ЧУВАРИ РАВНИЦЕ БРОЈ 2 3 by sasa jovanovic

^uvari

ZA [T I ] EN E V RSTE

ravnice ^A SO PI S

QE ZA V ELIKE QUBITE

E OD R I PR

BROJ 2./3. - 2014. CENA 100,00 DIN.

U ovom broju:  Poka`imo

svom mestu koliko ga volimo K ako izbe}i otpad  Sve o mrkim medvedima

Mrki

medved

PRIDRU@ITE NAM SE! PRETPLATITE SE NA ÂSOPIS ,,ÛVARI RAVNICE,, âsopis ÛVARI RAVNICE izlazi 4 puta godi{we i prodaje se putem pretplate koja nznosi 400,00 dinara. Uplatite na ìro ra~un izdava~a 400,00 dinara za pretplatu na jedan primerak ~etiri broja. Ne zaboravite da uplatnicu po{aqete skeniranu na mejl sasjov@open.telekom.rs ili OBI^NOM PO[TOM(ne preporu~enom) na adresu:

POPUWAVAWE UPLATNICE UPLATILAC: Ime i prezime, ulica, broj, po{tanski broj, mesto SVRHA UPLATE: Pretplata na ~asopis ^UVARI RAVNICE 4 broja PRIMALAC UPLATE: EKOLO[KO UDRU@EWE GRA\ANA ZELENO PITAWE, Bulevar oslobo|ewa 11, 21000 NOVI SAD IZNOS: 400,00 @IRO RA^UN: 160-330401-19 POZIV NA BROJ: Datum uplate INFORMACIJE O PRETPLATI NA TELEFONE:

021 6 414 083 021 3 003 715 i mejl: sasjov@open.telekom.

ZAHVAQUJEMO SE [KOLAMA KOJE SU NAM SE VE] PRIDRU@ILE! -

O[ O[ O[ O[ O[ O[ O[ O[ O[ O[

,,@arko Zrewanin,, - Gospo|inci ,,15. Oktobar,, - Pivnice ,,Du{an Jerkovi},, - In|ija ,,Ratko Pavlovi} ]i}ko,, - Ratkovo ,,Jovan Jovanovi} Zmaj,, - Sremska Mitrovica ,,Sveti Sava,, - Sremska Mitrovica ,,Jovan Popovi},, - Sremska Mitrovica ,,Bo{ko Palkovqevi} Pinki,, - Sremska Mitrovica ,,Triva Vitasovi} Lebarnik,, - La}’arak ,,Dobrosav Radosavqevi’ Narod,, - Ma~vanska Mitrovica

O[ O[ O[ O[ O[ O[ O[ O[ O[

,,Bora Stankovi},, - Karavukovo ,,Vuk Karaxi},, - Derowe ,,Svetozar Markovi},, - Ba~ko Gradi{te ,,Dr Bo{ko Vrebalov,, - Melenci ,,Petefi [andor,, - Novi Sad ,,22. Avgust,, - Bukovac ,,Dositej Obradovi},, - Sombor ,,Svetozar Markovi} Toza,, - Elemir ,,Veqko Vlahovi},, - Novi Sad

PRIDRU@ITE SE I VI!

ÛVARI RAVNICE Izdava~: Ekolo{ko udruèwe gra|ana ,,Zeleno pitawe,, Bulevar oslobo|ewa 11 21000 Novi Sad Telefon: 021 6 414 083 i 021 3 007 715 Mejl: sasjov@open.telekom.rs Predsednik udruèwa i glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jovanovi}

ÂSOPIS ,,ÛVARI RAVNICE,, âsopis za VELIKE QUBITEQE prirode, za planinare, za ravni~are... ÂSOPIS ZA QUBITEQE PRIRODE BEZ OBZIRA NA UZRAST!

POKA@IMO SVOM MESTU

KOLIKO GA VOLITE! Dragi prijateqi i qubiteqi prirode, ~asopis ÛVARI RAVNICE vas poziva da pokaète svom mestu koliko ga volite. Znamo da svoju qubav prema svom mestu iskazujete svakodnevno kroz va{a dela. Sada pokaìte tu qubav pesmom, sastavom, crteòm, fotografijom! Kako to da uradite pro~ita}ete na narednim stranama. Qubav se qubavqu vra}a!

ÛVARI RAVNICE! Pogledaj u moje srce Pogledaj u moje lice Samo moè{ tu videti Odsjaj na{e te ravnice Pogledaj u na{u du{u Pogledaj u na{e snove Moè{ samo tu videti Nas ~uvare zemqe ove Ka ravnici qubav to je Ka planini, reci, wivi Ka sredini ovoj na{oj Gde se uvek lepo ìvi

Tehni~ko ure|ewe i dizajn: Dragan Stankovi} [tampa: Color print, Novi Sad, Piperi, Novi Sad CIP -â&#x20AC;&#x201C; Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 502/504 ÛVARI ravnice / glavni i odgovorni urednik Sa{a Jovanovi}. 2013. Br. 1 (jesen) - . Novi Sad : Ekolo{ko Udruèwe ,,Zeleno pitawe,, 2013. Ilustr. : 30 cm êtiri puta godi{we. ISSN 2334-7953 COBISS SR.-ID 278688775

Sa~uvajmo svaku biqku @ivog stvora, svako drvo ^uvaju}i svaku reku Mi ~uvamo sebe prvo Pogledaj u srce svoje Pogledaj u svoje lice Samo mo`e{ tu videti Tog ~uvara, te ravnice!

PROJEKAT "POKA@IMO SVOM MESTU KOLIKO GA VOLIMO" JE POMOGLO REPUBLI^KO MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISAWA

DA LI STE ÛLI DA? Buva moè da presko~i udaqenost od 85 centimetara {to iznosi 285 duìna wenog tela. Pore|ewa radi to bi bilo kao kada bi ~ovek visok 180 centimetara sko~io 513 metara.

Krokodili imaju takvu `eluda~nu kiselinu, da mogu da svare i ekser.

@ako papagaj je najve}a pri~alica me|u `ivotiwama. Mo`e da zapamti do hiqadu re~i i govori u re~enicama.

Najdu`i let, koko{ke koji je zabele`en, trajao je trinaest sekundi.

Grizli medvedi imaju toliko jako ~ulo mirisa da mogu da osete svoj plen i na udaqenosti od ~ak trideset kilometara.

Korwa~e su ìvotiwe sa najduìm vekom. Po duìni ìvotnog veka najpoznatije su korwa~e sa Galapagosa koje ìve oko 150 godina.

Soko dostiè brzinu ve}u od 332 kilometara na sat i prema tome je najbrà ìvotiwa na Zemqi. Ovu brzinu dostiè pri lovu: prvo se diè u visine, zatim se sunovrati na plen.

DA LI ZNATE?

Za proizvodwu jedne tone papira treba da se poseku dva stabla, potro{i 240.000 litara vode i 4.700 kilovat sati elektri~ne energije. Za proizvodwu iste koli~ine papira od stare hartije potro{i se nula stabala, 180 litara vode i 2.750 kilovat sati ~asova elektri~ne energije. Papir se mo`e 7 puta reciklirati. Izlivawe otpadnog uqa u kanalizaciju je isto kao i izlivawe direktno u reku, jezero ili more a samo pola litre otpadnog uqa mo`e da napravi otrovnu mrqu na gotovo pola hektara vodene povr{ine. Pola litre kori{}enog motornog uqa zagadi ~ak milion litara vode za pi}e a jedna litra benzina 750.000 litara vode.

Odvojeno sakupqawe otpada (staklo, stari papir, biolo{ki otpad, poseban i opasan otpad) poma`e na{oj okolini jer se dve tre}ine na{eg otpada, ako je odvojeno prikupqen, mo`e ponovo upotrebiti.

