Voda je život by sasa jovanovic

Др Звонко Њежић Саша Јовановић

ВОДА ЈЕ ЖИВОТ

PRIJATEQ DECE, ZA[TITE @IVOTNE SREDINE I KWIGE JKP VODOVOD, SREMSKA MITROVICA 2

Др Звонко Њежић Саша Јовановић

ВОДА ЈЕ ИЗВОР ЖИВОТА Издавач: Еколошко удружење грађана „Зелено питање“ Змај Јовина 28 спрат 2, локал 238 Нови Сад Специјално издање дечијег еколошког часописа „Чувари равнице“ Главни и одговорни уредник Саша Јовановић Штампа: Ондреј принт – ХД Гложан

Драги моји и драге моје, ево још једног сусрета са мном. За оне који ме не знају, ја сам Чика Кека, велики љубитељ природе и пријатељ деце - мада мислим да је мало оних који не знају мој лик и дело... Зашто сам овде са вама? Пре неки дан сам читао једну књигу и прочитао сам оно што ми је још давних дана рекао мој школски друг Платон: „Оно што је ретко, скупо је. Вода као најважнија ствар на свету, напротив, нема цену.“ Таман сам се замислио над овом реченицом кад се сетих шта ми је мој ученик Леонардо да Винчи рекао: „Вода је покретач природе“! Да ли је ово вама јасно? Мени је јасно али хтео сам да се још мало распитам о значају воде па сам позвао моје најбоље другове широм света да ми кажу нека своја сазнања о води како бих комплетирао своје знање. Наравно, моји најбољи другови широм света су деца и животиње. Пошто су деца заузета школом ја сам се обратио животињама са жељом да скупимо што више података о води а онда да вам их покажемо. Ваша велика помоћ би била ако би сте добро прочитали ово што смо ми скупили и да нам кажете да ли негде грешимо! Док будете читали ово можда би сте могли и неке од цртежа да обојите како би ова књижица била лепша и веселија. 4

Прва ми се јавила моја велика пријатељица Сова Мудрић, која је дала замене неке нове информације о теоријама НАСТАНКА ВОДЕ.... Научне теорије говоре да је вода на планету Земљу дошла у виду ледених метеора из космоса. Након милиона година омогућила је живот на њој и услов је њеног одржања, учествујући у свим биохемијским процесима. Поседује специфичне физичко-хемијске особине. Нова научна истраживања показују да је вода преносилац информација, омогућује и подстиче исцељујуће процесе организма лековита је, а поседује и извесно памћење. Старогрчки филозофи сматрали су воду почетком свега. Моја пријатељица Рода Родић је такође дала неке податке о води... Вода је извор живота на Земљи. Живот је настао у води и постоји захваљујући води. Вода заузима огроман део површине планете Земље, када се саберу сви океани, мора, реке и језера. Међутим, само је мали део те огромне количине доступан људима, у смислу да га могу користити за пиће и друге потребе. Вода се не налази само на површини Земље, него и испод површине и у ваздуху. Данас на Земљи постоји иста количина воде као и када је настала. 5

Вода која данас тече из ваше чесме можда састоји молекуле воде које су некада пили неандерталци. Укупна количина воде на нашој планети је остала иста већ две милијарде година. Корњача Корњачковић је допунила податке које су дале Сова Мудрић и Рода Родић... Постоји две врсте воде: слана и питка вода. Слана вода садржи велике количине соли, док је у питкој води со разграђена на мање од 1 одсто, стога се само она може користити за пиће. На нашој планети само се 2,5 посто воде односи на слатку воду, па чак је и од те количине само 20 посто погодно да се уз релативно малу поправку (пречишћавање и дезинфекцију) искористи за људске потребе. Негде између 70 и 75 одсто земљине површине покривено је водом. Од укупне количине воде на Земљи, преко 97 одсто представља слана вода, док на слатку воду одлази само око 2,80 одсто.

Са далеких океана јавио ми се и познаница из фамилије китова, госпођа Млазовић, са причом О ОКЕАНИМА И ВОДАМА СВЕТА...

