^uvari
BR. 8/9 - 2015/2016. - CENA 100,00 DIN.
[KOLSKI ZELENI
PRESS
ravnice ^A SO PI S
QE ZA V ELIKE QUBITE
E OD R I PR
DA LI ]EMO DA NABAVIMO
PSA?
@ivotna sredina pre svega jedinstvenih vrsta pasa
7
Da boqe upoznamo
svet oko nas
Dinosaurusi u
Novom Sadu
Plus: Vrste
koje nestaju
DINOSAURUSI U NOVOM SADU
Dino park, jedinstveni edukativno zabavni park sa izlo`bom dinosaurusa u wihovoj prirodnoj veli~ini, otvori}e vrata za sve posetioce u martu 2016. godine Svojevrsna atrakcija za najmla|e, ali i za celu porodicu upotpuni}e turisti~ku ponudu Novog Sada potpuno novim konceptom tematskog i zabavnog karaktera. Osmi{qen po uzoru na sli~ne u najve}im evropskim gradovima, ovaj park }e pored glavne atrakcije - dinosaurusa, pru`iti posetiocima mno{tvo drugih sadr`aja: muzej dinosaurusa, Dino Dig Site, pozornicu za predstave, bioskop, otvorene saletle, igraonice, adrenalin park, mini ZOO vrt, restoran, suvenirnicu i druge sadr`aje. Stalnu izlo`bu ovih praistorijskih stvorewa u okviru parka, ~ini}e 21 replika od kojih je ve}ina multimedijalnog tipa. Uz svakog dinosaurusa }e biti pripremqen edukativni sadr`aj, koji }e posetioce na zanimqiv na~in uvesti u svet kojim su oni vladali milionima godina. Jedna od najve}ih atrakcija za najmla|e }e svakako biti Dino Dig Site, koji predstavqja ograni~en prostor ispuwen peskom u kojem }e mali{ani mo}i da iskopaju i otkriju fosil dinosaurusa, dok }e u muzeju mo}i da pro|u kroz pravi mali lavirint u kojem }e biti prikazana evolucija dinosaurusa kroz razne periode. Uz razli~ite kreativne radionice deca }e imati priliku da unaprede svoje ve{tine i znawa, da vizuelno i akusti~no do`ive ova neobi~na stvorewa i da u`ivaju u misterioznom svetu praistorijskog doba. Brojne atrakcije, edukativni program i interaktivne radionice pru`i}e mali{anima mogu}nost da u~e kroz zabavu. Dino park }e biti sme{ten u Novom Sadu, u neposrednoj blizini otvorenih bazena SPENS-a, na povr{ini od 1,7 hektara.
P RI DRU@I T E NA M SE!
POSTANITE [KOLSKI
ZELENI NOVINARI! Dragi moji ^UVARI RAVNICE, pozdravqa vas va{ ^ika Keka! Ja sam ~uveni ^ika Keka, Panonski mornar bez Panonskog broda i Panon skog mora. ^uveni ^ika Keka koji jo{ uvek brodi Panonskom ravnicom i svuda {irom ove na{e jedine Planete. Brodim kao borac za za{titu `ivotne sredine, kao ^UVAR RAVNICE!!! U okviru na{e akcije [KOLSKI ZELENI PRESS stigao nam je veliki broj va{ih radova a mi smo imali te`ak zadatak da izdvojimo neke do wih. Ovim se ne zavr{ava na{a akcija jer ona postaje trajni projekat udru`ewa "ZELENO PITAWE" i ~asopisa "^UVARA RAVNICE". Postanite i vi [KOLSKI ZELENI NOVINARI! Zbog velikog interesovawa i anga`ovawa {kola i u~enika u okviru de~ije ekolo{ke emisije "PITAM SE, PITAM SE" pokre}emo rubriku [KOLSKI ZELENI PRESS! [aqite nam vesti i fotografije iz va{e {kole i va{eg mesta. [aqite nam fotografije i crte`e va{ih ku}nih qubimaca! Na{ drugar i veliki prijateq prirode, ~etvorogodi{wi Igor Pintar iz Sremske Mitrovice, nam je poslao fotografiju sa svojim qubimcem Hugom. Da li i vi imate ku}nog qubimca? Najboqe radove }emo objavqivati u na{em ~asopisu, u emisiji "PITAM SE, PITAM SE", na na{oj fejsbuk stranici i na sajtu koji je u pripremi. Zajedno brinimo o na{oj `ivotnoj sredini. Svoje tekstove, fotografije i crte`e {aqite na na{u mejl adresu cuvariravnice@gmail.com. Obavezno nam po{aqite ime autora rada, razred, datum ro|ewa, naziv {kole, adresu {kole i kontakt u~iteqa ili nastavnika sa kojim }emo dogovarati saradwu.! Sve vas vole i pozdravqaju va{ ^ika Keka i "^uvari ravnice"!
^UVARI RAVNICE Izdava~: Ekolo{ko udru`ewe gra|ana "Zeleno pitawe" Zmaj Jovina 28, TC LUPUS sprat 2, lokal 238 21000 Novi Sad Telefoni: 021 6 414 083 064 819 5472 Mejl adresa:
cuvariravnice@gmail.com
Predsednik udru`ewa i glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jovanovi} sasjov@open.telekom.rs
Pomo}nica glavnog urednika: Vesna Zec
vesnamagdalena973@gmail.com
Stru~ni konsultant i ~lan redakcije: Dr Zvonko We`i}
zvonko.njezic@fins.uns.ac.rs
Redakcija: Qiqana Andri} Vesna Vukajlovi} Tehni~ko ure|ewe i dizajn: Dragan Stankovi} [tampa: Color print, Novi Sad, Piperi, Novi Sad Prethodne brojeve mo`ete pogledati na internet adresi
www.issuu.com/sasajovanovic
CIP -– Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 502/504 ^UVARI ravnice / glavni i odgovorni urednik Sa{a Jovanovi}. 2013. Br. 1 (jesen) - . Novi Sad : Ekolo{ko Udru`ewe "Zeleno pitawe" 2013. Ilustr. : 30 cm ^etiri puta godi{we ISSN 2334-7953 COBISS SR.-ID 278688775
3
DA LI STE ^ULI???
NOJ Noj ima ve}e oko od mozga.
LEWIVAC
MORSKI KOWIC Morski kowic je najsporija riba na svetu. On u jednoj sekundi uspe da pre|e samo 4 milimetra.
Lewivac je najsporija `ivotiwa na svetu. Spava dnevno po 18 ~asova. Obi~no visi sa grana naglava~ke, a kada je budan za jedan dan pre|e samo nekoliko metara. Hrani se li{}em sa grana, a treba mu da svari jedan obrok oko mesec dana.
DABAR
SLEPI MI[ Slepi mi{evi spavaju oko dvadeset sati dnevno. Sa druge strane, `irafama je dovoqno mawe od dva sata.
4
Dabar gradi nasi pe sa gotovo in`ewerskom ve {tinom i ta~no{}u. Tako pr ecizno pregrize stablo na `eqenom mestu, da ono pa dn stranu, ta~no u m e na pravu at koja }e deblo od icu reke neti na dabrovo gradili{ te.
DA LI STE ZNALI???
Prvi grad na svetu koji je dostigao milion stanovnika bio je Rim, 133. godine pre nove ere. London je milionitog stanovnika dobio tek 1810, a Wujork 1875. godine.
 Â
Plavi kit je najglasnija `ivotiwa u vodi, wegov glas je niske frekvencije i dosti`e do 188 decibela pa se mo`e detektovati sa udaqenosti od 800 kilometara.
ZA[TO MA^KA IMA BRKOVE?
Odba~ena staklena boca mo`e da zagađuje okolinu vi{e od hiqadu godina.
Ma~ka ima veoma dobro razvijeno ~ulo vida, razvijeno joj je dobro i ~ulo sluha, ali weno ~ulo mirisa nije ba{ najboqe razvijeno. ^ulo dodira kod ma~aka je dobro razvijeno i sme{teno je u brkovima, tankim osetqivim dla~icama na wu{ci. Pomo}u brkova ma~ka ose}a toplo, hladno, a pri kretawu po mraku brkovi joj slu`e da opipa predmete na koje nailazi, a da pri tom ne izazove nikakav {um i da nastavi svoje be{umno kretawe.
Z A [ T O M A ^ K A P RE D E? Ose}awe zadovoqstva ma~ka izra`ava naro~itim zvukom, koji mi nazivamo predewem, zato {to je ujedna~en i ravnomeran kao predivo u rukama ve{te preqe. Ma~ka ne otvara gubicu dok prede samo joj glasne `ice trepere i stvaraju karakteristi~an prigu{eni zvuk. Dok prede ma~ka je spokjna i mirna i ne}e da ogrebe, ali ~im presatne to je znak da je promenila raspolo`ewe.
5
5
SVET @IVOTIWA
VRSTA KOJE MOGU UBRZO DA NESTANU
Snajugro`enija `ivotiwa sa liste. everni beli nosorog je verovatno
Ova vrsta je i zvani~no izumrla u prirodi. U `ivotu je svega pet severnih belih nosoroga u svetu, od kojih ~etiri imaju vi{e od 40 godina (`ivotni vek ovih `ivotiwa je najvi{e 43 godine).
Kkog zbog `utog at Ba Langur,
Ptamno sme|eg krzna sa belom prugom du`
krzna na glavi zovu jo{ i zlatoglavi langur, `ivi u jugoisto~noj Aziji, na prostoru izme|u ju`ne Kine i severnog Vijetnama. Ovih majmuna danas ima svega {ezdesetak na ostrvu Kat Ba i mawe od hiqadu u Kini.
rvi na spisku je saola. To je {umsko gove~e,
le|a i blago zakrivqenim rogovima unazad. @ivi samo na Anamitskom planinskom lancu, na granici izme|u Vijetnama i Laosa, gde mu usled demografskog rasta i odsustva bilo kakvih mera za{tite preti totalno izumirawe.
Si pacifi~ka pliskavica, ~iji
li~nu sudbinu mogla bi da do`ivi
se broj smawio na svega stotiwak. Opstanak te "morske sviwe", koja `ivi u Pacifi~kom zalivu, najvi{e ugro`ava industrijski ribolov.
Jopasnosti od potpunog istrebqawa. Veruje u`nokineski tigar je od 1996. u kriti~noj
se da je ve} nestao u prirodi. Naime, nijedna jedinka nije vi|ena jo{ od sedamdesetih. Kina danas poku{ava da ponovo uvede ovu vrstu u weno prirodno stani{te.
6
OLOGI JA N H E T I A N A UK
ENERGIJA JE POKRETA^ NA[IH
@IVOTA @
ivimo u svetu energije. Sve {to nas okru`uje zasnovano je na kori{}ewu energije. Energija je potrebna svim `ivim bi}ima. Nama je potrebna da bi smo se mogli kretati. Energiju dobijamo od hrane koju uzimamo. Biqke dobijaju energiju od Sun~eve svetlosti, `ivotiwe jedu biqke ili druge `ivotiwe. Ma{ine dobijaju energiju sagorevawem goriva. Na planeti Zemqi je sve mawe iskoristive energije tako da je ~ove~anstvo usmereno na razvijawe obnovqivih izvora energije. Opstanak narednih generacija zavisi od toga kako i na koji na~in se odnosimo prema energiji. Lako iskoristive energije nema u izobiqu i ona je sve skupqa i te`e dostupna, bez obzira {to je energija svuda oko nas. Iz tog razloga obaveza je svih nas, koji `ivimo na ovoj planeti, da energiju {tedimo. Ako ve~ nisi, po~ni od danas da se navikava{ da {tedi{ energiju.
Ekolo{ko udru`ewe "Zeleno pitawe" je uz podr{ku Gradske uprave za za{titu `ivotne sredine iz Novog Sada, pokrenulo projekat "ENERGIJA JE POKRETA^ NA[IH @IVOTA" sa ciqem da se podigne svest o zna~aju energije i wene u{tede za za{titu `ivotne sredine i unapre|ewe kvaliteta `ivota. Projekat se realizuje edukacijom u~enika osnovnih {kola kroz edukativne radionice.