Obi~na sijalica samo 9% elektri~ne energije pretvara u svetlo, a ostatak od 91% u toplotu. [tedqive sijalice ne rasipaju elektri~nu energiju greju}i okolinu, nego je pretvaraju u svetlo. Obi~na sijalica gori oko 1.000 sati, a {tedqiva 8.000 sati. U pore|ewu sa obi~nom, {tedqiva sijalica tokom svog trajawa u{tedi i 440 kilograma CO2 iz termoelektrana.

K I L p A W I E E C P Reciklirawe je izdvajawe materijala iz otpada i wegovo ponovno kori{}ewe. Ukqu~uje sakupqawe, izdvajawe, preradu i izradu novih proizvoda iz iskori{}enih stvari ili materijala. Vrlo je va`no najpre odvojiti otpad prema vrstama otpadaka. Mnoge otpadne materije se mogu koristiti ako su odvojeno sakupqene. U reciklirawe spada sve {to mo`e ponovo da se iskoristi, a da se ne baci. Postoje centri za recikla`u koji iskori{} avaju materijal od starih stvari kako bi se naprevile nove.

NEVEROVATNE SKULPTURE OD RECIKLIRANOG METALA Brajan Mok je umetnik iz Amerike koji za izradu svojih neverovatnih skulptura koristi samo otpadni materijal. Od gitare, pa do petla - Brajan

POKA@IMO SVOM GRADU KOLIKO GA VOLIMO

CVET ZA

KOM[IJU I LEP[I OVI AD

Pokret gorana Novog Sada svake godine organizuje veliki broj radionica za decu. One uglavnom imaju ekolo{ki karakter i veoma su korisne u pove}awu ekolo{ke svesti dece i mladih, jer na interesantan na~in posti`u dobre rezultate

adionice su oblik u~ewa u kojima u~esnici aktivno u~estvuju, dakle i oni sami ne{to rade i na taj na~in postaju vi{e od posmatra~a i upija~a znawa predava~a. Jedna od radionica koja se u~enicima mnogo dopada je radionica ,,CVET ZA KOM[IJU I LEP[I NOVI SAD,,. Ovu radionicu Pokret gorana Novog Sada realizuje ve} pet godina tokom CVETNIH PIJACA i manifestacija NOVOSADSKO PROLE]E i NOVOSADSKA JESEN i do sada je vi{e od 1.000 dece iz novosadskih vrti}a i osnovnih {kola pro{lo kroz ovu radionicu. Radionica je zaista u goranskom duhu i prilago|ena je najmla|ima jer smatramo da niko nije dovoqno mali da ne moè svojim trudom da doprinese za{titi svoje okoline i da je unapredi time {to }e doprineti razvoju ekolo{ke svesti i pove}awu zelenila. Jedna nema~ka poslovica kaè da je ìvot svakog ~oveka vredan ako tokom svog ìvota dobije dete, napi{e kwigu i posadi drvo. Dok dovoqno ne odrastu da sami posade bar jedno drvo, najmla|i u~esnici radionica Pokreta gorana Novog Sada u~e kako da posade cvet. Aktivisti Pokreta gorana Novog Sada vode u~esnike kroz ceo proces sadwe cvve}a. Od

materijala za ovu radionicu je potrebno cve}e, zemqa, saksije i podmeta~i, lopatice i, naravno, dobra voqa. Svako dete dobije dva cveta, kako bi jedan cvet nakon radionice ponelo ku}i da ga samo zaliva i neguje, a drugi cvet poklonilo nekom od svojih kom{ija. Radionica na taj na~in ima dvostruki edukativni karakter, jer deca nau~e da posade biqku tokom radionice, a nakon we i da je neguju i razvijaju qubav prema prirodi, a sa druge strane unapre|uju se i dobrosusedski odnosi. Jelena Radoj~i}, Pokret gorana Novi Sad

ZA[TI]EN Najve}i problem nestanka i smawewa populacije je naru{avawe stani{ta. Re~ni rak naseqava slatkovodne ekosisteme kao {to su reke i jezera. Va`no je samo da u vodi postoji dovoqno zaklona, kao {to su: kamewe, potopqena stabla, potopqeno korewe drve}a i vodena vegetacija. Ova vrsta najvi{e voli mekano peskovito dno i izbegava muq. Zahtev za kiseonikom im je visok i velika smrtnost se moè javiti tokom letwih meseci u plitkim jezerima. Po{to su rakovi osetqivi na promene ekolo{kih faktora u vodi, mogu da budu indikatori zaga|ewa vodenih ekosistema. Ova vrsta je posebna osetqiva Re~ni rak je {iroko rasprostawena na pove}ane koncentracije nekih vrsta, ali je u posledwih 30 godina komponenti koje dospevaju u vodu preko primetan pad u brojnosti populacije ve{ta~kih |ubriva iz poqoprivrede, {to moè ozbiqno da ugrozi opstanak rsta se prostire od Rusije i Ukrajine na istoku ove vrste. do Finske, [vedske, Norve{ke na severu, pa sve Prirodni neprijateqi re~nog raka do Gr~ke na jugu i Francuske i Velike Britanije su neke vrste riba, vidre i ptice na zapadu. Ova vrsta je mogla nekada da se na|e u mo~varice a on moè da ìvi i 20 celoj Srbiji, dok je sada ograni~ena na svega nekoliko godina. lokaliteta.

RE^NI RAK

JAZAVAC Jazavac je me|u ve}im evropskim zverima najmawe {tetan, ali uprkos toga progone ga kao vuka ili lisicu. Jazavac je mrzovoqan samoìvac koji se kloni qudi i ìvotiwa, a pri tome je tako trom i lew da ne moète da zamislite tromijeg i leweg stvora

depasto, sna`no i ~vrsto telo, debeo vrat i duga~ka glava na kojoj se

wu{ka za{iqila kao rilica, sitne o~i, a isto tako malene, ali vidqive u{i, goli tabani i sna`ne kanxe na predwim nogama, kratki dlakavi rep, gusto grubo krzno i popre~na pruga koja ide du` le|a - to

su osobine vrste meles, koju predstavqa jazavac. Jazavac naraste u du`inu od 75 centimetara, uz to treba dodati jo{ rep duga~ak 18 centimetara dok visina jazavca iznosi oko

NE VRSTE 30 centimetara. Stariji mu`jaci su u jesen te{ki do dvadeset kilograma. Jazavac ìvi u celoj Evropi, u Aziji - po~ev{i od Sirije do Japana i u Sibiru sve do reke Lene. @ivi usamqen u jamama koje sam iskopa sna`nim, savijenim kanxama. U jamama jazavac pravi ~etiri do osam izlaza i rovova za provetravawe, a iznutra ih udobno ure|uje. Glavni deo jame, u koji vodi nekoliko hodnika, tako je prostran da u wemu ima mesta za {iroki i meki du{ek od mahovine za jazavca i za wegovu mladun~ad. Ipak, jazavac se sluì sa svega nekoliko hodnika, a svi ostali postoje samo kao izlazi u velikoj nevoqi ili za provetravawe. U celoj jami vlada najve}i red i ~isto}a. Budu}i da je snaàn, lako kopa jame. Kad dubqe prodre u zemqu, on stra`wim delom tela gura zemqu napoqe, ~vrsto se odupiru}i nogama. Tako uspeva da svu iskopanu zemqu izbaci iz dubine. Hodnici koji izlaze iz glavnog dela jame redovno su duga~ki osam do deset metara, a mesto na kome izlazi na povr{inu ~esto je tridesetak koraka udaqeno jedno od drugog. Glavni deo jame se obi~no nalazi do dva metra ispod zemqe. U prole}e i preko leta hrana mu se sastoji uglavnom od korewa, naro~ito od brezovog korewa i kasnije od gqiva, bokvica i ìra. U jesen jazavac jede razno otpalo vo}e, {argarepu i repu, pti~ja jaja i mlade ptice. Ne prezire ni mlade sisare, mlade ze~eve, poqske mi{eve, krtice a prijaju mu i gu{teri i mlade zmije.

