potrčim za njom ... krenem je dizati ... a ona plače. - Jebem ti ... da ti jebem ... i život i sve ... vidi, nokat mi puko', ... jebem ti, da ti jebem ... jao, što boli ... pa gle, ... i štikla mi pukla ... majke mi ako mi ovo nije najgori dan u životu – pomognem joj ustati, vidim da joj pramen kose visi, samo što ne padne. A ona krene naricati kao da je na sprovodu. Tješim je ali me ne sluša ... pogledava u čudu štetu koja je nastala ... nepromišljeno rukom obriše suzu sa oka i ugleda čitavu trepavicu na njoj pa zarida još jače. Jao, jao, jao ... moram hitno do Đepeta! Nazove ga i krene objašnjavati što joj se desilo, da je sada karambolirana i da hitno treba termin kojeg on nema. Zamoli me da joj prepustim svoj. Pristanem. Nakon toga sam joj nazvala taksi jer više nije imala niti kune na mobitelu ... smjestila je na zadnje sjedište jer se željela diskretno povući iz javnosti. Pri tome stalno ponavljajući – Bože, samo da me nitko sada ne sretne. Molim te bože ... oh, molim te Bože ... Upravo danas sam se sjetila Joane, koja je nekada bila Đurđa. Isto kao što će se jednom vanzemaljci sjećati nas ljudi koji smo nekada bili majmuni. Čitam u novinama da će uskoro jedan talijanski liječnik jednom Rusu u suradnji s Kinezima presaditi glavu na truplo mrtvaca koje specijalnom metodom elektrošokova oživi. Čitam dalje ... eksperiment je provedem prvo na jednom majmunu kojega su nakon 20 sati eutanazirali, a opet iz povjerljivih izvora čitam da je majmun u stvari sam odbacio glavu i umro. Zaključujem kako su da zataškaju njegovo samoubojstvo izmislili da su ga iz etičkih razloga uspavali. Ipak je to teška sramota. Jer, koliki moraš biti majmun da se čak i majmun zbog tebe ubije? I to ne prvi puta, jer kada samo se mi odlučili evoluirati on nije htio s nama. Ostao je i dalje majmun. I on to priznaje, dok se mi pravimo kao da to više nismo. Obrijali smo tijela i podvili rep u gaće, a u nama i dalje majmun skače. Sve što nam nije po volji mijenjamo .... od živoga stvaramo mrtvo a mrtvo bi da nam je živo .... bili bi sve, samo ono što jesmo ne ... u epruvetama mućkamo gene pa smo jučer bili muškarci a danas smo eto žene. I što na kraju reći ... ako već mora tako biti ... neka mene pretvore u raketu da što prije napustim ovu planetu. Do slijedećeg klepetanja ... trep, trep, trep ... život je lijep ... mah, mah... sutra jedem goli grah...
PRISTIGLE KNJIGE NA „NATJEČAJ ZA AFORISTIČNU I HUMORISTIČNU KNJIGU 2019. GODINE" Na "Natječaj za najbolju aforističnu i humorističnu knjigu u 2019. godini" do 15. siječnja 2020. pristigle su e-mailom odnosno redovnom poštom sljedeće knjige: 1. Abdurahman Halilović Ahil - Lijepa naša, sve je njihovo (aforizmi) 2. Milan Rupčić - Krugovi na površini (aforizmi, haiku pjesme) 3. Mato Jerinić - Oči straga glave (epigrami i jedna pjesma) 4. Dragutin Dubravčić - Demokroacija (aforizmi) 5. Zoran Salamunović - Nas dva (anagram priče, aforizmi, pošalice) 6. Ivan Bradvica - Deseta (osmislice) Komisija u sastavu: Tomislav Supek, Jandre Drmić i Ivo Mijo Andrić će nakon pročitanih svih pristiglih uradaka na redovnoj Skupštini Udruge u Društvu hrvatskih književnika 21. veljače 2020. proglasiti najbolju knjigu te dodijeliti nagradu.
UH!AHA 03
Stranica 5
HRVATSKI KARIK-A(van)TURISTI Branko Medak MEDO rođen je 1940. godine u Ivancu. Osnovnu školu pohađao je u Bjelovaru, a Školu za primijenjenu umjetnost i
Pedagošku akademiju završio je u Zagrebu. Likovni pedagog po struci, a svjetski znani karikaturist, ilustrator i zagonetač po hobiju i zanimanju je najpoznatiji po svojoj „Martinjskoj mapi“ odnosno tzv. vinskom kalendaru „Od Martinja do Martinja“ čiju unikatnost i nakon tri i pol desetljeća predstavljaju šaljive provokativne karikature sa seksi dogodovštinama vezanim uz vino i radnje u vinogradu i klijeti. Sudjelovao je na velikome broju natjecanja osvojivši mnoge nagrade. Uz EU "Čvor" iz Bjelovara vezan je od njegovih početaka. Njegove su ilustracije i karikature krasile stranice Razbibrige, Skandi čvora, Čvor križaljke i dr. časopisa s kojima je surađivao crtajući vlastite i suradničke rebuse. Aktivan je bio u organizaciji Čvorovoga Međunarodnog salona karikature 1993.-2004. te u izdavanju časopisa "Čvorak". Crtao je i objavljivao rebuse u Kviskoteci i njezinim posebnim izdanjima. Bjelovar i okolicu je preko svojega Mate, kroz karikature koje je objavljivao lokalni tjednik Bjelovarac, godinama komentirao, opisivao, ali i ismijavao te kritizirao. Preminuo je od posljedica Parkinsonove bolesti u siječnju 2017. godine.