7
@IVOTNA SREDINA
PRE SVEGA
@ivotna sredina je skup prirodnih vrednosti ~iji slo`eni me|usobni odnosi ~ine okru`ewe, odnosno prostor i uslove za `ivot. To su svi uslovi, okolnosti i uticaji koji okru`uju i uti~u na razvoj jednog organizma ili grupe organizama a uticaji dolaze, kako od `ive, tako i od ne`ive prirode
De~ija ekolo{ka emisija "Pitam se, pitam se" svake subote na Prvom program RTV Vojvodina nam zajedno sa u~enicima osnovnih {kola i stru~wacima prezentuje dobre na~ine brige o `ivotnoj sredini. Ove jeseni i zime pri~ali smo o recikla`i plastike u saradwi sa osnovnom {kolom "Jovan Popovi}" iz Novog Sada, "Gradskim zelenilom" i
8
DE^IJA EKOLO[KA EMISIJA ,,PITAM SE, PITAM SE,,
PRIDRU@ITE NAM SE!
firmom "Grinte~", bili smo u poseti Sefkerinu i Sakulama, u~enici osnovne {kole "Branko Radi~evi}" su nam pokazali Kuzmin, u~enici osnovne {kole "Jovan Jovanovi} Zmaj" su nam predstavili kako se u Sremskoj Mitrovici koristi biomasa za zagrevawe grada, u Sur~inu smo sa u~enicima osnovne {kole "Vuk Karaxi}" posetili sala{ Stremen i ergelu kowa. U~enici osnovne {kole "Slobodan Baji} Paja" iz Sremske Mitrovice su nam predstavili izvi|a~e, gostovali smo na "Srem film festu" u Vrdniku, sa u~enicima osnovne {kole "Vuk Karaxi}" iz Novog Sada smo pri~ali o papiru, edukovali smo se u Pokrajinskom zavodu za za{titu prirode u Novom Sadu.
JAVNA MEDIJSKA USTANOVA „RADIO TELEVIZIJA VOJVODINE“, Program za decu i mlade, emituje polusatnu de~iju ekolo{ku emisiju “PITAM SE, PITAM SE” svake subote u 8,30 na Prvom programu RTV VOJVODINA. “PITAM SE, PITAM SE...“ je de~ija ekolo{ka emisija u kojoj deca, u skladu sa naslovom “Pitam se, pitam se“, promi{qaju svet oko sebe sa osvrtom na za{titu `ivotne sredine. Emisija se snima uz u~e{}e dece, u osnovnim {kolama, rezervatima prirode - prirodi uop{e, na raznim manifestacijama, doga|ajima... Serijal “PITAM SE, PITAM SE...“ je namewen prevashodo deci osnovno{kolskog uzrasta i obra|uje teme vezane za prirodu, za{titu `ivotne sredine, pona{awe u prirodi, zdravu ishranu, zdrav `ivot...
9
TI K E J O R P
DA BOQE UPOZNAMO
SVET
OKO NAS Ekolo{ko udru`ewe "ZELENO PITAWE" uz podr{ku novosadske Uprave za za{titu `ivotne sredine realizuje projekat "DA BOQE UPOZNAMO SVET OKO NAS"
tre}eg razreda. Kao takva prihvatqiva je u praksi kao pomo}na literatura pri upoznavawu sa odre|enim pojmovima u prirodi.
Ideja projekta je da ekolo{ko obrazovawe koje direktno uti~e na `ivot na Planeti, se pribli`i deci na jedan lak{i i interesantniji na~in. Ciq projekta je da se promovi{emo me|u-predmetni pristup ekolo{kom obrazovawu kao princip koji treba da bude sastavni deo na{e kulture i vrednosnog sistema. U okviru projekta {tampana je i kwi`ica za decu sa istim nazivom "DA BOQE UPOZNAMO SVET OKO NAS". Ova kwi`ica predstavqa zbirku pesama koja odgovara potrebama u~enika prvog, drugog i
VODENA PESMA Ono malo vode {to vidi{ kraj puta to se zove bara, prqava i `uta Voda kada krene to se potok zove kad postane reka tad brodovi plove Jezero je voda, prohladna i ~ista al' more je ve}e pa jo{ ja~e blista Sve zemaqske vode kada nekud po|u na kraju svog puta u okean do|u.
10
[KOLSKI ZELENI PRESS
[KOLSKI ZELENI NOVINARI Dragi [KOLSKI ZELENI NOVINARI prvo `elimo da vam se zahvalimo na velikom broju radova a kao drugo `elimo da vam se zahvalimo na velikom broju dobrih radova koje ste nam poslali u okviru na{e zajedni~ke akcije ,,[KOLSKI ZELENI PRESS,,. Va{a aktivnost je pokazala da postoji veliko interesovawe za za{titu `ivotne sredine o ~emu govori u~e{}e 89 {kola sa preko 300 u~eni~kih radova. Velika raznolikost tema, na~ina prezentacija i predloga re{ewa pokazuje da postoji veliki potencijal na{ih [KOLSKIH ZELENIH NOVINARA. Ovim putem se zahvaqujemo svim {kolama, nastavnicima, u~iteqima i u~enicima na u~e{}u i pozivamo sve da nastave da {aqusvoje radove jer [KOLSKI ZELENI PRESS nastavqa svoje aktivnosti.
Sve {kole }e dobiti zahvalnice za u~e{}e a autori radova diplome
U planu je pokretawe sajta na kome }e se redovno objavqivati radovi [KOLSKIH ZELENIH NOVINARA, pokretawe rubrike [KOLSKI ZELENI PRESS u okviru de~ije ekolo{ke emisije ,,PITAM SE, PITAM SE,, kao i pokretawe radio emisije u kojoj }e tako|e biti prostora za [KOLSKE ZELENE NOVINARE‌ Po{to, kao i u svim akcijama, treba izdvojiti i one koji su se na neki na~in nametnuli vi{e od drugih, i mi smo morali tako|e da izdvojimo pojedine {kole i [KOLSKE ZELENE NOVINARE. Ovim putem pohvaqujemo sve {kole i u~enike koji su u~estvovali u ovom programu. Svaki kriterijum odabira uspe{nijih, u jednoj velikoj i zna~anoj disciplini kao {to je za{tita `ivotne sredine, je ispravan jer svako svojim delovawem u za{titi `ivotne sredine je ve} pobednik. Kao i u pravom novinarstvu mi smo kao urednici tekstove ure|ivali, prilago|avali novinarskim pravilima, uklapali vi{e tekstova u jedan, razra|ivali...
11
[KOLSKI ZELENI PRESS Lako je ure|ivati tekstove ako postoji dobar materijal. Poku{ali smo kod svih radova da procenimo ideju, trud, obim anga`ovawa, ve{tinu uo~avawe problema, predlog re{avawa, na~in prezentovawa, kreativnost, inovativnost, kompletan utisak.…… Prvo bi smo `eleli da izdvojimo {kole koje su koli~inom poslatih radova i raznovrsno{}u aktivnosti bile za pedaq ispred ostalih {kola. To su osnovna {kola "Vuk Karaxi}" - Sur~in, osnovna {kola "Milivoje Borovi}" - Ma~kat i osnovna {kola "Bra}a Grulovi}" - Be{ka. Kao najboqi novinarski radovi u svim kategorijama izdvojila su se dva rada. To je tekst "ZELENI NA DANIMA LUDAJE" ~iji su autori Mila Kova~evi}, Viktorija Gomba{ i Branislav Nonin - u~enici osmog razrede osnovna {kole" \ura Jak{i}" iz Kikinde. Wihov rad je u sebi ukqu~io i probelme, predlog re{ewa, anketu, analizu ankete i fotografije. Drugi rad je "ARHUS CENTAR NOVI SAD" - intervju koji je uradila Ksenija Mudri, u~enica {estog razreda osnovne {kole "Jovan Jovanovi} Zmaj" iz Sremske Kamenice. Posebno su se istakli radovi ~iji su grupni autori zajedno u~enici {estog i osmog razreda: "PE[^ANA OAZA NA ^ARDAKU" autorki Teodore Milentijevi} i Ivane Martinov - – u~enica osmog razreda i Qubice Klari}, u~enice {estog razreda osnovne {kole "Branko Radi~evi}" iz Uqme i "PROJEKTNI DAN" autorki Milice Zorzi} i Tijane Stani}, u~enica osmog razreda i Tijane Kutla{i} i Jovana Guki}, u~enica {estog razreda osnovne {kole "Milivoje Borovi}" iz Ma~kata. ^estitamo! U kategoriji 3. i 4. razred - grupni radovi, izdvojili su se rad "ZAGA\EWA, EVO RE[EWA" autora Natalije @akula i Tijane Todorovi}, u~enica ~etvrtog razreda osnovne {kole "Bo{ko Palkovqevi} Pinki" iz Stare Pazove, Rad "ORGANSKA BA[TA" koji su uradili u~enici tre}eg i ~etvrtog razreda osnovne {kole "22 avgust" iz Bukovca i rad "^UVAR ULICE - NA[A KATICA" ~iji autori su u~enici ~etvrtog razreda osnovne {kole "Bra}a Grulovi}" iz Be{ke. U kategoriji 3. i 4. razred - pojedina~ni radovi, najboqi su tekstovi "SELO BEZ DEPONIJE" Pavi} Alekse, u~enika ~e tvrtog razreda osnovne {kole "Huwadi Jano{" iz Ba~ kog Du{anova i "OGRLICA OD SNOVA" Duwe \or|evi}, u~enice ~etvrtog razreda osnovne {kole "Bora Stankovi}" iz Karavukova. U kategoriji 5. i 6. razred - grupni radovi, najboqi rad je "RECIKLIRAMO MI, [TO NE BI I VI?" koji su uradile Jelena Tokma~i}, Jovana Luki} i Svetlana Bla`enovi}, u~enice {estog razreda osnovne {kole "Petar Ko~i}" iz In|ije. U kategoriji 5. i 6. razred - pojedina~ni radovi, izdvojili su se radovi, "LIMENKA PO LIMENKA jednako„ LETWA AVANTURA" autorke Nevene ]ali}, u~enice
12
~etvrtog razreda osnovna {kola "Bra}a Grulovi}" iz Be{ke, IZLO@BA KU]NIH QUBIMACA, autorke Tare Radinovi}, u~enice petog razreda osnovne {kole "22. Jul" iz Kr~edina i "ZA ^ISTIJI NOVI SAD", autorke Mie ]ilas, u~enice petog razreda osnovna {kole "Tvr|ava" iz Petrovaradina. Najve}a konkurencija je bila me|u u~enicima sedmih i osmih razreda. U kategoriji 7. i 8. razred - grupni radovi, istakli su se radovi: "SAVA, REKA MOGA GRADA" autora Jelene Vitorovi}, Mirjane Popovi}, Ivane Jankovi} i Nikole [arkovi}, u~enika osmog razred osnovne {kole "Jovan Jovanovi} Zmaj"” iz Sremske Mitrovice, "SAMI DO PROPASTI" ~iji su autori Alena Aleksi i Sabina Bujak, 8. razred osnovna {kole "Jan Kolar" iz Selen~e. "@ELIMO ^IST I UREDAN [ANGAJ!" autora Stele Halas, Marine Stupin i Alekse Stani}a, u~enika osmog razreda osnovna {kole "Veqko Vlahovi}" iz [angaja, Novi Sad i "GQIVE U BOJ^INSKOJ [UMI" autora Teodore Ga{par i Marije Trajkovi}, u~enica sedmog razreda osnovna {kole "Vuk Karaxi}" iz Sur~ina. U kategoriji 7. i 8. razred - pojedina~ni radovi, naboqi su bili radovi, "ZAGA\EWE JARKOVA^KOG JEZERA" autorke Qu bi ce ]ur~i}, u~enice sedmog razreda osnovne {kole "Petra Ko~i}" iz In|ije, "NEMARNOST" autora Marka Mari}a, u~enika osmog razreda osnovne {kole "Sveti Sava" iz Rumenke, "MUSAVO LICE MITROVICE" autora Mihajla Zori}a, u~enika osmog razreda osnovne {kole "Sveti Sava" iz Sremske Mitrovice i "KANAL GALOVICA, PRIMER ZAGA\ENE VODE" autorke Jelene Kujovi}, u~enice sedmog razreda osnovne {kola "Vuk Karaxi}" iz Sur~ina. Kod radova u kategoriji fotografija - pojedina~ni radovi, najboqi rad je, "SA^UVAJ @IVOTNU SREDINU ZA NAS!" autora Stefana Sto{i}a, u~enika tre}eg razreda osnovne {kole ,,Bo{ko Palkovqevi} Pinki,, iz Stare Pazove. Kod radova u kategoriji fotografija - grupni radovi, najboqi su radovi, "OD RUPE DO RAJA" u~enika 4/2 razreda i Maje Vu~eti}, u~enika osnovne {kole "Bra}a Grulovi}" iz Be{ke, "ZA[TITIMO PTICE NA[E OKOLINE" i "LEKOVITO BIQE" ~iji su autori u~enici ~etrtog razreda osnovne {kole "Vuk Karaxi}" iz Sur~ina. ^ESTITAMO!