JE@ Je`evi su sitni sisari iz bubojedske potporodice ~ije je osnovna karakteristika prisustvo bodqi

ostoji 16 vrsta jeèva podeqenih u pet rodova. @ive {irom Evrope, Azije, Afrike i na Novom Zelandu. U Australiji i Severnoj Americi nema rodnih jeèva, dok su oni na Novom Zelandu uvedeni. Jeèvi su se malo izmenili u posledwih 15 miliona godina. Lako se mogu prepoznati po svojim bodqama koje su u stvari tvrde, {upqe dlake napravqene od keratina i duga~ke su do 3 centimetra. Ra|aju se sa malim i veoma mekim bodqama. Posle {est nedeqa prve bodqe otpadaju da bi izrasle nove, prave bodqe. Odrasli jeèvi imaju na sebi i do 5.000 bodqi koje im sluè prvenstveno kao za{tita. Bodqe nisu otrovne i za razliku od bodqikave prasadi, ne mogu se lako odstraniti sa tela. Duìna evropskog jeà iznosi 15 do 30 centimetara, a teìna od 1,5 do 2 kilograma. Osim bodqama, telo je prekriveno braon krznom na ~ijem kraju se nalazi kratak rep. Jeèvi poseduju pet prstiju na predwim {apama sa kratkim noktima. Zadwe noge se zavr{avaju sa po ~etiri prsta sa duga~kim noktima koji neprekidno rastu. Ove osobine jeèvi poseduju jer su kopa~i. Najrazvijenije im je ~ulo mirisa i imaju odli~an sluh. Vrlo su obazrivi i reaguju na najmawi {um. Sve vrste jeèva se koriste odbrambenom sposobno{}u da se umotaju u tesnu lopticu, kako bi bodqe bile uperene ka spoqa{nosti. Jeèvi su no}ne ìvotiwe, iako neke vrste mogu s vremena na vreme da izlaze dawu u potragu za hranom. Ve} inu dana provedu spavaju}i ili u rupi u zemqi ili su skriveni ispod trave i kamewa. Svi divqi jeèvi su sposobni da prespavaju zimu mada ne rade svi to, {to zavisi od temperature i rasprostrawenosti hrane i same vrste. Imaju prirodni imunitet na zmijski otrov zahvaquju}i jednoj vrsti proteina koji se nalazi u mi{i}ima. Tokom posledwih 20 godina, zna~ajno se smawuje brojnost jeèva u Evropi. Veliki broj jeèva ne preìvi zimski san, dok mnogi stradaju usled prelaska puteva. Veliki broj jeèva u Srbiji strada posledwih godina tako {to se otimaju iz prirode ne bi li postali ku}ni qubimci. www.amlramzes.blog.rs

VEROVA L

ILI N E Mongolski kan i kineski car Kublaj-kan odlazio je u lov sa 500 sokolova i pratwom od 10.000 qudi.

Na{e srce u toku jednog dana otkuca oko 100.800 puta. Ono kroz na{e krvne sudove upumpa onoliko krvi koliko bi ispunilo oko 170 prose~nih kada za kupawe. Sve svetske p~ele dolete svakog dana na oko 3 triliona cvetova, proizvode}i tako oko 3.000 tona meda!

Isak Wutn je bio izba~en iz {kole na zahtev wegove majke koja je `elela da on postane farmer.

meleona Jezik ka o je dvostruk du`i od wegovog tela.

Kwiga prose~ne veli~ine sa imenima insekata (a na na{oj planeti postoji vi{e od 900.000 poznatih vrsta) imala bi 6.000 stranica.

POKA@IMO SVOM MESTU

KOLIKO GA VOLIMO!

ragi osnovci, u~iteqi, nastavnici, roditeqi, ro|aci, kom{ije i svi mi koji gajimo qubav prema svom mestu imamo priliku da to iskaèmo u okviru ~asopisa ÛVARI RAVNICE. Pokaìmo svima kako pokazujemo svom mestu koliko ga volimo!

Pozivamo vas da na ovu temu uradite pri~e, pesme, crteè, fotografije i radove iskoristite za izradu eko panoa a najboqe po{aqete na adresu na{eg ~asopisa. Za{to volite svoj mesto, {ta je ono {to bi ste promenili, kako ~uvate svoje mesto, ko brine o va{em mestu a ko ne brine, kakva je priroda? Pri~e ne bi trebale da budu duè od trideset redova kucanog teksta ili dve strane {kolske male sveske, pesmice da ne budu duè od 12 stihova. U okviru teme moète razmi{qati o skupqawu starog papira i otpadnih

materijala, {tedqivom kori{}ewu energije, odgovornom kori{}ewu vode, brizi o ~isto}i u~ionice, odràvawu {kolskog dvori{ta, brizi o dvori{tu ku}e ili zgrade, o brizi o ìvotiwama u na{em okruèwu... âsopis ÛVARI RAVNICE }e izabrane radove objaviti u okviru ~asopisa i u posebnom izdawu ~asopisa POKA@I足MO SVOM MESTU KOLIKO GA VOLIMO pojedince i {kole prigodno nagraditi. PRIDRU@ITE NAM SE! Radove potpisane (ime i prezime, razred, {kola, adresa i mesto)

slati obi~nom po{tom (ne preporu~enom) na na{u adresu: Ekolo{ko udru`ewe ZELENO PITAWE ~asopis ^UVARI RAVNICE Bulevar oslobo|ewa 11 21000 NOVI SAD ili na mejl sasjov@open.telekom.rs

PROJEKAT "POKA@IMO SVOM MESTU KOLIKO GA VOLIMO" JE POMOGLO REPUBLI^KO MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISAWA

POKA@IMO SVOM MESTU KOLIKO GA VOLIMO

KAKO IZBEGAVATI I SMAWIVATI STVARAWE OTPADA? Re{iti problem otpada ne zna~i ukloniti ga, nego delovati tako da se spre~i wegovo nastajawe. Probleme treba re{avati u korenu a ne onda kada se pojave. Ovo zna~i da je neophodna promena uobi~ajenih navika! Izbegavajmo nastajawe otpada gde god je to mogu}e na neki od slede}ih na~ina: l proizvodi koji se svakodnevno koriste treba da budu sa {to mawe pakovawa l kupujmo pi}e u povratnim fla{ama l suvi{na pakovawa ostavimo u prodavnici l kupujmo proizvode sa mawe ambala`e l u prodavnicu nosimo svoju torbu l ambala`ni otpad sortirajmo l organski otpad kompostirajmo l pokvarene ku}ne aparate popravqajmo l ako ve} moramo da koristimo ambala`u potrebno je da to bude ona koja je lak{e razgradiva...

OTPAD I SME]E OTPAD ne bi trebao da zavr{i u sme}u! To su one stvari koje nam vi{e ne trebaju ali se mogu ponovo iskoristiti, popraviti ili reciklirati. SME]E je deo otpada koji zavr{ava u kontejnerima i na deponijama - ali ~esto se odbacuje i u prirodu stvaraju}i pri tome divqe deponije.

ZELENE POVR[INE ûvajmo zelene povr{ine! Uz aktivnosti vezane za odràvawe javnih i zelenih povr{ina vrlo je va`na aktivnost i briga za plu}a grada, za drve}e i grmqe, kako bi ostalo zdravo i pruàlo ono {to se od wega i o~ekuje. Treba voditi bitku sa zaga|ewem, svako novo drvo predstavqa dobitak. BRIGU O ZELENILU TREBA DA PODELIMO SVI. Briga o drve}u je jedan od vidova brige o sopstvenom zdravqu. ZBOG TOGA ÛVAJMO DRVE]E JER ONO ÛVA NAS!