UH!AHA 03
Stranica 6
VELIKA UMIŠLJANJA GROFA DeLACHA Mateja Delaša pripovijetka u nastavcima za djecu stariju od 18 godina Pouka konjskih snaga Treća priča Jutro otkrivaše svu osobnu ljepotu Sunčevim zracima koji su dopirali kroz rolete u Grofovu spavaću kolibu, svaki ponaosob. Cvrkut ga je ptica s drveća tako raznježjeo da je skoro zaplakao pucajući u njih starom djedovom strojnicom. Ali nije on bio krvolok. Znao je da nije humano mučiti jadne ranjene ptičice te ih je uz jutarnju kavu prije doručka, još onako poluraspjevane, pustio da plutaju na vrućoj masti. Oko 12 sati ujutro oblačio je svoje novo Voćkovo odijelo kada mu je na vrata pokucao njegov odani vranac Šoromjahati. Grof je bio toliko uzbuđen zbog današnjeg susreta s glavešinama, i pomalo mamuran noćašnjim provodom, da je sve svoje osjećaje plasirao pred konja zijevajući nad jutarnjom školjkom. "Ako postoji predznanje, onda mora postojati i postznanje. Možda su lijepe ptičice spoznale emocaj postznanja, ali one su sada na tako profinjenom položaju da ih se nitko ne usuđuje pitati... Jedno je sigurno", nastavi mamurni konj, "bit će teško obraniti Mirkov patent motora na promjeničnu, ali za sada je esencijalno da ovaj profinjeni puk pozitivno uprojektira srce umišljajne filozofije." Grof više nije niti sumnjao u paradigmu filozofije od strane vlastoprimaca: "Budući ne su me ovako lijepo primili svesrdno mi nudeći prenoćište u odajama hrabre kraljevske stoke, siguran sam da su ozbiljno shvatili Moju Vlastitost. Za danas sam dogovorio simbiozak u predvorju Dvorca, točnije u kafani „Schmancy-Fancy“, s predstavnicima Kraljevine. Siguran sam da će ih zaintrigirati moja umišljanja jer oni su profesionalni kavopije." Brzinom svjetlosti jurio je grof DeLach s vjernim vrancem formiranim na saonicama. Saonice su bile kompetentan prijevoz na frešem vremenu čija je temperatura padala čak i iznad 47 Centi metara. Grof nije gubio smirenost usuglašeno pjevajući u zapregama saonica: "Praunuče Mirko, mi ti se kunemo... Živio praunuk Mirko! Umišljajna filozofija! Evolucija! Evolucija!" Tako je usuglašeno pjevao parole da su mu zavidjele čak i na drveću raspjevane i talentirane šljive. Oko 15 sati kupovao je ulaznicu na šanku Predvorja htijući se što prije pronaći s vlastoprimcima Kraljevine. Baka za šankom reče mu da je predbilježen za današnje kaveniranje za stolom MIG-16 te se nakon samo nekoliko sekundi kretao značenjem „Schmancy-Fancy“ kafane. Odista, za stolom MIG-16 bilo je formirano četvero vlastodržavnih kavopija. Čim su ugledali vlasnika poznatog vranca Šoromjahatija, sva četvorica ustaše kao četrdeset prve.
@FORizmi
Živka Prodanovića
@FORizmi
Abdurahmana Halilovića
Bolje jedan korumpirani sudac u ruci, nego cijelo korumpirano
Cura često mijenja raspoloženja... a i momke.
prevosuđe na grani.
◊⌂©
◊⌂©
Najžešću revoluciju izaziva glad.
Izbori mnoge otrijezne, ali ne i izliječe.
◊⌂©
◊⌂©
Kad je zarobila moje srce, prešla je na ostale dijelove tijela.
Kada nemamo što raditi mi prošećemo kroz tunel. Da i mi vidimo to
◊�©
svjetlo na kraju tunela.
Uzalud joj je zašio usta – progovorila je na guzicu.
◊⌂©
◊�©
Na mladima svijet ostaje. Nesreća nikada ne dolazi sama.
Zidali bi kule od karata kad bi nam dozvolio njihov vjetar.
◊⌂©
◊�©
Nevinašce do nevinašca – Remetinec.
Pitaju nas šta smo zinuli – a mi cijeli dan nismo ništa jeli.
◊⌂©
◊�©
On ima odličnog anđela čuvara – krade već godinama, a još nitko nije
Imao sam ih na zubu, dok mi nisu razvalili vilicu.
posumnjao u njega.
◊�©
◊⌂©
Od policije nisam dobio odgovor – samo batine.
Pohlepa i kukavicu može učiniti hrabrim.
◊�©
◊⌂©
Kitila se njegovim perjem, dok ga nije očerupala.
Ušao je u povijest. Svoje žene.
◊⌂©
◊⌂©
Naguzili su onoga kojem se jebalo za sve živo.
Dvostruko uzima, tko brzo uzima, rekoše hrvatski političari.
