ČUVARI RAVNICE broj 22/23 by sasa jovanovic

www.cuvariravnice.org.rs

[TA

P^ELE

RADE ZIMI?

KONKURS [KOLSKI ZELENI

PRESS 2019.

NAJRADIOAKTIVNIJIH NAMIRNICA

NERE[ENA MISTERIJA

MORSKIH DUBINA

AMAZON

NAJMO]NIJA

REKA

Broj 22/23 - 2019/2020. - cena 100,00 DIN.

www.cuvariravnice.org.rs Izdava~: Ekolo{ko udruèwe gra|ana „Zeleno pitawe” Zmaj Jovina 28, TC LUPUS sprat 2, lokal 238 21000 Novi Sad Telefoni: 021 641 4083 064 819 5472 Mejl adresa: cuvariravnice@gmail.com Predsednik udruèwa i glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jovanovi} sasjov@open.telekom.rs Stru~ni konsultant: Dr Zvonko Weì} zvonko.njezic@fins.uns.ac.rs Redakcija: Qiqana Andri} Marina Maksi} Dragana \urica Jelena Popovi} Biqana Jovovi} Vesna Zec Mladen Oqa~a Marketing: Vesna Vukajlovi} Tehni~ko ure|ewe: Dragan Stankovi} [tampa: COLOR PRINT, Novi Sad Specijalni brojevi, programski sadràji i dodaci ONDREJ PRINT HD - Gloàn CIP - Katalogizacija u publikaciji Bilioteka Matice srpske, Novi Sad 502/504

Dragi moji veliki drugari, Po~ela je jo{ jedna nova {kolska godina, nova {kolska gradiva i nova dru`ewa sa starim i novim drugarima. Takoуe pred nama je i novi broj na{eg ~asopisa ^uvari " ravnice" i novi konkurs [kolski zeleni press"!

“ Pred nama su ove jeseni i dve nove kwige Zagonetna {uma" i ,,^ika Kekine pri~e “ nespavanke".

Pred nama je i novi serijal de~ijih ekolo{kih emisija Pitam se, pitam se" koje “ se emituju subotom na prvom programu RTV Vojvodina. Emisije moète pratiti i na sajtu RTV Vojvodina u rubrici odloèno gledawe". “ Druì}emo se i ove {kolske godine na stranicama de~ijeg sajta KEREFEKE. Dragi drugari, o~ekuje nas jedna veoma druèqubiva {kolska godina. Sve vas voli va{ îka Keka!

ÛVARI ravnice / glavni i odgovorni urednik Sa{a Jovanovi}. - 2013. Br. 1 (jesen) - . Novi Sad : Ekolo{ko Udruèwe „Zeleno pitawe” 2013. Ilustr. : 30 cm êtiri puta godi{we. ISSN 2334-7953 COBISS SR.-ID 278688775

Projekat ,,[kolski zeleni press 2019,, je sufinansiran iz buxeta Republike Srbije -– Ministarstva kulture i informisawa.– Stavovi izneti u podr`anom medijskom projektu ne izra`avaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

DA LI STE ^ULI DA?

NAJMAWA RIBA NA SVETU Najmawa riba na svetu „trimmatom nanus“ je duga~ka samo 8 milimetara.

RA^ EW M O E P

SUN C A Totalno pomra~ewe sunca de{ava se svakih 18 godina.

NAJVE]A SEMENKA

NA SVETU

Najve}a semenka na svetu je seme biqke Coco-de-mer, koja raste na Sej{elima i mo`e dosti}i te`inu do 18 kilograma.

PLAVI KIT 4

Plavi kit se raÿa velik kao mi{. Kada poraste dosti`e veli~inu od 30 i vi{e metara.

AZIJA

U Aziji se svakog dana pojede oko 1,5 miliona tona pirin~a {to je otprilike brdo 6 puta ve}e od Keopsove piramide.

PRVO PREVOZNO SREDSTVO NA SOLARNI POGON

Prvo prevozno sredstvo na sun~evu energiju je postizalo brzinu od 25 kilometara na ~as i moglo je da preÿe 48 kilometara. Konstruisao ga je Alan Friman, penzionisani britanski in`ewer.

G US E N I C A VUNENI MEDVED " " Gusenica „vuneni medved”

`ivi 13 godina u stawu larve, a samo nekoliko nedeqa kao odrasla jedinka.

DIJAMANTI

Na na{oj planeti se dnevno prona|e oko 5 kilograma dijamanata.

RECIKLA@A Recikla`a samo jedne staklene флa{e, sa~uva energije toliko, koliko je potrebno da TV radi sat i po vremena.

GEOGRAFIJA

AMAZON NAJMO]NIJA

REKA NA SVETU

AMAZONIJA Amazonija se prostire na ~ak devet dr`ava, a to su Peru, Venecuela, Ekvador, Bolivija, Gvajana, Surinam, Francuska Gvajana i Brazil. Najve} i grad Amazonije je Manaus, nalazi se u Brazilu i ima 1,7 miliona stanovnika. 20% kiseonika na planeti Zemqi proizvodi Amazonska pra{uma a Amazonija predstavqa vi{e od polovine pra{uma na planeti Zemqi!

Amazonija, sliv reke Amzon, je nastala pre najmawe 55 miliona godina, dok su se prvi qudi naselili u pra{umu pre najmawe 11.200 godina. Amazonska pra{uma je najve}a i najstarija biqna formacija na Zemqi. Ime joj je dao {panski istra`iva~ Francisko de Orelana 1542. godine. On je bio prvi Evropqanin koji je oti{ao duboko u to podru~je gde je video mnogo plemena `ena ratnica koje su ga podsetile na Amazonke iz gr~ke mitologije.

DU@INA Sa duìnom od 6.448 kilometara reka Amazon je druga po veli~ini reka iza Nila koji je duga~ak 6.825 kilometara. Mada, po peruanskim podacima Amazon je najduà reka na svetu. Zajedno sa rekom Ukajali i Apurimak wena duìna iznosi skoro 7.100 kilometara. Jedna brazilska ekspedicija je 2007. godine otkrila novo izvori{te Amazona i oni isto tvrde da je ovo najduà reka na svetu.

SLIV Reka Amazon izvire na Andima, odakle reka te~e u zapadnom pravcu, kroz Peru, Brazil i Kolumbiju. Sliv reke Amazon pokriva skoro 7 miliona kvadratnih kilometara, {to je 40% Ju`ne Amerike. Drugi najve}i sliv na svetu je sliv reke Kongo sa 3,8 miliona kvadratnih kilomatara.

Ama zon ima 1.10 0 a 17 pritok preko du`ipritoka a, 1.50 ne prek su 0 ki o lom etar a

Glavne pritoke su Hurua, Madeira i Rio Negro. U vla`noj sezoni u sredi{Wem toku dosti`e {irinu i preko 19 kilometara. Tokom tog vremena se ne vidi obala sa druge strane. U dowem toku dosti`e {irinu i do 100 kilometara.

Merewa pokazuju da AmazonÂ ulije 770 milijardi litara vode u Atlantski okean svakog sata. âk 20% sveè vode Atlantskog okeana poti~e od ove reke. Ova slatka voda na velikoj povr{ini oko u{}a mewa boju okeana i razblaùje wenu slanost.

GEOGRAFIJA

INDIJANSKA PLEMENA Procewuje se da u Amazonskim {umama jo{ uvek `ivi 400-500 indijanskih plemena, a oko 50 plemena nemaju nikakav kontakt sa drugim kulturama. Najve}e pleme je Ianomani i ima oko 20.000 pripadnika. U amazonskim {umama se govori oko 180 razli~itih jezika. Amazonijski indijanci, su sakupqali lateks (mle~ni sok biqaka) sa drveta, i wime mazali noge {to je bila prva forma gumenih ~izama na svetu.

REKA BEZ MOSTOVA Reka Amazon nema nijedan most. Na suprotnu obalu Amazona mo`e da se stigne samo brodi}em ili splavom.

BIQNI I @IVOTIWSK I SVET U pra{umi Amazona postoji preko 2,5 miliona razli~itih vrsta insekata. Preko 40,000 vrsta biqaka, 2,200 riba, 1,200 ptica, 420 sisara, 420 vodozemaca i 370 reptila su nau~no klasifikovane u pra{umi Amazona.