PAZITE

POKA@IMO SVOM MESTU KOLIKO GA VOLIMO

KAKO SE PONA[ATE VI I

VA[I NAJBLI@I!

Sme}e bacajte u kantu ili kontejner i, ako ste u mogu}nosti, papir, staklo i metal odlo`ite u za to predvi|ene kontejnere! Tako }ete omogu}iti wihovu ponovnu upotrebu i smawiti koli~inu sme}a. Dok ste u kolima, na bacajte sme}e kroz prozor nego ga skupite i odlo`ite u kantu po izlasku iz kola. @vaku ne bacajte na ulici nego stavite u papiri} pa bacite u kantu. Pored toga {to izbegavate lo{u naviku, smawujete i ru`no}u na{ih ulica koje su ve} prepune zalepqenih `vaka. Skrenite pa`wu onima koji pu{e da pikavce na bacaju po trotoaru.

Kad idete u kupovinu ne uzimajte plasti~ne kese nego ponesite platnenu torbu. Iskoristite obe strane papira (za pisawe, {tampawe) pre nego {to se odlu~ite da ga bacite. Gasite svetla u prostorijama gde nema nikog. Recite roditeqima da, kada peru ve{ ili sudove, prvo napune ma{inu i da peru kada je struja jeftinija. Recite im i da ekonomi~no koriste deterxente. Trudite se da vi{e idete pe{ke ili biciklom. Zasadite drvo! To su plu}a na{e planete! BUDITE ZDRAVI, VESELI, VOLITE QUDE OKO SEBE I ^UVAJTE SVOJU OKOLINU!

@IVOTIWE NA[IH KRAJEVA

UPOZNAJMO MRKOG

MEDVEDA N

ekada je mrki medved bio rasprostrawen po ~itavoj Evroaziji i Severnoj Americi. U Evropi, nikada nije ìveo jedino na Islandu i na sredozemnom ostrvima â&#x20AC;&#x201C; Sardiniji, Korzici i Kipru. Danas je u zapadnoj Evropi prakti~no istrebqen, a preostale populacije su male, me|usobno odvojene i u nestajawu. Stabilne populacije mrkog medveda odràne su u centralnoj i isto~noj Evropi i u Skandinaviji. Ograni~ena veli~ina raspoloìvog stani{ta i veliki prostor potreban za ìvot svakog medveda, onemogu}ava zna~ajniji rast populacija, zbog ~ega se ovaj medved svrstava u retke i za{ti}ene vrste. Mrki medvedi su nekada nastawivali nizijske {ume, poplavne i travnate doline. Vremenom ~ovek je medveda potisnuo u brdska po{umqena podr~ja. Presudnu ulogu za opstanak medveda imaju belogori~ine {ume (bukva, hrast, kesten), podru~ja gusti{a i livada. Posebno je va`na

Skotne `enka u prvoj polovini januara ra|aju jedno do ~etiri mladun~eta koji su te{ki oko 350 grama. Oni su potpuno slepi i bez dlake. Zavisni su od neposrednog kontakta sa telom majke koja ih greje i hrani mlekom. Sa wom provode prvu godinu `ivota i slede}u zimu u brlogu, a odvajaju se od we kada se ona ponovo pari.

mogu}nost kretawa medveda u svim smerovima ukqu~uju}i i zone razli~itih nadmorskih visina. Medved svake no}i traì hranu, a dawu se povla~i u mirna i gusto obrasla podru~ja gde pravi dnevni leàj. U prole}e pose}uje nià podru~ja sa ranijom vegatacijom, a u jesen zalazi u {ume sa velikim koli~inama hranqivih plodova â&#x20AC;&#x201C; bukvica, kesten, ìr... Zimi se povla~i u te{ko pristupa~na i mirna podru~ja radi brloèwa. Veoma je va`no da medved ima pristup svakom delu stani{ta, kako ìvotni ciklus ne bi bio poreme}en. Najmawa povr{ina stani{ta za jednog medveda je 250 kvadratnih kilometara. Mrki medved ima zdepasto telo koje se zavr{ava kratkim repom, {iqatu wu{ku, zaobqene u{i, sna`ne vilice i jake o{tre zube. Mrki medved ima strahovitu snagu tako da ~equstima moè da odvu~e plen teàk i do 300 kilograma. Iako izgleda nezgrapno, veoma je spretan. Moè da se kre}e uspravno na zadwim nogama, tr~i, pewe se po drve}u i strmim stenama i dobro pliva. Po{to ìvi na raznim stani{tima, tako mu i veli~ina varira. Ve}ina mrkih medveda je te{ka izme|u 130 i 300 kilograma.

[TA MEDVED JEDE? Mrki medvedi su sva{tojedi. Ishrana im varira u zavisnosti od doba godine i teritorije na kojoj se nalaze. Iako spadaju u meso`dere, medvedi oko 95% svojih potreba zadovoqavaju biqnom hranom â&#x20AC;&#x201C; jedu bobice, vo}e, korewe, trave, mladi kukuruz, ìr bukve, kesten. Ponekad napada i krupnije sisare â&#x20AC;&#x201C; srnda}e, jelene, losove. U Severnoj Americi ponekad ubije i pojede znatno maweg ameri~kog crnog medveda. Mrki medvedi ìve usamqeni~kim ìvotom. Oni su strogo teritorijalne ìvotiwe. Mu`jak se pribliàva ènki samo u vreme parewa. êsto se teritorija jednog mu`jaka preklapa sa teritorijom vi{e ènki. Mu`jak je posebno opasan po mladunce i ~esto ih ubijaju kako bi podstakli ènku na ponovno parewe. Grizli medved i sibirski mrki medved mogu da budu te{ki izme|u 350 i 400 kilograma. Mrki medved sa ostrva Kodijak, na ju`noj obali Aqaske, je veovatno najve}i i moè da bude teàk i do 800 kilograma a kada se uspravi na zadwe noge visok je 3,7 metara. Tokom godine teìna medveda varira, najve}a je u kasnu jesen pred brloèwe, a najmawa po~etkom leta - odnosno krajem sezone parewa.

[TA MEDVED RADI ZIMI? Medved zimu provodi u posebno odabranom i pripremqenom brlogu. Ve}ina brloga u na{im krajevima je u mawim {upqinama stena, a mawi broj izme|u `ila korewa velikih stabala ili na otvorenom, odnosno, pod kro{wama velikih stabala. U brlogu medved priprema udoban le`aj od suve trave, li{}a i gran~ica. U wega se

uvu~e pre nego {to padne sneg, kako brlog ne bi odao tragovima. Kada je siguran u svoju bezbednost, zaspi i budi se tek u prole}e. To nije pravi zimski san, ve} vi{e mirovawe, odnosno neaktivnost, pri ~emu se mogu vrlo lako probuditi. Neophodnu energiju crpi iskqu~ivo iz sala, zadr`avaju}i telesnu temperaturu na oko 35 stepeni.

NAJPOZNATIJI MEDVEDI Najpoznatiji medvedi su medved Jogi iz starih crtanih filmova, medved Balu iz ,,Kwige o xungli,,, medvedi} Vini Pu, medo Brundo...

P ON I KOWI Poniji se razlikuju od kowa pre svega po pona{awu i visini. Razlike u kretawu se, pre svega, ogledaju u tome {to poni kowi imaju veoma siguran korak i stabilni su u pokretu. Prose~na visina ponija je izme|u 80 i 150 centimetara. Danas najpoznatiji i najomiqeniji deci poni kowi su [ETLAND PONI. Ova rasa poti~e sa istoimenog ostrva, skoro 200 kilometara udaqenog severno od [kotske. Na ovom ostrvu vlada surova klima, uz neprestani hladan vetar i niske temperature. @iveli su na mestu na kome je veoma siroma{na vegetacija, bez ijednog drveta koje bi pru`ilo malo

Poni je bilo koja od nekoliko vrsta malog kowa, retko vi{eg od 150 centimetra i poznatog po svojoj pitomosti i izdr`ivqosti. U najpoznatije vrste spadaju {etland poni, vel{ki kob, eksmur i dartmur koji poti~u sa engleskih pa{waka na kojima se uzgajaju i kowi za polo, tu je i hajlend - puna~ka i siva vrsta kowa za jahawe

rasta, {etland je jedan od najotpronijih i najsna`nijih kowi}a, sposoban da tegli ~ak i dvostruko ve}i teret od sebe - {to je ta~no dva puta vi{e od onog {to jedan teretni kow mo`e da uradi.

