ČUVARI RAVNICE broj 12/13

^uvari

BR. 12/13 - 2016/2017. - CENA 100,00 DIN.

[KOLSKI ZELENI

PRES S 2016.

ravnice ^A SO PI S

QE ZA V ELIKE QUBITE

E OD R I PR

CVE]EM PROTIV

[TETO^INA NA\IMO DOM

OTPADU OD KONZERVE DO ENERGIJE DAJMO SVOJ DOPRINOS

RECIKLA@I

PARK PRIRODE ,,POWAVICA,,

Plus: Ekologija

duha

KEREFEKE

INTERNET RADIO ZA DECU KEREFEKE je internet radio namewen deci pred{kolskog i osnovno{kolskog uzrasta Ciqevi radija su: - Promocija obrazovawa i vaspitawa dece - Zalagawe za prava dece i promociju rodne ravnopravnosti - Edukacija i promocija za{tite `ivotne sredine, nauke i novih tehnologija.

- Edukacija i promocija zdravstvene za{tite i zdravih stilova `ivota - Edukacija i promocija kulture i umetni~kog stvarala{tva - Edukacija i promocija sporta - Osna`ivawe i aktivno ukqu~ivanje u `ivotne tokove marginalnih grupa: deca bez rodite`skog starawa, deca sa posebnim potrebama, romska populacija, izbegla i raseqena deca, deca ~lanovi samohranih porodica...

Internet radio Kerefeke emituje celodnevni program sedam dana u nedeqi.

www.kerefeke.org.rs

15,00 - 17,00 \A^KO DOBA repriza 17,00 - 20,00 DANAS MI JE RO\ENDAN 20,00 - 24,00 LAKU NO] DECO 24,00 - 06,00 SPAVAJMO, SAWAJMO

SUBOTA I NEDEQA

Vikendom se emiuju specijalne emisije namewene stvarala{tvu dece pesnika, emisije koje stvaraju deca sa posebnim potrebama, emisije o za{titi `ivotne sredine, emisije posve}ene muzi~kim festivalima za decu...

INTERNET STRANICA

Poseban sadr`aj pru`a internet stranica na kojoj se publikuju vesti iz {kola, vesti za {kole, razne zanimqivosti, najavquju doga|aji...

Pored toga postje i sekcija u kojima }e se objavqivati de~iji pisani i crtani radovi, fotografije sa raznih {kolskih aktivnosti, ekskurzija...

PRIDRU@ITE NAM SE!

PROGRAM

RADNIM DANIMA - PONEDEqAK - PETAK 06,00 - 08,00 DOBRO JUTRO DECO 08 -10,00 \A^KO DOBA 10,00 - 15,00 KEREFEKE TA^NO OKO PODNEVA

internetradiokerefeke@gmail.com FEJSBUK STRANICA "RADIO KEREFEKE"

P RI DRU@I T E NA M SE! ^UVARI RAVNICE

^EKAMO VA[E NOVINARSKE

RADOVE!

Dragi moji "^UVARI RAVNICE" pozdravqa vas va{ ^ika Keka.

Na{a akcija "[KOLSKI ZELENI PRESS" svake godine okupqa sve vi{e {kolskih zelenih novinara i sve vi{e dobrih novinarskih radova.

Kao rezltat toga je i ovaj broj "^uvara ravnice" koji je kompletan posve}en [KOLSKOM ZELENOM PRESSU 2016.!

Sa po~etkom novog polugodi{ta nastavqamo sa na{im novinarskim aktivnostima.

Ako se do sada niste ukqu~ili sada je pravi trenutak da to u~inite. Postanite i vi [KOLSKI ZELENI NOVINARI! Va{e radove }emo objavqivati u na{em ~asopisu, na na{im internet blogovima i fejsbuk stranicama [KOLSKI ZELENI PRESS I ^UVARI RAVNICE, dok }e najboqi radovi biti snimqeni za rubriku "[KOLSKI ZELENI PRESS" u emisiji "Pitam se, pitam se" koja se emituje svake subote na prvom programu RTV VOJVODINA. [aqite nam vesti i fotografije iz va{e {kole i va{eg mesta. Posmatrajte svoju `ivotnu sredinu i bela`ite dobre i lo{e strane. Pohvalite i kritikujte! Fotografi{ite!

PODSE]AMO VAS! Nemojte zaboraviti da pi{ete novinarske tekstove a ne sastave za ~asove srpskog jezika!

Uputstvo za pisawe i slawe radova mo`ete pro~itati na na{im internet blogovima i fejsbuk stranicama [KOLSKI ZELENI PRESS i ^UVARI RAVNICE. Tako|e }emo na na{im blogovima, fejsbuk stranicama i u narednom brojy ~asopisa ukazati na naj~e{}e gre{ke koje su do sada prvili [KOLSKI ZELENI NOVINARI pri pisawu teksta. ^ekamo va{e novinarske radove!

Sve vas vole i pozdravqaju va{ ^ika Keka, [KOLSKI ZELENI NOVINARI i ^UVARI RAVNICE!

Izdava~: Ekolo{ko udru`ewe gra|ana "Zeleno pitawe" Zmaj Jovina 28, TC LUPUS sprat 2, lokal 238 21000 Novi Sad Telefoni: 021 6 414 083 064 819 5472 Mejl adresa:

cuvariravnice@gmail.com

Predsednik udru`ewa i glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jovanovi} sasjov@open.telekom.rs

Pomo}nica glavnog urednika: Vesna Zec

vesnamagdalena973@gmail.com

Stru~ni konsultant i ~lan redakcije: Dr Zvonko We`i}

zvonko.njezic@fins.uns.ac.rs

Redakcija: Qiqana Andri} Vesna Vukajlovi} Tehni~ko ure|ewe i dizajn: Dragan Stankovi} [tampa: Color print, Novi Sad, Piperi, Novi Sad Prethodne brojeve mo`ete pogledati na internet adresi

www.issuu.com/sasajovanovic

CIP -– Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 502/504 ^UVARI ravnice / glavni i odgovorni urednik Sa{a Jovanovi}. 2013.

Br. 1 (jesen) - . Novi Sad : Ekolo{ko Udru`ewe "Zeleno pitawe" 2013.

Ilustr. : 30 cm ^etiri puta godi{we ISSN 2334-7953 COBISS SR.-ID 278688775

3

[KOLSKIH ZELENI NOVINARI 4

I 2016. godine [KOLSKI ZELENI NOVINARI su bili veoma aktivni.

Tokom cele godine su stizali radovi {to zna~i da smo bili veoma znati`eqni i vredni.

Na{im dragim [KOLSKIM ZELENIM NOVINARIMA se zahvaqujemo na velikom broju radova a jo{ ve}a zahvalnost pripada velikom broju odli~nih radova koje ste nam poslali u okviru na{e zajedni~ke akcije "[KOLSKI ZELENI PRESS".

Aktivnost [KOLSKIH ZELENIH NOVINARA je pokazala da postoji veliko interesovawe u~enika i nastavnog osobqa da svoju brigu za za{titu `ivotne sredine iska`u kroz novinarske forme izra`avawa.

O tome govori u~e{}e 93 {kole sa preko 300 u~eni~kih radova, {to je vi{e u~esnika nego pro{le godine. Idemo napred i nadamo se da }e se slede}e godine ukqu~iti vi{e od 100 {kola!

Velika raznolikost tema, na~ina prezentacija i predloga re{ewa pokazuje da postoji veliki potencijal na{ih [KOLSKIH ZELENIH NOVINARA. Ovim putem se zahvaqujemo svim {kolama, nastavnicima, u~iteqima i u~enicima na u~e{}u i pozivamo sve da nastave da {aqu svoje radove jer [KOLSKI ZELENI PRESS nastavqa svoje aktivnosti i tokom 2017. godine..

U okviru akcije pokrenut je i internet blog http://skolskizelenipress.blogspot.rs/ na kome se objavquju i objavqiva}e se radovi tokom cele godine.

Pokrenuta je i rubrika [KOLSKI ZELENI PRESS u okviru de~ije ekolo{ke emisije "Pitam se, pitam se" koja se emituje svake subote na RTV Vojvodina.

Tako|e [KOLSKI ZELENI NOVINARI }e imati svoj prostor i na internet radiju za decu "KEREFEKE" koji je pokrenulo udru`ewe "IZBOR" iz Petrovaradina.

U okviru ovog programa najte`e je bilo izdvojiti one koji su se na neki na~in nametnuli vi{e od drugih, tako da smo morali da izdvojimo pojedine {kole i [KOLSKE ZELENE NOVINARE. Ovim putem pohvaqujemo sve {kole i u~enike koji su u~estvovali u ovom programu.

Svaki kriterijum odabira uspe{nijih u jednoj velikoj i zna~anoj disciplini kao {to je za{tita `ivotne sredine, je ispravan jer svako svojim delovawem u za{titi `ivotne sredine je ve} pobednik.

Mi smo kao urednici tekstove ure|ivali, prilago|avali novinarskim pravilima, uklapali vi{e tekstova u jedan, razra|ivali...

Poku{ali smo kod svih radova da procenimo ideju, trud, obim anga`ovawa, ve{tinu uo~avawe problema, predlog re{avawa, na~in prezentovawa, kreativnost, inovativnost, kompletan utisak.

Prvo bi smo `eleli da izdvojimo {kole koje su celogodi{wim slawem radova, koli~inom poslatih radova i raznovrsno{}u aktivnosti bile za pedaq ispred ostalih {kola: To su osnovna {kola "Vuk Karaxi}" - Crvenka, "Vuk Karaxi}" - Sur~in, osnovna {kola "Bratstvo jedinstvo" - Belo Blato, osnovna {kola "Vuk Karaxi} - Novi Sad, osnovna {kola "\ura Jak{i}, - ^urug, dve osnovne {kole iz Stare Pazove - "Bo{ko Palkovqevi} Pinki" i "Simeon Arnicki" i dve osnovne {kole iz

Zrewanina - "\ura Jak{i}" i "Petar Petrovi} Wego{".

POHVAQUJEMO osnovnu {kolu "Jovan Jovanovi} Zmaj" iz Sremske Kamenice ~iji su u~enici poslali svoj video rad!

RADOVI KOJI SU SE IZDVOJILI I ZASLU@ILI DIPLOME U kategoriji 1., 2., 3. i 4. razred - grupni radovi, izdvojili su se slede}i radovi: l "NA[E STRA[ILO"- Bojan i Lena Georgijevi} sa drugarima iz drugog razreda OSNOVNA [KOLA ..22. AVGUST"- BUKOVAC l "NA[E SOVE"- [kolski zeleni novinari 1/2 razreda, OSNOVNA [KOLA "NIKOLA TESLA" - KQAJI]EVO l "EKO PATROLA" - ni`i razredi, OSNOVNA [KOLA "DU[AN VUKASOVI] DIOGEN", A[AWA U kategoriji 5. i 6. razred - pojedina~ni radovi, izdvojili su se radovi: l "STAKLENIK" - Awa Marinkovi}, 5. razred, OSNOVNA [KOLA "VUK KARAXI]" - SUR^IN l "UZ OSMEH NA ^EPELU" - Awa Prugini}, 6.

