Tužba na tužbu

Piše: Muharem Omerović

Družba je družba a tužba je tužba. Kada se Esa vratio iz Njemačke, gdje je imao stančić u Minhenu, koji je izdavao za eure zatekao je u hodniku plavu kovertu uguranu ispod ulaznih vrata. Adresiranu na njegovo ime i prezime. A u koverti – tužba. Tužbu je podnijela njegova, ko zna koja po redu, žena. A u tužbi je izloženo da punački, glavati, Esa treba da plati odštetu nevjenčanoj ženi sa kojom je u ilegali živio devet godina. A žena Jasna bila je dovoljno i jasna i glasna pa je podredstvom advokata, a preko suda, zatražila zaštitu vitalnih interesa. Da je njen nevjenčani muž isplati za sve dane provedene u eksploataciji a kako piše: Što je taj njen nevjenčani muž devet godina imao neprijavljenu kućnu pomoćnicu. Što je devet godina svake noći imao besplatan pun krevet. Što je devet godina imao besplatnu kuharicu. Nabavljačicu, tegljačicu, zabavljačicu, hizmećaricu, kopačicu u proljećne dane, potpaljivačicu kotla zimi... Proširila je nevjenčana Jasna spisak svojih želja tražeći naknadu za odvojeni život od djece iz prvog braka, naknadu za topli obrok što imaju prosvjetari i policija, za pranje, za ribanje, generalno spremanje kuće na tri sprata... Sve što je tražila tražila je za devet godina a sa gospodinom advokatom napravljen je sporazum da uzme što više a pola je njegovo. Dođe i taj dan kada je sudskim pozivom zakazan sudski proces. U maloj sudnici nađe se pet osoba. Sudija, zapisničar, advokat tužiteljice, tužiteljica Jasna i tuženi Esa. Pročitana je optužnica, bila je pažljivo saslušana a onda je nastao muk. Iza toga tromo ustao je Esa – advokat sam sebi.

„Časni sude, jesam Esa ali nisam blesa! Tačno je da je poštovana Jasna“ – ali je tog momenta ustala Jasna. „Laže, časni sude da sam bila poštovana! Jer da sam bila poštovana zar bi sada tužba bila protiv njega.“ Sudija podiže ruku što je trebalo značiti STOP. „Bez upadica molim! Govorite samo onda kada za to dobijete odobrenje.“ Na mig sudije riječ je ponovo uzeo tuženi Esa. „Poštovani sude! Devet godina kod mene je Jasna imala krov nad glavom. I nije platila ni dinara niti je imala odakle! A da ja plaćala hotel, ili stanovala privatno, ili noćivala u prenoćištu, bome bi se para natrošila. Kod mene je Jasna imala doručak, ručak i večeru svaki dan. Pomnožite to sa brojem dana u mjesecu pa sve to puta devet godina. Uz to je imala voće, slatkiše ili svaki dan čokolada što je Jasna osobito voljela. Pa raznorazne grickalice uz gledanje TV programa, sokiće, čips, smoki, i šta ti ja znam šta još... Sve to košta svaki dan puta devet godina. Pa je dotična dva puta heftično išla na frizuru, pa je u godini po nekoliko puta išla bolesnoj majci u drugi grad, pa je plaćala lijekove, a ja davao pare, jer nije bila zdravstveno osigurana, pa je devet godina kupovala ljeti cipele a zimi čizmice, pa je devet godina kad joj se htjelo i prohtjelo imala mene za muškarca, pa je devet godina imala stalnu dopunu mobitela... Pa vas molim poštovani sudijo, da nađete pravnog eksperta da sve nabrojeno izračuna, pa ćete vidjeti, časni sude, da ona meni duguje više nego ja njoj.