UH!AHA 03
Stranica 7
humoREZ Damira Markulja
�������������������� ������������������ ������������������������������������������������������������� ������ �������������������������� �� �������������� �� � - ������ ����������������������������������� ������������ ������������������������������������ ������ �� �� ���� �� ������������������������������������������������� � �������������������������������������� �������� � ������������������������ ��� ���������������� ������������������ �� ����������� �������������������������������������� ������������������������ �� �� � - �������������������������� ������������������������������� ���� ����� ������������������ ����� � ���������������� ������� ����������� ������������������ ������������� ��������� �������������������� ������ ������ ��������������� �������������������������������������� ������������������������� ������������������������� ��������� ���������� ������������� ��������������������������������������������� ����������� �� � - ����� ����������� ���� ������������������������������������������ � - ������������ ��������������� �� - ��������������������� �������� ����� �������� ���������������������� �� - ��� ������� ��������� ���������� ������������ �� - ��� ����������������� ���� �� - ���������������� ���������������� �� - �������������������� �������� �� - �������� �������������� ����������������� �� ������������������� ��������������������� ������ ����������������������������������� � ���� ��������� ����������������� ������������������������������������� ���������������������������������������������������������� ������������������������� ������������������������� ��� ���������������� ����������������������������� ���� ������� ������� �� ��������������������������������� ����������������������������������� ������������������������������ ������������������� ������� ���������������������� �������������� �������������� ������������������������������ �������������������������� �� ���������������������������������������� ��������������������������������� �������������������� ����� �� �������������� � ������������������������ ���������������������������� ��������������������� ���� ������������������������� � � ��������� ���� ��� ��� ��������� � �������� �� ����� ������ ������ �������� ������ �������� � �������� ����� ��� ���������� ��� ���������������� ��������������������������������������������������������������� ����������������������������������������� ������� ������ ���������� ����������������������������������������� �� �������� � ��������� ��� �� ��������� ����� ��������� ����� �� ������ ����������� ������� � ���� ���� ��� ����� ����� �� ������ � ����� ��� ����� ���� ��� ������ ����������� ������� � ������ � ����� �������� ��� ��E�m ��il� �A�S��t �r � �n ��� iš�E� �� �������� � ������� ���� ���� � ������� ������������������� �������� �������������������� ����������������������������������������� ��������������������������������� �� ����� ��� ���� ��� � ���� ����������� �� ������������� � ���������� �� ������������ ���� ����� ���������� ����� ���� �� ������ � ����� ��� � ���������������������� �������������������������������������� ���������������������������������������������������������� �� ����������������� ������������������������� ������ �������� ����������������������������������������� �������� ���������� ���� ������ ����� ������ ��� � ��� ������ ��� ������� � ���� ��� � �� ����������� ������� �� ��� ���������� � �� � ����� � ��� ���� ����� � ������ �� ���� ���������� � �������� ��� � ��� � ���� ��� � ��� ����� ������ �������� �������� �� �������� �������� �� ���� ������ ��� ��� � ������ ����������������������������������������� ������������������������������ ������������������������������ ��������� ��������������������������������������� ������������� ��������������������������� � ������������� ��� ����� ������� ����� ��������� ������� ����� ���� ��� �������� � ���� ��� ����� �� ����������� � ������� ��� ������ ����� �������������������������������������������� ������������������������ �� � �� �� ��� ����� � �� �� ��� ����� � �� ��� ��������� ��� � ���� ����� � � �� �� ���� ��������� ������� ���� ��� ��������� ������� ���� ���������� � ����� �� ���������� ���������� ��� �� �� � �� ��� ����������� ��������� ����� �������� ������� ��������� ��� ������� ���������� �������� ������������������������ �������������������������������������������� �������� �� ������� � �� ���������� �� ����� ����� ��������� �������� �������� ������ �� ��� �������� � ������ � ��� � �� ��� ���� ������� �� ������ ����� ��� ��� �� � �������� ������ � �������� ���� ���� ��� � ����� �� ������ ����� ��� ��� ��� ������ ��������� � �� ����� ��� � ����� ���� ������ �������� ���� �� ���������� �������������������������������������������� �� ������������������������������������������� �� ����� ��� � �� ������� �� ������ ��� � �� ��� ������ � ����� ������ ��������� ������ ��� � �� ����� � ����������� ������� �� ������������ ����������� ������ ������� ��������������������� �������� ��� ���������� ��� � �� ���������� ������ �������� �������� � ����������� � �� ��� ���������� ����������� �������� � ��� �������� ��� � ������ ��������� � �������������� ������������������������ ���������������������� ���������� ����������������� � ������������� �� �������������� ���������� ������������������ �������������������������������� ����������������������������� ����������� �� �� ������������������������ ������������� ������������ �� �� � UH!AHA 03 Stranica 8 �� ������� � ���� ��� �������� ��� �� ����� � �� ��� � ������ � ��� ��� ��� � � ���������������� � � ������� ����� �� ������ ����� ��� ��� � ������ ������������������� �
Tako je govorio...
@FORizmi
Mateja Delaša
I najpametniji je čovjek nadaren za glupost. ◊⌂© Kako znam reći, ne znam što reći. ◊⌂© Sreća prati sretnije. ◊⌂© Što bolji trač, to gori čovjek. ◊⌂© Budući da vam odlično glume prijatelje, vi im odlično glumite neprijatelje. ◊⌂© Kad me već žele pojesti, neka krenu od mojih crijevnih bolesti. ◊⌂© Budi ozbiljan kad se šališ. ◊⌂© Čuvaj zdravlje – budi pokvaren. ◊⌂© Bolje jeftina laž, nego skupa istina. ◊⌂© Ako želiš mir rasterećenja, prihvati nemir tereta.
LICA S NASLOVNICA
Dražena Jergovića
blaMIRKO FILIPOVIĆ
ALEKSANDAR đuliSTANKOVIĆ
NATALIzalJkA ĐORĐEVIĆ
stakleNIKO PULIĆ
kitoLJUPKA GOJIĆ MIKIĆ
DRAŠKO suhoZIDAR
DUNJA speedVEJZOVIĆ
MILA (ba)LEGOVIĆ (E)
ŽELJKO KER bez UMa
bezNADAN VIDOŠEVIĆ
proNEVjerENA RENDELI
trihiNELA KOCSIS
MARINKO LEŠinar
DUBRAVKO SIDORangutan
LEA penDrEKLEVA
HRVOJE popiŠALKOVIĆ
NATAŠA zgubiDANGUBIĆ
UH!AHA 03
sekSIMONA ŠAJN
makADAM KONČIĆ
VANJA taj-maHALILOVIĆ
Stranica 9
Put prema Trgu
Misliti il` ne misliti Milana Rupčića
Pokazatelj temperature na tramvajskoj stanici u Draškovićevoj povisuje brojke tempom sekunda
Dedeki ne misle o mladosti... čekaj, što su ono mislili?