Како су океани врло велики, а на Земљи их има више, у њима се налази већина воде. Они чине 97 одсто целокупне количине воде на Земљи, а 2 одсто је замрзнуто. 7

80 одсто воде на Земљи се налази изнад површине. Осталих 20 одсто је или испод површине или у атмосфери. Ради илустрације - када би сва вода на свету стала у једну посуду од 3,7 литара, количина питке воде би стала у једну кашику. Представници светске школе пливања „Рибе“ су ми скренули пажњу на ПИТКУ ВОДУ... Преко 90 одсто питке воде се налази на Антартику. Мање од 1 одсто воде на Земљи се може користити за пиће. Много више слатке воде се налази под земљом него на површини Земље Само 2.6 милијарди људи на Земљи у овом моменту располаже минималним санитарним условима који се односе и на водоснабдевање, док око половина становништва земаља у развоју пати од болести проузрокованих неисправном водом за пиће.

Мој стари другар Слонић Слонко се највише бавио ЗНАЧАЈЕМ ВОДЕ У 21. ВЕКУ... Осим за пиће, вода је људима неопходна и за припремање хране, одржавање хигијене, као и за многобројне процесе у индустрији и пољопривреди. У светској потрошњи воде, пољопривреда има удео од 90 посто, а индустрија и домаћинства по 5 посто. Загађење подземних вода настаје управо због пољопривредних активности, које подразумевају коришћење вештачких ђубрива.

Од категорије која се подразумева и о којој се не води претерано рачуна, вода је у 21. веку постала најзначајнији стратешки природни ресурс. Као што се каже да је 20. век карактерисала глобална борба за премоћ кроз контролисање извора нафте, тако се сматра да је 21. век - век борбе за контролу преосталих извора чисте воде. Кажемо преосталих, иако вода спада у такозване "обновљиве" ресурсе. Наиме, вода у природи кружи и стално пролази кроз циклусе експлоатације, употребе, испуштања након коришћења и повратка у циклус у виду атмосферске или текуће воде. Породица Океановић је проучавала КВАЛИТЕТ ВОДЕ.

Међутим, вода се у току тих пролазака кроз циклусе мења, најчешће у негативном смислу, односно оптерећује се штетним материјама и загађивачима биолошког, хемијског 10

или радиолошког порекла. Сачувати преосталу чисту воду и смањити загађење у процесу њене експлоатације представљају основне циљеве у овом веку, јер људска врста, као и сав живи свет на нашој планети директно зависи од количине и квалитета воде. Индустријализација је поред просперитета донела и одређена оптерећења за водоснабдевање. Индустријске отпадне воде у коначном исходу увек заврше у некој текућој води. Мој пријатељ Около Кућно Лајаво Трчкарало ми је саопштио КОЈЕ ЗЕМЉЕ НА СВЕТУ ИМАЈУ НАЈКВАЛИТЕТНИЈУ ВОДУ!

Најквалитетнију воду имају Финска, Канада, Нови Зеланд, Велика Британија, Јапан, Норвешка, Русија, Јужна Кореја, Шведска и Француска, а ситуација је најтежа у пустињским и полупустињским областима у подсахарској Африци и Азији. Светско истраживање је рангирало Србију на 47. место од 180 земаља по количини и квалитету ресурса воде. То значи да Србија не спада у земље сиромашне водом, али ни онолико богате колико се претходних деценија мислило. Папагај Папагајко са својим пријатељима брине о НЕСТАШИЦИ ВОДЕ! Он каже да је свет суочен са највећом до сада забележеном кризом снабдевања водом. Уједињене нације су упузориле на прогнозу да ће средином 21. века чак седам милијарди људи бити суочено са недостатком воде јер број становника планете расте, а водени ресурси су све мањи те стога стручњаци позивају свет на такозвану "плаву револуцију". Осим смањења количине расположиве воде свету прети и опасност од дугорочног загађења постојећих резерви. 12

Риба Акваријумка је јавила прецизне податке о загађењу мора у медитеранским земљама...

Сваке године у медитеранским земљама заврши око 120.000 тона минералних уља, 12.000 тона фенола, 60.000 тона детерџента, 100 тона живе, 3.800 тона олова, 2.400 тона хрома, 21.000 тона цинка, 320.000 тона фосфора, који се једноставно излију у реке, мора и друге водене површине. Све ове материје се врло споро разређују чистом водом из околних водотокова и мора. Чврсте материје захтевају изузетно дуг временски период за разградњу у води - од неколико недеља за папирну амбалажу па све до неколико стотина година за пластику. 13

Пуж Брзић је објаснио ситуацију са ВОДОМ У ЉУДСКОМ ТЕЛУ!

