14
FEQTON
22. jun 2017.
RAZGOVOR SA PROFESOROM DOKT OROM MILO[EM KOVI]EM
SUDBINA ^OVEKA U VREMENU
Milo{ Kovi} ro|en je 1969. godine u [apcu. Doktorirao je na Katedri za op{tu istoriju novog veka na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Boravio je na stru~nom usavr{avawu na Univerzitetu u Oksfordu. Autor je i prire|iva~ zna~ajnih kwiga me|u kojima su: Dizraeli i isto~no pitawe, Srbi 1903-1914: istorija ideja, Upori{ta, Jedini put, Gavrilo princip – dokumenti i se}awa. U zvawu docenta predaje na Odeqewu za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
[abac u doba mira Detiwstvo i ranu mladost proveli ste u rodnom gradu. Kako pamtite [abac? - @ivot u [apcu pamtim kao doba mira, u{u{kanosti i sre}e. To je druga polovina sedamdesetih i osamdesete godine. Pripadao sam obrazovanoj sredwoj klasi, a u Jugoslaviji se tada udobno `ivelo i negovalo obrazovawe. Moj otac, sociolog po struci, bio je novinar u “Glasu Podriwa”, a majka, psiholog po obrazovawu, radila je u Zavodu za zapo{qavawe. Odli~no se se}am vrti}a “Sne`ana”, drugova i drugarica sa kojima sam posle zajedno i{ao u “Milevinu” {kolu. Moram da ka`em da sam istori~ar skoro od prvog razreda osnovne {kole. I danas ~uvam ilustrovanu Istoriju sveta, koju su mi poklonili roditeqi za sedmi ro|endan. Od svih predmeta, najvi{e sam voleo istoriju, koju mi je predavao sjajan nastavnik - Milivoje Davidovi}. Svi na{i nastavnici bili su obrazovani qudi koji su ~estito radili svoj posao i wihova imena izgovaram sa pijetetom. Posebno pamtim Olgu Ruvidi}, An|elku Piontek i Margaritu Vasi}. [kolovawe ste nastavili u [aba~koj gimnaziji koja ove godine proslavqa sto osamdeseti ro|endan? - Tek u [aba~koj gimnaziji razvila su se prava nau~na interesovawa i sistematski rad. Na mene su najve}i uticaj imala dva ~oveka: Radovan Dimitri} i @ivko Komanovi}. Profesor Radovan je bio ~ovek koji je podjednako kvalifikovano govorio o istoriji, medicini i matematici, a istorija je ve} sama po sebi
dovoqno {iroka, nije samo politi~ka, nego i istorija kulture, umetnosti, mentaliteta... Predavao mi je i latinski jezik, koji je sjajno poznavao. Wegovo obrazovawe zaista je bilo sveobuhvatno, a mene je vrlo brzo zavoleo i prepoznao i, {to je jako va`no za sredwo{kolca, ulio mi samopouzdawe i pokazao po{tovawe za ono {to radim. Imao sam podr{ku porodice od po~etka. Od velike va`nosti su mi bili razgovori sa ocem i wegovim prijateqima, jer je istorija imala zna~ajno mesto u na{oj ku}i. Posebnu ulogu je odigrala o~eva biblioteka, u kojoj sam pronalazio kwige poput “Zlo~ini okupatora u Podriwu” Stanoja Filipovi}a, u kojoj sam otkrio da je dovoqno pripadati srpskom narodu da bi, u nekim grani~nim situacijama, bio gowen. Kada sam odlu~ivao {ta da upi{em, majka mi je rekla da studiram ono {to volim, jer ~ovek uvek kvalitetno i sa stra{}u radi posao koji voli. Primer moje starije sestre, koja je bila mnogo boqi |ak od mene, ukazao mi je da marqiv rad donosi rezultate. U~en sam po{tenom radu i imao privilegiju da budem okru`en dobrotom i potpunim razumevawem.
@iveo sam u dve istorijske epohe Niste imali dilemu u vezi sa izborom fakulteta, s obzirom da je strast prema istoriji za~eta jo{ u detiwstvu? - Kada danas razmi{qam o studijama na Odeqewu za istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, jasno mi je da sam imao privilegiju da slu{am predavawa plejade velikih profesora. Naravno, na mene je kqu~an uticaj imala podr{ka koju mi je pru`io profesor Op{te istorije novog veka Mihajlo Vojvodi}, koji je prepoznao u meni strast za razumevawem istorije novog veka. Za mene je istorija oduvek bila poku{aj da razumem pojedina~nu egzistenciju ~oveka u vremenu, neka vrsta egzistencijalisti~ke istorije. @ivot i smrt, sudbina ~oveka, bez obzira da li je mali ~ovek iz Drinske divizije u ratu, ili Vojvoda Putnik, obi~an vojnik iz Napoleonove armije, ili sam Napoleon. Studirali ste istoriju u isto vreme kada ste bili svedok raspada zemqe u kojoj ste `iveli? - U ratovima devedesetih godina raspao se na{ svet, sru{en je politi~ki sistem u kome je sloj kome sam pripadao `iveo relativno dobar i sre|en `ivot. Sredwa klasa, koja je bila glavno upori{te socijalisti~ke Jugoslavije, socijalno i moralno je degradirana, mobilisana je u rat i be`ala iz zemqe. Raspala se Jugoslavija, ceo socijalisti~ki svet je nestao, do{lo je do ogromnih promena. Meni se danas ~ini da sam jedan `ivot `iveo do vojske i fakulteta, a sasvim drugi od devede-
setih godina. Zapravo, `iveo sam u dve istorijske epohe. Jedna epoha je doba Hladnog rata, koja se zavr{ila padom Berlinskog zida 1989. godine, a druga je tada zapo~ela. Trebalo mi je dosta vremena da spojim krhotine slomqenog ogledala i uspostavim kontakt sa `ivotom koji sam `iveo pre raspada Jugoslavije. Kao istori~ar koji je `iveo u takvom vremenu, danas mogu lak{e da razumem grani~ne, tragi~ne epohe. Kada sam se sretao sa qudima iz drugih zemaqa, sa Zapada, koji ne“U na{oj generaciji bilo je mnogo onih koji su se odselili da se vi{e nikada ne vrate, poginulih u ratovima i umrlih od posledica konzumirawa narkotika, me|u kojima je mnogo mojih prijateqa. Slu{ali smo “Atomsko skloni{te” i ponavqali re~i wihove pesme: “Ne}emo vaqda biti mi ta nesre}na generacija nad kojom }e se izvr{iti velika posledwa racija”, ne slute}i da smo upravo mi ta precrtana generacija i da je ta pesma proro~ka.” maju to iskustvo i ne mogu da zamisle da bi svet u kome `ive mogao da se sru{i i da sve oko wih nestane, izgledali su mi jako naivno. Oni zaista iskreno veruju u nepobitnu solidnost vremena i poretka u kome `ive. To mi je pomoglo da dobijem precizan uvid u slo`enost i strahote istorije i ukazalo na slabost i rawivost pojedina~nih sudbina.