Akcija "[KOLSKI ZELENI PRESS" je pokrenuta uz pomo} Republi~kog ministarstva kulture i informisawa dok je inters da nastavak akcije podr`i iskazala Uprava za kulturu grada Novog Sada
[KOLSKI ZELENI PRESS
KIKINDA
ZELENI NA DANIMA LUDAJE Osnovna {kola "\ura Jak{i}" iz Kikinde, promovisala je primere dobre prakse iz oblasti za{tite `ivotne sredine na "Danima ludaje", odr`anim po~etkom oktobra meseca 2015. godine u Kikindi Na velikom {tandu zelene boje, organizovano je nekoliko aktivnosti. Mali ekolo{ki poligon izazvao je veliku pa`wu. Kao rekviziti za poligon poslu`ile su limenke, plasti~na ambala`a, ~epovi i lopte napravqene od stare hartije. Limenke su bile gra|evinski materijal za podizawe {to vi{e i ve}e kule. Plasti~ne ~epove trebalo je razvrstati po boji za {to kra}e vreme. Lopta od stare hartije postala je kugla za kuglawe. Ipak, najzanimqiviji na {tandu bio je recikl, koji priprema limenke za recikla`u. Posetioci {tanda mogli su li~no da pripreme svoju limenku za recikla`u. Na ovaj na~in, u~enici i nastavnici iz {kole "\ura Jak{i}"�, pokazali su da nije te{ko brinuti o `ivotnoj sredini. Privukli su veliki broj gostiju na svoj {tand i na zabavan na~in dali dobar povod za razmi{qawe. Pored ekolo{kog poligona, u~enici su pripremili i sproveli anketu sa nekoliko kratkih pitawa o tome koliko sugra|ani i gosti ove manifestacije znaju i razmi{qaju o razvrstavawu otpada. Rezultate ankete, u~enici su analizirali i predstavili na panou izlo`enom na oglasnoj tabli {kole.
ANALIZA ANKETE Da li razvrstavate otpad? Da 73% Ne 27% Da li ste upoznati sa mogu}nostima odlagawa razli~itih vrsta otpada u va{em gradu? Da 90% Ne 10% [ta mislite na koji na~in bi bilo najboqe organizovati razvrstavawe otpada? Tako {to }e svaka ku}a imati posebne kontejnere ili kese 72% Odno{ewem na za to namewena mesta 28% Koje vrsta otpada razvrstavate? Limenke 19% Papir 27% Plastiku 35% Drugo 19% Koliko najlon vre}a dnevno upotrebite? Nijednu 9% Mawe od 5 74% Izme|u 5 i 10 12% Vi{e od 10 9% Da li mislite da najlon kese treba izbaciti iz upotrebe? Da 63% Ne, ali ih treba napla}ivati 6% Ne 31%
Mila Kova~evi}, Viktorija Gomba{, Branislav Nonin 8. razred, Osnovna {kola "“\ura Jak{i}"�, Kikinda
"Dani ludaje" su najve}a manifestacija u Kikindi. Tih dana, svi Kikin|ani su na trgu i doma}ini su mnogobrojnim gostima koji dolaze upravo zbog "Dana ludaje". E, tu gu`vu, povodom ove biqke, uglavnom naranxaste boje, u~enici osnovne {kole "\ura Jaki{i}", re{ili su da iskoriste u zelene svrhe.
13
[KOLSKI ZELENI PRESS
SELEN^A SAM I DO P ROPASTI Selen~a je malo selo blizu Ba~a. Ekolo{ki je dosta nestabilno jer se u wemu nalaze deponije pune sme}a, ostataka hrane, stakla i plastike koje zaga|uju `ivotnu sredinu Svi znamo da se staklo i plastika najdu`e raspadaju, ali uprkos tome, gra|ani ih i daqe svuda bacaju. Veoma zaga|ene su i mnogobrojne jame u koje se tako|e baca sme}e. Sme}e nije problem samo u jamama, nego i u ribwaku. U wemu su nekada plivali labudovi i ribe, ali sada je to nemogu}e zbog veoma zaga|ene vode.
ARHUS CENTAR NOVI SAD
[KOLE SU ZNA^AJNI PARTNERI Razli~iti su na~ini o~uvawa `ivotne sredine, ali za svaki od wih je potrebno dodatno znawe, kao i mesta qudi od kojih to znawe mo`emo dobiti - zato smo razgovarali sa aktivistkiwom i volonterkom "Arhus centra Novi Sad" Darijom [ajin Predstavite nam ukratko svrhu postojawa "Arhus centra" u Novom Sadu. "Arhus centar Novi Sad" je formiran 2011. godine uz podr{ku Ministarstva gra|evine i za{tite `ivotne sredine, Misije OEBS u Srbiji, Grada Novog Sada i Uprave Ju`noba~kog okruga, sa ciqem primene Arhuske konvencije u Republici Srbiji. Prema ovoj konvenciji, svaki gra|anin ima pravo na `ivot u zdravoj `ivotnoj sredini. Na{e aktivnosti smo usmerili ka obrazovawu gra|ana, obukama, javnim raspravama i javnim kampawama, sve u ciqu o~uvawa prirodnih resursa za budu}e generacije. Mo`ete li nam re}i ne{to o nedavnim aktivnostima "Arhus centra"? Ko Vam je najve}a podr{ka u radu? Podr{ka "Arhus centru Novi Sad" dolazi sa vi{e strana, ali bez aktivista i volontera nema rezultata. U toku 2015. godine formirali smo Mre`u
14
U svakom zlu se nalazi i neki tra~ak dobrote. Ovo su dokazali i u~enici osnovne {kole "Jan Kolar" koji u~estvuju u {kolskim "zelenim akcijama". Svake godine u junu, u~enici sa svojim razrednim stare{inama ~iste ulice, sakupqaju otpatke, prazne fla{e, kese, limenke i ostalo sme}e. „Kako ne `eli{ da se drugi pona{aju prema tebi, nemoj ni ti prema wima.“ To je na{a poruka svima koji zaga|uju prirodu. I znajte, priroda }e vam uzvratiti istim udarcem uni{tavawem prirode uni{tavate sami sebe! Alena Aleksi i Sabina Bujak, 8. razred Osnovna {kola "Jan Kolar", Selen~a
za smawewe rizika od prirodnih katastrofa u koju su ukqu~ene institucije, civilne organizacije, mediji i jedna banka. Shvatili smo da je potrebno edukovati gra|ane kako delovati pre i nakon prirodne katastrofe. Zna~ajan partner u ovom poslu sigurno }e nam biti {kole, jer trenutno pripremamo priru~nik koji je upravo namewen deci i nastavnicima, a odnosi se na preventivno delovawe. Ovim putem pozivamo sve wih da se ukqu~e u aktivnosti i dodatne edukacije, ali i sa svojim komentarima. U velikoj volonterskoj akciji, koju smo sproveli u oktobru ove godine na Fru{koj gori, u~estvovalo je vi{e od 200 volontera. Najmla|i volonter u ovoj akciji imao je 4 godine.To zna~i da nikada nije prerano da se ukqu~ite. Kako mo`emo o~uvati na{u ravnicu? Koje mere mo`emo preduzeti mi obi~ni qudi? Nemamo drugu, samo ovu, jednu jedinu na{u zemqu. Zaga|iva~i treba da znaju da mi imamo znawe i da }emo se boriti protiv wih. Deca treba da znaju da je o~uvawe `ivotne sredine va`no za wih, jer treba da odrastaju u lepom i zdravom okru`ewu koje im daje sve dobro. "Arhus centar Novi Sad" je jako zahvalan na ovom intervjuu, jer }emo sigurno putem teksta do}i do novih aktivista, volontera i saradnika, a to je za nas neprocewivo i veoma va`no. Hvala Vam na pru`enim informacijama, uvereni smo da }e ovaj na{ razgovor dovesti nove volontere do Va{eg centra. Ksenija Mudri, 6. razred Osnovna {kola "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica
Sve informacije o Arhus centru se mogu dobiti putem mejla: aarhus.novisad@gmail.com ili posetom veb stranice www.aarhusns.rs. kao i putem dru{tvenih mre`a Fejsbuk i Tviter
[KOLSKI ZELENI PRESS
SUR^IN
GQIVE U BOJ^INSKOJ [UMI U edukativnoj radionici ekolo{kog kampa osnovne {kole "Vuk Karaxi}" “iz Sur~ina, koja se izvodi u Boj~inskoj {umi, za{ti}enom prirodnom dobru u neposrednoj blizini naseqa, u~enici su imali zadatak da fotografi{u gqive, posle uvodnog predavawa. Istra`ivawem stani{ta i fo- Sun~anica tografisawem gqiva uo~ili smo je otrovna izuzetno otrovnu gqivu sun~an- vrsta gqive icu. Poznavawe raznovrsnosti gqiva izuzetno je zna~ajno jer mnoge gqive su lekovite ali se nedovoqno koriste u na{oj kulturi kao hrana i lek. Me}utim, otrovne gqive treba poznavati da ne bi gre{ili.
Lekovita gqiva - Rei{i Pored sun~ice, nai{li smo i na rei{i gqivu koja spada u izrazito lekovite gqive jer sadr`i preko 250 lekovitih sastojaka. Zbog izuzetne lekovitosti yovu je gqivom besmrtnosti a kineyi je koriste ve} 2000 godina. U Boj~inskoj {umi postoje i otrovne gqive i veliki broj jestivih i lekovitih gqiva. Progla{avawe ovog podru~ja za za{ti}eno prirodno dobro omogu}ava o~uvawe stani{ta od degradacije usled blizine qudskih naseqa. Teodora Ga{par i Marija Trajkovi}, 7. razred Osnovna {kola "Vuk Karaxi}", Sur~in
SUR^IN
LEKOVITO BIQE Na prostoru sportskog rekreÂativnog centra u Sur~inu, u~enici 4/1 i 4/2 su sa svojim u~iteqicama realizovali radionicu "Lekovito biqe". U~enici su prepoznavali biqke, iznosili svoj znawa, konzumirali med, ~ajeve i zdrave pite koje su doneli sa sobom. Objavqujemo neke od fotografija koje su u~enici snimili tokom radionice. Grupni rad, 4. razred Osnovna {kola "Vuk Karaxi}", Sur~in
15
[KOLSKI ZELENI PRESS
SUR^IN
ZA[TITIMO PTICE NA[E OKOLINE Eko radionica pod nazivom ..Za{titimo ptice na{e okoline,,, odr`ana je ove jeseni u Boj~inskoj {umi. U~esnici su bili u~enici 4/3 odeqewa osnovne {kole ,,Vuk Karaxi},, iz Sur~ina sa svojom u~iteqicom Vesnom Ivanovi} U~enici su se upoznali sa `ivotom i za{titom ptica na ovom stani{tu, kroz niz zanimqivih tekstova, fotografija, dramskih interpretacija, izradu hranilica i ku}ica za ptice. Naravno da su svoje radionice zabele`ili i foto aparatom a mi vam prezentujemo neke od fotografija snimqene toga dana.