Вода је најзаступљенија супстанца у људском организму. Код одраслих особа она заузима просечно 60 одсто телесне масе, што на пример код мушкарца тешког 70 килограма износи око 40 литара. Тело новорођенчета садржи значајно више воде (око 75 одсто) и тако висок проценат се одржава у токе прве године живота. Код старијих особа постепено долази до смањења садржаја воде у телу. 14

О ГУБИТКУ ТЕЧНОСТИ У ЉУДСКОМ ОРГАНИЗМУ податке је брзо доставио Миш Грицковић. Вода је есенцијална за живот. Недостатак воде манифестује се јако брзо, а симптоми се јављају већ при недостатку 1 одсто од укупне количине воде. Ако се дехидрација настави, срчана функција, дисање и терморегулација бивају угрожени, а при потпуном недостатку воде смрт наступа у току неколико дана. Када говоримо о води као телесној течности она се не састоји само од водоника и кисеоника, већ је то један раствор соли, шећера и беланчевина, тако да се у случајевима губитка воде губе и ови драгоцени састојци. 15

Паук Мрежић се запитао ЗАШТО ЈЕ ВОДА ТОЛИКО ЗНАЧАЈНА ЗА ЧОВЕКА?

Вода у организму представља универзални медијум преко кога се одржава функција свих ћелија, од крви, транспорта хранљивих материја, до излучивања продуката метаболизма и штетних састојака мокраћом. Вода се брине за низ виталних функција у нашем организму. О важности воде пуно говори чињеница да без воде можемо преживети 2 до максимално 4 дана, док бисмо без хране могли преживети чак и до неколико недеља. Вода се задржава у стомаку највише пет минута након конзумирања.

Жаба Скочковић је још више појаснила МЕХАНИЗАМ ЖЕЂИ И УНОС ВОДЕ

Дневне потребе за пијаћом водом зависе од узраста, телесне масе и нарочито физичке активности. Просечан губитак течности из организма дневно износи око три литре, што би значило да се иста количина дневно мора надокнадити, било уносом воде или намирница које је садрже. Најједноставније и најлогичније јесте да човек унос потребне количине воде процени према свом осећају жеђи. Жеђ настаје услед смањења садржаја воде у организму, што доводи до повећања концентрације супстанци растворених у телесним течностима са једне стране, а смањења количине саме телесне течности са друге стране, што заједно доводи до стимулације центра за жеђ у мозгу.. 17

Породица Пингвиновић се бавила ЗНАЧАЈЕМ ХИГИЈЕНСКИ ИСПРАВНЕ ВОДЕ Они су нагласили да је вода драгоцен извор здравља и неопходан услов човековог опстанка. Међутим, вода може представљати и извор здравствених тегоба уколико садржи штетне материје биолошког, хемијског или радиолошког порекла. Зато се вода из природних извора најчешће пречишћава и дезинфикује пре пуштања у водоводни систем. Вода из јавних водовода, као и минералне и друге флаширане воде на тржишту подлежу сталним проверама, а њихову исправност, односно здравствену безбедност регулишу правилници.

Сома Бркић је невероватно итересовала МИКРОБИОЛОШКА ИСПРАВНОСТ ВОДЕ.

Он зна да се у води, коју користимо, редовно проверава микробиолошка исправност, односно укупан број микроорганизама, а посебно присуство штетних микроорганизама, а такође се проверава и хемијска исправност, присуство разних отрова, тешких метала, пестицида и осталих хемијских материја које су предвиђене правилником. Такође се проверава и концентрација хлора у пијаћој води, који је неопходно да буде присутан, али до одређене границе. Међутим, састав пијаће воде може да варира у оквиру дозвољених граница, зависно од врсте водозахвата (река, бунар, море и др.), дубине и геолошких својстава слојева кроз које пролази.

Породица Папагајовић је изнела неке ЗАНИМЉИВОСТИ ВЕЗАНЕ ЗА ВОДУ!