Razred, OSNOVNA [KOLA "\URA JAK[I]" ZREWANIN l "BOTANI^KA U^IONICA" - Nata{a @igi}, 6. razred, OSNOVNA [KOLA "BRANKO RADI^EVI]" - BOQEVCI l "MALCI PRVACI RECIKLIRAJU" - Marija Nikoli}, 5. razred, OSNOVNA [KOLA "PETAR KO^I]" - IN\IJA l "NAU^NI DAN U PETNICI" - Jakov Petri} 6. Razred, OSNOVNA [KOLA "\URA JAK[I].. ^URUG U kategoriji 7. i 8. razred - grupni radovi, istakli su se slede}I radovi: l "NOVA (STARA) EKO BARA" - Milan Miki}, Marko Peri}, Na|a Poqovka, Luka Nemeti i Teodora Kordulup, 7. razred, OSNOVNA [KOLA "BO[KO PALKOVQEVI] PINKI" - STARA PAZOVA l "RECIKLIRAWEM DO LEP[EG MESTA" Karmena Kova~ i Monika Aleksi 7. razred, OSNOVNA [KOLA "JAN KOLAR" - SELEN^A l "POSMATRAWE I ZA[TITA PTICA" Du{an, Jelena i Lenka, 7. razred, OSNOVNA [KOLA "IVO LOLA RIBAR" - NOVI SAD l "[TO POSEJE[ TO ]E I DA RASTE" i "POVR]IJADA" - [kolski zeleni novinari OSNOVNA [KOLA "HEROJ PINKI" - BA^KA PALANKA l "ZAGA]ENA ILI ^ISTA - VODA NIJE ISTA" - Vladica Kqaji} i Milica Mu~ibabi}, 8. razred, OSNOVNA [KOLA "VUK KARAXI]" CRVENKA l "OD KONZERVE DO ENERGIJE" - Marina Todi} i Bojan We`i}, 8. razred, OSNOVNA [KOLA "BRATSTVO JEDINSTVO" - KUCURA

5

l "VOLIM SVOJE MESTO" - Milica Gostovi}, 6. razred, OSNOVNA [KOLA "VUK KARAXI]" CRVENKA l "SEOSKA IDILA" - Jovana Geli}, OSNOVNA [KOLA " ISIDORA SEKULI]" - [AJKA[

l INTERVJU: DRAGI[A SAVI] NACIONALNI PARK "FRU[KA GORA" - An|ela Tegeltija, Andrea Tegeltija i Jelena Dra~a, 7. razred, OSNOVNA [KOLA"JOVAN JOVANOVI] ZMAJ" - SREMSKA KAMENICA U kategoriji 7. i 8. razred - pojedina~ni radovi, naboqi su bili radovi l "PATKE I LABUDOVI" - Svetlana Filipovi}, 7. razred, OSNOVNA [KOLA "VUK KARAXI]" - SUR^IN l "DAJMO SVOJ DOPRINOS RECIKLA@I" - @eqka Stankov, 7. razred, OSNOVNA [KOLA "VEQKO \URI^IN" - JARKOVAC l "OPELO ZA KULSKI BEGEJAC" - Veselin Radovi}, 7. razred, OSNOVNA [KOLA "ISA BAJI]" - KULA l "VUKOV RECIKLA@NI KUTAK" - Lidija Knol, 7. razred, [KOLA ZA OSNOVNO I SREDWE OBRAZOVANJE SA DOMOM "VUK KARAXI]" - SOMBOR l "NA\IMO DOM OTPADU!" - Marija Sekendek, 7. razred, OSNOVNA [KOLA "23.

OKTOBAR" - KLENAK l "DA LI OVAKO IZGLEDA DE^JE IGRALI[TE?" - Marija Marti}, 8. razred OSNOVNA [KOLA "VUK KARAXI]" - CRVENKA l "CVE]EM PROTIV [TETO^INA" - Marko Mari}, 8. razred, OSNOVNA [KOLA "SVETI SAVA" - RUMENKA l "NEOBI^NO PRIJATEQSTVO" - Jovan Jelovac, 8. razred, OSNOVNA [KOLA "VEQKO VLAHOVI]" - [ANGAJ, NOVI SAD l "DIVQE DEPONIJE U SREMSKOJ MITROVICI I OKOLINI" - Mihajlo Zori}, 8. razred, OSNOVNA [KOLA "SVETI SAVA" SREMSKA MITROVICA l "PARK PRIRODE POWAVICA" - Emilija Stanojevi}, 8. razred, OSNOVNA [KOLA "DOSITEJ OBRADOVI]"- OMOQICA l "REZERVAT PA[WACI VELIKE DROPQE" - Sr|an Peri{i}, 8. razred, OSNOVNA [KOLA "VASA STAJI]" - MOKRIN Kod radova u kategoriji fotografija pojedina~ni radovi, istakli su se: l "NETAKNUTA PRIRODA" - Danijel Spasi}, 5. razred, OSNOVNA [KOLA "PETAR PETROVI] WEGO[" - ZREWANIN

6

Kod radova u kategoriji fotografija - grupni radovi, istakli su se slede}I radovi: l "LABUDOVI U CRVENKI" - Ivana Maravi} i Milo{ Kereke{, 8. razred, OSNOVNA [KOLA "VUK KARAXI]" - CRVENKA l "FOTO PATROLA" - Teodora Novkovi}, Dejana Sabado{ i Ivana Ujvari, 8. razred, OSNOVNA [KOLA "FILIP VI[WI]" MOROVI] Radovi koji su se istakli a svrstani su u grupu VAN KATEGORIJE su oni radovi gde nije bio obele`en razred (uzrast): l "NAUKA U PRIRODI" - [kolski zeleni novinari OSNOVNA [KOLA "VUK KARAXI]" SUR^IN Â l "ELEKTRONSKI ^ASOPIS - ^UVARI ZLATIBORA" - [kolski zaleni novinari OSNOVNA [KOLA "MILIVOJE BOROVI]" MA^KAT l "DA NAM SELO BUDE LEPO" - Ekolo{ka sekcija, OSNOVNA [KOLA "BRATSTVO JEDINSTVO" - BELO BLATO l "INTERVJU SA LOVCEM IZ MOG SELA" Andrijana Bogdanovi} i Nikolina Pani}, OSNOVNA [KOLA "DOBROSAV RADOSAVQEVI} NAROD" - MA^VANSKA MITROVICA, PODRU^NO ODEQEWE NO]AJ l "ZAGA\EN VAZDUH I ISTREBQEWE @IVOG SVETA U VELIKOM BA^KOM KANALU" - Du{ica Trbovi}, OSNOVNA [KOLA "VUK KARAXI] CRVENKA l "POPRAVIMO NA[U EKO ^ESMU!" - Jelena Stefanovi}, OSNOVNA [KOLA "VUK KARAXI]" - CRVENKA l "MOJE SELO - [U[ARA" - Javor Suwog, OSNOVNA [KOLA "BRANKO RADI^EVI], UQMA Tako|e istakao se i jedan sredwo{kolski rad! l "GORANSKA RADIONICA" - Milica Jankovi}, P-1, [KOLA ZA OSNOVNO I SREDWE OBRAZOVAWE SA DOMOM "VUK KARAXI]" SOMBOR

^ESTITAMO! Sve {kole }e dobiti zahvalnice za u~e{}e a autori radova diplome.

Akcija "[KOLSKI ZELENI PRESS" je pokrenuta uz pomo} Republi~kog ministarstva kulture i informisawa i Uprave za kulturu grada Novog Sada.

OSNOVNA [KOLA "VUK KARAXI]" CRVENKA

ZAGA\EN VAZDUH I ISTREBQEWE @IVOG SVETA U VELIKOM BA^KOM KANALU...

Ovih dana u toku je kampawa prerade {e}erne repe i gust dim vije se iznad Crvenke. Du{ica Trbovi}, u~enica osmog razreda je posetila fabriku {e}era i razgovarala sa {efom nabavke, Nenadom Trbovi}em, o tome kako proces proizvodwe u ovoj fabrici uti~e na na{u `ivotnu sredinu.

Du{ica: Kako je rad fabrike {e}era u Crvenki uticao na zaga|ewe vode od otvarawa fabrike, 1911. godine, sve do danas?

Nenad: U po~etku je fabrika sve otpadne vode ispu{tala u Veliki Ba~ki kanal i time mnogo ugrozila `ivi svet u wemu kasniije se {e}erana pobrinula da se maksimalno za{titi `ivotna sredina. Problem otpadnih voda re{ewe je u potpunosti izgradwom sopstvenih laguna u koje se ispu{ta sva voda tako da ni kap vode vi{e ne odlazi u kanal. Sva voda iz laguna se iskori{}ava za vreme prerade repe, tako {to se repa pere u toj vodi a kada voda iz laguna presu{i zemqa se koristi za obradu.

Zna~aj laguna je ogroman jer bi `ivi svet u kanalu bio potpuno istrebqen ako bi se

nastavilo sa ispu{tawem otpada, {to mo`emo primetiti da se desilo u Vrbasu, gde je to podru~je progla{eno za najzaga|enijom ta~kom Evrope, gde `ivi svet ne postoji.

Du{ica: Uporedite nam, koliko je {e}erana zaga|ivala vazduh kada je otvorena, a koliko danas?

Nenad: Pre 100 godina, kada je fabrika po~ela sa radom, kao glavni energent koristio se ugaq, dok se danas koristi prirodni gas, koji atmosferu zaga|uje drasti~no mawe. Mo`emo uzeti {e}eranu u Vrbasu, koja i daqe koristi ugaq kao glavni energent i zaga|uje okolinu ispu{taju}i mnogo ugqen-dioksida u vazduh, {to se mo`e videti i golim okom. Za razliku od {e}erane u Vrbasu, fabrika {e}era "Crvenka" mnogo mawe zaga|uje `ivotnu sredinu, a dim ne postoji.

Na{ ciq je da zaga|ivawe bude minimalno, a to }e se uskoro i desiti, jer su kupqeni filteri za pre~i{}avawe vazduha i kada oni budu postavqeni u najmawoj mogu}oj meri zaga|iva}emo `ivotnu sredinu.

Da li su filteri postavqeni i kako funkcioni{u obavesti}emo vas u slede}em izve{taju!

Slatki i {e}erni pozdrav iz Crvenke!

Du{ica Trbovi}

OSNOVNA [KOLA "VUK KARAXI]" - CRVENKA

LABUDOVI U CRVENKI Be`e}i od hladne zime, sa severa prema jugu, jato belih labudova na{lo je ovih dana odmori{te na na{em kanalu. Me{tani su se obradovali ugledav{i ovaj lep prizor a mnogi su ih hranili zrnevqem i mrvicama poku{avaju}i da se pribli`e {to vi{e i u`ivaju u wihovoj lepoti.

Ivana Maravi} i Milo{ Kereke{, 8. razred

7

OSNOVNA [KOLA "VUK KARAXI]"- CRVENKA

VOLIM SVOJE MESTO Milica Gostovi}, u~enica 6. razreda je {etaju}i sa drugaricom, u`ivaju}i u posledwim toplim danima jeseni, napravila fotografije svoga mesta o kome ka`e "Volim svoje mesto u kome `ivim i mislim da mo`e biti mnogo lep{e nego sada" .

OSNOVNA [KOLA "VUK KARAXI]" CRVENKA

ZAGA\ENA ILI ^ISTA - VODA NIJE ISTA! U~enice 8. razreda, Vladica Kqaji} i Milica Mu~ibabi} posetile su JKP "VODOVOD" i razgovarale sa Mati} Sini{om, rukovodiocem tehni~kog sektora, o velikom problemu pija}e vode u Crvenki.