Pravili smo hranilice za ptice koje smo postavili na drve}u Boj~inske {ume
Kratka scenska forma na temu `ivota ptica u {umi
U~enici 4. razreda Osnovna {kola "Vuk Karaxi}", Sur~in
Napravili smo ku}ice za ptice od reciklirane PETambala`e
Interaktivna i kreativna radionica na kojoj smo u`ivali i dosta toga nau~ili
SUR^IN
KANAL GALOVICA, PRIMER ZA GA\ENE VODE Zaga}ewe vode je kontaminacija vodenih sistema - reka, jezera, okeana, izdana i podzemnih voda. Zaga|ene vode se javqaju kad zaga|iva~i direktno ili indirektno ispu{taju u vodu bez adekvatnog tretmana za uklawawe {tetnih jediwewa. Te{ki metal, nafta, otpaci iz klanica, pepeo iz termoelektrana glavni su izvori zaga|ewa reka u Srbiji. Dodajmo na to i neure|ene deponije i ilegalno pra`wewe septi~kih jama. Tako|e na{i najve}i gradovi ispu{taju nepre~i{}ene otpade vode direktno u reke jer ne poseduju postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda. Kanal Galovica je direktno povezan sa Savom i jedan
16
je od primera zaga}enih vodenih povr{ina. Sedamdesetih i osamdesetih godina kanal je bio izuzetno bogat ribom, ali je zbog neodr`avawa i zaga|ewa |ubrivom sa farme sviwa danas u velikoj meri zatravqen. Na jedanaestom kilometru leve obale, 2006. godine Galovica je bila preplavqena mrtvom ribom koja je, prema prepostavkama vodoprivrednih inspektora, uginula od organskih materija ispu{tenih iz obli`we klanice. Jelena Kujovi}, 7. razred Osnovna {kola "Vuk Karaxi}", Sur~in
[KOLSKI ZELENI PRESS
ZLATIBOR - MA^KAT
PROJEKTNI
DAN
Akcija "Sadimo cve}e"
U osnovnoj {koli "Milivoje Borovi}"iz Ma~kata sprovodi se me|unarodni program "Eko {kola". Realizovane su mnoge aktivnosti: obrazovali smo eko patrolu, prikupqali stari papir, u~estvovali na konkursima "Tetrapak" i "^istunko", imali ~asove sa eko tematikom, pokrenuli eko ~asopis "^uvari Zlatibora" i uradili jo{ mnogo toga Sve aktivnosti imale su za ciq bu|ewe ekolo{ke svesti i savesti i razvijawe odgovornog odnosa kod dece i odraslih prema svom okru`ewu.
Akcija "Skupqamo otpad"
Radionica "Kreativno pisawe" 12.6.2015. obele`ili smo "Projektni dan". Svi u~enici iz izdvojenih odeqewa su do{li u mati~nu {kolu, gde su bile pripremqene radionice, koje su promovisale za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj. Zajedni~ka tema svih radionica bio je otpad. U~enici su bili u me{ovitim grupama, a vremenska dinamika i raspored radionica su besprekorno organizovani, tako da su se grupe u~enika smeqivale i meqale aktivnosti. Na radionicama smo: izra|ivali plakate, pravili muzi~ke instrumente od starih materijala, pravili ku}ice za ptice, bili eko matemati~ari, pravili komposti{te, ornamente od papira, korpice od novina, saksije za aromati~nu ba{tu, izra|ivali stalke za olovke, pravili nakit, ukrase, sadili cve}e, gledali eko filmove, imali aerobne aktivnosti kroz ve`baonicu, u~estvovali u kvizu... U`ivali smo i mi u~enici, a i nastavnici zajedno sa nama. Veoma nam se dopao ovakav radioni~arski rad. Prezadovoqni smo i na{im produktima, koje mo`ete pogledati u holu mati~ne {kole. Autorke teksta Milica Zorzi} i Tijana Stani}, 8. razred Osnovna {kola "Milivoje Borovi}", Ma~kat, istureno odeqewe [qivovica Autorke fotografija Tijana Kutla{i} i Jovana Guki}, 6. razred Osnovna {kola "Milivoje Borovi}", Ma~kat Radionica "Izrada plakata"
Radionica "Eko matemati~ari"
17
[KOLSKI ZELENI PRESS
SREMSKA MITROVICA
MUSAVO LICE MITROVICE Godinama se radnici javnog komunalnog preduze}a "Komunalije" u Sremskoj Mitrovici bore protiv qudske nemarnosti koja je uzrok nastanka divqih deponija. U ciqu boqeg razumevawa tog problema razgovarali smo sa Tamarom Milkovi}, zadu`enom za odnose sa javno{}u u ovom preduze}u Kako funkcioni{u komunalije? Komunalije odvoze otpad iz doma}instava sa teritorije Sremske Mitrovice, La}arka, Ma~vanske Mitrovice i jo{ dvadeset tri sela. Otpad se odnosi na regionalnu deponiju Srem - Ma~va.“ Da li se mogu smawiti koli~ine otpada? Mogu, i to recikla`om. Pre dve godine ukqu~ili smo se u program ,,Stvarawe dru{tva bez otpada,,. U tu
Divqa deponija u La}arku, selu u op{tini Sremska Mitrovica
svrhu postavili smo tridesetdva recikla`na ostrva sa tri vrste kontejnera: PET, papir i karton. Koliko dugo se borite protiv divqih deponija? Fakultet tehni~kih nauka iz Novog Sada je pre pet godina izvr{io popis svih divqih deponija. Najbitnije je osvestiti gra|ane o za{titi `ivotne sredine. Po~iwemo jo{ od dece u vrti}u. Koliko {tetno divqe deponije uti~u na `ivotnu sredinu? Izuzetno! Prvenstveno deluju {tetno na qude. Mo`e do}i do razvoja epidemija zaraznih bolesti. [tete i samoj `ivotnoj sredini, jer otpad koji se talo`i na zemqi zaga|uje podvodne vode. Da li ka`wavate qude koji zaga|uju okolinu? Ne, za to je nadle`na komunalna policija. Veliki problem predstavqa `ivotiwski otpad i nedostatak mrcili{ta. Mihajlo Zori}, 8. razred Osnovna {kola "Sveti Sava", Sremska Mitrovica
BE[KA LIMENKA PO LIMENKA jednako "LETWA AVANTURA" Ve} unazad nekoliko godina, moja {kola "Bra}a Grulovi}" u~estvuje u programu prikupqawa aluminijumskih limenki u oranizaciji "Riken" fondacije koja promovi{e recikla`u limenki U~enici se veoma trude i svake godine imamo sjajne rezultate. Dva najvrednija u~enika i nastavnica biologije Zorka Vukas, koja koordinira ovom akcijom, bivaju nagra}eni sedmodnevnim kampovawem u nekom zanimqivom mestu. Pro{le {kolske godine (2014./2015. godina) jedan od nagra|enih u~enika sam bila i ja, Nevena ]ali}, tada u~enica petog razreda. Moja {kola je bila me|u 12 nagra|enih u Srbiji, a nagrada je bio boravak u Ekolo{kom centru "Radulova~ki"“ u Sremskim Karlovcima, u periodu od 25. do 31. avgusta. Bila sam veoma uzbu|ena, jer se do tada nisam odvajala od roditeqa. Me|utim, ve} prvi susret sa vr{wacima iz drugih
18
{kola i zaposlenima u kampu je govorilo da }e to biti prava "Letwa avantura" kako je nazvan na{ program boravka. Nakon jutarwe gimastike i doru~ka, sledio je izlet na Fru{ku goru, u Dvorsku ba{tu u Sremskim Karlov cima, u Koviqsko - pertovaradinski rit, Novi Sad ili posta znamenitostima Sremskih Karlovaca. Posle ru~ka i odmora imali smo edukativne radionice i sportske aktivnosti. Sve je brzo pro{lo i do{ao je dan povratka ku}i. Bilo je suza i obe}awa da }emo dati sve da se dogodine ponovo vidimo. Sre}na sam, {to sam doprinela za{titi `ivotne sredine i stekla nove prijateqe. I daqe } u biti vrlo aktivna u ovoj korisnoj akciji a apelujem da se u wu ukqu~e moji vr{waci {irom Srbije koji to do sada nisu u~inili. Nevena ]ali}, 6. razred Osnovna {kola "Bra}a Grulovi}", Be{ka
[KOLSKI ZELENI PRESS
BE[KA
OD RUPE DO RAJA Vreme i qudski nemar su u~nili svoje. To predivno mesto postalo je smetli{te, poqe ambrozije i korova... Veliki prijateqi prirode i sjajni prijateqi Planete Zemqe, na ba{ wen divan dan odlu~ili su da svojim idejama i vrednim rukama ulep{aju tu zapu{te nu poqanu... Bez novca za plakate i reklamu, bez gra}evinskog materijala, jednom re~ju bez i~eg, akcija je najavqena putem fejsbuka.… Akciji su se odazvali qudi dobre voqei slobodni toga dana, kao i li~ni prijateqi na{ih inicijatora Da~e, Desimira, Milene, Sandre, Maje, Vojkana, Neboj{e a i {kolarci iz Osnovne {kole” "Bra}a Grulovi}" su dali svoj doprinos. Na op{te iznena|ewe pridru`io se i na{š predsednik op{tine sa predstavnikom kancelari je za mlade {to je bio dodatni motiv. @eqa je svih bila da skrenu pa`wu na ovaj deo Be{ke kako kod predstavnika lokalne vlasti kao i samih be{~ana, jer ova lokacija va`i za bezbednu lokaciju, bar {to se ti~e saobra}aja. Ovde postoji mir i igra, de~ija graja, buka i ti{ina, a niko nikom ne smeta ....