[ETLAND PONI U ^ALMI

zaklona, za{tite. Na tom zemqi{tu rastu samo biqke koje nisu hranqive. Karakteri{e ga nizak rast, nije preterano zahtevan, veoma je otporan i izdr`qiv. [etland poni je veoma dugove~na i zdrava rasa, nije retko da primerci ove rase `ive i do 40 godina starosti, {to je skoro dvostruko u odnosu na neke druge rase. [to se ti~e boje, {etlandi se javqaju u svim postoje}im bojama, ~esto se sre}u vranci (kakvi su im bili preci), dorati, {areni, re|e alati i zekani. Prete`no su dobre naravi, umiqati i razigrani. Neretko se javqaju i primerci ispod 80 centimetara. Do polovine 19. veka, {etland poni kori{}en je kao zapre`ni kow za vu~u tereta u rudnicima, gde su ~esto zbog lo{ih uslova i stalne tame oslepili. Stanovnici ostrva su ga tako|e koristili u poqoprivredi - kowima su prenosili morske alge, namewena za |ubrewe zemqe. Iako su veoma niskog

U doma}instvu "âvi}", u âlmi, ve} 38 godina postoji uzgajali{te {etland ponija. Za ovo vreme se u wihovim {talama o`drebilo vi{e od 120 `drebadi. U ovom doma}instvu ovi kowi}i, pored rada na wivama doma}instva sluè i za zabavu dece, jahawe, vo`wu fijakerom... Doma}instvo poseduje i mini agro muzej, kao i mawu botani~ku ba{tu, ve}i broj etno eksponata. Svi koji su zainteresovani da posete ovu farmu ponija mogu da se jave na telefon 022 685-603

Fotografije su iz arhive doma}instva "^avi}"

PRIRODNA BOGATSTVA VOJVODINE

DO]ITE U SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE

â&#x20AC;&#x153;DELIBLATSKA PE[ÂRAâ&#x20AC;? U jugoisto~nom delu panonske nizije, u Banatu, nalazi se najve}a evropska kontinentalna pe{~ara koja obuhvata blizu 35.000 hektara povr{ine. Elipsastog je oblika i orijentisana je u pravcu jugoistok-severozapad. Nastala je tokom ledenog doba od mo}nih naslaga peska. U savremenom periodu vetar ko{ava oblikovao je izraèn dinski reqef, ~ije su nadmorske visine izme|u 70 i 200 metara. Umereno kontinentalna klima, odsustvo povr{inskih vodotokova i pe{~ana zemqi{ta uslovila su osobene ìvotne zajednice, koje su izdvojene u posebno biqnogeografsku oblast DELIBLATIKUM

jedinstvenom mozaiku ekosistema, nalaze se tipi~ne vrste flore i faune. Bogata flora sa preko 900 vrsta obiluje retkim vrstama kao {to su banatski bo`ur, pan~i} evpelen, {erpet, bademi}, pe{~arsko smimqe

i kleka, jedini samonikli ~etinar panonske nizije. Kao posledwa i najve}a oaza pe{~arskostepske, {umske i mo~varne vegetacije koja je nekada dominirala panonskom nizijom, specijalni rezervat prirode ,,Deliblatska pe{~ara,, je jedan od najva`nijih centara biolo{ke raznovrsnosti u Srbiji i Evropi i najzna~ajnije stepsko podru~je kod nas. Me|u retkostima `ivotiwskog sveta (faune) se isti~u vrste stepskih stani{ta: pustiwski mravi, mravqi lav, banatski soko, orao krsta{, stepski sko~imi{, tekunica, slepo ku~e, stepski tvor i druge. Za neke od wih, ,,Deliblatska pe{~ara,, je jedino ili jedno od malobrojnih preostalih stani{ta u Srbiji.

U za{ti}enom prirodnom dobrz nalazi se deo reke Dunav sa ritovima i adama. Vode bogate ribom i mrestili{tima zna~ajno su steci{te i masovno zimovali{te ptica vodenih stani{ta, zbog ~ega je ,,Deliblatska pe{~ara,, 1989. godine progla{ena za me|unarodno zna~ajno stani{te ptica. Ovde se gnezde mnoge retke vrste: mala bela ~apqa, ùta ~apqa, ibis i lasta bregunica. Mali kormoran, globalno ugroèna vrsta u Srbiji, tu ima jedino stabilno gnezdili{te. Soecijalni rezervat prirode ,,Deliblatska pe{~ara,, nudi mno{tvo razli~itih nau~no-rekreativnih sadràja. EDUKATIVNI CENTAR "ÂRDAK" u Specijalnom rezervatu prirode ,,Deliblatska pe{~ara,, je otvoren 2010. godine. Namena Centra je da kroz prezentaciju i organizovanu edukaciju o principima odrìvog gazdovawa, nadzoru i upravqawu, pove}a svest korisnika podru~ja ka neminovnosti za{tite prirode i spre~avawu opadawa biolo{ke raznovrsnosti, a time pribliì rezervat standardima Evropske unije. Osnivawe vi{enamenskog Edukativnog centra, okruènog obeleènim stazama koje su opremqene informativnim tablama, odmori{tima i osmatra~nicama, omogu}uje upotpuwen boravak u prirodi prvenstveno |acima, studentima i stru~wacima biolo{kih nauka. Ovde }e se mo}i dobiti informacija i potraìti pomo}, uzeti propagandni materijal, kupiti autenti~ni suveniri i pripremati lokalni i me|unarodni projekti. [KOLSKO REKREATIVNI CENTAR NA "DELIBLATSKOJ PE[ÂRI" je sme{ten u {umovitom delu Pe{~are na svega 7 kilometara od sela Deliblato. Okruèn je stazama koje

su opremqene informativnim tablama, odmori{tima i vidikovcima {to omogu}ava upotpuwen boravak u prirodi u~enicima, |acima, studentima i posebno stru~wacima biolo{kih nauka. Program boravka obuhvata pe{a~ke ture kroz {umu, upoznavawe flore i faune, eko-radionice, sportske susrete, kulturno-zabavna de{avawa. U zimskom periodu dinski reqef pru`a idealne uslove za sankawe i igre na snegu. Posebno se obezbe|uju lekar, rekreator, stru~ni pratilac i vodi~. KONTAKT JP "Vojvodina{ume" - Petrovaradin [umsko gazdinstvo "Banat" - Pan~evo Maksima Gorkog 24, 26000 Pan~evo Tel/faks 013 765 345, 342 899

BEZ PLASTI^NIH KESA

SVE SE VI[E KORISTE BIORAZGRADIVE

KESE

Ne kao moda, ve} kao promena na~ina `ivota, u svetu se sve vi{e nosi zeleno i biorazgradivo. Akcije se odvijaju u brojnim prodavnica {irom sveta jer se u ponudu uvode biorazgradive kese za no{ewe namirnica

va promena nije privremene prirode jer biorazgradive kese, sre}om, postaju sve vi{e deo navike velikog broja kupaca koji budu}nost Zemqe èle da u~ine ~istijom i sigurnijom. Iz tog razloga se sve vi{e koriste i biorazgradive kese za otpatke koje su relativno nove na na{em trì{tu. Velika, sredwa i mala 100% biorazgradiva kesa za no{ewe mogu se upotrebiti vi{e puta, a zaga|ewa okoline upotrebom takve kese nema. Nakon 180 dana u potpunosti se raspadne i pretvori u korisni kompost. Dobija se procesom prerade biorazgradive i kompostiraju}e sirovine zasnovane iskqu~ivo na bio-osnovi. âk i boje za {tampu na kesama su biorazgradive. Sa simboli~nim potezom kori{}ewa biorazgradivih kesa postiù se vi{e nego simboli~ni rezultati: smawuje se zaga|ewe tla i vode, doprinosi prirodnom rastu biqaka, a mla|im generacijama se usa|uje savr{en primer odnosa prema ìvotnoj sredini. Za razliku od brojnih modnih i sli~nih trendova, trend biorazgradivih kesa nije prolazan i ne traje samo jednu sezonu. Kori{}ewe takvih kesa mali je korak koji na kraju donosi ogromne pozitivne rezultate. Samo jedna osoba svojim ekolo{kim delovawem moè u~initi zaista mnogo. A kad se broj osoba znatno pove}a i pro{iri, onda je jasno da gledamo prema "zelenijoj" i ~istijoj budu}nosti.

