1
Саша Јовановић
ЕКОЛОШКИ ФЕСТИВАЛ НА ДЕЛИБЛАТСКОЈ ПЕШЧАРИ
2
3
Добро дошли! Добро дошли у свет књига, у свет природе и свет бриге о књигама и природи! Моје име је ЧУВАРКО! Добро дошли! Добро дошли на ове снежно беле странице које можда и нису тако беле, чак можда вуку и на сиву... Зависи од које врсте хартије је прављена књига. Ја највише волим када сам на мало сивљим странама јер то значи да је књига направљена од рециклиране хартије. Ви сигурно одлично знате шта је то рециклажа а камоли да не знате шта је то рециклажа хартије... Хартију треба рециклирати, мислим ону стару хартију... Али бих вас нешто замолио... Молим вас не рециклирајте књиге! То значи да књиге треба читати, чувати или поклањати онима који немају могућност да дођу до књига. Скупљајте и рециклирајте старе новине, часописе, картон а књиге чувајте или их поклањајте Добро дошли! Добро дошли у заштићене резервате природе Војводине! Ја ћу вас провести кроз свет заштићених резервата природе Војводине тако што ћемо заједно са Дружином Белог Зеца и Чуварима равнице видети шта се догађа у Ковиљско петроварадинском риту, на Делиблатској пешчари, у Горњем подунављу и на Обедској бари. Какве они муке муче и чему се веселе... Ако сте већ били у неком од ових резервата подсетићу вас да га поново посетите ако нисте надам се да ћу вас заинтересовати да одете тамо по први пут и постанете стални посетилац... У сваком случају добро дошли... И молим вас немојте ми нешто замерити јер ја ћу вам само испричати о догађајима који су се заиста тако догодили. Нећу ништа ни додати ни одузети! Причам вам баш онако како је било! Ко не верује нека нађе Дружину Белог Зеца и нека сам провери! Добро дошлицу вам жели, ваш Чуварко!
4
ПУТ НА ДЕЛИБЛАТСКУ ПЕШЧАРУ Једног лепог дана, који је толико био леп да мислим да лепшег никада нигде није било – или ако га је било ја га се не сећам - а у осталом и нико ми никада није причао да је било тако лепог дана... Други пут ћу вам детаљније објаснити какав је то био леп дана јер сада немам времена да вам надуго и нашироко објашњавам о лепоти тог лепог дана. Мада ја знам да би ви сада жарко желели да вам ја испричам какав је то био дан и да вам опишем лепоту тог прелепог дана – немам времена и не вреди да ме молите да вам причам. Тек ћу вам другом приликом причати о том лепом дану... Дакле, једног лепог дана – о коме ћу вам тек причати, договорили су се Бачки Бели Зец, Сремска Дивља Свиња и Ковиљска Лукава Лија да оду у посету код Банатске Дивље Гуске на Делиблатску Пешчару. Договорили су се да оду ненајављени не би ли је изненадили. Желели су да виде шта ради њихова другарица на Делиблатској пешчари јер се дуго нису чули. Мислим да се нису чули са Банатском Дивљом Гуском још од када је била Еколошка олимпијада у Ковиљско Петроварадинском риту... Од тада је прошло, од тада је прошло, мислим да је од тада прошло..., мислим да је од тада прошло..., мислим да је прошло баш много дана... Мислим да је отад прошло више од седам дана, можда је чак прошло више и од недељу дана... Ток лепог дана су Бачки Бели Зец, Сремска Дивља Свиња и Ковиљска Лукава Лија одлучили да оду на тај тако далек' пут, на далеки исток Војводине али да не крећу пешке јер је Делиблатска пешчара тако далеко да би им пешке требао можда и читав дан. Делиблатска пешчара је удаљена 35 километара од Панчева, 60 километара је удаљена од Београда, 150 километара је далеко од Новог Сада а више од 150 километара далеко од Суботице. Па ти онда крени пешке... Зато су они одлучили да свако нађе себи неко еколошко превозно средство или да неко нађе свима неко превозно средство које користи обновљиве изворе енергије, нешто што не загађује животну средину, нешто за шта не треба животињска возачка дозвола, нешто што се не квари лако а и ако се поквари да може да се лако поправи или да се понесе са собом... Лепо су се они договорили али ето проблема...! Које је то превозно средство, где 5
