Kraljevstvo snova 21 by sadailinikada

Kraljevstvo snova

Rečnik Cosa Nostra: mafija Omertà: zakletva ili 'kod dutanja' Papà: tata, otac Mamma: mama, majka Madre: majka Don: šef, gazda Bambina: devojka Bambino: momak

KRALJEVSTVO SNOVA

Prolog

Angel Moje ime može biti 'Anđeo', ali ja sam daleko od sveca. U stvari, ja sam jebena smrtonosna mašina. Rođen sam i odgajan sa jednom svrhom: da ubijam one koji stoje na putu Cosa Nostre. Ne znam ni za šta drugo osim krvi i osvete. Ovo je ono za šta živim, i za šta bih umro da je do mog oca. Ako se ja pitam... pa, recimo samo da uživam u blagodetima dovoljno da nastavim da radim ono što najbolje znam. Ubijati. Lutam okolo u deliji svinje, prebacujem nož iz ruke u ruku, oprezno da ne dozvolim oštrici da dotakne moju kožu. Njegova vriska probija mi uši, ali to mi nede izbrisati osmeh s lica. Zavezana svinja, koja se upravo ispišala na stolici je previše zabavna. „Je l' ti se gadno pišalo?“ Pitam, smejudi se. „Možda sam te trebao pustiti na pauzu, ha?“ Svinja više puta klimnu glavom dok mu znoj kaplje niz crveno i krvavo lice. Drhte mu ruke, ili u najmanju ruku, šta je ostalo od njih. Možda dva ili tri prsta. „Ili da ti odsečem ostatak prstiju samo da pokvasiš pod?“ To ga tera da vrišti. Tako mi je drago da sam mu zapušio usta sa negovim donjim rubljem. Ne uznemirava me slušanje njegovog tužnog plača. Nisam ovde da osedam sažaljenje, niti sam zainteresovan za ono šta ima redi. On je šupak koji me je cinkao policiji, koristedi tu sliku mojih tablica. Umesto da drži usta zatvorena i zaustavi krivično gonjenje naše porodice, on je odlučio da bi bilo najbolje da otkrije moju malu operaciju. Dovoljno je redi da nije imao vremena da uživa u blagodetima predugo.

KRALJEVSTVO SNOVA

Mislio je da de policija da mu ponudi zaštitu. Umesto toga, moj otac ih je potkupio tako da su ga oni predali nama. Lično. Kao jebenu pečenu svinju sa jabukom u ustima ponudjenu na tacni. Njegovo dupe sada pripada meni. Bukvalno. Trebao sam ga okačiti da visi na zidu, kao jebeni trofej. To je i zaslužio. On me nervira, to je to. Prilazim tom tipu, i držim mu nož blizu oka. „Ili bih možda umesto toga trebao uzeti tvoje oko? Znaš... oko za oko, ili tako nešto.“ On odmahne glavom žestoko, suze mu teku niz krvave obraze. „Ozbiljno? Sad deš plakati kao jebena pičkica?“ Udario sam ga pesnicom u lice i uverio se da držim nož na drugoj strani gde je zabacio glavu. Rascep se stvara sa leva na desno, preko njegovog nosa činedi od njega zver. Odmahujem glavom nad njegovom jadnom pojavom. „Molim te...“ on mrmlja u krpu. „Šta?“ Zavirujem, hvatam njegovu bradu, tako da ga mogu dobro pogledati. „Misliš da de ti moljakanje pomodi?“ Zarežim. „Trebao si o tome misliti pre nego što si postao pacov. Prekasno je mamu ti jebem.“ Zasekao sam mu ruku dobrano. „Nije mnogo ostalo od ovoga sada, je l’ da?“ Zabavljeno, gledam tužna tri prstida. „Da te pustim da zadržiš ove?“ „Da!“ kaže. „Hmm... ali to ne bi bilo zabavno, zar ne?“ Rekoh. I onda sam odsekao još jedan. Nema razloga da to radim. Dovraga, ne osedam ništa dok režem ovu svinju. Možda sam zbog toga sjeban u glavu, ali hej, šta se tu može? Ovakav sam se rodio, i ne vidim ništa loše u tome da sa osvetim jebaču koji mi je oduzeo slobodu. On misli da još uvek ima šansu. Da može da izmoli izlaz iz ovoga. Šteta, on ne shvata da ova organizacija ne radi tako. 5

KRALJEVSTVO SNOVA

Prihvatio je Omertà. Znao je šta to znači. Prekini dutanje i umireš. Izaberi da se boriš sa mnom, i dodaj na vrh tvoje kazne sporu i bolnu smrt. To mi je posao, bilo da zaplašim i protresem žrtvu zbog informacija ili je ubijem. Zavisi od prirode posla. Dobili smo ga od klijenata koji su unajmili našu kompaniju da obavi njihov prljavi posao. Ne smeta mi jer dobijem poen za svako ubistvo. Odmaknem se od svinje i gledam kako drhti u stolici, dok bacam drugi nož na njega. Kada pogodi u sredinu njegovih grudi, viknem „Bull’s-eye! To je dvadeset i pet poena. Tako blizu nule sada. I znaš šta to znači?“ Momentalno zatvara oči kao da se moli ili tako nešto. „Hej, glupane, tebi govorim,“ rekoh, pljunuvši na njega. „Pogledaj me.“ Pritisnem drugi nož ispod njegove brade da ga prisilim da me pogleda. „Ti i ja... skoro smo gotovi. To znači da je smrt slededa.“ Isputio je isprekidan uzdah, skoro kao da mu je laknulo. Podigao sam glavu i zaškiljio. „Želiš li to, ha? Hodeš da te ubijem?“ „Molim te...“ „Sve osim bola, ha?“ Smejem se. „Pretpostavljam ništa gore nego biti moja igračka. Možda bih trebao da imam malo milosti.“ Klima glavom, moliedi me očima. „Ili možda ne“ razmišljam. I onda sam otsekao još jedan od njegovih prstiju. Režem i dalje dok se ne oslobodim svih njih, dok nisu ostali samo patrljci. Stajem tek kad je krv je obojila njegovo telo i pod ispod njega u crveno, prska po mojoj majici dok se on potpuno ispraznio i njegova glava bezživotno visi. Podignem je za kosu, terajudi ga da me pogleda sa poslednjim atomom energije koji poseduje. „Misliš li da du idi u pakao zbog ovoga?“

KRALJEVSTVO SNOVA

On klimnu. Cerim se. „Aha, i ja isto. Ali znaš, zabavni deo bide kad se sretnemo tamo. Zbogom, za sada.“ Sa jednim brzim potezom, zabijem nož u zadnju stranu njegovog vrata, guram dok ne probije napred. Čuje se krkljanje dok se davi u svojoj krvi koja mu šiklja niz jednjak. Ostavljam ga da se bori za poslednji dah dok uspravljam. Kako otvaram vrata njegove delije sa krvlju na rukama i licu, bacim pogled nazad na moju pobedu. Ova svinja nede više nikad cinkariti. Prekriven sopstvenom krvlju, on sedi na stolici kao lutka kojoj je ukraden život pred njom. Ne uznemiravam se sređivanjem ovog nereda koji je napravio; Ostavljam to sobaricama. Moraju to da urade brzo, mislim, jer ova delija mora biti spremna sutra za slededu žrtvu... veoma posebnu koju verovatno nedu zaboraviti uskoro. Sa kezom na licu, napuštam deliju, ved napumpan za ono što je u planu. 21 DAN bola. ***

Sky Moja mama me je nazvala po stvari u koju je volela najviše zuriti. Svaki dan, govorila bi mi kad odrastem da du biti neko poseban. Nešto vede od ovoga sveta. Nešto nezamislivo. Zavidim joj na sposobnost da vidi dalje od onog što nase oči vide... da svedoči lepoti ovog sveta, čak i ako je okaljana groznim ljudima. Od svih ljudi, ona je vrlo dobro znala kakva čudovišta se kriju u mraku. A ipak, suočila se sa njima tako da je mogla da uradi ono što je ispravno. Uvek je bila u pravu.

KRALJEVSTVO SNOVA

Nikada nisam razumela šta je mislila kad mi je rekla da du jednog dana saznati pravi smisao mog imena. Zašto me nazvala po prostranstvu koje obavija naš svet. Ona bi me vrtela u naručju i govorila da sam njen svet... njeno Nebo. Jednog dana, rekla bi, razumedeš šta to znači. Ali onda je došao DAN kada više nisam bila njen svet. Prestala je da se vrti, pa sam i ja. Sve je prestalo da postoji. I onda se moje nebo sručilo na mene.

KRALJEVSTVO SNOVA

DAN 1

Sky Moja torta stoji netaknuta dok zurim u viljušku u mojoj ruci. Ne mogu da progutam još jedan zalogaj. Mislila sam da mogu slaviti, da mogu zaboraviti moje brige na samo nekoliko minuta, uprkos tome što roditelji nisu bili sa mnom. Iako mi je rodjendan, izgleda mi kao da sam ostarila pedeset godina u jednom danu. Kapi kiše dobuju po prozoru kada telefon zazvoni ponovo. Srce mi kuca u grlu, i odmah ustajem od stola. Zvuk melodije šalje drhtaje niz moju kičmu, jer zadnji put kad sam je čula, moj tata je plakao preko telefona. Pretnje su izdate. Ljudi su vikali i vrištali. I onda par pucnjeva. Veza je prekinuta. Srce mi je stalo u tom trenutku, i žurila sam da se saberem. Međutim, moje telo je i dalje slabo; moji mišidi su jedva sposobni da podrže krhko telo. Moj tanak okvir nije bio spreman da nosi tako veliki teret, a sada ga moram pokrenuti. Tad sam znala da nikad nedu uspeti na vreme. Nikada nedu biti sposobna da ih nadmašim. Držim telefon na uhu, slušam srceparajudi zvuk uznemirenog disanja mog tate. „Papà, jesi li dobro?“ Šapudem. Iznenadni dodir ruke moje najbolje prijateljice na mom ramenu skoro me tera da poskočim, ali zahvalna sam joj na podršci. Moj papà zastenje. „Oprosti, bambina. Mučili su me. Tako mi je žao.“ „Papà, šta si uradio?“ Rekoh. Moja prijateljica i ja razmenimo zabrinut pogled. Kašlje, nešto pljuje. Verovatno krv. „Rekao sam im gde si odsela. Oprosti mi.“ 9

KRALJEVSTVO SNOVA

Udari munja i na trenutak moje srce prestane da kuca. „Oni dolaze. Beži. Sakrij se.“ To je to. Znala sam da de dodi ovaj trenutak, ali ja sam spremna... spremna žrtvovati sve što imam. Gledam u moju prijateljicu, i ona klima glavom tiho. Obe znamo šta moramo da uradimo. „Idem zgrabiti sve,“ kaže. Ona zgrabi moju ruku i stisnu je čvrsto pre odlaska iz sobe. Uzdahnem i vratim pažnju na telefon. „Razumem.“ „Tako mi je žao, bambina. Tako mi je žao...“ Papà počinje plakati, i to čini da se tresem od straha u mojim čizmama. Kapi kiše spolja se kaskadno u rekama spuštaju niz prozor, bacajudi tamne senke po spavadoj sobi. „Volim te, bambina,“ rekao je nakon nekog vremena. „I ja volim tebe, Papà.“ Glas mi se koleba, emocije me preuzimaju tako da skoro zdrobih telefon u ruci, pa sam odlučila da prekinem poziv. Udar groma odvaja moje oči s prozora. Biti tako blizu opasnosti tera me da shvatim koliko je moja želja da zaštitim porasla. Moram biti sigurna da ti ljudi nikad ne dođu blizu moje tajne. Nikad. Čak i ako me to košta slobode. Moj život. Žrtvovadu sve. „Imam sve.“ Okrenem se na zvuk njenog glasa. Smešedi se, kažem, „Hvala ti, Jamie. Izvini, što si morala da me trpiš kod tebe.“ „Glupost, ti si uvek dobrodošla i to se nede promeniti,“ rekla je dok hodam prema njoj. Čvrsto je zagrlim, pogledamo se i uzdahnemo. Teško mi je da se oprostim; nijedna od nas ne želi da izgovori reči, iako obe znamo da me je sudbina sustigla.

KRALJEVSTVO SNOVA

„Jesi li spremna?“ Pitam je. „Da, ali jesi li sigurna?“ Kaže, grabedi me za ramena. „Da. Nedu modi da ih nadmašim. Ne ovako.“ Pogledala sam moje telo, koje se i dalje oseda slomljeno i umorno od borbe nakon što je prošlo mesec dana. „Mogla bih da ti pomognem,“ kaže ona. Odmahujem glavom. „Ne. Samo bih te povukla na dno. Želim da budeš dobro, tako da možeš idi bez mene.“ „U redu,“ rekla je nakon što je duboko udahnula. Iznenada, glasno pištanje začu se spolja. Požurila sam do prozora i zagledala se napolje. Tri, možda četiri, crna automobila parkirana su ispred zgrade sa još upaljenim svetlima. „Oni su tu!“ Derem se. Zgrabim sve i dajem joj, natovarim je koliko god može da ponese. „Budi brza,“ rekoh joj dok je guram prema prozoru. „Želiš da se penjem?“ Pita me. „Oni su ved ovde. Prekasno je idi kroz vrata.“ Stavlja sve u torbu i zabaci je na leđa, vodedi računa da je sve sigurno i bezbedno. „U redu. Idem na požarne stepenice.“ „Pobrini se da te ne vide,“ rekla sam dok sam otvarala prozor. Kiša lije niz odvod, a na trenutak sam izbacila glavu, i ved sam natopljena. „Tamo. Koristi te merdevine.“ Pokazujem joj. Ona klimne i pogleda me još jednom. Čak i u strašnom trenutku kao što je ovaj, ne mogu da odolim, ved je zagrlim. To je moj način da joj se zahvalim, jer je pomod koju nudi neprocenjiva. „Budi bezbedna,“ šapude mi u uho. „Vrati se. Znaš gde du biti.“ Klimam glavom i potapšem je po leđima, ali onda čujem korake uz stepenice. Dolaze. Ona mora da izađe napolje. „Idi!“ Vičem.

KRALJEVSTVO SNOVA

Pomažem joj da izađe kroz prozor, pridržavam je. Sa svojim okretnim telom, brzo je kliznula na stranu i bezbedno skočila na požarne stepenice. Srce mi je stalo u grlu, dok gledam kako se spušta niz merdevine i trči na drugu stranu zgrade, u sporednu ulicu, pa preko puta na sigurno. Ona poznaje ovaj grad kao nijedan drugi; to je njeno rodno mesto, tako da znam da de biti sigurna. Zna kako se snadi. S druge strane, ja sam zarobljena u njenom stanu samo sa par kuhinjskih noževa da zaštitim sebe. Ali nedu pasti bez borbe. Trčim u kuhunju, pretražim sve fioke, dok ne nadjem šta mi treba. Naoružana velikim kuhinjskim nožem, okrenem se i idem oko stola, kada sam čula probijanje vrata i ona se širom otvoriše. Oni nisu ni zvonili na vrata... Pretpostavljam da je prošlo vreme za pregovore. Kližem uza zid u kuhinji, zatvorim vrata neznatno ih gurnuvši. Ostaje samo manji prorez. Dohvatim ogledalce za šminku iz jedne od ladica i podignem tako da virim kroz otvor na vratima i gledam ih kako ulaze u stan. Ljudi sa crnim maskama preko lica i oružjem u rukama pretražuju sobe, prevrdudi sve. Naginju kauč i šutiraju, guraju stolove, lome stolice čistom silom njihovog napada. Izgledaju kao ljudi koji nede odustati u potrazi za mnom dok ne budem mrtva pod njihovim čizmama. Progutam strah i tražim izlaz. U trenutku kad odlaze u spavadu sobu, ja vidim šansu. Povučem otvorena vrata i zarotiram se u hodnik prema ulaznim vratima. Telo mi drhti, adrenalin me gura napred, kapi znoja cure mi niz leđa dok jurim ka slobodi. Metalni klik iza mene tera me da se zaustavim i okrenem na petama. Jedan od njih je ostao iza, i sada je njegov pištolj uperen pravo u mene. „Ideš nekud, ljubavi?“ Ruka se pojavljuje niotkuda, pokrivajudi mi usta. Cvilim. On obmota svoju drugu ruku oko moga struka, da me spreči da se pomerim. Jedan brz udarac u stomak i nož mi ispada iz ruke. Opori miris ulazi mi u nos, punedi mi pluda. Mišidi mi slabe sve više svakim udahom. Govorim sebi da ne dišem, ali ne mogu da zaustavim dah dok sam pod ovolikom količinom stresa. Prekasno je. Ved sam podlegla otrovu. „Drži je.“ Jedan od ljudi lagano me pogura prstima. „Idemo.“ 12

KRALJEVSTVO SNOVA

Čovek me prisiljava da idem iz stana, i što se više borim to jači postaje njegov stisak oko mog struka. Vuku me kroz hodnik dok vrištim i udaram koliko god mogu, pokušavajudi alarmirati komšije o događanju ovde. „Umukni!“ Onaj što me drži pljuje u moje uvo. Povlači me dole, noge mi udarju o stepenice, dok se borim da održim korak. Zbog droge, moji mišidi su skoro prestali da rade, osedam se nemodno i želim da povratim, ali nemam energije za to. Silom držim oči otvorene, dok me vuku dole i napolje na kišu koja sipa. Tada se sve sručilo na mene. Možda se nedu izvudi iz ovoga živa. U mojoj glavi, izvinjavam se Jamie za ved prekršeno obedanje, ali govorim sebi da je to najbolje. Kako se otvaraju vrata na njihovom crnom SUV-u i podižu me, poslednji put pogledam u sivo nebo iznad mene. Pitam se, da li de ovo biti zadnji put da ga vidim. Onda me udarac u potiljak sruši na zadnje sedište. Zadnje što čujem je šapat u mraku. „Sve de biti uskoro gotovo...“ *** Beskrajna tama nadvija se nad mene, okružuje me praznina, guta me celu. Otvorene ili zatvorene oči, to ne pravi razliku u ogromnoj praznini oko mene. Ulazi u moje kosti kao otrov, zamagljuje moj um od uspomena koje imam. Gde sam? Moje telo je hladno, a moji udovi ukočeni, kao da nisu moji. Primetim, ipak da dišem. Jedino što čujem je mirno, ritmičko kucanje mog srca. Jedini zvuk u ovoj tamnoj rupi. Tup, tup... tup. Na trenutak, sumnjam u moje postojanje. Ko sam ja, čak? Kap vode padne na površinu i povuče me nazad u stvarnost. Ovde sam, ali kako?

KRALJEVSTVO SNOVA

Moji prsti se stežu i opuštaju u pokušaju da povrate kontrolu. Mišidi su mi kruti, ali polako, osedaj se vrada u vrhove prstiju, dajudi mi malu nadu da mogu saznati šta mi se desilo. Sporim pokretima, pustim ruku da sklizne samo nekoliko centimetara, ali dovoljno da utvrdim da ležim na betonskom podu. Počinje da me boli glava, a sa svakom sekundom, bol se povedava. Pomeram prste da pipnem zadnji deo glave. Ozbiljan bol me je zaustavio i shvatam da sam ranjena. Kada dodirnem lice, uzdahnem. Imam vredu preko glave na kojoj zjapi rupa blizu usta i nosa kroz koju mogu disati. Odmah, pokušam da uvučem prst ispod, pored mog vrata u pokušaju da je uklonim, ali bez uspeha, toliko je čvrsto vezana. Treba mi nekoliko minuta da se prilagodim osedaju vrede na glavi. Živost krede kroz moje telo, vrada mi udove u život. Iako mi se ponovo vrada osedaj za dodir, moj vid je i dalje umanjen. Međutim, moje oči su dobro dok ih dodirujem, tako da to mora biti nedostatak svetla. Podbočim se na laktove i izdignem se. Iznenadna me obuzme mučnina, osedam vrtoglavicu. Evidentiram osedaje koji me obuzimaju. Mučnina, gubitak motorike, treperenje nerava, rupe u memoriji... doveli su me do jednog zaključka: da sam bila drogirana. Stabilizujem sebe na podu, fokusiram se na preuzimanje kontrole nad mojim telom pre nego što se opet pokrenem. Kopam po glavi tražedi trag o tome kako sam završila ovde. Bol koji polako klizi na površinu moje kože, ometa me, ali sam i dalje u stanju da uhvatim kratake bljeske sedanja u pozadini mozga. Ljudi sa crnim maskama i oružjem, vukao iz sobe. Krpa sa oštarim mirisom mi je gurnuta na nos i usta. Pospanost me zahvati. Vrata od crnog SUV klizi u stranu. Udarac u zadnji deo moje glave.Sva svetla se gase. Koža mi bridi od anksioznosti i drhtim da se oslobodim straha. To ne pomaže, jer znam duboko u sebi, da dolazi još toga. Ne mogu pomodi sebi a da ne ponavljam jedno pitanje u mojoj glavi. Zašto ja? Svaka žrtva otmice postavlja sebi to isto pitanje. Osim što ja ved znam odgovor.

KRALJEVSTVO SNOVA

Bilo je samo pitanje vremena pre nego što su došli po mene. Papà mi je jednom rekao da dobrota uvek ima svoju cenu. Sada, više nego ikad, shvatam istinitost njegovih reči. Međutim, ne žalim zbog donetih odluka ni sekundu. I evo, nalazim se u tami tako dubokoj, da me obuzima celu. Ipak i dalje, svetlost varnice pobune u mojem srcu, daje goriva vatri koju nisam osetila ranije. Nekontrolisana potreba da prkosim onom ko me drži ovde me je nadvladala. Ali, ja du čekati. Ležedi u hladnoj, gruboj, praznini ovog prostora, čekadu dolazak mojih otmičara i uzedu šta god de mi oni dati. Kaznu. Bol. Sve du da podnesem. Jer to radi dobra osoba kada napravi svoj izbor. Ona nosi teret svog izbora jer je to jedina stvar koju može da uradi. *** Ne znam koliko sati je prošlo pre nego što me je buka probudila. Ne mogu da se setim kada i kako sam zaspala, ali mora da sam bila jako umorna od mučenja. Metalna vrata su klizedi se otvorila, zrak svetlosti se probija kroz na otvor. Grubo platno vrede koja mi je preko glave otežava da vidim, ali kada sam suzila oči i fokusirala, i dalje mogu odrediti gde sam. Tek sada vidim koliko je mala delija u kojoj sam. Ogromna praznina, za koju sam mislila da de me obuzeti ispostavilo se da je ne mnogo veda od spavade sobe. Brz pogled na zidove otkriva mi gvozdeno prstenje i okove svih oblika i veličina; kuka sa lancem okolo i zamke za koga god treba da se zadrži i potčini. Drugim rečima, za mene. Škiljedi, gledam kako neki čovek zakorači unutra, i ja se fokusiram samo na njegovo prisustvo. Iako su vrata otvorena i sloboda mi se podsmeva sa druge

KRALJEVSTVO SNOVA

strane, ostajem mirna i posmatram. Bez obzira na to koliko se trudim, nikada ne bih mogla da pobegnem. Ne ovako, ne sa mojim slabim mišidima i bolnim telom. Verovatno stražari čekaju napolju, pitajudi se da li du da pokušam nešto. Tako da nedu. Sedim ovde na ovom hladnom betonu, posmatram mog otmičara, dok ulazi u sobu sa određenom rezervisanošdu. Njegovi koraci su teški, njegovo telo nabijeno, pola lica krije iza maske. Njegovi koraci zvuče više kao pesak kad struže o grube površine, dok kruži oko mene kao zmija, spreman da napadne svoj plen. Ostavio je vrata otvorena kao tihi zavodnik, kao sredstvo da me namami da bežim. Pogledam u mog otmičara, dajem mu smrtonosni pogled, i iako ne mogu da ga vidim, znam da može da oseti moju odlučnost. Nedu biti u iskušenju da bežim kao ranjeni jelen. Ne kada znam da je ovo samo distrakcija; kao lizalica koja visi ispred deteta, dok odrasla osoba zna jako dobro mu je nikad nede dati, a dete zna da nikad ne može dovoljno da se pruži da je zgrabi. Odbijam da budem to dete. Moj otmičar šeta još malo, a onda se vrada do vrata da ih zatvori. Njegov eksperiment je propao. Kontrolišem svoje emocije. Ne zna koga ima za protivnika. U tami, čujem ga da prilazi, jedini zvuk je njegovog stalni dah i meki koraci. I dalje me testira. Da vidi da li du popustiti strahu. Sama sa njim, predatorom, u kavezu punom crnila. Ali, ne bojim se mraka. Moja duša je ved bila okaljana i oskrnavljena. Ništa što on radi ne može da me povredi. Ved sam bila gurnuta do krajnjih granica jednom... i preživela sam. „Gore.“ Njegov glas iznenada probija kroz fasadu i tera me da udahnem. Poznat je, a ipak tolika nepoznanica; kako mi govori sa punim autoritetom, velikom odlučnošdu u svakom izgovorenom slovu, čak i ako ih je samo nekoliko.

KRALJEVSTVO SNOVA

Uspuzala sam se sa zemlje polako, smireno, održavajudi svoj položaj. Bolna leđa i razbijena glava nede me sprečiti od pokušaja da zadržim svoje dostojanstvo, kao i da stojim uspravno i gledam pred sebe. Moj otmičar korača okolo, odjekuje u tami kao eho koji nestaje u nodi. Zbunjuje me, i trudim se da se umesto toga koncentrišem na zvuk otkucaja svog srca. Odjednom, on je tačno ispred mene, a vazduh mi je isisan iz pluda. Borim se da mi dah ne izlazi u kratkim uzdasima, jer nedu dopustiti da njegova taktika upali kod mene. Diše kao bik, kratko i glasno, kao da se sprema za naplatu. Ali se ne pomera. Samo stoji tamo, zuri u mene. „Da li znaš gde si?“ Pita tihim glasom, grubim, koji izaziva jezu u mom telu. Saberem se pre nego što odgovorim. „Ne.“ „Dobro.“ Mogu da čujem slab osmeh iza te reči. Nakon nekog vremena, kaže, „Znaš li zašto si ovde?“ Ne odgovaram. Odbijam da kažem. Zašto bih? On je ovde samo da me zaplaši i povredi. Nedu imati ikakvu korist odgovorom na njegova pitanja. U stvari, mislim da umesto toga on meni duguje neke odgovore. „Zašto sam ja ovde?“ Pitam. Tih je nekoliko sekundi, a onda čujem samozadovoljan smeh. „Hrabro. Volim to.“ Odjednom, on stavlja svoje ruke na moje grudi i gurne me. Padnem unazad na tvrdi pod, zaradivši modricu na guzi. „Au...“ „Gurni me, i ja gurnem tebe,“ kaže on. „Ko si ti?“ Pitam, stavljajudi naglasak na svaku reč, kao da su poslednje koje dolaze iz mojih usta.

KRALJEVSTVO SNOVA

On priguši još jedan osmeh. „Ko sam ja? Ja sam čovek koji de te slomiti.“ Odmahnem glavom, i dalje da ležedi na podu, kao da ga izazivam. Možda to i radim. Želim da mi govori, a da se to desi, ja moram biti ta koja postavlja pitanja, ne obrnuto. „Gde sam ja?“ „Gde ti je mesto,“ zareži, a onda napravi korak napred, zgrabi moju ruku i podiže me s poda. „Zašto...“ Šamar. Njegova ruka me udari, udutkujudi me. „Ne govori ako ti se ne obratim.“ Okrenem glavu. Nedu se saviti pred njegovim nasiljem. Ako me udari, moje telo de ostati kruto, nepokretno. Pedalj bola nede ovladati mnome. „Možda se pitaš zašto si ovde, ali si zaboravila najvažnije pitanje. Šta si uradila da bi bila ovde?“ Moja usna se trza, tako da se silim da prestane. Ne mogu pokazati slabost. Ne sada, niti ikada. Zgrabio je moje lice. „Izgleda da se ne sedaš, pa dozvoli da ti osvežim pamdenje,“ kaže. „Ukrala si nešto. Vreme je da to vratiš. Imaš 21 DAN da smisliš odgovor.“ Povukao me je malo bliže. „Slaži me i ja du znati. Razumeš li?“ Klimnuh dok sam prazno buljila u njegovu masku. Ako treba da se pokorim da bih preživela, upravo du to da radim, ali niko ne može oduzeti moj ponos. Oslobodio mi je lice i odgurnuo me. „Vreme je da vratiš dug.“ Strah se talasa kroz moje vene. „Vratim šta?“ Rekoh, i koraknem napred. Gurnuo me je tako jako, leđima pogađam u zid i udar kida vazduh iz mojih grudi. Tonem na kolena. „Ne misli da du biti blag prema tebi. Samo zato što te poznajem ne misli da te nedu rastrgati ako mi ne kažeš istinu.“ „Koju istinu?“ Dahnem. „Šta ti znaš o meni?“ On se okrene, ali čeka, stoji i dalje u mraku samo se čuje zvuk njegovog isprekidanog daha koji ispunjava sobu. 18

KRALJEVSTVO SNOVA

„Reci ti meni,“ kaže on, njegov glas je mekši nego ranije, skoro kao da ne zna razlog. Mrštim se, pogledam u njega, i iz nekog razloga, način na koji pucka zglavcima prstiju tako je poznat. Ali onda osedaj odmah nestaje kako on krede prema vratima. „Čekaj, nisi mi još rekao zašto sam ovde. Kako da znam šta da ti kažem?“ Čujem ga kako kuca na vrata. Onda je pauza. „Oh... ubrzo deš znati.“ Upozorenje mi donosi jezu. Vrata se otvore škripedi i zaslepljujude svetlo opet ulazi. Tako je svetlo; odeda mog otmičara izgleda skoro kao sneg bleda. Ali onda sam shvatila da je to samo zato što nisam videla neku svetlost tako dugo... i nedu je videti u skorije vreme. Njegove poslednje izgovorene reči ostaju sa mnom do kraja dana, odzvanjaju mi u glavi, iznova i iznova. „Dobro došla u svoj sopstveni pakao.“

KRALJEVSTVO SNOVA

DAN 2

Sky U tami se osedam kao da sam oslepela. Minuti, sati, bez obzira koliko vremena prolazi, igleda kao da sam večnost zaglavila u paklu. Moj otmičar je bio u pravu. Ako me on prvo ne ubije, ovo mesto hode. Od hladnode me hvata drhtavica, skvrčim se u loptu na grubom podu koji pruža malo udobnosti mojim bolnim kostima. Mojih stvari su natopljene i uprljane. Prošle nodi, morala sam da piškim u uglu, prljajudi deo moje odede. Osedam se gore nego životinja ovde; one barem imaju seno i možda čak i svetlo. Nemam ništa osim mojih misli da mi prave društvo, a one me izluđuju. Uspomene od prethodnog dana lebde kroz moj um. Moj otmičar... kako je dosao da me testira, da vidi da li sam od onih koji beže ili sam borac. Ja nisam nijedno. Svedok sam sveta kao autsajder, umesto da sudelujem. Ali ja nemam drugog izbora. Mnogo toga je na kocki. To je razlog zašto sam ovde. Nije pitanje ‘Zašto’, zato što ne znam zašto sam ovde. To je zato što ne znam zašto bi neko to uradio drugoj osobi. Zlo daleko prevazilazi sve što sam ikad mogla zamisliti. Sve zbog izbora. Da li bih napravila isti izbor, da sam tada znala šta de se desiti? Ne znam, ali to nije bitno. Ne mogu da promenim prošlost, bez obzira na to koliko mnogo razmišljala o tome. Vrata odjednom zaškripaše, i pucam pogledom sa mog mesta da vidim ko ulazi. Žena. Ne jedna, nego tri. Jedna po jedna, one gegajudi ulaze u moju deliju kao bezumne radilice. Pitam se ko su one, da li one rade za njega, da li znaju da sam zarobljena ovde... da li ih je uopšte briga. Blistavo, malo svetlo se upali, i prekrila sam lice mojim rukama da ga blokiram. Nisam navikla na to, i moje oči teško prilagođavaju. Dok trepdem, vidim da jedna ide prema meni sa kofom punom vode. 20

KRALJEVSTVO SNOVA

Ja čučnem dole i nagnem se dalje ka zidu. „Kloni me se!“ Derem se. Ne slušaju. Jedna od njih steže mi ruke i podiže me s poda. „Pusti!“ Kažem. „Ko si ti? Šta to radiš?“ Ona me povlači prema sebi i skida mi vredu s glave. Dok moje oči pokušavaju da se prilagode svetlosti, ona savija prste ispod moje haljine. Povlači je; skoro je iscepa kako je nasilno vuče preko moje glave. „Ne!“ Vičem, ali me ignorišu. Slededa žena otkači mi grudnjak, a druga mi podere gadice. Borim se da blokiram moje genitalije rukama, stidedi se što sam primorana da stojim gola u tamnoj deliji. Ali u trenutku kad sam se prekrila, kanta ledene vode mi je bačena na glavu. Prepala sam se od oštrog bola od vode koja teče preko rane na glavi i sliva niz moje telo. Krv pomešana sa znojem i vodom pravi bazene pod mojim nogama, stvarajudi klizav pod. Skoro da sam pala od načina na koji me savija. Žena umoči nekoliko sundjera u drugu kantu ispunjenu penušavom vodom i onda razmaže sapunicu po mom telu. Pokušavam da se borim, ali sam i dalje slaba zbog rana i skoro sam pala od vode pod mojim nogama. Dok me peru kao prljavu svinju, ne odaju mi ni malo priznanja, i borim se da zadržim suze. Ova degradacija je previše, ali nedu se raspasti. Čak i kada suza ili dve pobegnu iz mojih očiju, nedu posustati u mojoj odlučnosti. Oni su me ogolili, dehumanizovali me, i uzeli sve od mene, ali ja sam i dalje ovde i ne odustajem od života. Kada su završile, koža mi blista i moje telo miriše sveže i čisto, iako je to samo površinski. Ispod toga, osedam se zlostavljano i prljavije nego ikada ranije. Žene čiste nered, gurajudi vodu ka odvodu u sredini sobe. Ostala sam da stojim u sredini, gledajudi ih kako rade kao roboti. Na trenutak, pitam se da li su uopšte stvarne. Pitaju li se šta rade. Osedaju li se loše zbog ovoga šta rade sa mnom. Ako su sposobne za ovo, neko mora da ih je naučio. Neko ko ima kontrolu, ko zahteva potpunu pokornost. Ako ga ovi ljudi baš slušaju, kakvu mod taj čovek ima? Drhtim, gledam ženu kako ustaje, cima dole svoju mokru iskrzanu haljinu. Jedna od njih mi prilazi sa crnom tkaninom koja izgleda kao torba. I onda je stavlja preko moje glave.

KRALJEVSTVO SNOVA

Vrištim kako ona zateže vredu trakom meni oko vrata. Ostale mi drže ruke dole dok ona hvata parče tkanine kod mojih usta i iseca komad, ostavljajudi rupu kroz koju mogu disati. Suze mi magle oči, ali ne dam im da se skotrljaju. „Zašto radiš ovo?“ Mora da je zbog njega. Kada je završila, žena me pusti. Odmah pokušam potrgati vredu sa glave, ali bez uspeha. Vezala mi je oko vrata tako jako, da ne mogu ugurati prst između trake i platna. Moje lice krije maska, baš kao i tog čoveka, osim što se moja maska ne može ukloniti. Bar ne od strane mene... sloboda mi je oduzeta kao da sam kriminalac kojeg je potrebno zatvoriti. Dok jure kroz vrata, izduvam poslednji, hladni dah pre nego se svetlo ugasilo ponovo, i ostavljena sam gola i sama u mraku. Osoba koja je glavna nije čovek... on je monstrum. *** Sati prolaze pre nego što se ponovo otvore vrata moje delije. Želim da se borim za sebe i pokažem im svoj ponos, ali moji mišidi su napeti i bolni od hladnode koju sam trpela. Ne mogu da se setim kada poslednji put nisam osedala da me podilaze žmarci po telu dok dodirujem kožu pokušavajudi da probudim moje mišide. Spore, glomazne korake čujem, ne mogu redi da je isti čovek od prethodnog dana. Moj otmičar, čovek bez imena. Pitam se da li opet nosi masku. A ako je tako, da li je možda zato da ga ne bi prepoznala? Nešto se nagužva, kao gomilu papira kad prelistavaš. Čujem da ih drži. Dok prilazi bliže, uspem ustati na noge, pokrivajudi moje genitalije rukama koliko mogu. Kada je ispred mene, nešto grubo i peckajude me udara po spoljnoj strani butine, terajudi me da se savijem. „Ruke na tvoj struk,“ zareži. Poslušam ga, ali ta stvar u njegovoj ruci i dalje miluje moje bedro, kao mali podsetnik na ono šta de se desiti ako ne poslušam. 22

KRALJEVSTVO SNOVA

„Osedaš li ovo?“ Pita on. „Da.“ „Da li znaš šta je to“ „Ne.“ Kratko uzdahne. „Konopac. Verovatno me pitaš zašto imam to sa sobom, ali mislim da oboje znamo odgovor na to pitanje.“ Obedanje u njegovom glasu ispunjava moje vene očajem. Progutam knedlu u grlu. „Šta ti hodeš od mene?“ Nakon nekog vremena pitam. Malo svetlo u pzadini moje delije se upali. Ako nisam verovala u đavola ranije, sada verujem zato što stoji ispred mene. On je jedva prepoznatljiv u mraku, dok ga moje oči gledaju kroz niti tkanine vezane oko moje glave. Njegova maska izaziva mi jezu dok se okrede i hoda ka zidu, zanemarujudi moje pitanje. Pitam se da li da ostanem mirna ili da hodam za njim. Konopci u njegovoj ruci klate se uz njegove pantalone, čvrst podsetnik na ono šta može da se desi. Na ono šta de se desiti. Mogu li ih brzo zgrabiti i iskoristiti ih da ga zadavim? Ne, to ne bi pomoglo. Čak i ako ga ubijem, nikad nedu modi pobedi stražarima ispred. On zna to isto kao i ja, i zato je toliko samouveren. On zna da ne postoji izlaz odavde za mene. Njegova smrt mi nede pomodi u begu. Ali, ja znam šta hode. Napravim korak unapred, i još jedan, dok ne budem odmah iza njega, a on se okrene i pogleda u mene sa tom strašnom maskom. Čak i sa vredom na glavi, i dalje mogu da ga vidim. Ne progovara. Umesto toga, zgrabi me za ruku i tera me ka zidu blizu metalnog prstena. Samo zvuk kako udara u zid dok provlači konopac kroz njega i vezuje mi zglob tera da mi srce zastane u grlu. Pritisak raste i borim se za dah dok on vezuje moj drugi zglob za slededi metalni prsten. Čak su mi i noge vezane. Prepuštena njegovom pogledu i njegovoj milosti, šmrknem i prestanem disati. Kontrolišudi disanje jedini je način da mu pokažem da nedu odustati. Moje telo nije u mojoj vlasti više, ali ne može mi oduzeti dostojanstvo.

KRALJEVSTVO SNOVA

Ode par koraka nazad i tako me gleda iz daljine, vukudi se po sobi kao da razgleda da li je ispravno uradio svoj posao. Ali onda otkopča svoj kaiš i polako ga izvuče iz petlji, a od zvuka me podilaze žmarci. Savija ga u ruci, i dolazi bliže. „Znaš li šta se događa kad mi ne govoriš ono što želim znati?“ Kaže. Odmahujem glavom. Bol je oštra, kao šamar ali jače, kao kaiš koji se spušta na moju butinu. „Želiš li ovo?“ pita on. Ne odgovaram. „Govori,“ reži, opet me udarajudi. Ja trpim bol stiskajudi zube i blokiram sve zatvarajudi oči. Neću se predati. Neću se predati. Ponavljam ovu mantru iznova i iznova u glavi. To je jedina stvar koju mogu da uradim. Jedina ispravna stvar. „Reci mi istinu!“ Dere se. Kaiš se spusti na moje grudi, i bolni bič izaziva suze u mom oku. Trepnem da ih oteram. „Nedu,“ kažem. „Nikad ti nedu redi.“ „Oh, znači znaš o čemu govorim ?“ kaže, spuštajudi ruke sa strane tela. Stisnem usne i buljim u njega bez reči. „U redu. Ako nedeš da mi kažeš, pretpostavljam onda da treba da izbijem to iz tebe.“ „To nede upaliti,“ kažem. Udara me tako jako da sam šištala. „Koliko jako hodeš da udarim?“ Pita. „Jer ovo nije ni pola onoga šta mogu da uradim.“ Ignorišem ga i fokusiram se na suzbijanje boli, kako svaki napad odjekuje kroz celo moje telo. Govorim sebi da je vredno. Svega je vredno. Mog bola. Moje patnje. Moje sudbine. Svega.

KRALJEVSTVO SNOVA

„Koliko daleko si spremna da ideš?“ Kaže, udarajudi me ponovo. „Da li bi patila za tvoju tajnu?“ Udari me opet, i čak i on zasikde kad je kaiš pao na moj stomak. „Da li bi umrla za tvoju tajnu?“ Opet, kaiš se spušta. Postalo je tako bolno da se borim da suzbijem krike. Ne želim mu pružiti to zadovoljstvo da me čuje kako vrištim od bola. „Reci mi!“ Reži, remen mu je brz i nemilosrdan. „Rekao si da znaš sve o meni. Ali ne znaš, zar ne?“ Kažem i pogledam u njega. Nedu da pognem glavu, ne za njega. „Zato me tučeš remenom. Ne želiš da ti kažem, jer želiš čuti to kako izlazi iz mojih usta... Želiš da ti kažem, jer ti stvarno ne znaš.“ Na trenutak, sve je tiho. Jedini zvuk je naše disanje i moje stenjanje dok pokušavam da se ne pomeram jer bol je gotovo nepodnošljiva. I onda me opet šiba, mnogo jače nego ranije. Naglas vrisnem ovaj put, nemodna da ga zadržim u sebi. On dolazi tako blizu; mogu da namirišem njegovu intenzivnu kolonjsku vodu, koja me opija da skoro padam u nesvest. „Taj vrisak...“ Šapude mi na uvo, stenjudi kao da je uzbuđen. „Čuo sam mnogo, mnogo njih. Toliko... tvoj glas de postati samo škripa.“ „Nije me briga,“ kažem. „Za šta te je onda briga?“ Pita, cimnuvši glavom. Trljam suve usne jednu o drugu pokušavajudi da se sprečim da govorim. Znam šta želi čuti, ali nedu redi to. Nema šanse. „Hmm... Tako sam i mislio.“ Čuje se blagi osmeh.. „Znaš, mislio sam da si neko ko brine o svojoj dobrobiti više od ovoga.“ „Postoje neke bitnije stvari u životu,“ promrmljala sam. „Šta je to?“ Kaže, stojedi direktno ispred mene, okredudi uho prema meni. „Nisam baš razumeo.“ „Jebi... se....“ Rekla sam. Kad se zakašljem, on me udara remenom, uzrokujudi da se zabacim i povratim. 25

KRALJEVSTVO SNOVA

„Ne govori osim ako ti je rečeno,“ kaže on. „Ali pomodi du ti da zapamtiš svaki put kad zaboraviš.“ Udahnem zvučno, pokušavajudi da zadržim bol i da se suzdržim od iskašljavanja krvi. Krv je slabost, a slabost je nešto što sad ne mogu sebi da priuštim. „Znaš... voleo bih da mi samo kažeš,“ kaže on. „To bi sve ovo učinilo mnogo lakšim.“ „Tako da me možeš ubiti posle toga,“ dahnem. Mogu da čujem njegovu zabavljenost. „Možda. Možda ne. Ko zna?“ „Ti,“ odgovorim i podižem glavu da ga pogledam. Na trenutak, pomislim da skoro mogu da vidim nešto kroz mali prorez na njegovoj maski. Tamno braon oči pune zbunjenosti. Poricanje. Čekaj. „Oh...“ Mrmljam. „Šta?“ Reži, i onda zamahuje remenom. „Zatvori usta.“ Udari me ponovo, ali napad me nije zbunio. U ovom trenutku, u delidu sekunde, pokazao mi je svoja osedanja. Samo jedna mala greška, ali to je bilo dovoljno za mene da vidim kroz njegovu fasadu. On nije glavni. Neko je vedi, modniji iza čoveka sa maskom. Neko kome je on odgovoran. Neko ko želi da on obavi prljav posao za njega. Osoba koja me stvarno juri. I ja tačno znam ko je to.

KRALJEVSTVO SNOVA

DAN 3

Sky Telo me boli kad dišem, tako da su mi udisaji retki. Oticanje delova moje kože je pravo iskušenje. Moji prsti jedva mogu da dohvate površinu poda i očajnički tapkam okolo da bi se održala uspravno. Visim na zidu, udovi su mi utrnuti. Ne znam ni koliko dugo visim tu, i što više pokušavam da održim fokus, to ga više počinjem gubiti. Sekunde se pretvaraju u sate, i mala količina kiseonika koju mogu da unesem kroz rupu blizu usta nije dovoljna da ostanem budna. Pre ili kasnije, mišidi de me izdati, a onda du visiti kao mučenik. To je sve za dobru stvar. Svaki udarac. Svako bičevanje. Svaka bolna modrica. Sve je to vredelo. Ponekad pomislim u sebi 'ko bi na zemlji to rekao?' Ali onda opet, samo oni koji su prolazili kroz isto što i ja znali bi. Moja tajna vredna je svega, i predadu svoj život na pladnju ako de je to sačuvati. ***

Angel Potčinidu je. Bilo da je potreban jedan DAN ili dvadesetjedan, ona de mi dati ono šta želim. Ali, prokletstvo, ova me devojka ljuti. Priznajem, imam taj problem sa kontrolom besa, ali ova devojka definitivno uspeva da mi se uvuče pod kožu. Njena neprekidna nespremnost da se preda je

KRALJEVSTVO SNOVA

nešto što normalno ne prihvatam. Nemaju mnogi taj luksuz da prođu živi kroz sve to, zbog čega je još više posebna. Ne znam zašto, ali osedam kao da ima nešto u vezi s njom. Način kako se krede... njen glas... zarobilo je moje interesovanje. Uprkos maski i okovima koji nas razdvajaju, radoznao sam da saznam zašto ona nastavlja da se opire. Treba da je kaznim zato što mi nije rekla istinu sve dok konačno to ne uradi, kao što uvek to činim. To mi je posao, zato ja postojim, i to je ono šta radim. Osim što ona nije kao druge devojke... ona ne cvili od pogleda na mene i ne moli za milost. I to me istovremeno uzbuđuje i ljuti u beskraj. Pitam se koji su njeni razlozi. Možda ona zna više nego što su mi rekli. Siguran sam da nije videla moje lice, i nisam proveo dovoljno vremena s njom da vidim njeno. Ali nešto mi govori da ne želim da ga vidim. Otac mi kaže da de samo da me odvrati od mog posla, i da treba da se posvetim maksimalnom povedavanju bola da to bude brže gotovo. Mislim da ovaj put nede biti tako lako, kao sa ostalima. Ona ne želi da padne, što znači da moram raditi veoma naporno da je navedem da govori. Odlazim u kancelariju mog oca na tredem spratu i kucam dva puta. „Uđi.“ Grub, zatamnjen glas uvek mi izaziva grimasu. Stoji kraj prozora sa čašom konjaka, pijuckajudi ga polako dok gleda u krajolik. Kada zatvorim vrata za sobom, i pročistim grlo, okrene glavu i klimne. „Angel. Drago mi je da te vidim. Kako idu stvari sa našim malim problemom?“ „Ne tako dobro,“ rekoh, ližudi usne. Mršti se, odmahuje glavom. „Hajde da sednemo na trenutak.“ Pokazuje na stolicu ispred stola i onda sede u svoju kožnu stolicu, ležerno se zavalivši. „Šta 'ne tako dobro' znači?,“ pita on. Duboko udahnem. „Pa, kao prvo, ne slama se lako.“ „Udari jače,“ kaže, uzima drugi gutljaj, kao da to njemu ništa ne znači.

KRALJEVSTVO SNOVA

„Ona ne odgovora na moje pretnje kao ostali.“ Smeje se kao da me ismeva. „Onda udari jače.“ Suzim oči. „Mislim da ne razumeš šta ti govorim.“ „O, da...“ Spustio je čašu pred sebe, dobro vodedi računa o mestu, pre nego je podigao oči natrag do mene. „Imaš li problem s njom?“ Zurim u njega, ne odstupajudi ni milimetra. Testira me, da vidi da li sam stigao do svoje granice. Moj otac to radi sa svima. Čak ni njegov sin nije pošteđen. Ako ugleda i jednu slabost, gotovi smo, i ne dobiješ penziju, nego torbu koja sadrži tvoje srce. Na kraju krajeva, on je Joseph „Joe“ DeLuka. Drugim rečima, on je Don ove jebene firme za koju radim — i za koju bih umro, ako je do njega. Posao naše porodice nije baš košer; mi ubijamo ljude. Ljudi nam pladaju da radimo njihove prljave poslove, a kad je moj otac ljut, ubija ljude samo zbog zabave. Samo, ovaj put, dao je meni da odradim njegov prljav posao. Nemam pravo da odbijem. Potegao bi pištolj na mene u sekundi. Ovaj posao funkcioniše jer su zaposleni tvrd orah, nesalomivi, i ja ne trebam biti ništa manje. Da li moj otac stvarno misli da ta jedna jednostavna devojka može da me oslabi? „Rugaš mi se?“ Kažem. „Samo te pitam možeš li da radiš svoj posao,“ kaže on. Sedim u mojoj stolici, gledajudi ga istim smrtonosnim pogledom kao i on mene. „Zašto želiš da je mučiš?“ Isprva, izgleda zbunjeno, ali onda polako počinje da se smeje. „Dečko, raste ti savest? Je li vas ovo uče u zatvoru?“ Zatvor. Govori o tome kao da je to vrtid, ali sam skoro izgubio pamet u toj maloj deliji, koju sam delio sa Phoenixom. Jebi ga, to nije nešto o čemu bih voleo da razmišljam, to je sigurno. Osedao sam se tako jebeno beskoristan nakon što me je policija uhvatila, a onda me poslala u zatvor. I misliti da sam zapravo toliko vremena u zatvoru proveo zajedno sa Phoenix Sullivanom je ludo. On bi me rasporio ako me ikad opet vidi.

KRALJEVSTVO SNOVA

Nakon onoga što sam uradio... Ne krivim ga. Ipak, nisam došao ovamo da mi otac drži predavanja. „Mislio sam da si konačno naučio svoju lekciju,“ kaže on. „Znam šta radim. Umukni.“ „Ili šta? Hodeš li da me ubiješ?“ „Samo umukni,“ režim. „Misliš da možeš da mi pretiš, Angel? Meni, od svih ljudi?“ Trlja svoju otrcanu bradu, kao da je to jedna velika šala za njega. „Hej, nisam se vratio samo da bi mogao da me kazniš. To mesto je bilo paklena rupetina, radije se ne bih vratio tamo, pa prestani da govoriš o tome.“ Njegova stolica sklizne nazad i ustaje sa svirepošdu. „I najpre, izgleda da si zaboravio da ja sam taj koji te izbavio odande!“ Dere se. Sada i ja ustajem. „Ti si me izvukao samo da možeš da me koristiš kao nekog egzekutora!“ „Ti nezahvalni kučkin sine,“ reži. „Trebao sam te ostaviti da truneš tamo.“ „Ja sam tvoj jebeni sin!“ Tresnem gnevno njegov sto. „I nedu ti dozvoliti da ovako postupaš sa mnom.“ „Šta deš uraditi povodom toga?“ U nastupu besa, potegnem pištolj ispod mog pojasa i uperim mu u lice. Moj prst lebdi nad okidačem dok stojim licem u lice sa čovekom kojeg volim. Kojeg prezirem. Ko je moja jednakost i moj nadređeni u svakom pogledu. Đavolski osmeh se pojavljuje na njegovom licu. „Ha-ha, to je moj sin.“ Mrštim se, ne pomerajudi se ni milimetar. „Dobro urađeno.“ „Šta?“ Promrmljao sam. „Ponosan sam na tebe.“ „Zašto?“ Gunđam spuštajudi pištolj, polako. „Jer ti si sin kakvog tražim.“ Naceri se i onda sedne nazad na stolicu kao da se ništa nije desilo. On pokazuje na moju i kaže. „Sedi, sedi.“ 30

KRALJEVSTVO SNOVA

Bubnem dole, i dalje zbunjen oko toga šta se dovraga događa. „Hteo sam da vidim da li i dalje imaš to u sebi.“ „Šta? Ubijanje?“ „Tačno.“ Sjaj u njegovom oku vrišti opasnost i tera me da stisnem zube. „Čovek koji nede odustati kad treba da obavi posao. Tačno ono što mi treba.“ Nagnem glavu i spustmi obrve. Moj otac je uvek bio misterija za mene. Voleo bih da ga razumem, ali ne razumem ga. Uvek me testira kao da sam neka vrsta naučnog projekta... zabavlja ga to, znam. A to me nervira toliko da sam i skoro pucao u njega. Skoro. Jedina stvar koja me sprečava da ga ubijem na licu mesta je činjenica da je on moj otac. Rodio sam se iz njegove delije. On je u meni, koliko sam ja u njemu. Mi smo dve strane istog sečiva, ali on me je napravio prema svojim pravilima. Njegova volja je zakon. „Da li sam ja samo mašina za tebe? Ubica? Nešto što koristiš kako ti odgovara?“ „Oh, molim te, Angel, ne to opet.“ Odmahuje kao da moje reči ne znače ništa. „Ne, stvarno, želim znati.“ On se nagne, stavljajudi vrhove prstiju jedne spram drugih. „Ti si ono što sam ja napravio. Najbolje bi bilo da zapamtiš to! Ima milion drugih ljudi koji očajno žele da budu u tvojim cipelama.“ „Sumnjam.“ „Ti si naslednik ovog posla, Angel. Jedini naslednik. I to te čini metom. Možda si zaboravio ovo tokom vremena koje si proveo u zatvoru, ali ja ti garantujem... ima puno mogudnosti za druge da preuzmu kormilo. Sve što treba da urade je ovo što si ti probao.“ On napravi gest sečenja oko vrata. „I onda je ovaj posao gotov.“ „Zašto misliš da mi je i dalje stalo?“ Lizne usne i smeje se slabo. „Zato što ne želiš da umreš,“ rekao je. 31

KRALJEVSTVO SNOVA

„U redu...“ Neko vreme je tišina, a moj otac podigne svoju čašu konjaka da popije još jedan gutljaj. „Dakle, je li jasno?“ „Jasno kolio može biti.“ Uzdahnem. Tu nema rasprave s njim. Nema ništa u njemu osim gneva, i ja sam njegov sin, tako da se i ja ponašam isto. Nema drugog načina da kompanija i naši životi ostanu netaknuti. „Odlično. Sada, postoji li i dalje problem?“ Pita. „Ne.“ Pogledam ga pravo u oči. Daje mi lažni osmeh. „Dobro.“ „Samo želim da znam zašto? Šta to tražiš?“ „To nije tvoja briga.“ Zgrabi cigaru iz kutije na njegovom stolu i stavi je u usta. „Želiš jednu?“ Pita. „Ne, hvala.“ Slegne ramenima. „Stvarno bi trebao naučiti uživati u životu malo više.“ „Uživanje u životu nije jednako pušenju cigare.“ „Ne, ali to te smiruje, što ti je, očigledno, potrebno.“ „Radije ubijem nekoliko ljudi.“ Kažem sa samozadovoljnim osmehom. Možda to mislim. Možda i ne. Ko zna? Samo ja, i najbolje je da tako i ostane. Dadu mom ocu ono što želi... za sada. Nije me briga šta on ima da mi kaže; nisam raspoložen za viceve. „U stvari, radije bih da odem iz ove kude,“ rekao sam,duboko izdahnuvši. „Da, pa, nažalost, to nede biti mogude još neko vreme, s obzirom da sam morao podmititi jebenu policiju da ti ih skinem sa guzice. Nisu svi od njih tako laki, tako da moraš ostati u dometu radara. Jebote, to je bio ogroman nered da se očisti... Ne mogu da verujem da je jedna jebena bambina stajala iza svega. Koštalo me bogatstvo da ih kupim oboje.“ „Znam,“ kažem, prevrduči očima. Trudi se da meni bude neprijatno. „Veruj mi, mrzim ovo koliko i ti, ali ne možeš sada uraditi ništa glupo. Platio sam ih previše, i dogovorili smo se da de naš posao biti više... diskretan od sad, pa se moraš smiriti malo, Angel.“ 32

KRALJEVSTVO SNOVA

„Što znači biti zaključan u vili radedi tvoj prljavi posao.“ Zlobno se nasmešio. „Tačno.“ „Tako zabavno...“ „Znam da radije ideš u lov, ali i ovo može biti zabavno, takođe.“ „Nisam rekao da nije. Samo, više volim slobodu nego da zamenim jedan zatvor za drugi.“ „Barem ti najbolji kuvari u zemlji služe doručak, ručak i večeru svaki dan, kao i vino i pivo. Rekao bih da je to najbolji zatvor ikada.“ Slegnem ramenima. Ne radim to zbog hrane ili pida. Ne ostajem ovde zbog toga. Ostajem ovde jer moram... jer moj posao je da ostanem van domašaja federalcima. „Za sada, mora tako,“ kaže moj otac. „Ne mogu da dočekam da se vratim na teren.“ „Angel,“ kaže on, kad je zapalio cigaru. „Ti si stvoren za ovo. Znaš to. Tvoj mišidi su ti najbolji adut, ne tvoja brzina. Za ovo si trenirao sve ove godine.“ „Ne devojke. Ne pamtim taj deo.“ „Bambinas, bambinos, zar je bitno? Sve dok govore.“ Maše svojom cigarom. „Dokle god činiš svog oca ponosnim. Sada to... to je ono što je važno,“ razmišlja. „Ja nisam mašina.“ „Ti si rođen da radiš ovo, Angel. Rođen i odgajan. K’o jebeni konj.“ Njegove teške reči ostavlaju mi gorak ukus u ustima. „Ako misliš da je ovo teško, imaj na umu da bambina koju kažnjavaš nije nevina. Ukrala je nešto od mene, i želim to nazad. Ona mora da plati za ono što je uradila,“ pljuje. „Sada, radi svoj jebeni posao. Povredi je, jebi je, boli me uvo. Samo to obavi. Jasno?“ Klimnem držedi emocije zaključane čvrsto dok ustajem iz stolice i kao robot hodam ka vratima. „I zapamti... bez milosti. Ne daj joj nikakvu hranu dok ne progovori.“ 33

KRALJEVSTVO SNOVA

Pogledam ga preko ramena. „Šta je sa...“ „Ništa,“ kaže on. „Ne daj joj ništa osim bola.“ „I ti si siguran da de ovo upaliti?“ „Hode, ili de u suprotnom umreti.“ „Nadam se za tvoje dobro, da je vredno,“ kažem. Nisam siguran da du ga poslušati. Nema šanse da je nateram da govori bez davanja hrane nekad. „Koristi sve što su te naučili. Bilo koji način kojeg možeš da se setiš. Ja želim ono što je moje.“ On udari po stolu pesnicom. „Nateraj je da govori.“ „Nedu se smiriti dok ne bude gotovo,“ rekoh, i onda sam zatvorio vrata za sobom. Mogu da se složim sa njegovim metodama, ali to me ne bi nigde odvelo. On je moj otac, nakon svega... I jedini razlog zbog kojeg me je doveo na ovaj svet je da donesem bol njegovim neprijateljima. To je ono šta očekuje od mene, šta voli u vezi mene... moju mod i brutalnost. Tako da du da radim šta on kaže i da vidi da mogu biti više od mašine za ubijanje. Ja sam mu sin, i bolje je da bude prokleto ponosan na mene kad završim s njom. Ako ne bude, onda du da ubijem i njega.