Da li smo uspeli u svojoj nameri? Mislim da DA..... Ovih dana }e op{tina konkurisati u pokrajini za ure|ewe ovog prostora. Bi}e to za slede}i Dan Planete Zemqe. Poseban do`ivqaj bio je ~i~a Gli{a nao~it delija, sjajan ~ikica. Ka`e, proveo je mnogo godina po ovim wivama i dunavskim bregovima. Pri~ao je o biqkama koje rastu samo u ovim krajevima, o {umskim mravima koji su tu nastaweni i zakonom za{ti}eni. Svako je doneo ono {to je imao. Grede za quqa{ ke, gume, farbu, kanape, grabuqe i lopate, trimer za ko{ewe a predsednik soki}e, vodu, slatki{e, slani{e, kola~i}e i kaficu. IZA[LI SU SAMOPONOS NI I PUNOG SRCA.... Bilo je divnooooooo... U~enici 4/2 i Maja Vu~eti} Osnovna {kola "Bra}a Grulovi}", Be{ka
SREMSKA MITROVICA
SAVA, REKA MOGA GRADA Reke svuda u svetu qudima omogu}avaju `ivot. Kada pogledamo re~nu mre`u sveta, mo`emo da prona|emo sli~nost sa ~ve~ijim krvotokom. Zapravo, reke i jesu krvotok Zemqe. Razmi{qawe o mom rodnom gradu me uvek prvo asocira na reku Savu Kroz godi{wa doba Sava i wena okolina mewaju izgled. Zimi je uspavana a s prole}a se, kao i cela priroda, budi. Obale joj olistavaju, pa i ona nekad raste sa masla~cima i belim radama. Tada postaje prava opasnost za grad. Leti, ona je glavno mesto za igru i dru`ewe. Kada do|e jesen, nema ni{ta lep{e od {etwi kejom i posmatrawa Save kroz zlatne kro{we visokih topola. Sava je dom mnogim biqkama i `ivotiwama. U wenom podru~ju se mogu sresti mnoge ugro`ene vrste. Neke od
wih su orao klikta{, crna roda, ka{i~ar, mali vranac... Uprkos tom nemerqivom prirodnom bogatstvu, reka se neprestano zaga|uje. Koristi se kao deponija. Sve {to je otpad se najlak{e spusti u reku i ode. Svi oni koji je tako koriste su vrlo sebi~ni i neodgovorni. Reka nije nasle|e od na{ih predaka, ve} pozajmica od na{ih potomaka. Svaki put kada vidim plasti~nu fla{u kako pluta Savom, pomislim na sve wene ugro`ene stanovnike. Znam da, ako se tako nastavi, sve one vi{e ne}e biti samo ugro`ene i retke, ve} istrebqene i nestale. Slu{awe pri~a mog deke o reci, iz koje se mogla koristiti voda za kuvawe ribqe ~orbe, me navede na razmi{qawe o va`nosti ~uvawa reke za budu}e generacije. @elim da oni imaju reku kakve se se}a moj deka. Tekst i fotografije: Jelena Vitorovi}, Mirjana Popovi}, Ivana Jankovi}, Nikola [arkovi}, 8. razred, Osnovna {kola "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Mitrovica
19
[KOLSKI ZELENI PRESS
SUPER BAKA ^UVAR PRIRODE
BE[KA
Mi smo |aci ~etvrtaci, ~uvari prirode. Napravili smo intervju sa jednom divno bakom iz na{eg sela, "super bakom" Katicom. Da li volite prirodu? Mnogo volim prirodu. Obo`avam {umu i cve}e. Kada bi tako svi voleli svima bi bilo mnogo lep{e. Kao dete, u~iteq nas je u~io da volimo prirodu. I{li smo sa wim i sadili drve}e uz put prema Kr~edinu, pa smo bili jako sre}ni jer mogli smo svima da ka`emo: ,,To je moje drvo!,,�Sada tog drve}a nema...Tu`na sam malo. [ta mislite o onima koji bacaju sme}e? Mnogo sam quta na wih. Ne treba to da rade. Da li Vam ~i{}ewe ulice oduzima mnogo vremena? Ne. Zadovoqstvo mi je. Vreme koje provedem skupqaju}i sme}e nije izgubqeno. Ja sam jako sre}na kad to radim. @elim da dam primer i drugima da i oni po~nu da ~iste... Mislim da najvi{e sme}a bacaju deca kada idu i kada se vra}aju iz {kole. To nije dobro. Ja svakodnevno uzmem kantu i metlicu i po~istim celu ulicu, pa po~istim staklo da deca i moji unuci kada se igraju ne probu{e gumu ili se ne ubodu. Po|em po hleb, ponesem jednu kesu i skupim svo sme}e putem u svojoj ulici. Grdio me je sin {to ~istim ali ja i daqe to radim i nije me sramota. Za{to vas deca zovu "Super-baka"? Zovu me... Ja se ponekad igram "izme|u dve vatre"� sa wima na ulici. Vodim svu decu iz kraja u {etwu do parka i na sladoled, po~ela sam pre 6 godina i da brinem o ~isto}i ulice, verovatno zbog svega toga. U Be{ki se odr`ava "Be{ka fest" i tada nam iz Nema~ke dolaze gosti i {etaju na{im selom. Znam kako je kod wih sve ~isto i uredno. Malo sam se postidela i tako odlu~ila da ~istim svoju ulicu. Prime}ujem da su mi se neke kom{ije pridru`ile... Posadila sam cve}e ispred ku}e moje kom{inice koja je preminula. Znala sam da je ona to volela za `ivota... [ta mislite o Planeti za dvadesetak godina? Nisam optimista... Ne pla{im se za sebe ve} za svoju decu, unuke i vas... Previ{e je zaga|iva~a. Ako neki mo}ni qudi ne u~ine ne{to po tom pitawu bi}e stra{no. Nemamo pravo da je zaga|ujemo. Mi smo samo privremeno na woj, mi smo samo prolaznici... Svi moramo da je ~uvamo! GRUPNI RAD, 4. razed Osnovna {kola "Bra}a Grulovi}", Be{ka
20
UQMA DELIBLATSKA PE[^ARA
PE[^ANA OAZA NA ^ARDAKU Zimski raspust nam donosi mnogo osmeha, radosti, praznika i dru`ewa. Kada je zazvonilo posledwe zvono u na{oj {koli u Uqmi, zvono koje je ozna~ilo po~etak zimskog raspusta u {kolskoj 2014-2015. godini, svi su u`urbano i radosno krenuli ku}ama da bi se pripremili za zimovawe na ^ardaku, prelepom mestu na Deliblatskoj pe{~ari, najve}oj pe{~ari u Evropi. Radovali smo se dru`ewu, ali i prirodi koju }emo po prvi put videti
[KOLSKI ZELENI PRESS Koliko su `ivotiwe zbrinute, toliko se mislilo i na ~oveka, u smislu obele`avawa staza po {umi. Na pojedinim stablima ozna~eni su putokazi u vidu crvenih i plavih strelica. Tako su nam dani prolazili u dugim {etwama po prelepoj prirodi. Posebno nas je obradovalo {to je pao sneg i zabelio {umu pa smo u`ivali u sne`nim ~arolijama sankaju}i se i grudvaju}i se. Ovo zimovawe pamti}emo po nezaboraravnom dru`ewu i prelepoj prirodi koju nikako ne smemo zanemariti, uni{titi jer bez biqnog nema ni `ivotiwskog sveta, a ni nas. Ovakvih mesta kao {to je ^ardak ima malo, ali kad bi svi obratili malo vi{e pa`we, moglo bi ih biti vi{e. Ne zaboravimo da brinemo o prirodi jer bi uskoro mogla da nestane. Imajmo na umu da priroda ne pripada ~oveku, nego ~ovek prirodi. Bez prirode nema ni `ivota na ovoj planeti zato se moramo truditi da je ne uni{tavamo.
Na ^ardaku se nalaze paviqoni, za boravak posetilaca, u koje smo se udobno smestili. Ispred paviqona imali smo klackalice i quqa{ke, malo daqe ko{arka{ki i fudbalski teren gde smo se svakog jutra razgibavali. Svaki dan smo i{li i u duge {etwe sa na{im vodi~em Milanom i nastavnicama. [etaju}i kroz {umu videli smo kako qudi brinu o prirodi i `ivotiwama. Po{to u {umi nema nikakve reke ni potoka, `ivotiwe nemaju vodu. Zbog toga svuda po {umi su postavqena pojili{ta ali i hranili{ta i soli{ta kako bi `ivotiwe pre`ivele jaku zimu. Po {umi su postavqene i osmatra~nice pomo}u kojih {umari lak{e brinu o `ivotiwama. Od vodi~a smo saznali mnogo zanimqivih stvari koje se ti~u prirode i `ivotiwa, kao na primer da `ivotiwe imaju svoje instikte koje slede, videli smo i da im uvek treba pomo}i. Vodi~ nam je pokazao i bunker iz Drugog svetskog rata ali i jedno drvo, klen, koje je jedino ovde samo izraslo, dok su sva ostala planski posa|ena za vreme carice Marije Terezije.
Tekst: Teodora Milentijevi} i Ivana Martinov, 8. razred Fotografije: Qubica Klari}, 6. razred Osnovna {kola ,, Branko Radi~evi}" , Uqma
DELIBLATSKA PE[^ARA OBJEKTIVOM I SLOVIMA U^ENIKA Â
U~enici osnovne {kole "Branko Radi~evi}" iz Uqme proveli su zimovawe na ^ardaku u periodu od 23 - 29.12.2014. godine . 38 velikih qubiteqa prirode je sa svojim nastavnicama. Oliverom Klari} i Gordanom Vasi} provelo deo raspusta upoznaju}i se sa lepotama Deliblatske pe{~are i wenim biqnim i `ivotiwskim svetom. Naravno, kao pravi qubiteqi prirode, Teodora, Ivana i Qubica svoj boravak su zabele`ili foto aparatom i olovkom. Pravi timski rad u~enika 6 i 8 razreda
21
[KOLSKI ZELENI PRESS
BA^KO DU[ANOVO
SELO BEZ DEPONIJE Na severu Vojvodine nalazi se selo koje se zove Ba~ko Du{anovo.To je selo bez deponije. Me{tani su ove jeseni organizovali odvo`ewe ku}nog i kabastog sme}a. U akciji ~i{}ewa u ~estvuju svi, od malih do velikih. Svako ima svoj deo posla. Selo ima i de`urnog higijeni~ara koji vodi i nadgleda selo. Svake godine u prole}e i u jesen obnavqaju se sadnice drve}a. Stanovnici su pro{le godine u prole}e pro~i{}a足 vali, vadili muq i sre|ivali okolinu re~ice ^ik. Sada je to mesto za rekreaciju. Deca koja se igraju loptom, voze bicikl, odrasli kampuju, peku ro{tiq. Za 1. maj
je tamo organizovan veliki skup qudi koji se dru`e i u`ivaju u svom radu. Mi svi zajedno brinemo o na{oj okolini i poma`emo se. Ovo selo slu`i za uzor ostalim selima. Me{tani su jako ponosni zbog toga. Mislim da svako od nas treba da ~uva svoju okolinu. Ru`no je da qudi bacaju sme}e i stvaraju deponije. Pavi} Aleksa, 4. razred Osnovna {kola "Huwadi Jano{", Ba~ko Du{anovo
BUKOVAC
ORGANSKA HRANA SA MNOGO TRUDA U na{oj {koli postoji organska ba{ta koja je na{ ekolo{ki kutak. U~iteqice nas u~e za{to je ona bitna i svaki put se radujemo kada smo u wjoj. Zajedno kopamo, sejemo, sadimo, zalivamo i plevimo, a najvi{e se veselimo kad vidimo plodove na{eg rada
U na{oj ba{ti je posejan spana}. Nikao je i porastao, zelen i zdrav, obasjan suncem, i de~jim smehom pa je spana} bio tema na skoro svim ~asovima.