да га нађу, ко да га измисли, где да га купе, ко да га направи...? Мисли ли су, мисли, као што каже она Чика Јовина песмица, мислили су „од среде до петка, ал' се нису макли даље од почетка...“ И, ето, одмах на почетку књиге проблем! Срећа што сам ја, Чуварко, увек ту да решавам, нерешиве проблеме... Кажем ја њима да питају децу, „Чуваре равнице“, које би то могло бити превозно средство... Они су ме послушали и тако и урадили... Питали су они децу да ли игде на свету постоји такво неко превозно средство. И, знате шта је било? Настао је нови проблем! Проблем је био у том што су им „Чувари равнице“ рекли толико превозних средства које задовољавају горе наведене критеријуме да Бачки Бели Зец, Ковиљска Мудра Лија и Сремска Дивља Свиња сада нису могли да се одлуче које ће ко превозно средство да узме... Пошто је била најдосадније прво је Сремска Дивља Свиња бирала и она је хтела све да вози али се ипак на крају одлучила за скејтборд јер ако се умори може лако да га носи. Ковиљска Мудра Лија се мудро одлучила одлучила за тротинет јер се једном ногом одгурује а другу одмара. Бачки Бели Зец је изабрао ролере јер је хтео да све време мора да их воза без забушавања, не би ли скинуо коју килу вишка јер су му купаће гаће од прошле године мале па не може да иде на Дунав да се купа... И тако је свако себи изабрао одговарајуће превозно средство. Занимљиво је то што нико није хтео да изабере бицикл јер су рекли да је то превоз за оне старије који могу да седе и возе се а они су желели акцију, динамику, активност, брзину, ветар у коси... Не разумем их, ја баш волим бицикл! Тако се весела дружина запутила на далеки пут у Делиблатску пешчару, у посету својој пријатељици Банатској Дивљој Гуски.
6
7
РОЂЕНДАН БАНАТСКЕ ДИВЉЕ ГУСКЕ Еколошко превозујућа весела дружина је сва задихана дојурила на Делиблатску пешчару и затекла Банатску Дивљу Гуску како вредно кува гулаш од шаргарепе, кукуруза и још којекаквих ђаконија. Чим је угледала старе добре другаре одмах је оставила кутлачу и полетела им у загрљај. Срећи њеној није било краја. – Драги моји баш сте ме изненадили што сте тако брзо дошли јер сам вам ја тек јутрос послала позивнице преко мог комшије Банатског Голуба Интернетоноше – весело је гакала Банатска Дивља Гуска – ја сам вас очекивала тек сутра, још увек све прирпремам. Збуњени гости су у чуду гледали Банатску Дивљу Гуску. – Какве позивнице? – питала је Сремска Дивља Свиња. – Какве позивнице? – питала је Ковиљска Мудра Лија. – Какве позивнице? – питао је Бачки Бели Зец. Гости су гледали један другог у чуду. – Ја не знам ништа о томе – рекла је Сремска Дивља Свиња. – Ја не знам ништа о томе – рекла је Ковиљска Мудра Лија. – Ја не знам ништа о томе – рекао је Бачки Бели Зец. – Како не знате за позивнице? Зашто сте онда дошли? – питала је сад зачуђена Банатска Дивља Гуска. – Лепо. Не знамо за позивнице јер их нисмо добили. И зашто си ти нама слала позивнице? Зар не смемо доћи код тебе непозвани? – малко се чудио и мргодио Бачки Бели Зец. – Таман посла да не смете... Него ја сам вам послала позиовнице за мој сутрашњи рођендан и због њега спремам ову гозбу – објашњавала је Банатска Дивља Гуска. – Јао, па ми нисмо знали – узвикнули су углас Бачки Бели Зец, Сремска Дивља Свиња и Ковиљска Мудра Лија. – Па ви не треба и ништа да знате... Лепо је што сте дошли да будете моји гости. Ово моје куварско ремек дело само што није готово па ћемо се данас гостити. Мислила сам да вам га послужим сутра хладно али неће шкодити да га и данас послужим – брзо се организовала Банатска Дивља Гуска. – А шта то куваш? Шта то куваш? Реци ми, реци ми, реци ми...