Narančasti znak „Pješaci“ okrenut je prema nebu
*
Ispred Vindije prosjaci plešu uz veliki radio koji stoji na pločniku. Poput crnaca na ulici
Bake ne misle na sutra... misle, što je ono dedek tražio.
Bronxa.
*
Tramvaji idu u rikverc.
Supružnici u rastavi ne misle o djeci... misle na „pobjedu“.
Vozači mašu iz auta.
*
Mlade cure ispred Zagrebačke banke u plavim kostimićima dijele prolaznicima 100 kn.
Djeca ne misle o roditeljima... misle na svoju djecu.
Mladići sjede na klupi i piju vino iz kartona,
*
ogledam Trgom, gledajući golubove i pomislim: „U ovome gradu bih mogla živjeti“
Putnici u tramvaju ništa ne misle... uključeni mobiteli misle.
Ivana Ilić
Dripci znaju najbolje (foto biseri iz školskih klupa odasvud)
„Učiteljica“
„Burza (ne)rada“
čanGRIZavci Dražena Jergovića "Klofanje“ – urbanizam kakvog pamtim “Klofanje“ tepiha ispred zgrada je danas gotovo u potpunosti izumrla aktivnost. Tepiha je u nas sve manje jer moderna arhitektura i dizajn interijera dirigira minimalizam. To znači da je danas popularno šetati po golim parketima ili laminatima, dok su tepisi (baš poput kazetofona) stvar prošlosti. Svoje kuće i stanove namještamo vrlo slobodno, bez nepotrebnog gomilanja stvari, a prostorije nam postaju sve praznije i komotnije. U glavnoj ulozi je tek plazma ili LED televizor bolesno velikih „inča“ nasred sobe, uz nezaobilazno kućno kino i set zvučnika najrazličitije veličine i „vataže“. Problem je što više nemamo ni vremena ni volje prati i održavati čistima te tepihe i tapisone. Zato je nekako najlakše biti bez njih. Nije prošlo tako mnogo vremena otkad smo na svakom koraku znali vidjeti i čuti nekoga gdje “klofa“ tepihe ispred svojih nastambi. To su bila zanimljiva vremena. Najradije sam s balkona, kad je bilo lijepo i toplije vrijeme, promatrao susjede kako mahnitim pokretima ruku lupaju u duge i masivne tepihe. Žestokim udarcima otresali su prašinu koja se mjesecima nakupljala. Glavni razlog za tako prljave podnožne prekrivke uglavnom je bio mnogobrojnost obitelji i njihovo stalno ulaženje i izlaženje iz stanova, naravno obuvenih. Jer tko bi onako mlad i zaigran između dogodovština s vršnjacima na ulici uopće pomišljao svaki čas izuvati pa nanovo obuvati cipele ili tenisice. Znao sam tako satima promatrati ove higijensko-sanitarne rituale. A oni su se sastojali iz uvijek predvidljivih koraka. “Klofač“ bi se uz muku dogegao iz stana s preteškim tepihom na plećima do željeznog držača za UH!AHA 03
Stranica 10
tepihe koji je ukopan u zemlju stajao između dviju zgrada. Uglavnom maksimalno raspojasan, kako bi mogao mlatiti po tepihu kao da udara šefa na poslu koji mu nije isplatio zadnje dvije prekovremene dnevnice, svaki je pravi udarač znao što i kako treba. Pripreme nisu trajale dugo. Navući na sebe kratke hlače, potkošulju i natikače i trkom na posao fizikalca. Obično je ova časna dužnost pripala najjačem ili najmuškobanjastijem pripadniku obitelji. Mogla je to biti i neka brkata žena, ili pak djedica s naglašenim bicepsima. Na čistini se najprije malo razgibao, a potom se osvrnuo nekoliko puta oko sebe, samo da provjeri ima li nekoga od susjeda u blizini. „Klofači“ su više od svega patili od sindroma viđenosti. Izazivanje promatrača zbog buke koju su proizvodili snažnim udarcima je njihov glavni cilj. No, tako su i budili u susjedima koji ih vide želju za radom i održavanjem čistoće vlastitog kućanstva. U jednima to pozitivno, a u drugima gnjev i srdžbu. Lijepo je bilo vidjeti to natjecanje između sustanara, pri čemu su jedan drugoga bodrili, a nerijetko nisu niti mogli doći na red za “klofanje“ čak po nekoliko sati. Vikendom su sve „“klofačke“ pozicije bile zauzete od ranog jutra pa sve do 10 ili 11 sati navečer. Ni po noći se nije prestajalo raditi. Osobito mlađi pripadnici našeg velikog susjedstva su ovu aktivnost ostavili za večernje sate. Jedni iz razloga da maltretiraju starije koji su već legli na počinak, dok su drugi ipak imali svrsishodnije namjere. Tajno ljubakanje sa simpatijom bili su dobro prikriveni od očiju znatiželjnika, poglavito strogih roditelja dotične. Tada se ipak manje tuklo, a malo više stiskalo. Dok su stariji ujutro budili mlađe lupnjavom, mlađi su im navečer vraćali milo za drago buđenjem i vriskom. I tako ukrug. Psovki i prijetnji nije se nitko libio, ali se srećom nisu ozbiljno shvaćale. Sutradan bi se sve zaboravilo i opet sve ispočetka kao da ničeg nije bilo. A što je to “klofer“, zapitat će se mnogi? „“Klofer“ je, dakle, posebno žicama izvezen plosnati predmet s plastičnom, odnosno metalnom drškom na donjem kraju. Dugačak je oko pola metra i težine maksimalno 500 grama. Kao prispodoba može poslužiti muholovka, samo je ona nešto lakša jer je cijela plastična. Ovaj rekvizit je u gornjem dijelu posebno isprepleten žicama, tako da tvori lik od tri velike latice cvijeta. Osim laticama, oblik gornjeg dijela “klofera“ jako sliči velikoj šapi neke troprste zvijeri, ako takva uopće postoji. Pri tomu je bitno da udaračka površina bude taman tolika da između žica postoje i šupljine kroz koje prolazi od tepiha odbijena prašina. Premda metalan, vrlo je elastičan, pa se svojim oblikom pri udarcu prilagođava površini tepiha kojeg lupamo. „“Klofanje“ je, za one koji ne znaju, izuzetno zamoran posao. Jakim udaranjem, kako bi tepih ostao u cijelosti bez iritantne prašine, može se utrošiti i do 500 kalorija za par sati lupanja. Ali, nažalost, mi to danas sve manje i rjeđe radimo. Razlozi su poznati, ali užitak kojeg nam “klofanje“ pruža ne može pružiti niti jedna druga aktivnost na otvorenome. Koliko se djevojaka i mladića upoznalo upravo na “klofanju“, a koliko je njih kasnije završilo i brakom? Sigurno ih je zavidan broj. Kolike su se samo nepoznanice razriješile uz “klofačke“ seanse, a o tajnama koje su se usput doznale druženjem uz tepihe da i ne spominjem. “Klofer“ i stup za “klofanje“ su u poslijeratno vrijeme bili svojevrsni totemi ili idoli, centar društvenog života u gradskim četvrtima. I zato ih ne bismo smjeli nikada zaboraviti, već im odati dostojno poštovanje u ime nekih boljih, minulih vremena.