AN AKO

NDA

Anakonda je jedna o d najve}i zmija na h svetu a m oè da po do 9 meta raste ra i bude te{ka do kilogram 250 a. @ivi n a obali i plitkim v u odama Am azonskog i napada basena ve}e ìv otiwe ko pribliè je se vodi.

PIRANA

U Amazonu `ivi i pirana, vrsta ribe koja jede meso. Ribe ~esto napadaju u grupama.

DELFIN

DelŃ&#x201E;in reke Amazon je najve}a vrsta re~nog delŃ&#x201E;ina na svetu.

LEPTIRI

Leptiri u Amazonu piju suze od korwa~a?! S obzirom da su suze korwa~a pune soli, za leptire je to osnovni izvor sodijuma.

SVET INSEKATA

TE@INA

MRAVI

Mravi `ive svuda osim na Antarktiku `ive na najrazli~itijim mestima. Formiraju svoje mraviwake u poqu i po {umama, ispod zemqe i na zemqi, u stabilima drve}a, pa ~ak i u ku}ama i stanovima, kada mogu da budu prave napasti.

ravqa kolonija moè imati od stotinu do milijardu jedinki a na svetu postoji vi{e od 12,000 razli~itih vrsta mrava. U mraviwacima ìveÂ matica, mravi radnici i mravi vojnici a svaki mrav ima svoje mesto i svoje zadatke. Najbrojniji su mravi radnici, koji obavqaju poslove oko sakupqawa hrane, grade gnezda, brinu se o ishrani matice i ishrani mladih... Mravi vojnici imaju zadatak da ~uvaju i po potrebi i brane svoje gnezdo. Oni imaju izuzetno sna`ne vilice koje im sluè kao oru`je u borbi protiv svakog ko poku{ava da ugrozi bezbednost mraviwaka. Ukoliko u gnezdu nema vojnika, mravi radnici u slu~aju potrebe prestaju da rade svoj uobi~ajen posao i poku{avaju da odbrane gnezdo. Svaka kolonija mrava ima vlasititi miris. Zato se neprijateq lako moè prepoznati. Matica je kraqica gnezda. Ona je najkrupniji mrav iÂ wen zadatak je da polaè jaja. Jedna matica polaè jaja nekoliko godina. Najdugove~nije mogu da ìve i do 15 godina. Najve}i mrav je duga~ak 2.5 centimetara, a najmawi mrav jedan milimetar. Prose~an ìvot

mrava traje od 45 do 60 dana, a sastoji se iz ~etiri faze: jaja{ce, larva, lutka i odrasli mrav. Poput svih drugih insekata, mravi tako|e imaju po {est nogu od kojih svaka ima po tri ~lanka. Noge su im veoma sna`ne i wima mogu veoma brzo da se kre}u i tr~e. Verovali ili ne, kada bi ~ovek tr~ao poput mrava, dostizao bi brzinu trka~kog kowa! Osim {to brzo tr~e, mravi mogu da podignu teret i do 50 puta ve}e teìne od wihove sopstvene. Mravi ne koriste svoje antene samo zbog ~ula dodira, ve} se wima sluè i da bi omirisali. Imaju jake ~equsti kojima mogu da seku poput makaza. Me|utim, odrasli mravi ne mogu da `va}u ve} gutaju krutu hranu zbog ~ega se naj~e{}e hrane sokovima iz biqaka. Mrav ima dva èluca - u jedan ide hrana za wega, a u drugi hrana koju }e podeliti s drugim mravima. Mravi nemaju plu}a. Kiseonik ulazi kroz male rupe po ~itavom telu, a ugqen-dioksid izlazi kroz iste otvore.

Ukupna te`ina svih mrava na planeti Zemqi je skoro ista kao te`ina svih qudi. Nau~nici smatraju da na na{oj planeti postoji oko milion i po mrava na svako qudsko bi}e pa je prema tom podatku tvrdwa ta~na.

MOZAK

Mrav ima najve} i mozak me}u insektima. Mozak mrava ima oko 250.000 mo`danih }elija, dok qudski ima oko 10.000 miliona. TakoŃ&#x192;e, jedna kolonija od 40.000 mrava ima istu veli~inu mozga kao ~ovek.

@IVOTNA SREDINA

Tehni~ki gledano, sva hrana je mawe ili vi{e radioaktivna, ali ovih 10 namirnica proizvodi najve}e zra~ewe

NAJRADIOAKTIVNIJIH

NAMIRNICA

Posmatrano kao katastrofa, radioaktivno zra~ewe uvek izaziva pa`wu, a malo se zna da postoji i prirodno radioaktivna hrana. Ovo izvorno zra~ewe u namirnicama nije {tetno po na{e zdravqe, pa ih zato nesmetano koristimo u svakodnevnoj ishrani. Hrana je radioaktivna zato {to i ona i svi drugi organski molekuli sadr`e ugqenik, koji prirodno postoji kao sme{a izotopa, ukqu~uju}i i radioaktivni ugqenik C14. Naravno, neke namirnice emituju vi{e zra~ewa od drugih. [ampion u prirodnoj radioaktivnosti je brazilski orah, ali u prirodne namirnice koje zra~e svrstavaju se i banane, krompir i pivo, pa ~ak i pija}a voda.

10.

PUTER OD KIKIRIKIJA

Puter od kikirikija sadr`i kalijum K40, radijum Ra226 i radijum Ra228. Ova namirnica je veoma bogata proteinima i dobar je izvor zdravih mononezasi}enih masti, tako da povi{ene vrednosti radioaktivnog radijuma ne mogu da upla{e.

VODA ZA PI]E

Verovali ili ne, ali i pija}a voda emituje izvesnu radioaktivnost. Voda za pi}e nije ~ista H2O. Doza wenog zra~ewa varira u zavisnosti od izvora vode koji sadr`e radijum Ra226.

PIVO

I pivo spada u prirodno radioaktivne namirnice. U wemu se nalazi kalijum K40. Vrednost zra~ewa iz piva je za oko desetinu mawa od zra~ewa iz soka od {argarepe, pa je sa stanovi{ta zra~ewa pivo zdraviji napitak. Ipak, kada se sve ostalo uzme u obzir, prirodno isce|eni sok {argarepe je daleko boqi izbor nego ~a{a piva.

CRVENO MESO

Crveno meso sadr`i znatne koli~ine kalijuma, a samim tim i radioaktivnog K40. Ova vrsta mesa bogata je proteinima i gvo`|em, a visoka vrednost zasi} enih masti u woj predstavqa ve}i rizik po zdravqe ~oveka nego radioaktivno zra~ewe koje emituje.

LIMA PASUQ

Posebna vrsta pasuqa zelene boje, tzv. lima pasuq, visoko je radioaktivan. On u sebi sadr`i kalijum K40 i radijum Ra226. Od radijuma qudski organizam nema nikakvu korist, ali se ovaj pasuq smatra odli~nim izvorom kalijuma.Tako|e, lima pasuq je i dobar izvor gvo`|a.

BRAZILSKI ORAH

Ako bi postojala nagrada za najradioaktivniju namirnicu ubedqivo bi trijumfovao brazilski orah. On sadr`i visoke nivoe dva radioaktivna elementa: radijum i kalijum. Kalijum je dobar za qudski organizam, koristi se u mnogim biohemijskim reakcijama, a jedan od razloga za to je i {to je qudsko telo samo po sebi blago radioaktivno. Radijum koji se sre}e u ovom orahu poti~e iz zemqe gde wegovo drve}e raste i apsorbuje ga kroz svoj koren. Ve}ina zra~ewa prolazi bezbedno kroz telo. Ipak, visok nivo selena i drugih minerala ~ine brazilski orah zdravim, ali samo onda kada se jede u umerenim koli~inama.

BANANA

Banane su dovoqno radioaktivne da mogu pokrenuti alarme koji upozoravaju na radioaktivnost u lukama i na aerodromima. One sadr`e radijuma Ra226 i kalijum K40. Izuzetno visok sadr`aj kalijuma je kqu~an raylog zbog ~ega je banana tako hranqiva. Konzumirawem ovog vo}a dolazi do apsorbovawa radioaktivnog zra~ewa, ali ono za organizam nije {tetno.

KROMPIR

Isto kao i kod {argarepe, krompir ima identi~ne vrednosti radijuma i kalijuma kao i {argarepa, jer i on spada u korenasto (krtolasto) povr}e. Vaqa imati na umu da svako jelo napravqeno od krompira, kao {to su ~ips ili pomfrit, na sli~an na~in je blago radioaktivno.