Priroda nam je dala puno, vreme je da joj uzvratimo na najboqi mogu}i na~in kori{}ewem biorazgradivih kesa na bio bazi. ^iwenice o plasti~nim kesama: l Godi{we se na svetskom nivou koristi oko 500 milijardi kesa. l Plasti~nim kesama (zavisi od vrste plastike) potrebno je 2-10 godina za razgradwu. l Mawe od 1% kesa se reciklira. Po{to je skupqe raciklirati nego napraviti novu kesu. l Od 1 do 3% plasti~nih kesa su reciklirane plasti~ne kese. l Godi{we oko milijardu morskih ptica i sisara umre zbog plasti~nih kesa.

KAKADU PAPAGAJ

KU]NI QUBIMCI

Kakadui su visoko inteligentne ptice koje se brzo i lako pripitomqavaju. Odli~ni su imitatori, a uz malo posve}enosti vlasnika nau~i}e da ponavqaju re~i, pa ~ak i slo`ene re~enice. Veoma su dru{tveni i vole da su u centru pa`we. Sa wima je zabava zagarantovana pa se sve ve}i broj qudi pri izboru papagaja odli~uje ba{ za ovu vrstu

akadui su porodica u kojoj postoji 21 vrsta. Nastawuju Filipine i isto~na indonezijska ostrva do Nove Gvineje, Solomonskih ostrva i Australije. Postoje beli, crni i ruì~asti koji su najre|i. Spadaju u velike papagaje, a u zavisnosti od vrste mogu da narastu preko 40 centimetara. Nimfa je najmawa vrsta u ovoj porodici i mnogi je mawa i vitkija od ostalih kakadua. Svi imaju lepezastu i pokretqivu }ubu koju {ire kada su uzbu|eni ili upla{eni. @ivotni vek im je od 30 do 70 godina. Velikim papagajima treba obezbediti prostrane kaveze sa drvenim pre~kama, pewalicama, merdevinama, kanapom sa ~vorovima i drugim igra~kicama kako bi papagaj imao ~ime da se zanima. Sveà hrana i voda treba da budu lako dostupne. Kakadu vi{e voli da {eta i pewe se pomo} u kquna nego da leti pa je poèqno ~esto pu{tati pticu da se slobodno kre}e po stanu. Pticu pustite van kaveza samo ako ste sigurni da su svi prozori zatvoreni i nikada je ne ostavqajte bez nadzora.

Osnovu jelovnika ~ini me{avina semenki namewena za velike papagaje. Vole suncokret, kukuruz, ovas, bele semenke i drugo zrnevqe a ishranu moète da obogatite orasima, le{nicima, neprènim kikirikijem ili bademima. Sa qudske trpeze povremeno im treba davati kuvana jaja, testenine od celog zrna p{enice, gra{ak i pasuq. Vo}e i povr}e treba da ~ini 30% celokupnog dnevnog jelovnika. Kakadu je visoko inteligentan papagaj koji voli da je u dru{tvu vlasnika. Nisu dobri qubimci za qude koji su ~esto van ku}e. Ako su zapostavqeni ~esto padaju u depresiju i tada kre{te i ~upaju perje. Vole decu i dobro se slaù sa drugim qubimcima.

PONA[AWE

U PRIRODI Kada odete u prirodu ~uvajte je jer ona treba da ostane sa~uvana i za budu}e generacije. Ne lomite grawe, ne berite cve}e, lep{i su u svom prirodnom okru`ewu.

Ne uznemiravajte `ivotiwe, ne uni{tavajte wihopva stani{ta, ne o{te}ujete gnezda, sa~uvajmo poj ptica. Ne zaga|ujte reke, jezera, potoke, izvore. Pijte vodu samo sa proverenih i obele`enih mesta.

^UVAJTE SE

KRPEQA

Ne ostavqajte otpad u prirodi, odlo`ite ga u kante predvi|ene za to. Ako ih na tom mestu nema, ponesite otpad sa sobom. Ostavite za sobom ~istu prirodu. Ne palite vatru osim na mestima obele`enim za to. Proverite za sobom da li ste je ugasili.

Uìvajte u zvucima prirode i ne pravite neprimerenu buku. ûvajmo sve zelene povr{ine jer su one, pre svega, izvor zdravqa na planeti. Ne qutimo prirodu jer ona itekako moè da bude nemilosrdna.

Krpeqi su najaktivniji u prole}e i jesen, a zadràvaju se u travi i grmqu. Ujed krpeqa prenosi izvestan rizik oboqevawa jer je on prenosnik mnogih opasnih bolesti, naj~e{}e lajmske bolesti. Krpeqa treba {to pre ukloniti sa koè, paze}i da ne zaostanu delovi rilice. Najsigurnije je oti}i kod lekara koji }e lako, bezbolno i brzo izvaditi insekta iz koè. Uvek posle boravka u prirodi, pregledajte telo kako biste bili sigurni da nema zaka~enog krpeqa.

EKO-TEHNOLOGIJE BROD NA SOLARNU ENERGIJU Turanor je najve}i svetski katamaran (vrsta broda) koji za pogon koristi solarnu energiju. Dobio je ime inspirisano Tolkinovim "Gospodarem prestena", a zna~i SNAGA SUNCA. Teàk je 85 tona i duga~ak 31 metar. Opremqen je sa 38.000 visoko efikasnih solarnih }elija. Ove }elije pune bateriju koja je toliko velika da moè da pokre}e brod ~ak 72 sata bez sunca. Brod moè da primi 40 putnika.

ENERGIJA PODVODNIH ZMAJEVA

VOZ NA GOVEDINU Izme|u Oklahome i Teksasa, u Americi, saobra}a voz ~ijih se 20% rezervoara puni biodizelom. Taj biodizel se pravi od ostataka (masti) stoke. Biodizel smawuje zaga|ewe vazduha i poma`e kompaniji Amtrak u lo{oj finansijskoj situaciji da u{tedi. Ina~e ovo gorivo sagoreva ~istije od onog koje je biqnog porekla. Voz na ovoj liniji potro{i ne{to mawe od 400.000 litata biodizela i u zavisnosti od toga kako motori budu reagovali na kravqi biodizel, planovi su da se u budu}nosti prebace potpuno na wega.

[vedska firma MINESOTO je osmislila koncept kori{} ewa podvodnih talasa uz pomo} jednostavnih turbina nalik na zmajeve koji koriste snagu vetra. Sistem bi mogao da proizvede dve tre}ine godi{we potro{we u Srbiji. U po~etku su [ve|ani isprobavali ovaj dizajn za iskori{}ewe vetra ali su shvatili da bi ovaj sistem boqe funkcionisao u vodi koja je 832 puta gu{}a od vazduha. Zmajevi su vazani za dno mora i kontroli{u se krmom koja ih lagano postavqa u odgovaraju}u putawu.