ZELENI PRESS: Kada je sagra|en vodovod u Crvenki?

MATI]: - Crvena~ki vodovod izgra|en je jo{ 1971. godine.

ZELENI PRESS: Od ~ega su napravqene vodovodne cevi?

MATI]: - Od azbest-cementa, polietilena, i ~elika.

ZELENI PRESS: Za{to voda iz na{eg vodovoda vrlo ~esto ima neprijatan miris i `utu boju?

MATI]: - To je zbog pove}anog sadr`aja gvo`|a i dotrajalih cevi ZELENI PRESS: Imate li predloge za poboq{awe kvaliteta vode?

8

MATI]: - Najnu`nije je trenutno - zamena starih azbest-cementnih cevi i izrada postrojewa za preradu vode.

ZELENI PRESS: [ta se trenutno preduzima za poboq{awe kvaliteta vode?

MATI]: - Ispirawe mre`e, dezinfekcija vode, planirawe zamene cevovoda po fazama, bu{ewe novih bunara. U avgustu je revitalizovan jedan bunar i podstanice, a izvr{ena je i automatizacija izvori{ta.

O~ekujemo da }e ovo biti prva sezona u kojoj }e stanovnici Crvenke imati dovoqnu koli~inu pija}e vode u mre`i.

Radi se projektna dokumentacija rekonstrukcije vodovodne mre`e i dovr{avawe kanalizacione mre`e koja je tako|e goru}i problem u Crvenki.

Kao izvor `ivota, ~ista voda nepohodna je svakom organizmu za razvoj i rast. U na{em mestu voda je veliki problem i ve}ina stanovnika kupuje fla{iranu vodu.

Da li se obistiwuju slutwe nekih nau~nika da }emo u skoroj budu}nosti kupovati ~ak i ~ist vazduh u bocama a umesto hrane koristiti tablete? Razmislite o tome!

OSNOVNA [KOLA "VUK KARAXI]" CRVENKA

POPRAVIMO NA[U EKO ^ESMU! U vojvo}anskom nasequ Crvenka, zbog dugogodi{weg problema sa pija}om vodom, koja je bila karakteristi~nog mirisa, neispravna i {tetna za zdravqe, 2002. godine izgra|ena je prva javna Eko-~esma Gra|ani su ovu ~esmu upotrebqavali dugi niz godina. Mnogi nisu morali da kupuju vodu u

prodavnicama jer je svima bila dostupna voda sa Eko~esme. I ne samo to, ovo je bilo omiqeno mesto za odmor, okupqawe, dr`ewe i okrepqewe bistrom sve`om vodom jer je ~esma napravqena u gradskom parku.

Na{u ~esmu, koja je trenutno u kvaru, nema ko da popravi, jer ni op{tina Kula, ni mesna zajednica Crvenka, ni JKP "Vodovod" nemaju odgovornost za odr`avawe i osposobqavawe ovog objekta.

Otkako je Eko-~esma prestala sa upotrebom, gra|ani moraju da kupuju fla{iranu vodu ili da ugra|uju ku}ne pre~i{}iva~e, koji su poprili~no skupi i nisu dostupni svima.

Na~elnica Centra za higijenu i humanu ekologiju u Zavodu za javno zdravqe u Somboru, rekla je:"Voda iz crvena~kog vodovoda ima povi{ene koncentracije gvo`|a, ali ona ipak mo`e da se koristi i nije {tetna po zdravqe potro{a~a."

Moje mi{qewe je da je gra|anima Crvenke veoma potreban takav objekat da bi olak{ali i poboq{ali kvalitet `ivota i zdravqa.

Eko-~esma i daqe nije u funkciji, ali mi se nadamo da }e se na}i re{ewe ovog problema i da }emo opet piti vodu sa na{e ~esme!

Jelena Stefanovi}

OSNOVNA [KOLA "VUK KARAXI]" CRVENKA

DA LI OVAKO IZGLEDA DE^JE IGRALI[TE? U prelepi mali parki} u Crvenki sam veoma ~esto dolazila dok sam bila mla|a i tu sam provodila dosta vremena igraju}i se i dru`e}i se sa drugom decom.

Sada tako|e volim sa drugaricama da tokom {etwe navratim u park ali moja omiqena klupa je polomqena!

Mnogo sam bila quta kada sam videla polomqene quqa{ke u mom omiqenom parki}u. Volela bih da se ovakve stvari vi{e ne de{avaju i da sva deca mogu da u`ivaju igraju}i se. Ono {to sam tako|e primetila nisu postavqene kante za sme}e, pa posetioci parki}a otpatke bacaju okolo. To bi se tako|e moglo popraviti.

Marija Marti}, 8. razred

9

OSNOVNA [KOLA "HEROJ PINKI" BA^KA PALANKA

[TO POSEJE[ TO ]E I DA RASTE Slogan na{e aktivnosti u akciji "CVE]E JE UKRAS BA[TE je bio "[TO POSEJE[ TO ]E I DA RASTE" Po~etkom oktobra u osnovnoj {koli "Heroj Pinki" u Ba~koj Palanci, ~lanovi ekolo{ke sekcije sedmog razreda sa svojom nastavnicom

Jelenom Jovi}, bili su vredni i stare mu{katle koje su imali u {koli podmladili su i posadili u plasti~ne ~a{e.

Nakon nekoliko nedeqa mu{katle su presadili u ve}e `ardiwere i stavili ih na svetlo i toplo mesto u holu {kole.Tokom zime brinu}e o wima tako {to }e ih zalivati i davati im prehranu kako bi boqe rasle i cvetale.

Svi u {koli se nadamo da }emo sa prvim prole}nim danima imati naj{areniju i najlep{u terasu od svih {kola u okolini.

Zajedno }emo u`ivati u divnom pogledu i daqem negovawu na{eg cve}a, a na prole}e vam obe}avamo sliku na{e {kolske terase koju krasi procvetalo cve}e koje smo sami uzgajali. Ciq na{e akcije je razvijawe estetskog izra`avawa kao i razvijawe qubavi prema prirodi, negovawe qubavi prema cve}u, sticawe samostalnosti, radnih navika, kao i podizawe nivoa znawa o negovawu biaaka. [kolski zeleni novinari sedmog i osmog razreda

OSNOVNA [KOLA "HEROJ PINKI" - BA^KA PALANKA

POVR]IJADA U osnovnoj {koli "Heroj Pinki" u Ba~koj Palanci u mesecu oktobru, u~enici sedmog i osmog razreda su zajedno sa nastavnicom An|elom Duvwak napravili {kolski povrtwak u dvori{tu {kole Ciq ove aktivnost je edukacija dece o pravilnom i zdravom uzgoju povr}a. U~enici su prekopali deo zemqi{ta i pripremili ga za sadwu povr}a i vo}a. Nakon pripreme zemqi{ta napravqene su leje u koje su u~enici posadili gra{ak, beli, crveni luk i jagode. Tom prilikom su upoznali postupak i na~in rada u povrtwaku, razliku izme|u semena i rasade i stavqen je akcenat na uzgoj povr}a i vo}a bez upotrebe pesticida. Nakon zavr{enih radova u samom povrtwaku pristupilo se izradi ograde za povrtwak od plasti~nih fla{a koje su predhodno u~enici sakupqali u posebnim kontejnerima za plastiku. Na taj na~in im je skrenuta pa`wa na mogu}nost vi{estruke i ponovne upotrebe, kao i pravilnog odlagawa i razdvajawa ambala`e. [kolski zeleni novinari sedmog i osmog razreda

10

OSNOVNA [KOLA "BO[KO PALKOVQEVI] PINKI" - STARA PAZOVA

NOVA (STARA) EKO BARA Gaji}eva bara postoji odavno a nastala je kopawem zemqe za pravqewe cigle. Malobrojni su davnih dana u`ivali u lepoti, miru i pecawu jer su divqe deponije po~ele da okru`uju baru

To je tako bilo sve do ove godine kada su nekada{wa deca, sada mame i tate sa svojim porodicama, uzeli stvar u svoje ruke. Po~elo je veliko sre|ivawe.

Odne{eno je sme}e, postavqeni su i ofarbani stolovi, probijen je put za lak{i prolazak automobila, poko{ena je trava tako da danas na bari cveta eko ribolov.

Milan Miki}, Marko Peri}, Na|a Poqovka, Luka Nemeti i Teodora Kordulup, 7. razred

11

OSNOVNA [KOLA "BRANKO RADI^EVI]" - BOQEVCI

BOTANI^KA U^IONICA Pored lepe {kole u ulici Bra}e Koker, broj 5 u Boqevcima, izdi`e se botani~ka u~ionica, koja je ponos na{e {kole

Botani~ka u~ionica je izgra|ena 2002. godine.

Dosta vremena, truda i napora je trebalo ulo`iti u wu, da bi po~ela sa radom. Zvani~no otvarawe nastupilo je 2006. godine. Da bi podr`ali ovu na{u akciju pravqewa botani~ke u~ionice, u goste su nam do{li tada{wi gradona~elnik Beograda, predsednik op{tine Sur~in i predsednik dr`ave. Za sre}an po~etak, svako od wih je zasadio po jednu biqku.

U sklopu botani~ke u~ionice nalazi se staklenik, plastenik i vrt. U woj se najvi{e gaji cve}e. Organizuju se ~esto radionice, u kojima kroz svoj rad, nastavnici i u~enici doprinose prelepom izgledu same botani~ke u~ionice.

Ove godine najve}i doprinos su dali u~enici 6/1 razreda sa svojom razrednom. Ure|ivali su vrt, unosili biqke u staklenik, odlagali li{}e kako bi kasnije za{titili ogromno drvo banane koje se nalazi u samom vrtu i pripremili ga za zimski period. A pored toga svi su se lepo dru`ili.

Lepota na{e botani~ke u~ionice najvi{e dolazi do izra`aja tokom prole}a.Tada ona svojim izgledom privla~i kako prolaznike tako i nastavnike i u~enike na{e {kole, da {kolski odmor i ~as u prirodi provedu u woj.

Nadam se da sam bar malo do~arala izgled na{e botani~ke u~ionice, te stoga ko je zainteresovan da proveri moju pri~u, poziv za dru`ewe u woj uvek stoji.

Nata{a @igi}, 6. razred

OSNOVNA [KOLA "DU[AN VUKASOVI] DIOGEN" - A[AWA

EKO PATROLA A{awa je malo sremsko selo koje se nalazi na samo nekoliko kilometara od reke Save i Obedske bare.

Odlikuju ga plodna zemqa i vredni qudi. Na{e selo je do pre samo nekoliko godina krasila spremnost me{tana da ~uvaju wegovu lepotu, ali ne{to se promenilo ali zato smo mi tu da ih motivi{emo i ponovo pokrenemo Na{a {kola se od ove {kolske godine ukqu~ila u projekat "Za ~istije i zelenije {kole u Vojvodini" Osnovali smo eko patrolu koja je zadu`ena da prati sve promene u {koli i okolini. Tako smo u okviru {kole organizovali i mesec posve}en na{em selu gde su u~enici pisali pesme i pri~e, crtali, ali i fotografisali stawe na terenu.

U selu imamo i u~ionicu na otvorenom koja se nalazi na samom po~etku a{awske {ume.