KRALJEVSTVO SNOVA

DAN 4

Sky Znoj mi kaplje niz čelo, zvuk je zaglušujudi kada kapi padnu na pod. Ne mogu da podnesem tišinu... tamu, ali nemam izbora. Prošlo je nekoliko sati od kad je moj otmičar poslednji put bio kod mene, i pitam se kakvi su mu planovi... šta je mislio kada je rekao 21 dan. Hode li to biti moj kraj? Hode li me ubiti ako mu ne kažem šta želi znati? Nadam se samo da du imati hrabrosti da izdržim dok dođe taj dan. Kosti me bole dok visim na zidu. Jezik mi je suv dok pokušavam da skvasim ispucale usne, i trudim se ignorisati režanje stomaka. Pomisao na njega muči me više nego bol u mojim rukama. Međutim, ništa — ništa — ne može da se poredi sa bolom koji sam osetila pre par godina... dana kada je moja mama umrla. Rekli su da du preboleti i naučiti da prihvatim, i nastavim dalje, ali ja nisam. Ni za milion godina. Moja mama nije zaslužila da umre. Niko ne zaslužuje... ali ona nije otišla sama. Ubijena je. Ubijena jer je pokušala da spase druge. Moja mama je bila hrabra dama. Mnogo hrabrija od mene. Ona je radila za agenciju koja je spašavala žene od zlostavljanja. Ali to nije bilo koja agencija, jer moja mama se zapravo infiltrirala na mesta gde su ove žene držali protiv njihove volje. Ilegalna trgovina. Narko-bosovi. Mafija. Svuda – samo reci, i ona je bila tamo. Pomogla je tim ženama da pobegnu i vrate svoje živote. I to je funkcionisalo; moja mama je zapravo napravila razliku. Sedam se da sam bila tako ponosna na nju sve vreme, i moj tata, takođe. Ali sam bila, takođe, uplašena... jer sam znala da de dodi taj DAN kada nede dodi kudi.

KRALJEVSTVO SNOVA

Kada je taj DAN konačno stigao, umro je deo mene. Mafijaški bos je saznao da je mama povela jednu od zarobljenih žena sa sobom, i u trenutku kad su pobegle, krenuo je za njima sa svim što je imao. Mama mi je poslala poruku, dok je vozila i nešto kasnije našli su kola zapaljena u jarku. Mama i žena nisu preživele. Policija nije mogla da nađe dokaze prljave igre, ali ja znam šta se desilo. Ja znam istinu. Oni su je jurili i izgurali sa litice. I iako su pokušali da mi ispričaju drugačiju priču, ja znam da se ona nikada ne bi ubila. To nije bila ona. Oni su ju je ubili i izvukli se. Ovaj svet je korumpiran koliko može biti. Mislila sam da de policija da mi pomogne, ali kada nisu, pokazala sam im poruku, koji mi je mama poslala. To uključuje čak i sliku registarske tablice auta koji ju je jurio. Nisu me mogli više ignorisati, što me je ubedilo da je konačno gotovo. Bar sam tako mislila. Samo sam pokušala pronadi pravdu za moju mamu, ali sam otvorila paklene rupe na njihovom mestu. I sada sam ovde, visim na zidu kao krpena lutka čekajudi da se poigravaju sa mnom i bacaju po sobi. Ali vredi svaki gram dostojanstva koji mi je ostao. Iznenada, otvaraju se vrata na moj deliji, i uši se oraspolože od zvuka. Nova, tanka tkanina koju je žena vezala oko moje glave, a ne grubo platno od vrede, omogudava da uđe mnogo više svetlosti. Nisam navikla na svetlost, i zato se moje oši sužavaju. Onaj isti tip od pre uđe, a njegova maska, više nije metoda za usađivanje straha u moje srce. Sada ga prepoznajem takvog kakav je. Kukavica. Neko ko krije svoj identitet iza te maske. Neko ko se boji da pokaže pravog sebe. Što znači da ako saznam ko je on, imadu mod nad njim. 36

KRALJEVSTVO SNOVA

Ta misao me nasmeje. Naglas. Manijakalno. „Došao si da me opet mučiš?“ Vrata se zatvore iza njega i ostala sam u mraku samo sa čudovištem da mi pravi društvo. Čujem ga da ide prema meni. Njegovi koraci su bolan podsetnik da je ovde, od krvi i mesa, i da sam i dalje gola, ranjiva i prepuštena njegovoj milosti. Progutam nervozu i pripremim se za bolove. „Imaš li odgovor za mene?“ Pita. „Odgovor na šta?“ „Moje pitanje.“ Poližem usne, pokušavajudi da smislim nešto, ali samo praznina. „Reci mi istinu,“ kaže. „To je sve što tražim.“ Čujem da pravi neki tup zvuk. „To nije mnogo. Možeš da mi kažeš sada, i prekinudu ovo odmah.“ Mrštim se. „Kakvu garanciju imam?“ „Moju reč.“ Njegova reč... je bezvredna. On me je zarobio. Kako mu mogu ikada verovati na reč? „Tvoja reč ništa mi ne znači,“ kažem. „Hmm... žalosno što to kažeš,“ razmišlja. „Nadao sam se da de ovo idi lakše.“ „Ti si monstrum,“ promrmljala sam teškog daha. „Zovi me kako god želiš. To nede ništa promeniti. I pošto ti nedeš da mi daš šta želim, sam du sebi dati šta želim...“ Taman, grub prizvuk u glasu izaziva mi žmarce po koži. „Hodeš li me povrediti sad ?“ Mrmljam, pokušavam proizvesti snažan glas, ali je i dalje bio loman. Odjednom, on je ispred mene. Upali se malo, sjajno svetlo na zidu. Mogu da osetim njegov vrud dah na koži i njegova maska dodiruje mi vrat. Sve mogu da vidim. „Naprotiv...“ mrmlja mi u uho.

KRALJEVSTVO SNOVA

Zažmurim, očekujudi udarac. Ne želim da vidim. Ali onda on uradi nešto na šta nisam bila spremna. Uštinuo je moje bradavice i onda ih zarolao između kažiprsta i palca. Borim se da zadržim zvuke u sebi. „Smatraš li ovo mučenjem?“ Šapude. Njegovi prsti uvrdu i okredu moje bradavice, dok se nisu ispupčile a kroz telo mi prolazi strujanje. Stenjem, pokušavam da suzbijem neželjeno uzbuđenje koje dolazi od poigravanja bradavicama. Moje grudi su oduvek osetljive, ali nisam bila dirana tako grubo ranije. „Reci mi,“ promrmlja. I onda me ujede za uvo i gricka ga lagano. „Molim te, nemoj,“ kažem promuklo. Ne znam zašto sam išta rekla. Znam da nede prestati, bez obzira na to šta kažem ili uradim. Ali ni ne mogu da si pomognem. Stomak mi je zgrčen i strah se razliva kroz moje telo. Sve ovo zbog jednostavnog dodira. On steže moje grudi i gnječi ih grubo, sisa moju ušnu resicu, kao da je njegova nagrada. „Tako mekana... tako nevina,“ mrmlja. Njegove usne prelaze na moj vrat, liže mi kožu i ostavlja vreli, vlažni trag, gde god prođe. Toplota udara kroz moje telo u pratnji munja koje me brzo udaraju. Pomeram se da bi izbegla njegov dodir, ali nigde ne mogu da odem, nema šanse da mu pobegnem. Ima me tačno gde želi... i on to zna. To je tačno ono što on želi da ja znam. Ja sam njegova da radi sa mnom kako mu je volja. Jer dokle god ja odbijam da govorim, ne mogu da mu se odupirem. I sada de uzeti od mene ono što ne želim dati... „Molim te...“ Promrmljala sam dok mi prelazi usnama duž ključne kosti, paledi moje telo. „Molim te, šta? Da prestanem?“ Prigušeno se smeje. „Ili misliš da nastavim?“

KRALJEVSTVO SNOVA

Jednom rukom nastavlja da mi uvrde bradavicu, dok drugom slobodno istražuje moje telo, grabi me za dupe i steže. Ipustila sam piskav zvuk kada me je pljesnuo po nežnom dupetu. „Nemoj...“ Progunđam. „Nemoj, šta?“ On stegne jače. U pokušaju da zaustavim zvukove u sebi ujedem se za usnu. „Tako osetljiva,“ mrmlja. „Znaš, mislim da du, u stvari, da uživam u ovih 21 DANA koje du provesti s tobom. Nakon svega... potpuno si moja.“ Način na koji on kaže tu reč, moja, potpuno posvedeno proglašava, tera me da treperim i teško usisavam tako potreban vazduh. „Bojiš se?“ Pita. Neodlučno klimam glavom. Nisam htela to da priznam, ali ako mu dam samo malo istine, možda de biti blaži sa mnom. „Dobro. I treba.“ I onda je pljusnuo moje grudi, uzrokujudi da jecaj pobegne sa mojih usana. „Oh... taj zvuk ponovo,“ zareži. „Voliš to.“ Suze mi magle oči. „Ne ovo. Molim te...“ „Ne šta?“ razmišlja, klimajudi glavom. „Više voliš ovo umesto toga?“ On ponovo vuče moje bradavice. „Nijedno!“ Povičem. „Pa, moraš odabrati.“ Zvuči kao da je to sve igra za njega. Šmrknem, terajudi suze. „Nije važno. Nedu ti ništa redi.“ „Oh, onda pretpostavljam da ti nede smetati ako odaberem ovo,“ počne. A onda odjednom su mu usta na mojima, ljubi me potpuno. Zapanjena sam. Njegova usta... su na mojima, a moj um je potpuno miran. Oluja koja je rasla u mom telu i umu isparila je i zamenio je spokoj koji nisam

KRALJEVSTVO SNOVA

osetila jako dugo. Njegov poljubac je toliko privlačan da ne znam ni kako da reagujem više. Samo malo kasnije shvatam šta radim. Dozvoljavam mu da me ljubi. Čak se ni ne borim protiv toga. Trebala bih. Tako na mukama, ja ga ujedem. On se žacne i uzmakne. Njegov pogled me ne napušta, prinosi prst na usne i pritisne, ližudi krv koja izbi na površinu. „Hmm...“ To je hmm odobravanja ili je hmm ne sviđanja? Ne znam, što me čini još više nervoznom. Ali bolje pitanje je... zašto sam ga pustila da me tako ljubi? Zašto se nisam borila protiv toga od početka. Bilo je kao da je moje telo je reagovalo na njegove usne sa tako žestokom potrebom, da je samo prestalo da funkcioniše. Zašto? Volela bih da sam znala odgovor. „Ne gledaj tako zbunjeno. To je samo poljubac.“ „Prestani,“ kažem. On se smeje. „Stvarno treba da razmotriš da ne izgovaraš tu reč. Moja narav je zapaljiva, a ne želiš to. Ali da te podsetim sada da ti nemaš pravo glasa ovde. Ja odlučujem šte de se desiti. I što se više odupireš, teže de ti biti ostati u životu.“ „Šta ako ne želim?“ Kažem. Pritisne još jedan poljubac na moje usne; mekši, više odlučan, da zbuni mene i moje srce. Ne znam koliko vremena prolazi jer mu usta definitivno bacaju vradžbinu na mene. Ne razumem... zašto on ima takav uticaj na mene? Odmakne usne od mene i zlobno se smeška. „Jer očajano želiš da živiš. Mogu to da čujem u načinu na koji govoriš... ta vatra koju tako očajnički pokušavaš da

KRALJEVSTVO SNOVA

prikriješ.“ Grize usne, a iako ne vidim potpuno njegovo lice, samo intenzivno zurenje koje mi je dao, slabi me više nego ikada dosad. „Sada, reci mi. Šta si izabrala?“ Mrmlja, puštajudi da mu prsti klize gore-dole po mom telu. Zatresla sam glavom, rešena da odbijem signale mog tela. „Želiš ovo...“ mrmlja, pritisnuvši poljubac na moju bradu. Opet sam zatresla glavom. „Znam da želiš...“ Pritisne svoje telo uz moje, i mogu da osetim njegovu krutost kroz pantalone. „Stani, molim te,“ promrmljala sam. „Ili šta?“ „Ja bih radije podnela bol od ovoga.“ Tamo. To je izašlo. Pokušala sam se boriti s tim, ali nisam mogla. Ja sam slaba. Bezvoljna. Ali, moje telo je otpornije na pucanje nego um. On može da povredi moje telo, ali ja du ga držati daleko od mog uma koliko god budem mogla. Mogu da podnesem bol, ali ne mogu da podnesem zadovoljstvo. Podigne glavu, naginjudi se nazad tako da može da me pogleda u oči. Moj pogled padne na pod, tražedi način da pobegnem iz ove stvarnosti, ali on steže moju bradu terajudi me da ga pogledam. „Izabrala bi bol umesto uzbuđenja? Ti bi izabrala bičeve nad mojim kurcem?“ Stisla sam usne jer želim da zadržim reči da se ne raspu. On ne može znati moju jedinu slabost. Ne ovo. To je jedina stvar, za koju znam da de on da iskoristi protiv mene. Ali onda se formira osmeh na njegovim usnama i poznati sjaj u njegovim očima. Ne moram da mu kažem. Ved zna. 41

KRALJEVSTVO SNOVA

Dešifrovao je moju zagonetku samo gledajudi u mene. Moje jedno, nesnosno sedanje. „Nisam jedini koji te ovako dodirivao,“ promrsi. Trudim se da ostanem pribrana, ali moja usna drhti u strahu od zaključka koji stvara. Zgrabi moje lice i kaže „Kaži mi šta se dogodilo.“ „Zašto?“ Zaječim. „Zašto ti je stalo odjednom?“ Njegovi prsti stežu mi vilicu. „Ne brkaj moje pitanje sa ljubaznošdu. Reci mi ko je dirao tvoje telo bez tvoje dozvole. Sad.“ Njegov glas je toliko zapovedan da zadrhtim. Nikad nisam osetila pokornost zbog muškarčevih reči, a kamoli njegovog dodira. To je kao da je ved položio pravo na mene, iako me ima samo par dana u svom posedu. Koliko dana je to bilo? „Reci mi!“ Dere se. „Je li bilo ovde?“ „Ne...“ Promrmljala sam, tresudi glavom. „Šta onda?“ „Nekoliko meseci pre... Ja...“ Ne mogu to ni izgovoriti. Samo uspomena na to šta se desilo širi mi zenice i moje telo treperi od hladnode, kako me sedanje vrada u tu jednu užasnu nod. Tu jednu nod, koja je sve promenila. ***

1 godinu ranije Nisam se osedala bezbedno dugo vremena. Ne, od kad je moja mama umrla i njen ubica bio priveden pravdi.

KRALJEVSTVO SNOVA

Gde god da idem, osedam kao da me prate. Uhode. Gledaju. Krajem oka, vidim ih da gledaju u mene, i svaki put kad sam napolju, trčim kudi kao opsednuta devojka. Strah je dominirao mojim životom. Mislila sam da sam ispravno postupila dajudi policiji dokaze koji su im bili potrebni, ali nisam znala da de to dodi sa cenom.... mojim zdravim razumom. Moj život je u pitanju, i ja to znam. Oni dolaze po mene. Borim se da dišem trčedi uz brdo prema mojoj kudi pošto sam preuzela kasnu nodnu pošiljku za mog tatu. Treba mu lek, a potpuno je zaboravio da ga uzme. Ima samo mene, tako da je moj posao da bude bezbedan i zdrav. Njegova HOBP (hronična opstruktivna bolest pluda) je stvarno uticala na njega u poslednje vreme, i toliko se boji svaki put kada ne može da diše. Stalno je uplašen da de umreti u mukama. Nadam se da nikada nedu morati da prođem kroz nešto tako. Nakon što je mama umrla, odustala sam od faksa, i počela da brinem o mom tati. Ne žalim, čak ni na sekundu, jer znam da postupam ispravno. Mama bi bila ponosan na mene, da je i dalje ovde. Moram se pobrinuti da stignem kudi, tako da nastavim kao i uvek. Ali u trenutku primetim tipa s kapuljačom kako hoda za mnom, i znam da de me ovo koštati. Počinjem da trčim, ali tip iza mene isto tako. Onda iz vedra neba i drugi dolazi. A onda i tredi. Skrenem iza ugla na nepoznat put da pokušam da im pobegnem. Ne mogu da idem kudi dok me prate; Oni bi da nađu tatu i onda... ne, ne mogu da izgubim i njega. Trudim se da ih se oslobodim u uličici, ali shvatam da je to slepi put. Bez daha i potpuno prestravljena, okrenem se i suočim sa progoniteljima. Sva trojica stoje na prolazu, prate svaki moj pokret. Onda jedan izvuče nož. Vratim se nazad, pokušavajudi pronadi vrata ili prozor. Bilo šta, samo da pobegnem. Ali, nema ništa sem betona i srce hode da mi iskoči iz grudi. „Dalje od mene,“ derem se. „Ostavite me na miru!“

KRALJEVSTVO SNOVA

Ali, oni nastavljaju njihov spor hod prema meni, jedan pored drugog. Postoji jedan sa neporecivo zlobnim osmehom na njegovom licu sa ožiljkom i sivom bradom, što mi govori da je on dobi kao moj tata. Međutim, njegove oči, kao i njegove pristalice, krije iza tamnih naočara. „Čekali smo na ovo...,“ kaže on. Njegov glas donosi hladnodu u moje kosti. Vrisnem, ali njegova ruka utiša moj vapaj za pomod, dok je savijao oko mog vrata, i davedi me obarao dole. S njegovim telom preko mog, borim se da dišem. „Ne!“ Cvilim. „Mislila si da možeš da se izvučeš sa onim što si uradila? Razmisli ponovo. Držite je,“ Kaže čovek, a onda njegovi drugari zgrabe moje ruke i pruže ih iznad moje glave. Sa poslednjim atomom adrenalina, udaram i šutiram, dajudi sve od sebe da ih makem s mene. „Voliš da se igraš sa odraslima, to deš i dobiti,“ reži, a čovek koji lebdi iznad mene se nasmeje. „Ovo de biti jako zabavno. Za mene, naravno. Ne za tebe.“ „Silazi sa mene!“ Vrištim. Onda me udari u lice. Vrti mi se u glavi, mutno vidim, dok čovek na meni zadiže moje suknju. U sekundi, strgnuo mi je gadice i otkopčao svoje pantalone. Oči mi se šire dok ga gledam. „Ne!“ „Umukni,“ kaže, i ponovo me оšаmari. „Držite je dole. Želim da ovo ide fino i lako,“ reži. „Udari je ako pisne“ Vrištim iz sveg glasa, ali moje telo mu nije doraslo. Međutim, i dalje mogu koristiti moje zube, i tako sam zagrizla ruku mog napadača koliko god sam mogla. Kad on krvari, krvarim i ja. Napada moju vilicu munjevito i krv kaplje iz mojih usta. „Ti mala kučko!“ pljuje. 44

KRALJEVSTVO SNOVA

Zarotira me zakucavši me licem prema dole na beton širedi mi noge. Bol koja sledi je nepodnošljiva. „Jebena kučko, morala si to uraditi?“ Dere se, vuče me za kosu i opet mi udara lice o zemlju. „Ubidu te!“ „A šta je s nama?“ Kažu momci. „Kasnije. Ja sam prvi,“ reži čovek na meni. Još nekoliko minuta se borim, ali moje telo postaje slabije sa svakim udarcem... svakim potiskom. Brzo sam shvatila da nema izlaza iz ovoga, bez obzira koliko se trudila. Moram to da prihvatim, neka bude lako koliko je mogude i molim za milost, da me ostave živu. To je najkukavičkija stvar koju osoba može da uradi... ali i jedina koju mogu da uradim da ostanem živa. Kada je čovek završio sa mnom, otupela sam — iznutra i spolja. Više ne osedam kada me lupi nogom u glavu, ili me prevrde poput krpene lutke. Oni se igraju sa mnom nekoliko minuta, možda sati, ko zna, u svim pozama, na razne načine. Jedan za drugim. Ja kao da sam ništa više nego bljutava uspomena prave, žive devojke, umesto marioneta podvrgnuta njihovoj okrutnosti. Suze mi teku niz lice u beskrajni bazen tuge. Nateram sebe da se isključim. Da se odvojim od ovog sveta i ostavitim svoj um, tako da mogu biti u miru sa mojom odlukom. Moram preživeti ovo. Moram. Za moju mamu. Za pravdu. Za sebe. Zaslužujem živeti. Čak i ako mi oni ovo rade. Čak i ako kažu da zaslužujem sve ovo. Ne zaslužujem ništa osim mog života... i prava da ih ubijem, kada ovo sve bude gotovo. *** 45

KRALJEVSTVO SNOVA

Sadašnjost „Molila sam ih da me ostave u životu,“ šapnem, gutajudi navirude suze. Otvorenih usana, on korakne nazad, jasno potresen mojom pričom. Rekla sam mu tačno ono čega se sedam. Šta sam smestila u zapedak mog sedanja kao trulu gomilu sranja. Volela bih da mogu da ga očistim, ali nikada nede nestati. Nadam se da de ga možda sprečiti da uradi to što je mislio. Možda njegova savest stupi na scenu... Znam da je ima. Videla sam to u njegovim očima. Taj jedan sekund kad se sažalio na mene je bio trenutak kad sam shvatila da bih mogla da ga zaustavim u njegovoj nameri. Postoji samo jedna stvar koju sam izostavila iz moje priče. Nakon iskušenja, čovek koji me je prvi uzeo je bacio jaknu na mene i pljunuo mi na lice, ali sam uspela da uhvatim kratak pogled na čudnu tetovažu kojom je označena njegova ruka. Uvijeni zmaj sa isplaženim jezikom. Ne sedam se njegovog lica, ali ako ikada opet vidim tu tetovažu, zgrabidu najbliže oružje i zabiti mu u oko. Jakna me terala da se osedam prljavo, ali sam znala da je ono što sam dala neprocenjivo. Bila je mala poruka u džepu sa potpisom i nekoliko reči. Reči mi nisu bile bitne, jer su mi bile besmislene, ali taj potpis... Kridu ga i koristiti kao alat za pronalaženje onog ko stoji iza napada. Prodi du svaki potpis koji mogu pronadi, ako budem morala. Jednog dana du ga nadi i nateradu ga da zažali što postoji. Ali ništa od ovoga nisam rekla mom tamničaru iz jednog jedinog razloga. On je povezan sa njima. Znam to, jer oni ljudi koji su napali mog tatu pre samo pet dana su ti isti koji su me zarobili u uličici tog dana. Čula im sam glasove kako zuje preko telefona, kada mi je tata rekao da dolaze po mene. Ovaj čovek preda mnom je deo njihovog gnusnog zločina. Znao on to ili ne. Moj zarobljivač korakne unazad i pogleda me sa nagnutom glavom. „Koji ti je to uradio?“ rekao je. „Čovek sa tetovažom zmaja na levoj ruci.“ 46

KRALJEVSTVO SNOVA

U početku, samo zuri u mene u neverici. Onda je rekao, „Ne. Ne verujem ti.“ „Hteo si istinu,“ kažem. „To je to. Možda to, nakon svega nije ono što si hteo.“ Ceri se. Sigurno je teško čuti da je jedan od njegovih prijatelja to meni uradio. Ili možda ne, s obzirom da se spremao da primeni istu taktiku na meni, doduše manje grubo i više fokusiran na to da me zbunjuje. To ne menja činjenicu da je pokušao. Ali možda ga nije briga. On struže zubima, pogled u njegovim očima vri dok mi se unosi u lice i reži. „Ti si moja. Boli me briga šta deš mi redi. Ti si i dalje moja da radim s tobom šta želim. Bolje to zapamti.“ „Ne možeš me povrediti,“ ja šištim kad je zgrabio vredu i zabacuje mi glavu gore. „Ja sam ved prekomerno slomljena.“ Prilazi bliže, isplazi jezik i poliže mi kožu, a onda me tera da ga opet pogledam. „Videdemo u vezi s tim.“ Odjednom, on se okrene i stušti se iz delije, režedi i udarajudi na vrata dok se zatvaraju. Tada sam znala da sam bila u pravu. Možda du,posle svega, ipak preživeti ovo. I onda, konačno, kazniti one koji su mi ovo uradili.

KRALJEVSTVO SNOVA

DAN 5

Angel Probuditi se i obudi izgleda kao težak, dosadan zadatak nakon juče. Vedinu dana, uzbuđen sam da ustanem i počnem raditi, bilo da dobijem informacije od zatvorenika ili izlađem na teren da ubijem. Osim što, juče od razgovora sa devojkom u tamnici, moje jedine misli su da bih jebeno ubio tipa koji je tako dodirnuo. Normalno, ne razgovaram sa metama ni o čemu drugom osim o onome šta mi trebaju redi. Ali iz nekog razloga, njeno biranje bola nad zadovoljstvom mi je probudilo radoznalost. Hteo sam da znam zašto... nikad ne želim znati zašto. Zatresem glavom i izdahnem dok sam izlazio na vrata i išao na drugu stranu rezidencije gde sam parkirao auto. Daleko je do podzemne tamnice gde je ona, tako da imam vremena da razmislim o tome šta uraditi dalje. Nema vremena za sentimentalnosti. Možda je želim za sebe, ali to ne znači da mogu polako s njom. Moja želja da je obeležim kao svoju i ubijem svakog ko mi stane na put, iznenadila me je, ali nedu dozvoliti da mi upropasti zadatak koji mi je dat. Mnogo toga je na kocki. Moj život sa kompanijom je u opasnosti, ako ne uradim kao što je naređeno. Jednom sam zeznuo, i to me koštalo. Ne želim opet da zabrljam. Ali prokletstvo... od pomisli na juče skroz pobesnim. Trebalo bi da navedem devojku da progovori, ali ona je ved bila pokvarena od nekog drugog. To me toliko nervira; Jurim kroz šumu na zemljanom putu dok grane ostavljaju tragove na staklu mog auta. Jebe mi se. Sve što imam na umu je ona i šta da radim jednom kada stignem na njenu lokaciju u dubini šume. To de zahtevati potpuno drugačiju taktiku nego šta obično

KRALJEVSTVO SNOVA

koristim, ali znam šta sad da radim. Moram ponovo da obuzmem njeno telo, um i srce da bi govorila. Da obrišem uspomene koje je imala, dok sve što je ostalo ne budem ja. Samo ja. Ja sam jedini koji treba da joj bude na umu. A ako ona ne zaboravi, ubidu momka koji je to uradio sa golim rukama, samo da dokažem poentu. Juče sam imao priliku... ***

Juče Iskočim iz mog auta i stuštim se u kudu, vrištedi. „Tata!“ Nema odgovora, ali znam da me čuje. Moj zavijajudi glas ima mod da zadrma čaše na stolu, a moji koraci da sa stola padnu na tlo, dok posrdem uz stepenice ka njegovoj kancelariji. Kako otvorim vrata, vičem, „Jebao si je?!“ To je bio on. Ta tetovaža, prepoznao bih opis svugde. Nema zabune – on je taj koji je to uradio. Otac pogleda sa podignutom obrvom kao da je uvređen, a ja zalupim vrata, besan zbog njegovog nemarenja. „Jebeno si je iskoristio! A nisi mi jebeno rekao?“ Vrisnem. „Sedi. Dole.“ Moj otac pokazuje na stolicu ispred stola. „Ne, nedu jebeno sesti dole! Ovo nije bio deo plana.“ „Plan? Ne postoji plan. Postoji samo posao, koji sam ti rekao da uradiš. Sad sedi dole.“ Njegov strogi glas tera me da zastenjem naglas, ali svejedno sednem, jer moram da znam zašto.

KRALJEVSTVO SNOVA

„Zašto si uradio to?“ Kažem. „Zašto?“ Smeje se kao da je to nekakva šala, ali jebeno sam ozbiljan. „Trebalo bi da te pitam isto pitanje. Zašto si tako upao u moj ured? Zbog glupe bambine?“ „Ona je moj jebeni zatvorenik! Nisi imao jebeno pravo da je dodirneš.“ „Imam svako pravo.“ Pogleda me pretedi. „Ona je, na kraju krajeva, moj zarobljenik. Ne tvoj.“ „Dao si mi ovaj posao, a sada saznajem da mi nisi ispričao celu priču. Kako jebeno da radim s tim, ha?“ Tresnem pesnicom po stolu. „Ona je jebeni, slomljeni nered, i to sve zahvaljujudi tebi.“ Povukao sam njegove papire, da budem siguran da se potpuno fokusirao na mene. „Zahvaljujući meni sediš tu umesto da truneš u zatvoru, pa budi zahvalan, makar jednom.“ „Zahvalan? Ti si je jebeno upropastio!“ „Dao sam joj ono što zaslužuje,“ kaže on, „što je više nego što si ti uradio dosad.“ Pročistio je grlo. „Šta?“ Trznem se. „Šta to treba značiti?“ „Uzbuđuješ se zbog toga što smo, par mojih ljudi i ja, iskoristili tu bambinu? Jesi izgubio prokletu pamet?“ Nakrivio je glavu. „Ona je zatvorenik. Bezvredni pijun. Ona je ovde samo da govori. Ništa više.“ „Ne mogu da slomim devojku koja je ved slomljena.“ „Onda se potrudi jače.“ Zaškrgudem zubima i skrenem pogled, ne mogu da podnesem taj ružan izraz na njegovom licu. To me tera da mu ga otkinem. „Šta god da te muči, zaboravi na to. Šta je bilo, bilo je,“ kaže on. „Nisi mogao samo da mi daš neki redovan posao? Znaš, one koje dobijamo od klijenata?“ „Ne. Ovo je lično za mene, i trebao mi je neko kao ti na slučaju. Ovo radiš za mene. Niko drugi.“

KRALJEVSTVO SNOVA

„I, tako si me izvadio iz zatvora da uradim šta? Izvučem neke informacije iz devojke? Ozbiljno, šta je tačno to što tražiš?“ Zagleda se u mene strogim pogledom. „Kao što sam rekao ranije, to nije tvoja prokleta stvar.“ Slegnem ramenima. „Dobro, ali ako je nateram da govori, redi de mi tačno ono što kriješ upravo sada, tako da mi nije jasno zašto pokušavaš da pratiš ovim pretvaranjem.“ Sedi uspravno i tapka po stolu prstima. „Želiš istinu? Ne verujem ti sa tom informacijom.“ Mrštim se i klimam glavom. „i mislio sam to.“ „Pitao si. To je.“ „Ja sam tvoj jebeni sin.“ Iz besa, uzmem nekoliko hemijski i bacim ih na zid, kao da su strelice. „I zabrljao si. I siguran sam da bi zabrljao opet, ako ti kažem šta želim znati. Najbolje je da saznaš sam. Barem du onda znati tačno šta ona ima da mi kaže, iako to dolazi iz tvojih usta.“ Uzdahne, kao da je to loša stvar. „Da, pa, mogao si mi redi šta si joj uradio.“ „Zašto? To ne bi promenilo stvari.“ „Bi,“ kažem. „Nešto mi govori da tu ima više nego samo tvoja nesposobnost da je navedeš da priča.“ „Ona je moj posao. Naravno, da se nešto događa. Mrzim kad ne mogu da radim svoj posao kako treba, i mrzim kad je neko drugi bio pre mene.“ „To zvuči više kao da razvijaš osedanja prema njoj,“ kaže, zaustavljajudi monotono tupkanje. Pogledam u njega. „Ne.“ On se nagne. „Ne pravi greške, dečko. Mogu da vidim kroz tebe kao kroz staklo. Misliš da nisam primetio kako si se uzbudio oko te bambine? Nemoj ni na

KRALJEVSTVO SNOVA

trenutak da pomisliš da je ovo nešto više nego samo posao. Ubistvo! Ako ne progovori u roku od 21 dan, ubij je. Kraj.“ Sedim i gledam ga, grizem usnu, jer što vise mislim o tome to više prezirem osedaj da on krije nešto od mene. Moj otac, od svih ljudi, ne želi da znam ništa o devojci koju trebam kazniti. Nešto se dešava ovde. „Želiš da ja to uradim? Dobro, uradidu. Ali du uraditi na moj način.“ Ustajem sa mog mesta, pripremajudi se da odem, gromoviti glas mog oca odjekne kroz sobu. „Ne uklanjaj vredu ili povez preko očiju sa njenog lica. Čuješ li me?“ Zurim dole na tepih, moji prsti formiranje pesnicu, dok razmišljam o zanemarivanju svih njegovih pravila. Njegova pravila su zakon, i mogu me ubiti, ali nešto mi govori da du zažaliti daleko više ako ne slušam moj instikt. „Nosi svoju masku sve vreme,“ zalaje. Ne odgovaram. Samo izađem na vrata i zatvorim ih za sobom bez priznanja da sam prihvatio njegove zahteve. On zna dobro, kao i ja, da ga nedu slušati više. Radidu svoj posao onako kako želim to učiniti. Niko nede da me zaustavi, i ako probaju, dadu im istu vrstu okrutnosti koju treba njoj da dam. ***

Sky Sadašnjost Trebale su mi nedelje da kažem mom tati šta mi se desilo u sokaku. Neko bi se zapitao zašto sam čekala toliko dugo vremena, ali nije kao da sam htela da sakrijem to od njega. Jednostavno, nisam mogla da mu kažem. Koja derka bi bila u stanju da kaže tati da ju je neko uzeo protiv njene volje?

KRALJEVSTVO SNOVA

To bi ga ubilo. Možda ne doslovno, ali to bi mu svakako slomilo srce. Ili bi stvarno, dobio srčani udar. Nisam htela da rizikujem, ali nakon nekog vremena, shvatila sam da ne mogu da nastavim s tim. Nisam mogla da krijem tajnu od njega, znajudi da je to ostavilo takve ožiljke na mom srcu. On je to osetio, stalno me je pitao da li sam u redu. Nisam bila u redu; samo, nisam htela da se brine. Nakon nekoliko nedelja, konačno sam skupila hrabrosti da mu kažem. Pao je ispred mene, plačudi kao beba. Srce mi se cepalo. Više mi je bilo žao njega što zna šta sam prošla nego mene koja sam iskusila sve te muke. Papà je pokušao da me nagovori da idem u policiju, ali sam odbila. Znala sam da ako im kažem nešto, ljudi koji su me zlostavljali bi uskoro krenuli za mnom ponovo. Ne treba biti genije da shvatiš da su imali svoje veze. Na kraju krajeva, našli su me u toj ulici i znali su da sam dala policiji dokaze ubistva moje mame. Ne, policiji se ne može verovati, a ni bilo kojoj drugoj zvaničnoj ustanovi vlade. Postala sam tako oprezna prema njima da nisam htela da idem ni u bolnicu. Provela sam vedinu svojih dana u krevetu — fizički bolesna, umorna i gladna sve vreme, ali nikada raspoložena za jelo. Osedala sam se bedno, ili sam tako mislia. Nisam znala značenje te reči dok me nisu bacili u ovu deliju. Svaki sat ili dva, dolaze sa vodom i hrane me kašikom, verovatno je razlog da ostanem živa i ništa drugo. Ponekad mi donesu piledu supu; uživam u ukusu, kao da je jedina hrana koju su mi dali otkad sam ovde. Žena mi neguje ranu na glavi mokrom krpom i vodom, bacujudi mi ih na glavu, a onda me ostavlja golu, da visim na zidu. Najgore od svega je da bih volela da ostane. Usamljenost me rastura toliko da žudim za malo pažnje, od bilo koga, bez obzira na to ko su i šta rade sa mnom. Samo neka budu u mojoj blizini. Razgovaraju sa mnom. Da priznaju da sam tu i da sam ljudsko bide.... i da patim.

KRALJEVSTVO SNOVA

Potrebna mi je sva energija da im ne dam to do znanja. Najgore je znati da kada završe, oni de opet da me ostave samu u ovoj hladnoj, mračnoj deliji. Jedina stvar koja me gura da izdržim je misao da de sve biti gotovo posle 21 dana. 21 DAN da me drže ovde i nateraju da progovorim. Ali onda se ponovo otvore vrata na mojoj deliji i prestanem da mislim o tome u potpunosti, fokusirajudi se samo na zvuk koraka koji se vuku po sobi. „To si ti,“ kažem lomnim glasom, trudedi se da ne zvučim iznenađeno. Vrata se zatvore iza njega, ali svetlo u sredini sobe se odmah aktivira, terajudi me da trepdem. Čak i kroz povez, meko svetlo je pregrubo za moje oči. „Nedu ti ništa redi,“ kažem mu unapred. Znam da je to ono šta on hode, ali nedu mu dati. Nema šanse. Sa sobom nosi stolicu, koju postavlja na sredinu sobe. Zatim dolazi prema meni i zuri pre nego što skine trake oko mojih zglobova. Trenutak dok remenje pada dole, moje telo je bestežinsko. Podignuto od poda na oblaku. Tako nebeski. I onda padnem na zemlju, disanje mi je nepravilno, kašljem dok pokušavam da se izborim sa bolom. Zglobovi su mi jedva prošli bez iščašenja, ali i dalje peku. On odlazi nazad do stolice i sedne, naslanja se dok bulji u mene. Zašto samo sedi? Potpuno sam slobodna. Mogla bih da ga napadnem u svakom trenutku, a ipak to izgleda ne utiče na njega. Možda zna da verovatno ne bih. To je uzaludano. I on i ja znamo to. Ovo je samo njegov način da potvrdi to. „Hvala ti,“ rekoh, i pročistim grlo. „Što si me spustio.“ Ne znam da li sam to rekla jer sam to i mislila, ili jer se nadam da de biti blaži prema meni. Vredi pokušati. „Nemoj mi zahvaljivati,“ zareži.

KRALJEVSTVO SNOVA

Izgleda da je moj pokušaj propao. Ali on i dalje bulji u mene, isprepletanih prstiju. Mogu da vidim samo malo onog što se događa, ali iz načina kako gleda u mene, znam da on čeka na mene da uradim nešto... kažem nešto. „Nedu...“ krkljam. „Nedu ti ništa redi.“ Na trenutak, mislim da sam primetila slabašan osmeh. „Ved jesi. Juče,“ kaže on. Progutam knedlu u grlu. „To je bilo drugo.“ Kašalj mi pobegne sa usana. Teško je razgovarati kada mi je grlo suvo, a usne ispucale. On priguši smeh. „I dalje si tvrdoglava. Ne razumem te. Čak i nakon onoga što si mi ispričala, i dalje pokušavaš da ustraješ na tome da ne razgovaraš sa mnom.“ „Devojka mora da uradi ono što devojka mora da uradi,“ ljutito dunem. Odmahne glavom. „Glupo.“ „Ja nisam glupa,“ kažem. „Znam ja to.“ Nakrivi glavu. „Ali tvoje odluke jesu.“ „Radim ispravnu stvar. Bar jedno od nas može to redi bez laganja.“ Stisne šake u pesnice, puckajudi svoje zglobove. Kad je ustao iz stolice, imala sam osedaj da de me udariti sa svojim kaišem, pa sam drhtedi u uglu smotala ruke oko svog tela da se zaštitim. Ali onda on radi najčudniju stvar. Uhvati me za bradu i digne glavu, lovedi malenu bocu vode iz džepa, otvori je, a onda me napoji. Gutam radosno do poslednje kapi, i na kraju obližem usne. Gledao me je kao soko, njegove oči prate moj jezik, kao da je to trofej koji je osvojio... i osvojio ga je juče. Mogu to da vidim iz sjaja u njegovim očima i kako mu jezik pažljivo prelazi donjom usnom... ved misli da moja usta pripadaju njemu. Samo je pitanje vremena pre nego što usledi ostatak. Nisam očekivala da mi da vodu. U stvari, nisam mislila da de mi išta dati, i zato sam tako iznenađena. Navala energije udari kroz moje telo, i iz nekog razloga, to povezujem sa njim. Kao da treba da budem sredna zbog ovoga, što je apsurdno, ali znam zašto se tako osedam... 55

KRALJEVSTVO SNOVA

Zato što je ovo više nego što sam ikada dobila od njega; izgleda kao da trebam biti zahvalna. Možda je ovo njegova namera — da me slomi, a zatim ponovo sastavi tako da samo njemu verujem. Smešna, a ipak realna mogudnost. „Hvala ti,“ ponavljam, ali on se samo namršti na mene. Da li ga je iznerviralo to što sam zahvalna za vodu? Zar to nije ono što je hteo? Hode li da ga mrzim? Ne razumem ga uopšte, a ipak, kad ga gledam osedam da mi je poznat. Kao da bi trebalo da znam više nego što je to trenutno. „Prestani da mi zahvaljuješ. Ja nisam ovde da te spasim.“ „Zašto si mi onda dao vodu? Zašto si me odvezao?“ Kroz moj povez, i dalje mogu da vidim da su mu se oči suzile. „Nemoj pogrešno da shvatiš da sam ovo uradio iz ljubaznosti. Ja nisam dobar.“ Legnem nazad i okrenem glavu. „Nikada nisam verovala da jesi. Čak ni na sekundu. Ne od kada si me udario svojim remenom.“ Odbacila sam misli o masnicama. Nisam ni pogledala moje telo od tad. Ne mogu da podnesem pomisao da vidim oznake, znajudi da ih je on tamo stavio, a sada se pretvara da brine. „Dajem ti vode da budem siguran da si živa. Dame koje dolaze ovamo svaki DAN ti daju hranu, kako ne bi umrla. To je to. To je jedini razlog što sam te skinuo sa zida. Da budem siguran da nedeš da umreš pre nego što mi kažeš istinu.“ Usna mi trza. „Nedu ti dati šta želiš. Možeš sada prestati. Samo me ubij i završi s tim.“ Zgrabio me za vrat, stegnuo me i povukao sa tla. „Nedeš ti odlučiti kad deš umreti. Da li uopšte znaš zašto ti je dat 21 dan? Ne radi se o nekakvoj čudnoj vezi, nego zato što smo ti hteli dati vremena da razmisliš o tome. Odgovori nam pre nego isteknu dani ili umri. Preostali dani su poklon.“ „Ne govori mi o poklonima kada si mi rekao da ne mogu da ti se zahvalim! Nisam zahvalna što si me stavio ovde,“ šištim, grebem njegove ruke da ih skinem sa vrata, ali on ne popušta. On je mnogo jači od mene, i ja gubim borbu i dah.

KRALJEVSTVO SNOVA

„Ja sam ovde da te kaznim. Da ti ukažem na tvoje greške i pružim mogudnost da ih sve izbegneš.“ „Šta?“ Dahnem. „Ako mi kažeš sada, ne moraš ostati ovde i nedu ti nauditi više.“ „Ti samo mašeš slobodom ispred mene kao da je jebena šala,“ kažem. „Ne, nedu govoriti!“ „Zar ne vidiš? Ne želim da umreš,“ reži. „Ne želim da te ubijem.“ „Ali hodeš ako budeš morao,“ rekoh. „Zbog toga si bešdutan.“ Usne su mu se zategle, skoro kao da pokušava da održi svoju smirenost. „Prestani da budeš neustrašiva. Možeš zaustaviti ovo isto kao i ja.“ „Da,“ rekla sam. „Znam da možeš.“ Nagnuo se tako blizu mene da mogu da osetim njegov vreo dah na koži. „Ti ne znaš ništa o meni. Ništa.“ „Znam da si se trgnuo kad sam spomenula tetovažu juče,“ kažem, naginjudi glavu. On je tih na sekundu, studira moje lice, pre nego što suzi oči. Mogu da vidim toliko kroz povez. Pitam se da li i on vidi mene. „Zatvori usta,“ kaže on. „Ili šta? Udarideš me ponovo?“ Zareži naglas. „Čuo sam dosta.“ „Prvo, želiš da govarim, a sada želiš da umuknem? Odluči se,“ razmišljam i izazivam ga. Želim da ga izvučem iz njegove zone udobnosti. Vreme je da se nešto desi, nešto drugo osim samo fizičke boli. Hodu da saznam šta se krije ispod te njegove maske, tako da mogu da ga otvorim i izbušim svoj put iznutra. Briga me šta je za to potrebno, ali ja du pobedi sa ovog mesta. Oni mogu da kažu da du umreti, ali verovadu kad vidim. 57

KRALJEVSTVO SNOVA

„Ti si neuračunljiva. Znaš to?“ Govori mi. „Kaže onaj koji me je ščepao za vrat.“ „Pokušavam da doprem do tebe, jebote!“ Naginje čelo ka mom kao da se bori sa sobom. „Preživedeš samo ako mi kažeš ono što želim znati.“ „Onda nedu preživeti,“ kažem. Liže usne, mrštedi se na mene. „Da li je to tako lako za tebe da odbaciš svoj život?“ „Ako budem morala.“ On uzdiše glasno, i dalje stežudi moj vrat na način na koji bi moga da pukne u roku od sekunde. Samo, ja sam i dalje živa, iako jedva mogu disati... nije me ubio. Još. Primetim zagonetan sukob u njegovim očima. To je skoro kao da on ne želi ovo raditi, ali mora. „Ti nisi obična devojka, zar ne?“ razmišlja. Ne znam kako da odgovorim, pa sam se odlučila za ništa. „Postoji nešto u vezi s tobom...“ On samo mrmlja, skoro kao da razgovara sa samim sobom. I onda, iz vedra neba, sudara svoje usne sa mojima. To me uhvati nespremnu, a moje oči zatrepere otvorene iza poveza. On me ljubi duboko i sa toliko radoznalosti, da mi srce tuče u grlu. Njegov poljubac je Tantalov, užaren, a ipak, tako suptilan, kao da me proba. Kao da je očajan da sazna zašto odgovaram na ovaj način... ili da sazna ko sam ja stvarno. Ali zašto imam utisak da prepoznajem ovaj poljubac? Tako sam se osedala i poslednji put kad me je poljubio... kao da su njegove usne bile na mojima pre nego što sam došla u ovu deliju. Ali kako? On liže moje usne, izvlači mi sve misli iz glave, i pokazuje mi da sam njegova. Sa njegovim snažnim prstima oko mog vrata, bespomodna sam, bez odbrane, a ipak, ne osedam se ugroženo. Čak ni na sekundu. Jedina stvar koju osedam je bezobzirnost i rastuda privlačnost između nas. U proteklih nekoliko dana, nisam se ni jednom osedala više živom nego sad. 58

KRALJEVSTVO SNOVA

Postoji nešto u vezi njega... I onda on povuče svoje usne sa mojih. Na trenutak, on samo gleda u mene. Toliko mogu da vidim kroz povez oko očiju. A način na koji stoji tamo, svojom toplom rukom stežudi moje grlo kao da je moje telo njegovo, izaziva mi klecanje kolena. Jadno. A ipak, ne mogu, a da se ne osetim uzbuđenom. Moje telo je slabo, besvesno. Nisam smela da mu dozvolim da me poljubi opet. Ali izgleda kao da je on taj koji je još više ljut na sebe zato što je dozvolio da se ovo dogodi. „Ti...“ Mrmlja.“ Reci mi svoje ime.“ Mogu da osetim njegov dah na mojoj bradi dok stoji ispred mene i čeka moj odgovor. Ja nervozno gutam, pitajudi se zašto pita. Ne zna? On je taj koji me drži ovde, a ipak me pitao za ime? Da li je to test? Bez obzira, ne mogu se sad predati. Ignorišem njegov zahtev. „Reci mi svoje ime,“ sikde pored mog lica. „I šta onda? Ako ti kažem, onda deš me ubiti?“ Smeje se kao da smatra da je zabavno da sam to rekla naglas. Iznenada, njegova ruka je na mom licu i pocepa povez. Duboko je uvukao dah, i mogu da čujem da je koraknuo unazad. Kako povez pada na pod, borim se da otvorim oči. Postale su toliko naviknute na tamu da im je teško da svare svetlo. Kada sam konačno mogla da podignem kapke, vidim ga da tetura unazad, skoro se spotiče preko stolice na sredini sobe. „To ne može biti,“ mrmlja, njegovo lice je i dalje skriveno iza maske. Je li iznenađen? Ne zvuči kao da je planirao da se ovo desi. Da li me zna?

KRALJEVSTVO SNOVA

Što je još važnije, poznajem li ja njega? Reči koje napuste njegove usne teraju me da se zapitam ko je on u stvari. Mrmlja, „Sky?“

KRALJEVSTVO SNOVA

DAN 6

Angel Ja sam kukavica. Jebena kukavica. U trenutku kada sam video da je ona, pobegao sam. Jebiga, trebao sam to znati kad sam je poljubio po prvi put, jer je bilo tako jako poznato. Usne su joj vratile uspomene koje sam mislio da sam davno zaboravio. Stvari koje sam mislio da mogu da zaboravim, ali, uporno su ostale u prvom planu mojih misli. To je upravo razlog zbog kojeg sam je poljubio i drugi put. Morao sam znati. A sada znam. Sky Valenti... ona je devojka za koju sam mislio da bih mogao biti sa njom više od samo jedne nodi. Naš sastanak je bio slučajnost, slučajni događaj koji nas je spojio. Nešto tako iz vedra neba... tako izvanredno. Ona je devojka koja je videla tamu u mom srcu bez toga da joj govorim. Pustio sam je, jer sam znao da nisam mogao da joj pružim život koji zaslužuje. Bez mene, bila bi sigurnija, iako nijedno nije htelo da se razdvojimo. Ipak, bile su to najbolje nodi nakon dugo dugo vremena. Jebiga... i sad je ona tamo. Kako se ovo desilo? Sky... zašto si to morala biti ti? Od svih ljudi, ti si ona koja je meta mog oca? Stisnem šaku i lupim volan, što čini da auto opasno krivuda kroz šumu. Ne mogu jebeno da verujem da je to ona. Ona je ta koju juri moj otac. Ona sa odgovorom koji on traži. I ona je devojka koju je uzeo bez dozvole.