[ARGAREPA

[argarepa je radioaktivna kada je u pitawu radijum Ra226 i kalijum K40. Generalno, korenasto povr}e poput {argarepe, celera, cvekle, rotkve ili |umbira ima veoma visok nivo za{titnih antioksidanata, zbog ~ega im nivo radijacije slabi.

KUHIWSKA SO SA SMAWENIM SADR@AJEM NATRIJUMA

So sa smawenim sadràjem natrijuma, koja je veoma popularna kao adekvatna zamena ~istog natrijum hlorida (kuhiwske soli), sadrì kalijum hlorid. Zbog ovog jediwewa nivo kalijuma u ovakvoj soli isporu~uje radioaktivnu vrednost. U skladu sa ovim, so koja je potpuno bez natrijuma sadrì vi{e kalijum hlorida u sebi nego so sa smawenim sadràjem natrijuma, pa je zbog toga i radioaktivnija.

SVET OKO NAS

1.200.000 komaraca je potrebno da sisaju krv ~oveka u istom trenutku da bi ~ovek ostao bez krvi.

U sastav svakog kompjutera, ulazi 31 razli~it metal i mineral?

PAMETNI MAGARCI Suprotno ukorewenom mi{qewu, magarci spadaju u najpametnije kopitare. Oni, na primer, dlakama na bradi probaju da li je kroz `i~anu ogradu pu{tena struja, a na opasno mesto stupaju samo kad gospodar pre|e preko wega.

OTKUCAJI SRCA

Na{e srce u toku jednog dana otkuca oko 100.800 puta. Ono kroz na{e krvne sudove upumpa onoliko krvi koliko bi ispunilo oko 170 prose~nih kada za kupawe!

NAJVE]E JEZERO NA SVETU JE MORE Najve}e jezero na svetu je zapravo Kaspijsko more jer jezerom se naziva sva staja}a voda, koja je okru`ena kopnom sa svih strana, bilo ono slatke ili slane vode. Takav je slu~aj sa Kaspisjskim morem.

KOLIKI JE JUPITER?

Kada bi Jupiter bio {upaq, u wega bi moglo stati 1.400 planeta, veli~ine zemqe, i jo{ bi ostalo malo mesta.

KO NAJVI[E GLEDA TV?

Qudi koji najvi{e vremena provode ispred televizijskih aparata su JAPANCI. Oni prose~no sede ispred TV-a ~itavih 9 ~asova dnevno!

BOJOM ZA KOSU SE FARBAJU SIREVI

Kolorado Indijanci su koristili crvenu boju sa drveta bixa orellana, koje raste u pra{umi, da farbaju svoju kosu. Mi danas koristimo istu tu boju da farbamo sireve.

SVET @IVOTIWA

NEVEROVATNE @IVOT I WE

ZA[TO FLAMINGOSI STOJE NA JEDNOJ NOZI? ru`i~astoj boji poznati i po F tome {to uglavnom stoje na jednoj lamingosi su osim po

nozi, ali do sada nam nije bio jasan razlog. Jedna od teorija je bila da na ovaj na~in pomaù regulaciju temperature odnosno da obema nogama u vodi odvla~i toplotu tela. Rezultati istraìvawa pokazuju da flamingosi koji stoje na jednoj nozi zna~ajno smawuju angaòvawe mi{i}a tokom mirovawa. Svekupuno, rezultati ukazuju na mogu}nost da flamingosi stoje na duè staze na jednoj nozi bez velikih mi{i}nih napora i s malom potro{wom energije.

ZA[TO VRAPCI

CVRKU]U? rapci ne cvrku}u o qubavi, ve} se

sva|aju. VVrapci imaju bogat repertoar

pesama", " a najglasniji su upravo u vreme parewa jer tada vlada takmi~ewe za osvajawe ènki, pa tako iskazuju svoju mo} i muèvnost. Tim stru~waka sa univerizteta Ontario je izu~avao cvrkut vrabaca i do{ao do podataka da wihov cvrkut naj~e{}e predstavqa agresivno iskazivawe qutwe prema drugim vrapcima. Osim toga, {to je vrabac glasniji, to }e ga drugi mu`jaci u jatu doìveti opasnijim i muèvnijim, obja{wavaju stru~waci. [to je ve}a zajednica vrabaca, to je wihova pesma agresivnija jer je i ve}a konkurencija za naklonost ènki.

[TA BI BILO KADA BI

NESTALE SVE MA^KE?

bijawem mi{eva i pacova, ma~ke skladi{te veliku koli~inu griwa i prqav{tine, te spre~avaju wihovo {irewe. U Indiji se veruje da ma~ke ubijawem glodara - {teto~ina - ~uvaju" zrna koja se koristi kao " qudska hrana. Drugim re~ima, iako je istina da qudi hrane ma~ke, bez ma~aka u svetu, qudi su ti koji ne bi imali hrane. O tome koliko bi drasti~no porastao broj mi{eva u svetu svedo~e mnogobrojne studije. U Velikoj Britaniji je jedno nau~no istraìvawe pokazalo da jedna ma~ka u toku pola godine ulovi oko 11 ìvotiwa. Ovo zna~i da devet miliona britanskih ma~aka ulovi oko 200 miliona ìvotiwa godi{we.

NAJMAWI KAMELEON NA SVETU

Brookesia minima sa Madagaskara, najmawi je kameleon na svetu duga~ak 3,3 centimetra.

SVET @IVOTIWA

RIS

BACAWEM SME]A QUDI

UGRO@AVAJU PTICE

d svih `ivotiwa ris ima najo{triji sluh. I u najdubqem snu ~uje najslabiji {um, ~ak i kada dolazi iz daqine. Ova zver ~uje tako dobro zahvaquju}i ~etkicama" " na vrhovima u{iju koje joj slu`e kao neka vrsta antene.

tice su najboqi pokazateq stawa ìvotne sredine. One su dovoqno velike i uo~qive i veoma brzo reaguju na promene u svojoj sredini, ako iz nekog razloga na nekom podru~ju nestane hrane, postane previ{e hladno ili toplo ptice }e oti}i za razliku od drugih ìvotiwa. Ve}ina qudi ne shvata koliku {tetu i opasnost predstavqa sme}e koje se nalazi na ulicama i u parkovima. Kada, na primer, rode skupqaju materijal za pravqewe gnezda, pokupe i razli~ite predmete koje su qudi odbacili i koji mogu biti biti izuzetno opasni za wih i wihove pti}e.U velikom broju rodinih gnezda mogu se na}i plasti~ne kese, kojima se pti}i mogu ugu{iti, ili zaplesti noge ili krila. êsto se de{ava da ptice u gradu postanu lak plen drugim ìvotiwama nakon {to se zapetqaju u kese, progutaju ~ep ili komad plastike.

PREDAK DANA[WEG KOWA rvi predak dana{weg kowa `iveo je pre 50 miliona godina. Bio je duga~ak 30, a visok 25 centimetara. Na predwim nogama imao je ~etiri, a na zadwim tri prsta.

KONKURS

" POSTANITE DEO "[KOLSKOG ZELENOG PRESS-a"! Ovim putem pozivamo direktore osnovnih {kola, u~iteqice, u~iteqe, nastavnice i nastavnike da se sa svojim u~enicima ukqu~e u projekat "[KOLSKI ZELENI PRESS" putem slawa ~lanaka i fotografija do 30. oktobra 2019.

2019". EKOLO[KO UDRU@EWE GRA\ANA "ZELENO PITAWE" I ÂSOPIS "ÛVARI RAVNICE", UZ PODR[KU REPUBLI^KOG MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISAWA POZIVAJU OSNOVNE [KOLE DA SE UKQUÊ U KONKURS "[KOLSKI ZELENI PRESS" 2019.!