Dok u selu jo{ uvek postoje bezdani sa ~istom, pija}om vodom, ~ime se malo mesta jo{ mo`e pohvaliti, selo ima i svoju drugu stranu pa }e "qudi koji nisu u stawu brinuti o drve}u, uskoro `iveti u svetu koji nije u stawu da brine o qudima".

Veliki pozdrav od zelenih novinara i ekologa iz A{awe.

Timski rad {kolskih zelenih novinara ni`ih razreda

12

OSNOVNA [KOLA "VEQKO \URI^IN" - JARKOVAC

DAJMO SVOJ DOPRINOS RECIKLA@I Osnovna {kola "Veqko \uri~in" u Jarkovcu pokrenula je akciju reciklirawa radi zdravog i ~istog `ivota. Svi u~enici {kole skupqaju limenke, fla{e,~epove i to stavqaju u jednu veliku kutiju koja se nalazi u {koli. Tako|e, u {koli postoji i ekotim koji skupqa sme}e u {kolskom dvori{tu kao i van wega Osim {to se ovom akcijom uti~e na o~uvawe prostora i `ivotne sredine, time se uti~e i na o~uvawe naseqenog mesta Jarkovca jer su deca anga`ovala i roditeqe, ro|ake, kao i kom{ije da ne bacaju sme}e i da vi{e obra}aju pa`wu na `ivotnu sredinu.

"Kao direktor {kole odlu~io sam se za recikla`u jer `elim da se na{a okolina bavi ekologijom kako vi{e ne bismo videli jarkove i ulice koje su pune otpadaka. Svi bismo trebali da imamo ekolo{ku svest da `ivimo bez otpadaka, a to treba da pro{irimo i na ostale qude. [to se ti~e trajawa ove akcije, mislim da je ne treba prekidati. U {koli je postavqen i veliki kontejner za otpad kao i xakovi u koje se sme{ta taj otpad", navodi direktor Qubomir Kri{an.

U~enici sedmog razreda Aleksandar @egarac, Nade`da Stani}, Ivana \olovi} i Sanela Uskovi} smatraju da je recikla`a odli~an postupak za stvarawe zdravije `ivotne sredine i da je to jedna od najboqih akcija koju je {kola organizovala. Reciklirawe nije nikakva gwava`a ve} put ka ekolo{ki ~istijoj planeti Zemqi.

Takve akcije mogu biti i veoma zanimqive i u~initi nas sre}nijim. @eqka Stankov, 7. razred

OSNOVNA [KOLA "22. AVGUST" - BUKOVAC

NA[E STRA[ILO U dvori{tu {kole, nalazi se organska ba{ta koju u~enici drugog razreda sa svojim u~iteqicama neguju. Kada smo po~eli prole}nu setvu pojavio se problem! Ptice, na{i prijateqi, pokqucale su sva semena!

Morali smo brzo da smislimo re{ewe!

Do{li smo na ideju da pticama napravimo druga, sa kojim }e se dru`iti, a nama ne}e praviti {tetu.

Na{eg druga Stra{ka vredno smo pravili u {koli. Mre`asti xak smo napunili slamom, i to mu je bila glava.

Od letvica smo skrojili telo i obukli mu staru jaknu. Napravili smo mu o~i, ali ne stra{ne, ve} tople i vesele, da na wega sle}u ptice i pevaju mu pesme. Bio je nasmejan, ali odlu~an u tome da sa~uva na{u ba{tu. Na glavu smo mu stavili dedin stari, slameni {e{ir .

Stra{ko sada ponosno stoji u na{oj {arenoj ba{ti i pla{i nezvane goste, a veseli decu i ptice!

Bojan i Lena Georgijevi} sa drugarima iz drugog razreda

13

OSNOVNA [KOLA "PETAR KO^I]" IN\IJA

MALCI PRVACI RECIKLIRAJU U osnovnoj {koli "Petar Ko~i}" iz In|ije, u~enici prvog jedan odeqewa sa svojom u~iteqicom Svetlanom Milojevi}, i uz podr{ku roditeqa su u dva navrata tokom novembra odr`ali kreativne radionice

Tema radionica je bila izrada ~izmica i ramova za slike od starih novina i odba~enih ~a{a koka-kole. Obzirom da se u na{oj {koli svake godine, tradicionalno odr`avaju prodajni bazari, ovi vredni mali{ani su u~ili o {tedwi i za{titi `ivotne sredine dok su sa svojom u~iteqicom i mamama pravili ukrasne ~izmice koje }e prodavati na bazaru, a taj novac ulo`iti u humanitarne svrhe. U akciji su u~estvovali i ostali u~enici sa svojim u~iteqicama koji su vredno sakupqali ~a{e (u kojima uz u`inu kupqenu u obli`woj pekari dobijaju sok) i razne odba~ene flajere, kataloge mega-marketa i novine.

Atmosfera na radionicama je bila veoma pozitivna: rad, {ale i dru`ewe izme|u mama i |aka doprine}e stvarawu novih ideja i odr`avawu jo{ mnogo ovakvih ~asova.

Marija Nikoli}, 5. razred

[KOLA ZA OSNOVNO I SREDWE OBRAZOVANJE SA DOMOM "VUK KARAXI]" - SOMBOR

VUKOV RECIKLA@NI KUTAK Moji drugari i ja vodimo ra~una o `ivotnoj sredini. Ona nam je jako va`na, zato moramo da je ~uvamo.

Nije dovoqno samo da mislimo o tome, potrebno je ne{to i uraditi Mi vodimo ra~una o ~isto}i svoje u~ionice, sobe, gledamo gde i kako odla`emo otpatke.

Jedna jako va`na stvar desila se u na{oj {koli.

U~ili smo o tome {ta je recikla`a, odlagawe i ponovna upotreba otpada. Tako smo u {koli zajedno sa na{im nastavnicima i {kolskim majstorima osmislili i napravili recikla`ni kutak. Postavili smo kante za odlagawe otpada kao {to je papir, plastika, limenke, ~epovi, tetrapak... Zajedno sa na{im roditeqima

14

prikupqamo otpad kod ku}e a i zaposleni u {koli tako|e donose ove vrste otpada i odla`u u odgovaraju}e kutije. Savetovala sam i svoje drugarice da urade isto.

Kada prikupimo otpad za wega daqe brinu qudi iz Recikla`nog centra u Somboru.

Ponosna sam na sebe i svoje drugare, jer ovako mo`emo svi da uradimo, da na{a planeta bude lep{a i ~istija. Eko pozdrav od Lidije iz "Vuka"!!!

Lidija Knol, 7. razred

[KOLA ZA OSNOVNO I SREDWE OBRAZOVAWE SA DOMOM "VUK KARAXI]" - SOMBOR

GORANSKA RADIONICA U {koli za osnovno i sredwe obrazovawe sa domom "Vuk Karaxi}" u Somboru, u petak 07.10.2016 godine u organizaciji Pokreta gorana Srbije realizovana je Goranska radionica u okviru Projekta "Za{tita, o~uvawe, vi{enamensko kori{}ewe i znawa o vrednostima {uma kod mladih" u saradwi sa Ministarstvom poqoprivrede i za{tite `ivotne sredine, upravom za {ume i op{tinskim odborom Pokreta gorana

Ovom prilikom u~enici {estih razreda osnovne {kole iz Tovari{eva, Novog Kne`evca, Kule i Sombora imali su priliku da se upoznaju sa po{umqavawem, zna~ajem {uma, podizawem vetroza{titnih pojaseva, vrstama drve}a koje uspeva na ovom podru~ju, akcijama i aktivnostima koje realizuje Pokret gorana Srbije, Pokret gorana Vojvodine i Program za{tite i unapre|ewa {uma u 2016 godini.

Teorijski deo radionice realizovan je u prostorijama {kole a prakti~an deo u Rasadniku Pokreta gorana grada Sombora u kome su u~enici upoznati sa razli~itim vrstama drve}a, u~e}i da ih determini{u i opisuju wihove karakteristike. Bila je ovo dobra prilika da se kroz upoznavawe i dru`ewe steknu nova i unaprede do sada ste~ena znawa.

Goranski pozdrav!!!

Milica Jankovi}, P-1

OSNOVNA [KOLA "SVETI SAVA" - RUMENKA

CVE]EM PROTIV [TETO^INA Gotovo svako doma}instvo ima problema sa upornim glodarima i ostalim {teto~inama, koji obilaze oko doma}instava i neretko ulaze u ku}e. To je razlog kupovawa skupih rodenticida, koji nisu samo opasni po glodar, nego i po nas qude i na{e ku}ne qubimce Naravno vi se ne bi obradovali da zateknete, recimo mi{a u ku}i, ali isto tako ne `elite da na{koditi svom ku}nom qubimcu. Za ovaj problem postoji lako, ekolo{ko, zdravo, a ujedno i jeftino re{ewe. To je kadifa, u narodu poznata kao kadifica.

Kadifa je `bunasta biqka, koja poti~e iz Meksika i ona svojim specifi~nim mirisom tera raznorazne {teto~ine, kao {to su mi{evi i zmije, ali pri tome im ne naudi, za razliku od rodenticida.

Kadifa spada u porodicu glavo~ika, zajedno sa masla~kom i belom radom. Ima vrlo jak i autenti~an miris i ne {kodi qudima.

U prole}e i leto je krase naranxasto-`ute glavi~aste cvasti, koje su vrlo lep ukras za oku}nicu. Mogu da rastu i u saksiji na terasi. Kao biqke nisu zahtevne i ne zalivaju se mnogo, uz malo vode pre`ive}e ~itavo su{no leto. Vrlo brzo i lako se rasejavaju.

Ukoliko uzmete malo semena od nekoga, ono, kada procveta, brzo i lako }e se i samo rasejati. Seme mo`ete da kupite u poqoprivrednoj apoteci i nije skupo, ko{ta oko osamdeset dinara.

Ovim ~lankom `elim da podignem svest qudima o tome koliko su rodenticidi {tetni i koliko je jednostavno i ekolo{ko re{ewe posaditi kadifice.

Nadam se da }e se rodenticidi u budu}nosti mawe koristiti.

Marko Mari}, 8. razred

15

OSNOVNA [KOLA "SIMEON ARANICKI" - STARA PAZOVA

RUGLO STARE PAZOVE Pored parfimerije "Lilly'' u Staroj Pazovi nalazi se prazan i zapu{ten lokal u kome je nekad bio kafi}.

Zbog neodr`avawa biv{eg kafi} a nastala je hrpa sme}a. Lokal je postao "kanta'' i prava ekolo{ka opasnost Polomqena stakla, ekseri i |ubre koje je razbacano ispred lokala je opasno i za prolaznike. Lokal stoji u tom stawu ve} 25 godina, a niko ni{ta ne preduzima povodom wegovog sre|ivawa. Zgrada samo propada, a

mogla bi da se obnovi, sredi, i da se u wemu ne{to privre|uje i radi.

Zgrada je stara i za{ti}ena i upravo zbog toga bi bila idealna za otvarawe restorana tradicionalne srema~ke hrane, za poslasti~arnicu ili kafi}.