n e u m o r n i h U M O R D e n i s a V i d o v i Ća -Kako ti izdržavaš ovaj post? -A eto; pijani šaran, punjene lignje, pastrva s roštilja, salata od hobotnice, pohani smuđ, crni rižot, bakalar na bijelo. Šta da ti pričam. Treba nekad malo i stisnut. -A šta ćeš. Za vjeru se mora čovjek nekad i žrtvovat.
Zdenko Puhin Puya: ŠEF 1,2,3
-A gdje s' ti bio '91.?!!! -Valjda '19.? Pa na izborima. -Aha, da. Pomiješ'o sam. -Šta s' promijenio u Novoj? -Posteljinu. Ja to svake godine. Nema kod mene. -Stavila sam sliku iz mladosti. -Ali ti i jesi mlada. -Zato sam i stavila tu sliku. -Ufff! Ufff, šta sam se jučer prejeo! Ufff, ne mogu više ni zalogaja. -Izdrži! Sigurno možeš! Još samo Štefanje, Ivanje i Nova Godina! Neka tvoja vjera bude jaka!
UH!AHA 03
Stranica 11
S A T I R A
M A T I R A
Nađana Dumanića
REVOLUCIJA, ECOLUCIJA I REZOLUCIJA
DEPRESIJA
Baba Luca uvijek priča neke gluposti pa ocu nije drago kad nam dođe u Doktore, imate li što protiv depresije? posjetu. Majka ne voli da je zovemo baba Luca jer da je to grubo, nego nona Lucija. Kao da je neka umjetnica, a za pravo kazati i je umjetnica, pa otacreče -Evo vam siguran recept, sam ga koristim: Jednu kako ona iz ništa možeskandal učinit, da je to umjetnost, alternativa, resku humoresku, pa 5 grama epigrama, žlica od 3 performans, a tko bi sve te riječi razumio. Jedanput je isto tako rekao da joj vica i kap cinizma u tinkturi aforizma. A gdje sve to nabaviti i koliko košta? bolje stoji ime Mona nego nona pa se mama živa naljutila. Je li došla na vrata -U terapijskoj formi humoristično-satiričkog majka je zadovoljno najavljuje kao da je stiglaengleska kraljica: evo Lucija, magazina UH!AHA. evo Lucija. Oca to nervira, pa odmah ponavlja evo Lucija, ma koja evolucija to A kako i kad se uzima? je više revolucija. Još nije evoluirala, čim uđe počet će zanovijetat, zapovijedat po svoju, sve premještati, skoro pravu revoluciju dizat. Samo fali da mi krv -Pa u jednom dahu po potrebi više puta. Nadopuniti prolije, onu što mi je ne popije. Mama ga samo rezoluntno pogleda i ispali zalihe svakih mjesec dana, a po želji je i pojačati. seksističku rezoluciju: dosta, jer večeras možeš ostat ležati na kauču.
BOLOVANJE Zašto političari kad nešto zafrknu idu na bolovanje, na koju ga dijagnozu dobiju? -Na urološku jer se zna da ih boli k… za sve. I kako to svrši? -Svrši tako da narod ostane bolestan, a političar duhovno ozdravi i još dobije naknadu za duševnu bol. I plus kutiju viagre svaki mjesec na račun HZZOa da nas i dalje mogu ufino iz sjene je…at.
DIJAGNOZA Pita gospon Stjepan svoju bolju polovicu: Onda ženo, kakva je dijagnoza? Jako san bolesna, specijalista me pregledao, nisam za dugo, teška bolest, evo ti nalaz doktora pa sam vidi. Acutesimulitishipohondrikstotalikus, terapija: Nihil. E vidim da nije dobro. Akutna hipohondrična simulacija, teška bolest posebno za one oko vas, a i terapija je žestoka. A zašto je taj lijek Nihil, zaništa, hoću reći ništa me ne pitaj, imaš obiteljskog liječnika pa neka ti on kaže.
UH!AHA 03
VETERINAR I BOTANIČAR Prave od mene ovcu, tresem se kao od mišje groznice, a oni da je to mačji kašalj. Gledano iz žablje perspektive to je pasji život s kravljim ludilom i svinjskom gripom. Zbog manjka doktora pregledao me veterinar. Dobro si prošao meni su našli trn u peti, upalu lista, gljivice, jagodu u grlu i šljivu na oku. Poslije su mi rekli da me pregledao botaničar. Pa dragi ljudi, ima li u nas još stvarnih liječnika?