Ciq "[KOLSKOG ZELENOG PRESS-a" je da se u~enici ukqu~e u prepoznavawe dobrih i lo{ih primera za{tite ìvotne sredine u {koli, oko {kole, u svom mestu stanovawa, u okolini mesta stanovawa i ihova prezentacija putem ~lanaka (teksta) i fotografije. Ciq "[KOLSKOG ZELENOG PRESS-a" je prezentacija radova na {kolskoj oglasnoj tabli, u {kolskom informatoru, na internet prezentaciji {kole a najboqi, najzanimqiviji, najduhovitiji, najkreativniji radovi }e se publikovati u de~ijem ekolo{kom ~asopisu "ûvari ravnice" i na sajtu www.cuvariravnice.org.rs. U programu [KOLSKI ZELENI PRESS" nagra|uju se najboqi ~lanak (do 250 re~i) i foto esej (serija fotografija) u ~etiri starosne kategorije u~enika (1-2 razred, 3-4 razred, 5-6 razred, 7-8 razred). Radovi mogu bitni grupni (tri ~lana) i pojedina~ni {to treba navesti u prijavi. Detaqne informacije o projektu moète pro~itati u ~asopisu "ûvari ravnice", na internet stranici www.cuvariravnice.org.rs i upitom na mejl skolskizelenipress@gmail.com da vam se po{aqu podaci o projektu.

PRAVILA ZA P RIP REMU RADOVA

[TA JE EKOLO[KI ^LANAK?

Ciq ~lanka je da se promovi{e i uka`e na: - znawe o `ivotnoj sredini, - aktivno u~e{}e - pozitivan pristup - pozitivne primere - negativne primere - mogu}a re{ewa

^lanak se pi{e kratko i jasno, a jedna stranica bi bila idealna. U okviru programa [KOLSKI ZELENI PRESS" ~lanak ne sme da sadrì vi{e od 250 " re~i i moè da sadrì ilustracije, grafikone i fotografije kao ilustraciju. Izvor svih ilustracija koje nisu originalne mora biti naveden. Preporu~uje se da naslov ~lanka ne bude duga~ak. ^lanak mora biti napisan na bazi podataka, a tema jasno vezana za ìvotnu sredinu. ^lanak moè da bude napisan i u obliku intervjua. ^lanak mora biti poslat elektronski u WORD-u sa prate}im fotografijama, a prema smernicama za fotografije.

KAKO DA PI[ETE? Ciq novinara (i ~lanka) je da bude ~itan. Stoga je zadatak [KOLSKIH ZELENIH NOVINARA da uvere ~itaoca da pro~ita ~lanak od po~etka do kraja. ^itaoce treba voditi kroz tekst i na kraju ga treba ostaviti s pozitivnim ose}awem zbog informacija koje su u wemu prona{li. U {koli u~enici sti~u naviku pisawa za u~iteqe i nstavnike kojima je posao da pro~itaju sastav ili rad u celini pre nego {to ga ocene - ali kada se pi{e za ~itaoce novina (ili nekog drugog medija) mora se prona}i na~in kako da im se privu~e pa`wa, jer oni nisu pla}eni da ~itaju ~lanke.

VA@NO!

Novinarski ~lanak nije isto kao i sastav iz srpskog jezika! Zato novinari imaju vlastite metode pomo}u kojih privla~e pa`wu ~italaca. Kada se pi{e ~lanak treba misliti na svoje budu}e ~itaoce. Novinaru je, nakon istra`ivawa neke teme materija postala vrlo poznata, ali mnogi ~itaoci se prvi put susre}u sa tom tematikom. Zato treba prona}i sve pojmove, osobe ili mesta koja nisu predstavqena te ih treba razjasniti. - Treba biti jasan i koristiti kratke, jednostavne i precizne re~i - Naslov treba da bude kratak, zanimqiv, sme{an ili provokativan kako bi privukao pa`wu ~italaca - Kqu~na poruka uvek mora biti na po~etku ~lanka - Prva re~enica ne treba da sadr`i vi{e od 25 re~i i treba da pokriva sva pitawa: ko, {ta, gde, kada, za{to i kako. - Ako tekst pi{ete latinicom OBAVEZNO slova }, ~, x, {, `... kucajte sa kva~icom. - Znaci interpukcije idu uvek uz posledwe slovo re~i bez razmaka. Posle znaka interpukcije sledi razmak... kwiga, najboqi prijateq - PRAVILNO kwiga , najboqi prijateq - NEPRAVILNO

- NEMOJTE SLATI RADOVE U PDF-u - NEMOJTE FOTOGRAFIJE I ILUSTRACIJE UBACIVATI U TEKST VE] IH [AQITE ODVOJENO!

- Ne treba previ{e koristiti stru~ne re~i, nau~nu ili tehni~ku terminologiju, jer nisu svi upoznati sa stru~nim nazivima. - Treba izbegavati preveliku upotrebu brojeva: treba izabrati samo najzna~ajnije, vi{e koristiti procente, a ne apsolutne brojeve jer ih je lak{e uporediti.

Pi{ite u kratkim re~enicama! 19

KAKO DA

FOTOGRAFI[ETE? Slika govori hiqadu re~i!

Duga~ki opisi }e ~lanak ~initi te{ko ~itqivim, pa zato }e ga svaka fotografija u~initi atraktivnijim i zanimqivijim. Ukoliko se poku{ava nekome opisati pojava koju nikada pre nije video, bi}e puno lak{e uz fotografiju. Mogu}e je prijaviti i seriju fotografija (foto esej). Fotografije moraju da prikaù temu vezanu za ìvotnu sredinu i moraju biti kvalitetne. Prijava fotografija mora da ima naslov, kao i kratak tekst ne duì od 50 re~i koji obja{wava fotografije na novinarski na~in (ko, {ta, gde, za{to, kada i kako).

PRATE]I PODACI UZ SVAKI RAD 1. NAZIV RADA 2. VRSTA RADA (pojedina~ni ili grupni) 3. KATEGORIJA RADA (1-2, 3-4, 5-6 ili 7-8 razred) 4. FORMA RADA (~lanak sa fotografijama ili foto esej) 5. PODACI O AUTORU/AUTORIMA (ime i prezime, datum ro|ewa, razred) 6. PODACI O [KOLI (ime, adresa, kontakt telefon, kontakt mejl) 7. PODACI O MENTORU (ime i prezime, kontakt telefon, kontakt mejl) Ime fajla sa radom nazvati imenom rada! Radove slati iskqu~ivo na mejl adresu skolskizelenipress@gmail.com na koju mo`ete slati i pitawa u vezi eventualnih nejasno}a.

PO@EQNO JE DA UZ RAD PO[AQETE I NEKOLIKO FOTOGRAFIJA SVOJE [KOLE! PRATITE NAS PREKO INTERNET STRANICE www.cuvariravnice.org.rs

VA@NO ZA FOTOGRAFIJE! Fotografije moraju biti u adekvatnom kvalitetu (rezoluciji) za {tampawe {to se mnogo razlikuje od fotografija za kompjutersku prezentaciju) i internet (dru{tvene mre`e). To zna~i da kada `elite da proverite kvalitet fotografije: - kliknite na fotografiju - desnim klikom otvarate padaju}i meni i u dnu menija kliknete na PROPERTIES - kada vam se otvori PROPERTIES pogledajte pod SIZE, veli~ina koja tu pi{e trebala bi da bude najmawe 500 KB - najboqe je da veli~ina bude 1 MB ili vi{e.

Fotografije se moraju poslati elektronski u jpg, png ili tif formatu, a idealno je da su sa rezolucijom ne mawom od 300 ta~aka.

PRIJATEQI [KOLSKOG ZELENOG PRESS-a I ^UVARA RAVNICE" " De~ija ekolo{ka emisija Pitam se, pitam se" RTV VO" JVODINA - pratite na www.rtv.rs ODLO@ENO GLEDAWE INTERNET STRANICA ZA DECU www.kerefeke.org.rs

NERE[ENE MISTERIJE

TAJNE MORSKIH DUBINA

Interesantna je i pomalo zbuwuju}a ~iwenica da boqe poznajemo povr{inu Meseca nego dna na{ih mora. Imamo preciznije karte MarsaÂ nego povr{ine Zemqe pod okeanima. Uop{te, slabo poznajemo dve tre}ine na{e planete pokrivene velikim vodama.

ada je pre vi{e godina cunami pogodio [ri Lanku i Indiju onda je na obalu izbacio i velik broj ìvih organizama koje biolozi nikad ranije nisu videli. Iako su morima rutinski putovali jo{ stari narodi, a u novije doba slavni evropski moreplovci preplovili svet, sve do 19. veka poznavawe morskih dubina merilo se metrima. O ìvom svetu u vodi znalo se samo po onome {to je plivalo blizu povr{ine i hvatano ribarskim mreàma. Mornari su se u to doba jo{ uàsavali morskih nemani kao {to je ogromna morska zmija koja je, kako se pri~alo, mogla ~itav brod da proguta.