Ako postoje zakonske prepreke da se ovaj lokal uredi, mislim da bi trebalo da se o~isti i da se vrata i prozori zatvore barem drvenim plo~ama. Te plo~e mogu i da se ukrase cve}em, koje bi visilo sa wih u improvizovanim saksijama od plasti~ne ambala`e i to bi bila prava zelena oaza na{eg mesta, u samom centru, pred o~ima svakog prolaznika, a mogli bi da je odr`avaju radnici JKP "^isto}a" i sezonski sade tamo cve}e.

U ulici Kraqa Petra 1 nalazi se jo{ jedna zgrada koja pravi ruglo od grada. To je biv{a pivara "Zrewaninska'' koja je napu{tena pre oko 15 godina. Pivara je u veoma lo{em stawu.

Grafiti i neo~uvana fasada daju ovom podru~ju lo{ izgled. Oko samog lokala ima puno |ubreta i niko ne voli da prolazi pored we.

Re{ewe bi bilo u ragnizovawu akcije povodom ~i{}ewa biv{eg kafi}a i pivare.

Lokali bi mogli da se izdaju ili kupe i da se napravi ne{to od wih, kako ne bi vi{e stajali u ruglu zapu{teni.

Pivara bi tako|e mogla da poslu`i da se u woj otvori muzej piva, na primer, ili da tokom leta bude pozornica za mlade koja bi okupqala decu i omladinu, nude}i sadr`aje poput likovnih kolonija, predstava ili fastivala muzike i filma.

Lidija Majorski, 7 razred

OSNOVNA [KOLA "PETAR PETROVI] WEGO[" ZREWANIN

NETAKNUTA PRIRODA Fotografije su snimqene u netaknutoj prirodi, bez ikakvih zaga|ewa u selu Glog, op{tina Vrawe. Nastale su tokom prole}nog raspusta koji rado provodim kod bake i deke.

Na dve fotografije su gqive vrgawi, na jednoj fotografiji je prelepa gusenica a na drugoj cvr~ak.

Danijel Spasi}, 5. razred

16

OSNOVNA [KOLA "\URA JAK[I]" ZREWANIN

UZ OSMEH NA ^EPELU U nedequ, 23. oktobra 2016. godine, u Zrewaninu na jezeru ^epel, pecaro{ki klub "Banat", u saradwi sa "NIS Petrolom" odr`ao nam je predavawe o osnovama pecawa Podeqeni u grupe, |aci {estih i sedmih razreda osnovnih {kola "\ura Jak{i}" i "Sveti

Sava", i{li su na predavawa o ribolovu na plovak, savremenom dubinskom ribolovu pomo}u hranilice i savremenom dubinskom {aranskom ribolovu uz pribor, opremu i tehniku.

Posle zanimqivih predavawa, predava~i volonteri Crvenog krsta i izvi|a~i, odr`ali su nam prezentaciju o snala`ewu u prirodi i o prvoj pomo}i uz na{e u~e{}e u radu. Tako|e, Jelena Dragi} nam je uprili~ila i ekolo{ku radionicu u kojoj smo nau~ili kako da odredimo strane sveta na mnogo na~ina.

U prijatnoj atmosferi smo u~ili o pecawu i o pona{awu u prirodi, {to je veoma korisno.

Nadamo se da }e biti jo{ ovakvih nezaboravnih iskustava.

Awa Prugini}, 6. razred

OSNOVNA [KOLA "JAN KOLAR"- SELEN^A

RECIKLIRAWEM DO LEP[EG MESTA U na{oj osnovnoj {koli se davno nije odr`avala akcija recikla`e starog papira i kartona. Zato se kolektiv dogovorio da to uradimo ove godine pa su u septembru |aci sakupqali papir a reciklirawe je bilo takmi~arskog karaktera Ova akcija je bila odr`ana s namerom da se kod u~enika podsti~e i neguje ekolo{ka svest, kao i rad u timovima. Svi u~enici su u~estvovali u ovoj akciji. Neki su ~ak imali pomo} odraslih, tako {to su im pomogli oko dono{ewa velike koli~ine kartona i papira.

Ukupno smo sakupili 3,250 kilograma papira. Pobedio je 8. A razred koji je sakupio 526 kilograma. Ubudu}e }e biti organizovano jo{ ekolo{kih akcija, a u toku je akcija sakupqaqa starog elektronskog otpada.

Ni sami ne znamo koliko je drve}e va`no za `ivot i zato reciklirajmo {to vi{e papira da bi na{ svet bio lep{i.

Karmena Kova~ i Monika Aleksi 7. razred

17

OSNOVNA [KOLA "\URA JAK[I\" ^URUG

NAU^NI DAN U PETNICI Petnica je selo blizu Vaqeva i u wemu je osnovana jedinstvena nau~na stanica koja ima tradicuju dugu preko trideset godina u stvarawu najve}ih srpskih istra`iva~a.

Ovog prole}a dvadeset najboqih u~enika na{e {kole je posetilo istra`iva~ku stanicu Petnica Kada smo stigli, prvo smo obi{li Petni~ku pe}inu. Arheolog nam je pri~ao o ulozi pe}ine u praistoriji. U pe}ini su na|eni su i ostaci keltskih ~inija i vizantijski }ilim. Za vreme Prvog i Drugog svetskog rata tamo je odvo|en i streqan srpski narod.

Posle posete Petni~koj pe}ini oti{li smo do laboratorije. Najpre smo radili eksperimente iz biologije. Uzimali smo otiske stoma listova razli~itih biqnih vrsta, a posle smo ih pod mikroskopom posmatrali. Nakon toga smo bili forenzi~ari i odre|ivali smo krvne grupe. U tri epruvete, ozna~ene sa A, B i 0, sipali smo la`nu krv i u svaku eptuvetu smo dodali odgovaraju}i reagens.

Epruveta u kojoj se krv zgru{ava pokazuje nam krvnu grupu.

Slede}a je bila hemija. Svi u~enici od petog do osmog razreda izvodili su eksperimente prilago|ene svom uzrastu. Ovo su nam bili najzanimqiviji zadaci i eksperimenti, a jedan od wih je odre|ivawe zapremine tela potapawem u vodu.

Na kraju smo slu{ali predavawe iz geologije o nastanku Zemqe i o dinosaurima.

Najinteresantnija mi je bila pri~a o stenama koje su nastale talo`ewem sitnih ~estica.

Istra`iva~ku stanicu Petnica bih preporu~io svakome jer sam se u woj lepo zabavio i dosta toga nau~io. Najboqi u~enici mogu se prijaviti za "Letwu nau~nu {kolu" u Petnici krajem sedmog razreda i tada provesti ovde deset dana posve}enih nauci.

Jakov Petri} 6. razred

18

OSNOVNA [KOLA "VEQKO VLAHOVI]" - [ANGAJ, NOVI SAD

NEOBI^NO PRIJATEQSTVO U svakoj {koli postoje u~enici zaqubqenici u prirodu. Na{ drug, Mario Derdi}, jedan je od takvih u~enika. Na kraju 2015/2016. {kolske godine imao je jedan zanimqiv susret sa pti}em svrake. Me|utim, iz tog susreta se razvilo pravo prijateqstvo. Razgovarali smo sa wim da bi saznali ne{to detaqnije o ovom neobi~nom doga|aju Mario, opi{i nam kako je do{lo do ovog neobi~nog susreta?

- Na kraju sedmog razreda, dok smo ve} uveliko odbrojavali dane do kraja {kolske godine, u {kolskom dvori{tu moji drugari i ja videli smo jedno malo svra~e koje je ispalo iz gnezda. Bilo je samo, nemo}no i prepla{eno.

Ostalo je bez majke mnogo ranije nego {to je trebalo. Znali smo da, ako ga ostavimo u {kolskom dvori{tu, ne}e pre`iveti. Zato sam odlu~io da ga ponesem ku}i. ^ime si ga hranio?

- U po~etku sam ga hranio samo glistama i crvi}ima, a kako nije bio probirqiv, kasnije je jeo razli~ito vo}e i povr}e, pa ~ak i sir.

Da li si mu dao ime?

- Da, naravno! Nazvali smo ga Srki! Svi smo se brinuli o wemu. Postao je deo na{e porodice.

Mo`e{ li nam ispri~ati neku zanimqivost o Srkiju?

- Srki je imao neobi~an hobi. Bio je avijati~ar! I to ne bilo kakav avijati~ar, nego lovac na ma~ke! Kada bi psi pojurili ma~ku, a ona pobegla na drvo, onda bi nastupio Srki. Ra{irio bi svoja krila i kao quta zver progonio ma~ku. Jadne ma~ke! Nikad nisu imale mira! [ta Srki radi danas?

- Krajem leta na{ Srki je na{ao svoju srodnu du{u i odleteo je svojim putem. Me|utim, ipak verujem da nas on sve posmatra negde sa grane.

Jovan Jelovac, 8. razred

OSNOVNA [KOLA "ISA BAJI]"- KULA

OPELO ZA KULSKI BEGEJAC U Kuli, pitomom ba~kom gradi}u, ve} dvadesetak godina nema industrije.

Pored fabrika koje ne rade, `ivot kuqana decenijama ugro`ava nere{en problem kulskog Begejca. Ni kriva ni du`na, Kula trpi nesnosan smrad koji se {iri od otpadnih voda iz industrijskih zona okolnih gradova. Problem dodatno optere}uje sme}e i otpad koji nesavesni gra|ani bacaju u Begejac

i strahuju za zdravqe svoje dece, zahtevaju od nadle`nih da se problem kona~no re{i.

Peticije i protesti ne prestaju, u vi{e navrata priloge je snimala i Zelena patrola B92, ali ne nazire se kraj ovoj agoniji.

Strpqewe qudi je na izmaku. Gra|ani Kule mole za pomo} nadaju}i se da }e akcije uroditi plodom i da }e Begejac o`iveti.

Veselin Radovi}, 7. razred

Prema statistici Op{te bolnice u Vrbasu kancerogena i zarazna oboqewa bele`e zastra{uju}i rast. Stru~waci upozoravaju na opasnosti koje nosi `ivot u ovakvoj sredini.

Zabele`ili smo izjavu jednog stanovnika Kule ~ija se ku}a nalazi tik uz ovaj problem. "@ivim u ku}i pored Begejca ve} osam godina.

Taj smrad, pogotovo leti, je nepodno{qiv.

Qudi u ulici Ive Lole Ribara ne mogu da otvore prozore zbog Begejca. Ove godine je izgra|ena kanalizaciona mre`a, ali smrad, na `alost, nije nestao. Stra{no je gledati le{eve `ivotiwa koji plutaju zaga|enom vodom.

Pomozimo da se ovaj problem re{i! I na{a deca zaslu`uju da `ive u zdravijoj sredini."

Mirni protesti gra|ana za sada nisu urodili plodom. Kuqani koji `ive sa ovim problemom

19

OSNOVNA [KOLA "BRATSTVO JEDINSTVO" - BELO BLATO

DA NAM SELO BUDE LEPO Svake godine uo~i po~etka slavskih dana u~enici beloblatske {kole i wihovi nastavnici organizuju ekolo{ku aktivnost kako bi selo spremno do~ekalo mnogobrojne goste Tako je bilo i danas, dan pred po~etak slave sela, koja se tradicionalno obele`ava tri dana, od petka do nedeqe. Lepo vreme i dobro raspolo`ewe umnogome su doprineli da se akcija ~i{}ewa {ireg centra sela uspe{no realizuje. To je ujedno bila i dobra prilika de se |aci jo{ boqe upoznaju ali i da u planiranoj {kolskoj aktivnosti budu ciqano usmereni, odnosno vaspitno radno edukovani. S obzirom da vi{e, ~ak ni u nastavnim planovima, ne postoje radnoakcijske aktivnosti ovog tipa, dana{wa

20

ekolo{ka akcija upravo je imala taj oblik - da deca boqe prihvate radne obaveze, te da to ne bude neka vrsta prisile, {to neminovno vodi u pravcu otu|enosti od svakog rada i obaveza.