KRALJEVSTVO SNOVA

Mogao bih da ga ubijem. Doslovno bih mogao, jer skoro da jesam. Jedina stvar koja me je zaustavila je bio pretnja po moj život. Besan sam, ali ne i glup. Nakon što sam skinuo povez preko očiju, izleteo sam iz zgrade, i krenuo pravo nazad kod mog tate. Moramo obaviti ozbiljan razgovor. ***

Juče Uleteo sam u njegovu sobu, ne zajebavajudi se kucanjem. „Jebeno si oteo Sky?“ „Angel, moramo li ovo sad da radimo?“ Moj otac odmahuje glavom. „Da, sada!“ Rekao sam, zalupivši vrata iza mene. Pomera se u svojoj stolici, njegov lični berber, stara škola, brije ga britvom. Lice mu izgleda glupo sa sve tom penom na njemu, i to me čini još više ljutim dok gledam u njega, znajudi da ga nije briga zašto sam ja ovde. „Ona, od svih ljudi?” Vrisnem. „Morala je biti ona ta koju juriš? Pokušao si to sakriti od mene, zar ne? Zato si joj stavio povez!” „Uradio sam to za tvoje dobro.” Pročistio je grlo, uzimajudi vremena da odgovori. „Prvo, rekao sam ti da ne ukloniš povez. Drugo, duguje mi, tako da ona to zaslužuje. Ne zanima me ako je poznaješ.” „Ti jebeni kučkin sine.” Prilazim mu i gurnem u stranu berberina, grabedi oca za kragnu. „Jebeno si je dirao. Ona je devojka koju si iskoristio. Nedu ti dozvoliti da se izvučeš s ovim.“ Omotao je svoje ruke oko mojih zglobova i zverao u mene dok me gura od sebe. „Ona je ta koja te je bacila u zatvor.“ „Kako znaš?“ Derem se. 62

KRALJEVSTVO SNOVA

„Jer je to bila njena majka koju si ubio!“ Ovo me u potpunosti udutka. Koraknuo sam unazad i pustio da sve potone, dok se moj otac ispravio i zgrabio krpu da obriše višak pene. „Uradio sam to zato što si mi ti to rekao...“ Kažem. „Da, ali nisam očekivao da de njena kdi krenuti na tebe.“ „Jebeni pakao.“ Udaram u njegov sto u besu. „Smiri se, momak.“ „Ne, nedu da se smirim! Ne možeš jebeno da vidiš? Poznajem je. Jebeno sam je poznavao kao nešto više od zatvorenika koji je sada. Ona je slomljena kao kurac, i to je sve tvoja krivica.“ „Ne, to je i tvoja odgovornost,“ kaže, klima frizeru da ga otpusti. „U slučaju da si zaboravio, ti si taj koji je bio nemaran. Ostavio si svoje redovne registarske tablice umesto mnogih alternativnih koje imamo.“ „Bila je to minorna greška.“ „Minorna greška pomodu koje te je ona identifikovala kao ubicu.“ „Ona ni ne zna da sam to ja. Policija je došla da me jebeno pokupi iz ove kude, za Boga miloga.“ „Samo zato što nije znala da si to ti, ne znači da ona nije bila ta koja je smestila tvoje dupe u zatvor.“ Škrgudem zubima, oslonjen na sto tako da mogu da razmislim o ovome. Kako je, do đavola, ovo postalo tako komplikovano odjednom? „Nije bitno, dečko. Šta je bilo, bilo je. I dalje moraš izvudi informacije iz nje.” Pogledam u njega, duredi se. „Kako mogu? Nakon ovoga? Znajudi da je to ona?“ „Je l' si skinuo svoju masku u njenoj blizini?“ Mrštim se. „Ne.“

KRALJEVSTVO SNOVA

„Onda problem ne postoji. Ona nede imati pojma. Jedina stvar koja je bitna je da je nagovoriš da progovori.“ „Ne mogu“, kažem, odmahujudi glavom. „Ona je... ona je...“ „Samo Bambina.“ Obrve mu se skupe, formirajudi strog pogled. „Možda si imao nekoliko nodi sa njom, ali to ne znači ništa u odnosu na ono šta je na kocki ovde. Ova kompanija je mnogo važnija od tvoje jadne veze. Vreme je da to utuviš u glavu.“ „Za tebe jeste,“ rekao sam. „I trebalo bi da je i za tebe isto. Da li hodeš nas nas upropastiš?“ „Ne.“ „Znaš da se vradaš u zatvor kad se to dogodi, zar ne? Ili još gore, bio bi mrtav. Truli leš na ulicama.“ On zgrabi bocu vode i guta sve dok je ne isprazani. Jako sam uzdahnuo. „Jebeno mrzim ovo.“ „Nije me briga,“ kaže on. „Radi svoj jebeni posao... ili du dodi i uraditi ga sam.“ Mrštim se, razmenjujem s njm smrtonosan pogled, vrlo svestan pretnje koju je upravo izgovorio. Imam samo jedan izbor. Daj mu šta želi, ili de to sam uzeti. Ne treba biti naučnik da bi se znalo šta du izabrati. Nedu mu dozvoliti da ikada više stavi svoje ruke na nju. Radije bih umro, nego da se to dogodi. Ali znam da on nede prestati dok ne bude imao ono što želi, tako da nema drugog izbora za mene, nego da nastavim sa mojim poslom... što je vršenje pritiska na nju da mi kaže kakvu god tajnu da krije. „Izvoli,“ kaže moj otac. Zgrabi drugu bocu vode iz mini frižidera u uglu i baci mi je. „Popij. Osveži se. Uradi šta god treba da uradiš, vrati se tamo i završi to." On namigne i da mi lažan osmeh. To mu ide tako lako; kao da uopšte nema srce. A nedu ga imati ni ja, kada završim s njom. 64

KRALJEVSTVO SNOVA

***

Sadašnjost Dok ulazim na imanje, razmišljam šta da radim dalje. Moram da promenim planove, ako hodu da doprem do nje i da zadržim moj zdrav razum. Vreme je da se njena kazna dovede na potpuno drugi nivo. Žene su upravo išle prema deliji, pa sam ih zaustavio. „Ja du to učiniti.“ Pogledale su me zbunjeno, ali onda klimnuše i ona što drži činiju supe pruži mi je. „I donesi mi malo hleba,“ dodam. Ona brzo pojuri da mi dohvati iz male kuhinje u uglu podzemnog podruma. Ovo mesto nije veliko, ali barem je skriveno od pogleda. Nema skenera koji može da prodre u tlo ovako daleko dole, a s obzirom da držimo ove žene na kratkoj uzici, niko ne može da prospe bilo kakvu informaciju o ovom zatvoru. Ne da bi ove žene to i mogle; jezici su im odsečeni. Lični poklon od mog oca. Barem on to tako vidi. Dobiju da žive svoje živote ovde u miru, pod zaštitom naše kompanije, dok god rade šta god kažemo. One se hrane, imaju čist krevet i mogu se tuširati kad god požele. Po mom ocu, to je dovoljan luksuz. Nisam rekao ni reč o tome. Odrastao sam naviknut na te žene, iako za strance, to bi bilo okrutno. Bio sam suviše izložen divljaštvu da bih osedao nešto za njih. Dođavola, sam sam podsticao i učestvovao u gomili raznih barbarskih radnji. Kako se žena vratila s hlebom, hodam prema vratima, ali one stoje iza mene sa upitnim očima, kao da me pitaju šta du da radim. Naravno, one ne shvataju. Dobre stvari kao što su hrana, tuševi dovele su do žena, tako da zatvorenik nede povezati mene sa dobrim stvarima. One me povezuju sa lošim stvarima, kao bičevi i bol, tako da me se boje kad god uđem u sobu. To je metoda za izvlačenje informacija u trenu, ali sada znam da ta taktika nede upaliti na Sky. Pogledao sam preko ramena i zarežao, „Ostavite me.“ Žene se žure u njihove sobe dok ja grabim masku koja visi na zidu i stavim je. Pre nego što otvorim vrata koristedi tablu sa brojevima i skener mrežnjače, uključim svetlo da proverim da li u stvari vidim nešto.

KRALJEVSTVO SNOVA

Kako sam kročio unutra, primetio sam da se Sky skvrčila u levom uglu, obgrlivši noge, kao da je to jedina stvar za koju se može držatii. Stolica na sredini sobe je bila rasturena. Potpuno pokidana u komadide, kao da je koristila kao oružje. Verovatno da zaglavi otvorena vrata. Nasmejem se i zovnem preko ramena, „Donesi mi drugu stolicu.“ Sky izgleda iznenađena činjenicom da im dajem naredbe dok jedna od žena ulazi u deliju i spusti novu stolicu za mene. Ništa nede da me zaustavi da pazim na nju, ipak. Bez obzira na to koliko stolica da pokida, nastavidu da staviljam jednu tamo, dok ne nauči značenje iza toga... Uvek sam pazio na nju. Nema bežanja od te istine. „Idi u svoju sobu i ostani tamo dok ne završim,“ rekao sam ženi, ona klimne i ostavi nas na miru. Sada mogu da se fokusiram na Sky, koja drhti dok me gleda kao jastreb. U trenutku kad se približim, ona se odmakne, puže u drugi ugao kao da de pobedi od mene. Držim tanjir supe i klimnem glavom. „Želiš ovo?“ Ona ga gleda kao da nije jela danima. Možda i nije. Nikad nisam pitao žene, a niti mi je bilo stalo. Ne, pre nego što sam saznao da je ona ta koja je u ovoj deliji. Distancirao sam se od žrtava tako da mogu da radim moj posao, ali ovo je drugačije. Nju ved znam. Prekasno je da budem hladnokrvni nasilnik. Ved sam postao lično umešan kad sam je samo poljubio, i kad sam shvatio da je ona Sky. Što duže držim činiju, to više me Sky gleda tim svojim velikim očima koje buše rupu u mom oklopu. Trebao bih pridi i dati joj činiju, ali to bi poništilo svrhu ovog vežbanja. Tako samo slegnem ramenima i umesto toga sednem na stolicu. Činija mi peče ruku dok je držim, čekajudi da ona napravi potez. Vrlo polako, ona dolazi iz ugla na rukama i nogama, slično kao i životinja kad je u nevolji. Ona je ved svedena na to? Ili se pretvara da me zbuni? U svakom slučaju, moram da ostanem da sedim.

KRALJEVSTVO SNOVA

Potrebno mi je da mi priđe, da nauči da veruje meni i samo meni... tako de naučiti da mi se pokorava. „Želiš ovo?“ Držim posudu ispred mene tako da je može namirisati. Mogu da vidim kako joj se nos pomera na gore, a ona je puzala čak i bliže. Na svetlu, jasno mogu da vidim crvene pruge po celom njenom telu, ostaci mog remena. Lagao bih kada bih rekao da se nisam napalio videvši moje oznake na njenoj koži. To znači da je moja. Moja da radim s njom šta želim. A sada, želim da je nahranim. „Ne grizem,“ zabavljeno kažem, podižudi obrve. „Osim ako si nevaljala.“ Ona sedne ispred mene uplakana lica, jedva uspevajudi da zadrži žeđ kako se naginje bliže. Podigao sam kašiku blizu njenih usta. „Otvori.“ Uradi kako joj kažem i omogudava da joj kašika prođe u usta, topla supa rasipa se na njen jezik. Gledati je kako guta je kao gledati pornid. Tako glatko... kao da joj je to prirodno. Kada ona proguta, kažem, „Dobra devojka.“ Ved mogu da zamislim kako guta moju spermu. Njene oči se suze na reči 'dobra devojka' i mi razmenimo tihe pretnje kroz jednostavan pogled. Čim sam stavio kašiku u činiju, ona pruži njenu ruku, ali ja povučem nazad u posudu, tako da je iznad moje glave. „Ah-ah.“ Mršti se, sedajudi ponovo. „Moja pravila,“ rekao sam. Ona uzdahne naglas, ali onda klimne saglasno. Osmehujem joj se dok zaranjam kašiku u supu i guram preko njenih usana opet. Nastavljamo ovaj ritual dok činija nije polu-prazna, što je kada je primetila hleb koji sam doneo sa sobom da stoji na naslonu za ruku na stolici. Uzmem hleb i posmatram je, azurne oči prate kako kidam parče, umočim ga u supu i prinesem na njena usta. Na sekundu, mislim da čujem meko mrmljanje iz njenih usta pre nego je progutala. Sam zvuk izaziva ježnje moje kože... i trzaj u mom kurcu.

KRALJEVSTVO SNOVA

Dok je hranim supom i hlebom, uzeo sam vremena i imam strpljenja sa njenim sporim žvakanjem, osedam da smo povezani na nivou koji nisam iskusio ranije. Zavisnost raste između nas, mada nisam siguran ko je od nas dvoje vezan za koga. Hleb i supa su nestali za nekoliko minuta, iako se činilo kao da traje satima. Naše oči su zaključane u ono što izgleda da je beskrajna oluja od nemog vriska. Bilo bi gore da ona može da vidi iza maske. „Zašto si došao da mi daš hranu? Žene...“ Ona zamuca. Ja stavim prst na njene usne i udutkam je. „Ne postavljaj pitanja.“ „Ali...“ Zgrabim je za bradu i silovito spustim moje usne na njene. Priznajem, sebičan sam, ali nisam mogao provesti ni tren više gledajudi te napudene usne i slatke, bespomodne oči a da je ne potvrdim kao svoju. Želim kušati njena usta, suštinu njenog bida, koliko god dugo mogu. Ne znam kakav bi izbor mogla napraviti, tako da je svaki delid sekunde tih 21 dana dragocen. Sa svakim poljupcem, vatra u meni raste. To pojačava gorudu želju da odnesem njeno krhko telo sa ovog mesta i položim ga na moj krevet gde du je voleti jezikom dok ponovo ne bude čista. Ali znam da puštam mašti na volju. Svet nije tako jednostavan kao što izgleda. Sklanjam moje usne s nje, ona padne malo unapred, skoro kao da je očekivala više, i kad otvori oči, poznato rumenilo krasi joj lice. Sedam ga se od poslednjeg puta, od pre nekoliko meseci, kad je bila još neuprljana i kad sam beznadežno padao na nju. „One ne dolaze jer nisam hteo to. Budi zahvalna što sam došao sa hlebom.“ „Hvala ti... pretpostavljam.“ Njena glava padne napred, pa joj podignem bradu kažiprstom. „Reci mi... šta kriješ?“

KRALJEVSTVO SNOVA

Zbunjeno lice joj se odmah pretvara u zgađeno dok okrede glavu. „Nedu da ti kažem. Ne možeš da me podmitiš sa malo ekstra hleba ili tako što me lično hraniš. Izgledam li ti tako lako?“ Škrgudem zubima, zurim u nju, uvređen kao pakao. „Kako se usuđuješ.“ Ovde sam da ona vidi da bi bilo bolje da mi kaže umesto što drži stvari u tajnosti, tako da bi mogla živeti. Hteo sam da joj pokažem da može imati više, kad bi mi samo dala nešto sa čime mogu da radim, ali ona nije voljna da mi da bilo šta. Bes me je obuzeo i razbio sam činiju o zemlju, nagnavši je da se povuče nazad u ugao. „Ja pokazujem da mogu da ti dam više samo kad bi mi dala jednostavnu istinu, ali ti se i dalje opireš.“ Prilazim joj u napadu besa, zgrabim je za vrat da je podignem sa zemlje. „Ja nisam tvoj neprijatelj ovde!“ „Ti si taj koji me vezao za zid, koji uzima i uzima bez da ikada pomisli na posledice." „Živim sa posledicama svaki dan mog jebenog života,“ ključam. „Vreme je da naučiš da prihvatiš tvoje.“ „Mogu da vidim to...“ Kočoperi se. Znam da je sarkastična, što me još više iznervira. Ona je Sky, jebem mu mater; devojka koju ne bi trebao da povredim. A ipak, evo me, povređujem je, jer je to moj jebeni posao. Nemam drugog izbora, a ona čak i više otežava, namerno. Do đavola. „Vidiš li jebeno da sam ja jedini ovde koga je briga čak i malo?“ „Ne, ja mislim da se ti jednostavno bojiš šta de se desiti kada ti ne kažem,“ ona grgolji između. Raširim oči. Jesam li tako lak za pročitati? Shvatam da joj prekidam dovod kiseonika, pa je oslobodim. Ona se odmah uhvati za grlo i počne da kašlje. Koraknem unazad, pitam se kako dovraga treba da uradim ovo, ako ne mogu zadržati svoje misli za sebe. Ona vidi ravno kroz mene.

KRALJEVSTVO SNOVA

Negodujudi, okrenem se i napustim deliju. Ne mogu podneti ni minut više da je gledam kad se ponaša ovako. To me tera da želim da radim stvari sa njom koje prevazilaze dati pravac. Potrebno je da preuzmem kontrolu nad svojim emocijam prvo, pre nego što preuzmem kontrolu nad njom. Pročistim grlo da upozorim žene i kažem im da očiste deliju. Ako ona nede uzmicati da dobije više nego što je zaradila, dadu joj više nego što se dogovorila. Vratidu se sutra i pokazati joj da ne može da me odbije.

KRALJEVSTVO SNOVA

DAN 7

Angel Sreo sam je prvi put u snu, i u snu, upoznao sam je ponovo prošle nodi. Prvi put sam je video kada je jedna od sobarica moga oca bila napolju na stepenicama, pila šolju kafe, i pogledao sam joj preko ramena na sliku najlepše devojke koje sam ikada video. Imala je okruglo lice, napudene usne i divne plave oči, delimično skrivene dugom kestenjastom kosom. Slika je brzo nestala kad je sobarica stavila svoj mobilni telefon u džep, a ja sam nastavio niz stepenice. I dalje jasno vidim namršteni pogled koji mi je sobarica dala dok sam napuštao imanje. Tada ne bih nikad pogodio da je bila doušnik. Neko ko se infiltrirao u kompaniju moga oca, samo da je sabotira. Mislio sam da je bila ljuta na mene zbog virenja na njenu derku. Da, znao sam da je to bila njena derka jer su izgledale isto; kao dve kapi vode iz iste kante. Osim što je njena derka bila mojih godina, i izgledala je tako neiskvarena, tako sretna. Ta jedna slika me je kupila za ceo život. Bio sam drsko kopile. Težak igrač, koji je živeo samo za pičkicu, dupe i novac. Koristio sam devojke, i one su koristile mene. Živeo sam u centru pažnje, dok sam u senci bio ubica za kompaniju mog oca. Bilo je kako me je on odgojio – kao što je imao na umu od trenutka kad sam se rodio. To je ono čime se kompanija bavi, nakon svega. Ubijamo na zahtev. Povremeno, mučimo ljude, takođe. Ponekad uhvatimo ljude i držimo ih kao zatvorenike sve dok to posao zahteva. To nije teško shvatiti zašto sam bio zauzet u to. Ali onda se pojavila ta devojka... Ne znam šta mi je uradila, ali ona.... ona je bila sve što sam želeo. Sve što nikada ne mogu imati. Prvi put sam je video u stvarnom životu – ne na papiru ili digitalno, nego živu i preda mnom — u klubu. Bio sam tamo da igram i pokupim cure, ali u trenutku kad sam je spazio, znao sam da želim da je odvedem u svoj dom više nego bilo koju devojku ikada. 71

KRALJEVSTVO SNOVA

Bila je lepa, čak savršena. Njena elegantna figura i velike, okrugle oči bile su ono što me je privuklo kao magnet. Hteo sam da igram sa njom celu nod, a onda je odvedem kudi, gde bih joj pokazao svaki ugao moje sobe. Nije teško shvatiti zašto sam bio toliko upleten u to. Bio sam opčinjen njenim igranjem, tako senzualno i sa stilom. Samo jedan pogled bio je dovoljan da prodam dušu đavolu. Ona je zarobila nešto što nijedna druga devojka nikad nije uspela. Sa samo jednim pogledom, ukrala je moje srce. I onda saznati da du je sresti ovde, u klubu gde dolazim svake nodi... koji su izgledi? Kao što treba, krstario sam oko nje kao lav, potvrđujudi nju i prostor oko nje, obeležavajudi je kao moju samo pogledom. Uhvatili smo se za ruke i od tog trenutka, izgledalo je da je sve nestalo. Igra je bila žestoka, puna seksualne napetosti, znoj se mešao sa opasnim željama. Znao sam da ako je odvedem kudi, jedna nod nede biti dovoljna. Zauvek bih bio navučen na nju. Nije mi bilo bitno ako ona dobro puši; ima vrelo telo i sklisku pičkicu. Njeno prisustvo, njena interakcija sa mnom, i kako me je pogledala, to me je razvalilo. Kad bih samo probao njen ukus, bio bih dožvotni zavisnik. Znajudi sve to, i dalje ne mogu da odolim, a ne može ni ona. Kao da smo bili zaključani jedno drugom u zagrljaju, stopljeni zajedno formirajudi jednu celinu. Trudili smo se disati između pomamnih poljubaca i pohotljivog lizanja na putu do mog doma u taksiju. Taksisata mora da je mislio da smo bili pijani ili drogirani, ali je jedina droga na kojoj sam bio bila ona. Bila mi je potrebna. Želeo sam je. Morao sam da je imam. Čak i ako je samo za jednu nod, prihvatidu, jer je bila savršenstvo.

KRALJEVSTVO SNOVA

Bila je devojka o kojoj čitaš u knjigama, ili gledaš na televiziji, ali nikad je ne sretneš u stvarnom životu. A evo je ovde, zapela u mojim rukama kao izgubljeno jagnje... pada pravo u zamku vuka. Bio sam nemaran, sebičan. Ali, nisam mogao da se zaustavim. To je bila najbolja nod koju sam ikada imao. Nisam mislio da bi htela više; mislio sam da de nestati do jutra, i više je nikad nedu videti. Ali kada sam je našao kako pravi doručak u kuhinji, srce mi je bilo prodato. Jedan dan se pretvorio u nedelju. Dan i nod. Bilo je kao da nismo mogli da se zaustavimo. Nisam nikad iskusio tako nešto. Nešto tako potpuno divlje, tako životinjski, a ipak tako neizbežno. Savršeno smo se uklapali. Ali onda je došao dan kada je morala otidi. Istog dana naša služavka, njena majka, je misteriozno nestala iz naše službe. Trebao sam sve to povezati, ali sam bio suviše navučen na nju, i dalje letedi na tom oblaku, da bih primetio sličnost. Mislio sam da je otišla jer je njena majka htela da prihvati posao u drugom gradu, a nije htela da mi kaže loše vesti. Brate, kako sam pogrešio. Bio sam previše glup, previše zaokupljen mislima da nisam ni shvatio šta je moj otac tražio od mene jedan dan kasnije. To je bio ličan zahtev, jedan koji dolazi direktno od njega, što se nije često događalo. Bio sam zadužen da ubijem ženu koja je bežala u automobilu zajedno sa drugim osumnjičenim. Nisam mnogo mislio o tome, i nikada nisam proverio da vidim ko je to bio. Dođavola, previše sam bio opijen time što se desilo nedelju dana ranije da nisam ni promenio moje registarske tablice. Gurnuo sam je sa litice. Auto se prevrtao, što je izazvalo iskre koje su zapalile gorivo. 73

KRALJEVSTVO SNOVA

Potpuno je izgorelo. Nisam znao da je videla moje tablice, i da je poslala sliku njih nekom drugom. Niti sam znao da joj je ona majka dok nije bilo prekasno. Dok nisu došli da me okuju i odvedu u zatvor. Čak i u zatvoru, nisam shvatio da je Sky bila ta koja je primila sliku. Da je ona bila ta koja je pokazala na moj auto između svih ostalih. Ali, ispostavilo se da Sky nikad nije pokušala da vidi ko je pravi ubica njene majke. Verovatno nije mogla da svari pomisao da ga vidi živog, a kamoli da je to čovek sa kojim je spavala celu nedelju Verovatno još uvek ne zna da sam ja ubio njenu majku. ***

Sky Žene su me opet prale, ali ovaj put koriste pravi sapun. Miriše lepo, s obzirom da ništa dobro nisam mirisala u zadnje vreme. One mi čak i zube peru. Sa izuzetkom hleba, ovo je jedini dodatni tretman koji sam dobila otkako sam stigla, i pitam se zašto. One mi čak pomažu da se osušim i kada završe, ne ostavljaju ništa na podu, tako da je sve caum-pakum. Pitam se šta je povod. Ne treba dugo da čekam da saznam. Kad se vrata otvore, ved duboko udahnem, očekujudi najgore. Jedini put da neko ulazi u moju deliju je ujutro, kada me žene nahrane, i kada me on obilazi. On dolazi i odlazi kad god mu je volja. Nikad ne dolazi u isto vreme, a to je verovatno zato da me zbuni. Ponekad, samo zuri u mene, tiho sedi na stolici kao da misli da du da mu prospem istinu iz vedra neba. Drugog puta, davi me, očekujudi da du sve izbrbljati pa da može da me pusti. I postoji vreme kada me

KRALJEVSTVO SNOVA

šamara ili tuče remenom. To su vremena kada sam najviše zbunjena... jer osedam da on želi od mene nešto više od odgovora. Znam to jer svaki put, pritisne svoju krutost o moju kožu. I što je najgore od svega... mogu da osetim stezanje u svom jezgru svaki put kad se to desi. Mrzim to. Mrzim kako se konfliktno zbog njega osedam. U jednom trenutku, mislim da de me pustiti, a onda dok pucneš prstima, može da se pretvori u ružno ubistvo. Volela bih da mogu da shvatim šta je njegov problem. Kako se vrata zatvore iza njega, ved mogu da osetim uspon temperature u prostoriji. Malo, treperavo svetlo u uglu obasjava njegovu masku i vrele oči unutra. Hoda prema meni opušteno, s rukama u džepu od trenerke, crna , dugih rukava košulja labavo mu pada sa strane. Njegove grudi i bicepsi su jasno vidljivi kroz tanku tkaninu, i na trenutak, mislim da vidim njegov kurac kako se klati levo i desno u panatlonama dok hoda. Ne znam ni zašto sam fascinirana njegovim izgledom, ali on sam bi privukao pažnju svakoga, bez obzira na situaciju. Sa zgodnim telom poput njegovog, on sam ima takav efekatGutam, pokušavam sakriti zažarene obraze iza sveže oprane, mokre kose. Stojim i dalje u uglu, pratim svaki njegov pokret dok držim moje telo rukama, prikrivajudi sve što mogu. I dalje nemam nikakvu odedu — ne od kada su mi je uzeli — ali sasvim sam navikla na osedaj gole kože. Samo nisam navikla na njegove prodorne oči koje me upijaju. Postoji jedan nepogrešiv smešak na njegovom licu, kao da voli da gleda u mene golu. Iz nekog razloga, ta misao čini da još više porumenim. Kako staje ispred mene, zgrabi moju bradu i tera me da pogledam u njegovu masku. „Dakle, jesi li razmotrila da progovoriš?“ Kaže on, naginjudi glavu ka meni. Mrštim se. „Ti stalno to pitaš, ali nedu se predomisliti.“ Njegove usne se iskrive u osmeh. „Šteta.“

KRALJEVSTVO SNOVA

Odjednom, on me hvata oko struka i prebaci me preko ramena. Cvilim kako me dovodi do zida, gde su lanci. „Ne, ne, te stvari,“ vrisnem. „Trebala si pristati...“ Mrmlja, spustivši me. Borim sa njim, ali on je prejak za moje krhko telo dok me grabi za zglobove i kači ih na zid. „Ne želiš od mene napraviti neprijatelja, Sky.“ „Kako znaš moje ime?“ Kažem. „Možda du da ti kažem...“ Nagne se. „Ili možda nedu.“ I onda uklopi metal, zaključavajudi moj zglob. „Ne!“ Derem se. „Molim te, nemoj. Nemoj me ponovo okačiti. Ne mogu to da podnesem.“ „Oh, nemaš pojma kakve planove imam...“ Moja čula su u punoj pripravnosti na zvuk dubokog, grubog prizvuka u njegovom glasu. On okuje moj slobodan zglob, a onda i članke. Moje telo je izloženo ravno pred njim, i to me tera da se rasplačem. Priznajem, pretvaram se da sam jaka, ali ko ne bi, kada je suočen sa nemogudim? Bol me tera da radim čudne stvari. Tera me da ga molim da prestane. Gleda me suženim očima dok nastavljam sa mojim pokušajima da se borim sa lancima. „Ne vidiš da si ti uzrok ovoga?“ „Nisam tražila da me obesiš na zid kao jelena.“ „Nisi mi, takođe, dala ni ono šta hodu, tako da du sada da uzmem ono što želim još više.“ Njegov jezik izroni da skvasi usne i ujede se za donju samo na sekundu. Iz nekog razloga, moje oči zumiraju to i zaboravim, na sekund, šta se ovde dešava. „Svidede ti se... ne brini,“ korakne bliže tako da može da me miriše. Okrenem glavu na stranu sa koje me njuška, trudedi se da se odmaknem, ali to ga samo primakne bliže. On smešta mekan poljubac na moj vrat, njegov jezik 76

KRALJEVSTVO SNOVA

crta linije na gore prema mom uvu. Pre nego što je zagrizao moje uvo, on lebdi ispred njega, i na trenutak, mislim da mogu da čujem da se smeje. Dahde. „Volim tvoj miris. Tvoj ukus. Teraš me da budem tako jebeno tvrd.“ Iznenada, njegova ruka je na mojim grudima – gnječi, vuče i uvrde. Sve i svuda, sve u isto vreme. Preopteredenje čula tera me da dahdem, i kada otvorim usta, on ih pokriva sa njegovim. Oduzima mi dah bukvalno, ljubi me dok se ne utiša moj uzdah; ljubi me sa svime što ima. Njegov ukus je poznat, opijajud, i na trenutak, zaboravim čak i da visim. Njegov jezik stručno liže vrh mojih usta, njegove usne glade moje sa jednakim zanosom. „Ovo je ono što du uzeti od tebe,“ mrmlja u moja usta. Slobodna mu ruka klizi niz moje telo, i prolazi sa unutrašnje strane butine, gurajudi da mi rastavi noge dok počinje da me trlja. Osedam se poniženo. Iskorišdeno. Postiđeno, što zapravo osedam da mi pičkica pulsira od njegovog dodira. „Hmm... sviđa ti se kada te dodirujem.“ To čak nije ni pitanje. „Ne...“ Kažem, odmahujudi glavom. Ceri se. „Da.“ On pritisne prst na vrh mog klitorisa. „Tačno ovde.“ Stenjem kada ga protrlja svojim kažiprstom i onda dodaje i palac u igru i zakotrlja moj klitoris. Moja vlažnost raste kako se moje jezgro steže, očajna da se odbranim od uzbuđenja, ali moje telo je ludo za njegovim dodirom. Moj um je bio uskradivan predugo, i kada mi je on ponudio ovo oslobađanje, ja sam preslaba da se borim. Padne mi na pamet da možda, ako mu dam ovo, on de biti manje grub sa mnom. Možda, ako mu dam šta god želi, pustide me. Možda je to bila uzaludna misao, ali je ovde, i ne ide nikuda. „Nemoj misliti da ja ovo radim za tvoje zadovoljstvo, Sky.“ Stenje. „Oh, ne. Radim ovo zato što želim da te gledam kako toneš od mog prsta.“ I dalje uvrde i vuče moje bradavice sa jednom rukom, izluđuje me strašdu, dok drugom stručno gradi želju između mojih nogu. „Gledadu te kako svršavaš, i ti deš uživati, a onda deš mrzeti sebe jer ti se dopada. I sutra, radidemo istu stvar. I onda opet... i opet...“ 77

KRALJEVSTVO SNOVA

„Stani...“ Stenjem. Koga ja zavaravam? Nede stati, a nisam ni sigurna da više želim da stane. On me je začarao, a ja sam bespomodna da se oduprem. Bojala sam se njegovog dodira toliko, jer sam postala naviknuta na bol, ali ovo je čisto blaženstvo. Mislila sam da moje telo ne može to da podnese tako brzo nakon svega šta mi se desilo, ali osedaj je tako drugačiji. Tako pogrešan..... ali tako dobro. Kao da je ovako trebalo da se desi. Kao da je to ved radio. Moje otvorene oči sijaju i sretnu se sa njegovim uzbuđenim zuredim parom. Fokusiram se na njegove oči, njihovu boju, kako me gleda dok se raspadam u njegovim rukama. Izgledaju poznato, kao da sam ih videla i ranije. „Ne dajudi mi nikakve odgovore znači biti iskorišdena od mene, Sky. Na sve mogude načine,“ zabavljeno kaže. Njegov prst klizi gore-dole po mojoj pičkici. „Ali mislim da ti ne smeta to. Kažeš da mrziš ovo više nego bol, ali ne slažem se.Tvoja pica je jebeno mokra od mog dodira.“ Zatresem glavom, usne mi drhte, ali on zgrabi moju bradu i stušti svoje usne na moje ponovo. Odjednom, mogu da osetim njegov palac ulazi u mene, terajudi me da stenjem naglas, ali njegova usta upiju zvukove. Njegovi poljupci umrtve uspomene koje vrebaju u mislima, uspomene koje sam pokušala odgurnuti od sebe. Ali ovo... ovo je tako nadmodno, kao da on pokušava da mi pomogne da ih odgurnem od sebe. Kad odmakne usne od mojih, kaže, „Pa, pretpostavljam da ovo nije stvarno kazna sada, zar ne?“ Smeje se dok zaranja i drugi prst u pičkicu. „Ovako ili onako, progovorideš, ili du nastaviti da uzimam tvoje telo.“ Jebe me svojim prstima, liže svoje usne dok me zadihano gleda. Imam problema da se suzdržim dok pritisak raste unutar mene. „Svršavaš ved, Sky?“ Kikode se. „Nisi bila jebana ovako dugo vremena, je li tako?“

KRALJEVSTVO SNOVA

Odbijam da odgovorim. Moj lični život nije njegova stvar, i iako sam mu rekla šta mi se desilo u tom sokaku, nedu dozvoliti da me uništi. To je drugačije, potpuno se razlikuje od onog što sam iskusila ranije. On nije nežan sa mnom, ali nije ni zao. Moje telo reaguje na njegov dodir na način koji ne mogu da objasnim, a mislim da on zna, sudedi po samozadovoljnom izrazu njegovog lica. „Da... svršavaš svuda po mom prstu.“ „Ne!“ Stenjem. „Želim osjetiti kako bi me muzla da je moj kurac u tebi,“ mrmlja pored mojih usana. Pozadinska bol izazvana uvrtanjem moje bradavice me dovodi do nove visine, i mogu da osetim orgazam kako se gradi duboko u meni. Čak i ako želim to, ne mogu ga zaustaviti. Posebno kad se tako zagleda u mene, pogledom koji potvrđuje vlasništvo nad mojim telom, umom i dušom. Iznenada, povuče prste, taman pre nego što du doživeti vrhunac. Celo telo mi se trese, a moj klitoris pulsira kao nikada pre. „Šta...“ Mrmljam. Spušta glavu i zgrabi moju bradu. „Nisi valjda, mislila da bih ti to dao bez da me moliš, zar ne?“ Namrštila sam se. „Mrzim te.“ Tu je đavolski osmeh na njegovom licu. „Ne, ti mrziš to što ti radim i kako se zbog toga osedaš. Ne možeš da podneseš činjenicu da me tvoje telo želi.“ „To je laž!“ Pljujem. Njegov stisak na mom licu jača. „Ne možeš da podneseš istinu. A istina je da ti se ovo sviđa. Sviđa ti se da te jebem, jer ja posedujem tvoje zadovoljstvo. Priznaj, ti nikad nisi bila posedovana ovako ranije. Signali tvog tela te zbunjuju. Ono želi da bude jebano tako jako da me ved moli za milost. Vreme je da i ti uradiš isto.“ Ja sam i dalje zadihana i napeta od uzbuđenja i gledam u njega i njegov zabavljen osmeh me tera samo da se osedam gore nego što ved jesam. Mrzim što

KRALJEVSTVO SNOVA

sam postala tako laka i da sam podlegla željama svog tela. To je kao da nemam kontrolu nad onim što želim. On ima. Odjednom, on spušta pantalone da izvadi kurac. Samo od pogleda na njega ide mi voda na usta. Ogroman je, težak, a kada on počne da ga trlja, umrem malo iznutra. Nisam spremna za ovo... ne želim biti napaljena, ali nemam izbora. To se samo desi. Pogotovo kada primeti da vidim kako ga trlja. „Sviđa ti se ovo? Kladim se da ved misliš o tome kako bi izgledalo ako bi ga zabio u tvoju picu u ovom trenutku,“ rekao je sa samozadovoljnim osmehom. Odmahnula sam glavom, ali on samo lizne svoje usne i trlja brže. „Laž,“ zareži. „Koliko deš ih još redi? Mogu da vidim kroz tebe.“ Zatvorim oči, ali on ošamari moj obraz. „Ne, gledaj me. Nisam ti dao dozvolu da zatvoriš oči.“ On usmerava moju bradu prema dole pa sam primorana da gledam kako ga drka. Kada pokušam da se okrenem, oštro pljesne moje grudi. Cvilim od vreline koja putuje kroz moje telo i onda promrmljam. „Izvini“. Leva strana njegovih usana se podigne gore u osmeh. „Dobro. Napokon učiš.“ Gutam knedlu u grlu dok nerado nastavljam da ga gledam. „Vidiš koliko sam tvrd zbog tebe?“ Govori. „Ne mogu da izdržim još dugo, Sky. Zato je na tebi. Reci mi istinu.“ „Ne...“ Suzi oči, i priđe mi malo bliže, tako da mu je kita između mojih nogu. Osedam ga da se trlja o mene, i koliko god želim redi da to mrzim, zapravo me uzbuđuje. Ne znam zašto; možda zato što me je toliko uzbudio da sam više fokusirana na svršavanje nego na borbu sa njim. To je bio njegov plan sve vreme da me zbuni... i on uspeva. Steže moju kestenjastu kosu i povuče nazad, terajudi me da ga pogledam u oči dok osedam da mu prejakulat kaplje na moje bedro. „Biraj, Sky. Zadovoljstvo ili istina.“

KRALJEVSTVO SNOVA

„Ja ne mogu...“ Mrmljam. „Onda du ja da odlučim za tebe.“ Iznenada, usne su mu na mojima, potvrđujudi da sam njegova svakim zamahom njegova jezika. Bože, njegovi poljupci su raspamedujudi, toliko da počinjem da zaboravljam zašto sam se ikada borila s njim. Dok sklanja usne sa mojih, on žamori. „Dadu ti izbor. Možeš me preklinjati da svršiš, ili du te obeležiti, a ti ne možeš da odabereš kako. To može biti sa mojim kaišem... ili mojom spermom.“ Duboki jecaj otme mu se s usta, što čini da me podilaze žmarci. Dodiruje mi pičkicu kao da je njegova. „Svrši ili du ja.“ „Molim te...“ Promrmljala sam. „Molim te, šta? Da svršiš? Jesi li to izabrala?“ „Da...“ Oslobađa njegov kurac, i steže moje grlo. „Reci to!“ „Molim te, daj da svršim,“ slamam se. Osmeh zamenjuje nezadovoljan izraz na njegovom licu. „Dobar izbor“. On ne okleva da me odmah jebe svojim prstima, ponovo. „Hmm... samo od pogleda na moj kurac tako si mokra,“ zabavljen je. To nije pitanje. Oboje znamo da je to istina. Izgleda da on to voli, dok ja tako mnogo mrzim. Moje telo je slabo za njega, skoro kao da ga sluša bez moje komande. Kao da je zaboravilo napad od pre nekoliko meseci, i potpuno se naviklo na osedaj potčinjenosti. Ovaj muškarac... On nije običan muškarac koji bi mi mogao ovo raditi. Njegova krutost odbija se gore-dole, dok on lupka moj klitoris tako brzo da mi skoro oduzima dah. Kako pogledam dole i probam se koncentrisati na nešto drugo, mogu da vidim njegov pred-ejakulat kako mu blista na vrhu, privlačedi moju pažnju. Slika bljesne kroz moj um kako svršava u mene ili po meni, i osedam se prljavo što uopšte mislim o tome. Posebno kada je ideja zapalila moju požudu još više. 81

KRALJEVSTVO SNOVA

„Da, Sky. Predaj se zadovoljstvu. Predaj se meni, jer nemaš drugog izbora. Predaj mi se, jer ne želiš ništa drugo. To je neminovno. Ti si moja, i uradideš ono što kažem.“ Tama u njegovom glasu me dovodi do ivice, a moje telo počinje da drhti. Njegovo čelo odmara na mom, životinjski zvuk dolazi iz njegovih otvorenih usta dok me jebe sa svojim prstima. U ovoj deliji, nije ostalo ništa osim nas; iskonska želja koja hrani napetost između nas. „Svrši, Sky. Sada,“ zareži. I ja svršm. Samo tako. Njegov glas i prsti su dovoljni da se raspadnem. Nema ničega s čim može da se uporedi zadovoljstvo koje osedam dok me jebe sirovo sa samo par prstiju, uzimajudi svaki centimetar moje energije i dah sa sobom. Kada talasi jenjavaju i njegovi prsti skliznu iz moje vlažnosti, osedam se lišena nečega neobjašnjivog. Nečeg neprirodnog. Nečeg tako pogrešnog. Mrzim to. I treba mi to. Podmukli kez proširi se njegovim licem kada ponovo dotakne moj osetljiv klitoris. „Još jednom. Samo za svaki slučaj,“ zabavljeno kaže. „To nije bilo tako loše, zar ne?“ „Ti...“ Promrmljala sam. Ne mogu da verujem da se ovo dogodilo. Ne mogu da verujem da me je naterao da biram, i da sam izabrala ovo. A najgore od svega, ne mogu da verujem da sam zapravo uživala. Njegov dodir... njegove usne... sve mi je tako poznato, ali ne znam zašto. Mrštim se, zurim duboko u oči iza maske, pitajudi se mogu li da saznam šta se krije ispod. Način na koji blistaju i sužavaju se dok ih gledam čini ih tako prepoznatljivim. „Ko si ti?“ Mrmljam. Reči se skotrljaju, pre nego što sam primetila da ih izgovaram, a onda se izraz na njegovom licu menja iz zadovoljstva u čisti bes. „Ne možeš to da pitaš,“ zareži. 82

KRALJEVSTVO SNOVA

„Dobro, ali dala sam ti šta si hteo, sad me pusti,“ Dahdem. On podigne jednu obrvu, naizgled iznerviran zbod onog što tražim. „Misliš da je to tako lako? Oh ne, dao sam ti samo da izabereš kaznu. To je sve. Nastavidu dolaziti iznova i iznova dok mi ne kažeš šta stvarno želim čuti.“ Nagne se bliže mom uhu, i ja zadrhtim. „Svaki dan, bide sve gore i gore dok mi ne kažeš istinu. Znaš šta je to... i dok to ne uradiš, nastavidu da dolazim i potvrđujem ono što mi pripada.“ Suženim očima i zadržavajudi osmeh, naginje se nazad i prinosi svoje prste usnama. Njegov jezik izroni da poliže prste, a moje oči se širom otvore kada on počne da ih sisa, stenjudi glasno. „Tako dobro...“ prošapde. „Pobrinudu se da probam svakog jebenog dana.“ Sa polu-tvrdim kurcem, on se okrene i počne da hoda ka vratima. „Ne, čekaj!“ Derem se. Ne može me ostaviti da visim ovako. Jednostavno ne može. Ne mogu to više da podnesem. „Šta? Ved ti toliko nedostajem?“ Provokativno se smeje. „Ne ostavljaj me ovde na zidu.“ On nakrivi glavu, i onda vrati svoj kurac natrag u pantalone. „Oh, ne brini, Sky. Ne idem ja nigde. A ni ti. Odmah du se vratiti.“ A onda on odlazi. Nisam sigurna da li bih trebala biti sredna što de se vratiti i možda me skinuti sa zida ili da se bojim što de se vratiti. Šta je isplanirao? Hode li stvarno da me slomi seksom? To nema smisla, a ipak i ima, s obzirom na moju prošlost. Shvatila sam da sam bila glupa, jer sam mu rekla stvar koju je hteo da zna najviše. Dala sam mu ključ. Pokazala sam mu gde leži moja slabost, a sada je on koristi da me slomi. Prokletstvo.

KRALJEVSTVO SNOVA

Napravim pesnice i udaram u zid. Ne mogu da verujem da sam igrala njemu na ruku. Toliko sam se bojala bola koji bi mi mogao naneti, da je on krenuo drugim putem i ja sam mu samo dala informaciju na tacni. Međutim, nedu dozvoliti da me pređe. Samo zato što me bolelo u prošlosti, ne znači da de sad da me boli. Ako mogu da ga zamislim kao ljubavnika umesto mog otmičara, modi du to uraditi, a da ne izgubim potpuno razum. Lako je, s obzirom da sam upravo zbog njega svršila. Nije me čak ni uzeo za sebe. Samo mi je pružio zadovoljstvo. Nije loše, ako se osedaš dobro, zar ne? Mogu ja ovo. Mogu da lažiram svoj put kroz ovih 21 dan ako me on samo tera da svršavam. Jedino pitanje je... je li to zaista sve što de on uraditi? Sumnjam. Tako je rekao sam sebi, ima on više toga u rukavu... Samo kad pomislim na to prođe me jeza niz kičmu. Dok on ponovo ulazi u deliju, neželjeni uzdah napušta moja usta. Ali onda sam primetila torbu u njegovim rukama. Kada je baci na tvrdi pod, na kratko trepnem i šok prolazi kroz moje telo od buke. „Zadovoljila si me danas, Sky,“ kaže on. „Ali nisi trebala da postaviš to pitanje.“ „Nemoj raditi to...“ Promrmljala sam. „Znaš kako to ide. Kazna zato što mi ne kažeš ono što želim znati. Kazna zbog postavljanja pitanja koja ne trebaš da pitaš.“ „Ne! Žao mi je. Molim te, nemoj,“ mrmorim. On zanemari moju molbu kako hoda prema meni, i ja očekujudi najgore, zatvorim oči. Ali onda trake oko mojih zglobova su odvezane i skinuta sam sa zida. Kao beživotna marioneta visim u njegovom naručju. Zbunjena, pogledam gore u lice mog otmičara, skriveno iza maske i razmišljam da li treba da je strgnem, ali onda primetim nož u njegovom pojasu i shvatim da bi to verovatno značilo moj kraj. On me posedne na svoj stolicu i kaže, „Sedi tu.“

KRALJEVSTVO SNOVA

Ne znam šta me primorava da ga sluša. Možda strah od još gore kazne me tera da ostanem. Ili možda zbog načina na koji je to rekao. Niko nikad nije razgovarao sa mnom tako. Ili bar ne na taj način... kao da poseduje seksualna prava na mene. On pokupi torbu i izvadi gomilu konopaca, zvuk lakog udaranja me prodrma na mojoj stolici. On ih omota oko mene i stolice, pazedi da su moje ruke zakucane nazad. Nisam trebala ostati da sedim. Trebala sam pokupiti stolicu i udariti ga u lice sa njom. Zašto nisam? Zašto sam ga čak pustila da mi to radi, umesto da se borim protiv njega sa ono malo energije što mi je još ostalo? Kad je gotov, ne mogu ni mrdnuti; tako je jako vezao čvorove. Zaglavila sam na ovoj stolici, htela to ili ne. Dok je preturao ponovo po torbi, moje oči se rašire. On izvadi dildo koji izgleda kao čarobni štapid, i stresem se kad on to donese do mene. „Sedaš se kada sam ti rekao da odabereš?“ Kaže on, smeštajudi ga između mojih nogu. „Ti si izabrala svršavanje. Nisi izabrala bol ili istinu. Ti si odabrala ovo. A sada deš to i dobiti. Ceo. Dan.“ Upali vibraciju i intenzivno zadovoljstvo me odmah tera da se migoljim. Međutim, kada ga je vezao u konopce, dok ga nije zaglavio između mojih nogu, znam da ovo nije trebalo da bude ugodno. On postavlja magičnu palicu gde nemam kontrolu nad onim što radi, a ja ne mogu da se pomerim. Zaglavila sam sa vibratorom između mojih nogu, ali na koliko dugo? Zao osmeh na njegovom licu tera me da zadrhtim. „Ugodno?“ „Šta sad?“ Pitam. „Ništa.“ On slegne ramenima. „Ovo si sama sebi donela.“ „Šta?“ Dahdem, postajudi vrela i teška ponovo samo od vibriranja. On se okrene i spakuje, odlazedi do vrata ponovo. „Gde ideš?“ Derem se. „To nije tvoja stvar. Ali, ako deš se osedati bolje, temeljno du uživati u slici tebe kako vrištiš u toj stolici, dok doživljavaš orgazam za orgazmom...“ Prinese svoje prste nosu i duboko onjuši. „Tako opojno. Imam dosta zabave sa mojom kitom večeras. Šteta što nedeš videti ništa od toga.“

KRALJEVSTVO SNOVA

„Stani! Ne možeš me ostaviti ovako!“ Grčim se na stolici, moja pica pulsira od drugog nadolazedeg oslobađanja. „Oh, da, mogu,“ dahne, otvarajudi vrata. „Gledaj me.“ „Ali... šta da radim sada?“ Promrmljala sam, pitajudi se ako me stvarno ostavi ovako. Vezana. Gola. Primorana na orgazam više puta do ko zna kada. O, Bože. Ovo nede biti dobro. Možda hode prvi put i drugi put, ali nakon toga de biti sve gore i gore za podneti da du verovatno vrištati naglas. Koliko vremena de prodi pre nego što se ponovo vrati zbog mene? Verovatno du ga moliti kada dođe vreme. Ovo de biti pakao. On pogleda preko ramena i namigne mi. „Preživi.“

KRALJEVSTVO SNOVA

DAN 8

Angel Nisam želeo da to uradim, ali nije mi dala izbor. Ako ne progovori, onda du morati nasilno izvudi to iz nje. Da li je to bol ili zadovoljstvo, radidu ono što moram da budem siguran da je posao obavljen. Međutim, postaje sve teže da joj okrenem leđa i napustim njenu deliju. Što više vremena provodim s njom, to duže pomišljam da ostanem, želedi da joj vidim lice. Sebično je i prokleto dobro znam da to što joj radim nije u redu. Naravno, voleo bih da ona nije u toj deliji, ali istina je kučka, i niko tu ne može ništa. Moj otac de dobiti svoje odgovore, bez obzira na sve. Ako ja to ne mogu uraditi, tada de uraditi on sam, a on nede biti tako nežan. Ona misli da je ovo najgore što mogu da uradim... nema je jebenog pojma. Mogu ubiti osobu golim rukama. Mogao bih da joj smrskam dušnik sa samo dva prsta. Mogao bih je rastrgnuti. Mogao bih... Ali nikad ne bih to uradio. Nateraću je da govori pre nego prođu ovih 21 dana. Ne postoji drugi način. Nedu dozvoliti da umre. Pitam se kako je ona, vezana u toj stolici sa dildom zaglavljenim na njenoj pici. Mora da je jako teško... baš kao što je i mom kurcu bilo u poslednjih nekoliko sati. Pomisao na nju golu i kako moli da stanem je učinilo skoro nemogude za mene da mislim na nešto drugo, a kamoli da spavam. Bio sam budan celu nod, trljajudi moj kurac, ali svaki put kad bih bio blizu svršavanja, prestao sam. Želim da to sačuvam za njene slatke usne, i bilo bi šteta da ne zadržim svu moju spermu za najbolji mogudi orgazam unutar njenog malenog grla.

KRALJEVSTVO SNOVA

Priznajem, ja sam prljavi jebač, i boli me uvo. Ovo je ono za šta sam stvoren da radim. Jedina stvar koju znam kako. Moj apetit za picu de biti dobro iskorišden kada je ona u pitanju. I mislim da ona počinje to da shvata. Juče sam naredio sobaricama da je ostave samu ceo dan. Ne želim da se mešaju, pa sam ustao rano ujutro da odem do mog zarobljenika. Nosim činiju supe, svež hleb i par krekera, otvorim vrata njene delije i koraknem unutra. Činija se skoro prevrne kad sam video da leži sa glavom na podu, sa stolicom prevrnutom postrance. Uspem da pojačam stisak i ispravim se pre nego što činija padne, ali ne mogu da skinem pogled sa scene ispred mene. Ja sam zbunjen, toliko da mi je vilica pala, i nastavljam da zurim u nju, pitajudi se šta je dođavola mislila. Ona vrišti, stenje, plače — sve u isto vreme. To je prilično zabavano, ali i pomalo zabrinjavajude. Zapravo nisam očekivao da de pokušavati da se oslobodi dok se ne prevrne. „Stvarno si žilava, zar ne?“ Smejuljim se malo spustivši posudu, hleb i krekere i pomognem joj da se uspravi. „Ne!“ ona cvili. „Pusti me odavde!“ „Smiri se. Samo te uspravljam,“ kažem, ponovo je postavljajudi u sredinu delije. Antagonizirajudi izraz na njenom licu izmami mi osmeh. „Kako je bilo?“ Šalim se. „Molim te, skini ga!“ Jeca. „Zašto? Mislio sam da si htela da svršiš?“ Zabavljam se. Prstom, lagano tapnem dildo, terajudi je da se migolji na svom mestu. „Prestani! Molim te!“ Jebi ga... taj zvuk. Volim kad ona moli. Nagnem se i podignem joj bradu. „Prvo mi reci... koliko puta si svršila?“ „Ne znam!“ sikde, grize usnu, dok je zujanje ispunjava besom. Pljusnem je po bedru. Ne jako, nego samo da dokažem nešto. „Reci mi.“ 88

KRALJEVSTVO SNOVA

Stresa se, uvlači dah, njeno telo je potpuno obuzeta nesnosnim non-stop zadovoljstvom. „Ja....ja...“ „Reci mi koliko puta si svršila,“ režim, hvatajudi je za bradu. „Četrdeset tri.“ Ispustila je razdražen uzdah dok sam smanjio brzinu na dildu. „Hmm... dobro...“ Mrmljam. „I šta si naučila?“ „Ne postavljaj pitanja. To ti radiš,“ izusti. „Tačno,“ rekoh, kružedi oko njene stolice. „I šta deš mi ti dati?“ Odmahuje glavom. „Ništa.“ Ja se nagnem nad stolicu i zurim u njene zatamnjene oči. „Pogrešan odgovor.“ Dobro odmerivši, pljusnem joj sisu, koja se trese gore-dole uz njeno telo dok ispušta glasan uzdah. „Molim te, nemoj, tako je... Ahh!“ Udarim i drugu sisu. „Bolno?“ „Ne mogu više da podnesem! Molim te, ugasi to!“ Ona moli. „Pa... mogu ja to, ali zavisi. Hodeš li mi redi istinu?“ „Uradidu sve što želiš, samo me, molim te, pusti.“ Zagledam se u njene uplakane obraze, pitajudi se da li laže. „Možda...“ „Oslobodi me iz ove stolice!“ Zarežala je. Namrštim se na nju. „Dao sam ti izbor, seti se? Nisi mi rekla šta sam hteo čuti, pa sam morao da te kaznim. Ti svršavaš ili ja. Ti si odabrala ovo.“ „Ne...“ Ona dahne. Odlazim pred nju i opet joj nagnem bradu. „Postupci imaju posledice. Razumeš li?“ „Da,“ kaže, klimajudi glavom. „Dobro. Uradideš sve što kažem. Jasno?“ 89

KRALJEVSTVO SNOVA

„Da...“ mrmlja. Zgrabim joj kosu i povučem je gore, tako da me pogleda. „Reci to naglas.“ „Da, uradidu sve što ti kažeš,“ kaže ona, gutajudi. Samo pogled na to tera me da zabijem moje usne na njene. Ne mogu da pomognem sebi; tako sam jebeno napaljen, pogotovo nakon gledanja kako svršava, a ja ne mogu. Vreme je da popravim situaciju. Dok je ljubim, odvezujem užadi oko dildoa, puštajudi ga da proleti slobodno sa svog mesta. U trenutku kada napušta osetljivu kožu, ona udahne preko potrban dah. Ne dajem joj mnogo vremena, odmah joj pokrivam usta sa mojima. Moram da okusim njen strah, njenu nekontrolisanu želju, sve. Znoj kaplje niz njena leđa dok posežem za konopcem i olabavljujem ga polako. Njena slina meša se sa mojom, dok je jebem jezikom jako, tražedi svu njenu pokornost. „Podaj mi se,“ šapudem joj u usta. „Ponudi sebe.“ „Da...“ promrmljala je. Kako užad pada na pod, njene ruke me ne hvataju odmah za grlo, kao što sam sumnjao da bi uradila. Umesto toga, ona samo sedi tu, prihvata moje beskrajnu želju dok joj izvlačim bradavice i sisam njene usne. Ona je potpuno pitoma, izgubljena u zaboravu o danu provedenom vezanoj za stolicu i zujanjem između njenih nogu. Sigurno je jako umorna.... ali nedu joj odobriti nikakav odmor. Ne, dok mi ne da sve što ima da ponudi. Sklanjam moje usne s njenih i kažem: „Sada... kako se osedaš?“ Ona je samo uzdahnula. „Hvala...“ Držedi je na oku, zgrabim posudu sa supom, hleb i krekere i donesem joj ih. Sednem pred nju, a ona me gleda kao da sam izgubio razum. Njen um mora da ludi, razmišljajudi kako bi mogla da se bori sa mnom i pobegne. Samo zato što sedim na zemlji, ne znači da i dalje ne mogu da je savladam. Dovoljan je surov pogled da je potčini nazad na mestu.