[TA JE TO

SVETLOSNO ZAGA\EWE I KAKO GA SPRE^ITI? Svetlosno zaga|ewe je svaka nepotrebna i nekorisna emisija ve{ta~ke svetlosti u prostor izvan zone koju je potrebno osvetliti (putevi, ulice, trgovi, spomenici, reklameâ&#x20AC;Ś). Svako emitovawe ve{ta~kog svetla u podru~ja gde je ono nepotrebno ili ne`eqeno, rezultuje zaga|ewem neba i okoline vi{kom svetlosti â&#x20AC;&#x201C; odnosno nestankom no}i

stronomi su bili prvi nau~nici koji su ukazali na ovaj problem. Neke evropske zemqe (^e{ka, neke pokrajine u Italiji) u svojim zakonima o rasveti ukazuju na problem svetlosnog zaga|ewa i propisuju vrste rasvetnih tela koja se smeju, odnosno, ne smeju upotrebqavati u instalacijama javne rasvete. Svetlosno zaga|ewe je prepoznato kao rastu}i globalni problem, ~ije posledice mogu biti veoma te{ke od naru{avawa biolo{ke raznovrsnosti i poreme}aja u ekolo{kom sistemu, preko bezbedonosnih problema, prevelike potro{we elektri~ne energije, pa sve do uticaja na qudsko zdravqe. Uzroci svetlosnog zaga|ewa su neodgovaraju}i dizajn i nepravilna monta`a rasvetnih tela. Brojna rasvetna tela su dizajnirana tako da svetlost emituju u gotovo svim smerovima. Time se svetlost nepotrebno rasipa, umesto da se usmeri samo na povr{inu koju treba rasvetliti. Nesmetana i jasna izmena dana i no}i je osnovna odrednica ~itavog ekosistema. Zbog svetlosnog zaga|ewa dolazi do

poreme}aja u prirodnim ciklusima no}i nestaju a dan postaje neizdrìvo dug, zbog ~ega no}ne ìvotiwe nemaju dovoqno vremena za hrawewe, dnevne ìvotiwe nemaju dovoqno vremena za odmor, previ{e svetla izaziva dezorijentaciju, gubitak stani{ta. Osim toga, upotreba rasvetnih tela koja nepotrebno rasipaju svetlost je naj~e{}e energetski neefikasna potro{wa energije je nepotrebno velika, a samim tim se pove}avaju nov~ani izdaci kao i negativni uticaji na sredinu. Istraìvawa pokazuju da ve{ta~ka rasveta uti~e i na qude doolazi do poreme}aja sna, ìvotnog ritma, a neke studije ~ak pokazuju i mogu}nost hormonalnog poreme}aja koji mogu uzrokovati razna oboqewa.

BUWARA - GRUPA NA FEJSBUKU Grupa je namewena vaspita~ima i vaspita~icama, u~iteqicama i u~iteqima, roditeqima... Grupa ima za ciq razvijawe kreativnosti kod dece i svih koji rade sa decom. RAZVIJTE SVOJU KREATIVNOST SA NAMA! https://www.facebook.com/groups/BUNJARA/

JECA PERECA

Animator za de~ije ro|endane

063 11 20 692! Ukoliko ste zainteresovani da ro|endan va{eg deteta proslavite uz vrhunsku animaciju u va{em prostoru, ro|endaonici, kafi}u..., na pravom ste mestu! Ukoliko ste bez ideja kako i gde osmisliti de~iji ro|endan i druge de~ije proslave, kontaktirajte JECU PERECU! Povoqne cene i vrhunska zabava sa JECOM PERECOM, animatorkom i vaspita~icom sa dugogodi{wim iskustvom. JECA PERECA VAS ^EKA PORED BROJA 063 11 20 692!

PREPORUÛJEMO! Kwiga za pred{kolsku decu i decu niìh razreda osnovne {kole Pesmama o matemati~kim pojmovima oni su do~arani onako kako ih deca mogu doìveti. Svaka pesma je zasnovana na matematici nauci. Definicije pojmova date su jednostavno a ta~no, ba{ onakve kakve jesu. Dovoqno je da se pesma pro~ita, da je deca ~uju i osete svu lepotu pojma na koji se ona odnosi. Svaka pesma je veoma ìvotna, vezana za de~ije okruèwe i wihov ìvot i svet, te pobu|uje radost, veseqe i svest da se ne{to novo sazna i otkrije. Ova zbirka pesama o matematici pruà deci, vaspita~ima, u~iteqima i roditeqima mogu}nost da otkrivaju matemati~ke pojmove kroz pesmu. Ovo }e doprineti da se pravi mawe gra{aka pri formirawu matemati~kih pojmova kod dece u~enika kao i da se vidi svestranost i jednostavnost matemati~kog obrazovawa. Kwigu mo~ete besplatno da ~itate na internet adresi

http://issuu.com/sasajovanovic

MEKSIKO - KANKUN

PODVODNI MUZEJ

Neobi~na de{avawa doga|aju se na pu~ini Nacionalnog pomorskog parka u Kankunu u Meksiku. ^etiri stotine statua je postavqeno na dno mora, na dubini od oko 8 metara i predstavqaju podvodni muzej, koji se naziva "Tiha evolucija". Skulpture su izra|ene kori{}ewem neutralnih materijala koji su ekolo{ki prihvatqivi, a ujedno {tite skulpture od o{te}ewa koja bi mogla da u~ine vodena stvorewa. Eksponati formiraju svojevrsni ve{ta~ki

greben koji omogu}ava rast korala i pru`a stani{te ribama i drugim podvodnim vrstama. Poseta ovom podvodnom muzeju je mogu}a ~amcima i brodi}ima sa providnim dnom, pored standardnih podvodnih ronila~kih tura za iskusnije.

Nacrtajmo sovu

Poveìte ta~ke NAJVE]A ZMIJA KOJA JE IKADA POSTOJALA - TITANOBOA Najve}a zmija, koja je ikada postojala je bila duga~ka kao autobus i te{ka kao osredwa kola, vladala je tropskim sistemom svega 6 miliona godina posle nestanka ~uvenog dinosaurusa T-reksa Delimi~an skelet ove xinovske zmije konstruisan kao kod zmije boa, po kojoj je nazvana Titanoboa, internacionalni tim nau~nika je prona{ao u Kolumbiji i sada se nalazi na Univerzitetu na Floridi. Procewuje se da je zmija bila duga~ka oko 14 metara - {to predstavqa duìnu T-reksa. Nau~nici tvrde da je ova zmija bila ~ak i ve}a od one koju kreatori horor filmova imaju u svojim najlu|im snovima. Procewuje se da je zmija bila te{ka oko 1,25 tona i da je ìvela u periodu od 10 miliona godina koji je sledio 6 miliona godina posle izumirawa dinosaurusa. Nau~nici tako|e pronalaze mno{tvo skeleta xinovskih korwa~a i primitivnih ro|aka krokodila, koji su po svemu sude}i bili ve~era ovoj zmiji.