Mogli biste pomisliti kako je malo toga ostalo da se otkrije na Zemqi u 21. veku, ali jo{ nam uvek duboko more ostaje gotovo savim nepoznato. Okeani pokrivaju 70% povr{ine Zemqe, s prose~nom dubinom od 4 kilometra. To ~ini duboko more najve}im od svih stani{ta - ali je ono tako|e i jedno od najmawe gostoqubivih. Ono je izuzetno hladno, sasvim mra~no, ~esto s niskim nivoima kiseonika i pritisnuto pritiskom 1.000 puta ve}im nego na povr{ini - toliko velikim da mewa biohemiju.

NERE[ENE MISTERIJE

EDVARD FORBS tvari sa upoznavawem morskih dubina su po~ele S malo da se popravqaju tridesetih godina 19. veka kada je Edvard Forbs (1815 -1854) po~eo da ih izu~ava. Plovio je Atlantikom i Sredozemnim morem i nauku zaduìo dokazom da ìvota ima ~ak i na tako velikim dubinama kao {to je 400 metara jer je iz tog ponora izvukao morsku zvezdu. Procenio je da ìvota ima i dubqe, mo`da i do svih 600 metara i da je to granica jer na tako velikim dubinama vlada mrkli mrak, a pritisak je nepodno{qivo velik. Svetski rekord zarona ~oveka na dah je 214 metara pa je i to ~udo jer teorijski sa te dubine ~ovek bi morao da se vrati samo mrtav. Ipak, ìvota ima i mnogo dubqe nego {to je Forbs pretpostavqao. Kada je 1860. godine radi popravke izvu~en jedan od prvih tansatlanskih telegrafskih kablova sa dubine od preko tri kilometra zbuwena posada broda, koja je vadila kabel, je videla da je bio obrastao koralima, {koqkama i raznim drugim do tada nevi|enim stvorewima. Sva ta i druga otkri}a dovela su kona~no do prve prave istraìva~ke ekspedicije kojoj je u zadatak stavqeno istraìvawe okeanskog bezdana. Jedan britanski ratni brod, li{en topova i drugog oru`ja i opremqen laboratorijama sa nau~nim instrumentima, je 21. decembra 1872. isplovio iz Portsmuta. Brod se zvao HMS êlinxer (izaziva~) {to je u neku ruku bilo prigodno ime i za nau~nu ekspediciju. Ekspedicija je tri i po godine lutala okeanima, uzimala uzorke vode, hvatala ribu mreàma, pravila razne nau~ne zapise, merila dubine. Od 240 nau~nika i ~lanova posade ~etvrtina nije do~ekala qen zavr{etak. Neki su se razboleli, neki umrli, a neki jednostavno pobegli s broda prvom zgodnom prilikom. Kona~no, 1876., nakon prevaqenih blizu 130 hiqada kilometara brod se vratio u mati~nu luku. Rezultati ekspedicije su bili impresivni. Otkriveno je preko 4.000 novih, do tada poptupno nepoznatih vrsta ìvih bi}a {to je zajedno sa ostalim otkri}ima izazvalo stvarawe nove nau~ne discipline, okeanografije.

NAJDUBQE MESTO NA SVETU ajdubqe mesto na svetu nalazi se u Tihom okeanu, isto~no od N Marijanskih ostrva u ogromnom kanalu koji se po obli`wim ostrvima zove Marijanski. Kanal je dug~ak 2.550 kilometara a {irokom svega 69. Maksimalna dubina od preko 10 kilometara se nalazi u malom udubqewu nazvanom ÊLENXER DIP (Challenger Deep). Da se tu nalazi Mont Everest, najvi{a planina na Zemqi (8.848 metara),wjegov vrh bi bio dva kilometra pod vodom. Svoje ime, Challenger Deep ova provalija je dobila po brodu koga smo pomiwali HMS ÊLENXER. 23. januara 1960. iznad najdubqeg mesta na planeti stigao je brod sa batiskafom Trst. U batiskaf su se ukrcala dva ~oveka: @ak Pikar i Don Vol{. @ak je bio sin Ogista Pikara, ina~e {vajcarski okeanograf i inèwer a Vol{ je bio ameri~ki okeanograf, istraìva~ i mornari~ki oficir koji je petnaest godina svog ìvota proveo na moru, uglavnom ispod povr{ine, u podmornici.

4 SATA I 48 MINUTA T

DO DNA

e{ko je do~arati koliko je to bio riskantan poduhvat. Kada zaronite ve} nakon 100 metara vi ste izolovani od svega. Posle hiqadu metara lebdite u potpunom, gluvom mraku, a osvojili ste tek deseti deo najdubqe dubine na ovoj planeti. Batiskaf je tonuo satima, a sa svakim metrom pritisak je rastao. Na devet hiqada metara dubine snaàn prasak je zatresao ceo batiskaf kada je jedan od spoqnih prozora iznad kapsule sa roniocima pukao. Kona~no, nakon 4 sata i 48 minuta padawa batiskaf je dotakao dno i wegovi reflektori su obasjali do tada nevi|eni krajolik. Bila je to prva svetlost na dnu okeana od kako je stvoren. Dva ~oveka iznutra su piqila kroz prozor~i} u nepoznati svet. Odjednom, spazili su jato pqosnatih riba kako je elegantno pro{lo pored wih. Na dnu okeana, 11 kilometara ispod povr{ine! Danas nam je neverovatno da nisu imali ~ime da fotografi{u to {to su videli. Nakon 20 minuta boravka na dnu okeana vratili su se gore, u ovaj svet. To je bilo jedini put da je ~ovek dotakao najdubqe dno - sve do marta 2012. kada je isti podvig napravio Xejms Kameron, reìser nekih od najpopularnijih filmova u istoriji (Avatar, Titanik...). Me|utim, nekoliko puta je na najdubqe dno spu{teno robotizovano plovilo, bez qudske posade. Jednostavno, sve je to suvi{e skupo, a o~ekivani nau~ni rezultati ne ba{ impresivni da bi se putovalo tako duboko. Zato se istraùju mnogo mawe dubine. Ali ostaje ono glavno, svuda u okeanu, od povr{ine do dna, ima ìvota. Po nekim procenama u morima ìvi ~ak i 30 miliona raznih vrsta ìvih stvorewa. Ve}inu niko nikad nije video. Pred nau~nicima je ogroman posao.

OGIST PIKAR bio {vajcarski fizi~ar, O pronalaza~, istra`iva~ i

gist Pikar (1884 - 1962) je

pasionirani balonista. Svojevremeno je drào rekord u dostignutoj visini balonom od preko 16 kilometara. Usavr{io je izradu balona za velike visine. U ~lanku jednih novina iz 1952. izrazio je uverewe da se balonom moè sti}i i na Mars. Ogist Pikar je jedne godine odlu~io da napravi batiskaf. Na vrlo velikim visinama balonom moète da letite i ostanete ìvi samo ako ste hermeti~ki izolovani od spoqnog sveta. U suprotnom razre|en vazduh i mali pritisak vam ne pruàju nikavu {ansu da se na zemqu vratite ìvi. Pikar je za osvajawe visina koristio gondolu u obliku kugle oka~enu o balon. Ta gondola je Ogistu dala ideju za konstruisawe hermeti~ki zatoverene sfere koja bi omogu}ila zarawawe do ekstremnih dubina okeana. Batiskaf je dobio ime Trst po gradu u kome je izgra|en. Pripadao je ameri~koj vojsci ali je wime rukovodio Ogist. Sfera u koju su mogla da stanu dva ronioca imala je ~eli~ne zidove skoro 13 centimetra debele i prozor~i} od svega pet centimetara. Ceo batiskaf teìo je 13 tona i bio je spreman za velike poduhvate.

NERE[ENE MISTERIJE

MORSKE NEMANI

U Marijanskom kanalu u Tihom okeanu, u najdubqem mestu na svetu, `ive neke od vrsta riba koje izgledaju kao da su iza{le iz horor фиlmova. Morske kreature su zastra{uju}eg izgleda ali su uglavnom i potpuno bezopasne.