KRALJEVSTVO SNOVA

Podignem posudu i hranim njena mala gladna usta. Nestrpljiva je da guta sve zajedno sa hlebom, ne odvajajudi vreme da žvade. Kada ugrize kreker, malo se nasmeši, verovatno se radujudi kakvog je ukusa. Ili je iznenađena da sam doneo još više hrane nego prošli put. Trebala bi biti. Mogu da joj dam šta želi, ali isto tako mogu to i oduzeti. Ja sam glavni, a ne ona, i sa svakim zalogajem, mogu da vidim u njenim očima da joj to postaje jasnije... konačno počinje da shvata da je njen život u mojim rukama sada i da treba da radi sve što joj kažem ako želi da živi. Pre nego što joj dam zadnji zalogaj, nagnem se, i kažem, „Kako se kaže?“ „Hvala...“ promuca. „Hmm...“ Poslednji zalogaj hleba umočenog u supu gurnem joj u usta, puštajudi moj prst da se odmori na njenom jeziku. „Sisaj.“ Moje oči se suze kako se njen jezik omota oko hleba i mog prsta, a njena usta čine nežan pokret sisanja. Sam osedaj da me liže stvrdnjava moj kurac. Mislim da je vreme za desert. ***

Sky Stomak mi je pun i moja energija se vratila, ali moja pica i dalje boli od zujanja. Onog trenutka kad je čarobni štapid napustio moju kožu, bilo je kao da je sva bol u poslednjih nekoliko dana upravo podignuta s mene. Bila sam sredna. Istinski sredna. Ne bih trebala biti sredna, zaključana u deliji od strane čoveka koji je samo tamo da me povredi, a ipak, na neki čudan način, ne mogu da ne budem zahvalna što ga je sklonio. Moj um polako podleže njegovoj volji, poslednji fragmenti mog otpora nestaju daleko. On me ima tačno tamo gde me želi. Ranjivu.

KRALJEVSTVO SNOVA

Potpuno sam svesna njegove dominacije nada mnom. Zahvalna za njegovu milost. Skoro na tački da ga molim da prestane. U ovom trenutku, uradila bih skoro sve za više hrane ili ljubaznosti, što znači da sam ved izgubila borbu. Sa svojim kažiprstom i palcem, nagnuo mi je bradu i savio se kako bi me obeležio svojim ustima, sisajudi mi dušu iz tela. Potpuno me pomela njegova samouverenost, pohlepa u poljupcima, i svirepo lizanje. Nikad nisam bila posedovana... ali znam bez ikakve sumnje da me ovaj čovek poseduje, želela to ili ne. Kako mu usne napuste moje, osedam se lišenom. Kao da sam konačno van ove delije, a zatim ponovo bačena nazad. Njegova usta mogu da urade modne stvari za mene, što me malo plaši. Samo svojim kažiprstom drži mi bradu nagnutu, dok drugom rukom hvata moju sisu i gnječi je nežno. „Sad, šta deš da uradiš?“ mrmlja, gledajudi me pravo u oči. „Sve što želiš.“ „Oh...“ Njegova ruka putuje dole preko stomaka, i kada dotakne moju macu, ustuknem. „Sviđa ti se da te prstom jebem ponovo?“ „Molim te...“ Promrsim, zagledam se u njegove oči, praktično moledi ga da prestane. „Ne to. Ne mogu da podnesem.“ „Tako osetljiva, ha?“ Izgleda zabavljeno mojim jadanim pokušajem da ga nagovorim, a on nastavlja prstom pritisak na moj klitoris. Kao da želi dodatno da utvrdi da nemam kontrolu nad onim šta on radi, on me podseti da bi se bol mogla nastaviti, u zavisnosti od njegove želje. Dok klizi rukom gore-dole između mojih nogu, ne mogu, a da ih ne stisnem. On ne odobrava, a onda udarac po bedru dolazi niotkuda, uzrokujudi da zacvilim. „Ne zatvaraj noge za mene. Ikada. Mogao bih da ti radim gore stvari.“ „Znam,“ kažem, gutajudi nadirude suze.

KRALJEVSTVO SNOVA

On zgrabi moju bradu i fokusira se na mene. „Nemoj plakati. Ne pristaje tvom lepom licu.“ Osmeh koji to prati me zbunjuje. „Ne plačem,“ kažem. „I bolje bi ti bilo,“ dodaje on, njegov glas promeni se na tamniji ton. Kad skloni svoju ruku sa moje mace, udahnem s olakšanjem. „Reci mi šta želim znati. Sada,“ reži. Razmišljam i razmišljam, uporno o ideji da ne bih trebala, a ipak, bez mog pristanka, ideja da mu kažem i pustim sve da ide, polako ulazi u moj um. Jednim brzim udarcem, odgurnem je, shvatajudi implikacije tog izbora. Ne mogu. Jednostavno ne mogu to da uradim. Ne zato što ne želim, jer veruj mi, želim. Gadno. Sve bih dala za slobodu. Ali, ako mu kažem istinu, to de me pretvoriti u monstruma takođe. Zato, držim moje usne zatvorene, odmahujem glavom, uzimam oštar udah, jer znam jako dobro, da postoje posledice za moje poricanje. „U redu.“ Oslobodi moju bradu, nežno milujudi moj obraz. On uzima konopce i počinje da me ponovo veže. „Šta deš mi uraditi?“ Pitam. „Videdeš...“ Zuji, malo previše uzbuđen. Kada je završio, moje ruke su vezane iza naslona stolice, a on mi je ispred, uzimajudi moje golo telo kao lizalicu koju on želi da poliže. A onda je počeo da otkopčava kopču svog kaiša ispred mene. „Vreme je za desert, Sky,“ kaže zabavljeno. Moje oči se širom otvore kako njegov remen sklizne iz traperica, i kad čujem lagani udarac, ustuknem. Očekujem da me udari s tim, ali umesto toga, on to drži

KRALJEVSTVO SNOVA

kao tihu pretnju. Sa zahtevnim stavom, podiže pogled na mene, dok otkopčava šlic, a njegove pantalone padnu na pod. „Juče si ti svršila. Danas je moj red. Nateraj me da svršim.“ Njegov kurac je u punoj erekciji i nalazim da mi je teško da ne dozvolim mojim očima da ga zumiraju. Liže usne, grize donju, dok govori, „Upotrebi ta tvoja usta u dobre svrhe. Sisaj.“ Pomerim se za centimetar napred na stolici, neodlučna, znajudi da sam se složila sa nečim podlim. Ali kakav drugi izbor imam? Kazna je uvek posledica za ne davanje odgovora, i ja to znam. Samo 'kako' je ono što me brine. Tera me da mislim da imam izbora dok, u stvarnosti, ga nemam. Izbor je samo između tri zla za manje... i danas moram odabrati ovo. „Nemam vremena i strpljenja za tvoje dvoumljenje,“ zareži. „Omotaj svoja usta oko mog kurca. Sad.“ Ne znam da li je ovo loše. U odnosu na bičevanje i non-stop orgazme, ovo izgleda kao povetarac. Stvarno gubim razum. „Dođi,“ reži. „To nije bilo pitanje. Ako mi ne kažeš šta želim znati, ovo je ono što deš dobiti. Jebeni kurac zakopan u tvoja usta. Sada ih otvori." Ja poližem i moje usne, kvasedi ih dobro pre otvaranja usta, pošto mislim da je bolje da ne idem protiv njega. On mi odmah steže kosu i gura me ka svojim preponama. Usmeravajudi mi usta nad njegov kurac, gura ga unutra, ne dajudi mi vremena da se prilagodim. Kada dodirne zadnji deo mog grla, malo se zagrcnem. „Da, to je to. Napravi taj zvuk ponovo,“ stenje, zabadajudi svoj kurac u moja usta. „Ne mogu disati,“ promrmljam. „Ne trebaš,“ rekao je ceredi se. „Sve što trebaš napraviti je uzeti moj kurac kao dobra devojčica. Sada otvori široko.“ Nabio ga je ponovo pre nego što mogu da protestujem, začepivši mi usta. Niko me nikad nije tretirao ovako — kao da sam nečija igračka za jebanje — ali 94

KRALJEVSTVO SNOVA

najgore od svega je da mi čak nije ni stalo. Jeste, jednom, ali ne više. Od kada sam zatvorena u ovoj deliji, polako sam počela da bledim, moj um klizi ka tački kod kojem mi više nije stalo. Zašto bi mi stalo kada to ne pravi razliku? Nedu im ništa redi, što znači da du umreti. Kraj priče. Nema svrhe boriti se, tako da to ne radim. Samo sedim i prihvatam sve što želi raditi sa mnom, kako god želi. Baš kao što on želi od njegove male kurve. „Pogledaj me,“ kaže on, pomeri mi glavu. Pokušam da podigne pogled, ali moje oči su suzne i grlo me boli, pogotovo kad osetim njegov vrh kod zadnjeg dela mog jezika. „Gledaj ovamo!“ Kažiprstom i srednjim prstom pokazuje svoje oči. „Ne želim da te vidim da gledaš drugde, razumeš?“ Klimam, opuštajudi grlo, tako da de biti lakše. On steže moje lice i jebe moja usta kao da njemu pripadaju. Jedan, dva, tri, i onda ga on ugura tako daleko da mi je nos priljubljen uz njegovu bazu, moje ruke mlate iza naslona stolice. Ne mogu da se pomerim. Ne mogu da dišem. Ne mogu ništa osim da verujem u njega i njegovu spremnost da me pusti da živim. „Uzmi ga,“ reži, i mogu da ga osetim kako tupo udara u grlu. „Dobra devojka.“ Kad ga opet izvadi, ja grcam, davim se u svojoj pljuvački. Slani ukus prejakulata razvlači se po mom jeziku; ukus je jednako odvratn kao i uzbudljiv. Način na koji gleda u mene, kao da je sa strahopoštovanjem zbog moje sposobnosti da se izborim sa njegovom brutalnošdu, ushiti me. Skoro da me njegovo odobravanje raduje. On gura njegov kurac nazad i gleda me dok ga uzimam celog, njegove oči svetlucanju radosno. Ne znam zašto, ali ne mogu da prestanem da ga gledam. Njegova usta i kako grize usne kao da forsira sebe da ulazi i izlazi iz mojih usta. Zanesena sam, povezana s njim na način koji ne mogu da objasnim. Kao da je zarobljivaču potreban zarobljenik, umesto obrnuto. „Jebi ga. Sisaj me jače. To je to. Oh, tvoja usta tako prijaju,“ zastenje.

KRALJEVSTVO SNOVA

Iz nekog razloga, moja pičkica pulsira zbog onog šta on kaže. Ne treba da budem uzbuđena od onog što radi, ali moje telo ima svoj um. Svaki put kada mu vrh dosegne zadnji deo mog grla, moj još uvek osetljiv klitoris me pecka, i želim da se diram. To je idiotski, posebno nakon onih 43 orgazma, a ipak je istina. „Sviđa ti se ovo, zar ne?“ kaže on, naguravajudi još brže. „Uživaš li kad ti čovek jebe lice?“ Ne odgovaram, ali mislim da može da vodi to u mojim u očima. Neželjenu čežnju. U vlažnosti koja raste između mojih butina. „Jebi me... nastavi me gledati tako. Daj da vidim koliko želiš moj jebeni kurac,“ reži. Prejakulat kaplje niz moje grlo, mešajudi se sa mojom pljuvačkom i premazujudi njegovu bazu. Osedam se van ovog sveta, dok on gura njegovu dužinu u mene, terajudi me da sedim ovde i prihvatim to. Ja sam luda. Potpuno luda i pijana od njegove dominacije. „Gladna za još?“ pita. „Jedi moj kurac kao dobra devojka, i ja du te nagraditi mojom spermom.“ Izgledao je obuzet strašdu zbog toga kako razgovara sa mnom, ali mi ne smeta; njegova potreba da me poseduje potpuno me je oduševila. U roku od sekunde, omota kaiš koji je držao oko mog vrata i povuče me ka njemu. Borim se da dišem dok on to koristi kao povodac, zadržavajudi moju glavu na mestu dok me jebe žestoko. Moj um je potpuno van kontrole, želim da pobegnem i da ga molim da svrši u isto vreme. „Evo ga. Eksplodiradu u tvoje grlo,“ kaže grubo. Savije leđa u luk, drži mi glavu blizu njegovog korena, a onda pulsiranje počinje. Avioni semena prskaju u zadnji deo mog grla, zapušivši ga. „Progutaj,“ naredio je, dok mi gura lice dublje ka njemu. „Do poslednje kapi.“ Odgurnem pomisao da iskašljem to dok stalno dolazi i dolazi, kao beskrajan mlaz sperme. Gutam koliko god mogu dok dolazi dalje, slani ukus je sasvim dobar, što nisam očekivala. 96

KRALJEVSTVO SNOVA

Pet prodora i njegov kurac se pretvara u opušten i mek, klizi iz mojih usta. Zadržavajudi osmeh na licu, briše mi usnu i gura prst u usta, da bude siguran da sam polizala svaku kap. Uzdiše, razmota pojas oko mog vrata, omogudava mi da opet normalno dišem. „Tako dobra devojka, završava svoj desert...“ kaže, milujudi moj obraz. „Šteta što ne možeš biti moja duže od 21 dana.“ On ugura svoj kurac u pantalone i zakopča ih, pročistivši grlo. Onda se nešto dogodi. Istisnula sam nekoliko reči. Reči zbog kojih ved žalim. „Mogla bih biti.“ Ne znam zašto sam to rekla. To je tako potpuno pogrešno i glupo. Ali, u pozadini mog uma, nešto je kliknulo kada je to rekao. I ja sam izbrbljala pre nego sam se mogla zaustaviti. Istina je da bih prihvatila bilo kakav život nad nikakvim, kako god okrutan bio. Ako to znači da du biti njegova zauvek, izabrala bih to umesto smrti. Mršti se, odmahuje glavom. „Ti bi izabrala mene? Umesto smrti?“ Klimam – prvo polako, zatim brzo. Ne oklevam da donesem tu odluku, koja me plaši. Koliko daleko sam otišla? Ko bi izabrao ovakvog čoveka pre nego smrt? Ja bih. Ali ne mogu da garantujem da du ga pustiti da živi. Ja gutam opet dok je koraknuo nazad i proučava me. Dodiruje svoju masku, lagano klizedi prstima preko nje kao da mu je na putu. „Lažeš,“ kaže on. „Ne,“ rekla sam brzo. „Dosta!“

KRALJEVSTVO SNOVA

Glas mu je odjednom glasniji, i to me plaši, jer je remen i dalje u njegovim rukama. On proširi svoj stav, usne savije na dole kao da je zgađen sa mnom... ili sa sobom. Bulji u mene, grubo kaže. „Nemoj to nikada više redi.“ „Izvini...“ Promucam, nisam sigurna šta drugo da kažem. Uzdahnuo je. „Zaboravidu to, ovaj put, pošto si danas bila tako dobra. Za sada, pustidu te da se odmoriš. Trebade ti za slededi put kad dođem ovamo.“ Ljubaznost u njegovoj izjavi je brzo nestala od opasnosti koja je prati i ne mogu da se ne pitam da li je on ljut na mene zbog predloga da bih mogla stvarno biti njegova. Rekla sam prvu stvar koja mi je pala na pamet. „Molim te nemoj biti ljut.“ „Nemoj,“ kaže on, stežudi pesnice. „Radim to samo da zaštitim nešto...“ Kažem. „Zaštita tvoje tajne je vredna tvoga tela? Sveg bola? Potčinjenosti? Poniženja? Je li vredna tvoje jebene duše?“ On mi se tako uneo u lice da sam progutala od anksioznosti. Nisam očekivala od njega da bude tako blizu i ličan o tome. „Da,“ kažem, i u trenutku kada sam rekla reč, čini mi se kao da je sa mene skliznuo veliki teret. „Da, žrtvovla bih sve. Neke stvari u životu su bitnije.“ Škilji. „Bilo bi mnogo lakše ako bi sarađivala sa mnom.“ „Ne.“ Mrštim se. „Bilo bi mnogo lakše da ti kažeš ne tvom pretpostavljenom.“ Usne mu se trznu. „Mnogo toga pretpostavljaš.“ „Znam da ti nisi ovde šef. Zaključila sam toliko.“ Grize usne. „Pametna devojka. Šta ako kažem da je to istina? To i dalje ne bi promenilo ništa u tvojoj situaciji.“ „Ti ne moraš redi da je to istina. Ved znam da jeste.“ „Kako?“ Reži.

KRALJEVSTVO SNOVA

Nasmejem se. „Jer ne znaš šta da me pitaš. Ti stalno pitaš za istinu, ali čak ni ne znaš o čemu se radi. Ne znaš šta mogu da ti kažem, što mi govori da tvoj šef nede da ti kaže šta trebaš da pitaš. Ne želi da ti znaš celu istinu.“ Ova izjava čini da jako uvuče dah kroz nos, a oči mu tinjaju od besa. „Jesam li u pravu?“ Kažem zabavljeno. Zgrabi me za vrat, čvrsto stežudi. „Nemaš pojma ko ti je protivnik, ali ti nedeš ni da znaš. Nedeš videti spoljnu stranu ove delije ako ne sarađuješ. Nedeš dobiti tvoj jebeni život nazad, ako mi ne kažeš istinu.“ Okrenem glavu od njega. „Nije me briga.“ „Treba da te bude jebena briga!“ Dere se. „Zašto? Je li tebe briga? Hode li ti šef dati otkaz ako ne dobiješ informacije od mene? Dobro.“ On vrisne. „Briga me je jer ne želim da umreš!“ Diše glasno, a moje disanje je zaustavljeno. Rekao je to i ranije, da on ne želi da umrem, ali uvek sam pretpostavljala da je to zato što bi to značilo da on nije uspeo. Da on nije bio u stanju da izvuče informacije od mene. Ali iz načina na koji je to rekao sada, povezan s emocijama, ne mogu a da ne pomislim da mu je zapravo stalo više nego što on pokušava da pusti. Njegov stisak na mom vratu popušta dok gledamo jedno u drugo bez stvarnog gledanja. Oboje smo izgubljeni u svojim umovima, u beskrajnom preplitanju komplikacija i pretnji koje su prodrle u naše živote. Vladavinom iz senke... onemogudeni da napravimo svoje izbore. On je isto toliko zatvorenik na ovom mestu kao i ja. Bez reči, on ustaje i odlazi. Nije čak ni pokupio konopce ili dildo. Soba je i dalje u neredu, i pitam se, da li je uopšte primetio. Ako mu je uopšte stalo. Možda ima previše krivice – bola. Ili možda on zna više nego što ja to mislim. Čovek iza maske više brine za mene nego što bi trebalo, a u trenutku jasnode, shvatila sam da bi on mogao biti moj jedini izlaz odavde. Moram da ga nateram da 99

KRALJEVSTVO SNOVA

želi da me izvuše van iz delije, tako da sam sigurna. Moram da ga nateram da veruje da ima više kontrole nad mojom okolinom i nada mom. Ova delija to nije. A jedini način da to uradim je da upozorim njegove nadređene na moju neposlušnost. Vreme je da te konopce koje je ostavio upotrbim u dobre svrhe.

100

KRALJEVSTVO SNOVA

DAN 9

Angel Kao zaposednut čovek, udario sam vredu za boks, brzo prebacujudi se sa jedne noge na drugu, uvek u pokretu. Fokusiram se na kratak direkt brzo i modno, koliko god mogu, blokirajudi moje okruženje. Drugi članovi kompanije su trenirali redovno, ali ja sam ih potpuno ignorisao. Mnogo sam opsednut sa Sky u ovom trenutku, zbog čega sam u postrojenju za obuku na prvom mestu. Želim da skrenem misli sa nje, ali ne ide ni malo. Udario sam vredu tako jako da se pocepala, pesak se prosipao. „Jebi ga!“ Zarežim, udarim još jednom, pa pada na zemlju. Drugi gledaju u mene kako se stuštim kao oluja, iz sale za trening i u svlačionicu. Moram da odem odavde. Moj otac me je ubedio da de dan treninga izvudi moju glavu iz oblaka, ali samo postaje gore. Moram da odjebem odavde i odem nazad do nje. Brzo se istuširam i obučem pre nego izađem iz zgrade, i odjurim u mom autu. To je dug put od postrojenja za obuku do imanja gde držimo zatvorenike. Naravno, moj otac je bio dovoljno pametan da ne stavi ta dva objekta zajedno ili nigde ni blizu njegovom domu. Maskiran kao jedan ekskluzivni 'dojo' koji ne prima nove članove, naš trening centar je idealan paravan za školu koja u suštini trenira ubice i atentatore. Kada zvaničnici saznaju istinu, moj otac ih podmiti – kraj priče. Nekada sam provodio mnogo vremena tamo, u prošlim danima... kada sam imao prijatelje oko mene i dok moj učitelj nije nestao. To su bila dobra vremena. Nažalost, postalo je nemogude za mene dodi bez kivnosti u poslednje vreme. Posebno, od kada treba da radim nešto drugo. Kao zajebavati se sa umom od Sky. Kada stignem na imanje, iskočim iz auta, i odmah se uputim u deliju. Što sam bliže, to mi je teže u srcu. Ne znam zašto mi je toliko stalo. Zašto me toliko ona

101

KRALJEVSTVO SNOVA

proganja. Mnogo sam toga uložio. Osedam previše. To me tera da poželim da mogu da isčupam svoje srce. Osim, što bih tada bio mrtav — a ja radije to ne bih. Ja nisam ona. Nisam spreman da umrem za moju stvar. Dovraga, nisam ni voljan da se odreknem luksuza i privilegija koje idu uz to što sam sin Dona. Ja sam kurvin sin, i to vrlo dobro znam. Ali, ovaj kurvin sin se brine o njoj. Ja nisam samo zao. Ne želim da jebeno umre, i ona to zna. Jebi ga, kao otvorena knjiga sam, koja čeka da bude pročitana. Znao sam. Trebao sam to znati čim sam kročio u njenu deliju, da de me osetiti. Ne samo fizički nego i mentalno... na drugom nivou. Ne mogu to da objasnim. To je kao da smo povezani na više načina, nego samo kao zarobljivač i zarobljenik. I ona može to da vidi... vidim to u njenim očima. Oseda kao da me poznaje, a ipak, ne zna zašto. Ja znam, i strahujem od dana kad de ona saznati. Mislio sam da mogu ovo. Mislio sam da mogu da je slomim bez otkrivanja sebe, ali što više vremena provodim s njom, shvatam da de saznati ko sam ja, pre ili kasnije. To je samo pitanje vremena. Dok stojim pred njenom delijom, zurim u metal, mislim na nju i njene obline, njene slatke usne, te lepe oči. Zastenjem, shvatiivši da ne mogu da imam moju tortu i da je pojedem. Dvoumim se između pribavljanja informacija za mog oca, i da je izbavim odatle. Želim je — svaki dan više od prethodnog dana, i to me izjeda. Dodirivanje nje budi uspomene koje sam trebao odgurnuti, ali su se nastavile vradati u prvi plan mog uma. Ona devojka sa kojom sam proveo nedelju dana. Devojka mojih snova. Devojka koju sada upropašdavam. Želim nju, ali ne mogu je spasiti, jer ako to uradim, moj otac de me verovatno ubiti. Ja sam kopile koji ne može čak ni da izabere. Moj život ili njen. Ne mogu birati. Udarim vrata, urličudi naglas.

102

KRALJEVSTVO SNOVA

Mrzede me ako se sada otkrijem ko sam, ali znam da moram. Jednog dana. Ako želim da je spasim, mora da mi veruje, i ved mi je stavila do znanja da nede. Ali možda hode, ako bude znala ko sam, a možda mi konačno kaže i istinu. Ali ako to uradim... nikad me nede želeti kao ja nju. Pitanje je... je li to važno? Tako sam obuzet njome da nisam ni siguran da li je bitno hode li ona da pristane ili ne, što je još više uznemiravajude. Stvarno sam sjeban. Trepnem, gledam u pod, pitam se koji kurac da radim i zašto. Vreme otkucava; ne mogu da otežem i razmišljam dok ona sedi tamo u deliji, propada. Pa sam duboko udahnuo i uneo kombinaciju i izvršio skeniranje mrežnjače. Stavio sam moju masku, osigurao je čvrsto iza moje glave. Vrata se otvaraju i ja neodlučno kročim u deliju. Ne vidim je nigde. Stolica je i dalje u sredini sobe, ali to je sve što mogu da vidim. Previše je mračno, tako da se okrenem da pritisnem dugme na tastaturi da se upali svetlo. Tada se nešto omota oko moje glave. To je tako brzo; ne vidim ni da dolazi. Nešto mi povredi vrat, stiska tako čvrsto da se borim za dah. Moje ruke instinktivno napadaju šta god me steže, ali neočekivani nedostatak kiseonika znatno smanjuje moju snagu. Zateže do te mere da se davim. Okrenem se da se suprotstavim mom napadaču, koji je niko drugi do Sky. Gurnuta u gornji ugao sobe kao pauk, ona je satkala mrežu koja je dovoljno velika da je drži iznad zemlje, koristedi samo konopce koje sam ostavio juče. Skače na mene kao da sam lovina, hvatanjem s leđa svojim nogama oko moga struka, vuče uže i dalje prema zemlji. Moje telo nije spremno za dodatnu težinu povrh gubitka daha, pa ga obara. Brzo se pomera ispod mene i ustaje samo da povuče konopac tako jako, da kližem po podu. „Imam te, seronjo,“ ona vikne, dok se ja držim za konopac oko vrata. „Nemoj. Da. Radiš. Ovo,“ vučem, kotrljam se po podu u pokušaju da se izmigoljim iz konopca. 103

KRALJEVSTVO SNOVA

„Umukni,“ povika ona, vukudi još jače. „Nadam se da osedaš isti bol kao što sam ja ili gore.“ Mogu da osetim njen bes sve do kostiju, i znam da nede stati dok ne umrem. Ostala je samo jedna stvar da se uradi. Uz muke, dosegnem do mog džepa, ignorišudi želju da stavim prst između užeta i vrata, tako da mogu da dohvatim moj biper za hine stvari. Kada pritisnem dugme, prestanem potpuno da joj se odupirem. Nisam hteo da radim ovo, ali ona mi ne ostavlja izbora. Kajem se ved u trenutku kad pritisnem dugme. Ali nema drugog načina. ***

Sky Kada prestane da se pomera, sačekam i pogledam ga. Izgleda da se onesvestio, ali ne znam za sigurno. Njegove oči su zatvorene i prestao je da se trza, pa pretpostavljam da je sigurno. Nema načina da saznam nego samo idi na to. Tako da bacim konopac. Dišudi glasno, prekoračim njegovo telo, da budem sigurna da on nede da ustane da me zgrabi posle toga. Ali on to ne radi. Iz nekog razloga, misao o tome da umire bljesne kroz moj um i moje srce potone u moje cipele. Ne znam zašto me to uznemirava. To ne bi trebalo da mi smeta na prvom mestu. Nema vremena za osedanja i emocije. Moram odavde, odmah. Hrana od juče mi je dala dovoljno energije za sprint ka vratima. Bila sam dovoljno pametna da zakačim konopac labavo na kuku na zidu, formirajudi mrežu koja je jedva mogla da drži moje telo. Čekala sam ga... minute... sate... možda 104

KRALJEVSTVO SNOVA

duže, ne sedam se. Samo znam da je nagon za borbu postao prejak u trenutku, kada mi je rekao da mu je stalo do toga da ne umrem. Nešto u načinu na koji je govorio zvuči previše poznato, suviše nametljivo, preblizu. To me je trglo iz mog transa kao da sam ispala iz oblaka. Čovek ispred mene nije bio više samo moj spasitelj; on je bio takođe, jedini koji je mogao da me izvuče iz delije. Htela sam da ga povredim. Gadno. Kao što je on povredio mene, samo gore. Hteo sam da mu istružem dušu iz creva. Odlučila sam da umesto da mu se uliziujem, uzmem na sebe da odem odavde. Shvatila sam da je slučajno ostavio užadi, iz čiste frustracije, i da ih mogu iskoristiti protiv njega. Čim sam prošla kroz vrata, vazduh struji kroz mene. Ne znam odakle dolazi, ali izgleda kao da dolazi svuda oko mene, i uvlačim ga kao da ne postoji sutra. Ovo je predobro da bi bilo istinito. Ali moram da verujem. Moj vid se izoštrava i moji mišidi obnavljaju energiju iz adrenalina koji mi struji kroz vene. Potpuno gola, trčim kroz veliki hodnik, pored kuhinje gde su dame. Peru sudove, i istog trena kada vide mene, njihove ruke sve ispuštaju. Tanjiri i čaše padaju na pod. Vilica im pada, i tada sam primetila groznu istinu. Jedini razlog zbog kojeg nisu razgovarale sa mnom. Nije bio jer nisu to htele. Nego zato što nisu mogle. Nedostajali su im jezici. One vrište; veoma prodorna, nasilna buka koju sam čula u dugo vremena. U žurbi, prolazim kroz hodnik sa leve strane, nemam pojma gde idem, ali pohranim onoliko detalja koliko mogu. Kada, ne ako, izađem, treba da zapamtim ovo mesto, tako da mogu da ga opišem precizno. Moj um je poput platna gde slikam slike koje vidim, tako živopisno, da mogu policiji redi tačno kako ovo mesto izgleda. 105

KRALJEVSTVO SNOVA

Grozno. Kao u klanici, ali za ljude umesto za svinje. Crna farba se guli sa zapuštenih zidova, metalik pod pod mojim nogama se čisti kako ja trčim. Levo je soba puna igračaka. Igračaka za odrasle. Bičevi, lanci, mnoštvo, lopatice, dildoi, klješta, lisice — samo reci, i ne bih se iznenadila da je tamo. On je imao alat da me koristi po svom nahođenju iz ove sobe. To je zastrašujude, ali i uzbudljivo, da napokon znam odakle mu sve to. To je kao da vidim u monstrumovu jazbinu, svedočedi u punoj meri njegovoj tami. Ali koliko daleko doseže? Ne ubrzo, prolazim sobu od koje mi se doslovno dlake na koži dižu. Pogled na nju mi je zaustavio korak. Komora ispunjena rafovima s oružjem, od pištolja, pušaka i mitraljeza do raznih noževa i mačeva; kuhinjski noževi, sekire, mesarski noževi, nazubljena sečiva, mačevi, koplja i drugo. I to nije sve. Opseg uređaja koji se obično nalaze u nekoj radionici kao šrafciger, makaze i drugi rezni alati leže razasuti kao neka vrsta izložbe. Medicinske zalihe i asortiman injekcija i bolnog izgleda alatke koje nalazite kod zubara ili u operacionoj sali ispunjavaju jedan od stolova. Konopci i uzice svih vrsta vise na zidu, kao i lopate, torbe, belo odelo i maska za lice. U sredini sobe je električna stolica, i ispred nje sto sa metalnim povezima, plafon prepun uređaja za mučenje. Nodna mora oživljava. Zadržavam dah, sklonim pogled i pokušavam da obrišem sliku iz moje memorije. Kada je rekao da je mogao mnogo gore stvari da radi, nije se šalio, to je sigurno. Samo kad gledam to muka mi je. Brzo sam se odmakla od vrata i pronašla odedu da se pokrijem. Nakon što sam se obukla, probijam se kroz hodnik do slededeg dok ne stignem u dоrsоkak. U sredini su duge lestve koje vode do otvora za beg. Može li biti...? 106

KRALJEVSTVO SNOVA

Jurila sam prema tome i popela se, odlučna da uspem. Samo se molim Bogu da je poklopac je otključan. Kad sam se popela, s jednom rukom održavam ravnotežu dok drugom pokušavam da otvorim poklopac. Adrenalin juri kroz mene, podiže me, gura me preko mojih granica, dok svu moju snagu usmeravam da otvarim poklopac. Na moje zaprepašdenje, upali. Metal se zapravo pomera, iako polako. Nemam još puno vremena. Moj otmičar se možda onesvestio, ali de biti ponovo na nogama dovoljno brzo, i onda de krenuti pravo na mene. Moram da se izgubim pre nego što se probudi. Poguram još i vrata se otvore. Svetlo puca kroz rupu, uzrokujudi da škiljim. To je to. To je ono što čekam sve ovo vreme. Trenutak u kojem du ga nadmudriti, čak i ako je to samo za nekoliko minuta. Bilo je dovoljno da pobegnem. Ja sam slobodna. Mogu da vidim svet, nebo; mogu da namirišem travu, vazduh. Sloboda čeka na mene. Sve što treba je da se popnem. Dižem se kroz otvor, i napolje u svet, moje krte kosti grebu se o metal i vrisnem od bola. Velika, otvorena rana se pojavljuje na mom stomaku. Ne dozvoljavam da me zaustavi da uspem, ipak, pa guram dalje i ispuzim potpuno napolje. Na rukama i nogama, odmičem se od kompleksa, udišudi vazduh koji mi je nedostajao tako dugo. Miriše tako dobro, da bih mogla plakati. Ludo je koliko osobi može nedostajati miris sveže trave i vetar koji duva kroz kosu... Koliko sam toga uzimala zdravo za gotovo. Samo deset dana. Prošlo je deset dana, a osedam se potpuno slomljeno. Duboko udahnem i ustanem na noge da pogledam moju okolinu i odem odavde. Ne znam gde da odem, ali sve je bolje nego ovde. Baš kada se dignem na noge, ruka mi steže članak. Vrištim dok me povlači i sletim licem u travu.

107

KRALJEVSTVO SNOVA

„Ne!“ Vrištim, moji nokti se ukopavaju u zemlju, grebudi po njoj, dok me neko uvlači natrag kroz otvor. „Pusti!“ Nastaje režanje. „Kučkin s...“ Pogledam gore da bih videla tri tipa sa kapuljačom i odgovarajudim odelom kako stoje ispred mene, s oružjem u njihovim rukama. Strah se talasa kroz mene dok se osvrdem i vidim čoveka sa maskom kako vuče moju nogu. Bez obzira na to koliko je okredem i uvrdem, on nede da me pusti. I onda jedan od onih iskorači i upotrebi zadnji deo svog pištolja da me lupi po glavi, zakuca me hladno.

108

KRALJEVSTVO SNOVA

DAN 10

Angel Lutam okolo u mojoj sobi, trljam bradu, jer sam jebeno uznemiren i sve me svrbi kao kurac. Uvek mi se to dešava kad sam zabrinut. Čekao sam mog oca da mi, napokon, kaže šta de da uradi sa Sky. Juče, nakon što je pobegla, ljudi su stigli taman na vreme da je vrate u otvor, ali to nije bilo bez cene. Morao sam je obuzdati. Vredno je toga. Sve ide po planu. Prokletstvo, i dalje me boli vrat. Kad sam prošao pored ogledala, pogledam u crvenu fleku na mom vratu, koja i dalje peče kad je diram. To je dobar podsetnik na njenu upornost i tvrdoglavu hrabrost koju je tako dobro sakrila. Konopci jebeno bole. Nisam očekivao da zapravo navali. U haosu sam zbog toga. Nede se ponoviti. Juče sam bio tako slab. Nakon napada, jedva sam uspeo da je pratim. Ljudi koji su je uhvatili vratili su je nazad u deliju. Tada je moj otac došao u bazu, takođe. Izgledao je uznemiren, ali nije me bilo briga. Samo sam hteo da odjebem odavde. Pa i jesam. Ostavio je samu u toj deliji i vratio sam se u vilu da uzmem neku pomod od našeg ličnog doktora. Izveo je njegovu magiju na mom vratu i rekao mi da uzmem par sati odmora. Moje grlo je bilo stisnuto i zatvoreno, ali prema njemu, nije bilo trajne štete. Imam srede, rekao je. Jebeš sredu, hteo sam samo da se izvučem odavde živ.

109

KRALJEVSTVO SNOVA

Uzdišem, gledam u moj sjeban krevet. Moja odeda leži raštrkana po podu. Nisam se ni potrudio da je odnesem u praonicu. Samo sam bacio se na moj krevet i ležao tamo satima. Ne znam da li sam spavao ili ne. Ne mogu da se setim. Jedina stvar koju znam je da se nikad nisam osedao odmorno. Ne, sve dok je ona u toj deliji. Sama. Ili ne. Ne znam šta se dešava, i zato sam tako nemiran. Kada se otvore vrata od moje sobe, okrenem se, i zadržim dah. To je moj otac. „Pa... dozvolio si joj da pobegne.“ „Žao mi je, nije bilo kako sam naumio,“ rekao sam. „Ne, ali to se desilo.“ Uzdahne, uđe i zatvara vrata za sobom. „Angel, imaš li nešto da mi kažeš?“ Namrštim se. „Ne? Zašto?“ On pogleda dole kod njegovih nogu. „Pa, izgleda da je nešto rekla o konopcima koji su bili tamo... da si ih ti ostavio.“ „Ah Bože, da.“ Udario sam rukom po čelu. „Toliko sam bio ljut da sam ih ostavio. Bilo je to glupo od mene.“ „Glupo ili ne, ona ih je iskoristila protiv tebe. Mogao si umreti.“ Klimnem glavom. Mogao sam da umrem, da, ali ovo je prvi put da to pomene. Zašto? Nešto nije u redu. „Tebe nije briga ako umrem,“ kažem. Odmahne glavom, mrštedi se na mene. „Šta? To je besmislica. Stalo mi je.“ Nasmeši se na mene, kao da je rekao ovo ranije, ali to je potpuno novo za mene. „Uvek brinem da bi ti se nešto moglo desiti.“ Ne verujem da jednu reč. „Da, baš,“ šalim se, otresajudi ga. „Angel... verovao ili ne, ja sam tvoj otac, i u ovom trenutku, mislim da nije dobro za tebe da se vratiš unutra.“ „Šta?“ Vilica mi padne. 110

KRALJEVSTVO SNOVA

Koji kurac? On drži svoje ruke kao da hode da ublaži udarac. „Slušaj, znam da ovo možda nije ono što želiš čuti sada, ali mislim da trebaš uzeti slobodan dan.“ „Ne-ne. Ne. Nema šanse,“ rekoh, koračam kroz sobu da uzmem moju odedu. I dalje sam obučen samo u pidžamu, ali boli me kurac više. „Stvarno treba da razmotriš ovo pre nego me otpiliš samo tako,“ kaže on. „Ne!“ Kažem, upirudi u njega. „Rekao si mi da moram da uradim ovo, sada radim to, i samo odjednom želiš da me skineš s posla? Nismo se tako dogovorili“ „Ne govorim da te skidam s posla,“ kaže on, spuštajudi ruke sa strane. „Samo govorim da ti treba pauza. Uzmi jedan dan da promisliš o strategiji.“ „I šta onda?" Uzviknem, osedajudi se sve više nemodnim. „Imam drugi posao za tebe, ako hodeš nešto da radiš.“ „Zajebi to...“ Kažem, oblačedi majicu. „Ona je moj posao.“ „I možeš nastaviti sutra da radiš taj posao. Samo jedan dan, Angel. To je sve što kažem.“ Okredem lice ka njemu. „Nemam izbora, zar ne?“ Lupio je stopalima o pod. „Ne. Osigurao sam da je ona vradena gde i pripada dok ti uzmeš preko potreban odmor. Plus, doktor mi je rekao da je potrebno da je se kloniš barem jedan dan. Znaš, da sprečimo dalju štetu.“ „Misliš da bi povukla taj trik dva puta?“ Smejem se. „Koliko glup misliš da sam?“ „Ona izgleda inventivna i radije ne bih rizikovao još jedan... problem.“ „Ona je moj posao. Moj.“ „A ona je moj zatvorenik. Bolje ne zaboravi na to,“ kaže, pročistivši grlo. „I ti si skoro dozvolio da pobegne.“ „Dobro...“ Sednem na moj krevet, udarajudi posteljinu. „Ali upotrebio sam biper. Mogao sam je samo pustiti da pobegne.“

111

KRALJEVSTVO SNOVA

„Znaš šta de se desiti ako to uradiš,“ kaže, sa osmehom, koji je tako jeziv, da mi se koža nakostreši. „Da, znam,“ kažem. Prokleto dobro znam čime mi preti. Njegova ljubav je sva farsa. Ona postoji samo kad je zadovoljan; ali kad nije, bolje se sakrij. „Ali dobro si uradio,“ dodaje on. „Sada, neka moji momci srede ostalo.“ „Koliko dugo?“ Pljujem. „Koliko god treba,“ razmišlja. „Ne.“ „Pa, sad je oni imaju, a ti nedeš nigde blizu nje za danas.“ „Šta deš joj uraditi?“ Režim. „Brinemo o njoj. Opusti se.“ „Ona je moj posao. Ako zabrljaju, ona nede progovoriti.“ „Znam. Pusti me da to sredim, u redu?“ Kaže mirno. Zaškripim zubima. Mislio sam da bi oni ostali zauzeti s njom nekoliko sati, ali ne ceo dan. Ovo nije bio deo mog plana. Koliko dugo de pokušavati i držati me odvojeno? Ne mogu mu dozvoliti da preuzme. „Radidu nešto drugo. Ali samo za danas. Želim da završim ono što sam započeo sa njom, tako da sutra, ona je moja opet.“ „U redu. Dogovoreno. Sve dok ti preuzimaš taj drugi posao koji imam za tebe.“ Uzdahnem. „Šta treba da radim?“ Nasmejao se. „Mislio sam da nikad nedeš pitati.“ ***

112

KRALJEVSTVO SNOVA

Devet sati kasnije Pratim metu u autu, pokušavam biti neupadljiv, koliko je to mogude. Poneo sam moj prigušeni pištolj sa sobom i čekam najbolju priliku za napad. Ne zanima me da idem ponovo u zatvor, tako da je najbolja akcija čekati dok oni ne parkiraju svoj auto negde i izađu. Moram da ih pratim do zabačenog mesta, i nije me briga koliko dugo moram da im budem za petama da se to dogodi. Onoliko dugo dok ne obavim posao, da mogu da se vratim kudi i na pravi posao. Sky. Samo što sam odvojen od nje par sati ved me ubija. Pogotovo zato što ne znam šta joj se dešava upravo sada. To me izjeda iznutra. Još više razloga da ovo brzo obavim. Auto koji pratim skrene levo, kao i ja. Ne znam ko je unutra. Sve što znam je da je tamo dvoje ljudi, a moj otac ih želi mrtve. To čak nije ni posao za našeg klijenta; to je želja mog oca, pa pretpostavljam da mora da ih zna. Dao mi je samo registarske tablice, ništa više. Nema imena. Nema lica. Ništa. Nemam ni sliku, tako da ne znam kako izgledaju. Nalazim da je to zabrinjavajude, ali svejedno. Sve dok obavljam posao, pretpostavljam da on ne može da se žali. Odjednom, auto se zaokrene i vrada krivudajudi u mom pravcu. Da li su me mogli videti? Nemogude, prozori su zatamnjeni. Ali možda nisam bio dovoljno oprezan. Brzo spustim prozor i izvadim pištolj, osiguravajudi da budem u dometu pre nego nanišanim. Tada sam primetio da osoba zuri u mene kroz prozor kako kola prolaze pored mojih. To je niko drugi do Phoenix Sullivan i njegova devojka, Vanessa Starr. On je moj bivši kompanjon, ubica koji je radio za našu kompaniju, dok ga nisu uhvatili i otišao je u zatvor, kao i ja. Samo, kad smo izašli, više nije hteo da radi za nas. Hteo je da ubije nju, umesto toga. A ipak, ona je tamo, od krvi i mesa, živa i zdrava. Znao sam da nije mogao to da uradi.

113

KRALJEVSTVO SNOVA

Uvek mi je govorio da je mnogo mrzi što ga je strpala u zatvor. Mislio sam da de je on zaista ubiti kad sam ga ostavio da se vratim mom ocu. Možda još uvek misli o tome. Ko zna? Dugo nismo razgovarali. I sad kad ga opet vidim, shvatam moju grešku. Šta ja radim ovde? Stvarno du da ubijem svog partnera? Onog kojeg sam nekada gledao kao prijatelja? Nekoga ko je napravio izbor koji ja nisam mogao? „Da se nisi jebeno usudio,“ dere se kroz prozor. Ja uzdišem i spustim pištolj. Ne mogu. Nedu. Odbijam. Moj otac želi ga mrtvog, ali ja nedu da ga ubijem. On je preterao ako misli da mogu da ubijem jednog od nas. Nije me briga ako Phoenix više ne želi da radi sa nama; on je bio poput mene. Kao da bih ubio sebe kada bih sad povukao obarač. „Jebeni pakao“ Phoenix reži. „Dakle ti si taj koji nas je pratio. Trebao sam znati.“ Razočarenje u njegovom glasu reže kroz mene kao oštrica. „Nisam jebeno znao da si to ti, u redu.“ „Naravno, nisi,“ razmišlja. „Prvo si hteo da ubiješ nju, a sada, dolaziš da ubiješ i mene. Sjajno.“ „Bio je to posao, i nisam znao da si ti. Kunem se jebenim bogom.“ To je istina. Da sam znao da me moj otac stavljala na ovo, ja bih zaustavio to pre nego što se desi. „Ne možeš samo da me ostaviš na miru?“ Phoenix se dere. „Zaboga, Angel. Jebeno se saberi. Ja jesam.“ „Da, vidim to,“ šalim se. Izgleda da mu se to ne dopada mnogo, dok izvlači svoj pištolj.

114

KRALJEVSTVO SNOVA

„Hej, ne radi to,“ kažem, podižudi moje ruke. „Nisam hteo da te upucam. Ne mogu.“ „Naravno, ne. Ali ja mogu,“ reži. „Čekaj! Nemoj. Ne želiš to uraditi,“ kažem. „Da, želim.“ „Nekada smo bili prijatelji. Nisam znao da si ti, časna reč. Nisam hteo da radim ovo na prvom mestu, ali je komplikovano, u redu?“ Nakon nekoliko sekundi, on ponovo spušta pištolj, i onda zarеži, „Odjebi odavde.“ Namrštim se i uzdahnem. „Kažem ti da mi je jebeno žao, u redu? Ne želim te mrtvog. Da sam znao da si ti, nikad te ne bih pratio." „Reci to tvom jebenom govnetu,“ kaže on. „Kako da znam on nede krenuti na nas ponovo?“ „Nateradu ga da stane“ kažem. „Da, sigurno. Zaboravio si deo gde mu dugujem što me izbavio iz zatvora? Nede to pustiti, to je sigurno.“ „Nateradu ga da stane. Imaš moju reč.“ Klimnem glavom. „Ne duguješ njemu ili meni ništa. I ako navali, platidu mu lično, šta god da duguješ.“ Mršti se. „Ti bi to uradio...“ „Da. Ne želim te videti u nevolji, i dosta mi je borbe. Ne želim da izgubim prijateljstvo koje nam je ostalo.“ On samo uzdiše i zuri kroz prozor, tapka po svojoj kontrolnoj tabli. „Nedu te više uznemiravati, a nede ni kompanija. Slobodan si. Dajem ti reč.“ „Dobro...“ reži. „Ali, ne želim više nikad da vidim tvoje jebeno lice.“ Progutam i klimnem glavom, shvatajudi implikacije onog šta sam rekao i uradio. Ništa što uradim nede ovo ispraviti. Prekasno je. On me mrzi, i to s pravom.

115

KRALJEVSTVO SNOVA

Jednom sam pokušao ubiti njegovu devojku, jer je moj otac odredio za metu. Mislio sam da je mogu ubiti jer je i Phoenix jednom hteo mrtvu, takođe... Ali, očigledno, pomirili su se. Naravno, nije to dobro primio. Niko ne bi. Shvatio sam da sam sve upropastio. Sve ove godine sam trenirao sa njim. Ubijao mete sa njim. Izbegavao zakon sa njim. Nikad više nede biti isto kao pre. Tada on da pun gas i odjuri. Gledam kako vozi auto u daljinu dok ne nestane iz vidokruga. Otišao je. Zauvek ovog puta. Pitam se da li du ga ikada opet videti. I pitam se da li bi me tada ubio. Verovatno bi.

116

KRALJEVSTVO SNOVA

DAN 11

Angel Trebao mi je ceo dan da se vratim kudi. Čak sam morao da spavam u jeftinom motelu pored puta, jer nisam mogao voziti dovoljno dugo bez da se onesvestim za volanom. Dan je bio dug sa svim tim pradenjem, i trebalo mi je malo odmora, uprkos mojoj nevoljnosti. Nisam ostao dugo, ipak, jer sam imao mnogo bitnije stvari na pameti — kao kako je, jebote, moj otac odlučio da je dobra ideja da se ubije Phoenix Sullivan, moj jebeni najbolji prijatelj. Kada sam stigao u rezidenciju, odmah odjurim u kancelariju mog oca. Kada sam saznao da on nije tamo, poplaveo sam, ali znam tačno gde da ga dalje tražim. Ima samo jedno mesto gdje je mogao otidi. Njegov restoran. To je paravan mog oca; biznis koji koristi da bi prikrio onaj pravi. Ovde on upoznaje svoje klijente i pretvara se da zna o hrani, iako je njegova stručnost ubijanje i krv. Poseduje mnoge širom zemlje, i njegove veze onemoguduju da se vidi kroz falsifikat. Zato on nije još stisnut; nisu mogli dokazati njegovu povezanost ni sa čim drugim nego s restoranima. Oni su dobar paravan, ali i pored toga glup. Odvezem se u njegov najvedi restoran i upadnem. On je zabavljen u uglu sa prijateljem ili ko god da jebeno je. Briga me. „Zašto si jebote hteo da ubijem Phoenixa?“ Vičem i zalupim otvorena vrata. Viljuška mog oca mu je blizu usta, iz sočnog mesa kaplje krv na njegov tanjir dok bulji u mene. On spusti viljušku, lagano tapka salvetom na usnama i pročisti grlo. „Marcus, bojim da moram da izadi na par minuta.“ „U redu,“ kaže Marcus. „Izvinite me“, rekao je moj otac, ustaje i hoda prema meni. „Ti, hajde sa mnom,“ šapne. 117

KRALJEVSTVO SNOVA

Pratim ga u zadnji deo restorana gde zaposleni imaju pauzu za pušenje. „Bojiš se da de tvoj drug saznati da si govno?“ Režim na njega. Umoran sam od čekanja odgovora. „Angel, znaš kako posao funkcioniše.“ „Da, znam prokleto dobro, na žalost. Nisi imao jebenog prava krenuti na Phoenixa.“ Šutnem pepeljaru koja je na zemlji. „On je ignorisao moje zahteve. Ne prima naređenja.“ „Prestao je,“ ja se ubacim. „On ne želi više da uzima poslove od nas. Gotovo je.“ „Zašto misliš da sam izdao naređenje da ga ubiju?“ Počinje, smeje se pomalo kao da je to jedna velika šala za njega. „On mi je jebeni prijatelj! Imaš muda,“ režim. „Dosta. Gotov sam. Nije me briga šta misliš, ali nedu ti dozvoliti da ga ubiješ.“ „On bi mogao pričati o poslu, i ne želimo da se to dogodi,“ kaže moj otac, stavlja cigaru u usta i pali je. „Nede. Mogu ti jebeno to obedati. Znam Phoenixa... Znam ga otkad smo bili tinejdžeri. On to ne bi uradio. On samo želi da ga ostave na miru.“ Moj otac uzdiše, i uzima trunku njegove cigare. On je ponudio i meni, ali preskačem. „Ostavi ga na miru, tata. Kad je dosta, dosta je. Gotov je, i bidu i ja ako ga ne ostaviš na miru.“ „Toliko ti je mnogo stalo do njega, ha?“ kaže on, gleda pored mene dok izduvava dim. Ne odgovaram. To nije njegova stvar. „Dobro,“ kaže on nakon nekog vremena. „Pustidu ga da živi. Ali ne misli da de ovo biti uobičajeno.“ „Znam. Ali Phoenix je bio dobar ubica. On zaslužuje svoj odmor.“

118

KRALJEVSTVO SNOVA

„U redu...“ Moj otac okrene glavu i nastavlja pušiti. Ne mogu sebi pomodi, pitam se da li me je poslao jer je znao da smo bili prijatelji, i to je sve bio test. Ako jeste, nisam uspeo, ali boli me uvo. „Drago mi je što si pokazao malo kičme, Angel,“ moj otac promrsi. „To je postala retka osobina na ovom svetu.“ Namrštio sam se. „Kako to misliš?“ Gleda me sa smeškom. „Pa, ne bi se mnogo ljudi usudilo da mi se suprotstavi.“ Ja slegnem ramenima i uzimam cigaru od njega, kada on ponovo ponudi, uzimam jedan dim da se smirim. „Podbacio sam na poslu. Ako je potrebno da me kazniš, neka bude tako. Zabole me kurac,“ rekoh, izduvam dim i vratim mu cigaru. „Nema potrebe. Ved si bio kažnjen.“ „Kako?“ Pogledam ga u oči. Nije mi jasno šta misli, ali mi se ni ne sviđa zvuk toga. On se samo osmehuje neugodno. I tada sam shvatio šta misli. „Jebiga, ne...“ Okrenuo sam se. „Gde ideš?“ moj otac se dere dok ja jurim nazad u restoran. Ne odgovaram. Ved ionako zna. Taj kurvin sin. On se igra sa mnom. Igra se sa mojim umom, jer želi da budem nešto više nego samo njegov sin. Više nego samo ubica. Bezdušno, najhladnokrvnije stvorenje sa srcem od kamena. Dosta je bilo. On može uništiti moj jebeni život, ali ne može upropastiti njen. Sky. To je sve o njoj. Uvek je bilo o njoj.