– одмах је око котлића почела да скакуће Сремска Дивља Свиња. – Еколошки делиблатски гулаш са парикашом направљен од 8
9
поврћа, мирисних трава, малкице воћа и пуно љубави... - Како то укусно звучи – већ се облизивала Сремска Дивља Свиња. - Како то укусно звучи – облизивао се и Бачки Бели Зец. – Крупне сузе лисици падоше на крило, кад бих гуску појела, лакше ми било... – рече Ковиљска Мудра Лија. - Шта! – гакну Банатска Дивља Гуска – шта то причаш? - Ништа, ништа... Само се шалим... То је она стара нееколошка песма коју смо избацили из еколошког плана и програма.Знаш ти да сам ја стари вегетаријанац – смејући се рече Ковиљска Мудра Лија. – Ако је тако, хајдемо сви да седнемо за сто па да се уз који залогај испричамо и прославимо мој рођендан – весело позва Банатска Дивља Гуска своје госте. Гости су поседали за сто и својски прионули на спремљени гурманлук. Сви су задовољно жвакали, кљуцкали, гроктали... Тишину прекину Бачки Бели Зец: - Него, реци ти мени драга моја Банатска Дивља Гуско, како је теби овде на Делиблатској пешчари? – Шта да ти кажем мој Бачки Бели Зеко, овде ми је баш лепо. Да би сте ви схватили колико ми је овде лепо морам вам макар нешто мало испричати о свом дому. Ова наша Делиблатска пешчара се налази у југоисточном делу Панонске низије, у Банату, и она је највећа европска континентална пешчара која обухвата близу 35.000 хектара површине. Можеш ли ти да замислиш колико је то Бачки Бели Зеко? – поче своју причу Банатска Дивља Гуска. – Могу.. Их, колике пољане и њиве имамо ми у Горњем Подунављу. Не можеш да их претречиш ни за пет минута... – рече Бачки Бели Зец. – Е, драги мој Зеко, то је још више од оног што ти можеш да замислиш. Пешчара је елипсастог облика и оријентисана је у правцу југоисток-северозапад. Настала је током леденог доба од моћних наслага песка. У савременом периоду ветар Кошава обликовао је овај прелепи пешчани рељеф, чије су надморске висине између 70 и 200 метара. Клима нам је умерено континентална и пошто немамо баш неких површинских водотокова ова пешчана земљишта условила су и посебне 10
11
животне заједнице. Код нас се налазе се типичне врсте флоре и фауне... Ваљда знате шта је то флора а шта фауна? Знате! Ко не зна нека пита... Од тих врста многе су природне реткости значајне по међународним критеријумима. Богата флора има преко 900 врста, као што су банатски божур, панчићев пелен, шерпет, бадемић, пешчарско смиље и клека – једини самоникли четинар панонске низије. Као последња и највећа оаза пешчарско-степске, шумске и мочварне вегетације која је некада доминирала панонском низијом, Делиблатска пешчара је један од најважнијих центара природне разноврсности у Србији и Европи и најзначајније степско подручје код нас. Међу реткостима фауне истичу се врсте са степских станишта: пустињски мрави, мрављи лав, банатски соко, орао крсташ, степски скочимиш, текуница, слепо куче, степски твор и друге. За неке од њих, Делиблатска пешчара је једино или једно од малобројних преосталих станишта у Србији. Специфичност Делиблатске пешчаре