Stranica 12
Čuvstva... iz susjedstva Velizar Radonjić – Podgorica, Crna Gora Naš narod ima strah od visine. Zato je vječito na koljenima.
Bezbjednost u Državi je odlična. Javite mi ako se popravi.
¶
¶
Biti slobodan čovjek je privilegija. A mi težimo društvu bez privilegija.
Ljudska glupost je najveći obnovljivi izvor energije za stvaranje satire. Koristite obnovljive izvore.
¶
¶
Juče je ministar otvorio novi hotel. Jutros su zatvorili ministra.
Satira je kao pita. Ako nema jaja nije prava.
¶
¶
Sve su sravnili do temelja. Na temeljima su izgradili podzemlje.
Od pisanja se niko nije hljeba najeo – ukoliko nije pisao referate.
¶
¶
Ko tebe hljebom, ti njega motikom. Nema hljeba bez motike.
Danas se najrevnosnije krste oni koji su se do juče najviše „petokračili“.
PISMO – PRIČA Druže Stari, Oprosti što onomad nijesam došao u Kuću cvijeća da ti se poklonim. Od kako je Beograd na vodi, vozovi voze samo do Topčidera, pa sam se uplašio da su ukinuli Beograd. Kud bih onda? Zato sam ostao kući,pa odlučih da ti se javim pismom. Da te obavijestim kako je ovdje, da ne brineš. Ovdje je odlično, ali o tome ne smije da se priča. Jedino tebi smijem, jer više od polovine naroda i onako ne zna za tebe. Drugo je vrijeme, drugi običaji i drugi heroji. Sad su nam heroji oni na heroinu. Sve se promijenilo, ne bi vjerovao koliko je sve uznapredovalo. Đe god se okrenem, svuda oko mene, ali baš svuda - goli napredak. Ne znam odakle da počnem. Evo, na primjer, reforma agrara. Tu smo baš daleko odmakli. Povrće sadimo na balkonima, na oranicama uzgajamo solitere, a u torovima bleje referati. Ne zaostajemo ni po pitanju ekologije. Zatvorili smo fabrike pa je vazduh čist. Jedino je još atmosfera zatrovana, ali koga briga. Ovdje dišu vazduh, ne dišu atmosferu. Uznapredovali smo i u turizmu. Ne prođe ni mjesec a da neko od ministara ne otvori novi hotel. Poslije - zatvore ministra. Gradimo Auto put. Protivnici napretka kažu da je skup. Ne razumiju da ugradnja košta. Dok u Svijetu konstruišu vozove bez mašinovođa mi smo pošli korak dalje. Projektujemo mašinovođe bez vozova. Sproveli smo reformu obrazovanja i djeca više ne uče kako da pišu. Uče samo da prepisuju. Nacionalnu istoriju učimo iz hrvatske povijesti, a udžbenici su prilagođeni potrebama nove razvojne filozofije: da djecu onesposobimo na vrijeme.Uznapredovalo je i visoko obrazovanje. Sve je više mladih sa univerzitskom diplomom koja se mnogo cijeni u restoranima širom Evrope i Amerike. Kažu da niko bolje ne pere tanjire od naših pravnika, inženjera ili doktora. Sloboda vjeroispovijesti nikada nije bila veća. Sad se najrevnosnije krste oni koji su se do juče najviše petokračili. Crkva, svako malo, vodi državnu politiku, pa nam tamjan miriše na barut a mi, mimo njega, drugoga mirisa nemamo. Od kako imamo novu vlast ovdje nema ni pljačke ni pronevjere. Samo Tranzicija. Zato i planiraju da u svakom gradu naprave po jedan zatvor. Da glavari ne idu daleko od kuće. Kao što znaš: Mamulu smo prodali, Grmožur je mali, a redovi sve duži. Zbog toga smo čitavu Državu pretvorili u Grmožur i od nje napravli najljepši Grmožur na Svijetu. Spremamo se i za Evropu. Čekamo da uđu Rusi pa da umarširamo za njima. Nikad mi nije bilo jasno što smo mi toliko zapeli za tu Evropu. Ovdje je lijepo i bez Evrope. Zahvaljujući našoj Vladi narod dobro živi. Ne može bolje. Uspostavljena je neka vrsta ravnoteže, pa smo, ako ja dobro vidim, već stigli na pola puta između socijalizma i komunizma, a toga u Evropi nema. Naša elita, baš kao u komunizmu, ima sve – prema potrebama. Uzimaju koliko im treba. Mi ostali – sve nemamo, kao u socijalizmu – prema zaslugama. Dobili smo sve što zaslužujemo. I ja sam dobio prema zasluzi i uspostavio ravnotežu. Izjednačili su mi se penzija i pritisak. Uznapredovala nam je i demokratija. Sad nam je utjeruju u kosti. I demokratiju i patriotizam. Patriotizam ti je kod nas najunosnije zanimanje – još od Gazimestana i Debeloga brijega. Umjesto bagera, namještaja, konfekcije i drugih nepotrebnih trica i kučina, proizvodimo patriote i izdajnike. I to nam najbolje ide. Trenutno imamo više od pola miliona patriota i izdajnika. Oni ostali još nijesu u Biračkom spisku. O građanskim pravima i slobodama da ti ne pričam. Od kako smo dobili pravo da biramo mi smo izabrali – da glasamo. Sloboda govora nam je zagarantovana pa mnogi sad traže i slobodu poslije govora. Znaš kakav je naš narod: ima slobodu a hoće i da bude slobodan. Sreća pa naš narod ima devet života, po jedan za svaki krug demokratije. Druže Stari, Nemoj da brineš. Mi smo dobro. Ovdje je odlično. Javiću ti ako se popravi. Smrt fašizmu, sloboda narodu. Tvoj Bezmetković. ©
UH!AHA 03
Stranica 13
Miro Georgievski, Kumanovo, Sjeverna Makedonija