119

KRALJEVSTVO SNOVA

Zato me je želeo van zgrade na prvom mestu. Taj posao da se ubije Phoenix nije bio samo još jedan posao. Bila je to distrakcija, pa je moj otac mogao da je obradi. Moj otac napušta restoran upravo kad pokrenem auto. On viče nešto, što ne mogu i nedu da čujem dok udaram po gasu i odjurim. Ignorišem sve stop znakove i vozim tako brzo, da rizikujem da me policajci zaustave, ali to nije bitno. Ništa nije bitno osim da stignem do nje. Sada. Kada sam napokon stigao na imanje, iskočim iz mog auta i pojurim ka poklopcu. Skočim na pola puta niz stepenice i trčim kroz hodnike. Tada sam uočio ljude. Sa ogrtačem, i dalje nose bičeve i noževe. Krv kaplje sa njihove ošrice. Bes mi struji kroz vene da bih pukao, hvatam najbližeg koji stoji u sobi za mučenje i udaram ga tako jako, da mu lomim kičmu. Kad padne na zemlju, uhvatim ga za glavu, i zavrnem dok ne čujem pucanje. Ričem naglas, naplatidu se na slededem, koji ne vidi šta se sprema pre nego je prekasno. Zgrabim nož koji drži i nabijem ga u njegove grudi, prigušujudi njegove vriske s mojom rukom. „Umukni jebote!“ Vrisnem. „Ne možeš jebeno pisnuti! Jebeno si je povredio, zar ne? Jebeno pipnuo!“ „Angel!“ Čujem glas moga oca iza mene, i okrenem glavu dok i dalje sedim na svojoj žrtvi. Pratio me je dovde iz restorana, uprkos njegovom razgovoru sa jednim od svojih partnera. Pretpostavljam da su neke stvari su važnije, ali jebi ga, voleo bih da on nije došao za mnom. „Odjebi od mojih ljudi,“ reži. „Oni su je jebeno povredili!“ Vrištim, ustajudi na noge. „Sa jebenim spravama za mučenje.“ „Da.“ Kaže. Pravim facu. „Jebote znao si? Znao si da de ovo uraditi?“ „Bio si na pauzi. I dalje mi treba informacija, znaš.“

120

KRALJEVSTVO SNOVA

„Jebeno si ih nagovorio na ovo, zar ne?“ Režim, podižem najbliži komad opreme koji mogu nadi i bacam ga na zid. „Jebeno si dozvolio da je povrede!“ „Smiri se, Angel.“ „Nedu jebeno da se smirim! Ona je moja. Moja.“ „Shvatam da možda imaš... osedanja prema njoj... ali...“ „Ne, ne odlučuješ ti šta ja mislim ili osedam. Gotovo je. Završeno. Ja sam glavni sada,“ vrištim u njegovo lice. „Jebe mi se ako me želiš skinuti sa slučaja, ona je moja i samo moja.“ „I dalje zahtevam njene informacije,“ rekao je mirno. „Nije me briga. Izvudidu du ih iz nje, nemoj jebeno da brineš o tome. Radim šta god je potrebno da je nateram da govori, ali ne dozvoljavam nikome blizu nje opet. Niko osim mene. Shvatio?“ Slegne ramenima. „U redu. Ako insistiraš.“ „Ne uzimam pauzu ponovo. Ostavideš me na miru, sa njom, i dozvoli da radim svoj posao. Ja du odlučiti kako du raditi,“ kažem, glasno dišudi. „Sve dok mi daješ šta želim.“ „Dadu ti šta ti treba, ali da se nisi usudio jebeni prst da spustiš na nju.“ Tako sam blizu njegovog lica, mogao bih da ga ugrizem za nos. Bih ja, da je bio neki običan tip. Da on nije moj otac, ved bi ga nabio na prokleto postolje od oružja. „Ona je moja,“ ponavljam. „U redu...“ kaže on, korakne nazad malo. „Ali da li si stvarno morao ubiti moje ljude?“ „To dobiješ kad mi se mešaš u posao. Jebe mi se za njih ili za njihove živote. Rekao sam ti da sam hteo da se nosi s njom na svoj način. Znate kakav sam i dao si mi ovaj posao, tako da je to tvoja jebena odgovornost. Kraj priče.“

121

KRALJEVSTVO SNOVA

Proguram se pored mog oca, i dalje besan kao pakao. Idem pravo u njenu deliju, do skenera oka i pritiskam tipke za otvaranje vrata, ne brinudi da stavim moju masku. Ono šta nalazim da je slomljena devojka. Beživotna. Njeno telo leži na podu kao mokra krpa. Kofe vode bačene na pod blizu nje. Stolica u sredini je obojana u crveno od krvi. Njene krvi. Crveni tragovi i ubodne rane označavaju njeno telo. Modrice i rane koje nisu moje. Kako su se jebeno usudili. Ona je moja. Dok ulazim u deliju, uzimam sekund da obrišem moje krvave ruke od majicu. Bez obzira koliko se jako trudio, to nede nestati potpuno, i iz nekog razloga mi je krivo. Gledam njeno malo, krhko telo i pitam se kako du dovraga ovo da popravim. Tukli su je sve dok nije izgubila svoju volju za životom. Nikad nisam mislio da on može da ode ovako daleko... da je upropastiti do tačke sa koje nema povratka. Ovo nije trebalo da se desi... i sve je to moja jebena krivica. Spustim se na jedno koleno, lagano je pokupim i držim je u mojim rukama, dok se uspravljam. Ona je hladna, a čak ni ne drhti. Držim je uz moje telo u nadi da de se malo ugrejati, hodam iz delije na svetlo. Upravo sada, jedina stvar na pameti mi je njena sigurnost i ništa mi nede stati na put da to obezbedim. Moj otac stoji u sred velike dvorane, gleda me, zajedno sa tri žene koje su radile u kuhinji ceo dan. Njihov tihi pogled kaže mi dovoljno, ali ništa me nede zaustaviti. Bes me je odveo daleko od onog što sam mislio da sam bio spreman da žrtvujem. Osedam se nepobedivo, sposoban da razorim ceo svet, ako je to potrebno da ostane sa mnom. „Nemoj.“ Kaže moj otac. „Praviš grešku.“ „Ne, ti si je napravio onog trenutka, kad si me odvojio od nje! Nemoj jebeno da se usudiš ponovo da se mešaš.“ „Angel...“ 122

KRALJEVSTVO SNOVA

„Možda si moj otac, ali ja sam najbolji kojeg imaš. Prokleto dobro znaš da niko u ovoj kompaniji ne može da me pobedi, tako da nemoj ni da pokušaš da mi je oduzmeš. Bolje mi ne staj na put.“ „Ne mogu ti dozvoliti da je odvedeš iz ovog mesta,“ kaže on. „Gledaj me,“ režim, idudi ka njemu. „Angel, znaš da je ovo mesto posebno dizajnirano da zadrži naše zarobljenike. Ako je izvedeš, ko zna šta de se desiti. Može da pobegne, i ovaj put za stvarno. Ne želiš da se to dogodi. Znaš kakve su posledice.“ „Nede,“ ispljunem. „Ne znaš to.“ „Ja du se postarati za to.“ Blokira mi put, stoji ispred mene, pa sam stao pored njega. Ne pokušava da me zgrabi za ruku, iako sam sumnjao da bi. Pametniji je nego sam mislio. „Pa, samo deš otidi? Jasno ti je da se ovo nede završiti dobro?“ Rekao je. Pogledam ga. „Dadu ti tvoje informacije. Ali du raditi na moj način. Gde želim. Kako želim. Moji uslovi.“ „Znaš da de to propasti.“ „Videdemo za to,“ režim, čvrsto stežudi njeno telo. Sada me ostavi, dođavola, na miru.“ Prolazim kraj njega, izdahne duboko dok me pušta da prođem. Ne pokušava da me zaustavi kao ranije. Verovatno zato što je video moju odlučnost i shvata da to ima svoju snagu. Ili, možda, jer se boji. Sa Sky, kojoj život visi o koncu, omotam moje ruke oko njenog tela i puštam da joj glava odmara na mom ramenu. Na trenutak, dok hodam kroz hodnik, bacim pogled preko ramena. Nepoznato osedanje prostruji kroz mene u trenutku kada vidim zapanjeno lice mog oca. Zabava, možda. Ali, izgleda više kao ponos. „Gde ideš?“ Dere se za mnom. Sa samouverenim izrazom, odgovorim, „Kudi.“

123

KRALJEVSTVO SNOVA

DAN 12

Sky Budim se na toploj, paperjastoj površini sa kostima koje kao da su bile prerezane na pola. Ali mirše čudno dobro ovde... kao sveže ubrano cvede. Kao da sam okupana sapunom bez mog znanja. Moje oči su jedva sposobne da se otvore, ali sam ih prisilila da mi pokažu gde sam. Juče sam se onesvestila u svojoj deliji nakon što sam bila sečena mnogo puta. Još pamtim kako svaki komad sečiva probija moje meso. Samo sedanje tera me da se uspravim u krevetu, vrištedi na sav glas. Tek tada sam shvatila da sam zapravo u potpuno drugoj sobi. U pravoj spavadoj sobi... sa zavesama, mekanim krevetom, svetlom. Jednostavne stvari, ali su me usredile da bih mogla plakati. Gde sam? I kako sam dospela ovde? Kada dodirnem kožu, deluje uvrnuto meka, kao svila. Dok ležim, definitivno mogu redi da me je neko oprao. Pitam se da li je to on. Upravo u tom trenutku, vrata neznatno se otvaraju i stopalo ulazi. Kada se pojavi maska, puzim ka uzglavlju, skupim noge, vičem, „Ne prilazi!“ On je. Tip koji me je mučio toliko dugo. Koliko dugo, ne znam baš tačno. Dani su se pretvorili u nodi, sa komadidem sunčeve svetlosti koje prolazi da mi pokaže vreme. Koliko dana je to bilo? Koliko vremena imam pre nego što me ubiju? Ja se povučem, pripremljena da pustim moje kandže, kako čovek korača dalje u sobu. Ali kada sam primetila poslužavnik hrane koji drži, sline su mi krenule na usta. 124

KRALJEVSTVO SNOVA

„U redu je,“ kaže. „Nisam ovde da te povredim.“ „Ne verujem ti,“ rekla sam, ali jedva imam glas, samo grubi zvuk koji dolazi iz mog grla. Bože, ja sam u jako lošem stanju. „Gde sam?“ Pitam drhtavih usana. „U sobi za goste.“ Nakrivi glavu, zuri u mene. Kada priđe bliže, čvrsto stisnem moje noge, ali onda oštar bol u stomaku natera me da olabavim stisak. Zavirim ispod čaršafa i primetim zavoje koji pokrivaju moj stomak, noge i ruke. „Ranjena si prilično gadno,“ kaže on, smeštajudi poslužavnik na nodnom ormaridu. „Nisam imao drugog izbora nego da te dovedem ovde.“ On izgleda kao da je to negativna stvar, ali ova soba je ogroman napredak za mene. Ne da me to čini manje zarobljenikom. Gledam ga kao sa sokolovim očima dok on sedi na krevetu i samo gleda u mene. Nežan osmeh na njegovom licu me je malo opustio, ali ne dovoljno da mu verujem, iako mislim da je to je upravo ono što želi. Kao da du sada pasti u tu zamku. „Ti...“ Promrmljala sam neposobna da se pomirim sa onim šta mi se desilo. „Psst...“ kaže, podižudi prst do njegove usne. Namrštim se na njega, nesigurna šta da radim. Kad on podigne biskvit i stavi malo marmelade na vrh, skoro sam umrla iznutra. Samo miris toga tera moj stomak da krči. Prinosi ga polako mojim usnama; kao da se boji da du možda skočiti i pojuriti za tim. Verovatno da bih, da on nije mahao hranom u moje lice. „Jedi“, on mrmlja, njegove usne se razdvajaju na način koji tera mene da otvorim usta, takođe. Hrana koja klizi unutra ima nebeski ukus, bolje od bilo koje koju sam jela pre. Verovatno jer nisam jela ništa ovako od... Ne znam koliko dugo. Kad sam živela od 125

KRALJEVSTVO SNOVA

hleba, vode i malo supe tako dugo, nešto kao džem od jagoda može zapravo da me rasplače. Potisnula sam nadolazede suze i dozvolila mu da stavi drugi zalogaj u moja nestrpljiva usta. On izgleda sasvim zaljubljen u hranjenje mene, gleda me zalogaj za zalogaj. Kad je gotovo, ja sam i dalje još gladna, i bacam pogled preko njegovog ramena da vidim da li je nešto ostalo. Liže usne i smeje se. „Strpljenje, Sky. Moraš idi polako,“ kaže. „Kao da te je briga,“ kažem. Uzdišem i uronim nazad pod debe. Škilji. „Samo zato što ne veruješ, ne znači da nije istina.“ „Ti si taj koji me držao u toj deliji. Ko me koristio i zlostavljao. A za šta?“ „Takođe sam tip koji te je uzeo iz tog pakla, i doveo te u ovu sobu. Pa budi zahvalna.“ On se nagne. „Dopusti mi da te pogledam.“ Ne čeka moju dozvolu pre nego što zaviri ispod debeta i proverava moje zavoje. „Kako je?“ pita, dodirujudi ih. Malo sam zasiktala, kad je pritisnuo ranu. „Bolno. Ali bolje nego juče.“ On uzdiše s olakšanjem. „Sreda pa sam mogao dovesti doktora dovoljno brzo, pre nego što iskrvariš na smrt.“ Klimam, ali tu je jedana neugodna tišina između nas. Imam utisak da treba da budem zahvalna, i čudno je jer izgleda skoro kao da mu je drago da sam još živa. Takođe je čudno što on uopšte nije, ni iz daleka, ljut na mene jer sam ga davila konopcem. Zgrabi čašu mleka i stavlja je na moje usne. „Pij.“ To nije kao da imam izbora, pa sam otvorila usta i otpijem. To je tako dobro da sam zapravo iskapila sve pre nego što on može da ponovo da je odmakne. Postavi sve nazad dole na tacnu i vrati pažnju na mene. „Možeš li mi redi čega se sedaš u vezi juče?“ Juče. Samo kad pomislim tera me da drhtim i gušim se. 126

KRALJEVSTVO SNOVA

„Bol,“ promrmljala sam. Ne želim da mislim o tome. „Šta su ti uradili?“ Pita. Pravim facu. „Zašto bi me to pitao? Ti si jedan koji mi je ovo uradio!“ Namršti se, zuri dole na posteljinu i uzdiše naglas, vidno uznemiren. I tada mi je sinulo. „Nisi znao?“ Promrmljala sam. Njegova dutanje mi dovoljno govori. Progutam knedlu u grlu. „Oni... udarili su me. Jače nego što si ti ikada uradio. Nisu mi ni postavili pitanje. Oni su me mučili. Vezali su mi krpu oko glave i polilvali me vodom. Bilo je kao da se davim.“ Udahnem plitko par puta, pokušavajudi da se saberem. „I, naravno, nož... Bože, mogu još uvek da osetim kako prolazi kroz moju kožu.“ Skliznuo je napred na mom krevetu, ja ustuknem, a njegove ruke nisu pretnja na bilo koji način. Umesto toga, on zgrabi moju ruku i povlači me prema sebi. Pustim ga da me povuče uz njegovo telo, puštajudi unutra njegovu toplinu i njegov nežan dodir kad on omota svoje ruke oko mene, njegove šake stežu mi kosu kao da sam njegovo dragoceno vlasništvo. Ne znam šta upravlja njime da je ovako fin prema meni, ili zašto me uzeo iz te delije. Sve što znam je da se, po prvi put za sve ove dane, osedam sigurnom. Sigurna... u njegovom zagrljaju. Stvarno ludim. „Zašto...“ Promrmljala sam. „Zašto radiš ovo?“ „Ne mogu odgovoriti na tvoje pitanje, Sky. Ali veruj mi kad kažem da želim da odgovorim na njega više od svega na svetu. “ „Ali, zašto si tako fin se odjednom? Pokušala sam da te ubijem.“ „Nisam fin... ali ja se pobrinem za ono što mi pripada.“

127

KRALJEVSTVO SNOVA

Njegova izjava tera me da drhtim, mada nisam siguran da li na dobar ili loš način. Pogledam u njegove tamne, seksi oči, i iz nekog razloga, deluju tako poznato. Samo ne znam zasto. „Da li ja... da li te znam? Osedam kao da te poznajem.“ On zaustavlja disanje na trenutak, njegove usne se rastvore, ali onda se opet zatvore. Odmahne glavom i podigne mi bradu gore. Kako me gleda osedam kao da očajnički želi da mi kaže, kao da bi to moglo da se skotrlja sa njegovih usana, da mu se omakne. Ali onda on pritisne svoje usne na moje. Njegovi poljupci su slatki i nežni, ne zahtevni kao ranije. Ipak, me obeleže kao ništa drugo, njegove usne stapaju se sa mojima u pokušaju da smire bol i ugase sumnju. Ali sve što radi je da usadi sigurnost unutar mog srca. Poznajem ovog čoveka... ove poljupce... ovu osobu. Sa teškodom, sklonim moje usne s njegovih. Osedaju se obamrlo i sirovo i jako želim da ih pritisnem na njegove, ali moram da progovorim. „Reci mi ko si ti...“ On steže moje ruke i naslanja se čelom na moje, zuri duboko u moje oči. „Ja sam tip koji je ubio za tebe.“ „Kako to misliš“ „Oni su te povredili.“ Uhvati moje lice i miluje mi obraz. „Pvredili su moju Sky... pa sam ih ubio.“ Jeza mi se sliva niz kičmu. „Ti si moja. Pokušao je da me odvede od tebe, mislio je da nisam mogao da se nosim sa tobom jer si pobegla. Ali on ne zna da sam ti pomogao.“ „Ne razumem...“ Moje disanje dolazi u malim dahtajima dok mi drži lice. „Ko je on? I šta si uradio?“ 'On' mora da je čovek koji ga kontroliše. Onaj koji mi je stvarno za petama. 128

KRALJEVSTVO SNOVA

Ali onda je rekao nešto što me prodrmalo potpuno. „Ostavio sam one konopce sa svrhom. Mislila si da je to bila tvoja ideja?“ Nasmejao se. „Hteo sam da ih iskoristiš da me vežeš. Mada, nisam mislio da deš me zapravo daviti.“ Smeje se kao da mu je zabavno, ali nije. Sedim, prestravljena, prikovana za krevet, pitam se ko je, dovraga, on i šta mi radi. „Hteo sam da pobegneš, pa da vidiš da mogu gore stvari da ti se dese od mene. Mada nisam mislio da de te tretirati ovako loše... Ja ne bih mogao to da sam znao unapred da de biti tako grubi prema tebi.“ Moje usne se krive i nagnem se nazad polako. „Ne...“ „Da, Sky. Ostavio sam konopce tamo jer sam hteo da vidiš istinu. Misliš da sam loš, ali sada si videla ono najgore. Ja sam jedini koji ide lagano sa tobom. Kome je iole stalo do tebe. Ja sam tvoj jedini izbor. Tvoje jedino sredstvo da izađeš. Da se spasiš.“ „Stani...“ Rekla sam, tresudi glavom. Drži me iza glave, tako da ne mogu da se pomeram dalje od njega, stežudi moje lice da me drži blizu. „Slušaj me, Sky. To se nikad nede završiti. Ne dok mi ne kažeš šta moram da znam. Ne dok se ne predaš.“ „Tebi? Nakon ovog šta si mi upravo rekao? Kako se usuđuješ...“ Sikdem. Kako sam mogla da verujem čak i na tren bih mogla pobedi? Naravno, on je podmetnuo konopce tamo. Trebala sam znati da bi se zezao sa mojim umom. Da me navede da poverujem da mogu da pobegnem, dok u stvari, to je samo način za njega da mi pokaže da je on jedini na koga mogu da se oslonim. Ovaj monstrum je jedini koji želi da živim. I pokazao mi je oduzevši mi njegovu bol i zamenivši je sa bolom, koji je mnogo, mnogo gori. Ne mogu ni opisati koliko ovde nije u redu. On me praktično predao đavolu.

129

KRALJEVSTVO SNOVA

„Mrzim te...“ Promrmljala sam pod teškim dahom. „Dobro... trebalo bi jer sam ja bezosedajan. Nedu prestati dok mi ne kažeš istinu.“ „Je li vredno?“ Režim. „Je li vredno bola, ljutnje, patnje koju vidiš? Je li vredno da bi spasio svoj prokleti jebeno bezvredan život?“ „Vredi da bi spasio tvoj.“ Sa samo nekoliko reči, on uvek uspeva da mi oduzme dah. Tek tako. Kao da mu to dolazi prirodno. „Sky...“ mrmlja, povlači moje usne prema njegovim. Nemam izbora, niti želim da se oduprem. Želim njegove poljupce, da me udave u laži. Da mi kažu nešto drugo od reči koje se kotrljaju sa njegovih usana. Želim verovati u nešto drugo od onog u šta on pokušava da me natera da poverujem. Njegov stisak na mom licu je tako čvrst, tako žestok, i da sam počela verovati u njegovu potrebu da me zaštiti više od straha da se usađuje u moje srce. Tako je lakoverno i potpuno pogrešno, ali moj um je bio izgubljen i sam toliko dugo da očajnički želim da se uhvatim za nekog kome mogu verovati. Mrzim ga, i ipak ne želim ništa više nego za njega da ublažim bol. Nakon svega što mi je uradio, zbunjujude je da mogu da prihvatim njegov dodir. Dopustio je da verujem da bih mogla pobedi kako bih uvidela da je on bio manje zlo od dva. Da postoje gori ljudi koji pokušavaju da me povrede, i da je on jedini kome mogu da verujem. Zašto nalazim da mu je lako poverovati? A najgore od svega, zašto padam na to tako prokleto jako? To je kao da nemam izbora. Kao da je moje srce je ved podleglo njegovoj želji da mu verujem. Želi me toliko da postaje nemogude razdvojiti realnost od prevare, istinu od laži... dobro od zla. On je oboje greh i vrlina. 130

KRALJEVSTVO SNOVA

Čudovište i svetac. Neko ko davi moje srce kako bi ga dobio za sebe. I dozvolila sam mu, jer znam da nemam drugog izbora. Njegovi poljupci me hipnotišu dotle da me gurne nazad na jastuk dok se on uspuže na mene. Moje telo je možda povređeno, ali srce mi se krvari. Potrebno mu je ohrabrenje, vođstvo i nada. Čak i ako ono šta nudi su samo kapljice ljubavi, to je dovoljno da me upeca. Kada skloni svoje usne na trenutak, on samo mrmlja, „Kad bi samo znala...“ „Znala šta...“ Promrmljala sam, usisavajudi neophodni dah. „Koliko ti želim redi. Sve. Trebam te,“ šapude, pritiska još jedan poljubac na moje zagrejane usne. „Reci mi,“ kažem. „Mogu i ja tebi redi više.“ Stalno me ljubi sporadično kao da želi ne ništa više nego da me pojebe ovde, ali oboje znamo da su moje rane suviše sveže, iznutra i spolja. Tako da smo se zaglavili u sred nevezanog zagrljaja, želedi više nego što je drugi spreman dati. Ali ne mogu stati. Ne mogu da ostavim to na miru. „Samo mi daj nešto,“ mrmljam. „Tako da mogu da ti verujem.“ Poverenje nije nešto što lako dajem, ali sam voljna pokušati, ako to znači da du ponovo imati šansu za slobodu. „Ne želiš da... mi veruješ,“ kaže on. „Ne želiš da znaš... to bi te ubilo.“ Odmahnem glavom i on klimne glavom, sve dok su nam usne stalno u ispaši u pokušaju da ostanu povezane. Ali znam da je uzaludno. Ovako ili onako, neko de saznati istinu. I to de biti ružno kao u paklu. Nešto mi govori da me ne bi samo njegova istina ubila. On bi me ubio. „Jebi me... zašto si tako neodoljiva,“ mrmlja mi na uvo, pritiska mi poljubac na vrat. „Samo mi ti možeš to raditi. Samo ti možeš naterati da moje srce tuče... Moja Sky. Moja azurna nodi.“

131

KRALJEVSTVO SNOVA

Azurna noć. Moje oči su trenutno otvorene, moje srce preskoči lupanje u trenutku kad sam ga čula da govori ovo. Mislila sam da nedu više nikad čuti taj nadimak. Azur... boja mojih očiju... i nodnog neba... sve te nodi zadovoljstva. U jednom brzo pokretu, zavučem moje prste pod njegovu masku i pokidam je, uzrokujudi da mu maska padne sa lica. On je. „Angel...“ Promrmljala sam teškog daha. Ne mogu da verujem. To ne može biti istina, a ipak, to je jedino objašnjenje. Čovek koji me ganja sve ovo vreme. To nema smisla, a ipak ima. Kompletna i potpuna zastrašujuda istina. U tom trenu, odlučim. Napad kolenom u jaja je sasvim dovoljan da se skupi u loptu, pada pored mene na krevet, dok ja skačem. Oštar bol me obuzima dok pritisnkam ruku na moj stomak i trčim do vrata, ali to me nede zaustaviti. Adrenalin je jedino što me drži sada dok ja drkam kvaku i oslobodim se. Ali ono što vidim ne oslobodi me. To me hvata u klopku. Izjeda me. Provela sam dane i nodi u ovoj kudi sa muškarcem za kojeg sam mislila da vredi svaku sekundu mog života, dok nije je došlo vreme kada sam morala da odem. Nisam znala da du se vratiti ovde, u lancima, oduzevši mi sve što mene čini mene. Hodnik sa svojim crvenim tepihom i drveni paneli na zidovima izgledaju tačno onako kako ih ja pamtim sa spavadom sobom samo nekoliko koraka dalje. Sve uspomene naviru, sudarajudi se u meni kao talasi.

132

KRALJEVSTVO SNOVA

Angel, čoveki mojih snova... čovek iz moje nodne more. On je moj zarobljivač. Moj ljubavnik. Moj mučitelj. Upropastio me je. Moje srce je jednom pripadalo njemu i sada dolazi da ga uzme zauvek. Mislila sam da mogu da se nosim sa istinom. Pogrešila sam.

133

KRALJEVSTVO SNOVA

DAN 13

Sky 1 godinu ranije To je bilo tokom jedne od retkih nodi napolju kada sam ga prvi put srela. Čini se da je to sreda, jer inače nikad ne izlazim. Zauzeta sam studiranjem, ali povremeno, imam vremena da se zabavljam sa mojim prijateljima. Međutim, nikada ne očekujem da naletim na momka kao što je on. Bukvalno, naletimo jedno na drugo dok držim pivo i prolijem ga svuda po njemu. „Izvini,“ uzviknem. Sve se sliva niz njegovu majicu i moju, ali moje oči ne mogu a da ne lutaju njegovim licem. Predivan je. Svilena, crna kosa počešljana unazad, zahtevne, mračne oči i debele usne. Kvadratna, neuredna vilica i široka ramena... bože, širok je svuda. Kao, u kondiciji koliko može biti. U njegovoj tamnoj antilop majici, izgleda kao mračni, pali anđeo. Zamisli moje iznenađenje kad mi je rekao svoje ime. Moj osmeh sigurno izgleda kao jedan od onih vrtoglavih osmeha učenica kada s njom razgovara dečko u koga je zaljubljena. Osedam se glupo, kao neki idiot, što nisam ja. Ali, nešto u vezi njega pali me potpuno, iznutra ka spolja. „Dakle... hodeš li mi redi tvoje ime?“ pita. „Izvini, Sky,“ rekoh, crvenedi. Od njegovog osmeha mi srce treperi u grlu. „Lepo.“ Osedam se kao da me je jebao. Sa samo jednom reči, on uspeva da me ostavi bez teksta.

134

KRALJEVSTVO SNOVA

Izgleda kao da je privlačnost obostrana, jer njegovo telo se naginje, kao da nas neka nevidljiva sila vuče jedno ka drugom. Ne poznajem ga, i on mene ne poznaje, ali osedam kao da bih trebala. Kao da je trebalo da ga upoznam. To je smešno i potpuno nerealano. Niko se ne upoznaje ovako. Niko se ne zaljubljuje ovako. To ne postoji. Barem... to sam uvek govorila sebi. Ono što stalno govore ljudi kad misle o ljubavi na prvi pogled. A ipak... Ne mogu, a da ne želim da mu budem blizu. On drži pruženu ruku, grize usnu tako zavodnički da sam skoro zaboravila činjenicu da sam došla ovamo sa prijateljima. Ali, jedan ples nede naškoditi, zar ne? Oni su ved daskali sa par momaka u blizini bara dok ja uvek pomalo pijem sama. Uvek sam više zadržavala za sebe. Sky, devojka koja pluta kroz život bez da ga živi. Uvek sam se osedala malo uvrnuto, kao da moji prijatelji žive život dok ga ja tradim, ne znajudi šta da uradim povodom toga. Često sam se osedala izgubljenom u ovom svetu, pitajudi se kada de dodi moje vreme. Ali onda se ovo dogodi. Anđeo me oborio s nogu. On me poziva na način kao niko drugi. Kao da on komanduje prostorom kojim hoda, uključujudi mene. Bez razmišljanja, spustim pivo i uhvatim ga za ruku. Veza je trenutna. Osedam se kao da lebdim, dok njegova topla ruka steže moju i mi hodamo prema centru plesnog podijuma. Puštam ga da me vodi, i što više gledam u njegove upečatljive oči, shvatam da ne idem nigde. Ima me pod uticajem svoje magije. Zataknem kosu iza uva, ne znajudi kako da se ponašam pred njim, kad on zgrabi moju ruku i pleše sa mnom. Njegov besni izgled ima nešto opasno, ali ne mogu tačno redi šta. Nešto nedodirljivo, daleko izvan mog dohvata, skriva unutar njegovog oklopa, ali nešto u vezi njega me tera da saznam šta...

135

KRALJEVSTVO SNOVA

On me privuče bliže i omota svoje ruke oko mene, kao da sam ljubavnica, i da smo ovo radili milion puta ranije. Čudno je da upravo to osedam. Ovo je suludo, a ipak, ne želim ništa drugo osim ovo. Kao da je preuzeo moj um. „Da li te znam?“ Pitam, gledam u njega ispod trepavica. „Ne... ali bi mogla,“ on počinje, podižudi moju bradu. On lebdi bliže, očekujudi da se udaljim. Ali ne... Ja sam luda... Trebalo bi da krenem, treba da prestanem, ali ne mogu. Sledila sam se u njegovim rukama, pitam se šta de se desiti ako ga samo pustim. Pa to i radim... Dopustila sam da me poljubi. Kada su njegova usta na mojim, sve u meni kao da bukne u plamen. Kao da me njegove usne zapalile, goredi svetlije od hiljadu sunca. Srce mi puca u grudima samo od dodira i njegovih usana na mojima. To je neopisivo, kao nešto što nikada nisam iskusila ranije. Nešto što želim više od ičega, trenutno. Njegovi poljupci pale vatru u meni za koju nisam znala, i sad sam spremna za više. „Vau...“ mrmlja mi u usta, usne nam se očajano hvataju jedno za drugo ponovo. „Znam...“ Ni ja ne mogu da verujem. Može li biti sudbina? Nazvala bih nekoga budalom da kaže ovo, ali sada počinjem da mislim da je istina. Sastajemo se u snu, dvoje ljubavnika povezanih kao da se poznajemo godinama i godinama ranije. To je predobro da se propusti. Previše nebeski za ignorisati. Ako me to čini grešnikom jer čekam nekog – ne, trebam nekog – pre nego što saznam ko je, onda neka bude tako. Znam ga samo minut i osedem se bliže njemu nego bilo kome drugom s kim sam ikada razgovarala. Samo način na koji zuri u mene je dovoljan da potvrdi našu misterioznu vezu. Nije trajalo dugo pre nego što smo se vratili na ljubljenje, sa našom odedom na putu. Sati prolaze pre nego se pozdravim sa mojim prijateljima i napustim klub sa njim. Glupo je i potpuno rizično, ali ništa me nede odvojiti od njega, ni glas u mojoj glavi koji mi govori da je ovo pogrešno.

136

KRALJEVSTVO SNOVA

Pogazila sam sva pravila. Kad smo došli kod njega, ja sam zbunjena veličinom toga. Vila je epskih razmera, ali ne dobijem vremena da istražim sve, kako me on odmah vodi u njegovu raskošno nameštenu sobu. U glavi mi se i dalje vrti od svih tih poljubaca i dok se vrata zatvore, shvatam prekasno da sam zakoračila u sobu sa zveri. Možda se nedu izvudi živa. „Ne brini, Sky,“ mrmlja. „Nedu te povrediti... mnogo.“ Podmukao izraz na njegovom licu čini da se tresem dok koraknem unazad i skoro padnem na njegov krevet. U momentu kad pokušam da otvorim usta, on stavlja prst na moje usne i kaže, „Šššš... Dobro du se pobrinuti za tebe. Zaboravi na sve. Isključi svoje misli i dozvoli mi da ti dam ono što ti treba. Šta oboje želimo.“ I ja radim to. Pustim ga da me obuzme potpuno. Ne samo fizički nego i mentalno. Izgubila sam se u njemu. Njegovom dodiru, njegovim poljupcima, njegovom lizanju, njegovom snažnom stisku, dok me gura na krevet i veže sa dve kravate iz njegovog ormara. Izgubila sam razum, ali ne žalim ni za čim. Po prvi put u mom životu, osedam se zaista živom. Živim. Dišem. Njega. Sve. On obuhvata sve što mi je nedostajalo svih ovih godina. Nedostajudi deo slagalice koji čini da sam ja – ja. To me pretvara iz nesigurne devojke u samosvesnu, odraslu ženu. Njegove ruke su svuda po meni, dira me na mestima za koja nisam znala da postoje. On je iskusan sa svojim jezikom, usnama, pljusne me i to je nešto. Previjam se ispod njega, očajna za više, kao da sam mu prepustila kontrolu nad svojim telom i povinovala se njegovoj želji. Bol se pretvara u zadovoljstvo kako me pljuskanje i kaiševi gurnu izvan moje granice. Potpuno sam se dala požudi; moj um je fokusiran samo na njega. Nas. Ljubav.

137

KRALJEVSTVO SNOVA

Bezuslovna ljubav za jednu nod. Zove me njegova Azure Sky. Nebo tako plavo i beskrajno kaže da može da se izgubi u meni. I ja se osedam dobro. Zaista dobro... čak sredno. Susret sa njim je bila najbolja stvar koja mi se ikad desila. Ali i najgora stvar koja mi se ikad desila. Sutradan, ne mogu da odem. Koliko god puta da probam, ne želim izgubiti ono što imamo, a izgleda kao da bih da izađem jedan korak napolje. Pa sam ostala i pojela doručak, uživajudi u suncu dok je nosio svoju tanku, belu majicu. Ali to nije samo ovaj jedan dan ili nod što me je navuklo na njega. Nisu ni dve nodi. Ili tri. Pre nego sam shvatila, postalo je sedam. Jedna cela nedelja dana ljubljenja, ljubavi, seksa, grljenja, razgovora, jebanja i povezivanja na nivou za koji sam mislila da je nemogude ostvariti. Oboje smo tražili nekog sa kim bi podelili svoje želje bez ograničenja. U vezi ili ne, ovo iskustvo je jedno koje nedu skoro zaboraviti. Posebno kada dođe taj dan da moram da idem. Moja mama je ta koja me izvukla na stranu, i pitala me šta radim. Rekla mi je da bi trebalo da odem odmah. Nisam znala da je radila ovde, ali sve ima smisla u trenutku kada joj vidim prestrašene oči. Ubacila se u ovu kudu kao agent, radi kao sobarica, i ja sam upravo imala najdivnijih nedelju dana mog života s nekim ko živi ovde, u ovoj kudi... U opasnosti sam. Što duže ostanem ovde, to više je moj život u opasnosti. Pa uradim ono što radi svaka normalna osoba. Zgrabim svoje stvari i odem. To nije bez kajanja i probadajudeg bola u mom srcu, ali moram da uradim ono što je ispravno. Moram da verujem moja mami i spasim sebe, jer ne bi mi rekla ovo inače. Ako moram da biram između ostajanja sa njim i života, biram život. 138

KRALJEVSTVO SNOVA

Međutim, izbor nije jednostavan. To je sve samo ne jednostavno. Jer, od trenutka kada moja mama i ja napustimo tu kudu, moj život nikada nede biti isti ponovo. ***

Angel Sadašnjost Videla me je. Ne samo tipa, nego čudovište ispod maske. Đavo maskiran kao anđeo. I da mislim da sam bio dovoljno glup da verujem da mogu da se sakrijem od nje. Ona sada zna ko sam ja. U trenutku kad je pokušala da napusti moju sobu shvatio sam da moram da je zaustavim i zavežem opet, iako je to bilo daleko od onog što sam planirao. Hteo sam da mi veruje. Da me treba tako da ne bi bila u stanju da me odbije više. Tako da mi kaže šta trebam da znam kako bi mogao da joj spasim život. Umesto toga, bio sam primoran da je zgrabim i povučem nazad u gostinsku sobu, zaključavši je unutra, sa mnom... sa zveri. Bilo je baš kao što se sedam... poput onih nodi koje smo proveli, ona stoji nasred sobe, pokušava zaštititi sebe, dok sam hodao prema njoj, odlučan da je odvedem u moj krevet. Samo ovaj put nije bila tako voljna i grebala me dok sam joj vezao zglobove i članke za krevet. Nisam bio u gostinjskoj sobi od juče. 139

KRALJEVSTVO SNOVA

Ne mogu da podnesem njen gnev, njen bes, tugu u očima kad me je pogledala. Znam da me sada i s pravom toliko mrzi. Ipak, to nimalo ne olakšava da se time nosim. Pustio sam neke od najvernijih sluškinja je nahrane i ušuškaju koliko je to mogude, naravno, s obzirom da je zavezana i sve. Ali ne mogu nastaviti ovako. Moram da se vratim unutra i suočim sa istinom. Pa to i uradim. Kada otvorim vrata, duboko udahnem pre ulaska u sobu. Vidim joj strah u očima kad me pogleda i poželim da udarim u zidove, ali sam zadržao moj bes, fokusirajudi se na svoj posao; moram da je navedem da govori. To je jedini način da živi, a ja jebeno želim da ona živi. „Ti...“ sikde. „Šta radiš ovde?“ Njen napukli glas me zaboli toliko da želim da isčupam svoje srce iz grudi. „Znaš zašto sam ovde,“ kažem. „Ovde sam jer moram biti ovde.“ „Ti si ovde da bi me naterao da progovorim? Nema šanse.“ Smeje se kao da sam jadan. Možda i jesam, ali nedu prestati pokušavati. „Ti si mi ovo uradio,“ reži. „To si ti bio od početka, zar ne?“ „Da, ja sam bio. Uvek sam ja bio.“ Zatvorim vrata za sobom i krenem prema njoj. Ona se ne trese, nije ni trepnula, kao da je njena hrabrost savladala strah koji je vrio u njoj. „Nije ni čudo što sam te prepoznala,“ ispljune. „Uvek si znala...“ Rekoh, stenjudi. „Nisi trebala da me vidiš bez maske. Znala si da sam ja, otkad sam te prvi put poljubio,“ kažem. „Ti samo nisi htela da znaš.“ Sednem pored nje na krevet, a ona odmah trgne daleko. „Ne prilazi bliže.“ „Zašto?“ Pitam. „Iskoristio si me i zlostavljao!“ Nagnuo sam se i držim ruku iznad njene noge. 140

KRALJEVSTVO SNOVA

„Nemoj jebeno da me dodirneš!“ Vrišti. „Misliš li da imaš ikakvog izbora?“ Razmišljam. „Vezana si. Nemaš gde da odeš.“ „Pobegla sam jednom. Mogu ja to opet.“ „Uz moju pomod.“ Zveram u nju. „Nedu ti dati drugu priliku.“ Gunđanje dolazi iz njenog grla, a ona okrene glavu od mene. „Ostavi me na miru. Radije bih umrla nego provela još jedan sekund sa tobom.“ „Ne misliš tako,“ rekoh, hvatajudi njeno lice tako da de me pogledati. „Samo to kažeš jer si zbunjena o svojim osedanjima.“ „Ti si razlog zašto sam se zaglavila ovde. Zašto sam povređena. Zašto sam fizički, a sada i mentalno slomljena. Nisam zbunjena. Jebeno sam ljuta.“ Trza konopce koji su joj oko zglobova. To je nede osloboditi; vezao sam ih bezbedno. „Što se više vrtiš, to de se jače stezati.“ „Jebi se!“ Sikde, pokuša da me ugrize. „Sky...“ „Ne izgovaraj moje ime! Ti ne zaslužuješ da ga izgovoriš.“ „Jesam jednom...“ Kažem, gledajudi dole na posteljinu. „Moje azurno nebo.“ „Prestani...“ „Zašto?“ Pogledam joj duboko u oči. „Jer ne možeš podneti činjenicu da, nakon svega ovoga, to ti i dalje nešto znači?“ „Ne znači mi ništa.“ „To govoriš samo zato što si ljuta. Znam da i dalje misliš o tim danima, duboko u svom srcu.“ Pritisnem ruku na njene grudi, gde je njeno srce. To glasno udaranje tera me da se osmehnem. Ona možda mrzi moju utrobu, ali bar i dalje živi. To je bolje nego ništa. Ona pravi face. „Samo idi. Nedu redi ništa, tako da nisi ni pomislio pitati. Gotova sam. Dosta mi je. Samo me pusti da umrem.“

141

KRALJEVSTVO SNOVA

Odmahnem glavom. „Zašto bi ti to rekla? Je l' tebi tvoj život toliko bezvredan?“ „Bila sam povređena dovoljno...“ kaže, zatvara oči na trenutak pre nego što nastavi. „ A ti... ti si...“ Ja zgrabim njenu bradu i nagnem je, tražedi joj punu pažnju. „Samo zato što sam to ja ne znači da mi odjednom nije više stalo. Ja sam i dalje isti čovek, onaj isti koji je bio iza maske.“ „I u tome je problem... to si ti...“ Odmahuje glavom, trepdudi tera suze. „Zašto si morao biti ti?“ Uzdahnem, milujem joj obraz. „Pitao sam se isto pitanje iznova i iznova.“ „Onda zašto ne prestaneš? Ti dani koje smo imali... su najbolja stvar koju sam ikada iskusila, i mislila sam da je isto za tebe.“ „Jeste, ali ne mogu prestati, čak i kad bih hteo.“ „Zašto? Reci mi zašto?“ Ustanem sa kreveta, nerado otkopčavajudi moju košulju. Nisam hteo da zna, ali sam shvatio da, ako želim ovo gurnuti dalje, mora da vidi istinu. Ona mora da zna ko sam ja stvarno da bismo nastavili dalje. Kako uklonim moju košulju, njene oči se šire i zenice se prošire, vilica pada. „To je...“ Pridjem bliže tako da ona može svedočiti obimu mog učešda. „Tetovaža zmaja,“ mrmlja, njene oči klize gore-dole uz moj torzo. Imam samo ovu tetovažu posle bekstva iz zatvora. Da pokažem ocu kako sam posveden, uradio sam porodičnu tetovažu. Sada se kajem najviše na svetu. „Zašto imaš to?“ Pita sa suzama u očima. „Molim te, nemoj mi redi da je to istina...“ „Čovek o kojem si govorila ranije, koji te je odveo u tu ulicu sa svojim ljudima... on je moj otac.“ Ona dahne, suza joj se kotrlja niz obraz, i onda se okrene.

142

KRALJEVSTVO SNOVA

Brzo se pokrijem opet u pokušaju da je smirim. „Tako da vidiš sad zašto ne mogu da prestanem.“ „Tvoj otac... on stoji iza svega ovog. On je taj koji je hteo da me muči.“ „Da.“ „I ti mu pomažeš.“ Davi se u besmislenom smehu. „Ne mogu da verujem ovo. Mislim da sam napokon upoznala momka koji vredi, i onda evo ga opet, govori mi da je on sin čoveka koji mi je uništio život.“ „Ne mogu redi ništa što de sve popraviti,“ rekoh, grabedi je za nogu. „Možeš, ali nedeš. To je problem.“ „Ne mogu jer ubio bi me da ne izvučem informacije od tebe.“ Ona se trza, pokušava pomjeriti nogu, ali nedu prestati da je dodirujem. „Znači da ti je stalo više do tvog život onda.“ Naginjem se tako da moje čelo odmara na njenom. „Pokušavam spasiti oboma život.“ Mršti se, trepne par puta, ali drži jezik za zubima. Možda je odustala od borbe protiv mene, mada nisam siguran da je to dobra stvar. Ima mnogo toga što je i dalje ostalo neizrečeno. „Ukrala si nešto od njega. On želi to natrag, i nede dozvoliti da odeš dok mi ne kažeš šta je i gde je to.“ „On je tvoj otac. Zašto ne probaš sam da to shvatiš?“ kaže ona. „Pitaj njega. Ne mene.“ Namrštim se na nju, škrgudem zubima. „Oh, da, zaboravila sam... on neće da ti kaže. Reci... ne znači li to da on, ustvari, krije nešto od tebe?“ Stežem joj nogu jače, moji nokti ukopavaju se u njenu kožu. „Pazi, Sky. Ne testiraj moje strpljenje.“ „Znaš da sam u pravu. A ipak ti i dalje radiš za njega, iako ne može da ti kaže šta želi od mene. Kad bi samo znao...“

143

KRALJEVSTVO SNOVA

Bes dobija ono najbolje od mene, i stežem joj vrat. „Nemoj. Igrati. Igre. Ja nisam moj otac, ali du završiti ovaj posao. Nije mi rekao jer je znao da sam te prepoznao, i shvatio je da sam lično umešan.“ „Misliš da on pokušava da te spasi od povređivanja? Prekasno... ti si ved duboko uvaljen,“ kaže ona, grgoljedi, jer moj stisak joj seče dotok vazduha. Moj nos se trzne. Ona je u pravu, ali ne dozvoljavam da me to dirne. „Mrzi me. Preziri me. Ali ja du spasiti tvoj život, svidelo se to tebi ili ne,“ režim. Izraz na njenom licu omekšava i prestane da se bori, njene oči se polako zatvaraju. Pustim je, i ona dahde za vazduhom. „Sada, reci mi šta si ukrala od njega ili du nastaviti zanositi te na načine koje možeš samo da zamisliš.“ „Nije me briga,“ kaže. Nakrivim glavu. „Oh, stvarno? Sad kad znaš ko sam ja... Usudio bih se redi da ne možeš da mi se odupreš.“ Pustio sam moje ruke da putuju uz njenu butinu dok ne stignem do najviše tačke i onda stanem, upravo gde njeno telo počinje da se račva. Znao sam. I pored svega što se desilo, njeno telo i dalje žudi za mnom. „Poznajem tvoje telo bolje od bilo koga ko je ikada ušao u tvoj život.“ „Koristi me do mile volje, ali nedu pričati.“ „Nedu samo da te iskoristim, Sky... Uzedu ti srce,“ režim, hvatam njenu kosu i povučem joj glavu natrag da mogu da obrušim moje usne na njene. One su slane od suza isplakanih u snu, i poližem ih kao što lav liže svoje rane. Obožavam sve ukuse i svaki deo nje, podjednako. Pohlepan sam i jebe mi se. Vreme je da shvati, da du sve učiniti, čak i najjezivije, odvratne postupke da spasim njen i moj život. „Odgovori mi sada, Sky, i ja du prestati,“ režim u njena usta. „Ne...“ Ona samo mrmlja, njene usne su i dalje priljubljene na moje. „Ne kao odgovor ili ne da stanem?“ Pitam zabavljeno, kezim se kad je vidim kako se krivi prema meni da me poljubi opet. Ona je uzdahne i namršti se, stenjudi frustrirano. 144

KRALJEVSTVO SNOVA

Lznem usne i ustanem sa kreveta. „Gde ideš?“ Pita. Ne odgovaram jer de ubrzo saznati. Plus, to nije njena stvar. Izgleda da ona misli da je bitno da li ona zna ili ne, ali ona ne govori šta joj se dešava. Vratim se sa kantom leda i spustim je na nodni ormarid. „Šta deš uraditi?“ Pita, viri preko mog ramena u kantu. „Nateradu te da progovoriš,“ razmišljam, uzevši jednu ledenu kocku. Dohvatim debe, polako da ga povučem prema dole i vidim njenu facu kada shvati da otkrivam njeno telo za igranje. Kada stavim kocku na vrh njene bradavice, ona protrese svoje vezice, dahde kako led odmah skupi njenu bradavicu. Uzmem još jednu i natrljam drugu bradavicu, da budem siguran da su obe jednako tvrde. „Znam da si rekla da me mrziš...“ Razmišljam. „Ali to nije bitno jer sada pripadaš meni.“ Stavljam slededu kocku leda na njen stomak, koji poskakuje gore-dole kad dodirne njenu kožu. „Tako osetljiva...“ Kažem i ližem moje usne pri pogledu na vodu koja se kotrlja niz njene sise. „Hladno je,“ kaže ona. „Hmm... ovo sigurno prija tvojim ranama,“ razmišljam, dižem joj zavoj i kliznem kocku leda ispod njega. Ona je sikde i glasno stenje. Pogledam u njene očajne oči, koji je praktično preklinju da je uzmem. „Da li boli?“ Ona klima, ali mogu da vidim istinu u njenim očima. Pokupim led na njenoj bradavici i vrtim ga okolo. „Nemoj me lagati, Sky. Znam da uživaš kada napravim da tvoje telo oseti stvari koje nikad nisi osetila sa nekim drugim muškarcem. Samo zato što si moj zarobljenik ne znači da te odjednom ne privlačim.“ Reži, kad postavim još jednu kocku leda na vrh njene pice. Kada promrda noge, kažem, „Ne miči se.“ Zgrabim joj noge i pritisnem dole. „Ili, du te naterati da ostaneš mirna.“

145

KRALJEVSTVO SNOVA

Uzdahne, ali onda zastenje kad joj kliznem kockom leda preko klitorisa. „Vidiš? Sviđa ti se ovo... ubod hladnode protiv tvog vrelog tela... to me tera poželim da te poližem.“ Moj kurac ved postaje tvrd na pogled na njeno jedva pokriveno telo, i ne želim ništa više nego da ližem proklete sokove se njene kože. Led čini njenu kožu sjajnom i cakli se kao sirovi jebeni dijamant spreman da se seče. Nestrpljiv sam da uronim u nju i osetim dubine njene strasti, ali me više zanima gurnuti je preko njenih granica. Naterati je da preklinje je moj cilj, i učinidu sve u mojoj modi da to postignem. Pokupim još par kocki i postavim ih po celom njenom telu, koje je prekriveno njima, kao da je jebena čaša, a ja du optrilike da bacim martini preko toga. Ona sikde kada pritisnem kocku blizu njenog klitorisa. „Osedaš to?“ Razmišljam. „To ti tvoje telo govori da me želi.“ „Ne...“ Stenje, njen jezik brzo izroni da poliže usne dok se ona bori da potisne svoje želje. „Nastavi poricati svoje zadovoljstvo i nastavdu ti ga servirati.“ „Ti si tako... okrutan?“ Mrmlja dok kupim kocke leda mojim ustima i rasipam ih po njenom telu. Njeno stenjanje izaziva mi kez dok držim kocku između zuba i prevlačim je uz njeno telo i prema njenim ustima. Kako sam je ubacio u njena usta, ljubim je, ližem vrh njenih usana, i onda se nagnem nazad i gledam nju kako očekuje moja usta. To je slatko kao greh, videti je da žudi za mnom i još sebi poriče ono što je čini da buja. „Da li sam ja okrutan zato što sam ti pokazao tvoju pravu prirodu?“ Šapnem uz njene usne. „To što se pališ na moju dominaciju nije zločin, Sky.“ Ona ispljune kocku i pogleda me s očima na pola koplja, ne govoredi ni reč. Ali oboje znamo šta misli. Nagnem se nad njom i uzmem nož iz fioke u nodnom ormaridu. „Ako budeš mirna, oslobodidu tvoje članke.“ Ona klimne lagano, ne govoredi ništa dok joj prinosim nož do stopala i oslobodim ih. Ne pomera se, ali njene oči me gledaju kao jastreb. Stavio sam nož

146

KRALJEVSTVO SNOVA

nazad u fioku i lebdim nad njom da joj stavim meke poljupce na grudi, što tera njeno telo da se izvije. Pokupim još par kocki leda i raspem ih po njenom telu, slušajudi njeno slatko stenjanje. Njene oči se otvaraju i zatvaraju u očajničkom pokušaju da pobegne, ali ipak gleda kako radim svoju stvar. Znam da ne može da skine pogled sa mene, iako sebi govori da bi trebala. Naša neraskidiva veza i prošlost nas povezuju i prisiljavaju je da se suoči sa svojim demonima. I ja du biti s njom na svakom koraku tog puta. Nagnem se i ližem vodu sa njenog tela, nagonim je da se migolji ispod mene. Mišidi joj se napinju i opuštaju dok se igram sa kockama i njenim bradavicama, puštam moj jezik da putuje niz njen trbuh. Izvije leđa u luk u trenutku kad joj dosegnem picu i gurnem kocku da poližem njen osetljiv klitoris. Njeno stenjanje i dahtanje me napali kao ništa drugo, a moj kurac pravi šator od pantalona dok se borim da se suzdržim. Sa kockom leda u ustima, ljubim joj picu dok se led ne rastopi u mojim ustima i peckajuda utrnulost stimuliše oba naša čula. Ližem je i ljubim dok ona praktično talasa na moji usnama. „Da, Sky, daj mi to. Daj mi svoje jebeno srce i dušu.” „Ne mogu...“ Nastavlja da mrmlja. Stegao sam joj guzove, i lizao je tako jako da je mjaukala. „Pusti tvoj strah i jebeno svrši,“ režim. „Ne idem nikuda dok ne svršiš.“ „Ne,“ šapude. „Reci ne ponovo i napravidu da to boli,“ režim. Gurnem jezik u njenu slatku picu i progutam sve njene sokove, terajudi je da stenje naglas. „Ne...“ „Jebiga.“ To je to. Zgrabim gomilu ledenih kocki iz kofe i raširim joj noge, gledam njene velike, uplašene oči kako sijaju dok ih držim ipred njene pice. „Molim te...“ stenjanje. „Moli me,“ kažem, i onda gurnem jednu kocku unutra. 147

KRALJEVSTVO SNOVA

Dahde i uvlači vazduh, ali drži usne stisnute. „Preklinji me da svršiš!“ Ja nabijem još dve kocke leda dok se njene usne, bez njene dozvole otvore i puste neki zvuk, to je kao muzika za moje uši. „Molim te, jebi me!“ Cerim se kao đavo. „Da me jebeš. Prihvatam.“ „Oh, Bože...“ stenje. „Tako je hladno, a curi iz mene.“ Cerim se. „Hmm...Volim zvuk toga.“ Moj kurac je poskočio u jebenim pantalonama. Prokletstvo, zašto ona mora da bude tako jebeno seksi kada je zavezana i moli? Ne mogu da odolim. Ja sam prljava bitanga, ali uvek je to znala, i uvek joj se dopadalo, takođe. Ne mora da mi kaže... Znam to zbog načina na koji reaguje na svaki moj pokret. Ona i ja znamo da voli da je silujem... i ja jebeno volim to da radim. Spustio sam se na nju i sisao njenu picu dok voda kaplje iz nje, a zatim polizao to, takođe. Ne pustim ništa da kapne na krevet, gutam sve njene sokove. „Jebi ga, tako si mokra,“ stenjem dok probam njenu slatkodu. Njeno telo se podiže u susret mojim usnama dok se posvedujem njenom klitorisu, grickajudi ga nežno dok ona stenje. Moje lizanje je učinilo njen klitoris crvenim i nadutim, i u trenutku dok ga ližem, glasan uzdah pobegne sa njenih usana. „Jebi ga...“ promrmlja. „Da, svrši mi svuda po licu.“ Stenjem, ližudi je dok ne počne da drhti. Tako jako podrhtava da je držim rukama, njeno telo se bukvalno trese od potrebe. Mogu da osetim pulsiranje njene pice na mom jeziku kako svršava, i jebi me, to je tako seksi. Diše kratkim udahom; njeno telo je naježeno od leda koji se topio na njenoj koži. Uspužem se na nju i poljubim je u usta, sirovi, slani ukus njene požude jebeno pali. „Vidiš kako si dobrog ukusa?“ Šapnem. „Koliko me stvarno želiš?“ „Jebi se...“ Kaže plitko dišudi. 148