је и стална популација вука. У заштићеном природном добру налази се део реке Дунав са ритовима и адама. Воде богате рибом и мрестилишта значајно су стециште и масовно зимовалиште птица водених станишта, због чега је Делиблатска пешчара 1989. године проглашена за међународно значајно станиште птица. Овде се гнезде многе ретке врсте: мала бела чапља, жута чапља, ибис и ласта брегуница. Мали корморан, угрожена врста у Србији, код нас има једино стабилно гнездилиште. А тек села, смештена на ободу Делиблатске пешчаре, што су лепа... Та села чувају атмосферу минулих времена и употпуњују слику овог живописног предела. Тако да драги моји другари у овом прелепом окружењу и са таквим разноврсним и бројним друштвом, једноставно, уживам! Него, реците ви мени, да ли вам се свиђа ово што сам вам припремила? – заврши своју причу Банатска Дивља Гуска. – Морам да ти признам да је заиста дивно скувано. Могла би да ми даш рецепт па да и ја пробам да тако нешто скувам – признала је Ковиљска Мудра Лија. - И ја морам да признам да је јело било предивно. Толико је било дивно да бих те замолио Ковиљска Мудра Лијо да ме позовеш када и ти будеш кувала ову дивоту - рече Сремска Дивља Свиња. 12
13
- Није то ништа драги моји... Можда сам мало сад при крају збрзала, па баш и није испало онако како обично буде. Али сам зато, као да сам знала, већ направила торту... Дивну еколошку торту! – Јаооој, какво изненађење! – узвикну Бачки Бели Зец. – Јаооој, какво изненађење! – узвикну Ковиљска Мудра Лија. – Јаооој, какво изненађење! – узвикну Сремска Дивља Свиња. А торта, торта је била таква да је нема на свим световима светова... Лепа, била је лепа као онај лепи дан што сам већ спомињао... Сви су је загледали, меркали, посматрали, проучавали, гледали... А торта је била стварно лепа, могу рећи и најлепша. Торта је била сва некако крем, црвенкаста, браон, зелена, плава, жута... Као да је неко измешао војвођанско небо, делиблатско пољско цвеће, дунавску плаву воду и додао мало банатских дугиних боја... Прво су сви отпевали рођенданску песму „Данас нам је диван дан...“, онда су погасили свеће и на крају сви су кренули да се сладе делиблатском еколошком тортом а према рецепту Банатске Дивље Гуске који је она добила од своје баке... Не зна се ко је више уживао, ко се више облизивао, мљацкао и уздисао после сваког залогаја... Облизујући своје брчиће Бачки Бели Зец је проговорио: - Него, драга моја, хвала што си нас овако еколошки угостила... Захвални смо ти на овакој части, само нешто ту фали... – А шта то ту фали добри мој Бачки Бели Зеко? – малко намргођено га упита Банатска Дивља Гуска. - Не рогуши се драга моја... Мислим да фали поклон! Какви смо ти ми добри гости кад нисмо донели рођендански поклон – рече Бачки Бели Зец. - Тако је – викну Сремска Дивља Свиња. – Тако је. Мудро збориш драги пријатељу – викну Ковиљска Мудра Лија. – Та, идите молим вас лепо, не треба ништа... Немојте се узнемиравати због тога. Ви сами сте ми довољан поклон – скромно рече Банатска Дивља Гуска. – Ниси у праву драга моја. Заслужила си ти највећи поклон на свету. Заслужила си ти поклон који је велик од неба до земње. Али, пошто ништа нисмо купили морамо нешто смислити... А ја 14