22
Na ~asu iz srpskog jezika smo ga opisivali, na likovnom smo crtali, na muzi~kom smo mu pevali da boqe poraste, na svetu oko nas smo ulep{ali svet sa wim, na ~uvarima prirode smo ga ~uvali. Do{ao je dan kad smo ga obrali. Napunili smo vre}e spana}em, a na{e u~iteqice su spremile iznena|ewe: PRAVI]EMO PITU ZEQANICU ! Svi smo u~estvovali u pripremi. Neki u~enici su spremili kore, drugi mutili sir i jaja, a kuvarica je pripremila spana}. Sve je bilo spremno za filovawe. Kore su napuwene i tepsija je stavqena u rernu. [kola je zamirisala najlep{im mirisom. To je bio miris qubavi, sloge i zdravqa. Stali smo u kolonu da dobijemo po jedno ukusno par~e. Svi smo bili sre}ni, siti i zadovoqni. Prevalili smo dug put od wive do trpeze. Sada ~ekamo da narastu bundeve, jer su u~iteqice obe}ale da }emo praviti bundevaru. Nau~ili smo da mnogo dece treba da se trudi pre nego {to zeqanica zamiri{e i zarudi. Grupni rad, 3. - 4. razred O[ "22 avgust", Bukovac
[KOLSKI ZELENI PRESS
IN\IJA
ZAGA\EWE JARKOVA^KOG JEZERA Jezero Jarkovci nalazi se na zapadnoj periferiji sela Jarkovci, ~etiri kilometra jugoisto~no od jezera [elovrenac i isto toliko od centra In|ije [irina jezera je oko 300 metra, a du`ina oko dva kilometra. Zahvata povr{inu od 35 hektara. Snabdeva se vodom od izvora sa Fru{ke Gore i predstavqa idealno mesto za izlete, kampovawe, i naravno - pecawe. Na jezeru preovladava babu{ka, zatim {aran, amur, deverika, bodorka i ostale vrste bele ribe i naravno cverglan. Ono je omiqeno mesto za odmor i ribolov me{tana ali i qudi koji `ive u udaqenijim naseqima. Me|utim, posledwih godina se sve vi{e pri~a o zaga|ewu jezera. Tim povodom, obratili smo se predsednici mesne zajednice, Dragani Zori} Maziqanin i postavili joj par pitawa. Kad je po~elo zaga|we Jarkova~kog jezera? Jarkova~ko jezero je napravqeno 1980. godine, a intezivno zaga|we je po~elo razvojem mehanizacije, traktori, kombi vozila - kada su qudi prali vozila u jezeru i intezivno po~eli da bacaju sme}e. Zaga|ewe je veliko posledwih 20 godina. Da li su ozbiqni problemi Jarkova~kog jezera? Jesu veoma ozbiqni jer je to staja}a voda, relativno malih dimenzija, pa su pre~i{}avawa mala, te je ’zdravqe’’ ugro`eno, {to se videlo pre dve godine, kad se desio ogroman pomor ribe. ]ur~i} Qubica, 7. razred Osnovna {kola "Petra Ko~i}", In|ija
IN\IJA
RECIKLIRAMO MI, [TO NE BI I VI? U na{oj {koli, "Petar Ko~i}" nekoliko godina unazad |aci u~e o o~uvawu `ivotne sredine kroz razli~ite nastavne predmete. Jedan od omiqenih su "^uvari prirode". Na ~asovima "^uvari prirode" se u~ilo o recikla`i, pa su |aci nau~ili i da znawe ne ostane samo teorija, ve} da se preduzmu konkretni koraci Da su ozbiqno shvatili ono to su nau~ili na ~asovima, svakodnevno svedo~e kante pune papira koji u~enici bri`qivo odla`u u plave kontejnere“. U na{em nasequ ve} postoje posebni kontejneri koji poma`u u razvrstavawu otpada, tako da su deca ve} nau~ila da se otpad sortirawem i recikla`om mo`e jo{ koji put iskoristiti. Recikla`a papira mo`e obuhvatiti sve vrste novina, kartona, papirne i kartonske kese, papirnu i kartonsku ambala`u. Papir se mo`e prera|ivati i nekoliko puta! Na svakom spratu i svakom hodniku u na{oj {koli stoje kante za razvrstavawe otpada. Pored toga {to je mogu}e razvrstati papirni i plasti~ni otpad, postoje ozna~ena mesta za odlagawe istro{enih baterija, ~epova od plasti~nih fla{a, a u {kolskom dvori{tu kontejner za odlagawe pokvarenih elektronskih ure|aja. @eqa nam je da u {to skorijem vremenu napravimo akciju u kojoj }e |aci i od ku}e donositi staru hartiju koju bi {kola mogla da proda i od tog novca kupi jo{ jedan projektor. Time bi ne{to beskorisno pretvorili u korisno! Reciklirati je lako, to mo`e svako!!! Jelena Tokma~i} i Luki} Jovana Bla`enovi} Svetlana, 6. razred Osnovna {kola "Petar Ko~i}", In|ija
23
[KOLSKI ZELENI PRESS
KR^EDIN
IZLO@BA KU]NIH QUBIMACA Povodom Svetskog dana za{tite `ivotiwa - 4. oktobra, u na{oj {koli "22. jul" u Kr~edinu, odr`ana je izlo`ba ku}nih qubimaca, u organizaciji profesorice bioligije Zorke Vukas. U~estvovali su u~enici od prvog do osmog razreda. Puno dece se takmi~ilo sa svojim qubimcima u kategorijama: ma~aka, pasa, papagaja, ribica, korqa~a, ze~eva a kao atrakciju jedan u~enik je doveo ponija. @iri je pobednike iz svake od kategorija nagradio hranom, sitnim igra~kama i drugim prigodnim poklonima za qihove ku}ne qubimce. Pored divnog dru`ewa sa drugarima i wihovim qubimcima, ova izlo`ba podstakla je sve u~esnike da brinu i vole svoje qubimce, jer su oni ~ovekovi najboqi prijateqi. Nadamo se da }e ova manifestacija postati tradicija na{e {kole. Tara Radinovi}, 5. razred Osnovna {kola "22. Jul", Kr~edin
1
2
3
4
1 Sr|an Mi{kovi}, peti razred, takmi~io se sa svojim zecom po imenu Micko; 2 Dragana Krivo{ija, osmi razred, sa svojim qubimcem; 3 Pobednik u kategoriji pasa je Dimitrije Jankovi|, u~enik sedmog razreda; 4 Davor Burda je na izlo`bu poveo svoju macu
KARAVUKOVO
OGRLICA OD SNOVA (intervju sa plasti~nom fla{om) U prostorijama osnovne {kole "Bora Stankovi}" u Karavukovu je odr`ana konferencija za {tampu sa Wenim Veli~anstvom Plasti~nom Fla{om. Novinar "[kolskog zelenog pressa" je Fla{i postavio nekoliko pitawa Koja je Va{a uloga u savremenom dru{tvu? Ja slu`im qudima {irom sveta. Postala sam neophodna milijardama qudi svakodnevno. [ta se de{ava sa Vama kada obavite svoju du`nost? Te{ko mi je da govorim o tome. ^esto sa mnom postupaju neprimereno, bacaju me, gaze, spaquju, {utiraju... Kako se ose}ate? Veoma sam nesre}na i poni`ena. [ta bi Vas usre}ilo? Volela bih da me odnesu u recikla`ni centar. Opet bih bila fla{a, ~a{a ili neki drugi upotrebni predmet. Veoma sam ponosna na svoje ~epove. Wima poma`em bolesnoj deci u akciji "^epom do osmeha". Moj san je da moja lepota bude ve~na.
24
Za{to ste izabrali {kolu "Bora Stankovi}" u Karavukovu? @elim da mi u~enici ove {kole pomognu u ispuwewu mojih snova. Saznala sam da planiraju izradu nakita. Dozvoli}u im da me upotrebe za izradu min|u{a, ogrlica i narukvica. Kada mo`emo videti izlo`bu nakita? Izlo`bu "Ogrlica od snova" }emo napraviti na prole}e u saradwi sa ribolova~kim udru`ewem na kanalu Dunav - Tisa - Dunav. Ribolovci ~esto spa{avaju moje ro|ake iz kanala u koji ih bacaju nemarni i neodgovorni qudi. Svaka ba~ena fla{a ugro`ava `ivot riba i biqaka u kanalu. Zajedni~kom akcijom `elimo da uka`emo na re{avawe ovog problema. Redakcija "[kolskog zelenog press-a" u~enicima i Vama, `eli mnogo uspeha u radu. Duwa \or|evi}, 4. razred O[ "Bora Stankovi}", Karavukovo
[KOLSKI ZELENI PRESS
PETROVARADIN
ZA ^ISTIJI NOVI SAD Koliko puta vam se dogodilo da ste videli slede}i prizor na ulici: prepune kante, |ubre na sve strane, smrad od kog ne mo`e da se di{e i uni{tene fasade? [etaju}i na{im gradom uo~ila sam da qudi ne vode ra~una o ~isto}i na{eg grada. Papiri}e i pikavce bacaju gde stignu ne razmi{qaju}i da tako zaga|uju grad u kome `ive. Da bi se to spre~ilo potrebno je gra|ane podsetiti na recikla`u i postaviti po gradu {to vi{e kanti za odvajawe otpada. Tako|e bi trebalo raditi na podizawu svesti gra|ana o ~isto}i na{eg grada. Da li vas je nekad naqutio natpis na nekoj ku}i? Dobar primer za re{aavawe problema ispisanih fasada ~ula sam pre neki dan na televiziji. Zgrada Srpskog narodnog pozori{ta, koja je prekrivena grafitima, bi}e za{ti}ena slojem specijalne te~nosti koja omogu} ava lako skidawe grafita. Dopada mi se i to {to su se novosadski umetnici dosetili da grafite na fasadama prekriju `ivopisnim muralima.
RUMENKA - NOVI SAD
NEMARNOST Da li ste mo`da nekad prolazili pored divqe deponije u blizini nekog naseqa? Da li ste se zapitali koliko neko monstruozan mora biti da bi tim sme}em uni{tio Majku prirodu od koje smo postali? Da li ste vi nekad bacili sme}e, ne mare}i i ne misle}i na posledice? Ovakvi prizori na`alost postaju svakodnevni u na{oj dr`avi i regionu. Qudski nemar nas vodi do katastro-
Da bismo smawili zaga|enost vazduha, trebalo bi {to mawe da idemo automobilima, a vi{e pe{ke ili biciklima. ^ula sam da postoje elektri~ni automobili koji se kre}u pomo}u elektri~ne energije i ne zaga|uju vazduh. Bilo bi dobro da se cena tih automobila smawi, pa da vi{e qudi mo`e da ih koristi. Da bi grad izgledao lep{e, qjudi bi trebalo da sade vi{e biqaka. [kole i vrti}i mogu da organizuju akcije za sa|ewe biqaka i ~i{}ewe ulica. Na radionicama za izradu umetni~kih dela od recikliranog materijala deca bi imala mogu}nost da nau~e ne{to o samoj recikla`i i upotrebi starih i odba~enih stvari. Svake godine grad bi bio sve ~istiji, a deca bi bila u~iteqi odraslima. Mia ]ilas, 5. razred Osnovna {kola "Tvr|ava", Petrovaradin
fe prirode. Da li ste svesni da svaki put kada bacite, pa i najmawu papirnu maramicu, skidate jednu kartu sa kule `ivota i opstanka Zemqe?
TO SE MORA PROMENITI! Ako ovako nastavimo `ive}emo u brdu sme}a! Moramo se osvestiti i probuditi svest u drugima! Stanovnik sam prigradskog sela Rumenke i svaki dan na putu do {kole vidim puno sme}a koje moraju da ~iste qudi ispred ~ijih ku}a je sme}e ba~eno. Na izlazu iz na{eg sela , prema Ba~kom Petrovcu, nalazi se jedna deponija gde qudi staju sa svojim automobilima i neretko bacaju ~ak i ~itave vre}e sme}a, ne razmi{qaju}i da se kanal DTD nalazi na 200 metara od te deponije i da vetar lako odnese to sme}e do wega. [to je najgore, ti isti qudi }e nizvodno od deponije pecati na tom istom kanalu blizu kog su bacili sme}e ne obaziru}i se na {to }e oni i wihova porodica jesti tu ribu, kojoj su uni{tili stani{te i zdravqe uni{tavaju}i bezobzirno i ribu samu. Na kraju krajeva, taj kanal DTD se uliva u Dunav iz koga crpimo i pijemo vodu. To je ~itav lanac lo{ih doga|aja samo zbog qudske nemarnosti i bacawa mo`da samo jedne maramice. Nadam se da ovim ~lankom mogu da probudim svest kod nekih qudi i nadju}i se da postoje mnogi qudi koji imaju isto mi{qewe. S velikom nadom Marko Mari}, 8. razred Osnovna {kola "Sveti Sava", Rumenka
25
[KOLSKI ZELENI PRESS
EKOLO[KI MORAL I ODGOVORNOST
@ELIMO ^IST I UREDAN [ANGAJ!
U koliko smo spremni da prihvatimo uverewe da sve {to poti~e iz prirode, a tu prenstveno mislimo na vazduh, vodu, biqke i `ivotiwe, koje treba ~uvati pre svega zbog wihove sopstvene vrednosti a ne zbog koristi koje imaju za qudsko dru{tvo, mo`emo govoriti o ekolo{kom moralu Dovoqno je da pogledamo dana{wi `ivot qudi na planeti i jasno mo`emo da primetimo da koliko god industrijalizacija poboq{ava i olak{ava `ivot i `ivotni standard qudi sa jedne strane, sa druge, u najve}oj meri, negativno uti~e na kvalitet `ivotne sredine i zdravqe ~oveka. Kao primer nave{}u na{e malo naseqe koje je okru`eno sa dva velika industrijska kompleksa, Rafinerijom nafte Novi Sad i Termoelektranom toplanom, koji spadaju me|u najve}e zaga|iva~e `ivotne sredine. Zeleni pojas koji na neki na~in delimi~no {titi i okru`uje naseqe i predstavqa prirodni odbrambeni
[angaj je jedno od mnogobrojnih naseqa u Novom Sadu. To je malo naseqe koje sadr`i svega sedam ulica. Naseqe je krajem leta dobilo malu teretanu na otvorenom i tog dana igrali{te je bilo prepuno radoznalih stanovnika [angaja. Istoga dana jedna sprava je ve} bila polomqena. Ne znamo za{to qudi ne cene stvari koje dobiju, nego ih lome ili na neki na~in upropaste.