KRALJEVSTVO SNOVA

Nasmešim se uz njene usne i zgrabim joj picu. „Moja.“ Primetim mali osmeh na njenim usnama pre nego što sam se podigao sa nje i zgrabio nekoliko kocki leda i raširio ih po njenom telu, kao da je ona umetničko delo. Uspravim se na krevetu i otkopčavam moju košulju, gledajudi je pravo u oči dok se polako skidam. Volim kako me gleda tim gladnim očima, pretvara se da je ne zanimam dok svi signali pokazuju drugačije. Ona me želi, i odmah du da joj to dam. Zbacim košulju i otkopčam pantalone, uzimam ga u ruku. Njene oči su odmah na meni i moj kurac odskakuje od uzbudjenja. „Budi mirna. Nemoj jebeno da ispustiš kocku leda ili du te ispljuskati.“ „Ne...“ reži. Zurim u nju. „Nemoj me jebeno izazivati,“ rekoh, ližudi moje usne na samu pomisao. Priznajem da nema ništa što želim učiniti više nego da je obeležim mojom rukom i kaišem, ali njeno telo nije još spremno za to. Možda sutra... ako moli dovoljno jako. Počinjem da trljam kitu, gledajudi da budem siguran da su joj oči na njemu sve vreme kao što moje oči šaraju preko njenog tela. Ona je prizor za divljenje, devojka sa licem lutke i telom koje me tera na greh. Izdrkam po njoj, hranedi strast koja teče između nas, dok je gledam da raspem moju spermu svud po njoj. Volim kako ona zna, kako trepde i grize usnu, priprema se za ono što je dolazilo. To me ispunjava uzbuđenjem, Izluđuje me, dovodi do klimaksa. „Jebi ga...“ Režim, dok rasipam moju spermu na nju. Prska na njene sise i lice, njene usne se rastvore iznenađeno, što čini da joj ciljam usta. Želim da proba moju želju, moj autoritet, moj zahtev, dok je obeležavam sa mojim semenom. Kapi padaju na ledene kocke i prekrivaju njeno telo, i mešaju se sa kapljicama vode. Ona sija sa blistavom spermom, kao blistava nimfa koja je tu da me zavede. Kakav prizor. Sa isprekidanim dahom, padnem između njenih nogu na kolena, gledajudi na nju iz daljine. 149

KRALJEVSTVO SNOVA

„Ti si... savršena,“ rekoh, divedi se njenoj lepoti. Ona zatvori usta, jezik joj brzo izroni napolje da poliže usne, pre nego što odvrati njene oči. „Hej. Pogledaj me,“ kažem, naginjudi se nad njom. „Da se nisi usudila odvratiti pogled.“ „Mrzim ovo...“ Uhvatim njeno lice i prisilim da me pogleda. „Pogledaj me i reci mi šta vidiš.“ Suze joj mute oči. „Požudu i bes.“ „Tačno, i zašto ti misliš da je to? Reci mi.“ „Zato što me želiš, ali mrziš to što moraš da me kazniš,“ kaže gutajudi. Suzim oči. „Znao sam da možeš da me čitaš kao knjigu.“ Osmeh se širi na mom licu dok mazim njenu kosu i prelazim palcem preko njene usne. „Poznavala si me pre nego što smo se upoznali.“ „Ovo nije u redu...“ mrmlja. „Ne bih trebala da želim ovo. Ne bih trebala da želim tebe.“ „U redu je,“ kažem. „Znam da je teško, ali nema poricanja. Potrebni smo jedno drugom. Žudimo jedno za drugim.“ „Ne bi trebalo da se osedam ovako vrelo kad sam ledena.“ Drhti. Udutkam je prstom. „Pssst... ne govori. To de samo da oteža.“ Pokupim kocku leda i provučem je kroz moju spermu. „Osim, naravno, ako želiš da mi kažeš tačno šta kriješ. Mogu ovo odmah zaustaviti. Bez zbrke. Nema više bola. Nema više zadovoljstva. Ništa. Osim ako ti to želiš, naravno, jer sam uvek voljan da te uzmem ako me moliš." „Ne...“ promrmlja. „Ne mogu ti redi. Nije da ne želim, ali to više od samo mene stavlja u rizik,“ kaže. „Koga drugog bi to ugrozilo? O kome ti to govoriš? Tvoji prijatelji? Tvoj otac?“ Namrštio sam se. „Ne moraš brinuti o svom ocu.“

150

KRALJEVSTVO SNOVA

„Šta? Zašto?“ Podigla se koliko je mogla s rukama i dalje vezanim. „Šta znaš o mom tati?“ „Dovoljno da ti ne kažem,“ kažem, i držim kocku leda iznad njenih usnana. „Otvori usta.“ „Ne. Reci mi šta ti znaš o mom tati.“ Pljusnem je po bedru, zbog čega zacvili. „Otvori usta. Nedu ponoviti.“ Radi sve šta kažem nevoljno i ja gurnem kocku na njen jezik. „Sisaj ovo dok se ne istopi. Želim da okusiš moju spermu tako da znaš ko te poseduje.“ Ona pravi facu. „I šta onda?“ Dajem joj đavolski osmeh. „A onda deš sve ostale.“ Njene oši se prošire kad ja skočim sa kreveta. „Šta?“ Uzvikne. Brzo stanem do nje i udarim joj drugo bedro dobro odmerivši. „Nastavi sisati, inače.“ „Usta de mi biti obamrla kad ih sve dovršim!“ „Tačno,“ kažem namigujudi dok sam ugurao moj kurac natrag u pantalone i zakopčao se. „Nadam se da de da utrne malo bola.“ Nagnem se i zataknem joj kosu iza uva, gledajudi njene napudene usne dok sisa svaku kocku leda. Sa neiskrenim kezom kažem. „Najbolje da počneš da sisaš jako, jer si potpuno prekrivena mojom spermom, a ja ne idem nikuda dok ne budeš potpuno čista.“

151

KRALJEVSTVO SNOVA

DAN 14

Sky U govnima sam dublje nego što sam ikad mogla zamisliti. Tip za kojeg sam mislila da je jedinstven ispostavi se da je moj otmičar. Tip sa kojim sam provela nodi u sobi, znajudi samo njegovo ime i koliko zadovoljstva mi može dati. Taj tip. A povrh toga, njegov otac je tip koji me je uzeo bez dozvole pre godinu dana. Trebala bih biti ljuta. Divlje ljuta, poput ubice. Osim, sve što osedam u mom srcu je bol. Kao da mi je nož bio je zaglavljen između rebra i pokidao mi dušu. Osedam se iznimno tužna, i ne znam zašto. Ili možda ne želim prepoznati koji je razlog... kao da sam žalosna da čak znam ko je on. Njegova tetovaža dokazuje da je povezan, tako da on ne laže, što me još više deprimira. Treba da ga mrzim samo što je monstrumov sin. Ali ne mogu. Jednostavno ne mogu biti ljuta na njega zbog jedinog razloga što su iste krvi. To nije u mojoj prirodi da krivim ljude kada to nije njihova krivica. Ali, jeste. On je jedini koji je kriv što sam ovde. A ipak, moje srce kuca za njega. Svaki put kada uđe u moju sobu, svaki put kada otvori usta, svaki put kada me dodiruje, svaki put kada me natera da svršim. Moj um nede da prizna, ali moje srce je ved prodato. Naša nepobitna veza je ono što nas drži zajedno i što nas razdvaja. Mislila sam da mogu se borim sa njim dokle god se krio iza maske, ali sada kada je njegov pravi identitet otkriven, prošlost i sadašnjost su počele da se spajaju, činedi nemogudim da zanemarim sve vedu privlačnost koju osedam prema njemu. 152

KRALJEVSTVO SNOVA

Kako mogu da želim čoveka poput njega? Kako mogu da živim sama sa sobom? A opet, izgleda da on može, jednostavno se predajudi. Možda je u pravu. Možda se trebam samo prepusti svojoj želji i potrebi umesto da govorim sebi da to nije u redu. To bi bio lagan izlaz. Ipak, nedu pričati. Ne sa njim, koji aludira na informacije o mom tati, a onda ne prosipa šta zna. Nešto mi govori da on zna više nego ja... tamno saznanje koje možda ne želim znati, i ipak očajnički želim. Još uvek čekam... čekam na njegov povratak, tako da mogu da ga ispitam o tome. Juče, testirao me je na bolesti i pokazao mi njegove papire, takođe. Drago mi je da smo oboje čisti. Ne znam zašto mu je stalo. Možda jer misli da to de olakšati da se prepustim onome što radi. Potčiniti se njegovim zahtevima da ga zadovoljim. I možda je on u pravu. Ideja da de najmanje moje telo de ostati sigurno čini me spokojnijom, što je čudno s obzirom da mogu da umrem za samo nekoliko dana. Mozak radi na čudne načine. Posle minute, možda nekoliko sati, on se konačno vrada u gostinjsku sobu. Pripremala sam se za ovaj trenutak, ali u trenutku kad ugledam njegove zahtevne oči, ostajem bez reči. Način na koji me pogleda je tako potpuno očaravajudi.... Ne znam ni kako da reagujem. „Kako si?“ Pita kada kroči unutra. „Bolje...“ Promrmljam. „Da nisam vezana.“ Pogledam omotane zglobove. Naginje glavu i osmehne se. „Sky, znaš da je to samo zbog tvoje sigurnosti.“ Oči mu se suze dok hoda prema krevetu. „Ko zna... ako nisi vezana i počneš bežati, morao bih te juriti na ne-tako-ugodan način. U stvari, siguran sam da bih te verovatno prikovao za zemlju i naterao da moliš za milost... nakon što bih utonuo u tvoju usku picu.“ Vau. Zbunjena sam. 153

KRALJEVSTVO SNOVA

Potpuno raznesena njegovim skandaloznim rečima. I potpuno napaljena. Prokletstvo. „Ili je možda to ono šta želiš da uradim.“ Zlobno se smeška sedajudi na krevet pored mene. Proguta knedlu u grlu. „Obedavam da nedu bežati.“ „Obedanja, obedanja... ved si dva puta bežala, pa ko de redi da nedeš pokušati tredi put? Iako, onaj jedan put je bila moja krivica.“ „Znam koje su posledice. Nedu pokušati.“ „Stvarno? Bojiš se bola i zadovoljstva, više nego što želiš da pobegneš?“ „Ne bojim se tebe. Ali nedu ni bežatii. Ako mi kažeš šta ti znaš o mom tati.“ Mršti se. „A zašto misliš da bih ti rekao?“ To je to. Ovo je ono šta želi. Ne povlači se sada. „Zato što du ti dozvoliti da mi uradiš šta god hodeš. Gde god želiš.“ Na trenutak, mislim da sam primetila blagi osmeh na njegovom licu, ali on to dobro skriva. „Sky... shvataš da ja ved mogu da ti uradim šta god želim, gde god da želim?“ „Ali ne sa mojom dozvolom.“ On se smeje, odmhuje glavom. „Ti si pametna cura.“ „Mogla bih biti tvoja pametna cura,“ kažem. „Ono što sam ti rekla ranije nije se promenilo. Ako mi daš šta ja želim, ja du dati tebi šta ti želiš.“ On se naginje napred, lebdi opasno blizu mojih usana. „Misliš da mi treba tvoja dozvola da uzmem šta želim?“ „Ne... ali to želiš. Želiš da kažem da. Znam da želiš.“ „Hmm...“ Lizne usne kao da razmišlja. „Mamiš me toliko... Skoro da prihvatim tvoju ponudu.“ „Šta te sprečava?“ Pitam. 154

KRALJEVSTVO SNOVA

„Ti,“ rekao je. „Ti deš stradati. Veruj mi za ovo.“ „Mogu da podnesem“ „Mislim da ne možeš.“ Uzdahne. „Ne znaš to dok mi ne daš priliku.“ „U redu.“ Zgrabi me za zapešde i prikuje me za krevet. „Redi du ti. Ali sve deš udiniti što ti kažem. Nema ali. Nema ako. Čak i ako ti to što ti kažem iščupa srce napolje, tera te da padneš na kolena i brizneš u plač... ti deš i dalje sisati moju kitu, uzeti moju spermu, i biti zahvalna, samo zato što sam ti ja tako rekao.“ Moje usne se razdvoje i ja usisam dah dok on čeka moj odgovor. Imam utisak da pravim dogovor sa đavolom... ili anđelom maskiranim u zver. Ovih dana, ne znam više njih dvojicu razdvojiti. „Da,“ kažem nakon što duboko udahnem. „Bez obzira kakva se istina prospe, ili šta si naučila, slušadeš me. Ti deš biti moja. Razumeš?“ Klimnem glavom. „Nedu uzeti ništa manje od tebe, kompletno i potpuno si moja. Nadam se da razumeš šta to znači,“ kaže on s cerekom. Ujedem se za usnu, nesigurna da li da uopšte pitam. „Ja sam tvoja.“ „Čak i kad prođe ovih 21 dan. U stvari, do kraja tvog života. Ti si moja. Zauvek,“ zareži. Njegova usta se spoje s mojima, željno sisajudi usnu kao da me uzima da budem njegova. Ne borim se sa njim. Ne grizem ili se opirem. Uzvradam mu poljubac, dajudi mu sve od sebe. Jer, na kraju krajeva, obedala sam mu to, a ja ne kršim obedanja. Ikada. Njegov poljubac nije grub kao ranije, i njegove usne se malo odmore na mojima pre nego što su se odvojile, skoro kao da je uživao u ovom trenutku. „Volim da te ljubim, pogotovo kad si još nesvesna da je tama svuda oko tebe.“ 155

KRALJEVSTVO SNOVA

„Kako to misliš ?“ Pitam. Preturao je po džepu i izvadio nož. Kada je prioneo sečivo mom zglobu, trepnula sam. „Budi mirna,“ kaže. Nož prodire kroz vezice kao puter dok on oslobađa moje zglobove i članke. Kada sam oslobođena, posegnem za bolnim mestima i protrljam ih. Zaustavio me je uzimanjem moje ruke njegovom i počinje da trlja sam. „Hvala...“ Promrmljala sam nesigurna šta da kažem. Bio je toliko nežan, milujudi i masirajudi mi ruku, kao da mu je stvarno stalo. Možda i jeste. Možda je govoro istinu sve ovo vreme, a ja sam besramno ignorisala sve to samo da umirim moju unutrašnju vrlinu. Kao da bi me to spasilo. Ali, slepo mu verovati bilo bi kao predati život samom grehu. Mogu li? Da li bih? Šta ako je odgovor da? Šta onda? Njegov kašalj prekida tok mojih misli. „Sada si slobodna. Možeš pobedi. Možeš napustiti ovu kudu. Znaš gde je izlaz.“ „Ali onda bi me ti jurio, i ja bih bila prikovana za zemlju,“ kažem. „Tačno. Pitanje je... Šta ti želiš ?“ Pogledam u njega sa rastavljenim usnama, ali ne znam šta da kažem. Nisam više sigurna ni šta želim više. „Mislim da želiš oboje... slobodu i mene,“ on počinje. „Šta ako ti kažem da postoji način da se baš to uradi?“ Kezi se kada vidi da dahdem. „Sve što moraš uraditi je da mi kažeš šta moram da znam.“ „Hmpf, nema šanse. Tvoj otac bi me ubio kad bi znao istinu.“ „Ali, ubide te svejedno ako ne sazna.“

156

KRALJEVSTVO SNOVA

Moje oči se proširiti na ovaj uticajan prijem. „Pa ja du da umrem.“ „To zavisi od tvog protivljenja. Ili radije, spremnosti da se igraš sa mnom.“ „Igram... sa tobom?“ Pretpostavlja li da sam lagala? „Sve što želim je da mi kažeš šta želi znati. Znaš odgovore... Ja ne“. „Tačno... ne znaš šta tvoj otac želi. Bila sam u pravu sve vreme.“ Odmahnem glavom. „I ti si stalno poricao.“ „Samo zato što oboje znamo da ne znači da du ti pokazati moju jedinu slabost.“ „Postoji više slabosti u tebi nego što si spreman priznati,“ kažem, zuredi mu pravo u oči. On tačno zna na šta mislim. O čemu govorim. Njegovo srce... sa mojom slikom zaključanom unutra. Odjednom, on pusti moju ruku i ustaje sa kreveta. „Redi du ti šta želiš znati o svom ocu.“ Oh, vau. Nisam očekivala da tako brzo dođe sa ovim. „Kako ti znaš mog tatu? Video si ga? Je li dobro?“ Pitam u žurbi. Kao da pitanjima nema kraja, ali moram da ih pitam sada, pre nego što se predomisli. Okrene leđa od mene, skupljenih ruku, kao da se boji da se suoči sa mnom. Je li toliko loše? „Nisam bio u grupi koja te je uzela pre 14 dana, ali znam tvog oca.“ „Kako?“ „Ljudi koji su te uzeli su mi rekli.“ Uzdiše glasno, trlja prstima preko čela. „Nisam hteo da ja budem taj koji de ti redi, ali... tvoj otac, u osnovi je prodao tvoj život za njegov.“ „Šta?“ Pravim facu. Okrene se opet, zabrinutog izraza lica. „Ne mogu to objasniti vrlo dobro... ali možda treba da ga sama pitaš.“

157

KRALJEVSTVO SNOVA

Moj um se vrti u krug dok slušam njegove reči, dlanovi mi se znoje i srce bubnja. „On je u zgradi,“ Angel kaže. „Gde?“ „Na istom mestu gde si ti držana.“ Na istom mestu... tamnoj, vlažnoj deliji koja je pojela moju dušu. „On je tamo? Upravo sada?“ Pitam, glas mi drhti. „Da.“ Samo ta jedna reč tera me da skočim iz kreveta i trčim kroz vrata. Angel me čak ni ne zaustavlja kada otrčim kroz vrata i jurim kroz poznat hodnik i niz gigantske stepenice. Kada sam primetila da stražari stoje u blizini vrata, uletim u najbližu sobu, i kopam po fijokama, uzimajudi prvi oštar predmet koji pronađem. Otvarač za pisma. Nije mnogo, ali morade da posluži. Zgrabila sam majicu dugih rukava usput i obukla je da bi prikrila nešto moje golotinje, tako da mi ne bude hladno. Jer znam da de biti hladno tamo gde idem. Stuštila sam se iz sobe i napala na ljude kad se najmanje nadaju. Izgledaju iznenađeno dok sam ih ubola u stomak, a drugog u ruku, vrište od bola, dok ja otvaram vrata i projurim pored njih. Adrenalin je gorivo za moje telo, koje ide do krajnosti, daleko od onog za šta sam mislila da sam bila sposobna, dok sam jurila u vrt. Tu postoji kameni put koji vodi u šumu, koji izgleda da je jedini put koji nije okružen ogradom, pa pretpostavljam da je to. Možda du pronadi mog oca ovde u šumi koja me podseda na drvede koje sam videla kad sam prvi put pobegla. Ili možda nedu. Ali, nedu prestati da tražim dok ga ne nađem. „Vrati se ovamo!“ Kada pogledam iza sebe, shvatim da je Angel. „Sky!“ „Ne! Moram da ga vidim!“ Vičem, juredi za svoj život.

158

KRALJEVSTVO SNOVA

Suze kvase moje oči, mutedi mi pogled dok trčim pored stabala, grane me grebu do krvi. Bol me nede sprečiti da tražim mog tatu. Sad kad znam da je ovde, na tom istom mestu gde sam umirala, moram dodi do njega. Ne mogu ga ostaviti tamo, samog, da umre. „Ne možeš!“ Angel se dere na mene. Njegov glas se čini bliže, i kada sam pogledala preko ramena, vidim da me sustiže. „Tata, dolazim po tebe,“ Mrmljam, ne usuđujudi se da pogledam nazad opet. Za petama mi je i ne usporava. Ali, ja jesam. Moji mišidi postaju slabiji i unos kiseonika u sistem umanjuje sa svakim mojim korakom. Kad sam se izgubila u moru od drveda, jedno klizanje stopala, i padam na zemlju. Duvajudi u pesak i lišde, podignem se. Ali ne pre nego što je Angel omotao svoju ruku čvrsto oko mog članka. „Imam te...“ Tama u njegovom glasu tera me da se okrenem i cvilim. On puzi preko mene i gurne me na zemlju, stavlja mi ruku preko usta, tako da ne mogu da vrištim. „Pssst... nema svrhe. Niko te ne može čuti osim mene.“ „Pusti me!“ Mrmljam kroz njegovu ruku, a onda je ujedem koliko god jako mogu. „Jebi ga!“ Njegova ruka padne sa mojih usta, dok gleda ranu i onda reži na mene. „Morala si da odeš i da uradiš to.“ „Moram da ga vidim,“ rekoh, pokušavajudi da ga odgurnem od sebe, tako da mogu da ustanem, ali on nede da se skloni s mene. Zgrabio me za zglobove i zakucao za zemlju opet, kosa mi se meša sa lišdem i blatom, suze mi mrljaju lice. „Želiš videti svog oca? U redu, odvešdu te kod njega. Ali, nemoj da kažeš da te nisam jebeno upozorio. Misliš da želiš ovo, ali nisi u pravu. Šteta što nedeš da mi veruješ.“ „Samo želim znati da li je dobro...“ Šapnem, terajudi suze. 159

KRALJEVSTVO SNOVA

„Vodi je unutra.“ Glas koji čujem je nov, i ja ga odmah prepoznajem. Širom otvorenih očiju, pogledam preko Angelovog ramena i susredem se sa samim đavolom. „Ti...“ Šapudem, moj glas napukne od straha. „Nisam hteo da radim ovo, ali nisi mi dala izbora,“ Angel kaže. On me podiže i stavlja me preko njegovog ramena kao lutku, nosi me prema čoveku... čoveku kojeg sam se bojala odavno pre nego što su me oteli. „Zdravo, bambina.“ Njegova jeziv osmeh protrese me do srži. On je. Vlasnik zveri. Pravi monstrum iza ljubimca. Moje vrištanje nije dovoljno glasno da preplavi njegove otrovne reči. „Želiš videti tvog tatu? Naravno, možeš razgovarati sa njim... i posle toga, dadu ti njegovu glavu.“

160

KRALJEVSTVO SNOVA

DAN 15

Sky Kad otvorim oči, u trpezariji sam za stolom što miriše na hranu. Moje oči skrenu na sat koji visi na zidu ispred mene. Zvuk koji stvara mi tutnji u ušima. Tik. Tak. Bez obzira na to koliko se fokusiram na kazaljke, one i dalje izgledaju klimavo i pokredu se neverovatno sporo. Vid mi je zamuden, ali mogu da nazrem par figura blizu mene za istim stolom. „Oh... budna je“ čujem da neko kaže. Gde sam? Kako sam dospela ovde? Kopam kroz moj zamagljen um, pretražujudi maglovito sedanja dok ne nađem šta mi treba. Juče, neko me je držao, i onda je zabio iglu u moj vrat. Tada sam počela biti pospana. Drogirali su me. Kada pokušam da pomaknem ruke, ne mogu. Kao da su se zalepile za ovu stolicu na kojoj sedim. Trepnem i pogledam oko sebe, moj pogled je bistriji iz minuta u minut, i konačno podignem glavu dok gledam okolo. Tada sam ga ugledala. Čovek kojeg sam se bojala preko godinu dana. Otpad na zemlji koji me je uzeo te nodi u uličici, s njegovim saučesnicima. Nikada nedu zaboraviti taj dan i obedanje koje sam sebi dala. Ubošdu ga u oko prvom prilikom. „Zdravo, bambina,“ kaže s pokvarenim osmehom na licu. „Ti...“ Promrmljala sam teško. „Jesi li dobro? Izgledaš malo umorno.“ „Šta si mi uradio?“ Režim. „Odspavala si jedan dan. Izgledala si tako umorna od sveg tog bežanja i borbe.“ 161

KRALJEVSTVO SNOVA

„Gde sam ja...“ Nagne se. „Sediš za mojim stolom sada. Gladna? Danas je dan za lazanje.“ „Ubidu te,“ promrmljam. On se smeje, prvo bez razdvajanja njegovih usana, ali onda izbije iz njega pun manijakalni smeh. „Svakako, hodeš. Oh, da, gde su mi maniri? Dozvoli mi da se predstavim. Moje ime je Joseph DeLuca. Neki ljudi zovu me Joe. Drugi me zovu Boss. Kako god želiš. A to je moj sin, Angel DeLuca, ali ved si upoznata s njim.“ Iznenada neko me uhvati za ruku. Okrenem glavu i vidim Angela da sedi pored mene. „Ti, takođe?“ „Izvini, ali sama si ovo tražila,“ kaže. „Sin mi je rekao da si htela videti tvog tatu. Pa, evo ga.“ Iz ugla sobe, sobarica gura kolica prema nama. Čovek je natekao, u modricama i krvari, a njegove ruke i noge su vezali za invalidska kolica. To je moj tata, i u trenutku kad ga vidim, suze mi pune oči. „Papà...“ Reči ne mogu opisati kako se osedam upravo sada. On grgolji krv kao odgovor. Trudim se pomeriti, ali i dalje je moje telo zaglavljeno, i kad se zagledam dole, primetim konopce vezane oko mene od glave do pete. „Sky...“ moj papà mrmlja. „Šššš. Ne pokušavaj govoriti,“ kažem. Volela bih da nije morao da me vidi ovakvu. Volela bih da smo mogli da se ponovo sretnemo pod drugim okolnostima. Ali bar smo oboje i dalje živi. Dok se gledamo u oči sa žaljenjem, tugom i krivicom, osedam vedu povezanost sa njim nego u protekloj godini. „Ne pričaj?“ Joseph se podruguje. „Naprotiv, ja mislim da si nestrpljiva da čuješ šta ima da kaže.“ „Umukni!“ Vičem, mlatedi na mojoj stolici. 162

KRALJEVSTVO SNOVA

Obnovljena energija puni moje vene i jača moju želju da se oslobodim i sve ih pobijem. „Smiri je, hodeš li,“ kaže Angelu, i Angel zgrabi moja ramena i pritisne me dole, dovoljno da se ne mogu pomeriti na stolici. „Opusti se, bambina. Htela si da vidiš tvog tatu, pa evo ga. Sada, uživajmo u zalogaju lazanje, hodemo li?“ Angel zahvati mali komad lazanje iz tanjira ispred mene i donese ga do mojih usta, ali sam ga odbacila dosta daleko sa mojim licem, ne dajudi pet para što sam prekrivena paradajz sosom. „Ne uzimam hranu od monstruma kao što si ti!“ „Oh, povredila si me,“ kaže Joseph, stavljajudi ruku preko srca. „Kuvao sam ovo sam. Za naše posebne goste.“ „Briga me šta si uradio. Oslobodi nas. Sad!“ On nagne glavu i namršti se . „Bambina...“ Uzdahne. „Znaš da to ne ide tako. Dešava se... reci mi šta želim znati, i možda du da te oslobodim.“ Angel se naginje šapdudi mi na uvo, „Ne veruj mu.“ Bacim pogled na njega, ali njegov otac pročisti grlo. „Angel. Pusti me da rešim ovo.“ Angel podiže obrve i izdahne. „Znaš da se ovo nede dobro završiti.“ „Naravno da nede,“ njegov otac kaže, smeje se kao da je to jedna velika šala. „Ali de mi redi šta želim znati.“ „Preko mene mrtve,“ kažem. „Stvarno? Radije deš umreti nego mi redi istinu?“ Rekao je sa podignutim obrvama. „Ona to misli,“ Angel kaže. „Ostani van ovoga,“ njegov otac reži. „Rekao si mi da de popričati ako dovedem njenog oca iz delije.“ „Papà, jesi li dobro?“ Pitam, ignorišudi muškarce. 163

KRALJEVSTVO SNOVA

„Hej,“ Joseph uperi svoje prste u mene. „Fokusiraj se.“ „Papà, ne dozvoli da dopru do tebe,“ kažem. „Sky, bide sve u redu...“ on mrmlja. On je tako jak kada se suočava sa opasnosnošdu. Divim mu se. „Oh, umukni.“ Njegov otac je iznenada udara mog tatu u lice. „Ne!“ Vrisnem. „Prestani da cmizdriš,“ kaže Joseph. „Nemoj da ga povrediš!“ „Zašto?“ Pita, grabedi i držedi glavu mog tate glavu kao da je lutka. „Stalo ti je do ovog čoveka? Misliš da treba, ali nemaš pojma šta je uradio, je li?“ „O čemu to govoriš?“ Rekoh, takođe pogledavši Angel. „Šta on to govori?“ Angel se samo namršti i zuri u njegov tanjir, nepokretno. „Učinii nešto!“ Vičem na Angela, ali on me ignoriše. „On nede da ti pomogne, bambina,“ njegov otac se podruguje. „I ti ne želiš to. Ne možeš verovati nikome, znaš. Posle svega, on je moj sin.“ „Šta on to govori?“ Pitam Angela, ali Angel se samo mršti. „Ono o čemu govorim je moj sin koji je deo tvoje mizerije,“ Joseph kaže sa osmehom na licu. „Da li se sedaš dana kad ti je majka umrla? Ti si bila ta koja je otišla u policiju i da im pokaže sliku registarske tablice. Ta tablica je pripadala mom sinu.“ Moje usne se razdvoje, ali nikakav zvuk ne izlazi, čak ni u očaju. Ne mogu da verujem šta čujem. „Ubio si... moju mamu?“ Reči su uspele da skliznu same, skoro kao da ne kontrolišem svoj glas. Uz dugi udah, Angel kaže, „Da.“

164

KRALJEVSTVO SNOVA

Kad pogleda u mene, mogu da osetim moje srce kako se razbija na milion komada. „Ti...“ „Žao mi je, Sky. Nisam znao da je tvoja majka ta koju sam morao da ubijem dok nije bilo prekasno.“ „Ubio si je!“ Vrištim, skoro iskačudi iz stolice, da nije bilo tih spona. Joseph se smeje naglas. „Pogledaj tu bambinu... tako ratoborna!“ „Bio je to posao, i ne bih ga uzeo da sam znao da je to tvoja majka.“ Angel baca besan pogled na svog oca. „Vidiš? Rekao sam ti?“ Joseph mi kaže. „Mi smo svi gadovi.“ „Nije me briga šta imaš da mi kažeš. Pusti mog tatu i mene. Sad.“ On postavlja obe ruke na sto. „Ne dok mi ne kažeš sve što želim znati.“ „Nedu ti ništa redi,“ Pljujem. „I ti... Ne mogu da verujem da sam ti skoro verovala.“ Angel samo skrene pogled, poražen. „Nije bitno kome veruješ ili ne, bambina. Sada si u mojoj kudi, i igramo po mojim pravilima. Ja du ti pokazati da nema nade i da ne možeš verovati čak ni svom tati." „Ne želim čuti!“ Derem se. „Ali moraš,“ kaže Joseph. „Tvoj iznuren tata je bio taj koji me je doveo do tebe, bambina,“ kaže on, ceredi se kao đavo. „Misliš da znaš ko je on, ali su te lagali“ „Šta?“ Dahdem, dianje mi je isprekidano. „On te je predao.“ Joseph zgrabi mog tatu za kosu i tresne mu glavom o sto. Vrisnem u šoku; realizacija onog šta on kaže, i šta se događa tone kao cigla vezana za moj zglob dok tonem na dno okeana.

165

KRALJEVSTVO SNOVA

„Tvoj tata je pacov. Ološ koji nije mogao da drži svoju derku pod kontrolom.“ „Ne slušaj ga, Sky,“ moj tata mumla. „Začepi usta.“ Joseph napuni mom tati usta sa salvetom. „Sada, kao što rekoh... tata je trebao da te spreči da odeš u policiju nakon smrti tvoje majke. Ali svi znamo kako je to ispalo.“ Kratko je pogledao svog sina. Ne znam šta da kažem; previše sam šokirana da razmotrim odgovor. „Zato sam krenuo u odmazdu. Došao sam i uzeo tebe. Pogodi ko mi je rekao tačno mesto gde se nalaziš tog dana kada si otišla da pokupiš lekove za tvog tatu...“ Pogledam mog tatu uplakanih očiju. „Molim te...“ „Da, Sky, pogledaj ga i shvati da je on taj koji me je doveo pravo do tebe.“ Moj tata je odmahuje glavom, ne želedi da me pogleda pravo u oči. „Tata? Molim te reci mi da nije istina.“ Ne može da govori sa salvetom u ustima, ali znam da može da me čuje, i može da je ispljune ako želi. Umesto toga, on pušta da Joseph govori za njega. Angelov otac počinje da se igra sa nožem. „Kad sam saznao da imaš nešto moje, tvoj tata me je molio da ti dam malo vremena. I, znaš šta? Ljubazan kao što jesam, dao sam ti vremena. U stvari, rekao sam mu da du čekati do tvog rođendana. Ali ispada da ni jedno od vas nije naučilo ništa iz svojih grešaka. Nikada me nedete prevariti.“ On zabije nož u sto, prodrmavši me malo na mojoj stolici. „Ti si pokušala da pobegneš. Pokušala si ukrasti od mene. I sada deš platiti cenu.“ „Ne...“ Promrmljala sam, odmahujudi glavom. Ne mogu da verujem. Ovo nije istina. Moj vlastiti tata... me izdao?

166

KRALJEVSTVO SNOVA

„Zbog njega da zarobljeni,“ Joseph se nastavlja. „Ne bih znao tvoju lokaciju da nije bilo njega. Tvoj tata mi je rekao gde si bila kad sam mu obedao da du nakon 21 dan da te vratim. Bilo je za pregovaranje... Međutim, nikada nisam rekao kako deš se vratiti. Ako je po meni, dobide te nazad u komadima.“ Moje usne podrhtavaju i suza se kotrlja niz moj obraz. Ovo se ne dešava. „Ne,“ kažem. „Ne verujem.“ „Šta? Misliš li da lažem?“ Joseph kaže pravedi facu. „Misliš da sam sposoban za to? Da mi je jebeno stalo?“ Uzima drugu nož, jedan vedi, oštriji, i drži ga ispred vrata mog tate. „Da li stvarno veruješ da je ova propalica dostojna ičega osim smrti? Misliš da ga voliš, misliš da želiš razgovarati s njim, ali ono što on ima redi naterade te da poželiš da si ved mrtva.“ „Ne...“ Zatresem glavom. „Da, Sky. Tvoj tata je kukavica. Kada sam došao po tebe, a ti nisi bila tu, on je jebeno preklinjao za svoj život. Kao neki žohar nedostojan da živi.“ Pljunuo je u tatino lice. „Jebeno te je izdao da spasi svoj jadni život.“ Pogledam tatu, čije suze takođe počinju tedi. „Reci mi da nije istina,“ promrmljam. Njegovo lice pokazuje poraz, dok je ispljunuo salvetu i kaže, „Žao mi je, Sky. Tako mi je žao.“ „Vidiš kakva je kukavica? Zašto ti misliš da sam ga dovukao nazad ovamo?“ On gleda tatu sa glupim cerekom na licu. „Hej, samo si me molio da ti dozvolim da živiš. Nisi precizirao kako.“ „Ti... ti si me predao? Dok sam se krila u kudi kod prijatelja, samo si mu rekao gde sam da bi spasio svoj život? A ti si razlog zbog kojeg sam napadnuta u toj ulici? Kad sam izašla da donesen tvoj lekove, ti si me izdao? Reci mi da to nije istina, tata. Reci mi!“ „Ne zaslužujem te.“ To je poslednja stvar koju je rekao.

167

KRALJEVSTVO SNOVA

Jer sa jednim brzim pokretom, Joseph iskoristi no탑 da mu prese훾e grkljan i okon훾a njegov 탑ivot.

168

KRALJEVSTVO SNOVA

DAN 16

Angel Juče „Ne!“ Njen vrisak je glasniji od ičeg što sam do sad čuo. Odmah zgrabim njenu stolicu i okrenem je. „Jebeni pakao!“ Ne mogu da verujem da je samo jebeno ubio njenog oca pravo ispred nje. Jebi ga. „Jesi li ti lud?“ Vičem na svog oca. Njeni jecaji i krici režu kroz mene kao nož. Bori se sa mnom na stolici, verovatno očajna da se okrene i potrči do svog oca, da ga zagrli, da ga vrati u život, iako to nede pomodi. Zato je držim na mestu dok sam joj sekao veze koje je sputavaju i pokupim je iz stolice. „Pusti me!“ Vrišti, trudi se da pogleda oca preko mog ramena. „Papà!“ „Gde ideš?“ Moj otac pita. „Nosim je nazad u njenu sobu. Kraj priče.“ „Zašto? Htela je da razgovara sa njenim tatom. Sada jeste,“ kaže smejudi se kao da je to nekakva okrutna šala. Okrenem se, okrutno podrugljivo, „Nisam rekao da ga ubiješ!“ „On je bio izdajica. Zaslužio je da umre.“ „On je bio njen otac!“ Slegne ramenima. „Pa?“ „Razgovarademo o ovome kasnije,“ režim i okrenem se i odem sa scene. Ne želim da ona svedoči svemu ovom. Previše je sadistički, previše divlje da je teram da gleda ovo i jedan sekund više. Dođavola, verovatno je istraumirana za 169

KRALJEVSTVO SNOVA

ceo život... i to je sve zato što sam rekao mom ocu da je htela da vidi svog oca, pre nego što bi pričala. Prokletstvo. Lupa mi na leđa pesnicama, vrišti na uvo: „Pusti me!“ „Ne gledaj,“ govorim joj, čvrsto joj zgrabim noge dok hodam uz stepenice sa njom. Bori se sa mnom do kraja puta u njenu sobu, ali nema veze. Bitno mi je da je sigurna, da zaboravi ovo i da završim ovo jednom za svagda. „Spusti me!“ kaže, dok zatvaram vrata iza nas. U trenutku kad joj spustim noge na pod, ona trči prema izlazu, ali sam ključ stavio na sigurno, gde se ona ne usudi tražiti. „Nedeš se vratiti tamo.“ Uhvatim je za ruku i povučem je, stojedi ispred vrata samo da dokažem to. „Pusti me da prođem!“ Ona me gura, ali ne mrdam. „Odlazi!“ „To nede pomodi,“ kažem. Počinje da me udara u stomak i ruke, ali moji mišidi su napravljeni od čelika, kada se suprotstavi svojim slabim telom. Ni izbliza nije dovoljno jaka, ali to je u redu. Bidu njena vreda za udaranje. Znam da joj je to najpotrebnije sada. „Govno jedno, skloni mi se s puta! Ubio si moju mamu, a sada je i moj otac umro.“ Stalno me udara — udaranje, grebanje, bilo šta da prođe pored mene – ali to je uzaludno. Što se više bori, više izgleda da to shvata, dok energija koju je uložila u to umanjuje se sa svakim udarcem. „Mrzim te! Jebeno te mrzim!“ „Imaš svako pravo da me mrziš, Sky,“ rekoh, pogledam je sa pokajničkim očima. Voleo bih da mogu da promenim hladnu, tešku istinu, ali ne mogu. Sve što mogu je samo stajati ovde i prihvatiti njen bes.

170

KRALJEVSTVO SNOVA

„Ubio si je! Ti ne zaslužuješ da živiš!“ Viče, udara me, dok joj zglobovi počinju krvariti, a stomak počinje da me boli. Uskoro, njene napadi pretvaraju se u jecaje dok joj suze teku niz lice. Mrmlja, „Mama... Tata...“ Kada njeni prsti prestanu formirati pesnice i njeni nokti se ukopaju u mojoj koži, glava joj pada na moje grudi i buka prestaje. Jedino što ostaje su hladne, bolne suze koje klize u moje srce. „Tata... Ne možeš... umreti i ti,“ promrmlja. „Pssst...“ Stavim ruke na poleđinu njene glave i umirim je. Njeno telo padne na mene, mišidi joj gube volju za borbu, i padam na pod sa njom, držedi je blizu mene. Moje telo de je zaštititi od zla, a moja toplina de je utešiti u tami. To je najmanje što mogu da uradim. Nakon svega... ne samo da je njena majka umrla od moje ruke, nego sam odgovoran i za smrt njenog oca sada. ***

Sadašnjost Uzmem pramen njene kose i zataknem joj iza uva. Izgleda prekrasno dok spava. Kao pravi andjeo koji je pao s neba. Moje azurno nebo. Ona me mrzi. Prezire me i to s pravom. Ja sam uništio sve dobro u vezi nje. A za šta? Što više mislim o tome, sve manje želim dati mom ocu šta mu treba, ali znam da ako sada prestanem, ne samo da bi ubio nju, ved i mene, takođe. Činjenica da je prerezao vrat njenog oca pred njom znači da postaje nestrpljiv i ljut, i to su loše

171

KRALJEVSTVO SNOVA

vesti. To znači da može eksplodirati u svakom trenutku i odlučiti da je ubije iz vedra neba, bez razloga, i bez ikakvih odgovora. Onda bi sve bilo uzalud. Ne mogu dozvoliti da se to dogodi. Iznenada, mali zev napušta joj usta i smejem se kad vidim njene oči otvorene. Ležala je u mojim rukama dok sam sedeo na podu. Proveli smo nod spavajudi na podu. Držao sam je blizu u mom naručju i gledao kako pada u san iz čiste tuge. Borila se sa snom dok god je mogla, ali izgledala je tako umorno da sam je držao ovde dok nije zaspala. Nisam hteo da se pomerim i rizikujem da je probudim, pa sam ostao dole sa njom umesto toga. Samo, čim je primetila moje lice koji lebdi iznad njene glave, zenice joj se prošire i usne zadrhte. Ona posrde, pada na pod, puzi unazad kao prestravljeno jagnje. „Šta se desilo?“ „Zaspala si. Smiri se,“ kažem, dižudi ruke. „Skloni se od mene!“ Idem za njom. Znajudi vrlo dobro da nema gde da ode, idem polako sa njom. „Nedu te povrediti.“ Znam da mi ne veruje, ali nije na odmet da probam. Moram zadobiti njeno poverenje opet. Šta god da je potrebno. To je jedini način da je navedem da govori. „Ubio si moju mamu! I moj otac je mrtav sada, zahvaljujudi tebi! Naravno da deš me povrediti.“ Dosegne nodni ormarid i baci šta god nađe. Uzima pero, maše njime kao nekom vrstom oružja. Ja se smejem i polako hodam ka njoj, pokušavam da je ne uplašim. „Prestani. Ovo ti ne pomaže.“ „Ti mi ne pomažeš isto.“ „Znam da me mrziš...“ „Prokleto si u pravu, da,“ reži. 172

KRALJEVSTVO SNOVA

„Obedavam... Ja ti nedu nauditi.“ Ispružim ruku. „Ovo što se desilo je bilo van moje kontrole.“ „Ti si taj koji ju je ubio! Mogao si se odlučiti protiv toga.“ „I onda bih bio mrtav,“ kažem. „Sad mi daj olovku.“ „Ne!“ Uzmem joj htela to ona ili ne. Bori se oko toga, drkajudi moju ruku i gurajudi me. Bacim pero u dalji ugao sobe i omotam ruke oko nje dok se ona bori da pusti njen strah. „Sky, smiri se.“ „Moji roditelji... Trebam da ih osvetim. Ti si ubica.“ „I hodeš, ali ne sada.“ Stegnem moj stisak oko nje. „Ja sam i dalje onaj isti čovek kojeg si nekad znala. Onaj sa kojim nisi mogla prestati provoditi vreme, onaj sa kojim si otišla kudi. Nisam se promenio.“ „Nisam znala da si unajmljeni ubica!“ „Ne, ali to ne menja činjenicu da mi je i dalje stalo do tebe. Više nego što mi je ikada stalo do nekog.“ Zavrtim je u mojim rukama. „Prestani da se boriš sa mnom. Nedu ti dopustiti da ubiješ ijedno od nas, iako sam zaslužio.“ „Da, jesi,“ reži. „Mislim da oboje znamo koga želiš prvo ubiti“, kažem, gledajudi u nju. „A to nisam ja.“ „Ali ti si delom odgovoran.“ „Znam... i žao mi je što sam ti uzrokovao toliko boli. Ne bih to uradio da sam znao da de se ovo desiti. Nisam znao da je to tvoja majka, niti sam znao da de ubiti tvog oca. Nikad ne bih išao s tim da sam znao.“ „Ali jesi... i sada su mrtvi.“ Suze navru u njene oči opet. „Ne mogu da verujem da su stvarno mrtvi.“ Podignem joj bradu. „A ja du se kajati svaki dan do kraja mog života. Mrzim da te vidim slomljenu, Sky. Mrzim da sam ja taj koji je tome uzrok. Zašto misliš da sam te doveo natrag?“ Mršti se, ne odgovara mi, tako da se nagnem i naslonim moje čelo na njeno. 173

KRALJEVSTVO SNOVA

„Nisam hteo da ti vidiš to. Voleo bih da...” Mazim njen obraz. „Voleo bih da mogu da ti oduzmem sedanja. Na sve to.” „Čak i na sebe?“ „Ako bih morao. Ako to znači da deš živeti,” kažem, zatvorivši oči. Tiha je neko vreme. Sve što osedam su otkucaji njenog srca uz moje grudi dok sam je držao čvrsto, bojedi se ako je pustim, da de pokušati ponovo da pobegne. Nakon dubokog udaha, kaže, „Nikada ti nedu oprostiti.” „Znam da nedeš, i ne očekujem to.” „ažeš da ti želiš da živim, ali sve što ja želim je da ti umreš“ „Ne misliš tako,“ kažem. „Kako znaš?“ Kaže ona. „Jer se držiš mene.“ Ona me pogleda crvenih obraza, i tada znam da je i ona to shvatila. Njeni prsti instinktivno zgrabe moju majicu i povuče me bliže sebi, u pokušaju da umiri svoje bolno srce. „Znam da me mrziš, ali ti me trebaš. I ja trebam tebe, takodje,“ rekoh, hvatajudi njeno lice sa obe ruke. Ona nije ustuknula ili pokušala da pobegne, pa iskoristim priliku da je poljubim u usta, znajudi da bi to verovatno mogao biti poslednji put. Samo, ona se ne bori sa mnom, pušta me da joj uzmem usta mojima, dok ja pokušavam poljupcem oterati bol. „Zaboravi šta si videla,“ šapnem uz njene usne. „Neka uspomene izblede. Jedino smo ti i ja. Samo ti i ja.“ „Ti nisi anđeo,“ kaže, dok sam lizao njene usne. „Ti si đavo, lično.“ Zlobno se smeškam kako se ona ona naginje prema mojim ustima kada se odmaknem. „Ja sam ovde da te navedem na greh.“ „To je pogrešno,“ ona šapude.

174

KRALJEVSTVO SNOVA

„Toliko je pogrešno, da to postaje u redu,“ kažem, ljubedi je još jače. „Nemoj...“ promrmlja. „To nije u redu.“ „To je u redu, ako mi želimo da to bude, Sky.“ „Ali, moj tata...“ „Tvoj tata je bio u pravu. Ne zaslužuje te,“ kažem. „Ni ja isto, ali du se boriti za tebe, svakim mojim jebenim dahom. On se nije borio za tebe, Sky, ali ja hodu. Obedavam ti.“ Liznula je svoje usne. „Je li me zaista... izdao?“ „Nisam hteo da ti kažem, jer sam znao da de ti slomiti srce,“ kažem. Ona gleda u pod. „Ali sada znam... pretpostavljam da je bolje od neznanja.“ „Kao što kažu, neznanje je blagoslov,“ kažem, ali znam da joj to nede pomodi. „Trebalo je da bude neko na koga bih se ugledala. Moj tata. Neko ko bi me zaštitio i ko bi došao i spasio me.“ „Ali nije. On je izabrao sebe nad tobom.“ Ona se naljuti, klimajidi u moje grudi, ispustivši težak uzdah. „Ali sada sam ovde, i nedu te pustiti.“ Pogledam dole na nju i uhvatim je za bradu. „Čuješ li me? Ne odustajem od tebe, i nedam ni da ti odustaneš od sebe.“ Uslovno, pritisnem moje usne na njene ponovo, želedi da isisam svu negativnost dok ne oseti samo sredu ponovo. Nije me briga šta je potrebno, ali odvešdu je iz tame natrag na svetlo. Čak i ako to znači uzimanje njenog tela, uma i duše... nateradu je da odgurne uspomene i da napravi mesto za nove. Sa mnom. Samo sa mnom. „Misli samo o meni,“ šapnem, ljubedi je duboko. „Samo na mene i ono što osedaš za mene. Ništa drugo.“ „Ne znam šta osedam...“ rekla je. „Oseti mene,“ kažem, ljubedi je tako dugo da gubi dah.

175

KRALJEVSTVO SNOVA

Podignem je sa poda i postavim je na krevet, proždirudi njena usta. Nedu da odem od nje i nedu prestati da je ljubim, bez obzira koliko puta da me moli... jer znam da je to samo laž. Njen mozak je joj govori da treba da se bori, ali ova bitka je ved izgubljena. Ona može sada samo prihvatiti ono što du da joj dam. ***

Sky Pokušavam ga maknuti s mene, ali on je prejak, a moji mišidi su slabi zbog neprestane borbe. Umorna sam od borbe, umorna od borbe sa mojim vlastitim demonima. Ali ne mogu dozvoliti sebi da se samo tako predam. To ne bi bilo u redu. „Pusti svoje inhibicije, Sky,“ Angel mrmlja uz moje usne, puzi uz mene. „Ne mogu... tako si pogrešan za mene,“ kažem između poljubaca. Reči koje dolaze iz mojih usta ne zvuče istinito u mom srcu, ali moram da se oduprem. „Pogrešno može da bude ispravno sve dok veruješ.“ „Ja ne verujem...“ „Onda du ja da te nateram da poveruješ,“ reži. Zgrabi moje ruke i zakuca ih iznad moje glave. „Nije me briga šta se dešava. Ti si moja, i ne želi nikako drugačije.“ Držedi me dole jednom rukom, posegne u nodni ormarid sa drugom i izvadi komplet lisica, kači ih na moje zglobove i za gornju stranu kreveta. Trebalo bi da sam prestravljena; ljuta na njega što me ponovo vezao, ali iz nekog razloga moje srce oseda olakšanje. Sa njegovim usnama na mom vratu i vezanih ruku, osedam se nemodnom, ostavljena na njegovu milost.... nešto što sam očajnički trebala sada. Mrzim da priznam, ali istina je. Njegovi poljupci me smire; njegovo posedovanje me tera da zaboravim. Čak i ako je samo na trenutak, i dalje je ono 176

KRALJEVSTVO SNOVA

za čim žudim najviše — da izgubim kontrolu. Da ne osedam ništa osim zadovoljstva dok sa zaglavljena u ponoru. On je moje svetlo u tami, moj izvor energije kad sam ja u mom najslabijem, najranjivijem stanju. I on to zna jako dobro. Treba mi njegova ljubav više nego išta odmah sad, i on to koristi za svoju prednost. Koristi me. I nije me ni briga. Pustila sam ga da me poljubi svuda, ne udarajudi, ni ne trzajudi se, dok liže svoj put niz moje grudi. Košulja koju sam nosila kao neku vrstu haljine jedva pokriva moje bradavice, koje su se ukrutile od uzbuđenja. Njegovi prsti gmižu ispod košulje, proveravaju rane koje izgleda da su se zalečile preko nodi. „Kako se osedaš?“ Pita. „Dobro.“ „Dovoljno dobro za jebanje?“ Tupost u njegovom glasu čini da se zacrvenim. Klimnem, nesigurna ako i mogu odbiti. Sa jednim brzim, nemilosrdnim trzajem, dugmad iskaču, lete na sve strane po sobi dok cepa moju košulju i baci je sa groktajem. „Bože, jebeno te mnogo želim u ovom trenutku,“ zareži, ne dekajudi drugi sekund pre nego me potpuno obuzme. Moja leđa se instinktivno izviju u luk prema njemu, iako stalno govorim sebi da ne bi trebalo. Ne bi trebalo da mu dozvolim da me uzme ovako, vezanu za krevet, koji nije moj, zarobljenu dok je moj otac upravo umro strašnom smrdu. Šta ja to radim? Šta sam mislila kako du prodi s tim? A ipak, ne mogu da prestanem. Koliko god puta moja usta pokušju da mu kažu da prestane, nalazim da je teže i teže da sama verujem u to. „I ti želiš ovo, zar ne?“ On samo mrmlja, hvatajudi moje grudi i sisajudi jako moje bradavice. Stenjem, dahdem kada je zagrizao. „Ne...“ 177

KRALJEVSTVO SNOVA

On me pogleda sa kezom, moja bradavica iskoči iz njegovih usta. „Da, želiš.“ Njegova ruka putuje niz moje telo, a ja sam bespomodna protiv njegovog zahtevnog dodira dok mi širi noge i omogudava da njegova ruka sklizne niz moju pičkicu. „Hmm... tako mokra.“ Klizi gore-dole, pazi da samo minimalno posveti pažnju mom klitorisu, zadirkujudi me do krajnjih granica. Onda, iz vedra neba, ubacuje svoj prst u moju pičkicu. Moje noge se odmah skupe, osedam pokrete okolo iznutra. Jednom rukom pljusne me sa strane, po butini. „Otvori“. Poslušam ga, opuštam moje noge dok on umede drugi prst, i igra se sa mnom, gleda moj svaki dah. Posle igre sa mnom, poliže svoje usne i ostavlja me sa pulsirajudom pičkicom. „Tvoj ukus je tako jebeno dobar,“ kaže, njegovi prsti lebde iznad mog lica. „Probaj sebe, Sky.“ Gura svoje prste u moja usta, i moj jezik se omotava oko njegovih prstiju, kao da je očajan za kurcem. Ja sam glupa, kao devojčica koja pada u nesvest na starijeg, opasnijeg tipa, ali sam izgubljena u ovom trenutku. Moj um se vrti sa željom od pogleda na njegov gladan izdraz. Kad skloni svoje prste iz mojih usta, počinje da vuče moju bradavicu tako jako, da me boli. „Da li boli?“, pita. „Da...“ „Dobro,“ kaže on, ližudi usne na tako zavodljiv način da me tera da drhtim. Što sam više dahtala to jače vuče, sve dok nije svoju krutost pritisnuo uz mene. „Volim kad vidim bol u tvojim očima...“ mrmlja on. „Ne znam zašto, ali to je tako jebeno napaljivo.“ „Mislila sam da je kazna,“ kažem. „Zbog ponovnog bežanja, i što ti nisam rekla šta te zanima. Čak i nakon što...“ „Ovo nije kazna. Oh ne, ovo je čisto zadovoljstvo. Za mene.“ Namigne. „I za tebe.“

178

KRALJEVSTVO SNOVA

„Ali... zašto?“ Stenjem, kad pusti moju osetljivu bradavicu, koja i dalje pulsira i gori. „Zato što nam je oboma ovo potrebno sada. Kraj priče,“ zareži. Kao da on ni ne želi odgovor za sebe. Možda smo oboje tako izgubljeni jedno u drugom da smo odbacili sve razloge. Pitanja i odgovori nisu tu, samo bol i strast. I ja sam potpuno u redu sa tim. „Da li znaš šta du uraditi?“ Pita, naginjudi se, tako da imam dobar pogled na njega dok otkopčava svoju košulju. Odmahnula sam glavom. „Prvo,“ kaže, skinuvši svoju košulju i bacajudi je u ugao. „Jebadu tvoju usku malu macu.“ Trepde očima, gleda moju reakciju, dok se njegovi mišidi zatežu sa svakom rečenicom koja dolazi iz njegovih usta. „I onda du da jebem tvoje dupe.“ „Šta?“ Kažem, moje oči se širom otvore. „Ne!“ On mlati dole na mene, tera me da zatvorim oči zabrinuta da bi mogao da padne na mene, ali on uspeva da se zadrži taman na vreme, lebdedi opasno blizu mog lica. „Ili možda treba da jebem ta slatka mala usta umesto toga s obzirom da izgledaš tako zaokupljena da mi prkosiš i dalje.“ „Ne, ne,“ promrmljala sam. „Žao mi je.“ „Ne govori da ti je žao, Sky,“ kaže on, motajudi moju kosu oko prsta. „Ali želim da uradiš sve što ti kažem. Kad ti to kažem. Gde god. Kao što si mi obedala.“ „Nisam ja...“ Dahnem, prekidam sebe jer počinjem da se sedam. „Oh, da, jesi. Obedala si mi se prepustiti ako ti dam tvog oca, a to sam upravo uradio.“ Njegov jezik izroni da poliže moju kožu, jeza mi se rasprši širom jer znam šta sam uradila. Obedala sam mu da du uraditi sve što kaže. Prodala sam dušu đavolu, znajudi jako dobro šta to znači, samo da mogu da razgovaram sa mojim tatom po poslednji put.