NABORANA AJKULA

Ovaj predator iz dubine okeana jedna je od najprimitivnijih ìvih ajkula, i ostatak je perioda Krede kad su dinosaurusi vladali Zemqom. Retko se viуa ìv primerak i tek nedavno je prvi put snimqena. Naborana ajkula moè da naraste do dva metra. Ne predstavqaju opasnost za qude, zapravo ve} ina ovih ajkula provede ~itav ìvot, a da nikad ne ugleda ~oveka.

RIBA ZMIJA

Riba zastra{uju}eg izgleda ima najve}e zube od svih drugih u okeanu. Po{to ima izuzetno lo{ vid, ona svoj plen mo`e da ulovi samo ako se bukvalno sudari sa wim. Iako izgleda stra{no, ova riba је дuгачка oko 30 centimetara.

BLOBFI[

Ovo stvorewe je, ako se to tako moè re}i, jedno od najpopularnijih bizarnih stvorewa iz morskih dubina. Naime, ova riba je vi{e puta progla{avana za najru`niju ìvotiwu. Жelatinasta nosata riba mirno ìvi na dnu okeana gde je pritisak toliko veliki da wena glatka koà ima otprilike istu gustinu kao i voda. Mawak mi{i}a joj ne predstavљa neki problem jer tokom lova samo otvori usta i skupqa u wih {ta god joj se naуe na putu.

GOBLIN AJKULA

Ova morska neman jedna je od retkih koja `ivi na velikoj dubini i koja je pored zastra{uju}eg izgleda i opasna. Takoуe, za razliku od ostalih kreatura ova ajkula je i po svojoj veli~ini dominantna. Duga~ka je oko ~etiri metra, a te{ka vi{e od 200 kilograma.

BUQAVE RIBE

Sa obzirom na dubinu na koju nau~nici moraju da odu kako bi prou~avali ove zastra{uju}e ribe, o wima se zna vrlo malo. Ova stvorewa pored ogromnih o~iju imaju sposobnost da svetle, a upravo im to i poma`e da opstanu i pre`ive. Naime, u mra~nim dubinama je svetlost vrlo korisna prilikom bega od predatora.

NERE[ENE MISTERIJE

DAMBO OKTOPOD

Ova riba je dobila ime zbog svog izgleda koji neodoqivo podse~a na ~uvenog slona. Simpati~no i neobi~no stvorewe `ivi na dubini od 10 kilometara, a hrani se crvima i ostacima koje naуe na dnu.

JAPANSKA PAUK-KRABA

Na dubini od 300 do 600 metara ispod povr{ine, {eta se japanska pauk-kraba, najve}i insekt na svetu. Duìna jedne noge joj moè dosti}i ~ak dva metra. Mada je relativno pitoma i bezopasna po qude, pauk-kraba jede sve {to naуe: travke, alge, meku{ce, ostatke drugih ìvotiwa.

KOLOSALNA SIPA

Par kilometara dubqe od izopoda pliva misteriozni xin, kolosalna sipa. Otkrivena je 1925. uz pomo} samo dva pipka u stomaku kita uqe{ure. Uqe{ure su opasni lovci, koji zarawaju u velike dubine u potrazi za plenom. Dugo se ~ekalo na `ivi primerak. 2007. godine, blizu obale Novog Zelanda, grupa ribolovaca je slu~ajno uhvatila kolosalnu sipu dugu pet metara. Jo{ uvek se ne zna koliko velike mogu da budu.

XINOVSKI IZOPOD

KO[QORIBA KRAQ HARINGI

Na dubinama i do 1.000 metara `ivi takozvani kraq haringi, mada nije haringa, ve} ko{qoriba - i to najve}a poznata ko{qoriba, u proseku duga oko tri do ~etiri metra. Najve}a koja je do sada ulovqena imala je ~ak jedanaest metara od glave do repa. Li~i na ogromnu zmiju.

Nije samo veli~ina mitska. Dubљe od kraљa haringi жivi џinovski izopod. Gamiжuћi po morskom dnu na 2.000 metara dubine, duжine i do pola metra, џinovski izopod moжda nije џin u poreуeњu sa nama, ali je ogroman u odnosu na svoje roуake. Izopodi su naj~e{}e si}u{ne morske bubice. Braon ili qubi~asta, tvrde opne i zastra{uju}ih o~iju, xinovski izopod kod ve}ine qudi izaziva strah i gaуewe.

NAJ^UDNIJE STVARI KOJE SU

PRONA\ENE U DUBINAMA Morske dubine ~uvaju neverovatne tajne. Ronioci i ~lanovi ekspedicija uvek se iznova iznenade pronalascima na dnu mora. Nalazili su zanimqive stvari - od blaga ~ak do gradova.

KOMPJUTER IZ ANTI^KE GR^KE

ehanizam koji su ronioci prona{li 1900. godine u blizini gr~ke obale jedan je od najfascinantnijih pronalazaka uop{te. Iako nije sasvim jasno ~emu je taj mehanizam sluìo, zbog wegove složenosti prozvali su ga prvim ra~unarom. Iako je leào hiqadama godina na dnu mora, ostao je savr{eno o~uvan, ali ipak nefunkcionalan. Glavna pretpostavka je da je taj mehanizam sluìo za predvi|awe pomra~ewa Sunca i Meseca prema drevnom vavilonskom ra~unawu, ali to je samo pretpostavka - wegova prava funkcija i daqe ostaje tajna.

DREVNI POTOPQENI GRAD

jedan grad i nestane svaki trag o wemu, to I se ipak doga|a mnogo ~e{}e nego {to mo`emo ako deluje nemogu}e da se izgubi celi

zamisliti. Kako nivo mora raste svake godine sve vi{e zbog topqewa polarnog leda, nestanak gradova koji se nalaze na obali u budu}nosti bi}e u~estala pojava. Dana{wa tehnologija omogu}ava da se rekonstrui{u te podvodne ru{evine. Najboqi primer le`i na obali Egipta. Grad Heraklion hiqadama godina je le`ao neotkriven i potpuno zaboravqen ispod peska i muqa Mediterana. Sve do 2.000. godine, kada ga je otkrio jedan podvodni arheolog. Jo{ se ne zna za{to je potopqen, ali zahvaquju}i tome delovi su ostali savr{eno sa~uvani. Uz mnogo statua prona|eno je i dosta zlata.

@IVOTNA SREDINA

ZAGA\EWE MORA I OKEANA!

Neretko je da ribari prona|u u svojim mre`ama fri`ider, ma{inu za prawe ve{a, metalnu burad, sudopere, bojler i ostali kruti otpad koji je na morskom dnu na{ao svoje kona~no odlagali{te

abriwavaju}e je to {to se u posledwe vreme sve vi{e otpada gomila i na obalama gde ìvi malo stanovnika i po kojima nema brodskih linija. Pomorska saobra}ajna aktivnost, ribarewe, nauti~ki turizam, traèwe nafte na morskom dnu i odbacivawe s kopna, glavni su izvori zaga|ivawa morske sredine krutim otpadnom. Jo{ pre tridesetak godina ameri~ka Akademija nauka procenila je kako se s brodova (putni~kih, trgova~kih, ratnih i ribarskih) i naftnih platformi ispu{ta u svetska mora i okeane 6,4 miliona tona krutog otpada godi{we. U prora~un nisu uzeti podaci o sem}u koje turisti ostavqaju po plaàma, otpad s kopna, donesen vetrom ili ispustima. [to se ti~e sastava krutog otpada, prevladavaju sekundarne sirovine poput plastike, oko 70

odsto, zatim stakla, papira, drveta, gvo`|a, aluminijuma, tekstila i gume. Morske korwa~e u potrazi za hranom ~esto pojedu plasti~ne kesice umesto meduze, od ~ega uginu. Zabeleèno je da oko 15 odsto morskih korwa~a s podru~ja Malte unese u probavni sistem plasti~ne materije. Britanski nau~nici navode da 30 odsto riba ulovqenih u Atlantiku i Sredozemqu ima plasti~ne kuglice u èlucu. U [kotskoj i Norve{koj uo~eno je da jedna vrsta severnoatlanskih ptica ugiba zbog za~epqewa creva, jer su se hranile sinteti~kim nitima koje ispu{taju fabrike. Mla| severnoatlanskog lista ugine kada mu se u probavnim organima zadrì vi{e od 30 plasti~nih kuglica.