26
U na{em nasequ je problem i {to se otpaci nalaze svuda i ~ine da svaka ulica predstavqa ru`nu sliku prostora u kojem `ivimo. Pored toga, psi lutalice {etaju u ~oporima i mnogi prolaznici strahuju od wih.Ti psi se okupqaju u {kolskom dvori{tu, jer je to jedina ve}a travnata povr{ina sa zasa|enim drve}em. Deca ih hrane za vreme velikog odmora, ali me|u njima ima i agresivnih, pa je prisutan i strah. Veoma je malo prostora za okupqawa dece i omadine na javnom mestu. Jedina zelena oaza je {kola i {kolsko dvori{te. Voleli bi smo da se ne{to uradi po tom pitawu, da na{e generacije `ivnu u ovom nasequ, da imaju razlog da ostanu u wemu i da se ne stide kada im neko do|e u goste.
zid izme|u naseqa i ovih postrojewa u velikoj meri je ugro`en, qudskim nemarom i veoma lo{im odnosom prema samoj prirodi koja je na sebi svojstven na~in uspela da se izbori sa svim vidovima modernizacije i industrijalizacije. Pose~eno drve}e, nagomilavawe sme}a, divqe deponije, samo su jedni od mnogih uzro~nika spre~avawa misije prirode da obezbedi ~oveku zdraviju `ivotnu sredinu a samim tim i zdraviji `ivot. Ne mo`emo a da ne pomenemo Dunav, najve}u evropsku reku koja proti~e u neposrednoj blizini naseqa i predstavqa veliko bogatstvo u bilo kom smislu re~i, a na `alost predstavqa jednu od centralnih meta bahatosti i neodgovornosti, koga drugog nego ~oveka. Postav`a se pitawe koliko smo svesni i spremni da razmislimo i prihvatimo ~iwenicu da svako od nas kao jedinka, prvenstveno, a potom i kao ~lan celokupne qudske populacije ~inimo lo{e svojoj `ivotnoj sredini. [ta je uzrok takvom ekolo{kom pona{awu? Jesmo li spremni preuzeti odgovornost prema prirodi, prema sebi i budu}im nara{tajima? Stela Halas, Marina Stupin i Aleksa Stani}, 8. razred, Osnovna {kola "Veqko Vlahovi}", [angaj, Novi Sad
[KOLSKI ZELENI PRESS
STARA PAZOVA
ZAGA\EWA,
EVO RE[EWA!
Svakoga dana oko nas mo`emo videti ru`ne prizore zaga|ene okoline. Na na{im ulicama i {kolskim dvori{tima su ba~ene fla{e, ~epovi, pocepane kese i papiri. Za{to tako kada mo`e i druga~ije? Na{a `eqa je da `ivimo u ure|enoj okolini punoj cve}a i zelenila. U tome se trudimo od prvog razreda da svojim primerom poka`emo {ta `elimo i kako treba drugi da postupaju. Sada smo u~enici ~etvrtog razreda i bavimo se ure|ewem {kolskog dvori{ta, u~ionica, podr`avamo Pokret gorana, pravimo plakate, ~istimo dvori{te i odla`emo otpad u namenske kontejnere, a posebno volimo da od recikla`nog materijala, na ~asovima likovne kuluture, preoblikujemo predmete u inetere-
santna likovna re{ewa. Plasti~ne fla{e, ~epovi, stari CD-ovi preoblikovani i sme{teni su na {kolske panoe. Da li baciti kartonske kutije od jaja? Ne, nikako. Recikla`na novogodi{wa jelka je re{ewe. Stara probu{ena lopta, malo ~epova... i ukra{avawe. Nije sramota svojim primerom pokazati kako se ~uva okolina. Pokupiti papire, kese, suve grane i tako {kolskom dvori{tu dati novo lice. Svaki sakupqeni ~ep je bio prilog humanitarnoj akciji ali i doprinos o~uvawu okoline od plastike koja se te{ko razgra|uje. Naravno da znamo ~emu slu`e {areni kontejneri u {kolskom dvori{tu. Ubaci plasti~nu fla{u, zatvori i u`ivaj u ~istom dvori{tu. Da nam u~ionica bude lepa sadimo, zalivamo i negujemo biqke. Verujte nije te{ko, a bi}e lepo i prijatno svima. Natalija @akula i Tijana Todorovi}, 4. razred Osnovna {kola "Bo{ko Palkovqevi} Pinki", Stara Pazova
SA^UVAJ @IVOTNU SREDINU ZA NAS! Ti bira{ kakvu }e{ `ivotnu sredinu ostaviti budu}im nara{tajima... Ne bacaj otpad na divqe deponije! Recikliraj i pru`i nam lep{u budu}nost.“ Sva deca sveta. Fotografije su snimqene godine kraj bare "Gaji}ka" u blizi ni Stare Pazove. Stefan Sto{i} 3. razred Osnovna {kola "Bo{ko Palkovqevi} Pinki", Stara Pazova
27
PAS NA[ PRIJATEQ
7
JEDINSTVENIH RASA KOJE SE RETKO SRE]U!
Upoznajte sedam neponovqivih rasa...
Tajlandski rixbek
Rasa je nastala pre oko 360 godina. Ovaj pas je uglavnom kori{}en za lov u isto~nom delu Tajlanda. Lo{a saobra}ajna mre`a u ovom delu sveta uticala je da ovaj pas i posle svih godina ostane gotovo nepromewen, jer nije imao {ansu za ukr{tawe sa drugim rasama. Veoma je inteligentan i sna`an.
[iperki pas
Katahula leopard pas Ovaj pas ume da bude veoma bu~an, a ukoliko je u ku}i, postoji bojazan da }e izgristi skoro svaki komad name{taja, naro~ito ukoliko ne dobija dovoqno pa`we od svog vlasnika. Ovi psi su u stawu da obuzdaju uznemirenu stoku ~ak i na najnepristupa~nijim terenima. Sa zadovoqstvom love kune, a obra~unavaju se i sa medvedima! Katahula zahteva izuzetno dominantnog vlasnika koji mora da ga nau~i razlici izme|u dobrog i lo{eg i nikako nije po`eqno dr`ati ga u gradu.
28
Veruje se da poreklo ovog neobi~nog psa bez repa datira iz 15. veka i da je rasa nastala u Holandiji. [iperki spava samo jednim okom, i ~ini se da nikada ne odmara, na sve {to je sumwivo upozorava lajawem. Veoma je odan svom gospodaru, a posebno je dobar sa decom. Zbog malih dimenzija mo`e da `ivi u stanu ali zahteva ~esto istr~avawe. Za wega ni{ta nije toliko va`no kao `ivot uz vlasnika i `eqa da mu se svidi.
Bedlington terijer Na prvi pogled ovaj pas vas zbog svoje dlake mo`e podsetiti na jagwe. Smireniji od ostalih terijera, ima dobru narav, ali je neophodno obezbediti mu prostor za ve`bawe napoqu. Vrlo je radoznao, inteligentan i umiqat, ali i oprezan. Dobro se sla`e sa starijom decom, kao i sa drugim ku}nim qubimcima. Voli da laje i kopa, pa }e vi{e odgovarati iskusnom vlasniku. Minimalno se liwa, ali wegovo krzno zahteva redovno pod{i{avawe. Na vrhu glave i na nogama dlaka mu je ne{to du`a.
Gotski pas Gotski pas je veoma hrabar i cewen pastirski pas. Inteligentan je, privla~an i veoma se dobro sla`e sa decom, ali zbog ogromne energije koju poseduje, te{ko se prilago|ava na `ivot u stanu. Ova pasmina zvani~no postoji od 1948. i veoma je popularna u [vedskoj, ali izvan we nije mnogo poznata.
Tibetanski mastif Wegova glava pomalo podse}a na glavu bernardinca, odli~an je pas ~uvar i vezan je za svog gospodara. Hrabar, odan i pitom, veoma je nepoverqiv prema strancima i zato nije sre}an kada wegovi vlasnici pozovu goste u ku}u. U Aziji, ova rasa je agresivna i sposobna da ~uva ~itava sela od napada divqih zveri. Od ostalih mastifa razlikuje se pre svega po svojoj veli~ini, jer je drasti~no mawi.
Katalburun turski poenter Izuzetno simpati~an pas koji ima razdvojene nozdrve. Ovako specifi~na wu{ka omogu}ila je ovoj rasi da ima veoma razvijeno ~ulo mirisa, zbog ~ega su odli~ni lovci. Ovo je autohtona vrsta koja se jedino mo`e videti u Turskoj.
29
PAS NA[ PRIJATEQ
DA LI ]EMO DA NABAVIMO
PSA?
Sve po~iwe upravo ovim pitawem i obi~no odgovor glasi "da" i zatim za nekoliko dana ili meseci dru`ewa sa psom vrlo ~esto odgovor vi{e nije pozitivan i glasi "ne". Tada je ve} naj~e{}e kasno i tada i mi i pas imamo problem!
D
akle, pre nego {to se odlu~ite za psa potrebno je nau~iti puno vi{e od onoga {to vam tvrdi va{ simpati~ni kom{ija ili prijateq. Pre nabavke psa va`no je razmisliti o vi{e pojedinosti koje }e nam omogu}iti
30
ozbiqnije i kvalitetnije razumevawe sveta pasa i prevladavawa na{ih qudskih sebi~nosti, predrasuda i ograni~ewa nametnutih kulturom, vaspitawem i slabom informisano{}u. Pitawa na koja morate odgovoriti pozitivno kako biste bili sigurni da ste spremni postati ponosni vlasnik ~upavog prijateqa su: Imaju li svi uku}ani apsolutno pozitivan stav o nabavqawu `ivog bi}a druge vrste (psa) s kojim }ete deliti dobro i zlo sve dok pas `ivi (obi~no 12-15 godina)? Imate li vremena svaki dan u slede}ih 12-15 godina minimalno triput dnevno {etate odraslog psa (ako ne `ivite u ku}i), a {tene jo{ i puno ~e{} e? Imate li ogradu oko ku}e koju pas ne mo`e da presko~i
ili ispod koje ne mo`e da se provu~e? Ako pas `ivi u ku}i s dvori{tem, lanac nije re{ewe i strogo ga zabrawujemo, jer uni{tava pse}u psihu i govori o nekulturi i primiti足vizmu starateqa. Imate li finansijska sredstva za hranu, injekcije, kastraciju i le~ewe kod veterinara? Psi za sada nemaju zdravstveno osigurawe, u prvoj godini bi}e potrebne tri injekcije protiv pse}ih bolesti i jedno protiv besnila, ~ipovawe, hrana mo`e biti skupa...
Nabavqate li pasminu zato jer vam je lepa i slatka ili zato jer znate kakvu pasminu zapravo trebate i kakvu pasminu va{e mogu} nosti, vreme i znawe mogu podneti? Belgijski ili nema~ki ov~ari su pasmina navikla na ve}u aktivnost i nikako nisu pogodni za ulogu obi~nog ku}nog qubimca koji spava na foteqi, jer ga takav na~in `ivota psihi~ki uni{tava, a on tada po~iwe da optere}uje svoje starateqe. Da li ste razmislili o mogu}nosti usvajawa psa iz azila? Na taj na~in ~inite dobro delo i spa{avate `ivot. Pre samog usvajawa {tenaca, a naro~ito odraslih pasa iz azila, preporu~ujemo puno qubavi i znawa koji }e vam omogu}i- ti da uspe{no pomognete va{em novom vernom prijatequ koji je do sada puno pretrpio i patio, a ponavqawe istih patwi koje je iskusio nisu potrebni ni wemu ni vama. Razumete li razliku u pona{awu izme|u odraslih mu`jaka i `enki? Mu`jaci se "teraju" 365 dana u godini, gotovo u svakoj {etwi postoji mogu}nost sukoba s drugim mu`jacima. Iako va{ pas mo`e biti najboqi, najtolerantniji i naj{kolovaniji pas na svetu... onaj drugi pas koga }e va{ pas sresti o tome nema pojma - on vidi mu`jaka-suparnika! Mu`jaci su po pravilu dominantniji od `enki i ako ne razumete koncept ~opora i dominacije kojim se vode svi psi na svetu i kako biti dominantan na pravi na~in ubrzo mo`ete vi i va{i uku}ani biti
u opasnosti od va{ega psa - ako pas preuzme vo|ewe ~opora u kojem ste vi i va{i uku}ani podre|eni ~lanovi. @enke su u principu boqi izbor za ku}nog qubimca, bezbri`niju {etwu po gradu i parkovima i dru`ewe sa porodicom. Da li ste spremni na poja~ano odr`avawe higijene i da li ste li alergi~ni na pse}u dlaku? Ve}ina pasmina gubi dlaku, a neke ne izgube niti dla~icu ali ih moramo {i{ati ili negovati trimom... Videli smo mnogo primera gde je dlaka dovoqan razlog za napu{tawe qubimca!