dijaLEKTi/uRA Đurđe Vukelić Rožić Brazilska Cug se vlekel po štreki kak kača. Smešno kak po ravnici motaju štreku sim pak tam, kak da su pijani bili gda su joj temele vudrili. Z menum v kupeju su dve mlade i lepe ženice. Malo su mobitelirale ali i spominale se. Ni me bilo briga i nis je slušala, imela sem kaj študirati. Kad, čujem štela ne štela, veli ona ze crnim kratkim lasem, naručila se več nekam naj bi ji rešili kapilare na nogmi, da je ni grdo za videti. Veli, nejnoga muža obrtnika i nu su pozvali na nekakvu jahtu, nih pet pari, i neče se ona sramotiti ze tom grdočum. Skrivečki hitim joči na nejne noge, am je to jedva za videti. Zbila, sramota! Druga joj veli naj ode na brazilsku, da je čula na jahti se hodi gol i v moru pliva bez ičesa, i jako je važno, bez veverice. Delala sem se da niš ne čujem, joči na jobluku i kuruzi, lepoj zelenoj vuz štreku. Razmem kaj su vene i kapilari, s tem se nesme na jahtu. A brazilska je valda kava. Valda vidra a ne veverica. Nekaj ni štimalo. Morala bum Googleka pitati, a prede ne smem nikaj nikomu reči, bi mi se smijali. Odraniš sedmero dece i ni sam ne znam kuliko blaga, zaradiš penziju, tone i tone rane privrediš za lude i marvu a na kraju si nečiji bedak. Nekaj ne štima ze tim svetom. Male poštuvajna za poštene lude ni od škode. Dojdem doma, vse me čeka. Pri Jožeku sedi Tomek, pokojnoga dedekovoga brata sinek ze susedom Milicom. Vsi se drže da ne znaju, a sejeno, Tomek do nas drži ko do familije. Lubav je navek čuda delala, a najveć dečicu. Obadva gladni. Prede nek sem išla v Zagreba, na kontrolu, skuhala sem veliki lonec gulaša, same dati na peč i zgrijati. Čim sem došla mam sem uklučila plina na naši prelepoj novi peči, narezala kruheka i prešla se presleči. Jedva sem čekala da se najeme i razideme vsaki po svem poslu i da brže bole preverim tu brazilsku. Bi se moglo strefiti da pozabim a nis štela Marekovićku ili Krivušićku niš pitati, one ionak misle da sem obična selska baba. Fine gospe ze grada na ladnju, kaj bi se za domaći sirek, antibiotsku kokicu za juhu i orehnaču otrpele celi Brazil a ne same tu brazilsku. Same gda bi je ko štel. Jožek je tri put grabil gulaš. Onda znam da sem uspela dobro skuhati. Sedime, dedi nikam nejdu, vani je prevruče. Velim, pod orehom, vuz zdenec je lepi lad, ali, ni mislit. Oprala sem suđe, pristavila kavu i setim se da v škrijnji imam domačega sladoleda od naših jagod kaj deca nisu pojela gda su bila doma. Donesem, poslužim, kavica diši, pak se setim Brazila. Odem ja ze kavom do kompjutera, dedi nemreju videti kaj delam i gledim, i jedva čekam videti kaj to je. Kad, zvoni moj mobitel. A kaj delaš, Ifkica? Googlam brazilsku, štela bi videti ... Daj, naj, a kaj će ti to? Gleč, same sem rekla da googlam, nis rekla da mi tak kaj nekaj oče! Kuma Jagica se ni mogla prestati smejati. Sad sem si lepo zakuhala, za pol vure bu celo selo znalo. Tak je to gda jezik dela bržeše od pameti. Brazilska doga. To ni to. Brazilska kava, to ni to. Brazilska dijeta, to bi moglo biti to. Gospa pe na brazilsku dijetu kaj bi na jahti bila meršava, bez trbuha. Če budu goli, bome joj se budu i prsa zdošla, ni više tak mlada kak bi štela zgledeti. Bu se morala skroz na skroz plasteficerati a jel bu obrt mogel tuliko penez namlatiti? Morti proda koju livadu ili klet? Googlam, nikak na brzinu znati kaj to točno je. Pak mobitel. Zove Krivušićka. Zlo od babe. UH!AHA 03
Stranica 14
Čujem da si išla na brazilsku v Zagreb. A kaj tebe briga za to? Kaj Jožek ne voli tvoju vevericu? Si tak jako zarasla da mu je treba putokaz? O čemu ti pripovedaš, žena božja? O brazilskoj! Jel te jako peklo? Bolelo? Peš opet? Zakaj ti je to treba? Am su žene ponosne na svoje krzno, tam se drže feromoni ... kaj je to s tebum, Ifkica? Ti mile majke, a kaj sem sad? Dobro, a kaj ti misliš gde sem ja bila? Pa na depilaciji, na brazilskoj depilicaji! Si več pozabila gde si bila?
EPIGRAMaža
D an i c E M aj n ar i Ć
Dok je za njim stajao tata, za sve bješe tata-mata; A kada je umro tata, obezglavljena osta Mata! Sa „Kolom gorskih tića“ nismo imali sreće; Ono postoji i danas, samo je mnogo veće.
TABLETOMAN
OSMISLICE
Čim me jutarnja muka mine Budućnost Pravi smjer u budućnost je okrenutost prema potomstvu.
mašim se za kompleks vitamine. Ako me uhvati neki čudni spleen
Du g Dug prema roditeljima je ostvariti njihovu ljubav ulaganjem u potomstvo.
posegnem za jedan aspirin. Kad se na šefa mrvu naljutim
Opravdanje Kad se ne zna znanje ima se samoopravdanje za takvo stanje.
ja sebi cedevitu zamutim. Kad me otruje miris nikotina
Oprost Od drugih traži oprost za mlađeg sebe te oprosti samom sebi kako nečist bio ne bi. Pomoć Najmanja pomoć čovjeka čovjeku je da mu ne odnemaže. Preslagivanje Sve novo ima svoje mjesto, preslagivanje se čeka, prašina se diže i pada, vrijeme za preslagivanje je za neke potrošene isteklo sada. Razlike Razlike: vizualna, spolna, genetska, vjerska, obrazovna, intelektualna, radna, jezična, socijalna, zdravstvena se nježno brišu kad se ima u životu za životom ljubav višu. Strančarenje U strančarenju su oni koji žele biti vođeni za samostalnost i suverenost nisu rođeni. Teorija Teorija me ne zanima kad mi je praksa u redu.
