Мухарем Баздуљ је, текстом ,,Иван Ковић и Милош Меденица” („Политика”, 5. јула), отворио нека важна питања. Јавност се, како се ту примећује, показала спремном и способном да спречи прогоне на Универзитету у Београду. Баздуљ, међутим, наглашава да се и овом приликом показало да су овдашњи медији и јавне личности међусобно дубоко подељени и да они стају искључиво и само иза својих истомишљеника. По његовом мишљењу то нас, све заједно, чак води ка „потпуном уништавању критичке јавности као такве“.