већ имам идеју – загонетно рече Бачки Бели Зец. – А шта си то смислио Бачки Бели Зеко? Шта си то смислио? Реци нам, реци нам... – наваљивала је Сремска Дивља Свиља. – Смири се ту... Наравно да ћу вам рећи. Моја је идеја да као поклон нашој Банатској Дивљој Гуски приредимо рођенданску забаву... И то не обичну забаву, већ велику, огромну забаву за њу и њене пријатеље, становнике Делиблатске пешчаре. Предлажем да направимо ЕКОЛОШКИ ФЕСТИВАЛ у част наше домаћице и њених пријатеља са Делиблатске пешчаре. – А шта ће бити на том фестивалу? Ко ће на фестивалу учествовати? А када ће бити фестивал? – наваљивала је Сремска Дивља Свиња. – Баш си свиња, свињо једна. Смири се, упристоји се, све ћу вам рећи... И да знате ово је мој предлог а сви ћемо заједно одлучити. Него, где сам оно стао... Да, о фестивалу... Моја идеја је да на фестивалу свако од нас прикаже своје вештине које су неопходне у природи а да као гледаоце позовемо животиње са Делиблатске пешчаре и децу из околних села, наше „Чуваре равнице“... Потом би мало разгледали Пешчару и на крају би се сви заједно играли рођенданских игара. Наравно да би фестивал могао да крене одмах! Треба позвати гледаоце а ми смо спремни! Шта кажете на мој предлог? – упита Бачки Бели Зец своје пријатеље. – Хмммм.... Мислим, мислим да ти је предлог генијалан. Просто ти се дивим. Рекла бих да си паметнији и од оног Езопа који је смислио да ми животиње говоримо... Рекла бих да си паметнији и од оног Дарвина који је открио да су људи настали од нас животиња... Свака ти част. Ја овде немам ништа да додам, ништа да одузмем. Могу само да кажем браво! – одушевљена је била Ковиљска Мудра Лија. – Чини ми се да је твој предлог сладак, прикладан, економичан, једноставно, твој предлог је еколошки и што се мене тиче усваја се – рече раздрагано Банатска Дивља Гуска. – Ако и мене неко нешто пита и ја се слажем са тобом добри мој Бачки Бели Зеко, само те молим немој увек да ме грдиш и љутиш се на мене – стидљиво је рекла Сремска Дивља Свиња. – Не љутим се ја на тебе, само треба да будеш мало мирна... Него ако смо сви за хајде да отпевамо онда химну еколошког фестивала. 15
Наравно да сам ја смислио фестивалску химну... Написао сам и речи, компоновао сам и музику, а могу вам рећи да је ја и најлепше певам!!!
16
17
ХИМНА ЕКОЛОШКОГ ФЕСТИВАЛА
Делиблато, ој пешчаро мила Довека нам еколошка била Довека нам била чиста Нек' природа твоја блиста Тоје степе, твоје дине Топе срце од милине Твоје птице, твоје цвеће Нама чине пуно среће Делиблато, ој пешчаро драга Ти што чуваш та природна блага Ти што чуваш земљу испод неба Ти што чуваш, волети те треба Волимо те колико нам срце може А љубави се све више сад множе Волимо те од од јутра до јутра Волимо те данас а још више сутра Делиблато, ој пешчаро наша Због тебе је уздигнута чаша Пуна сока уз најлепше жеље Због тебе је и ово весеље
18
19
НЕКА ФЕСТИВАЛ ПОЧНЕ!!! И фестивал почео! Окупили су се ту свеколики житељи Делиблатске пешчаре са својим комшијама, ближим и даљим рођацима. Делиблатска пешчара је деловала некако свечано, баш, баш, свечано... Сва је блистала на фестивалском сунцу, свуда се чуло весело цвркутање, шушкање, ћурликање, фрктање, праћакање, кретање, пљускање, ћућорење, гроктање, зујање, клопарање, мукање, мјаукање, завијање, лепршање... Сви су били весели јер дружење и пријатељство са природом оплемењује сваког човека и животињу. Међутим ја, Чуварко, знам и свима поручујем да и они знају да природа може без човека али човек не може без природе! Сви морамо живот природе пажљиво посматрати, са природом треба сарађивати, пружити јој пријатељску руку и помоћи јој у њеном чудесном стварању. Свима пренесите поруку да немамо право да се према природи понашамо као да она постоји само ради човека. И друга жива бића полажу право на њу. Требамо сви да се вратимо природи јер је она извор