Три највећа океана на Земљи су Пацифик (највећи), Атлантски океан и Индијски океан трећи по величини. Маријански ров је најдубљи део светских океана и најдубље место на Земљиној кори. Највећа дубина је око 11 километара и налази се на западу Северног Тихог океана . Воде из мора или океана су познате као слане воде. У просеку, сваки килограм морске воде садржи око 35 грама растворене соли. Најдужа река на свету је реке Нил, 6.650 километара. Друга најдужа река на свету је Амазон, 6.400 километара. 20

Представник весела фамилије Мајмуновић се бавио ТЕМПЕРАТУРОМ ВОДЕ...

Како он каже вода кључа на 100 ° Ц само у нормалним условима надморске висине, док на пример на врху Монт Евереста вода прокључа на само 68 ° Ц, а дубоко у океану код геотермалних отвора може остати у течном облику и на температурама знатно вишим од 100 ° Ц. Он још додаје да је већина воде на површини Земље стално замрзнута или слана.

Пријатељ породице Мајмунковић, Горилко, је допунио податке О ОСОБИНАМА ВОДЕ.

Вода регулише температуру Земље. Сваки дан од сунца испари трилион тона воде. Чак 85 одсто свих болести у свету преноси се водом. Код неких организама вода чини и 99 одсто њихове масе, док код човека чини око 70 одсто. Истраживања су показала да ће се топла вода пре заледити него хладна! 22

Средоземна Велика Ајкула је преко своје пријатељице Птица Селице Прелетачевић послала податке О ХЕМИЈИ И КРЕТАЊУ ВОДЕ. Вода кружи широм Земље кроз циклус који се састоји од пет делова: испаравање, кондензација, падавине, инфилтрација и површинско отицање. Подземној води треба и до један људски век да пређе само 1,6 километара.

Вода је на Земљи једина супстанца која се природно налази у три облика: течном, гасовитом и чврстом стању.

Замрзнута вода је 9 одсто лакша од воде. Из тог разлога лед плута на води. Када вода садржи доста калцијума и магнезијум, то је тврда вода. Тврда вода није погодна за све употребе за које се иначе користи вода. 23

Моја Пацифички пријатељица, Хоботница Кракић, се побринула да добијем податке о КВАНТИТЕТУ ВОДЕ.

Свеукупна количина воде у телу одраслог човека је око 37 литара. Људски мозак се састоји од 75 одсто воде. Људске кости се састоје оф 25 одсто воде. Људска крв се састоји од 83 одсто воде. 75 одсто кокошке је вода. 80 одсто ананаса је вода. 95 одсто парадајза је вода. 70 одсто слона ја вода. 24

Медуза Ватрић и Морски Коњиц Зеленко су нашли још неких интересантних података о води... Сваког дана на сунцу испари 1.000.000.000.000 тона воде. Из једног просечног стабла дневно испари око 265 литара воде. Мало цурење чесме може потрошити 75 литара воде дневно. Количина воде која из људи испари током једног летњег дана - 308 милиона литара, може напунити 1,28 милијарди шољица кафе.

Баш ме је обрадовао и мој пријатељ Северни Туљан звани Туљанко који се баш потрудио да објасни неке податке О ПОТРОШЊИ И ОЧУВАЊУ ВОДЕ.

Човечанство сваке године троши више воде него годину пре. Американци троше по особи 5 пута више воде од Европљана.

Две трећине воде потрошене у домаћинству троши се у купатилима. У зависности од величине водокотлића, једним испирањем се троши 7,5 до 26,5 литара воде. Само једна кап воде у секунди из неисправне славине годишње нарасте на слап од 6.200 литара. Ако вода из водокотлића цури у танком млазу, за сат времена исцури и до 4 литре, а у једном дану 96 литара. За прање зуба требала би се користити чаша с водом уместо отворене чесме. Машина за судове троши 35 до 45 литара воде у једном прању. Држање воде у фрижидеру много је ефикасније од пуштања воде да тече са чесме довољно дуго да би била хладна. Тренутно најмање 400 милиона људи живи у регијама са врло озбиљним и великим несташицама воде. 26