Izme|u prve i druge smene, zdru`enom akcijom vi{ih razreda, pro~e{qane su parkovne povr{ine, prostor ispred mesnog Doma kulture, pija~ni deo i etno kompleks, dok su oni malo mla|i |aci zavr{ili sam centar sela.

Sada samo preostaje da se ringi{pil i {atre postave i da slavqe po~ne u na{em lepom selu.

Ekolo{ka sekcija, Belo Blato, 22. septembar 2016.

OSNOVNA [KOLA "SVETI SAVA" - SREMSKA MITROVICA

DIVQE DEPONIJE u SREMSKOJ

MITROVICI

I OKOLINI Decenijama nemarni qudi iz Sremske Mitrovice bacaju otpad gde god stignu: pored puteva, autoputa, u wivama, na zelene povr{ine, izme|u zgrada. Svuda sem u KONTEJNERE. Takva nemarnost uzrok je nastanka divqih deponija

Procewuje se da u gradu i okolini postoji oko 30 divqih deponija. Najve}e se nalaze u La}arku i nasequ Mala

Bosna, a nekoliko ve}ih u sremskomitrova~kom ataru i u nasequ Nikola Tesla. Veliki problem je i nedostatak mrcili{ta u selima.

Divqe deponije uni{tavaju `ivotnu sredinu, opasne su po zdravqe qudi jer su izvor epidemija i zaraza a talo`ewe otpada na zemqu prouzrokuje zaga|ewe podvodnih voda.

Javno komunalno preduze}e "Komunalije" godinama se bori protiv divqih deponija tako {to odvozi otpad iz svih doma}instava na teritoriji Sremske Mitrovice, dva prigradska naseqa, Ma~vanska Mitrovica i La}arak i jo{ 23 sela na regionalnu deponiju Srem- Ma~va.

OSNOVNA [KOLA " ISIDORA SEKULI]" - [AJKA[

22

U Sremskoj Mitrovici postavqena su 32 recikla`na ostrva sa 3 vrste kontejnera: za PET Ambala`u, papir i karton. Pored toga gra|anima su podeqene plave kante i komposteri za biorazgradiv otpad.

Jedno od re{ewa problema divqih deponija nalazi se u podizawu svesti qudi o ekologiji i edukaciji stanovni{tva o mogu}nosti recikla`e. Sa edukacijom treba po~eti od dece u vrti}u pa sve do najstarije populacije.

Treba pokazati i dokazati da nije te{ko biti fin, kulturan i civilizovan pa umesto na zemqu, otpad baciti na mesto za to predvi|eno.

Mihajlo Zori}, 8. razred

SEOSKA IDILA

U~enica osnovne {kole "Isidora Sekuli}" iz [ajka{a, Jovana Geli} je pro{etala okolinom i snimila fotografije ovog prelepog krajolika.

OSNOVNA [KOLA "MILIVOJE BOROVI]" - MA^KAT

ELEKTRONSKI ^ASOPIS

"^UVARI ZLATIBORA"

Na inicijativu u~iteqice Qiqane Andri}, u {koli "Milivoje Borovi}" u Ma~katu, pokrenut je op{tinski elektronski ekolo{ki ~asopis "^uvari Zlatibora" Objavqen je prvi broj koji sadr`i tekstove o lepotama zlatiborskog kraja, akcijama koje se sprovode, a imaju za ciq o~uvawe `ivotne sredine, o biqkama i `ivotiwama iz okru`ewa, o saradwi organizacija i ustanova, o projektu Eko {kola, de~ije radove sa eko tematikom...

U izradu ~asopisa ukqu~io se veliki broj

zainteresovanih strana nastavnici osnovnih {kola "Milivoje Borovi}" iz Ma~kata i "Dimitrije Tucovi}" iz ^ajetine, op{tina ^ajetina, Komunalno javno preduze}e "Zlatibor",TV Zlatibor...

Uveliko je u pripremi drugi broj, a putem mejla upu}en je poziv svim Eko {kolama u Srbiji, da se prikqu~e i po{aqu svoje tekstove.

^asopis mo`ete prelistati na linku: http://www.yumpu.com/xx/ document/view/56037121/cuvarizlatibora-broj-1 Svaki pojedinac i ustanov koji su zainteresovani za saradwu mogu slati svoje zanimqive priloge i eko materijale ma mejl adresu cuvarizlatibora@gmail.com [kolski zeleni novinari

OSNOVNA [KOLA "JOVAN JOVANOVI] ZMAJ" - SREMSKA KAMENICA

INTERVJU: DRAGI[A SAVI]

NACIONALNI PARK

“FRU[KA GORA�

Na{a {kola se nalazi na obodu Fru{ke gore, koja je jo{ davne 1960. godine zbog svojih prirodnih bogatstava progla{ena nacionalnim parkom. U nacionalnom parku "Fru{ka gora" nalaze se mnoge ugro`ene `ivotiwske vrste. Pitale smo se koje delove Fru{ke gore one nastawuju, za{to su ugro`ene i za{to su nam va`ne?

Da bi saznali ne{to vi{e o ugro`enim `ivotiwama na Fru{koj gori, oti{li smo u nacionalni park "Fru{ka gora" i potra`ili odgovore od biologa Dragi{e Savi}a.

[ta je biodiverzitet?

- Biodiverzitet je raznovrsnost i rasprostrawjenost `ivih bi}a.

Za{to dolazi do izumirawa odre|enih vrsta?

- Do izumirawa odre|enih vrsta dolazi zbog toga {to ~ovek ne brine o svom `ivotnom stani{tu.

Koje su vrste `ivotiwa ugro`ene na Fru{koj gori?

- Najugro`enije vrste `ivotiwa na Fru{koj gori su tekunice i orao krsta{. Tekunice `ive na livadama i ispod zemqe. Orao krsta{ `ivi u {umama blizu tekunica jer se on wima hrani.

Za{to je va`no sa~uvati `ivotiwe od izumirawa?

- Va`no je zato {to su `ivotiwe vrednost svake dr`ave i trebamo da ih ~uvamo i da se ponosimo `ivim bi}ima koji su oko nas.

Kako sa~uvati `ivotiwe?

- Mo`emo ih sa~uvati tako {to odre|ena podru~ja proglasimo za{ti}enim i na tim podru~jima onda vladaju odre|eni zakoni. [ta je to zanimqivo za `ivotiwe na Fru{koj gori?

- Svaka `ivotiwa je posebna na svoj na~in.

Sve one se po ne~emu razlikuju, na primer da li su dnevne ili no}ne `ivotiwe, da li su biqojedi ili mesojedi, da li `ive u grupi ili ne, da li `ive u {umi, na livadi, oko vode ili u vodi...

Dakle, ako `elite da vidite ove ali i druge `ivotiwe posetite na{u prelepu Fru{ku goru koja je bogata i biqnim i `ivotiwskim vrstama. ^uvajte i po{tujte prirodu jer je ona deo nas.

An|ela Tegeltija, Andrea Tegeltija i Jelena Dra~a, 7. razred

23

OSNOVNA [KOLA "FILIP VI[WI]" - MOROVI]

FOTO PATROLA OSNOVNA [KOLA "DOBROSAV RADOSAVQEVI} NAROD" - MA^VANSKA MITROVICA, PODRU^NO ODEQEWE NO]AJ

INTERVJU SA LOVCEM

IZ MOG MESTA [kolske zelene novinarke iz No}aja, Andrijana Bogdanovi} i Nikolina Pani}, su razgovarale sa lovcem Miletom Pani}em koji je pri~ao o aktivnostima lovaca u svom mestu ^uli smo da radite jednu divnu stvar. Lovac ste, a brinete i o fazanima. Kada ste po~eli da ih hranite?

Lovac: Pre dve godine. Zajedni~kim snagama Udru`ewa lovaca kupili smo 120 fazana i pustili smo ih u atar u avgustu. U prole}e lovostaj se otvara, a u jesen se lovi.

Pazimo da broj fazana bude dobar, da ne bude uzeli pu{ke i polovili sve. To bi bilo istrebqewe. Mi smo sportisti, a spportisti igraju fer-plej. Napravili smo im hranilice i odnosimo im.

Ko sve sme da lovi?

Lovac: Punoletne osobe koje imaju dozvolu za lov i no{ewe oru`ja smeju da love. Lov mora da se prijavi predsedniku Udru`ewa.

Koliko dugo imate dozvolu?

Lovac: 35 godina i obnavqam je svake godine. ^ime lovite?

Lovac: Posedujemo dozvole za pu{ke dvocevke na sa~mu i patrone. Sa~ma je boqa, jer se rasprskava i daje sigurne pogotke u metu. Poma`u nam i psi koji rasteruju fazane i podi`u ih iz `buwa. Na godi{wem nivou se ulovi oko 100 fazana. [ta bude kada neko lovi kad nije vreme lova?

Lovac: To bi onda bile lovokradice i oni se ka`wavaju. Ovo je malo mesto i sve se brzo sazna.

Oduzima im se oru`je.

24

Dana 29. 10. 2016. mladi reporteri su odlu~ili da iza|u u prirodu i doka`u da je zaga|ewe u prirodi sve ve}e, te na neki na~in probude svest gra|ana Srbije o posledicama zaga|ewa Danas nije bilo mnogo qudi na predelu koji smo istra`ivali.

Zatekli smo nekoliko wih kako bacaju svoje otpatke po putu. Uz put smo prona{li jo{ gomila sme}a.

Zaga|ewe zemqi{ta je sve ve}e. Da li je u pitawu lewost, nemar ili ne{to tre}e ali biqke i `ivotiwe gube svoje stani{te i nestaju.

Vode se najvi{e zaga|uju izbacivaqem otpada iz fabrika, a vazduh izduvnim gasovima i ispu{tawem dima iz fabrika.

Bu|ewe svesti o zaga|ewu i pojedina~na i kolektivna reakcija treba da doprinesu da imamo boqu i zdraviju budu}nost.

Teodora Novkovi}, Dejana Sabado{ i Ivana Ujvari, 8. razred

OSNOVNA [KOLA "NIKOLA TESLA" - KQAJI]EVO

NA[E SOVE Kqaji}evo je selo u blizini Sombora i jedno je od mesta u Vojvodini u kojima se sove okupqaju zimi. To nisu bilo koje sove, nego sove utine ili u{are koje su za{ti}ene kao prirodna retkost i wihovo hvatawe, pa ~ak i uznemiravawe je strogo zabraweno.

Jata sova se okupqaju u kro{wama drve}a u raznim delovima sela

I

nformativna tabla o sovama je postavqena u neposrednoj blizini {kole pa smo re{ili da istra`imo i saznamo ne{to vi{e o ovim sovama.