179

KRALJEVSTVO SNOVA

I sada pladam cenu. Zanimljiva stvar je da ne znam ni da li treba da se uznemirim ili oduševim. Angel ima takav efekt na mene da me pretvara u devojku ispunjenu strašdu i željom za koje ona nije znala da ih ima. Samo kad sam u njegovoj blizini. Uvek mi je to radio... obori me s nogu, i veže me dok molim za milost. Zapanjujude je da želim nekog kao što je on, ali tako je. Zaista ga želim, bez obzira koliko se trudim da poreknem to; moje srce je izabralo svoje odavno. „Sada...“ Tama u njegovom glasu je droga za moje uši. „Raširi noge i dozvoli da jebem moju picu.“ On sam sebe gura na noge, otkopča dugme i povlači patent, skida pantalone i bokserice u jednom potezu. Kada njegov kurac iskoči u stanju pune erekcije, tako sam usplahirena da mi se usne rastvore. Slani prejakulat kaplje niz vrh, privlači moju pažnju i tera me da isplazim jezik. Ne znam šta nije u redu sa mnom, ali ne mogu prestati misliti ove prljave misli. On čini nemogudim za mene da ga mrzim i tako lakim da ga obožavam. „Postaješ malo uzbuđena sada?“ kaže zabavljeno, igrajudi se sa njegovim kurcem kao da smatra da je zabavno gledati kako me muči. „Ne, ne...“ Lažem. On zaškilji, grize svoje usne. „Ne brini... Pobrinudu se da me osetiš duboko u sebi.“ Baca se dole na mene, širi mi noge i gura vrh svoje krutosti na moj ulaz. Zadržala sam dah kada je ušao, polako i mirno, skoro kao da me muči ne dajudi mi ga. „Pogledaj me,“ kaže, zuri u mene sa tim crnim očima. U trenutku kad to uradim, uleti, uzrokujudi da dahdem i stenjem na glas. Oh Bože, on je ogroman, i osedam ga svuda. „Oh... Jebi me, tako usko,“ stenje, nagurava unutra i napolje. Njegovo celo telo radi za mene, brusi me od vrha do dna, pritiska moje jezgro, dok njegova prsa trljaju moje bradavice, zadirkujudi moja čula. Pokriva usta sa mojima i borim se za disanje, stenjudi mu u usta dok me ljubi duboko. Nikad

180

KRALJEVSTVO SNOVA

nisam bila tako preplavljena požudom da bi htela da ga molim da me jebe, ali prokletstvo, mislim da sam tako blizu sada. Saginje se pažljivo, izbegavajudi kontakt sa mojim ranama dok uklizava unutra i napolje sa lakodom. Njegova gruba ruka grabi moje lice dok me liže kao neki lav, obeležavajudi me kao njegovu. Druga ruka grabi me za grudi i gnječi ih, igra sa mojom bradavicom i gura me do ivice. „Oh, Bože...“ Promrmljala sam kad mu usta ostave moja da mi dopusti sekundu za disanje. „Nedu se zaustaviti dok ne svršiš svuda po mom kurcu,“ reži, sisa mi vrat dok ne ostavi toplo mesto. Moji mišidi zategnuti oko njegove dužine, očajani za otvaranje i zatvaranje u isto vreme. Želim da svršim tako jako da me boli, mentalno, znajudi da sam tako daleko došla. „Reci mi koliko to želiš,“ kaže on. Odmahnem glavom. Pljusne mi dojku, terajudi me da vičem. „Da! Da, ja želim to.“ „Svaki put kad to porekneš, kaznidu te za to,“ reži. „Molim te...“ Promrmljala sam. „Molim šta?“ pita. Kada ne odgovaram, sledi druga pljuska, ovaj put na drugu dojku. „Molim te jebi me!“ Ispalim. „To je mnogo bolje,“ rekao je kezedi se. Njegov ubod raste u intenzitetu, i držim se za krevet dok me on siluje. Sve prave tačke udara u pravo vreme. On je bio u pravu; kad me jednom bude jebao, bidu izgubljena zauvek. Pokušala sam zaboraviti šta je mogao da mi uradi, ali sada znam da je uzalud. On je jedini koji zna ko sam stvarno ja, šta volim, šta osedam iznutra. Volim da budem zbrisana i uzeta, a sada je uspeo da to iskoristi protiv mene. „Zašto izgleda tako pogrešno...“ Promrmljala sam kada je uzeo moju ušnu resicu u usta i lagano je zagrizao. 181

KRALJEVSTVO SNOVA

„Ne razmišljaj. Oseti me sa tvojim tijelom, ne umom,“ ljubi me po vratu, tonudi unutra ponovo. Što dublje ide, to intenzivniji postaje moj puls i moje noge instinktivno obmotaju se oko njegovog tela, želedi ga čak i bliže. Tako sam blizu ekstazi, u sebi osedam da visim na ivici. Ali onda on izvadi kitu. Tek tako, ostavlja me da se osedam lišenom. „Šta?“ Mucam, pogledam gore dok on klizi svojom krutošdu preko moje pičkice, zadirkujudi me maksimalno. „Moli me za to“, kaže, cilja jezikom napolje dok gleda dole na moje otečene usne. „Da li želiš da svršiš, Sky? Moli me.“ Uzdahnem, zabacim glavu na jastuk, gledajudi u plafon. Lupi me po butini, i zacvilim. „Odgovori mi. Sad.“ „Molim te, daj da svršim,“ kažem u jednom dahu. Moja pulsirajuda pičkica je očigledno preuzela kontrolu. Osmeh na njegovom licu tera me da drhtim. „Dobra devojka“. Kada ga gurne natrag, osedaj je nebeski, predobro da bi bilo istina, i previše pogrešno da bi bilo u redu. Ali moje telo je ludo a i ja sam, dok mu dozvoljavam da me uzme opet, svojevoljno, moledi ga da me natera da svršim na njegovom kurcu. „Možeš li to osetiti, Sky? Tvoja vlažnost pokriva moj kurac? To ti tvoje telo govori da me želi." „Ja du....“ „Da, svrši za mene. Daj da vidim to lepo lice, dok me muzeš,“ reži. Njegove prljave reči me šalju preko ruba. Drhtim ispod njega, zadovoljstvo se kotrlja kroz mene, usledilo je kompletno blaženstvo. Osedam ga, pulsira u meni, topla eksplozija me napuni do vrha.

182

KRALJEVSTVO SNOVA

Zastenjao je. „Jebi ga!“ Sperma eruptira u mene, intenzivirajudi euforiju. Na nekoliko sekundi, ja sam u raju pre nego što sam se srušila odmah, ponovo, dok njegov opušten kurac ispada iz mene i on mi šapude na uvo. „Nisi vrisnula moje ime, što znači da du da te jebem dok to ne uradiš. Svakog sata, ovog dana i sutra isto. A kada napokon vrisneš moje ime, jebadu tvoje dupe, takođe.“ Ustane s kreveta i pretura po nodnom ormaridu, dok ne pronađe ono šta traži. To je nešto što istovremeno i plaši i uzbuđuje. Čep za dupe. Grizudi usne dok uzima lubrikant, kaže mi. „Sad se okreni i naguzi se.“

183

KRALJEVSTVO SNOVA

DAN 17

Angel Nisam lagao kad sam rekao da du je jebati u dupe. Taj uski, mali prsten molio me je da ga posedujem. Uspaničila se u početku; znajudi veličinu mog kurca, verovatno bi je bolelo više nego moje pljuskanje. Ali nije imala izbora po ovom pitanju, s obzirom da mi se podala, svojevoljno. A sada želim od nje ono za čim žudim tako dugo. Bože, njeno dupe mi je bilo na umu dugo vremena. Dobro je da najzad vrisnula moje ime nakon što sam je jebao pet puta. Bili smo u tome celu nod. Njena pica mora da je zaista bolna sada... ili je stvarno dobro. Ne mogu redi, jer ona čak ne može više ni govoriti normalno. Dopada mi se kad joj se oči prevrnu kao da praktično gubi sebe dok je jebem. Tera me da prospem moj teret, na to njeno lice. Možda bih trebao da ga označim opet. Previše je lepo da to ne uradim. Dok je ležala na krevetu, potpuno iscrpljena, ližem njenu kožu, slani ukus pali. „Spremna za još?“ Pitam. Odmahuje glavom, telo joj se trese kada okružim jezikom oko njene bradavice. „Pogrešan odgovor...“ Šapnem, uvrdudi joj drugu bradavicu, dok ona glasno vrišti. „Da!“ Mjauknula je. Posegnem i za njenim kukovima i povučem je gore od kreveta, okrenuvši je na stomak. „Šta to radiš?“ Cima lisice kojima je vezana za krevet jer njene ruke su sada ukrštene. „Rekao sam ti šta du da radim ako mi ne kažeš šta želim znati...“

184

KRALJEVSTVO SNOVA

Portrljam njenu malu crvenu guzu i izvadim čep koji sam stavio ranije. Grize jastuk kako čep ispada, a ja se kezim. Suprotstavlja se kada sam prvo gurnuo prst. Nakon nekog vremena, pokušao sam da stavim čep i morao sam da je lupim par puta, dok je shvatila da nede biti uskradivanja ovog zadovoljstva. Niko nema tu privilegiju. Uzimam šta želim, kraj priče, a sada želim njeno dupe. Širim lubrikant svuda po njenoj rupi, zabavljeno pitam, „Kakav je osedaj?“ „Isprazan...“ kaže ona. „Nede biti zadugo,“ podsmehujem se. „Molim te...“ promrmljala je, zadržava dah kad joj zabijem prst. „Da, Sky, dadu ti šta želiš.“ Bacim tubu na krevet, stegnem njene kukove, i guram moj kurac uz njen tesan, mali ulaz. Guram unutra, ona cvili, njeni mišidi se zatežu oko mene, pružajudi obiman pritisak, dok se zakopavam u njeno dupe. „Bože...“ Stenjao sam, nesposoban da joj objasnim kako je jebeno dobro da konačno jebanjem potvrdim sve njene rupe. „Boli,“ reži. Pljusnem joj jedan obraz dupeta i ona cvili. „I boli još više ako se opireš. Sad raširi noge i dozvoli da prisvojim ovo tvoje tesno dupe.“ Počinjem da naguravam, prvo polako, ali onda brže kao se ona prilagođava mojoj dužini. Kad sam zaista počeo da tonem u nju, njeno umorno telo počinje da se krede sa mnom, i dalje želedi još. Čista potreba me tera, moju energija je ponestala davno, ali san me nede zadržati da uzmem ono što mi pripada. Dok jebem njeno dupe, režim, „Uzmi to!“ Njeno lice je zakopano u jastuk, nesposobno da se drži uspravno, tako da joj pomognem hvatajudi njenu kosu, uvijanjem i povučem je čvrsto, nagonedi je da se pobuni. „To je to. Uzmi moju kitu kao dobra jebena devojka.“ Požuda me potpuno preuzela, osedam njeno tesno dupe, stiska moj kurac sve dok me moli da svršim. Ili du možda ja nju da molim umesto toga. „Jebeno me moli da svršim u tvoje dupe, i možda i hodu.“ 185

KRALJEVSTVO SNOVA

„Da, svrši u moje dupe, molim te,“ rekla je isprekidanog daha. Sise joj poskakuju dok je jebem jako, moji prsti se ukopavaju u njenu kožu, dok je držim čvrsto, pljuskajudi je između svakog potiska. „Želiš to?“ Režim. „Da, molim!“ Ona moli. Njeni vapaji gurnu me opet preko ruba, činedi da seme eksplodira iz mene. Stenjem naglas dok moja sperma šprica u njeno usko dupe i konačno se osedam oslobođen od moje potrebe. Jebanje cele nodi je uzelo svoj danak kod nas oboje. Kada moja kita sklizne iz nje, nemam snage ni da dišem. Pljesnem je posledni put, što je natera da padne dole na krevet, dahdudi naglas, kao i ja. Brzo sklonim vazelin i igračku, odlučivši da ih očistim kasnije. Zgrabim pantalone i brzo ih ponovo navučem, prinosedi debe da je pokrijem. Kada se vratim, i dalje leži nepomično na krevetu, lica zakopanog u jastuku kao ranije. Posegnem za ključem i skinem joj lisice. Ipak, ona se ne pomera. Očekujem da beži. Pakao, čak sam mislio da može da me napadne. Umesto toga, kao da je izgubila svoju volju. Da li sam otišao predaleko ovaj put? Da li sam je slomio, čak i kada više to nije moj cilj? Legao sam dole pored nje i okrenuo njeno telo. Tada vidim da suze pune njene oči. Ona treptanjem pokuša da ih otera i da okrene glavu od mene, ali zgrabim je za bradu i nateram je da me pogleda. „Reci mi gde te boli,“ rekoh, podižudi debe iznad njenog tela. Ona drži ruke preko njenog stomaka. „Ja …“ „Jesam bio pregrub prema guzi?“ Mrštim se. „Jer, kunem se mogao sam da čujem da stenješ.“ 186

KRALJEVSTVO SNOVA

Njeni obrazi još više pocrvene. „Nije to. Svidelo mi se... iako ne bi trebalo.... ali ja...“ „Reci.“ Ona me pogleda sa onim njenim kao srna očima. „Nisi koristio zaštitu. Ne želim... Ne želim da se ponovo dogodi.“ „Šta? Misliš...“ Čvrsto sam je uhvatio za ruku. „Opet? O čemu ti govoriš?“ Usne joj se razdvoje, i onda ona opet zatvara usta, njene obrve se spoje u crtu dok odmahuje glavom. „Moraš mi redi,“ kažem. „Ako to uradim, sve de biti uzalud.“ „To znači da smo jedan korak bliže da ti spasimo život, a ja nedu dozvoliti da umreš.“ Puzim pred njom, zgrabim joj obe ruke, i teram je da gleda u mene. „Čuješ li me? Nedu odustati od tebe. Ti si moja i ja štitim ono što je moje, razumeš? Ništa mi nede stajati na putu, tako da deš mi redi. Sad.“ „To se desilo ranije,“ promrsi. „Nisam na pilulama. Ja...“ „Šta pokušavaš da mi kažeš? Bila si...“ „Bila sam trudna.“ Šok se talasa kroz mene, i teško mi je u ovom trenutku da se kontrolišem. Deo mene hode da eksplodira, rizikujudi da pokidam sve u mojoj blizini na komade, uključujudi i nju. Moje ruke stežu je prečvrsto, tako da je oslobodim i ustanem iz kreveta, stojim pored nje, ne znajudi kako da zadržim situaciju. „Bila si jebeno trudna?“ Klima glavom, polako, kao da se boji posledica. Ne krivim je. Ja bih se bojao sebe sada da sam se pogledao u ogledalo. „Bila si trudna, i nikad mi nisi rekla?“ „Nisam mogla...“ Šmrca. „Da jesam, ti bi me ubio.“

187

KRALJEVSTVO SNOVA

„Zašto? Ne, naravno da ne.“ Trljam glavu. „Jebi ga. Ozbiljno. Ne šališ se sada, zar ne? Stvarno si bila trudna?“ „To je istina... bar jednom...“ Kaže, njene oči tonu u ništavilo, kao da joj je srce ved slomljeno samo priznanjem. „Ali... Oh, Isuse jebeni Hriste.“ Trljam celo lice rukama, udišudi i izdišudi sporo koliko mogu dok se iznutra osedam kao jebeni bik. „Jebeno sam te jebao. Dan, unutra i van. Mučio sam te.“ Svaka reč koju govorim dodaje težinu mom teretu. Mom zločinu. U pravu je. Jebeno sam zlo. „Ti si bila jebeno trudna...“ U trenu, zgrabim stolicu iz ugla i bacim je na drugi zid. Ona puzi u mali ugao, njeno telo se trese dok bacam i sto, takođe. Kiptim. Ne na nju, nego na sebe. Kako mogu biti takvo govno? Kako sam mogao da ne vidim ovo? Samo gledam u nju sada, ved vidim strije na stomaku. Nisam razmišljao o tome, ali sada sve ima smisla. Zato se ona bojala mog dodira i mene toliko. Zašto je izabrala bol iznad zadovoljstva. Obuzet besom, urličem naglas i posegnem za lampom, bacajudi je na zid, sijalica se razbija na milion komada. Njen vrisak je zaglušujud, i odmah me zaustavlja na mom putu. Moj životinjski instinkt mi govori da trebam da zaštitim moju ženu. To je sve što sam ikada hteo, nju. A ipak ja sam taj koji je uništava sve ovo vreme. „Stani...“ promrmljala je. „Bila si jebeno trudna!“ Vrisnem. „Kad?“ „Pre godinu dana...“ „Jebi ga!“ „Molim te, prestani,“ kaže, dok joj suza klizi niz obraz. „Plašiš me.“ „Ne mogu da verujem da mi nikad nisi rekla. Jebi ga. Mislim, jebeno sam te povredio. A ti si... ti si majka?“ Strah u mom glasu me plaši do tačke da želim da se sručim na krevet.

188

KRALJEVSTVO SNOVA

Način kako odmahuje glavom lagano tera me da čekam i škiljim. „Šta?“ „Ja nisam... Ja nisam mama.“ Glas joj podrhtava dok govori. Kao da ne želi ništa redi. Čak ni u njenoj glavi. „Kako to misliš?“ „Izvadili su je.“ „Uradila si abortus?“ Klimne tiho, terajudi me da uzdahnem naglas. „Prokletstvo...“ Ona pravi face. „Molim te ne ljuti se. Nisam htela da ti kažem jer to znači da više nisam korisna za tebe. To znači da imaš propusnicu.“ „Za šta? Ubiti te? Zašto bih te jebeno ubio?“ „Jer ovo je to što tvoj otac juri. Zato si morao da me zarobiš. Zašto ti nisam mogla redi istinu... da je saznao da nema bebe, umrla bih.“ U početku, mogu samo da buljim, ubrzano trepdudi. Ali onda mi je sinulo. „Pre godinu dana...“ Promrmljao sam. Ne može biti. Ne. Ovo jebeno ne može biti to. „Reci mi da jebeno lažeš. Reci mi da nije bilo pre godinu dana,“ režim. „Kunem se, ne lažem“ kaže. „Reci mi da nisam u pravu. Reci mi moj otac nije u potrazi za njegovom jebenom bebom koju si abortirala.“ Njeni tihi jecaji i sumoran izgled rekli su mi dovoljno. Gromoglasno zavijanje probija zidove ovog zdanja, signalizirajudi čitavom domadinstvu da de to sranje otidi dole, dok kidam otvorena vrata tako jako se polomila kvaka. „To je to. Jebeno du ga ubiti.“

189

KRALJEVSTVO SNOVA

DAN 18

Sky Na dan kada sam shvatila da sam trudna, moj život koji sam do tada poznavala je bio gotov. I dalje mogu da vidim te pruge na testu koji sam držala u drhtavim rukama. I dalje mogu da osetim strah koji me kida, kad sam se licem u lice suočila sa istinom. Sve je kliknulo zajedno. Mučnine koje sam oseda nedeljama. Pohtevi, emocionalni ispadi, besmrtnu potrebu za ljubavi i naklonosti. To sve ima smisla. A ipak, ovo otkrovenje je rasturilo moj svet. Prvih nekoliko dana sam plakala, gubedi vreme na mom krevetu, ne želedi da jedem ni da spavam. Nisam želela mog tatu ili sam život. Htela sam samo da umrem. Nisam znala šta da radim. Htela sam ništa drugo nego da ova beba ode. Ova beba koja mi je data bez mog pristanka. Nisam mogla redi mom tati. Skoro je umro kad je video da me boli od napada, srce mu je skoro stalo na taj dan. Morala sam da pozovem hitnu i da ga brzo odvezu na kliniku. Ako bi mu rekla šta se dogodilo nakon... Pa, recimo samo da ne mislim da bi ambulantna kola stigla na vreme. Znala sam da moram da mu kažem, jednog dana, ali sam stalno nalazila izgovore, stalno odlažudi. U krevetu, sam se pitala šta da radim. Mogu da odem u policiju i da postanem žrtva u njihovoj bazi podataka. Ali ovo je bila samo prolazna misao jer sam znala da su bili korumpirani i nikad mi ne bi pomogli da uhvatim ljude koji su mi ovo uradili. Sumnjam da bi mi čak pomogli i sa ovom bebom. Niko mi ne bi pomogao. To je bio izgubljen slučaj.

190

KRALJEVSTVO SNOVA

Moja druga misao je bila samoubistvo. Iskreno sam želela da se ubijem. Nikad nisam mislila da du postati jedna od onih devojaka koje bi odbacile svoje živote samo tako, ali bila sam na ivici. Posle onoga što se desilo, bila sam slomljena, i nisam mislila da mogu da živim sa tim osedanjem. Ljudi koji su me povredili, koji su proganjali svaku moju živu misao, de dodi po mene, ako bi saznali da sam trudna. Naravno, želeli bi bebu. Nema šanse da bih mogla da pobegnem. Bila bih prokleta zauvek. Što je značilo da je to bio izbor između toga da sam zarobljenik svog tela i završetka svega. Upravo ovde, upravo sada. Bila sam tako blizu; bukvalno mogu da osetim sečivo kako reže u moje meso. Ali upravo tada, u tom trenutku kada sam držala nož iznad zgloba, osetila sam udarac unutar mog stomaka. Isprva, mislila sam da sam umislila, ali kako sam pritisnula nož dublje u kožu, drugi udarac je usledio. Nož mi je ispao iz ruke, i po prvi put, sam osetila život u sebi. Nisam znala šta je bilo to što sam osetila. I dalje bilo je prerano za šutiranje, ali meni to nije bilo važno. To šta sam osetila bilo je stvarno. To me prisililo da ustanem sa kolena i operem moje zglobove u sudoperu, ispirajudi kaznu koju sam htela da dam sebi. Nisam mogla da umrem. Ne, dok je nešto živelo u meni. Nisam mogla da umrem... tako da je jedini izbor koji mi je ostao bio da abortiram život koji je tiho rastao u meni. Dvadeset jedna nedelja je prošla pre nego što sam donela odluku. Znala sam da je bilo kasno, ali sam i dalje na vreme. To je samo tako teška odluka... niko ne bi mogao da je napravi iz hira. Zaklela sam se sebi, nedu redi mom tati dok ne bude gotovo. Kada bude bilo gotovo, on de čuti moju priču. Dok sam hodala ka klinici sa teškim teretom na mojim ramenima, pitala sam se... hode li boleti? Hode li beba nešto osetiti? Bez obzira, morala sam dalje. Znala sam da jednom kada bude gotovo, ja du biti u velikoj opasnosti. Nakon svega... ako otkriju da sam abortirala, ubide me. Ali ako nisam, pojurili bi me svejedno, samo sa bebom umesto bez nje.

191

KRALJEVSTVO SNOVA

Razmenjivala sam jedno zlo za drugo. I tada sam znala da — bez obzira na to šta uradim — ožiljci koji prekrivaju moje telo i dušu nikada nede nestati. Pretpostavljam da je to bilo najbolje. Sada kada sam rekla Angelu, izgleda kao da mi je teret pao sa grudi... i moje telo je bačeno u duboku, tamnu rupu. Nije trebalo da mu kažem, ali šta drugo sam mogla da radim? Prestravljena sam da de se ponovo desiti. Nije koristio zaštitu, što znači da mogu da zatrudnim. Ja ne želim još jednu grešku. To je jedina stvar koje sam se bojala kad sam došla ovde... I sada to može postati stavrno. ***

Angel Juredi kao kreten, vozim do tatinog restorana, misli se vrte kroz moj mozak kako du da ga ubijem. Ne želim da samo umre. Želim da to bude spora i bolna smrt. Nije me briga za posledice, ili to da cela kompanija može krenuti na mene. Niko ovo ne radi mojoj devojci. Niko. Dok sam se vozio na parkingu, mentalno zabeležim činjenicu da sam, u stvari, zaključao vrata sobe u kojoj je Sky. Ne želim ostale nigde ni blizu nje, tako da je najsigurnija u toj sobi. Postoji samo jedan ključ, a koji se trenutno nalazi u mom jebenom džepu. Morade polugom da otkinu ključ iz mojih mrtvih ruku, ako je žele. Jebi me, kiptim. Sky je pokušala da me zaustavi; rekla je da de me to ubiti. Razgovarali smo o tome ceo dan, ali na kraju sam shvatio da samo neminovna smrt moga oca može da reši ovu situaciju. Niko me nede sprečiti da se osvetim, pa čak ni Sky. 192

KRALJEVSTVO SNOVA

Moj otac je uradio ono što niko nikad ne bi trebao, i sad de platiti cenu. Sa puškom, stuštim se u restoran, punedi bure dok hodam. U trenutku kad otvorim vrata hodnika, čovek je predamnom. Marcus, jedan od kontakata moga oca. „Miči mi se sa jebenog puta!“ Vičem na njega. On se smeši, i kaže, „Wow, hej sada...“ „Mrdni,“ režim. On drži svoje ruke podignute. „Ne pucaj. Dolazim u miru.“ Smeje se. „Jeste li sigurni da želite to da uradiš?“ „Ja du ga jebeno ubiti,“ kažem. „Gde je on?“ „Upravo sam imao razgovor s njim o njegovom poslu. Da li znaš ko sam ja?“ Držim pištolj kanjegovim grudima, mrštedi se. „Izgledam li kao da me je briga?“ On se smeje, a to je jedan od najmirnijih, najnežnijih osmeha koji sam video u dugo vremena. To me jebeno preplaši. „Ne, ali mislim da bi trebao da me saslušaš. Tvoj otac zaslužuje tvoj bes, ali znam da želiš izadi iz ovoga nepovređen.“ „Šta ti znaš?“ Rekoh, grabedi mu ogrlicu. „Znam više nego što misliš.“ Slegne ramenima. „Recimo samo da tvoj otac i ja imamo dugu zajedničku prošlost. Ne u smislu starih prijatelja... ved više kao nekakav zajednički dogovor.“ Ne znam šta dođavola on želi od mene, ali počinje da me nervira. „Evo ovako... zašto se ti ne bi samo sklonio s mog puta tako da mogu da upucam mamojebca, i onda nede biti više 'dogovor' o kojem treba da brineš. Zvuči dobro?“ „Hmm...“ Klima. „Radi šta god trebaš da uradiš. Samo sam hteo da znaš da nisi sam.“ On namigne. „Ti si stvarno nešto posebno, znaš to? Vidim veliku bududnost pred tobom.“ Zgranut, buljim u njega dok on pozdravlja i onda prolazi pored mene napolje kroz vrata. Šta je koji kurac to bilo? Poslovni partner mog oca je lud, kao i on. Mora da je deo posla. 193

KRALJEVSTVO SNOVA

Stekneš beskrajna bogatstva, ali izgubiš jednako beskonačnu količina zdravog razuma s tim. Odlučan da završim šaradu, gurnem vrata u hodniku i nađem mog oca kako pije vino za stolom. „Ti jebeni kučkin sine,“ režim, podižem pištolj da pucam u čašu koju drži. Nitko nede jebeno bespotrebno trošiti skupo vino, dok se moja devojka tretira kao otpad na zemlji. „Platideš za ono šta si uradio.“ „Angel? Šta je jebeni smisao ovoga?“ „Redi du ti koji je ovo kurac. Jebeno si je napumpao!“ Vičem, juredi prema njemu. „Zašto si uperio taj pištolj u mene? Ja sam tvoj otac, Angel. Je li ovo način kako tretiraš svog oca, ha?“ „Ne zovi sebe mojim jebenim ocem kada ništa nisi uradio da to dokažeš, ti lažljiva vredo govana!“ „Hej, stani malo. Ja ti nisam lagao,“ kaže, tapkajudi košulju salvetom. Ljut, držim oružje upereno u njegovo lice. „Oh, ne? Kao prvo, nisi mi rekao da si je uzeo sa svojim prijateljima, i onda, nisi mi rekao da je bila trudna sa tvojom bebom?“ „Nisam ti rekao, jer nisi morao znati. To nije laganje, ako ti nije dat odgovor.“ „Znao si tačno šta bi se desilo! Ovo,“ režim, gurajudi mu pušku u čelo. „Daj mi jedan dobar razlog zašto ne bih trebao samo da te sad upucam u jebenu glavu.“ „Jer ja sam tvoj otac. Odgajio sam te. Trebaš me.“ „Jebi ga, ne.“ Gleda me, i imam utisak da je to zatišje pred buru. „Ne možeš me još ubiti, Angel. Veruj mi za ovo.“

194

KRALJEVSTVO SNOVA

„Ne, mislim da bi trebalo da te mučim umesto toga. Trebao bi da ti dam isti tretman koji si dao mojoj devojci. Da li bi voleo to, ha? Biti zatvoren i tučen ceo dan? Možda bi voleo jednom da budeš žrtva!“ „Nedeš ti to uraditi. Ti nisi ja. Nemaš to u sebi,“ kaže on. Nek' se jebe što mi se ruga. „Jebeno imam.“ „Ok, nisam ti rekao zašto sam hteo da je mučiš? Možeš li me kriviti? Hteo sam odgovor na moje pitanje, i zanima me sada da li ga imaš.“ „Zašto si me stavio na njen slučaj? Zašto?“ Derem se. „Znao si da je volim. Jebeno si znao.“ „Da, jesam. Video sam te u mojoj kudi sa tom bambinom. Znao sam koliko ti se dopala... i koliko je ona uništila tvoj život tako što te poslala u zatvor.“ „Jebeno je ne krivim za to! Ubio sam joj majku... ali ti... jebeno si je uzeo bez njene dozvole i dopustio si da ja obavim tvoj prljavi posao. Ti jebeno govno.“ „Hajde, hajde, smiri se,“ kaže on. „Ti si moj sin, Angel, i stalo mi je do tebe, tako da sam se brinuo o njoj. Naravno, nisam očekivao taj sporedni efekat da se desi. Zato sam pustio tebe da govoriš sa njom. Znao sam da mi ne bi rekla, ali tebi bi rekla. A sada ti meni reci.“ Želim da otkinem samozadovoljni osmeh sa njegovog lica. „Zašto jebeno misliš da du ti redi?“ Gura na stranu cev oružja, kao da je to njegovo bogom dano pravo da to učini. „Jer de tvoja mala bambina umreti ako ne kažeš.“ „Sranje. Još uvek si tražio odgovor kad sam došao ovde. Nisi mogao znati šta sam hteo da ti kažem.“ „Nikada nisi primetio one kamere koje vise na zidu u mojoj kudi?“ on počinje. „Izgleda da si mislio da imaš kontrolu, ali ja sam držao oko na tebi sve vreme.“ „Drkadžijo...“ Režim. „U trenutku kad je prosula istinu, i ti napustio sobu, obavio sam poziv. Mislim da su ved tamo i stavljaju svoje ruke na nju sada.“ „Zaključao sam je gde niko ne može da dođe do nje.“ 195

KRALJEVSTVO SNOVA

Zlobno se smeška. „Kome je potreban ključ da provali u sobu kada imaš razne vrste alata razbacane po kudi? S obzirom na to šta radimo... zar si zaboravio?“ Agonija me ispunjava u trenu, moje vene postaju ledeno hladne. „Tsk, tsk... nisi trebao da je ostaviš samu sada. To je bila tvoja prva greška,“ kaže zabavljeno, njegov prst lebde u vazduhu kao kod nekog nastavnika koji podučava dete. „Bide sigurna sve ako mi kažeš šta želim znati. Sad.“ „Jebeno lažeš,“ režim. „Hodeš da se kladiš na to?“ kaže, pružajudi mi ruku. Ljutnja me tera da ričem naglas dok šutam stolicu u zaborav. „Reci mi jebeno gde je ili kunem se da du te ubiti.“ „Ako me ubiješ, nikad nedeš videti njeno lice ponovo. Vode je daleko, dok mi razgovaramo. Ja sam jedini koji to može zaustaviti.“ „Jebi ga. Reci mi da jebeno lažeš, ili kunem se da da du ti razneti jebenu glavu u ovom trenutku,“ vrisnem. On podigne cigaru sa stola, kao da mu oružje nije upereno u lice. „Ti si odigrao dobro igru, Angel. Bio si prilično koristan za mene.“ Oštar zvuk upaljača zvuči kao da puca, tera da mi znoj curi niz leđa. „Ali sada je predstava došla do kraja. Nadživeo si svoju svrhu. Bravo.“ „Svrha? Nemoj jebeno razgovarati sa mnom o svrsi.“ „Ti si samo pijun, Angel. Pijun u mojoj igri. I dobar pijun žrtvuje se za dobrobit svog kralja. Bio si dobar, ali dosta je dosta. Sad mi reci... šta se desilo sa bebom? Gde je?“ „Mrtva je.“ Mršti se. „Molim? Nemoj se zezati sa mnom sada.“ „Jebeno sam ozbiljan. Mrtva je. Ona je prekinula trudnodu, jer nije mogla da svari pomisao da živi ni sekundu sa tvojim delijama u svom telu, prljava svinjo,“ Pljujem. Duboko udahne, gleda kroz prozor. „Pa, izgleda da ima smisla.“ Uzima dim svoje cigare. 196

KRALJEVSTVO SNOVA

„Šta? Nisi ni zbunjen?“ Kažem. „Pa, voleo bih drugačiji odgovor, ali, oh, dobro. Slučaj je zatvoren, pretpostavljam.“ Nešto nije u redu. On je jako miran, suviše proračunat u načinu na koji on govori. Igra se sa mnom. „Ti deš... ti deš je ipak ubiti, zar ne?“ Bledo me gleda, duva mi dim u lice. „Pa, sada kada znam istinu, ona nije od koristi više, zar ne?“ Jebi ga. Znao sam. Kopile je ovo planiralo sve vreme. Na trenutak, razmišljam da ga ubijem — malo da ga zezam sa mojim oružjem, a zatim ga odvučem u istu deliju u koju ju je bacio tako da ga mogu mučiti — ali onda shvatim koliki je ulog ovde. Šta se događa ako ga ubijem. „Sky.“ Treba mi tačno jedna sekunda da se zavrtim na petama i potrčim ka vratima. Ona je u opasnosti, a ona je sve što mi je ostalo. Moj otac mi ništa ne znači. Ništa. Jedina osoba za koju vredi živeti mi je iskliznula kroz prste. Ja to nedu dozvoliti. Poslednja stvar koju sam čuo pre nego što je moj otac počeo gromoglasno da se smeje, nakon što je uzeo drugi dim, su reči, „Game... Set... Match.“

197

KRALJEVSTVO SNOVA

DAN 19

Sky Juče Lupanje na vratima me probudi iz sna. Tupi udarci postaju glasniji i glasniji dok ne budu više samo udarci, ved sama vrata pucaju po sredini. Ljudi sa puškama probijaju drvo, dok ne pukne dovoljno da oni mogu da se provuku. Vrištim, skadem s kreveta, skrivam se u uglu sobe i zgrabim najbliže oružje koje mogu pronadi. Uzimam lampu sa nodnog ormarida pored kreveta i držim je pred sobom kao prokleti mač. „Ne prilazite!“ Kažem mojim napadačima. Njihova lica su samozadovoljna i od njihovih osmeha se tresem. „Oh, zdravo. Ostavio te je samu ovde, ha? Treba li društvo?“ „Odjebi od mene!“ Vičem, udaram jednu od njihovih ruku sa lampom. „O, vidi ovo. Ona je i dalje gola. Prljavi govnar sigurno je bio onako sa njom,“ jedan od njih kaže sa smehom. Ja zgrabim čaršaf i obmotam ga oko mog hladnog tela, strahujudi od najgoreg. Jesu li ovde da me vode nazad u deliju ponovo? Ili de čak i gore stvari da mi urade? Jedan od njih uspeva da mi otme lampu i pokupi me sa zemlje. Cvilim dok me baca preko ramena, pljeska zadnjicu usput. „Umukni, ili du te naterati,“ reži.

198

KRALJEVSTVO SNOVA

„Spusti me!“ Vičem mu u uvo, udarajudi ga u leđa. „Ako ne prestaneš, ja du da uzmem tvoju picu upravo ovde, upravo sada,“ kaže on, pokazujudi na jednog od drugih momaka koji ved oblizuje usne kao gladni vuk. „A možda de i on.“ O, Bože. Ne mogu dozvoliti da me odvedu. Teror me obuzima dok posežem za nožem na njegovom boku i zabijam ga u njegov stomak. Zavija, njegovo telo se ruši ispod moje težine. Padam na zemlju, ali, uspevam da se dočekam i brzo se uspravim. Pojurim do tipa na vratima, koji izgleda iznenađeno mojom istrajnošdu, i koristim priliku da zabijem moje koleno u njegove prepone. Trčim pored njih dvoje, bežim kroz vrata, i dalje držim posteljinu kao da de me zaštiiti. Onda sam primetila ljude koji svi trče prema meni. To je kao da su svi psi pušteni sa lanca. Ja potrčim na suprotnu stranu i ka stepenicama, ali čak i tamo me čekaju. Zašto se ovo događa? Da li Joseph zna istinu? Mora da je to. Nema drugog objašnjenja... što znači, gotova sam. Nije trebalo da progovorim. Pokajala sam se u trenutku kad sam to izvalila. Sada je prekasno. Zapečatila sam svoju sudbinu. Trudim se da ih izbegnem što je više mogude, ali što više trčim, to više posrdem, a ovi ljudi su brzi. U trenutku kad stignem do ulaznih vrata, opkolili su me. Borim se što bolje mogu — guranjem, ujedanjem, grebanjem – koristedi sve što imam protiv njih. Ali nema svrhe. Uskoro su me savladali, a kada me jedan zgrabi i pokrije usta rukom, znam da sam izgubila. „Imam te...“ reži mi u uvo. Želim plakati. Želim da molim. Želim uraditi bilo šta što de ga zaustaviti.

199

KRALJEVSTVO SNOVA

Zašto nema Angela kada mi je obedao da de me zaštiti? Kada je rekao da du da živim? Htela sam da mu verujem — očajnički jesam — da tada sam zapravo verovala u nadu koju mi je dao. Ali sada, sve to je slomljenu u treptaju oka. U trenutku panike, vrisnem. Tada se ulazna vrata lomedi otvore. Suze mi zamagljuju oči, ali jasno vidim Angela kako upada unutra. Sve izgleda kao usporeni snimak, kao da gledam scenu kako se odvija ispred mene. Angel gurne jednog od ljudi tako jako da on tresne glavom u drvo lomedi lobanju. Onda njegova puška ispaljuje. Jedan, dva, tri puta. Prasak. Svi padaju dole kao muve, jedan za drugim. Osim, što više on puca, to više njih se pojavljuje iz soba iza nas i čak i napolju. Čak je i Angel opkoljen, i uprkos činjenici da je mnogo jači od bilo koga, koga sam ikada upoznala, on nije dorastao ovom broju ljudi. Što više on puca, manje uspeva da ih sustigne. Jedan od njih udari ga u glavu, zbog čega se zanese i padne na kolena. „Angel!“ Vrisnem. Tada čovek koji me drži me vuče unazad po podu. Odupirem se, zabijam stopala u zemlju, ali ne mogu da ga zaustavim. „PUSTI JE!“ Angelov gromoglasni glas je jedina iskra koja mi daje nadu. Očima, molim ga da me spasi. Molim ga da me primi nazad. Ja du biti njegova. Zauvek. Samo njegova. Ujedem čoveku ruku. „Ne dozvoli da me odvedu!“ Vrisnem. „Argh, ti mala kučko!“ kaže. 200

KRALJEVSTVO SNOVA

Ali onda se nezamislivo desi. Angelov pištolj je ukraden iz njegove ruke i iskorišden protiv njega. Jedan teški udarac sa hladnim metalom u zadnji deo glave je sasvim dovoljno da ga obori licem prema dole na zemlju. Sledi oštar bol u mom vratu. Moj vid postaje zamagljen; moji mišidi prestaju da rade, i onda sve nestaje u crnini. ***

Sadašnjost Kada se probudim, vrti mi se, i boli me glava. Tako sam se osedala i prvog dana kada sam bila drogirana. Oštar bol koji sam osetila u mom vratu mora da je bio od druge igle koju su koristili da me onesveste i dovuku me nazad u... Ćeliju. U trenu kada mogu da otvorim oči i opet svedočim beskrajnoj tami, vrisnem. Strah koji sam osetio na ovom mestu, i dalje me preplavljuje, a to čini da pomislim da sam izgubila razum. Ne mogu da podnesem da budem opet ovde. Bilo gde sem ovde. Zašto su morali da me vrate? Moji mišidi me bole, ali sam silom ustala. Omamljena sam, potpuno pijana, ali znam da je od droge. Dokle god to imam na umu, znam da ja ovo mogu. Moram se pokrenuti. Moram pokazati da nisam slaba. Da du se boriti do samog kraja ako budem morala. Ali ništa me nije pripremilo za povratak u ovaj mrak. Odsustvo svetlosti osedam kao da sam oslepela. Posrdem po deliji, pipam put sa strane dok ne stignem do zida, kada sam konačno mogala da se podignem na noge. Telo mi je slabo, ali me zid podržava dok se vučem uz njega, grabedi za nečim što izgleda kao vrata. Ako ih pronađem,

201

KRALJEVSTVO SNOVA

mogu da uradim što sam i pre... iznenaditi mog otmičara i srediti ga. Samo ovaj put zauvek. Čista volja me drži, tera me da nastavim sa pretraživanjem dok se noge tresu. Trenutak kad osetim vrata je kada dahnem za vazduhom. Tada čujem nekog da pročisti grlo. Srce mi je zastalo u grlu, kao da sam se okrenula prema zvuku. „Ideš negde?“ On je. Joseph "Joe" DeLuca. „Šta si mi uradio?“ Kažem. „Šta je moralo da se uradi da bi te doveo ovde,“ kaže on. Iznenada svetla se upale, i pokrijem oči, kako bi se privikle na svetlo. Tek tada sam primetila da on sedi na onoj stolici za koju sam bila vezana tako dugo. Moj prvi instinkt je da ga napadnem. Ali, kako sam skočila na njega, on izvadi nož i gurne ga u moj stomak. Dahnem, bol je toliko intenzivna da potonem na zemlju, iskašljavam krv. „Oh, ti si nemirna, zaista.“ „Pusti. Me.“ Režim. Znam da nede, ali mogu da mu zapretm u najmanju ruku. Nedu se lako predati. Možda on ima nož, ali ako dobijem priliku, uzedu mu ga i upotrebiti. „Predlažem ti da ostaneš dole, ako ne želiš da te rasporim.“ Okrutnost njegovih reči tera me da puzati nazad nekoliko centimetara. „Možda se pitaš zašto sam te doveo ovamo. Ali, umesto toga, zapitaj se ovo... zašto si još uvek živa?“ govori, prebacuje nož u rukama kao da je igračka. „Jer, borila sam se sa ljudima, a borim se i sa tobom. Ja nedu da odustanem,“ kažem.

202

KRALJEVSTVO SNOVA

Smeje se na mene. „Zar ne misliš da bi ved bila mrtva da nije bilo mene?“ Ne odgovaram mu jer nedu da nahranim njegov ved preveliki ego. On ustaje sa stolice i počne koračati po deliji. „Znaš, ja bih te smatrao za pametnu bambina, ali nastavljaš praviti istu grešku.“ „Isto tako...“ Kažem, držedi moj stomak da zaustavim krvarenje. Odjednom, on me zgrabi za kosu i povuče me gore sa zemlje, od bola stisnem oči. „Nikada se nemoj boriti protiv bossa. Završideš krvaredi na smrt,“ reži, a onda me pusti iz njegovog stiska opet. Skupim se tako da mogu zaustaviti krvarenje u stomaku, ali bol je skoro previše za mene. Ved ima puno ožiljaka na mom telu i nisu potpuno zarasli. Moje telo nije spremno da primi još batina... Ne mislim da du preživeti. Ali hodu. Moram. Nema drugog izbora. „Koliko sam dugo ovde?“ „Jedan dan...“ kaže. „Gde je Angel?“ „Ne treba da brineš za njega.“ Priđe mi bliže, a ja drhtim, u strahu da de da me opet napadne. Nisam spremna da uzvratim još. „Jedina stvar za koju treba da brineš je kako da preživiš.“ „Bolje ti je da ga ne povrediš,“ režim. „Koga, Angela?“ On se smeje. „On je moj sin...“ U jednom trenutku, pomislila sam da mu je stvarno stalo, dok ne kaže, „Ja mogu sa njim da radim šta god hodu.“ „Ti si monstrum. Povredio bi svog sina?“ „Nije me briga šta on želi! Dao sam mu dovoljno prilika da nauči iz svojih grešaka. Ali nije mogao da dovede glavu u red. Nešto u vezi tebe...“ Uzdahnuo je. „Činiš ga slabim, i ne volim to.“ 203

KRALJEVSTVO SNOVA

„Ne možeš mu to uraditi. On je tvoja krv i meso.“ „Šta mu radim je moja stvar,“ reži, hvatajudi moju bradu. „Ali ti... ti imaš previše kontrole nad njegovim srcem.“ On ispruži nož i ja drhtim dok on crta liniju preko mog obraza. „Da li je to tvoja lepota? Tvoja inteligencija? Ili nešto drugo?“ Drhtim dok je moje lice oslobodio od stiska, ali sam platitla krvlju. Uspeo je da sklizne u moju kožu sa samo vrhom noža. Ne mogu da zamislim kako mora da je oštar. „Oprezno, bambina. Nemoj da me ljutiš.“ „Ili šta? Ja sam ved mrtva.“ „Možda... ili možda ne.“ Mrštim se, moje oči se prošire kad čujem šta on kaže. Okrede sečivo između svojih prstiju ponovo. „Vidiš, mislim da ti nisi bila potpuno iskrena sa njim ili sa mnom. Imam utisak da i dalje kriješ par stvari. To si radila i pre, tako da mislim da možeš da zamislš moje nepoverenje u tebe.“ Nepoverenje? On je jedini kome ne treba verovati. Kakva zmija. Dok korača po deliji, kaže, „Trebao bih te ubiti zato što nisi došla direktno kod mene i rekla mi, na prvom mestu.“ „Uradi to.“ Tamo je neki nagovestaj sjaja u njegovim očima. „Ali... Ne mogu da te ostavim da živiš. Ako govoriš istinu.“ „O čemu ti govoriš?“ Pitam. „Reci mi,“ kaže on, upirudi nož na mene opet. „Je li beba i dalje živa?“ Odmahnem glavom, zaustavim dah kada mi stavi nož pod grlo. „Reci mi to u lice. Ne verujem ni jednu reč koja dolazi iz tvojih usta.“ „To nije laž, kunem se. Abortirala sam. Kako ne bih?“ „Stvarno?“ sikde.

204

KRALJEVSTVO SNOVA

„Da, zašto bih zadržala bebu... od tebe? Radije bih umrla nego da prolazim kroz to.“ Tras. Moja glava završava na hladnom, grubom podu sa crvenim znakom preko lica.Ležim tamo, nepokretno, treptanjem terajudi suze koje dolaze sa bolom. „Figa!“ Ne prepoznajem reč, koja zvuči kao psovanje, ali verovatno nije nešto što želim da zapamtim. „Misli da možeš mene nadmudriti, bambina? Misliš da si nešto, zar ne?“ „Ne,“ šapnem u kamenje, zatvorim oči, obzirom da drži nož na mom vratu. „Ti si samo kurva. Prljava kurva, koja je samo izazvala nevolje za mene i moju porodicu. Znaš, da si mi rekla da moja beba živi, mogao sam ti dozvoliti da zadržiš tvoj život. Mogao sam vas pustiti da budete deo ove porodice. Ali sada, bojim se da du morati da te ubijem.“ „Ubij me onda,“ promrmljala sam, osedajudi kako polako energija klizne sa svakom kapi krvi prolivene iz mog tela. „Oh... misliš da je to tako lako?“ On se smeje. „Trebala si naterati mog sina, jer je bar milostiv. Bio bi blag prema tebi. Ja? Ja du napraviti pakao.“ Tako sam jako udarila u glavu da sve postaje tamno, a onda odlazim.

205

KRALJEVSTVO SNOVA

DAN 20

Angel U trenutku kad se probudim, muka mi je. Ne znam šta mi se desilo, ali me glava jebeno boli, a kada pokušam da se pomerim, ne mogu. Ruke osedam neprirodno, kao da više ne postoje. Kada pokušam da podignem nogu, za koju takođe osedam da je vezana, primetim da nisam ni na podu. Trepdem ubrzano, prisilim se da se dozvem pameti i pogledam u plafon. Moje ruke su obmotane velikim lancem tako da visim iznad zemlje kao hrpa mesa spremna za klanje. Trzam lance, ali bez uspeha; umotani su tako čvrsto oko zgloba da to boli. Krv curi niz moju kožu, zglobovi jedva su sposobni da drže moju težinu i trudim se da ostanem miran. Previše ljuljanja može da iščaši moje rame, i to je poslednja stvar koju sam hteo da se desi. Pogledam oko sebe, vidim da sam u jednoj od delija u kojoj držimo zatvorenike. Moje zatvorenike. I sada sam ja žrtva. Prokletstvo. Jebeno me imaju. Morao sam obratiti više pažnje na to ko je bio iza mene, ali bes me zaslepeo toliko da se nisam mogao zaustaviti na trenutak i pogledati oko sebe. Morao sam da odem do nje. Povređivali su je dok su je odveli od mene. I sad i dalje je nemam sa sobom. Jebi ga! Zašto sam pustio da mi isklizne kroz prste? Ja sam jebeni gubitnik.

206

KRALJEVSTVO SNOVA

Uhvatili su me, i nisam uspeo da je spasim od njihovog stiska. I zašto sam ja ovde uopšte? Da li su me doveli ovde da me muče? Mom ocu mora da je konačno dosta mog bunta. Pa, jebeš njega. Onda nije trebao juriti moju devojku. Kada se vrata moje delije otvore, zarežim, „Gde je jebeno ona?“ Čovek je jedan od naših. Naš mesar; onaj koji se brine za žrtve kada je ispitivač završio sa njima... ako su i dalje živi u tom trenutku. On je jedan od najboljih mučitelja porodice. Zna tačno gde da udari i zaseče kako bi krvario, a da te ne ubije. I sad on ima pik na mene. Pa, boli me kurac, sve dok ne znam gde je ona. „Odgovori mi!“ Režim. Samo se smeje i priprema njegov alat, slažuči ih sve da leže na stolu za mene da vidim. Želi da iskusim strah. To je standardna procedura ovde, ali ja nisam standardna žrtva. Ništa me ne plaši... osim kada slome nju. Jebi me... Nadam se da ona i dalje živi. „Reci mi gde je!“ Derem se. „Opusti se...“ tip mumlja, donosi špric i lagano ga kvrcne ispred mog lica. „Ne pomeraj se.“ „Makni tu stvar od mene,“ vrisnem dok on to prinosi do mog vrata. „To je samo mera opreza. Znaš... da se uverim da se slučajno ne oslobodiš.“ Ceri se. „Ja znam tvoju snagu.“ On gura iglu u moju kožu. „Tako. Gotovo je,“ kaže on, okredudi se. „Dođi ovamo onda i upoznaj moju pesnicu, kurvin sine,“ pljujem. „Sačuvaj energiju,“ kaže on. „Trebade ti.“ „Gde je ona? Reci mi je li bezbedna?“ „Zašto se ti brineš toliko o toj curi?“ Pita.

207

KRALJEVSTVO SNOVA

„Zato što je ona moja,“ sikdem. On nakrivi glavu i steže lanace koji me drže. „Ispravka... bila je tvoja.“ On zaljulja lance nazad i napred, uzrokujudi intenzivno agoniju u mojim rukama. „Jebi ga...“ Zarežim, pokušavajudi da suzbijem bola. „Pa, ti si sredan,“ kaže. „Ona samo što nije stigla.“ „Šta?“ Moje oči se široko otvore kada stavi rukavice i masku. „Vreme je za malo zabave.“ „Ne,“ Govorim dok se vrata otvaraju i uguraju invalidska kolica sa njenim mlitavim telom. „Sky!“ Ljudi koje sam nekada smatrao porodicom postave je u sredinu i podignu je koristedi iste lance, kačedi je za plafon. „Sky, probudi se!“ Vrištim, ali ona ne reaguje. „Šta ste joj uradili?“ „Samo malo sedativa,“ kaže zabavljeno. „Kunem se jebenim Bogom, ako je dotakneš, ubidu te,“ kažem, dok ljudi izvoze kolica i ostavljaju nas same, ponovo. „Hmm... da, mislim da nedeš.“ On ukazuje na moje lance. „Nestalo ti je srede.“ „Jebi se! Spusti me odmah.“ Trudim se da ga udarim, ali lanci oko nogu ograničavaju moj pokret. „Zar jebeno ne znaš ko sam ja?“ „Ne dovoljno važan, čini se,“ kaže on, upirudi nož u moj stomak. „Misliš da si nešto posebno, samo zato što si gazdin sin? Pogrešno. Hteo te je ovde. Mučenog. Mrtvog.“ Zareže kroz moju kožu, rezbaredi liniju s leva na desno preko mog stomaka. Škripim zubima, gledam ga pravo u oči. Izgleda da mu je to veoma zabavno. „Jebeno deš platiti za ovo...“ režim.