Pla}am cenu slobode sa rado{}u Imam utisak da je Va{a strast prema istoriji potraga za istinom, pre svega? - Tako je. Postavqa se to pitawe danas u dobu postmoderne, osporava se postojawe istorijske istine. Mo`e se osporiti sposobnost ~oveka, wegovog “mentalnog instrumentarijuma” da do|e do istine, ali se ne mo`e osporiti postojawe istine. Zadatak istori~ara je da u istoriju veruje i da za wom traga. To ne mora da zna~i da mora da veruje da je kadar da do|e do apsolutne istine, wegov zadatak je da joj se pribli`i, da se, kako je pisao \or|e Oci}, privije uz istinu. Ne precewujemo svoje sposobnosti, ne verujemo kao istori~ari 19. veka, iz doba pozitivizma, da mo`emo da do|emo do apsolutne istine, koriste}i metode prirodnih nauka, ali verujemo da smo u stawu da do|emo do rekonstrukcije ~iwenica, a razumevawe istine ostaje otvoreno pitawe. Tako sam u~io od svojih profesora. Uz Mihajla Vojvodi}a, istakao bih Dragoquba @ivojinovi}a. Kada me je profesor Vojvodi} pozvao da budem asistent na Odeqewu za istoriju novog veka, prihvatio sam.
Pre nego {to ste po~eli da predajete na fakultetu, ~etiri godine ste radili na Istorijskom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti? - Tamo sam “pekao” zanat istori~ara. To je nau~ni rad, gde sam imao priliku da sretnem mnogo sjajnih stru~waka istori~ara, zaposlenih u institutima. Razumeo sam {ta su nau~ne institucije. Jedno vreme sam volontirao kod profesora Vojvodi}a, pre nego {to sam pozvan da mu se pridru`im u radu sa studentima kao stalno zaposleni asistent. Sada ste docent koji ~eka da bude primqen u zvawe vanrednog profesora. Me|utim, velika se hajka digla na Vas? - Qudi idealizuju Univerzitet. To nije slu~aj samo kod nas, nego u ~itavoj Evropi. Me|utim, Univerzitet, isto kao {to je hram nauke, ima i svoje tamne strane. Tu ima mnogo borbe za pozicije i privilegije, neverovatnih sukoba oko nebitnih stvari. I daqe verujem da je za zaposlene na Univerzitetu, od plivawa u spletkama, va`nija akademska produkcija, pisawe dobrih kwiga i, mo`da na prvom mestu, dobar rad sa studentima. Sukobima, koji su sada u toku na Odeqewu za istoriju, ne pridajem veliki zna~aj. Oni postavqaju na~elno pitawe, a to je pitawe autonomije Univerziteta, koja se pogre{no shvata. Kada stawe na jednom fakultetu izmakne kontroli, kao {to se desilo na Odeqewu za istoriju, ne{to mora da se u~ini. Neki qudi autonomiju shvataju kao sredstvo pomo}u koga mogu da ~ine doslovno sve {to po`ele. Autonomija je bila srce Univerziteta, od “Za mene je istorija oduvek bila poku{aj da razumem pojedina~nu egzistenciju ~oveka u vremenu, neka vrsta egzistencijalisti~ke istorije. @ivot i smrt, sudbina ~oveka, bez obzira da li je mali ~ovek iz Drinske divizije u ratu, ili Vojvoda Putnik, obi~an vojnik iz Napoleonove armije, ili sam Napoleon.” wegovog nastanka u Sredwem veku, ali, o~igledno i sredstvo za nedozvoqene stvari koje se neretko doga|aju. Mislim pre svega na zloupotrebu polo`aja, nasiqe nad studentima. Studenti su uz Vas? - Da, hiqade wih. Moja akademska produkcija je neupitna. Studenti su tu da ka`u kakav je moj pedago{ki u~inak. Naravno, ~ak i oni koji poku{avaju da ospore moje daqe napredovawe, ne mogu to da opovrgnu. Pretpostavqam da je glavni uzrok Va{ih pote{ko}a ~iwenica da govorite ono {to mislite? - Tako je. Vaspitan sam da govorim ono {to mislim i ~inim ono {to govorim, da ~uvam svoju slobodu. Pla}am cenu slobode sa rado{}u, {to moji studenti najboqe razumeju. M.Filipovi} (Nastavak u narednom broju)