здравља и живота. И знајте да будућност човечанства не зтависи од насељавања других планета већ мудрог живота на овој нашој јединој Планети. Све што радимо против природе, радимо против себе јер смо саставни њен део. Залажимо се да од воде не беже рибе, да од ваздуха не беже птице, јер куда ћемо тада ми? За време док прочитате ову реченицу у свету се уништи више од три хектара шуме. Да ли знате колики је хектар? Знате... А да ли знате да пре 35 година шуме су покривале четвртину Земнље, две хиљадите године шуме су покривале шестину а две хиљаде двадесете шуме ће покривати седмину Земље? Зато нека овај фестивал слави природу и рођендан наше драге Гуске. Дпк сам се ја рапричао мирна Делиблатска пешчаре се узнемирила и заплесала на златном Банатском сунцу. Такмичари су се спремили да наступе према редоследу који је одређен фестивалским жребом. 20
21
НАСТУП СРЕМСКЕ ДИВЉЕ СВИЊЕ И КОВИЉСКЕ МУДРЕ ЛИЈЕ
Насред траве те пешчаре равне Две се звезде појавише славне Дивља Свиња и Премудра Лија Поглед на њих свакоме баш прија Спремили су сада заједничку тачку Представљају они наш Срем и Бачку Поред њих је и помагач мали Не сме ништа у тачки да фали Сремска Свиња бравуре припрема Сви гледају нико да задрема Биће наступ да вам памет стане Биће наступ да му нема мане Помагачи журно припремају воће Да покажу вештину они сада хоће Жонглерај је силни почео тај прави Свима стаде дах на банатској трави Кукуруз и жир, јабука и крушка Кроз ваздух се врте - вештина је мушка Гледаоци бројни задивљени гледе У првоме реду храбри миши седе Помагачи вредни, вешта наша Свиња Кроз ваздух полети и малена диња Како време иде ближи се већ крај Свиња ће алатке појести ти знај
22
23
НАСТУП БАЧКОГ БЕЛОГ ЗЕЦА У црноме фраку стиже Бели Зека Публика задивљена представу сад чека Сви су одмах вољни да дланови бриде Шта им Зека спрема спремни су да виде Зека се припрема, свој цилиндар лицка Да разбије трему шаргарепу грицка Спремио се он да знање покаже Гледаоци бучни почетак му траже Из великог цилиндра неке уши вире Публици у чуду зенице се шире Аплауз се проломи и настаде дрека Из зекиног цилиндра искочио зека После једног зеца истрчава други Искачу вам они наста ред већ дуги Зечија колона постаје све дуже Иде све до тамо где се поглед пружа И мишеви мали хоће то да раде Један другог заредом из шешира ваде Како год погледаш где то они стоје Нигде нема трећег него увек двоје Публика се диви уздаси се чују Нетремице гледају ту зечју олују Мађионичара Зеку спопа мука прека Никако да стане та зечија река
24
25
НАСТУП БАНАТСКЕ ДИВЉЕ ГУСКЕ Уздигнуте главе из даљине маше Сви радосни вичу „Ево Гуске наше“ Слављеницу вредну спопа трема нека Да ли ће да буде боља него Зека Публика је бодри и свако јој маше Да се сад не збуни помало се плаше Јер није баш лако признаћете сад Пред толиком публиком да наступи млада Публика утихну, док нам Гуска стење Јер се она храбро на конопац пење Док се она креће са једног краја Испод те висине зачула се граја На тренутак бука па онда тишина Врти се у глави јер то је висина Бројне мале гуске све весло гачу Једна преко друге почињу да скачу До другога краја слављеница стиже Публика задивљена одједном се диже Неки мало лете а неки и више Галама све већа не може то тише. Фестивалска тачка приводи се крају Нашој спретној Гуски сви пољубац дају Делиблатска пешчара пуна гушчје граје Ал' одједном Гуска баш је снела јаје
26
27