Sove u{are imaju uzdignuto perje na glavi koje podse}a na u{i i po tome su dobile ime. Velike su oko pola metra, imaju naranxaste o~i a noge su im pokrivene perjem. One ne grade gnezda, ve} ih otimaju od drugih ptica. Najvi{e se gnezde u kro{wama jelki, ali ih mo`emo videti i na granama listopadnog drve}a, posebno ako imaju veliku kro{wu.

Kao i sve druge sove i male u{are su veoma aktivne no}u.

One su ptice grabqivice.

Hrane se glodarima, ponekad i sitnijim pticama ili insektima, ali najvi{e vole poqske mi{eve. Preko dana sede skrivene u kro{wama drve}a i veoma su pla{qive.

Zimi se skupqaju u velika jata i kad jednom prona|u mesto na kome se okupqaju, one ga vi{e ne mewaju.

To ponekad zna da bude i u naseqenim mestima, ba{ kao {to je i na{e selo.

Sove su veoma korisne za qude zato {to uni{tavaju {teto~ine i tako poma`u qudima da mawe tro{e na razne otrove za mi{eve. Ti otrovi su opasni i za sove jer se i same ~esto otruju. Osim toga, neki qudi ne vole da im budu blizu pa ih teraju i uznemiravaju. Na svu sre}u, kod nas u selu, qudi znaju da su sove na{i prijateqi, pa ih zato i ~uvaju i ponose se {to su one re{ile upravo ovde da provode zimu.

Ponosimo se i mi tako}e! [kolski zeleni novinar 2/2 razreda

25

OSNOVNA [KOLA "BRATSTVO JEDINSTVO" - KUCURA

OD KONZERVE

DO ENERGIJE U {koli "Bratstvo jedinstvo" u Kucuri u~enici su proteklih par meseci prikupqali aluminijumske konzerve i limenke. @eleli su da pomognu o~uvawu `ivotne sredine tako {to su uz veliku pomo} nastavnika tehni~kog i informati~kog obrazovawa, Vladimira Besermiwija, napravili panele za prikupqawe solarne energije 26

O

ve {kolske godine, u okviru modelarske sekcije, zapo~eli su projekat "Model solarnog kolektora sakupqa~ energije".

Prema re~ima nastavnika Vladimira to je {kolski i najjednostavniji primer koji u~enicima treba da poka`e da je energija oko nas, samo je treba uzeti.

Uz pomo} sun~eve energije zagrevaju se limenke. Ovako zagrejan vazduh mo`e da se ubacuje u neku nezagrejanu prostoriju i da je zagreva.

Efekat zagrevawa zavisi od povr{ine kolektora sa limenkama. Ako se na izlaznu cev postavi mali ventilator, efekat se poja~ava.

Nastavnik Vladimir tako|e ka`e da je u zimskom periodu dovoqno malo sun~eve svetlosti da se unutar limenki pojavi topao vazduh bez obzira {to je napoqu hladno. Ceo kolektor je napravqen od materijala za recikla`u (aluminijum i karton). To je ujedno poruka mladim qudima da razmi{qaju o za{titi `ivotne sredine.

Tema kojom }e se baviti po zavr{etku projekta je merewe efikasnosti kolektora.

Nakon intervjuisawa u~enika, na{i novinari su saznali da su u~enicima u sakupqawu pomogli i drugi u~enici, roditeqi i nastavnici. Mesec dana je trebalo da jeftino naprave ~etiri panela i voleli bi da koriste takve panele za zagrevawe svojih ku}a..

U~enici koji su u~estvovali u realizaciji projekta su Andrej Ruskovski, Pavle Besermiwi, Antonij ^orda, Aleksej Salontaji, Albert Madi i Matija Ruskovski.

Marina Todi}, Bojan We`i}, 8. razred

R" - KLENAK

OSNOVNA [KOLA "23. OKTOBA

NA\IMO DOM OTPADU! Da li se sla`ete da otpadu na|emo prikladan dom? Ako ste za to, hajde da pomognemo stanovnicima naseqa KLENAK da i wihov otpad dobije prikladan dom!

N

emarnost stanovnika Klenka je velika. Ne samo da se otpad nalazi na ulicama i parkovima nego i u reci SAVI {to je do nekle dovelo do poplava u maju 2014 godine.

Jedna od nemarnosti lokalnih gra|ana Klenka je i da se u posledwe tri decenije korito reke nije ~istilo i to je pomoglo da se reka lak{e izlije. U isto vreme alge i muq koji se natalo`io smetaju u vodenom saobra}aju kao i za opstanak `ivog sveta pod vodom.

Posledwih godina nestalo je par vrsta riba kao {to su plavonosac, mrena, ~ikov, crvenperka, liwak... Pored riba nestale su i divqe patke, labudovi i gwurci.

Postoji dru{tvo ribolovaca koje se trudi da spre~i ribokradice u masovnom izlovqavawu ribe.

Nekontrolisanim izvla~ewem {qunka i peska se promenio i sam tok reke Save, pa je prilikom nadola`ewa reke probijen postoje}i nasip i reka se izliva na useve i {teti poqoprivrednicima.

U samom centru sela je ista situacija kao i na reci, potrebno je vi{e kontejnera kao i kanti za sme}e, jer bi to mo`da skrenulo pa`wu me{tanima da svoj otpad odbacuju na prikladno mesto.

Re{ewe ovog problema ne}e biti lako, ali nadamo se da }e se apelovati na qude, za boqe sutra, i da }e se qudi osvestiti i shvatiti da to {to rade samo {teti wima.

Marija Sekendek, 7. razred

27

OSNOVNA [KOLA "DOSITEJ OBRADOVI]"- OMOQICA

PARK PRIRODE

"POWAVI C

Ju`nobanatsko selo Omoqica sme{teno je na zaravni povi{e Dunava, na 14 kilometara od Pan~eva i 26 kilometara od Beograda. Prva naseobina na tlu dana{we Omoqice datira iz vremena neolita o ~emu svedo~e ostaci materijalne kulture Krenimo na jedno zanimqivo, ekolo{ko putovawe kroz park prirode "Powavica" vodeni draguq na{eg sela. Zavirimo u ~arobni eko svet brojnih `ivotiwskih.i.biqnih.vrsta koje se ovde mogu sresti.

Na putovawe vas vodi Mudrica Sovi}, ~uvar prirode, za{ti}enih stani{ta i pravih ekolo{kih vrednosti - likovni rad na{ih u~enika.

Park prirode "Powavica" je za{ti}eno prirodno dobro na teritoriji op{tine Pan~evo, izme|u Omoqice i Banatskog Brestovca, na levoj obali doweg toka reke Dunav.

Prisutne prirodne vrednosti karakteri{ u "Powavicu" kao poligon sa edukativnim zna~ajem.

28

Povremeno se na "Powavici" pojave labudovi.

Na mestima gde je voda pli}a obi~no do|u zimi, a u selu pri~aju da se vi|aju leti na mestima gde je voda duboka. Iskoristila sam jedan takav trenutak u leto 2015. godine da unesem u svoj eko spomenar dru`ewe pred foto objektivom sa dugovratim lepotanima. Op~inile su me ove lepe ptice kraqevskog dr`awa pa sam potra`ila na internetu zanimqivosti o wima i evo {ta sam saznala: Labudovi su ptice iz porodice Anatidae, u koji jo{ spadaju guske (plovu{e) i patke (plovke). Perje labudova je ili potpuno belo, ili je me{avina crnog i belog. Labudovi su ~esto nadahwivali qudsku ma{tu. O tome svedo~i pojam labudova pesma kao i bajka "Ru`no pa~e". U toj bajci, kao i ina~e u evropskoj

C A" mitologiji, labud simbolizuje zrelost i dovr{enost.

Labudovi se od gusaka u u`em smislu razlikuju i du`im vratom koji im omogu}uje pretra`ivawe dna dubqih voda, i veli~inom tela koje ih ~ini najve}im vodenim pticama.

Najzastupqenija biqka je trska. Trska (Phragmites communis) je vi{egodi{wa biqka koja raste na vla`nom i mo~varnom tlu. U vodi i muqu nalazi se podzemno stablo sa sna`nim korenima.

"Powavica" je biser koji treba da ~uvamo i {titimo i da se prema woj odnosimo s po{tovawem... Zbog toga mislimo da stalno treba podse}ati qude da vode ra~una i ne zaga|uju na u Powavicu, kako bismo jo{ dugo dugo mogli da u`ivamo u wenim ~arima!

SAMO ^VRSTO POVEZANI MO@EMO NE[TO DA URADIMO NA ZA[TITI "POWAVICE"!

Nadam se da sam bila dobar vodi~ kroz na{e prirodno, de~je carstvo. [aqemo vam tople ekolo{ke pozdrave iz Omoqice, sela poznatog po "@iselu" - me|unarodnom amaterskom, filmskom festivalu, a nadamo se uskoro i po nama - MLADIM EKOLOZIMA!!!

Emilija Stanojevi}, 8. razred

29

OSNOVNA [KOLA "VASA STAJI]" MOKRIN

REZERVAT "PA[WACI VELIKE DROPQE" Specijalni rezervat prirode "Pa{waci velike dropqe" nalazi se na severu Banata, na prostranoj aluvijalnoj ravni reke Zlatice. Rezervat ~ine 3 odvojene celine. Najve}i je Jaro{ (trome|a sela Mokrin, Jazovo i Sajan), zatim Siget i najmawi Ko~ovat

O

snovni zna~aj rezervata je {to se u wemu nalazi posledwa populacija velike dropqe, koja se nalazi na Crvenoj listi ugro`enih vrsta, zato je i za{ti}ena vrsta.

U Vojvodini je nekad `ivelo preko 1.000 jedinki a danas je wihov broj spao na par desetina jedinki.

Najve}i deo rezervata zauzima slatinsko zemqi{te, pa je vegetacija slatinska.

Velika dropqa je najve}a i najte`a ptica letelica Evrope. Mu`jak mo`e da dostigne visinu i do 1 metra, te`inu 21 kilogram, a raspon krila ~esto i do 2,5 metara.

Odrasli mu`jak ima sme|i

30

gorwi deo tela i beli dowi deo, sa sivom glavom i vratom.

Za vreme sezone parewa, mu`jaci imaju duga~ka tanka bela pera, koja rastu na vratu ispod korena kquna. @enke su mawe za tre}inu. Da bi jaja bila oplo|ena, potrebno je prisustvo jednog mu`jaka na ~etiri `enke. Hrane se insektima, sitnim sisarima, vodozemcima, biqnom hranom...

Najzna~ajniji negativni faktori koji uti~u na dropqu su intenzivna poqoprivreda proizvodwa, neodgovaraju}i na~in gazdovawa livadama i pa{wacima, uni{tavawe stani{ta preoravawem, uni{tavawe gnezda i

legla, prisustvo prirodnog neprijateqa...

Da bi se za{titila ova vrsta mora da postoji ~uvarska

slu`ba, da se gazdovawem zemqi{ta vr{i u skladu sa ekolo{kim zahtevima velike dropqe. ^uvawe gnezda, redukcija predatora, redovno sprovo|ewe monitoringa, {tampawe i distribucija promotivnih materijala o za{titi dropqe i stani{ta...

U specijalnom rezervatu "Pa{waci velike dropqe" odr`ava se me|unarodni Volonterski kamp. Volonteri dolaze iz Slova~ke, Francuske, Rusije i Srbije. Rade na ~i{}ewu i sanaciji pa{waka i oboda rezervata, postavqawu novih osmatra~nica i prstenovawu ptica. U radu Udru`ewa za za{titu velike dropqe u~estvuju i u~enici na{e {kole. Staralac rezervata je lova~ko udru`ewe "Perjanica" iz Mokrina.