Obojimo "^uvare ravnice"

MU]NI MALO GLAVOM

KOLIKO ZNA[ O VODI? Poku{aj da da{ odgovor na slede}a pitawa: 1. Svake minute sa zemqine povr{ine ispari...? a) Jedna milijarda tona podzemnih voda b) Jedna tona vode c) Jedna milijarda tona vode d) Dobra komadina jo{ zale|enih ledwaka

4. Tokom kretawa vode u prirodi isti;u se tri pojave... a) Isparavawe, padavine i poplave b) Isparavawe, padavine i oticawe c) Padavine, oticawe i su{na razdobqa d) Postavqawe cevi, otvarawe slavine i kupawac

2. Kontinent sa najve}om potro{wom vode je...? a) Uveliko kriv b) Hidrokontinent c) Amerika d) Azija

5. Delovi sveta koji su najugro`eniji u snabdevawu vodom su...? a) Pivnice b) Suvi delovi oaza Sahare c) Suvi delovi Azije i Afrike d) Suvi delovi Evrope

3. Voda se pojavquje...? a) U teku}em agregatnom stawu b) U sva tri agregatna stawa c) U prirodi neo~ekivano i o~ekivano, a u kupatilu prema potrebi d) S neba pa u rebra

Ukoliko ne znate odgovor na neko od pitawe pitajte nekog drugara koji zna!!! Ukoliko nijedan va{ drugar ne zna sve odgovore, probajte ih na}i na internetu. Ukoliko ne mo`ete da na|ete odgovore na internetu evo ih... 1.C, 2.D, 3.B, 4.A, 5.C)

^IKA KEKINE ZAGONETKE Kada no}u gleda{ U nebo nad nama Puno svetlih ta~ki Ne sakriva tama I pred okom tvojim [to trepere male Mora{ da se seti{ Kako bi se zvale (Zvezde)

Obojimo zmiju

REKLI SU O PRIRODI ,,Priroda uvek ima pravo, a gre{ke su uvek qudske vrste!,, GETE

De~iji biseri l Lekari kaù da su smrtonosne bolesti najgore. l [vajcarske krave koriste se prete`no za pravqewe ~okolade. l Zoolo{ki vrt je super stvar. Tamo moèmo da vidimo i ìvotiwe koje ne postoje. l Svi psi vole vodu. Neki ~ak toliko da u woj i ìve. To su morski psi. l Akvarijum je malo stakleno more gde ìve doma}e ribe. l Sve ribe nose jaja, a ruske ~ak i kavijar. l Moji roditeqi kupuju samo reciklirani toaletni papir, jer je ve} bio upotrebqen i ne {teti Â okolini.

NEOBI^NI

GEJZIR U NEVADI Iako izgleda kao da je sa neke druge planete, ovaj {areni neobi~ni gejzir se ipak nalazi na na{oj plavoj loptici punoj iznena|ewa. Ta~nije u Nevadi, Amerika Ime "â&#x20AC;&#x153;Flaj gejzer" je dobio po "Flaj ran~u", privatnom imawu na kojem se nalazi, a sam gejzir je stvoren qudskom rukom â&#x20AC;&#x201C; i to sasvim slu~ajno. 1964. godine, kompanija koja iztra`uje geotermalnu energiju je vr{ila testna bu{ewa kada je nai{la na podzemnu vodu. U malom jezeru oko gejzira se ~ak formirao i mini-ekosistem. Male ribe (koje je ovde doneo neki nepoznati ~ovek) privla~e veliki broj ptica kao {to su labudovi i divqe patke.

Po{to voda koju su prona{li nije bila dovoqno dobra za navodwavawe, ni dovoqno topla za wihove potrebe, bu{otinu su ostavili na miru, a na wenom mestu se vremenom formirao konus od kalcijum karbonata visok oko ~etiri metra. Gejzir je znatno narastao u posledwih 40 godina zbog minerala iz geotermalne vode koji se talo`e na povr{ini. Budu}i da postoji vi{e gejzira na imawu, ovaj gejzir nije najve}i, ali je sigurno najneobi~niji i najlep{i. Gejzir je prekriven algama, koje bujaju u vla`nim, toplim uslovima, {to je rezultiralo raznim nijansama zelene i crvene boje, koje mu daju jedinstven izgled. Spoj qudske gre{ke i prirodnog geotermalnog pritiska, minerala i Sunca, stvorili su ovaj prelepi prizor â&#x20AC;&#x201C; {areni gejzir koji izgleda kao da se nalazi na nekoj drugoj planeti.

REKLI SU O PRIRODI Nema stvari koja bi bila tako vredna prou~avawa kao priroda. Nikola Tesla

Za samo jednu sekundu, Sunce daje energiju 35 miliona puta ve}u od struje {to se proizvede za godinu dana u Americi.

KU]NI QUBIMCI

NORVE[KA

[UMSKA MA^KA Norve{ka {umska ma~ka je prisutna jo{ u skandinavskim mitovima a kasnije i u mnogim nordijskim predawima gde je predstavqena kao ,,vilinska ma~ka,,, sposobna da ispuni svaku `equ. Spomiwe se i kao verni pratilac Vikinga

orve{ka {umska ma~ka ili SKOGKAT je doma}a ma~ka koja vodi poreklo iz severne Evrope i koja je prilago|ena veoma hladnim klimatskim uslovima. Ima sredwe-dugo nepromo~ivo krzno, krupno i jako telo i velike bademaste o~i Poreklo ove rase nije poznato. Smatra se da nije pripitomqena divqa ma~ka jer ih u Skandinaviji nema. Prema legendi ~ak ni vrhovni bog Tor nije mogao da podigne ovu ma~ku koliko je bila krupna. Prema drugoj legendi, dve skogkat ma~ke su vukle ko~ije bogiwe plodnosti i qubavi Freje.

Krajem 19. veka hiqade ovih ma~aka je ìvelo u {umama Norve{ke, u kojoj je ova rasa od 1965. godine pod za{titom dràve, jer je ubijana zbog kvalitetnog krzna. U Norve{koj ih ima oko 1.200. Telo ove ma~ke je izuzetno veliko i izduèno. Ima jake kosti i mi{i}e, zadwe noge su duè od predwih a rep je po pravilu iste duìne kao telo. Glava je izduèna, wu{ka ~etvrtasta a vilica sna`na. O~i su velike i bademaste, u{i sredwe velike i sme{tene sa strane glave. Uz vrstu ma~ke ragdol, ovo je najve}a rasa ma~aka. @enke dostiù teìnu oko 4 kilograma a mu`jaci oko 10 kilograma. Norve{ka ma~ka je inteligentna, robusna i voli da se igra. Dobar je lovac i smatra se ne sasvim pripitomqenom rasom. Uprkos svom divqem izgledu, ova ma~ka je veoma pitome naravi i potpuno joj odgovara ìvot u gradskim uslovima. Izuzetno su tihe i osetqive na lo{e pona{awe qudi prema wima. Druèqubiva je u odnosu na druge ìvotiwe i veoma umiqata prema svima, naro~ito prema deci. Nisu probira~i u ishrani.

NENAGRADNA PITAWA I NAGRADNI ODGOVORI

DA LI STE PRO^ITALI OVAJ BROJ

"ÛVARA RAVNICE" Pruàmo vam {ansu da nam pokaète i dokaète da li ste ~asopis ~itali ili samo listali. To }ete u~initi ako odgovorite na na{a pitawa, pitawa napi{ete na papir i va{e odgovore po{aqete (zajedno sa va{im podacima: ime i prezime, razred, {kola, mesto, adresa) na na{u po{tansku adresu: UDRU@EWE ZELENO PITAWE âsopis ÛVARI RAVNICE Za PITAWA I ODGOVORE Bulevar oslobo|ewa 11 Novi Sad ili na mejl adresu

sasjov@open.telekom.rs

Mi }emo pojedince, razrede i {kole nagraditi lepim nagradama!

1. Koliko dugo moè da ìvi re~ni rak? 2. Koliko moè da bude teàk mu`jak jazavca? 3. Odakle poti~u {etland poni kowi? 4. Gde se nalazi muzej na

dnu mora? 5. Koliki procnta plasti~nih kesa se reciklira? 6. Kako se zove akcija Pokreta gorana Novog Sada na kojoj se sadi cve}e? 7. Kada su krpeqi najaktivniji? 8. [ta je to katamaran i kako se zove najve}i svetski katamaran? 9. Kako izbegavati i smawivati stvarawe otpada? 10. Gde mrki medved nikada nije `iveo? 11. Kada je ,,Deliblatska pe{~ara,, progla{ena za me|unarodno zna~ajno stani{te ptica?