Елегантна Савска Лабудица много брине О ЗАГАЂЕЊУ ВОДЕ па ми је писала о томе. На квалитет воде највише утичу људи. У води завршавају различите материје и загађивачи који се у природи не могу

наћи. Познато је око 70.000 по воду штетних материја а литра бензина је довољно да загади око 2,8 милиона литара воде. Око 80 одсто светске популације се напаја водом из подземних залиха, а већ је 4% тих залиха загађено. Постоји преко 12.000 отровних хемијских састојака који се данас користе у индустрији и који директно загађују воду, а преко 500 нових се развија сваке године. Када би се елиминисали сви нови извори загађења, за 10 година би 98 одсто свих подземних вода било незагађено. Већина светске популације мора да хода дуже од 3 сата да би дошла до воде. 27

Птичица Цвркутановић ми је набавила неке невероватне податке О ВОДИ КАО СИРОВИНИ.

Потребно је 48 литара воде за производњу једне литре пива. 450 литара воде треба да би се произвело једно јаје. За производњу једне конзерве воћа или поврћа потроши се 35 литара воде. Да би се произвела дневна количина хране довољна за прехрану четворочлане породице потребно је око 25.700 литара воде. За производњу новог аутомобила потроши се 148.000 литара воде.

Весели Јастог Маказић ми је из Тихог океана је послао МАЛО ЕНИГМАТИКЕ.

Прво треба да повежемо тачке од 1 до 46 како би добили цртеж једне водене животиње.

А онда треба да решимо и један лавиринт...

Драги другари, баш су ме сви ови моји пријатељи обрадовали својим зањем и својом бригом о води. Сигуран сам да ви знате још и више. Немојте штедети своје знањевећ га преносите на своје родитеље. Једино их ви можете натерати да брину о води.

ЧАК МЕ ЈЕ И ЛЕПТИРКО ЛЕПТИРОВИЋ СА СВОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА ПОДСЕТИО ДА СЕ СВЕТСКИ ДАН ВОДА ОБЕЛЕЖАВА СВАКЕ ГОДИНЕ 22. МАРТА.

Увек имајте на уму:“ВОДА ЈЕ ЖИВОТ!“ Све вас воли ваш Чика Кека! 31

Др Звонко Благоје Њежић, доктор техничко-технолошких наука, дипломирани машински инжењер, рођен је 02.09.1966. године у Сремској Митровици. Сарађује и објављује радове (преко 150 од којих 8 са SCI листе) у више међународних и домаћих стручних часописа, као и на многобројним научним скуповима и конгресима у земљи и иностранству. Научни сарадник на Научном Институту за прехрамбене технологије у Новом Саду. Са колегама са Института аутор шест техничких решења који су верификовани од стране надлежног матичног одбора при Министарству науке, образовања и технолошког развоја Републике Србије. Стручни консултант и члан редакције еколошког часописа“Чувари равнице“, као и стручни консултант дечје еколошке емисије РТВ Војводине „Питам се, питам се“. Истраживачка орјентација му је усмерена ка заштити водних ресурса, употреби биомасе и отпада из пољопривреде и прехрамбених технологија, као корисне сировине у биотехнолошким процесима или коришћење као обновљиви извори енергије.

Саша Јовановић је рођен 14.04.1965. године у Сремској Митровици а сада живи и ради у Новом Саду. Од 2009. је уредник у дечијем програму РТ Војводине где уређује дечију еколошку емисију “Питам се, питам се” и у оквиру еколошког удружења “Зелено питање” из Новог Сада уређује дечији еколошки часопис “Чувари равнице”. Председник је еколошког удружења грађана ”Зелено питање“, члан Удружења новинара Србије и Друштва књижевника Војводине

Kada učim, kad se igram, kada mi je dosta briga, svoje srce tad poslušam – KEREFEKE ja radio slušam!

www.kerefeke.org.rs

CIP – Каталогизација у публикацији Библиотеке Матице српске, Нови Сад 502/504 ЧУВАРИ равнице / главни и одговорни уредник Саша Јовановић. 2013. Бр. 1 (јесен) - . – Нови Сад : Еколошко удружење „Зелено питање“ 2013. Илустр.: 30 цм Четири путе годишње. ISSN 2334-7953 COBISS SR. – ID 278688775