Dok me stranka izgnjavi plivadon je spas glavi. Uz meso sa žara na astalu guštam vjerujući gastalu. Ako dobijem koji kil za tlak uzmem cilazil. Kad po cijeli dan jurim doma me smiri apaurin. Dok mi vatra žari misal dohvatim jedan acisal. Kad mi od stresa šećer skoči tad mi inzulin potraže oči. Sve viroze mi dovede u red jedanput godišnje sumamed.
Umijeće Umijeće čovjeka je održavanje svog života.
Dok liježem uz plan ostvaren ispravi me jedan mali voltaren.
Vječnost Vječnost je dosadna, a život dinamičan.
Tad se upuštam u onu igricu popivši slatku malu viagricu. Ivan Bradvica
UH!AHA 03
spas potražim u tableti kofeina.
Mladen Vuković Stranica 15
SMAK SVIJETA
Voćka prije kiše
„Na početku bijaše riječ“
Gle malu voćku prije kiše Puna je radosti, ali ne više Na sivom nebu Sunca nema Loše se nevrijeme sprema!
Što će biti na kraju „Vidjet“ ćemo već Ako dođe do smaka Svijeta Svi ćemo kolektivno u Raj
Sada lije k`o iz kabla Na krošnju jadnog stabla Gotova je ova pjesma nesuvisla Jer je voćka – pokisla!
Što i nije tako loš – kraj Drago Bosnić
Luka Botić
B I B L I O N O V E L A Mateja Delaša Četiri mušketira
Sve što pročitate u nastavcima biblionovele o četirima jahačima, dužni ste u roku od dvadeset četiri godine naviještati i svjedočiti kao najradosniji proglas. Priču posvećujem svojoj generaciji vječno mladih ljudi, a i onoj mlađoj koja će vječno ostati starija od moje, ljudima koji se herojski skrivaju od dugoročno nadolazećih sve dvoznamenkastijih brojki na rođendanskim kriglama i koji se kukavički bore protiv svih nelogičnosti koje njima nelogičan puk naziva logičnim. Svaka sličnost sa stvarnim osobama i situacijama potpuno je namjerna. III. Poslije neuspjeloga izlaska Već je bilo jutro, negdje je jedanaest prošlo, kad je Marijači Ogiju pripovijedao jučerašnju nezgodu. Sunce je obasjalo kamenčiće i more, a vitiligo je jednoga od svih naših glavnih junaka, i uopće likova, bio sve izraženiji na tom izgaranju i zračenju. Naravno, Oguljenoga Ogija. Marijači je, vrlo muški, stavljao kremu za uklanjanje pora na licu i nudio Ogiju taj neprikosnoveni tretman. Depilacija mu također bijaše hobi. - Ma da, ja sam otišao spavati da podnesem sve sljedeće dane, sve te izlaske u Makinu, a znam da možete dugo… nastavljao je upravo započeti razgovor Ogi. - Da, zato i imamo cure. Haha! Jer možemo dugo – nije dugo trajao njegov smijeh. – Kaže on meni, gdje si bio kad se pilo, zamisli! - Haha! Pa je, da… - Ja odspavao od šest do jedanaest da idemo svi skupa van… - I oni već prebijeni došli u grad i kažu ne mogu više? - Da, i zamisli, ja još ispao kriv, kao gdje sam bio kad se pilo… ja spavao dok su oni udarali po gemištu na terasi u apartmanu. - Gledaj, trebaš znat da je na odmoru jedino pravilo da nema pravila bez prethodnih pravila. Neki je zgodan mačak kraj njih bio na plaži. Čovjek od kojih četrdeset pet godina plijenio je poglede čak i heteroseksualaca. Nisu oni htjeli zavoditi tog čovjeka s tetovažama, brkovima i naočalama… ne, oni su samo htjeli spavati s njim. No ipak, s curom je bolje, to su se sva četvorica složila. A Tončo se približavao vodi… - Je li tu duboko? Ima li tu dna? - Ima – odgovori Danke. - Samo ne znamo gdje je – doda Marijači. Ogi je uvečer, skriven u liku Pripovjedača, ponovo preskakao pranje zubi jer, eto, nema ih ni ove večeri za koga prati, osim ako možda ne bi htio topli muški zagrljaj nekoga od jahača dok u noći izbacuje slinu na jastuk. Provjeravao je i još jednom utvrđivao u kojoj se posudici drži sol, a u kojoj šećer jer je jutros pogreškom skuhao posoljenu kavu. - Kako ćemo danas u grad? - Pa ja ću nas voziti, mogu bez alkohola – reče Ogi. - Mi ostali mislimo piti, tako da ti se pazi. U svakom slučaju možeš imati problema ako voziš alkoholizirane, pogotovo na suvozačevom… - Ja sam ti u politici, ne brini se. - A što mislite – predloži Tončo – da putujemo jedan po jedan? Od Makine do apartmana? - Haha! - I sutra dolaze drugi stanari u onaj drugi apartman. - Nadam se da će dovesti i neke ribe sa sobom, valjda nije neka dosadna obitelj… Nije da ja njih ne volim, ali stvarno mi ih je pun klinac. - Gle, plaže su pune zgodnih mama i meni je to okej… - zaključi Danke.