U rezervatu, pored velike dropqe, svoja stani{ta imaju i ptice eja, livadarka, siva vetru{ka, stepski soko, prepelica, `dral, ritska sova, pupavac, modrvana, stepska trepteqka, `uta pliska, obi~na beloguza, obi~na travarka, rusi cvr~ak,sivi svr{ak i velika strnadica. Dve tre}ine ptica imaju status prirodnih retkosti.

Ovako bogat i redak rezervat treba ~uvati i negovati, a ne zloupotrebqavati i uni{tavati wegove posebnosti.

Sr|an Peri{i}, 8. razred

OSNOVNA [KOLA "IVO LOLA RIBAR" - NOVI SAD

POSMATRAWE I

ZA[TITA PTICA Na{a {kola je ove godine ostvarila intenzivnu saradwu sa Dru{tvom za za{titu i prou~avawe ptica Srbije.

U~enici petog razreda su bili deo projekta "Spring alive"

O

ni su zajedno sa Dra{kom iz Dru{tva za za za{titu i prou~avwe ptica Srbije sproveli nekoliko zanimqivih aktivnosti.

Iza{li su na kej i posmatrali ptice uz zanimqiva Dra{kova obja{wewa (posebno su brojali i bele`ili ptice selice-laste i ~iope). Zatim je Dra{ko u {koli odr`ao zanimqivo predavawe o pticama selicama. Kao dobrodo{licu ~iopama, u~enici su sklopili dva gnezda koja su u {kolskom dvori{tu i ~ekaju prve stanare. Materijal za ku}ice i nacrt su poklon od Dru{tva.

U~enicima se sve veoma dopalo jer su nau~ili da su i u uslovima gradske sredine velike mogu}nosti da se upoznaje priroda i da se pomogne na{im pti~jim kom{ijama.

Du{an, Jelena i Lenka, 7. razred

31

OSNOVNA [KOLA "BRANKO RADI^EVI]", UQMA

MOJE SELO

[U[ARA

Moje selo se veoma razlikuje od drugih mesta i ima sasvim druga~iju pri~u od drugih sela.

Ovo selo je pre nekih sto pedeset godina, bilo pustiwa...

Po{to je ta pustiwa veoma smetala Austrougarskoj, jer je vetar neprestano nanosio pesak iz pustiwe na najplodnije zemqi{te, odlu~eno je da se ovaj prostor naseli i da se po{umqavawem poku{a zaustaviti `ivi pesak.

Naseqeno je oko pedesetak porodica koje su besplatno dobile prostor za ku}u i oku}nicu i koje su deset godina bile oslobo|ene poreza.

Wihov glavni zadatak je bio da rade za Austrougarsku, na po{umqavawu pe{~are.

U po~etku nije bila zastupqena poqoprivreda, ve} samo vinogradarstvo. Kasnije, kada je u jednom delu umiren pustiwski pesak i kada je po~ela da ni~e trava, qudi su krenuli sa obra|ivawem zemqe, uzgojem stoke i `ivine.

Od `ivine su dobijali meso, jaja i perje, od koza i krava

mleko i meso a od ovaca, pored mleka i mesa, jo{ i vunu koja je nekada bila veoma cewena. Zemqoradwom su dobijali, uglavnom, `itarice za prehranu stoke ali i za sopstvenu upotrebu. Pored toga uzgajali su jo{ i krompir, pasuq, repu, cveklu, boraniju, gra{ak i druge ba{tenske biqke.

Danas [u{ara ima oko dvesta pedeset stanovnika i okru`ena je {umom. Od se~e {uma, kao i od poqoprivrede i sto~arstva, qudi imaju najve}i deo prihoda.

Ve}ina doma}instava se bavi i uzgojem sviwa za sopstvene potrebe.

Industrija je slabo razvijena pa je zato vazduh ~ist. Me|utim, zbog ogromnih {uma, koje okru`uju [u{aru, mora se paziti na divqe `ivotiwe kao {to su divqe sviwe, jeleni, jazavci, lasice, {akali, lisice i vukovi. Oni neretko, naro~ito kada su jake zime, ulaze skroz do sela u potrazi za hranom.

Na{e selo nema dugu istoriju ali je zato, po mom mi{qewu, najlep{e u okolini.

Javor Suwog

OSNOVNA [KOLA "VUK KARAXI]"- SUR^IN

STAKLENIK U ciqu da se skrene pa`awa javnosti na zna~aj o~uvawa vrsta na planeti Zemqi uvedeno je me|unarodno obele`avawe DANA PLANETE ZEMQJE kada se razli~itim aktivnostima qudska zajednica osve{}uje i poziva na o~uvawe vrsta

Sve ono {to je `ivo, {to nas okru`uje ~ini biolo{ku raznovrsnost ili biodiverzitet.

Na{a {kola je ovaj datum obele`ila zajedni~kom ekolo{kom radionicom sa {koloma iz Jakova i Boqevaca u stakleniku {kole u Boqevcima. Ekolo{ku radionicu pod nazivom "Biodiverzitet i vegetativno razmno`avawe" odr`ala je nastvnica biologije Marina Maksi} iz {kole "Vuk Karaxi}".

32

Sposobnost reprodukcije odr`ava brojnost vrsta i o~uvawe `ivota kao pojave na Zemqi, doprinosi o~uvawu stabilnosti biosfere.

Prakti~nim radom u stakleniku u~enici su primenili znawa ste~ena ~asu i sadili biqke koriste}i wihove vegetativne biqne organe.

Veoma zanimqiva i pou~na saradwa tri {kole.

Awa Marinkovi}, 5. razred

OSNOVNA [KOLA "VUK KARAXI]" - SUR^IN

NAUKA U PRIRODI ^lanovi ekolo{ke sekcije na kraju letweg raspusta prisustvovali su ekolo{koj radionici u Boj~inskoj {umi koju je organizovala nastavnica biologije Marina Maksi} pod nazivom "Dendroterapija" - u okviru ekolo{kog kampa

D

endroterapija je metoda le~ewa energijom drve}a. Drve}e ima sposobnost da apsorbuje veliku koli~inu kosmi~ke enrgije, a boravak ispod pojedinog drve|a ili grqewem drve}a ~ovek preuzima tu energiju.

Naro~ito se isti~u pozitivnom energijom hrast, breza i bor. Oni poma`u u le~ewu mnogih bolesti, od psihi~kih do kardio-vaskularnih.

Lekovitost dve}a narodu je poznata od davnina.

Jo{ su stari sloveni devojkama pre udaje preporu~ivali da sede ispo breze da ih prati sre}a u braku, trudnicama da sede ispod lipe a rawenicima ispod hrasta. Brezi su se posebno pripisivala lekovita svojstva tako da

je smatrana panaceom, drvetom koje le~i sve bolesti.

Radionicu su dopunile nastvnica srpsko jezika Anica Trnini} i nastvnica likovne kulture Biqana Cari} koje su na{le korelaciju u svojim predmetima za ove vrste drve}a u narodnim pesmama i slikarstvu. U narodnim pesmama devojka se opisuje kao breza, mu{karci imaju izdr`qivost bora a u slikarstvu ~uven je ruski slikar [i{kin koji je slikao brezove {ume. Radonica je zavr{ena tako {to je svaki u~esnik prona{ao svoje drvo a nastvnica likovne kulture je otpevala rusku pesmu o brezi. [kolski zeleni novinari

OSNOVNA [KOLA "VUK KARAXI]" - SUR^IN

PATKE I LABUDOVI

Na prelepoj pla`i Kukunaries na predivnom Egejskom moru svoje pribe`i{te su na{le patke i guske zajedno

Malo sam se iznenadila toj ~udnoj kombinaciji jo{ na morskoj pla`i. Jo{ vi{e me je zadivilo kako ove ptice nalaze hranu i plivaju u neposrednoj blizini isparewa i izlivawa benzina sa luksuznih jahti i jo{ pre`ivqavaju. To se isto odnosi i na ribe i druge morske `ivotiwe. ^ovek je bi}e sposobno da sve zagadi i uprqa i to ne samo sebi ve} i da ugro`ava druga `iva bi}a.

Apelujem da se na morima koriste alternativni izvori energije koji }e mawe zaga|ivati vodu i ostvaiti prirodu na{im potomcima sa~uvanu.

Svetlana Filipovi}, 7. razred

33

EKOLOGIJA DUHA

O SVEMU Zemqi{te je ku}a glisti, vodom `e| utoli biqka, no{en vetrom soko leti, sunce svima je svetiqka. [uma krije plahu srnu, put na na{e stope ~eka, zvezda je da tajnu ~uva, mostovi su prsti reka.

U jatu je ptica sre}na, okeanom delfin kru`i, ukras livade je leptir, ruka slu`i da se pru`i.

^UVAJMO PLANETU Da sa~uvamo plavetnilo neba mirise cve}a i ptice u letu, kro{we i granu svakog drveta treba da volimo svoju Planetu.

Da leptir leti sa cveta na cvet da bubamara odleti u svet, da p~ela meda puno napravi, da qubi~ica prole}e najavi.

Da svako drvo u prole}e olista mo`e samo kad Planeta je ~ista.

Zato neka se svi pomu~e oni {to ne znaju neka nau~e kako Planeta da bude ~ista i kao sjajno sunce blista.

Poru~ujem, osvesti se svete jer nema{ druge Planete.

Nata{a Kri`ani}

Ponosna na pogled stena, trag je velik kad procveta, pustinja je za oazu, a dete je centar sveta!

Qiqana Andri}

Mesec Mali mesec po`urio, ko zvezdica lutalica, po zvezdanom nebu skita, kao prava skitalica.

Pojavi se `arko sunce, a na{ mesec na gubitku, tu`an {to je za planinom izgubio ovu bitku.

Ana Nikoli}, 5 .razred O[ "Milivoje Borovi}" [qivovica

34

Voda, Voda, Voda Za na{a tri roda.

Srem, Banat i Ba~ku, [to na mapi Mora Sada nam je Gora.

Dunav, Sava, Tisa Kao vene teku.

Sada svako ima najmiliju reku.

Volim Volim nebo ne`no plavo, volim cve}e miri{qavo, i re~icu kad je ~ista, i zvezdicu koja blista.

Volim ribe u bistroj vodi, i `ivotiwe na slobodi, i qubi~icu koja miri{e, i mamu {to za mene di{e.

Volim sunce sjajno milo, volim leto vedro, ~ilo, i pti~ice koje poje, volim rodno selo moje.

Volim sve {to je lepo i dobro, ma, jednom re~ju, volim te prirodo!

Volim {umu kad zeleni, a volim je i s jeseni, i ravnicu koja drema, kada u woj posla nema.

Lucija Tasi}

I wih ki{a kupa.

Led se nekad hvata.

Poplava nam nekad kucala na vrata.

Voda, o da: re~na! koja brzo te~e, od izvora tu|ih preko na{ih poqa, o`ivqava tebe Vojvodino moja. ^uvajte nam {ume i ravnice plodne.

Reku iznad svega kad do|e i ode.

Vuka{in Sretenovi}, O[ "Dobrosav Radosavqevi} Narod", Ma~vanska Mitrovica, odeqewe No}aj