NENAMERNA POMO]

VREME RAZGRADWE

No, ipak, treba napomenuti da brodske olupine, betonski elementi i sli~ni kruti otpadi postavqeni na morskom dnu, u strogo zabrawenim zonama mogu biti korisni za pove}awe ribqeg fonda. Tako se na ve{ta~ki na~in pove} ava `ivotni prostor nekih vrsta riba (ugor, {karpina, {arag, pic...) i osigurava skloni{te za mawe ribe.

Za razgradwu autobuske karte potrebno je dve do ~etiri nedeqe, pamu~ne tkanine od jednog do pet meseci, konopca ,,manila,, od 3 do14 meseci, vune - godinu dana, komadi}a obojenog drveta 13 godina, obi}ne konzerve 100 godina, aluminijske konzerve od 200 do 500 godina, plasti~ne boce oko 500 godina, a za staklenu bocu nije odre|eno vreme razgradwe. Izlivawem krutog otpada u morsku vodu odlaze razna organska jediwewa, boje, te{ki metali i druge komponente i istovremeno se pove}ava hemijsko zaga|ewe morske vode i morskih organizama.

@IVOTNA SREDINA

ZASTRA[UJU]E ^IWENICE O PLASTICI U posledwih 10 godina proizveli smo vi{e plastike nego kroz ~itav 20 veke, i jo{ uvek je proizvodimo

awe od 5% proizvedene plastike se reciklira. Gotovo svaki komad plastike ikad proizveden u svetu jo{ uvek postoji. Trenutno najve}e podru~je plutaju}eg plasti~nog otpada u na{im okeanima je veli~ine Francuske. I nije jedino, ima ih vi{e! Razli~iti oblici plasti~nog otada ~ine otprilike 90% sme}a koje se nalazi u moru. Plasti~ne kese se koriste u proseku samo 12 minuta. O~ekivani `ivotni vek plasti~ne kese u prirodi mo`e biti i do gotovo 1.000 godina! Tokom perioda raspadawa plastika iz svoje originalne forme prelazi u makroplastiku, mikroplastiku i nanoplastiku deli}a mnogo mawih od 100 nm, mawih od }elija algi, te

pretpostavqeno ostaje na neodre|eno vreme u tom obliku. Plasti~i otpad ima sposobnost privla~ewa ostalih zaga|iva~a u moru i na taj na~in deluje poput sun|era koje upijaju i nose na sebi zaga|iva~e (hemikalije, materije koje ometaju normalan rad hormona...). Plastika otpu{ta te{ke metale i razne {tetne hemikalije u prirodu. Hemikalije koje su u sastavu plastike mogu u}i u na{ organizam varewem ili apsorpcijom iz vode putem ko`e. Vi{e od 90% qudi pozitivno je na testu za BPA (bisfenol, hemikaliju iz plastike koja ometa redovan rad na{ih hormona) Vi{e od 70% vodovodne vode u Evropi sadr`i mikroplastiku. Mikroplastika je na|ena i u pivu, medu, {e}eru, soli, ~ak i u ki{nim kapima.

KOLIKO PLASTIKE POJEDEMO?

elika je mogu}nost da godi{we konzumiramo vi{e od 100.000 komadi}a mikroplastike. To je otprilike 5 grama plastike nedeqno, 21 gram mese~no, 250 grama godi{we. 8 miliona tona plastike zavr{i u svetskim morima i okeanima svake godine. Oni se izlome u sitne komadi}e {to zovemo mikroplastikom. Dovoqno je sitna da u}e u na{ lanac ishrane, zajedno s drugim tipovima mikroplastike poput one koja se osloba|a kada peremo na{u ode}u.

SVET @IVOTIWA

AUSTRALIJSKI

BODQIKAVI \AVO

устралија је домаћин многим чудним животињама, а једна од њих је гуштер назван „бодљикави ђаво“. Његово тело је прекривено бодљама које су мркожуте или сиве боје. Ове боје разбијају контуру гуштера тако да је птицама грабљивицама тешко да га уоче одозго. Међутим, главна корист од бодљи није тако очита - оне су извор воде. Бодљикави ђаволи живе у врелим и сувим подручјима, где је вода права награда. Током ноћи кондензација се скупља на кожи овог гуштера; бодље помажу да се вода каналише низ жлебове који се сливају низ тело према устима. Овај начин скупљања воде значи да бодљикави ђаво никад нема потребу да пије воду директно из неке локве или језерца. Они једу само мраве, које узимају једног по једног лепљивим језиком и веома су ефикасни у овом процесу, јер могу да покупе до 50 мрава у минуту. Један оброк може се састојати чак од 5.000 мрава. Упркос страшном изгледу овај гуштер је потпуно безопасан.

Пuж може да sпава 3 до 4 године – током којиh мu није потrебна hrана како би пrеживео.

KAKAV ZVUK PROIZVODE ајвећи проблем због ког се жирафе најчешће уопште не чују јесте то што им је врат веома дугачак. Дужина врата код жирафа може да досегне и четири метра што представља препреку за глас. Проток ваздуха кроз врат жирафе морао би да буде знатно јачи како би гласне жице ове животиње завибрирале и произвеле неки звук. Али без обзира на то што не могу да произведу неки јачи и препознатљивији звук, жирафе

SVET @IVOTIWA

На sветu поsтоји пrеко 120.000 вrsта мuва.

KOLOKO BUBA POJEDEMO TOKOM GODINE? ок поједини уживају у менију богатом инсектима, већини позли и на само помисао. Међутим, уколико нисте знали, просечна особа на годишњем нивоу, поједе невероватну количину инсеката. Према подацим америчке Администрације за исхрану и лекове, особе најчешће унесу инсекте конзумирајући свеже воће, поврће и прерађену храну. У саопштењу се наводи да се у 226 милилитара сока од поморанџе може наћи пет воћних мушица, у 100 грама замрзнутог спанаћа и до 50 лисних ваши, гриња, пепелница или ларви гусенице. Међутим, ово

@IRAFE?

није разлог за бригу. Стручњаци наводе да је велики број инсеката препун хранљивих састојака. Знате ли да постоји око хиљаду јестивих врста инсеката? Наиме, ове јестиве врсте су део исхране око три хиљаде етничких група. Гусенице од 100 грама тежине садрже 53 грама протеина, као и велике залихе гвожђа, витамина Б1 и Б3, много више него рибе.

У пrоsекu, моrsки пsи uбијu 5 – 10, а кrаве око 100 љuди sваке године. 67% quди пrеживи напад велике беле ајкuле.

Vише инsеката живи на sамо једном километru квадrатном плодног тла, него љuди на целој планети.

ипак међусобом комуницирају. Стручњаци су дошли до закључка да се жирафе најчешће оглашавају ноћу, а да је њихов глас једва чујан за људско ухо јер вибрира на фреквенцији од само 92Хз, што је скоро инфра звук. Чак и када су установили да се жирафе оглашавају, стручњаци нису могли да дају назив за тај звук, а онда су схватили да ипак подсећа на нешто што је многима познато. Жирафин глас веома подсећа на - хркање.

EKOLOGIJA DUHA

ЈЕSЕН У ШУМИ

@ABE

Сазрели су плодови, падају са грана, треба да се сакупе док је лепих дана.

Крекетале жабе из оближње баре желе старог патка да насамаре. Важан се прави док у бари плива, свима се хвали како ужива.

Похитајте, зверчице, понесите врећице и дугачке моткице. Три ће дана требати плод да се сабира, биће брда кестена, биће брда жира. Биће доста плодова, ко у реци песка, родио је орах, преродила леска.

Још су му жабе његова страст, једну би за ручак појео у сласт. Чуле су то жабе свака се љути шта то патак вели још им воду мути.

Десанка Максимовић

Пожурите, зверчице, понесите џакчиће, раширите шачице.

Шолкотовић Снежана

Закрекетале су скупа смислиле и план, наћи ће нову бару конфоран стан. Онда нек се патак од једа пуши неће више моћи мир да им наруши. Видеће патак шта све могу жабе неће му више крекетати џабе. Па нек размисли шта ће цео дан, без њих мора крекетати сам.

[UMA

Јован Јовановић Змај

Ја знам једно лепо село, у њему је све весело. Има кућа старих, нових Зелене се сви кровови.

Ту станују душе силне, Појућ песме преумилне. Све скакућу, све се шале, Певајући творца славе,

По стазама цвеће свуда, Стаза уска, па кривуда. Озго, оздо цела страна Зеленилом патосана.

Знаш ли, ко су те душице? То су, то су хитре птице. Хитри ловци туда лове, То се село шума зове.