208

KRALJEVSTVO SNOVA

„Sumnjam.“ Slegne ramenima. „Kada završim sa vas dvoje, oboje dete biti dobri kao mrtvi.“ Odmah kada to kaže, čujem mali jecaj iz usta Sky. Sad su mu oči uprte u nju. Jebi ga. Sranje. Jebi ga! Zašto je morala da napravi taj zvuk? „Budna, budna!“ Ošamari njeno lice, naglo je izvukavši na svet. „Šta? Gde sam? Ko si ti? Šta to radiš sa mnom?“ Izbrblja. Onda počne da se rita i klati lance. „Spusti me dole!“ „Oh, vau... Volim ovo,“ kaže, i onda je opali ponovo, ovog puta tako jako da odskoči nazad, glava joj se skoro vrti. „Nemoj jebeno da je diraš!“ Vrisnem. „Umukni,“ kaže on. „Dosta mi je tebe.“ „Tako je. 'Odi ovamo onda. Mogu te podneti,“ kažem, dok korača prema meni. „Angel?“ Kaže Sky. „To si ti... živ si.“ „Ne zadugo,“ kažem. Kreten me ubode nožem pravo u ruku. Prokletstvo, nije mi potrebno više boli tamo. „Rekao sam ti da jebeno umukneš.“ „Nemoj ga povrediti!“ Sky se dere. „O, šta? Sada i ti?“ Kaže on, smejudi se. „Brate, vas dvoje stvarno imate to jedno za drugo, zar ne? Kakav je ovo sjeban odnos?“ Zgrabi njenu bradu, držedi joj nož na grlu. „Molim te... Nemoj,“ Sky moli.

209

KRALJEVSTVO SNOVA

„Nemoj! Fokusiraj se na mene,“ režim. „Seci mene umesto nje. Ja sam onaj kojeg želiš. Ne nju.“ „Pa... lepa je, znaš. Tako jebeno lepa... Mislim da treba da sasečem to lepo lice,“ zeza, klizi sečivom preko njenog obraza. „Reci mi, gde bi trebalo da počnem? Tvoje oči? Tvoja usta? Ili malo niže...?“ „Molim te... imaj milosti,“ kaže ona, suze joj teku niz lice. „Ubij me, uzmi mene umesto nje. Molim te...“ Kažem. Nikad nisam molio. Ni jedan jebeni sekund u mom životu nisam mislio na moljenje, ali za nju... Uradidu sve da ga zaustavim samo da je ne boli. Tip vrada svoju pažnju na mene. „Molim te pusti je na miru. Bez bola. Bez ičega. Uradi to sve meni. Sve što želiš da uradiš.“ Začkilji. „Želiš da uradim sve stvari koje sam hteo njoj... tebi? Jesi li lud?“ Ja gutam. Nikad nisam bio mnogo primalac bola, uglavnom samo davatelj. Ali, ako nema drugog načina, onda du to uraditi. Za nju. Klimam glavom. Odmahne glavom, pravedi face. „Ne razumem te. Odustao bi od života, iskusio nesnosan bol, samo da pustim ovu sa udice?“ „Da. Molim te... Omertà. Porodičnom omertà. Mi smo iz iste krvi, iz iste porodice, iste kompanije. Moraš ispoštovati moju samrtnu želju. Želim da njena smrt bude bezbolna.“ Oblizuje svoje usne, oči mu idu sa jednog mesta na drugo, kao da misli o tome. „Pa... Mogao bih... ako me zamoliš još jednom.“ Samozadovoljni osmeh na njegovom licu me tera da mu razbijem glavu. Umesto toga, izduvam i duboko udahnem. „Molim te, preklinjem te... muči mene umesto nje.“ „Ne!“ Sky se dere. „Angel, nemoj!“ „Prekasno,“ tip se zabavlja, manijački se smeje, pre nego me zareže ponovo. „Dogovoreno.“ „Ne! Ne diraj ga! Pusti ga, molim te!“ Sky moli. 210

KRALJEVSTVO SNOVA

Prekasno je. Ved sam mu ponudio moje telo, i prihvatio je moju molbu. Da razmenim moj život za njen. Predajem moj bol njegovim kapricima. Oboje smo zarobljeni u najstrašnijoj mori pre smrti, ali ako mogu da je poštedim bola, uradidu to. Poslužio sam svojoj svrsi. Barem de ona imati mirnu smrt. To je najmanje što sam mogao. ***

Sky Moje glasne žice su promukle od silnog vrištanja danas. Satima gledam kako Angela muče. Isprva sam pokušala da skrenem pogled, ali čovek me je primorao da gledam tako što je moje telo okrenuo prema Angel. Videvši ga vezanog i prepuštenog na milost i nemilost čudovištu prevrde mi se utroba. Umirem. Ne fizički, ali mentalno... umirem videvši da Angel gubi svoju volju da živi. Sa svakom kapi njegove krvi, otiče njegova energija zajedno sa njegovim razlogom, njegov jedini motivator da se bori. To sam ja. Sve vreme, to sam ja. Hteo je da živim, i u svom naporu da me spasi, žrtvovao je svoj život.

211

KRALJEVSTVO SNOVA

Volela bih da mogu da vratim vreme i kažem mu da ne radi to. Da mogu zaustaviti ga čak da dođe u kudu i pokuša da me spase, samo da mogu da ga poštedim ovog bola. Ne želim da ga vidim da pati. Ne želim ga videti kako krvari do smrti. Volim ga. To nije teško priznati kada sam prisustna dok čovek urezuje rupu u njegovo telo odmah iznad njegovog srca... srca koje pripada meni. Ja sam njegova, a on je moj. I sada smo namešteni da umremo. Ne mogu mu ovo dozvoliti. Ne mogu da potonem znajudi da je patio, da ja mogu da umrem u miru. Nedu samo da visim ovde i dozvolm da taj monstrum radi sa njim kao da je svinja. Moram da uradim nešto. „Angel, molim te! Bori se!“ Vičem, plačudi. Slane suze su pobegle i suše se na mojim obrazima iznova i iznova, jer ne mogu gledati nekoga kako kolje Angelov telo. Rezovi pokrivaju njegovo telo, krv prodire iz svake rupe, ubodne rane raspoređene na njegovoj koži. To je jebeni krvavi nered. I to je sve zbog mene. Ne mogu da gledam, tako da zatvorim oči dokle god mogu, pre nego što me čovek primorava da ih ponovo otvorim. Iznenada, vrata delije se otvaraju, i osoba ulazi u deliju vukudi oba nam pogleda. To je Joseph DeLuca i samozadovoljan izgled na njegovom licu daje mi energiju da poželim da iskopam moj izlaz iz ovih lanaca koji me zadržavaju od napada na njegovo lice. „Ti...“ Režim. „Bambina, ti si još živa?“ kaže on, ulazedi u deliju. 212

KRALJEVSTVO SNOVA

Na trenutak, Angel podigne pogled da vidi svog oca, ali onda mu glava padne opet, preumoran da reaguje. „Ti. Napolje,“ Joseph govori čoveku koji je mučio Angela, i on odmah napušta deliju. Joseph tresne vrata da se zatvore iza njega. „Vau.“ Joseph kruži oko nas, i ja kašljem kad on pljune na moje lice. „Ti prljava kurvo. Uspela si da pobegneš smrti ponovo?“ „Platideš za ovo,“ kažem. „Oh, sumnjam u to,“ kaže zabavljeno. „Ali uživam u pogledu na vas dvoje.“ „Kako možeš ovo da radiš svom sinu?“ „Jednostavno je. On me je izdao.“ Slegne ramenima kao da to ništa ne znači. Onda priđe svom sinu i zgrabi mu obraze svojim kažiprstom i palcem, gurajudi mu glavu gore. „Razočarao si me, Angel. Toliko da sam osetio obavezu da uradim ovo. Nadam se da shvataš da mrzim ovo koliko i ti. Međutim, kada si se okrenuo protiv mene, preterao si.“ „Kako možeš to redi? Samo zato što je hteo da spasi moj život ne znači treba da umre!“ Vičem, ritajudi se. „Angel, probudi se! Učini nešto!“ „Hmm...“ Joseph se osmehe. „Čini se prilično van sebe.“ Angelove oči ne mogu ni biti otvorene dok ga Joseph šamara po obrazma. „Probudi se, momak. Daj da vidim tu agoniju.“ „Stani,“ kažem. „Povredio si ga dovoljno.“ „Ja?“ On podiže svoje obrve na mene. „Povrediti ga? Bambina, ti ne znaš o čemu govoriš.“ „On je tvoj sin. Tvoja krv i meso. I radije bi ga ubio, nego da mu oprostš? Nije me briga šta ti je on uradio. Ti nisi otac nikome. Ti si monstrum,“ sikdem. Nakrivi glavu na mene, naizgled zabavljen. „Vidi, vidi. Na kraju, vidiš... nema spasavanja nas.“ On zgrabi Angelu lice i drži ga kao da mi ga pokazuje. „Vidiš ovo? Ovo je lice poraza. Ovo nije čovek. On je bezvredni pijun, a on čak nije ni obavio svoj posao. Misliš da je vredan života koji mu je dat? Pogrešno. U slučaju da si zaboravila, on je taj koji te je upropastio.“

213

KRALJEVSTVO SNOVA

„Ne, ti si, u trenutku kad si mu to naredio,“ kažem. „Ti si otrov koji truje njegove vene. Ti si sve što nije u redu sa korumpiranim svetom, ali mogu sada da ti obedam da de se okončati tvoje carstvo. Jednog dana. Nije me briga da li du doživeti da vidim to... Ali ti deš umreti, da li od moje ruke, ili nekog drugog... osetideš bol koju si uzrokovao. Jamčim ti.“ Samo gleda moja usta dok ovo govorim. „Interesantno. Kakav govor. Zapanjen sam.“ Aplaudira polako, izrugujudi se. „Zašto si uopšte ovde?“ Pitam, zanemarujudi njegovo zadirkivanje. „Oh, hteo sam da vidim izraz na tvom licu pre nego što umreš.“ Iskvarenost u njegovom glasu šalje drhtaje niz moju kišmu. „Ali, video sam dosta,“ kaže, s gađenjem gledajudi svog sina pre nego je obrisao ruke o svoje pantalone. „Zbogom.“ „Da se nisi usudio otidi,“ režim. „Ko de da me zaustavi? Ti?“ On se smeje dok hoda ka vratima. „Vidimo se u paklu, šupčino,“ kažem. A onda se vrata zatvore za njim, ostavljajudi nas opet same. Tišina je preplavljujuda, ali ne toliko koliko Angelovi nečujni udisaji. On je na svojoj granici. Skoro preko ivice. To nede trajati dugo pre nego što stvarno ode. Njegovo telo ne može podneti više bola. On je daleko iznad onog što bi čovek trebao biti sposoban da preživi... Ne znam ni da li je i dalje živ. Ne vidim ga da diše. Njegove udove vise beživotno iz lanaca, krv teče niz njegovo telo. Ovo ne može više da se nastavi ovako. On mora da se probudi. Mora pronadi snage da se izbori s ovim. „Angel,“ šapudem. „Molim te, ne odustaj.“ Znam da nede odgovoriti. U proteklih nekoliko sati, rekao je da je odustao zbog mene. Da se nede odupirati bolu, tako da bi mogao da osigura moju bezbolnu smrt. I dalje misli da sam ja to prihvatila. 214

KRALJEVSTVO SNOVA

Ali nedu. Nedu mu dozvoliti da nastavi sa ovim. „Ne odustaj. Čuješ li me?“ kažem. „Moraš ostati ovde. Ne zbog mene. Zbog tebe.“ Malo mrdanje njegove glave mi je reklo da on govori ne. „Do đavola, Angel! Bori se! Znam da možeš. Ti si jači od ikoga koga poznajem, jači od bilo koga od tih ljudi tamo napolju... možeš pobediti ove lance!“ Ja mlataram uokolo u mom pokušaju da doprem do njega, ali bez uspeha. „Ne vredi...“ Glas mu je tih, tako tih. Imam utisak da je ved slomljen. „Ne smeš se predati sada. Ne, kada...“ Shvatam da ga ništa na svetu nede naterati da se pokrene, jer je ved dao obedanje da sebi, da de umreti za mene. Njegova ljubav prevazilazi sve što sam mislila da bi neko ikad uradio za mene, i samo zbog toga, suze naviru u moje oči. Međutim, nije u pravu kad kaže da nema svrhe. „Imaš i dalje svoju svrhu,“ kažem. „Ne odustaj od svog života.“ Opet odmahne glavom. Tada se mesar vratio unutra. Sranje. Izgubila sam moja poslednju i jedinu priliku. Dok hoda do stola blago se klatedi i sa veselim osmehom, on uzima hirurški skalpel i onda me pogleda. „Pa... Mislim da je vreme da počnem sa tobom.“ „Šta?“ Dahnem. „Ali, rekao si...“ On se smeje. „Zar si stvarno mislila da du da održim reč? Da li ti izgledam lakoveran?“ „Ne... diraj... je,“ Angel mumla, svaka reč košta ga toliko muke, da bih volela ne govori.

215

KRALJEVSTVO SNOVA

„Mislio si da možeš da zameniš tvoj život za njen?“ tip kaže. „Tvoj otac samo želi da platiš, ali nikada nije rekao te zapravo ubijem. Sad, rekao mi da nju ubijem...“ kaže zabavljeno. „Ne...“ Kažem, odmahujudi glavom. Ne mogu da verujem. Nakon svega što je Angel morao podnese da me spasi bola, i dalje smo prevareni, i on je morao da plati cenu. „Ne!“ Vrisnem, ali prekasno je. Skalpel je ved zarezao moju kožu. Boli. Boli tako jebeno jako, a slededi još gore. Vreli, oštar bol ne prestaje, čak ni kad me moja krv pokriva. „Ostavi. Je. Na. Miru,“ Angel se ljuti zadnjim dahom. Bol me je onemogudila da podignem glavu dok moj napadač hoda ka vratima. „Odmah se vradam. Donedu interesantniju alatku koja je mnogo zabavnija za korišdenje.“ Moja stopala se klate ispod mene, krv kaplje po podu dok zurim u pločice, vid mi se muti. Skrenem pogled na Angela, koji visi poražen kao i ja. Krv mu se skorila na nogama, crtajudi sliku lica sa ožiljkom. Ali kad pogledam pomnije, ne mogu da ne primetim tamnu mrlja na njegovom članku, koja nije krv ved beleg. Ne mogu da verujem da ga gledam, ali sam shvatila da je ostala je samo jedna stvar koju mogu da uradim da nas spasim, dok se fokusiram na to. „Angel...“ kažem, kašljem dok njegove oči nađu moje. „Bori se za nju.“ Samo tih nekoliko reči je dovoljno da okrene glavu. „Šta?“ Proveravam zidove da li postoje kamere, ali čini se da ih tamo nema. „Lagala sam“, šištim, gledam na vrata da se uverim da se čovek nije još vratio. „Ona je živa.“ Gutam knedlu u grlu, udahnem duboko i kažem mu istinu, po prvi put. „Moja beba je živa, i njoj je potrebna majka.“

216

KRALJEVSTVO SNOVA

DAN 21

Sky Juče Znala sam to na dan kad sam stajala ispred klinike da ne mogu da ubijem ovu bebu. Nije to bilo zbog religije ili vere ili jer mi je neko tako rekao. Naprotiv... Moj život bi bio manje rizišan da sam uradila to, pa sam mogla da pobegnem i nikad se ne vratim. To je uvek bio Plan A: da se otarasim bebe i pobegnem sa mojim tatom. Osim... što se to promenilo u trenutku kada sam osetila bebin udarac. Ja sam se promenila. Taj osedaj života koji raste u meni naterao me da preispitam sve što sam mislila. Sve što znam o sebi. Ova beba nije bila samo beba. Nisu je napravili bol i mržnja. Ja sam je napravila. Od mojih delija, izrasla je iz mog tela, ono je hranilo i od moje zaštite, ona je cvetala. Moja ljubav je bila ono šta je ovu bebu načinilo celovitom. Nemam objašnjenja za izbor koji sam napravila tog dana kada sam odlučila da se okrenem, odem, i nikada se ne vratim u tu kliniku. Jedina stvar koju sam osetila je da je trebalo ovo da uradim. Ova beba je bila moja, i radije bih umrla nego da je ubijem. To šta sam osetila je ludo, ali je bilo stvarno. Bilo je kao da je bebin glas razgovarao sa mnom i da me je molila da živi. Tako sam izabrala da je zadržim. To je bila najbolja odluka koju sam ikada napravila. Nakon nedelja, kad mi je stomak narastao prevelik da ga sakrijem pod debelim prslukom, moj tata me je pitao da li sam trudna. Nisam morala da mu kažem; mogao je videti u mojim očima i osetiti sam kada sam mu stavila ruku na

217

KRALJEVSTVO SNOVA

moj stomak. Osmeh na licu, kada je osetio ritanje, brzo je nestao u trenutku kada me je pogledao u oči. Znao je dobro kao i ja da to znači da moram da nastavim da bežim. Ne bi trajalo dugo pre nego što ljudi saznaju. Vesti brzo putuju. Moradu da idem jednog dana da se porodim, a bolničke sestre razgovaraju sa policijom. Ogovaranje de samo da upozori porodicu da se porađam... i onda de dodi po bebu. Nakon svega... bebu od Dona odgajao bi Don, bez obzira na sve. Znala sam to od moje majke koja mi je pričala o ženama koje je ona spasila i bebama koje su imale. Sada se to meni dešavalo. Nisam htela da rizikujem, pa sam odlučila da se krijem umesto toga. Moja najbolja prijateljica, Jamie, je pristala da mi dopusti da ostanem kod nje. Rekla sam joj sve što mi se desilo, a ona me i dalje dočekala raširenih ruku. Pokušali smo da uradimo najbolje od toga, ali obe smo znale da sam bila tempirana bomba, i da jednom kada se beba rodi, dodi de da je traže. Ali, bez obzira na cenu, nede dobiti moju bebu. Kažu da ne postoji ništa jače od majčine ljubavi za njenu bebu. Nisam znala značenje izreke, dok se nisam suočila sa svojim sopstvenim likom... devojčicom koja je izgledala isto kao i ja. Volim je od trenutka kad mi je pokazala taj savršen mali osmeh. Njeno postojanje je zauvek urezano u moje srce. Moja ljubav prema njoj me je navelo da razumem šta je moja majka mislila svih tih godina... kada je rekla da me je nazvala po nebu. Bila sam njen svet... baš kao što je ova beba sada moj svet. Tada sam znala da du se boriti do samog kraja da zaštitim ovo moje dete. Dala bih svoj život ako bi to značilo da bi ona preživela. Jer je to ono što rade majke. Međutim, majke de se boriti do samog kraja, tako da njihove bebe ne moraju da odrastu kao siročad. A sada je Angel znao zašto mu nisam rekla istinu. ***

218

KRALJEVSTVO SNOVA

Angel Njene reči zapale iskru u mojim grudima, koja pali želju da se pokrenem. Beba... je živa, i treba joj majka. Ne mogu dopustiti da umre. Nova energija puni moje vene, punjedi me sa potrebom za koju nisam znao da imam. Želim da ispravim ovo. Želim da Sky bude slobodna i živi svoj život. Po prvi put u životu, imam neko osedanje za nekoga... Moram da spasim život umesto da ga uništim. Skupim svu svoju snagu, udišudi kroz usta da proguram bol. Krv se prosipa iz mojih ruku i nogu, ali ne dozvoljavam da me to zaustavi da pokidam ove lance. To je kao da je neka nevidljiva sila uzela kontrolu nad mojim telom, pozivajudi me da se udaljim od ove nodne more i borim. Borim za ovaj život. Borim za ljubav. Borim za pravo oduzeto od nas oboje... pravo da živimo i budemo sretni. Nije me briga ako je to beba mog oca. Sky joj je potrebna i ona treba Sky. Ja ih trebam oboje. Visim ovde, znajudi da bih umro tako da ona ne bi osetila bol, čini me slabim. Mene je napravilo slepim za istinu, ali reči od Sky probudile su deo mene za koji nisam znao da postoji. Ova beba znači više Sky nego njen prokleti život. Svaki dan ovde, ona se borila za bebinu sigurnost, bez obzira na svoje zdravlje. Ovo je ono šta ona želi najviše od svega, i poštovadu njenu želju. Stenjudi, zanjišem lance, pažljivo da ne slomim ruke. Toliko me prokleto boli, ali grizem kroz bol. Moram... za nju... Nisam hteo da se priznam u početku, ali u srcu znam da je istina; da du se boriti za nju do poslednjeg daha ako to znači da de ona opet videti bebu. Pa nastavim da zamahujem kroz bol, gurajudi moje telo preko granice, gledam u plafon dok me nada tera napred. Šarke koje drže lance osiguranim i 219

KRALJEVSTVO SNOVA

počinju da se raspadaju, cviledi sa svakim zamahom, sve dok napokon ne puknu i padam dole na pod. Sa bolnim telom, uspravim se i otkinem lance oko mog zgloba i stopala, režedi naglas. Tada se tip vratio nazad unutra. U trenutku kad me vidi, on cvili: užasom ispunjenim očima, i ja potrčim ka njemu i bacim ga na zemlju. Jednim velikim zamahom, udarim njegovo lice o pločice, zabijajudi mu glavu tako jako da prsne pri udaru. Brzo se okrenem i vidim moju devojku da visi beživotno iz okova, njeno telo je obojeno u vlastitoj krvi. Hvatam veliki sekač sa stola, sečem kroz njene lance i hvatam njeno telo rukama. Režem lance kojima su joj vezane noge i bacim sekač, kredudi se ka vratima. Glava tipa je držala vrata otvorenim za nas, a pređem preko tela u hodnik gde je sve tako poznato. Ovaj put ne kao neki pijun, nego kao borac napokon na pravoj strani pravde. Upali se alarm, kad jedna od žena u kuhinji pritisnu dugme, i kada je pogledam, ona se brani u strahu. One nisu dostojne mog vremena. Ljudi koji su uleteli u zgradu, međutim, jesu. Hodam prema njima sa ponosom, stavljajudi Sky preko ramena kao da sam spreman za borbu sa samo jednom rukom. Moje telo je možda slabo, ali moj mentalni sklop to više nego nadoknađuje. Ako sam bio nepobediv ranije, sada sam Bog. Nema ništa na ovoj jebenoj planeti, u ovom prokletom univerzumu, da me zaustavi da izađem odavde sa mojom devojkom. Kada jedan od njih potegne nož na mene, blokiram ga, i otmem mu, zabijajudi ga u njegovu lobanju. Drugi nasrde na mene sa jebenom sekirom, ali sam uspeo da ga sapletem, i onda sa mojim nogama zabijem njegovo telo u zid. Slededi koristi pištolj, ali ja se sakrijem iza stuba, dok pokušava da ga napuni naletim pravo na njega, zakucam ga na zemlju. Dok hodam pored njega, nekoliko njih dolazi kroz izlaz, pa pokupim jedan od tih pištolja tipu iz ruku i pucam. Probijam se prema poklopcu, trčim pored svih

220

KRALJEVSTVO SNOVA

vrata, držedi Skay golu blizu mog srca. Alarm mi zazvoni u ušima, ali to me nede zaustaviti da se popnem uz lestve, pazedi da ne ispustim Sky. Stigavši do vrha, koristim poslednji atom moje snage da otvorim poklopac i gurnem Sky prvo. Svetlost dana je divan prizor, koji nisam mislio da du ponovo videti. Ispuzao sam iz logora i udahnuo svež vazduh, osedam se živ više nego ikad. Dok me nešto me ubode pozadi. Spotaknuo sam se, a noga u leđa me je zgazila na zemlju. „Kurvin sine...“ reži moj otac. Okrenuo sam se i zavrnuo mu nogu, tako da i on pada na zemlju, isto. Trenutak je dovoljan da potvrdim da Sky laži i dalje u travi, ali to mi je dovoljno da znam da nije prekasno. I dalje mogu da je zaštitim. Ako mogu pobediti sve te ljude, čak i posle pređene granice, onda mogu jebeno dobiti ovu bitku, takođe. „Nemoj jebeno da mi stojiš na putu,“ rekoh, puzedi nad njega, tako da mogu da mu udarim glavom u blato. „Ubidu te!“ Nastaje borba. Udaramo jedan drugog, rvemo se na podu, menjamo pozicije kao što razmenjujemo udarce. Odeda je poderana i prazni džepovi, prosipaju se u travu. To je kao neka bezrezervna tuča. Prekasno sam primetio da poseže za nečim u džepu. „Angel...“ njeno slabo stenjanje ometa me. Oštar bol reže me, i ja padnem na moju stranu, držedi stomak. Kreten me je ubo nožem, i ustaje na noge dok sam ja dole na zemlji. „Jesi li zaboravio ko te naučio prljave trikove, Angel? Ja sam tvoj otac i glava ove porodice. Misliš li da se možeš izvudi sa stvarima koje si uradio?“ „Zabole me ko si, ali nedeš je uzeti od mene. Jebeno du se boriti sa tobom svime što imam, ako to znači da de ona živeti.“ Udari me u lice, i zaglavi nož između rebara ponovo, da urlam. „Čak i ako to znači tvoju smrt? Reži. „Ne...“ Sky mumla, pruža njene ruke prema meni.

221

KRALJEVSTVO SNOVA

I kad je oborena, suočena sa neposrednom opasnosti, i dalje joj je previše stalo da bi me pustila da umrem. „Zašto, Sky? Samo me pusti. Beži. Spasi sebe!“ Vičem, dok me moj otac udara iznova i iznova. „Ne!“ Njeni mišidi popuste ispod nje dok ona pokušava da ustane, ali ne prestaje. Čak i kad se krv prosipa iz njenih rana, ona nastavlja da se bori dok se ne podigne na ruke i kolena, boredi se za vazduh. Prvo, pomislim da je izgubila vid, njene ruke nepravilno klize kroz travu, ali kada zgrabi članak mog oca, shvatio sam da ona spašava mene umesto sebe. „Pusti,“ moj otac kaže, šutirajudi je. Iskoristim priliku da izvučem nož iz stomaka, ubadajudi bol zameni prazan prostor, dok ga zabijam u nogu koliko god mogu. Vrišti glasno, pada na kolena, a ja izvadim nož i gurnem ga u njegove grudi. „Boli kao kučka, zar ne?“ Rekoh, dok puzim dalje od njega i ustajem na noge. Ne odgovara, njegovo telo tone na zemlju dok se moje uspravlja. Ne znam kako to radim, ali moje noge se same kredu. Ja nemam nikakve energije ili snage da hodam, a ipak to radim. Čista volja me dovodi do Sky, i dok je podižem sa zemlje, ona pljuje krv. „U redu je... uspeli smo,“ kažem, sklanjajudi kosu sa njenog lica. „Ti si živa.“ „Zahvaljujudi tebi...“ Ona kaže, njena ruka posegne za moim licem. „Ti si heroj.“ Odmahujem glavom, suze mi zamrljaju oči. Ne shvata da je ona ta koja je spasila mene. Bez njenih reči, bio bih ništa. Bljutava uspomena čoveka koji je jednom mogao da voli. Njeno odbijanje da se preda guralo me da nastavim, a njena želja da živi mi je dala snagu izvan granica onog što sam osetio da bih ikada mogao da postignem. Njena ljubav za njeno dete, i volja da živi mi daje čistu energiju. Ona je ono što nas je spasilo oboje. 222

KRALJEVSTVO SNOVA

S njom je u mojim rukama, hodam od mesta zločina, krvavo telo mog oca se uvija na zemlji. Stenje. „Nemoj jebeno odlaziti od mene!“ Ignorišem njegove molbe. On nije vredan mog vremena. „Ne možeš me kontrolisati više.“ Dok posrdem kroz šumu sa Sky u mojim krvavim rukama, čujem zveckav, metalni zvuk. Bure od pištolja. Kad se okrenem, moj otac ima me na nišanu... prst mu je na okidaču. „Vidimo se u paklu,“ kaže. Ali pre nego što on može povudi obarač, nešto leti u njegovom pravcu tako brzo da ga i ne vidim. Zabije mu se u oko, zbog čega je jauknuo, a zatim se nagnuo da povrati. Posle toga, počinje da se kotrlja po zemlji, zavijajudi, kompletno se utapajudi u svom bolu. Ne znam šta je to bilo, ali sam se okrenuo i nastavio hodati. Ne osvrdem se. Tek posle nekog vremena shvatam šta je to bilo. Sky je pretraživala zemlju, ali ne samo da bi dosegla zglob moga oca. Našla je mali nož, koji mu je ispao iz džepa i iskoristila ga je da probuši njegovo oko. Misao mi podigne usnu. Moja Azure Sky nas je spasila oboje još jednom. Osvrnem se poslednji put da vidim mog oca da leži u travi, licem na dole. Silom teram noge da naprave korak napred, svaki od njih teži od prethodnog, ali nastavljam. Nedu stati, ne dok ne dođemo do puta. Nastavljam da hodam dok nas kamion prolazi i uspem da ga zaustavim, što je kada sam se srušio, držedi Sky visoko, tako da joj glava ne udari u zemlju. Oboje smo ležali tamo, na asfaltu, naša tela krvare na zemlju. „Oh, moj Bože,“ čujem da je dama rekla, i vrata kamiona se zalupe. „Zovem 911.“ „Ne.... zovi... Phoenix Sullivana... pitajte ga da pomogne... recite mu... da je Angel.“ Mrmljam broj kojeg se sedam, nadam se da je onaj pravi, ali sa svakim slogom, nestajem.

223

KRALJEVSTVO SNOVA

Nadam se da ga naziva. Nadam se da nede zvati 911, jer ako to uradi, sve de biti gotovo. Kompanija ima jake veze sa policijom... shvatili bi da smo u bolnici... i onda bismo umrli. Zato je preklinjem zadnjim dahom da uradi kako sam rekao. Ne znam da li demo preživeti. Da li de Sky ikad videti svoju bebu. Ali znam ovo... izvukli smo se iz tog pakla. Spasili smo sebe umesto da podlegnemo smrti od ruke nekog drugog. Videli smo slobodu ponovo, po zadnji put. To bi trebalo nešto da vredi. ***

Sky Sadašnjost Svetlo koje ispunjava moje oči dok se vradam iz nečeg što liči na večni san, puni me nadom. Udahnem u potpunosti, bol u pludima i uzbuđenje u mom srcu struje kroz mene u isto vreme. Ne znam gde sam, ili kako sam dospela ovde, ali sam uspela. Ja sam živa. Moje vene me ispunnjavaju nadom, terajudi me da otvorim oči i pogledam oko sebe. „Hej...“ Njegov poznat glas stvara sjajan osmeh na mom licu i shvatam da niko drugi nego Angel sedi pored mog kreveta. On zgrabi moju ruku i čvrsto stegne dok ga gledam i pitam se kako smo, zaboga preživeli. „Ovde sam,“ kaže.

224

KRALJEVSTVO SNOVA

Zavoji prekrivaju njegovo telo. Doslovno izgleda mumificiran sa izuzetkom njegovih ruku i lica. To je prilično smešan prizor, i kada se počnem malo kikotati, on kaže. „Hej, to je nepristojno. Znam da ne izgledam lepo, ali bar me slaži.“ „Izvini“, kažem, kašljudi. „Polako,“ kaže. „Izgubila si mnogo krvi.“ „I ti si.“ On se smeši. „Ali smo živi, a ja radije ne bih da te gledam kako se ubijaš od smeha na kraju.“ „Barem du da odem sredna,“ kažem. Okrede očima. „Drago mi je da možeš praviti viceve o tako ozbiljnoj temi.“ Smešim se, gledajudi po sobi. Ne prepoznajem ovo mesto ni malo, ali meni izgleda kao hotel ili motel. „Gde smo?“ Pitam. „Motelska soba. Zanimljiva stvar, zapravo. Sedaš li se šta se dogodilo nakon što si bacila taj nož na mog oca?“ „Da... mislim.. Ti si nas odveo van opasnosti, na put gde smo se srušili.“ „Tačno... Uspeo sam da zaustavim kamion, a dama zvala pomod.“ „Oh, hvala Bogu,“ kažem. „Pa, zanimljivo je, pitao sam je da pozove Phoenixa Sullivana, jednog mog starog prijatelja, a ne 911. Izgleda da je upalilo, jer je on bio taj koji nas je odveo do doktora kojeg zna lično. Nekog ko nas nede otkucati.“ Namrštila sam se. „Ko je Phoenix?“ „Neko kome mnogo dugujem,“ kaže on, smešedi se na mene. „Ispričadu ti o tome neki drugi put.“ Ne znam šta misli, ali drago mi je da je neko došao da pokupi dva nasukana tela na putu. Mi se nikada ne bi izvukli živi da nije bilo njega. „Pa, zahvali mu za mene, hodeš li,“ rekla sam.

225

KRALJEVSTVO SNOVA

„Ti to uradi sama kad ustaneš iz kreveta.“ Namigne mi. „To može potrajati dok budeš mogla da se pomeraš, ali imamo dosta vremena. Phoenix nas je odvezao skroz do nekog usamljeng grada gde nas niko nede nadi. Barem, ne za dugo vremena.“ „Oh... Šta je sa tvojim ocem? Je li on...?“ „Mrtav?“ Namršti se i uzdahne. „Verovatno. Kad sam se osvrnuo po poslednji put, nije se pomerao. Ali, ne želim provesti više ni jedan sekund razmišljajudi o tom kopiletu.“ Stegne šaku u pesnicu. „Upropašdavao je moj život dovoljno dugo." „Drago mi je da si napokon slobodan od njegove vladavine,“ rekoh, smešedi mu se. Smeje se i on meni, i iz nekog razloga, pocrvenim. On se primakne bliže i miluje moj obraz. „Stvarno mi je drago da si dobro. Ne bih mogao živeti sa sobom da se nisi izvukla.“ Stavim ruku preko njegove, suze mi zasenjuju oči. „Hvala ti. Hvala ti što si se borio.“ „Pssst...“ Naginje se i uslovno rečeno kljuca na mojim usnama, čekajudi na moje odobrenje. Ne treba mu to. Moje srce ved pripada njemu od trenutka kad me je poljubio. Ja sam uvek pripadala njemu, znao on to ili ne. Onih nodi koje smo proveli zajedno je iskovao neraskidivu vezu između nas koja je prodrla u naše živote. On je moj i ja sam njegova iako smo prošli kroz pakao, postoji samo jedan put odavde i to prema gore. Odbijam da verujem da postoji samo tama. Ne, kad sam videla svetlo u samom Angelu. Izvukao se za nas. Srce mu je onemogudilo da uradi šta je hteo njegov otac; bio je moj vitez u tami. On nas oboje održao da ne poludimo i svoje obedanje učinio stvarnim. Ja živim. On živi. A sada možemo da nastavimo zajedno. Kad se njegove usne otključaju od mojih, želim da me i dalje ljubi, moje su usne otekle i gladne za još. Uhvatim se za njegovu majicu i povučem ga bliže, što izaziva kod njega smeh. „Vau, ti si zahtevna.“

226

KRALJEVSTVO SNOVA

„Nije mi žao,“ Kažem. „Znam da me želiš. Uvek jesi, čak i kada si mi govorila suprotno.“ „Oh, umukni,“ rekoh, ponovo ga ljubedi. „Šta? Znaš da je to istina. Čak i kada nisi mogla da me vidiš, maska nije mogla da sakrije činjenicu da sam znao kako da pritisnem tvoju dugmad i pala si na mene ponovo.“ Ceri se i uhvati me za bradu, ljubedi me duboko. Iz nekog razloga, nisam ni ljuta zbog onog šta on kaže. Ne mogu biti, jer to bi bilo kao da sam negirala istinu... u pravu je, pala sam na njega... Opet i opet. Uvek du pasti na njega. On je jedini koji me poznaje, istinski, i komeje stalo do mene više nego ikom drugom na ovom svetu. Toliko mu je mnogo stalo; bio je čak spreman da žrtvuje svoj život za mene. On je moj, i uprkos činjenici da smo jedan zbrkan par sa potpuno sjebanom prošlošdu, to me nede zaustaviti da se napokon predam mojim osedanjima prema njemu. Ne dozvoljavam laži, sram ili bol iz prošlosti da stanu između nas i naše zajedničke bududnosti. Kad je odvojio njegove usne od mojih, promrmlja, „Volim te.“ Reči me smrve potpuno. Rasplačem se, kad sam ved mislila da su sve moje suze presušile. On je bio u pravu kada je rekao da de me slomiti, ali ne na način na koji smo oboje mislili. Slomio je gvozdeni zid koji sam izlila oko mog srca. Pokidao je lance koji su me vezivali, slomio senke koje su uklele moj život, i ljude koji su me upropastili. Slomio je mene... i sad me je iscelio. Uzmem njegovo lice i kažem „Volim i ja tebe.“ „Jesi li sigurna?“ promuca sa zabrinutim izrazom na licu. Klimnem. „Nisam htela da priznam, isprva... ali više ne mogu poricati moja osedanja. Ne bi bilo ispravno.“ Sa leve strane njegova usna se podigne u osmeh. „Uvek si bila moja, od početka... bilo je samo pitanje vremena kada deš shvatiti ovo. Voliš kontrolu koju 227

KRALJEVSTVO SNOVA

imam nad tvojim telom... tvrdnju koju sam položio na tvoje srce,“ zareži, hvatajudi moju bradu između svog kažiprsta i palaca. Pogleda dole u posteljinu, pitajudi se kako du mu redi ovo. „Postoji zapravo i drugi razlog, osim seksa...“ „Znam, dajem ti više nego samo seks,“ kaže zabavljeno. „Ne, mislim... ima nešto što sam shvatila kad smo bili zajedno u toj deliji.“ Pogledam u njega. „Mislim da sam spremna da budeši deo mog života.“ Podižu mu se obrve. „Oh, stvarno sada? Ne kažeš to samo jer ne prihvatam ne kao odgovor, je li?“ „Ne“, kažem, nasmejana. „Samo znam, znaš? Ne mogu to da objasnim... Samo to osedam ovde.“ Stavim ruku preko mog srca. „U redu. Ali nemoj misliti da du zbog priznanja ovog biti blaži prema tebi, jer nedu. Ja sam i dalje isti stari grubijan, jebeno zgodan, batina tip koji sam bio i ranije, i bolje bi ti bilo da kažeš da molim te za sve što ti kažem.“ Krijudi rumenilo iza osmeha, rekla sam, „Znam ja to... i ne bih to menjala za ceo svet.“ „Dobro.“ On savije ruke, namešta se da izgleda velik, iako me zasmejava kada je umotan u zavoje. Ja sam njegova, svidelo mi se to ili ne. Moje srce i duša su povezani sa njim. Volim ovog čoveka... ovog monstruma, ovu razjarenu zver. Ovog sjebanog čoveka zovem mojim.

228

KRALJEVSTVO SNOVA

EPILOG

Sky Nekoliko dana kasnije Nakon par dana, naše rane su zarasle, i spremni smo za svet opet. Postojala je samo jedna stvar koju je trebalo da uradim, a to je bio test za trudnodu. Nije da sam bila uplašena, ali sam htela da znam na čemu sam, s obzirom da je Angel imao seks sa mnom, bez zaštite. Sredom, bila sam načisto. Angel mi je rekao da mu je žao što ja brinem, što je bilo toliko ne slično njemu da sam ga zagrlila i rekla mu da umukne, što ga je nasmejalo. Oprostila sam mu sve šta mi je uradio jer je to jedina stvar koju mogu da uradim da bih mogla nastaviti dalje. On me je spasio, i to je jedino bitno. On stalno govori da mora da mi se iskupi za bol koju je izazvao, ali mu kažem da je u redu dokle god on nastavlja da me voli kao dosad... uključujudi grubost. On zna da ja volim njegov grešni dodir i potpunu kontrolu, tako da nema potrebe za izvinjenje. Samo nisam hteo da priznam sebi da sam oduvek imala osedanja prema njemu. Da je bio jedini koji je mogao da uzdrma moj svet, uprkos mojim pokušajima da suzbijem misli. Pretpostavljam da ga je suđeno da bude. Pozdravili smo se sa onim koji nas je nosio s ulice. Phoenix se namršti na nas, bulji neugodno dok hodam ka vratima sa torbom punom hrane i novca koji nam je dao. Izgleda da je stalno mrzovoljan, ali Angel mi je rekao da je zato što je on i dalje ljut. Ali sam shvatio da mora i dalje biti neke bratske ljubavi... nakon svega, zašto bi on pomogao nama? „Hvala ti, buraz,“ Angel kaže, pruži mu ruku, ali Phoenix ne prihvata. „Samo idi,“ kaže on, klimnuvši glavom ka vratima. „Stvarno to mislim,“ Angel kaže. „Dugujem ti jednu. Možda više od jedne.“ Smeje se glupo. „Ali du ti to nadoknaditi, obedavam.“ „U redu...“

229

KRALJEVSTVO SNOVA

„Hej... ma, daj, daj mi ruku. Ne idem dok ne daš.“ Namigne. „Nekada smo bili prijatelji. Mogli bismo i dalje biti.“ „Nema šanse,“ Phoenix kaže sa uzdahom, hvatajudi Angelovu ruku i nerado je protrese. Ali i dalje mogu da vidim mali osmeh na njegovom licu kad ga Angel povuče u bratski zagrljaj. „Znam da ima. Ne bi nam pomogao u suprotnom.“ Angel ga je potapše po leđima i Phoenix se izgleda malo opusti. „Sredan si da je ta žena zvala mene umesto policajaca,“ Phoenix kaže sležudi. „Mi smo sredna kopilad,“ Angel kaže zabavljeno. „Sredni, moje dupe. Slededi put, ja nedu biti tamo da spasem tvoje,“ kaže Phoenix. Smejem se na njega. „Nede biti drugog puta. Obedavam.“ Trepde očima. „Dobro.“ „Gde deš sada?“ Vanessa pita dok ulazi u predsoblje da se oprosti. „Ne znam još. Sky nede da mi kaže,“ Angel kaže smejudi se, hvata moja ramena i povuče me u zagrljaj. „To je iznenađenje,“ kažem. „Oh... uzbudljivo,“ kaže Vanessa, namigujudi. „Pa, rado bih da kažem da se vidimo se ponovo, ali mi smo stalno u pokretu, pa sumnjam u to.“ „Ahh, to je u redu, ostavidemo to na 'jednog dana'," Angel kaže. „Hvala za sve,“ Angel kaže. „Dao, brate.“ „Hvala ti!“ Kažem, dok me Angel vodi do vrata, nosedi torbe. Oni nam mašu dok odlazimo, a kad Phoenix namigne, Vanesa ga ubode sa strane svojim laktom, zasmejavši me. Podsedaju me na nas, samo u bududnosti u našim životima, kada se sve sredilo i sve je dobro. Oni izgledaju sretni, iako moraju da se kredu od mesta do mesta, i ne mogu da se ne pitam da li de tako biti i meni. Ali onda je Angel stisnuo moju ruku,

230

KRALJEVSTVO SNOVA

pogledao me ozarenim osmehom na licu oduzevši moje sumnje. Imati njega i moju bebu je sve što trebam da budem sredna. Da živim. Da se osedam slobodno. Zato ulazim u iznajmljeni auto sa osmehom na licu i kažem, „Idemo.“ Potrebni su sati vožnje do odredišta, ali vredi svaku sekundu. U trenutku kad sam izašla iz auta, moje noge me same nose preko puta u šumu, žuredi napred ka ne tako napuštenoj kolibi u šumi. Ovo je jedino mesto gde sam sigurna. Igralište za decu, sretna uspomena za mene. Svetla iza zavesa govore mi da je ovde gde bi i trebalo da bude. Ovo je gde smo se Jamie i ja dogovorile da demo se sresti. U kolibi koju su naše porodice jednom koristile i za koju niko ne zna osim nas. Sada je to jedino sigurno utočište, slobodno od opasnosti. Jedva mogu da zadržim moje emocije dok kucam na vrata i pogledam iza mene, Angel trči, potpuno iscrpljen. „Izvini, malo sam se uzbudila,“ kažem mu, smejudi se kao idiot. „Kakvo je ovo mesto?“, pita on. „Koliba koju su naše porodice nekada koristile za praznike, ali je nismo koristili godinama.“ Kad se vrata otvore, Jamie uzdahne ugledavši me, a ja odmah skočim u njen zagrljaj. „Jamie.“ „Sky! Vratila si se.“ „Oh, Bože, nedostajala si mi.“ „Mislila sam da se nedeš nikada vratiti,“ Jamie kaže, ispustivši uzdah olakšanja. „Ni ja...“ Smejem se. „Ali, evo me.“ Zagrli me još jače kao da je mislila da sam mrtva. „Drago mi je da si dobro.“ Tada čujem poznati plač, i pustim Jamie, očima pretražujudi kolibu.

231

KRALJEVSTVO SNOVA

„Ona je u kolevci,“ Jamie kaže, pokazujudi unutra. Ona drži otvorena vrata, a onda joj oči padnu na Angel. „Ko je on?“ pita. „On...“ Pogledam na Angel, koji gleda u mene, dajudi mi dozvolu da joj kažem sve. Na trenutak, pitam se da li bi stvarno trebalo. Nekoliko reči ne može da sumira, šta smo prošli zajedno, a ne mogu objasniti moje emocije ili njegove nikome. Mogu joj redi sve loše stvari koje je uradio, ali kad pomislim na to, nije bitno. Najbitnije je ono što je ostalo... on i ja. „On je tip koji me je spasio,“ kažem. To nije kompletna priča, ali je istina. Ona mu se osmene. „Pa, onda si više nego dobrodošao. Kako se zoveš?“ „Angel,“ kaže on, rukujudi se sa njom. „Jamie. Drago mi je da smo se upoznali.“ „I meni je drago.“ On uđe unutra sa mnom, i u momentu kada vidim moju bebu, izgubim se. Suze me peku u očima, dok žurim ka krevecu i podižem je, čvrsto je grledi. Kada je držim, osedam da sam se oslobodila od mog bremena. Ona je razlog što sam prošla kroz sve ovo. Zašto sam preživela kada niko nije mislio da bih mogla. Zašto sam bila uporna i savladala moje strahove. Ona je razlog zbog kojeg sam još uvek živa. Napokon, ja je imam u rukama ponovo. „Nije ni čudo što je prva stvar bila da dođeš ovamo. Pitao sam se šta dovraga radimo u sred šume, ali sada razumem,“ Angel kaže, gledajudi me s osmehom na licu. „Jamie je spasila za mene kada su ljudi došli po mene. Ne mogu joj zahvaliti dovoljno.“ Klimnem ka Jamie, čije lice postaje potpuno crveno. „Pa, naravno. Uvek du ti pomodi, znaš to.“ Trepnula sam da oteram suze u mojim očima, i pogledala Angel. „Ovo je razlog zbog kojeg sam htela da bude iznenađenje.“

232

KRALJEVSTVO SNOVA

„Hodeš malo vremena nasamo s njom? Mogu da odem ako želiš?“ Kaže on, provlačedi prstima kroz kosu. „Ne...“ Odmahnem glavom, ne mogavši zaustaviti suze da teku. „Nisam znala kako da ti kažem ovo.“ „Kažeš mi šta?“ „Kada smo bili zajedno u toj deliji, videla sam tvoje noge i taj beleg i tada sam znala.“ Podigla sam bebu i pokazala njeno stopalo. Angel raširi oči, i on napravi korak napred, njegova ruka se trese dok poseže za njenim stopalom. „Angel... Želim da upoznaš tvoju derku, Lily.“ ***

Angel Moja... derka? „Kako znaš...“ Mucam. „Kada sam se oporavljala, izbrojala sam unazad nedelje, počevši od kada se ona rodila. Datumi se poklapaju tačano sa nedeljom dana kada smo bili zajedno, a ono što mi je tvoj otac uradio je bilo nekoliko nedelja nakon toga. Znam da je veliko, i da je, moglo bi se redi iz vedra neba, ali sam proverila više puta, opet i opet,“ kaže Sky. „Nema nikakve sumnje. Ona je tvoja.“ Ovo što je rekla potpuno me razbija. Gledam devojčicu u njenom naručju, njen netaknut zelenooki pogled zuri nazad u mene kao da me je znala pre mene. Moja ruka uslovno klizi preko njenog belega, moj mozak ima problema da obradi istinu. Znak je isti kao i moj, a njeno lice izgleda isto kao Sky... ali takođe malo i poput mene. U trenu, znam. Ova mala devojčica... ona je moja.

233

KRALJEVSTVO SNOVA

Liznem moje usne, nesiguran oko toga šta da kažem, ili kako bi trebalo da reagujem. Danima, verovao sam da se Sky bori za bebu koju je moj otac začeo, a sada ispada da sam sve ovo vreme ja otac. Ja sam... otac? „Da li bi hteo da je držiš?“ Sky pita. Klimam glavom, i dalje nisam siguran šta da kažem – ako uopšte postoji nešto što mogu da kažem u ovom trenutku. Nisam samo zapanjen. Više potpuno uništen. Ali u pozitivnom smislu. Kao da je neko slomio moju dušu i ovo malo ljudsko bide je pokupilo i obnovilo ponovo iz temelja. Kada je uzmem od Sky, dobra jeza spusti mi se niz kišmu, terajudi me da se naježim. „Pridrži joj glavu,“ Sky kaže, pomažudi mi dok stavlja bebu u moje ruke. Osedam se kao budala, ne znajudi kako da je držim. Osedam da bih mogao da je slomim u bilo kom trenutku. Tako je malena. Prinesem moju ruku njenoj, a njeni prsti ne mogu ni obuhvatiti jedan moj. Tako je sitna... a ipak je ovaj mali čovek uspeo prepoloviti moju dušu na dva dela. Pa, pogledaj me, veliki, zli vuk, plače oko devojčice. Ja sam ubica, čudovište kamenog srca, i svejedno se rastopim kad pogledam u nju. To je kao da ja nisam ja više. Suze se prolivaju iz mojih očiju, kao da sam seckao luk, ali ne zato što sam tužan. To je prvi put u životu, da se generalno osedam zaista dobro zbog sebe i zbog nečega što sam uradio. Ja sam kopile, samo dobar u ubijanju ljudi, stvoren za borbu... i svejedno sam uspeo stvoriti takvu lepotu. „Zdravo, Lily,“ kažem, dok ona zažmuri zevajudi, čemu se ja smejem kao kreten. 234

KRALJEVSTVO SNOVA

Ona je savršena. Sve što sam želeo, ali mislio sam da ne bi mogao i da nije bilo vredno imati. Da li sam uopšte vredan njene ljubavi? Da budem u njenom životu? Sva ova pitanja se pojave na koja ne znam odgovor, tako da gledam u Sky, pitam se da li ona zna. Ona se smeje, treptanjem tera suze. „Ostani s nama,“ kaže ona. Mislim da ne mogu da se smejem jače nego što sam sada. „Naravno, hodu. Ona je moja cura, majku mu.“ Sky se smeje široko, izgleda kao da joj je laknulo da sam pristao. Verovatno je mislila da du uhvatiti maglu. Možda je u pravu, jer ovo je jedna paklena odgovornost. Međutim, gledajudi je sad, postoji samo jedan mogudi odgovor i to je, jebi ga, da, spreman sam za to. Spreman sam da volim. Spreman pustiti moju prošlost. Spreman da živim. Gledam Lily i zamišljam sve mogude puteve koje de ona modi prihvatiti u njenom životu; sve prepreke sa kojima de morti da se suoči, sve nevolje, brige, sredu i dobre stvari. Mogu da vidim kude u kojima demo živeti, nered koji pravimo, večeramo zajedno, smejemo se i plačemo... samo živimo. Ja vidim sve i pitam se, je li spremna za to. Jer znam da ja jesam. Mogu sve to da vidim, a sada znam da mogu podneti sve što mi put nanese. Jer sad nemam samo Sky, imam i moju curicu, a ne postoji ništa zbog čega bih odustao od njih. „Moja devojčica...“ Mrmljam, ljuljam je u mojim rukama. U njoj, vidim lepotu ovog sveta, zbog čega nisam mislio da je vredno živeti dok nju nisam upoznao. Moja ljubav zajedno sa Sky ju je donela na ovaj svet. Malo čudo koje nas je kraju ujedinilo. Besmrtna veza bila je tu s razlogom, kao neke nevidljive niti koje nas vuku da budemo zajedno, tako da smo mogli da se vratimo ovoj devojčici i da postanemo prava porodica.

235

KRALJEVSTVO SNOVA

„Dakle... ovo je moja nova porodica sada,“ promrmljao sam. „Moja Azurna Sky i moja divna Lily.“ „Da,“ kaže Sky. „Ali... Stvarno ne znam kako da budem otac,“ kažem. „To je u redu“, kaže ona sa smehom. „Ti si prirodni talenat. Vidi.“ Ona ukazuje na Lily, koja je ved spavala kao princeza. Gospode, izgleda kao da mi je ukrala dah. Kada sam bio na dnu, mislio sam da nemam razloga za život. Da je moj jedini razlog za postojanje da ubijem i da budem ubijen. Žrtva nakon žrtve. Dok konačno nisam postao onaj koji skoro odustaje. Uradio sam to za nju, moju Sky. Ona se naginje i nasloni glavu na moje rame i zajedno, divimo se dragocenoj devojci u mojim rukama. Shvatio sam da je dobra stvar što se se nikada nisam predao Nakon što sam napravio dogovor da Sky puste, nisam mislio da i dalje imam svrhu na ovom jebenom svetu. Uradio sam svoj posao. Ispunio sam svoju svrhu. Spasio sam Sky od bola, a onda sam odustao od sebe... tek tako. Ali onda mi je Sky rekla svoju tajnu. U 21 minuti, sam saznao istinu iza sve njene laži. Njena beba... moja beba... je živa. 21 sekund je bilo potrebno da me veže za ovaj svet, da moje telo prizemljim ali dozvolim mom srcu da poleti u oblake. Ova curica ovde... Ona je sada moja svrha. I, zajedno sa njenom majkom, nikada ih nedu pustiti sve dok živim. Morade da ih obe čupaju iz mojih hladnih, mrtvih ruku. 236

KRALJEVSTVO SNOVA

Toliko ih volim ved. Toliko su moje. Sky mrmlja. „Ne možemo da se vratimo u moj dom, ili tvoj. Hode nam biti dobro?“ Ja pritisnem poljubac na njeno čelo i pogledam Lily, osedajudi se ponosnijim nego ikad. „Bidemo više nego u redu.“ Ne znam šta demo da radimo ili gde da idemo. Ali sve dok su Sky i Lily ovde u mom životu, znam da demo da budemo u redu. Nema veze gde demo se smestiti... sve dok smo zajedno, možemo sve šta hodemo. Zbog ljubavi smo napredovali; ona nas je vukla i terala da napravimo nemogude. Ne osedam ništa osim ljubavi za ove dve. Sky ne shvata ovo, ali ja znam... Nisam ja spasio nju. Ona je spasila mene.

KRAJ

237