РАЗГЛЕДАЊЕ ДЕЛИБЛАТСКЕ ПЕШЧАРЕ Пошто су завршени наступи свих предвиђених учесника Банатска Дивља Гуска је одлучила да своје госте поведе у разгледање Делиблатске пешчаре. – Драги гости имам једно изненађење за вас – рекла је Банатска Дивља Гуска својим другарима. - Да није можда „жир торта“? Или можда кукурузна торта? Или можда тортирана торта од више торти? – нестрпљива је била Сремска Дивља Свиња. – Није, није... Повешћу вас у разгледање Специјалног резервата природе „Делиблатска пешчара“. Прво су посетили едукативни центар „Чардак" који је у Специјалном резервату природе „Делиблатска пешчара“ отворен 2010. године. Намена Центра је да кроз презентацију и организовану едукацију о принципима газдовања, надзору и управљању, повећа свест корисника подручја и гостију о прекој потреби заштите природе и спречавању опадања биолошке разноврсности. Капацитет Едукативног центра „Чардак“ у Специјалном резервату природе „Делиблатска пешчара“ чине три куће укупне површине триста двадесет метара квадратних. Оснивање вишенаменског Едукативног центра, окруженог обележеним стазама које су опремљене информативним таблама, одмориштима и осматрачницама, омогућује употпуњен боравак у природи првенствено ђацима, студентима и стручњацима биолошких наука. Овде ће се моћи добити информације и потражити помоћ, узети пропагандни материјал, купити аутентични сувенири и припремати локални и међународни пројекти. Школско рекреативни центар „Делиблатска пешчара“ - Чардак смештен је у шумовитом делу Пешчаре на свега киломатара километра од села Делиблато. Сасастоји се од управне зграде, ресторана за петсто особа, седам павиљона са сто тридесет лежајева, три групе бунгалова, помоћних објеката, терена за мале спортове и пратеће садржаје. Потом су обишли и пешачке, и бициклистичке стазе као и стазе здравља... А када су се уморили онда су одјурили да се јш мало поиграју са децом, „Чуварима равнице“, док не падне мрак. 28
29
РОЂЕНДАНСКО ФЕСТИВАЛСКЕ ИГРЕ
Деца су једва дочекала да се поиграју са гостима који су стигли са свих страна Војводине. Атмосфера је била весела, раздрагана, разиграна, фестивалска, летња, рођенданска, успаљена, насмејана... Дан је полако бежао пред мраком који се прикрадао. Сунце се стидљиво сакривало иза равничарског хоризонта. Уживо сам у прелепом дану који је полако стизао до свога краја. Ја, Чуварко, сам био и презадовољан, и преморен, и освежен, и срећан... Сви су се још увек играли... А ја?
Ја сам заспао!!!
30
31
ЗЕЛЕНИЛО НЕКА ВЛАДА
Природа је мила, драга Она чува многа блага Свим бојама блага сјаје Природа нам живот даје Ал' зле гласе ветар носи Да природу нешто коси Шта се сада овде збива Природа нам није крива Док по небу птице лете Загађења свуда прете Чисте воде, реке наше Нечистоће сада плаше Животиње наше миле Од чега сте се ви сакриле Шума листа, цвета цвеће Бранимо их стиже смеће Устанимо хитро, смело Учинимо храбро дело Сачувајмо ми природу И будућем људском роду Одбранимо сад планету Учинимо добро свету Наредимо смело сада Зеленило нека влада
32
Саша Јовановић ЕКОЛОШКА ФЕСТИВАЛ НА ДЕЛИБЛАТСКОЈ ПЕШЧАРИ ИЗДАВАЧ Еколошко удружење грађана „Зелено питање“ Булевар ослобођења 11 Нови Сад ЗА ИЗДАВАЧА Богдан Ђурђев ИЛУСТРАЦИЈЕ Младен Ољача ШТАМПА Пипери, Нови Сад CIP – Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске , Нови Сад 502/503 ( 02. 053 . 2 ) ЈОВАНОВИЋ, Саша Еколошка олимпијада у Ковиљско петроварадинском риту / Саша Јовановић ; илустрације Младен Ољача . – Нови Сад : Еколошко удружење грађана „Зелено питање“ , 2012 (Нови Сад : Пипери) . – 32 стр. : илустр. ; 23 cm Тираж 750. ISBN 978-86-913669-5-7 a) Екологија за децу
COBISS.SR-ID 273391111 33
34