ZABORAVNA VEVERICA Наташа Крижанић Јутрос на дрвету код старог меце освануо оглас веверице Веце. Помоћ она тражи становника шуме све је на папиру да се сад не збуне. «Тражим моје дрво храста где је некад било ласта била крошња пуна жира то је било дрво мира. Ту су ми остале залихе хране за оне хладне и зимске дане». Јесен је стигла, магла се дигла ветар са севера хладан и љут скинуо старом храсту капут. Зато сад наша вредна Веца тражи своје дрво целог месеца. Свако јој дрво сада исто усред шуме оголело, чисто. Заборавна Веца моли шумску дружину ако нађу дрво да не дирају ужину.

ZELENA MODA Душко Радовић У неваспитано време, у пролеће када зазвони сунце у врби, сви мисле: хоће, одолеће! а сви се чешу где их сврби. Као каписле пупољци праште! Бубе радосне што ће се родити.

ЧИКА ПЕRИНА КRОФНА

EKOLOGIJA DUHA

Јелена Поповић

Свако јутро кад у школу пођем, поред чика Перине пекаре насмејана прођем. Питате се зашто? Открићу вам, није тајна, за мој осмех крива је једна крофна сјајна! С ужитком правим маштам кад ћу моћи по крофницу чоколадну из школице поћи. На сат гледам, до одмора минуте бројим, учитељица ме опомиње да ликовни рад бојим. Кажем себи: ,,Доста је! На часу пазити се мора, пажњу не сме да ти одвлачи та мирисна, златна кора!,,“ Уозбиљих се истог трена и кист у руци поче да шара, најлепша од свих ће бити насликана моја мама Мара! И таман кад заврших, огласи се школско звоно, а учитељица ће зачуђено: „,,Дете, шта је оно?!,,“ То питање ме као из дубоког сна трже, па похитам ка изложби радова што брже! Другари се слатко насмејаше јер промашена је тема, насмејаног лица моје миле мајчице нема. Она сласна крофна је поносно заузела мој рад, такве нема цео Ниш, Београд и Нови Сад. Петица ми измаче, међ’ оценама краљица права, ал› не марим пуно јер крофница је испала баш страва. На велики одмор пожурих, до пекаре коју волим: ,,Чика Перо, дајте најлепшу, ону чоколадну, молим!,,“

УЧИТЕQИЦА ЈЕЛЕНА

Луција Тасић

У дугом реду испред школе, пуно је малих, уплашених лица и све их мучи исто питање: Каква је наша учитељица?›› Да ли је она много строга? Да ли ће пуно да нас грди? Да ли жели да нас разуме или ће само да се срди? Кроз школска врата изашла је, хаљина јој је била зелена, насмејала се на мале ђаке, и рекла: Децо, ја сам Јелена.›› Пођите са мном најмлађи ђаци, да се играмо, и да учимо, помагаћу вам око свега, и лепо ћемо да се дружимо. Ђацима камен паде са срца, добра је, нежна, мила и блага, осмех не скида са лепог лица, свима је постала драга.

Догодило се плаво, ал’ слуте баште: после плавог зелено ће се догодити. Зелено је у моди! Ко се сад роди зелене биће му пелене меке, у зеленој окупаће се води тамо где зелена птица пева са смреке.

@IVOTNA SREDINA

ZANIMQIVE ^IWENICE

O P^ELAMA едоносне пчеле имају 170 рецептора мириса који им омогућују родбинско препознавање, друштвену комуникацију унутар кошнице и проналажење хране. Њихов њух је толико прецизан да оне могу разликовати стотине различитих биљних сорти. Свака пчела у колонији има јединствен мирис, како би је чланови колоније могли препознати. One комуницирају путем плеса. Матица може да живи и до пет година (у ретким случајевима и до 7 година), а она је једина пчела у кошници која полаже јаја. Најпродуктивнија је у летњим месецима, када полаже и до 2.500 јаја дневно. Само пчеле радилице могу да убоду и то само ако осећају да су у опасности. Матице имају жаоку, али пошто никада не напуштају кошницу, нису ни у опасности. Док у већини случајева умру након што убоду човека, већина пчела не умре након што убоду друге инсекте или животиње. Разлог је тај што се жаока закачи за људску кожу и истргне је од тела пчеле. Колонија пчела састоји се од 20 до 80 хиљада пчела и једне краљице. Пчеле се не роде знајући како да направе мед. Младе пчеле све науче од старијих и искуснијих. Јака и здрава пчелиња заједница у току једног дана може да опраши до 3 милиона цветова. Пчела замахне око 11.400 пута у минуту, због чега и чујемо звук зујања.

едоносне пчеле добију посао у кошници на основу своје старости. На пример, послови радилица изгледају овако: 1 - 2 дана старости: проводе дане чистећи ћелије, почињући са оном у којој су се родиле 3 - 5 дана старости: хране старије ларве 6 - 11 дана старости: хране млађе ларве 12 - 17 дана старости: производе восак, праве медне лончиће, носе храну и врше погребне дужности 18 - 21 дан старости: стражаре на улазу у кошницу и штите исту од уљеза 22 дана, па све до смрти (40 - 45 дана): прикупљају нектар, полен, воду, опрашују...

[TA P^ELE RADE ZIMI? челе се током зиме стисну у клупко и трошећи залихе хране у кошници раде крилним мишићима стварајући топлоту потребну за одржање заједнице. Све време зимовања на ниским температурама не излазе из кошнице, већ међусобно мењају место и померају клупко до најближих залиха меда. Уколико спољна температура падне испод -5 степени, пчелиње клупко се сасвим стисне, а могуће је и да због непокретности од хладноће не може да дохвати расположиву храну те пропадне од глади - пчеле никада не умиру од хладноће, већ од немогућности да дохвате храну која некада од њих може бити удаљена и само неколико центиметара. Температура коју пчеле одржавају у средишту клупка је око 20 степени, док је ван клупка око 8 степени.

ЧАСОПИС

www.cuvariravnice.org.r s

Broj 22/23 - 2019/2020. - cena

100,00 DIN.

„ЧУВАРИ РАВНИЦЕ” Дечији еколошки часопис ЧУВАРИ РАВНИЦЕ www.cuvariravnice.org.rs је намењен деци основношколског узраста и дистрибуира се путем продаје на КИОСЦИМА У ВОЈВОДИНИ И ПРЕТПЛАТЕ по школама. Сврха еколошког васпитања није усвојити што више знања, већ изградити позитиван однос ученика према животној средини. Посебно се то односи на развој става „и ја могу учинити нешто за своју животну средину“!

ПОСТАНИТЕ ШКОЛСКИ ПОВЕРЕНИК ЗА ПРИКУПЉАЊЕ ПРЕТПЛАТЕ УЗ ПОСЕБНЕ ПОГОДНОСТИ! Информације на cuvariravnice@gmail.com или на телефон 064 819 54 72

[TA

P^ EL E

RA DE ZI MI ?

KONKURS [KOLSKI ZELENI

PRESS 2019.

NAJRADIOAKTIVNIJIH 10 NAMIRNICA

NERE[ENA MISTERIJA

MORSKI H DUBI NA

AMAZON NAJMO]NIJA

REKA

ПРЕТПЛАТА НА ДЕЧИЈИ ЕКОЛОШКИ ЧАСОПИС Претплата на 4 броја износи 500,00 са укљученом поштарином. Уплатите на жиро рачун издавача 500,00 динара за претплату на један примерак часописа - четири броја. Уплатницу пошаљите скенирану на мејл cuvariravnice@gmail. com или обичном поштом (НЕ ПРЕПОРУЧЕНОМ) на адресу: ЕКОЛОШКО УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА „ЗЕЛЕНО ПИТАЊЕ”, Змај Јовина 28, спрат 2, локал 238, 21000 НОВИ САД Информације о претплати и часопису можете добити на број телефона 064 819 54 72 или на мејл cuvariravnice@gmail.com Правна лица плаћају на основу фактуре koja se {aqe na zahtev.

www.cuvariravnice.org.rs

GDE @IVE

PIN GVI NI?

REZULTATI [KOLSKI ZELENI

PRESS KOLIKA JE

SAHARA KO JE NAJVE]I NA

KOPN U? NERE[ENA MISTERIJA

LED ENOG DOBA

Broj 20/21 Broj 18/19 - 2018/2019. - 2018. - cena

100,00 DIN.