Sla`u li se kom{ije (ukoliko `ivite u stanu) s va{om odlukom o nabavqawu psa? Nezadovoqan kom{ija mo`e biti veliki problem, naro~ito ako mu za to nezadovoqstvo dajete povoda vi ili va{ pas. Pas apsolutno ne sme smetati svojim lave`om, urinom, izmetom, dlakom ili agresivnim pona{awem va{im kom{ijama, jer tada naj~e{}e stradaju pas, va{i `ivci i dobrosusedski odnosi. Imate li re{ewe {ta sa psom kada odlazite na godi{wi odmor?
Qudi obi~no zaborave ovo pitawe, jer je pitawe godi{weg odmora obi~no izvan svesti kada nastupi euforija nabavqawa psa, ali kada to pitawe postaje aktualno tada mnogo pasa zavr{ava na ulici {to je katastrofa qudskosti, humanosti, morala i uvreda zdravoj pameti! Danas postoje agencije, hoteli za pse i profesionalni ,,pet siteri,, koji }e za nevelike novce re{iti taj problem ako ve} pas nikako ne mo`e da ide s vama na odmor, a uvek postoje i prijateqi ili ro|aci koje mo`ete zamoliti da pri~uvaju psa. Da li ste svesni potrebe da psa pravilno vaspitate, socijalizujete i {kolujete? Ovo pitawe je va`no i pozitivan odgovor vam omogu}uje da po~nete ostvarivati izvanredan odnos sa svojim psom u dana{wim uslovima gde psi `ive u zajednici sa ~ovekom. Divqi psi ili vukovi od kojih psi poti~u, svoje vaspitawe, socijalizaciju i {kolovawe prolaze u svojem divqem ~oporu dok psi u na{im domovima taj proces prolaze u na{oj porodici i dru{tvu. Morate shvatiti da va{ pas ku}ni qubimac nikada ne}e razumeti naredbu "do|i", {ta je to opasnost od automobila ili {ta je to ‘ne ska~i po gostima ako ga mi to ne nau~imo. Dakle, `ivot psa, naro~ito u urbanim uslovima ili {kolovawe pasa nije jednostavno i zahteva puno znawa, pravilan pristup i vaspitawe, socijalizaciju i {kolovawe na specifi~an i psima razumqiv na~in.
31
EK OLOGI JA
D UHA
ZAHVALNI HRAST
32
Jesen je. To je ono {u{tavo i {u{kavo vreme. Obli`wu {umu jesen najlep{e obu~e. Tada se u wenim bojama `ivi svet ququ{ka, wi{e, okre}e i {u{ori, sve do zime. U svakoj {umi, pa tako i u ovoj, `ivi je`. Na{ je` se zatekao ispod velikog hrasta. Dok se protezao pre jutarwe {etwe, slu~ajno je udario o `ir. “Izvini!” - zbunio se je`i} Bodqa. @ir je }utao. “Ho}e{ li da se igramo”? – upitao je. “Ja sam Boqa”. @ir je i daqe }utao, opru`en blizu stabla. Ti{inu je prekinulo {u{tawe li{}a. Bodqa nije znao odakle dolazi taj zvuk. Upla{eno je gledao oko sebe! Nije ni sawao da bi neko mogao da mu se javi iz kro{we staroga hrasta. “Tu`an je jer se odvojio od majke” - rekao je kos Crni, dok je sletao na granu iznad wih. – “Nemoj da mu dosayuje{!” “Ja sam samo hteo da se poigram s wim i steknem novog prijateqa” obja{wavao je upla{eni Bodqa. “Bi}u ti ja prijateq!” - sve~ano je izjavio Crni. Bodqa je od sre}e po~eo da se kotrqa oko hrastovog debla tako brzo da se Crnom zavrtelo u glavi. “Zavrtelo mi se u glavi od tvog kotrqawa” - {aqivo je rekao. “Zaustavi se!” Zadihan, Bodqa je jedva izustio: “Sre}an sam {to sam na{ao prijateqa... ^ega }emo da se igramo?” “Najpre pomozimo `iru da naye novu ku}u” - odgovorio mu je Crni. Bodqa se dosetio. Otkotrqao je `ir do obli`weg pawa i polo`io ga pored mahovine. Po~eo je hitro da sakupqa li{}e, kako bi ga pokrio i za{titio od hladno}e i gladnih `ivotiwa. “Crni, otkini nekoliko listova!” odlu~no ga je zamolio Bodqa. Crni je ve{to otkidao listove i bacao ih na zemqu. Kad su zvr{ili, je` se naslonio na koren hrasta, koji je provirivao ispod zemqe, da se odmori. Crni je sleteo da vidi novu sigurnu `irevu ku}icu. Odjednom su odozgo za~uli neobi~ni zvuk. Obuzeo ih je strah. Bilo im je drago {to su zajedno. “[ta se de{ava?” - upla{eno je pitao Bodqa, polako uzmi~u}i.
“Ne znam..., kao da hrast ho}e ne{to da nam ka`e...” - drhtavim glasom progovorio je Crni. Zvuk je postajao sve bli`i i ja~i. Wihov strah je rastao. Odjednom, grane hrasta su se spustile do zemqe i polako zagrlile Crnog i Bodqu. Wihov strah je polako nestao, kad su shvatili da im se hrast zahvaquje. Bio je tu`an {to je izgubio jo{ jedan `ir, ali zahvalan Bodqi i Crnom {to su mu pomogli da dobije priliku za novi `ivot.
Milanka Berkovi} (pri~a iz kwige “Pri~e ispod starog hrasta”)
FLORA I FAUNA Flora je moje otmeno ime, ili biqni svet, re~eno kra}e. U Zelen-carstvu {irom planete ima nas milion sestara, bra}e. Lepo `ivimo, dok qudska ruka po nama otpad razni ne prospe, dok u na{ koren i na{e li{}e qudskog nemara otrov ne dospe. Fauna - kakvo gospodsko ime! Pod wim se krije `ivotwski svet: buba, mi{, slavuj, krava, kow, deva, pa leptir {areni - lete}i cvet. Quti smo, jer nam nemaran ~ovek, truje poqane, {ume, izvore. Urazumi se, jer bez nas i ti si Ni{ta i niko, qudski stvore! Ranko Pavlovi}
ZAGONETNE
PITALICE (bubamara)
Slatkovodni insekt brzi, duge noge on ne mrzi, wega ne pla{i brzina, znan je svima. (vilin kowic)
Kratke noge, duga krila, graciozan kao vila, belog perja, leta~ sna`an, ponekad se pravi va`an.
ZMIJA I LAV Zmija jednom re~e lavu: "Nije va`no {to si car, ipak, mogao bi biti pametniji, malo bar!" @ivotiwski car se quti, zatresla se sva Afrika. Otvorio ~equst mo}nu, za~ula se stra{na rika. "Ova zmija pojma nema, tako pri~a samo slep! Ne zna da je u `ivotu najva`nije biti lep!" Ana Vojinovi}, 4.razred Osnovna {kola "Milivoje Borovi}", [qivovica
Le{inar je po prirodi, druga vrsta mu ne godi, O{trog vida svoj plen lovi dok po plavom nebu plovi. Uvac, znano uto~i{te, ovim pticama skloni{te, dok ih zakon pravi {titi, mnogobrojni }e nam biti. (beloglavi sup)
Tufne weno telo krase, najlep{a je buba, zna se, svi je vole, uvek paze, wu si}u{nu da ne zgaze.
Qiqana Andri} 33
(labud)
EKO TEHNOLOGIJE
SOLARNO DRVE]E Ulice Evrope bi uskoro mogle biti obasjane "solarnim drve}em" (Solar Tree). Re~ je o uli~nom svetlu koje mogu gradovima da u{tede dosta energije i novca. Napajawe se vr{i preko solarnih panela a Sunce ne ispostavqa ra~un
Solarno drve}e�predstavqa revolucionarni koncept u javnom osvetqewu. Ovaj proizvod je idealan spoj dizajna i vrhunske eko tehnologije.
SAMSUNG MOBILNI TELEFON NA SOLARNU ENERGIJU Dizajniran kako bi simbolizovao tanak, ali ovalan i svetlucav kamen~i}, "Blue Earth" je prvi full-touch mobilni telefon na solarnu energiju. Puwewem putem solarnog panela, koji se nalazi na pole|ini mobilnog telefona, stvara se dovoqna koli~ina energije za razgovore bilo gde u bilo kojem trenutku. "Blue Earth" je izra|en od reciklirane plastike koja je dobijena iz plasti~nih fla{a, {to umawuje kori{}ewe goriva i emisije ugqen dioksida u procesu proizvodwe. Pakovawe mobilnog telefona "Blue Earth" je malo, lagano i izra|eno od recikliranog papira.
34
Projekat Solar Tree je ura|en u saradwi sa firmama Artemide i Sharp Solar. Dizajner ove solarne rasvete je Ros Lovegrov a svako drvo je viskoko 5.5 metara i ima 10 solarnih panela koji su raspore|eni kao grane drveta. Paneli skupqaju sun~evu svetlost i pune baterije koje su sme{tene u podno`ju, u bazi svetiqke. Baterije no}u napajaju LED diode i daju uli~no svetlo. Tako|e postoji mogu}nost da se baterije preko puwa~a napajaju sa javne gradske mre`e onim danima kada je obla~no i kada intenzitet sunca nije dovoqan. Na panelima je ugra|en i detektor svetlosti, tako da se svetla automatski ukqu~uju u sumrak i gase u zoru, ~ime se dodatno {tedi energija. Solarno drve}e� je dizajnirano tako da funkcioni{e i samostalno i u sinhronizaciji sa javnom gradskom mre`om. Ugradwom ovakvih LED sistema, smawila bi se emisija {tetnih gasova a ujedno bi se smawio i ra~un za potro{enu energiju.
SOLARNI MOST
Viktorijanski `elezni~ki most u centru Londona "Blackfriars Bridge" posta}e najve}i solarni most na svetu, koji }e imati vi{e od 4.400 visokoefikasnih fotonaponskih panela na novom krovu. Kada instalacija bude zavr{ena krov nove "Blackfriars" `elezni~ke stanice posta}e dom za vi{e od 6.000 metara kvadratnih solarnih panela, {to }e obezbe|ivati polovinu energetskih potreba stanice. Ovaj most se nalazi na reci Temzi, a originalni most je sagra|en tokom doba parnih ma{ina 1886. godine.
PRIDRU@ITE NAM SE! PRETPLATITE SE NA ^ASOPPIS
"^UVARI RAVNICE"! De~iji ekolo{ki ~asopis "^UVARI RAVNICE" izlazi 4 puta godi{we i pretplata nznosi 400,00 dinara + 100,00 po{tarina - ukupno 500,00 dinara. Uplatite na `iro ra~un izdava~a 500,00 dinara za pretplatu na jedan primerak - ~etiri broja. NE ZABORAVITE! Uplatnicu po{aqete na jednu od mejl adresa: cuvariravnice@gmail.com; sasjov@open.telekom.rs ili ISKQU^IVO OBI^NOM PO[TOM (ne preporu~enom) na adresu: Ekolo{ko udru`ewe gra|ana "ZELENO PITAWE" ~asopis "^UVARI RAVNICE" Zmaj Jovina 28, sprat 2, lokal 238 21000 NOVI SAD
POSEBNE POGODNOSTI ZA [KOLE!
MEDIJSKI PRIJATEQI "^UVARA RAVNICE"