Univerzitet umetnosti u Beogradu Interdisciplinarne studije Doktorske studije Višemedijska umetnost
Ispitni rad rad iz predmeta
Stvaranje višemedijskog dela 1
Doktorant: Siniša Prvanov br.indeksa А4/19
Profesor: Prof. Emeritus Srđan Hofman Prof. Emeritus Čedomir Vasić
Beograd, jun 2020.
1. Osnovna ideja višemedijskog umetničkog projekta Višemedijski umetnički projekat pod nazivom „Fabrika“ se zasniva na istraživanju i interdisciplinarnoj upotrebi umetničkog izraza u oblasti zidnog slikarstva (murala) kao alata kritike pojedinih društvenih fenomena. Hipotezom o značaju scenografije gradskog prostora, cilj ovog projekta je da se podrži topografija ambijentalnih celina važnih za jedan grad i uspostavi dijalog među korisnicima formiranjem novih vizelnih orijentira u specifičnom urbanom (site specific) prostoru. Radovi u ovom obliku mogu biti realizovani u bilo kojem medijumu, a karakterišu ih interakcija ili dijalog sa zajednicom (učesnicima). Umetnost namenjena zajednici zahteva široki pristup, orijentisana je na stanovništvo, i često je veoma efektivna u ekonomski degradiranim područjima gradova. Kao takva ona se ne oslanja na stvaranje fizičkog ili trajnog umetničkog dela. Ovaj prošireni opseg javne umetnosti može obuhvatiti mnoge raznolike discipline i umetničke forme. One se mogu implementirati kao samostalne ili kao hibridi koji uključuju interdisciplinarni pristup. Raspon njegovog potencijala je naravno beskrajan i neprestano se menja, i može uspešno delovati kao katalizator pokretanja akcija ili promena unutar zajednice na lokalnom ili nacionalnom nivou. 2. Lokacija projekta Konkretno ovaj projekat bi bio realizovan sukcesivno na lokaciji stare napuštene Vajfertove pivare u Pančevu. Predviđeno vreme za realizaciju svih segmenata projekta iznosilo bi tri dana, dok bi se radovi izvodili tokom proleća 2022 godine. (sl. 1a, b, c). Osnovni kriterijumi pri izboru ove lokacije rukovodili su se pre svega ličnim poznavanjem grada, njegovih socio-kulturoloških aspekata, potencijala njegove ulične umetničke underground scene, kao i upotrebne-scenske vrednosti konkretnog objekta u širem urbanom kontekstu. Projekat je zamišljen kao sinteza više medijuma. Osnovni medijum korišćen pri realizaciji ovog projekta bi bio mural, ali kako bi se postupno transformisao i ponudio više tumačenja, projekat bi u pojedinim fazama uključivao i upotrebu projekcija i zvučnih izvora. Krajnji rezultat ovog projekta bio bi video zapis koji bi dokumentovao čitav process rada.
Slika 1 a, b, c. Konkretna lokacija, originalan snimak iz 1825. i sadašnji izgled stare Vajfertove pivare u Pančevu.
2
Murale možemo smatrati najstarijim poznatim oblikom slikarstvakoji datiraju još iz praistorijskog vremena. Mural kao slikarska disciplina ima narativnu, dekorativnu i memorijalnu funkciju. Nekada je bio simbol bogatstva i prestiža, a danas je izraz umetničke veštine kojom sekritički duh prenosi na zidnu površinu. Krajem 20. veka, crpeći iskustva iz avangardnog slikarstva, najpre iz futurizma, nadrealizma i radikalnog dadaizma, pa čak i stripa, murali postaju moćan alat emancipacije, slobode izražavanja, društvenog aktivizma i propagande. Danas murali takođe igraju značajnu ulogu u odnosu umetnosti i politike. U isto vreme, predstavljaju estetski element koji se lako integriše u urbane sredine i pretvara ih u stvarne kulturne artifakte, čak i monumentalne radove. 3. Izbor teme i sadržaja Tema ovog projekta bavila bi se opasnošću od zloupotrebe identiteta u savremenom društvu. Zaštita podataka o ličnosti je jedan od najznačajnijih i najdelikatnijih problema sa kojima je suočeno moderno društvo (sl. 2 a, b, c).
Slika 2 a, b, c. Džinovski ekran u kineskom gradu Shenzhenu prikazuje lica pešaka nesvesnih da su skenirani najnovijom tehnologijom prepoznavanja lica. Tehnologiju koja stoji iza ovog metoda omogućila je lokalna kompanija Intellifusion, jedan od značajnijih kineshih kompanija na polju istraživanja i razvitka naprednog nadzora i prepoznavanja lica u pokretu. Slika d prikazuje sličan metod koji se koristi prepoznavanjem DNA radnika u fabrikama u kineskom gradu Wuxanu (Fortune Magazine, In China, Facial Recognition Tech Is Watching You, Eamon Barret, 2018 https://fortune.com/2018/10/28/in-chinafacial-recognition-tech-is-watching-you/).
3
Tokom protekle decenije bili smo svedoci naglog razvoja biometrijskih (i drugih) informacionih tehnologija. Biometrijske tehnologije danas se primjenjuju u širokom rasponu korištenja i aplikacija javnog i privatnog sektora, uključujući: fizičku i logičku kontrolu pristupa, evidenciju kretanja pojedinaca, sisteme plaćanja, sprečavanje / otkrivanje kriminala i graničnu sigurnosnu kontrolu. Biometrijske tehnologije, međutim, nisu bez svojih izazova i rizika.One uključuju neke važne tehnološke izazove (kao što su tačnost, pouzdanost, sigurnost podataka, troškovi i interoperabilnost). Posebnu zabrinutost, kada govorimo o biometriji, predstavlja koncept privatnosti informacija, koji se uglavnom temelji na ličnoj kontroli pojedinca nad prikupljanjem, upotrebom i otkrivanjem snimljenih podataka o njima. Nedostatak informativne privatnosti može imati duboke negativne uticaje na poverenje korisnika, povjerenje i upotrebu određene informacijske tehnologije, specifične aplikacije ili implementacije, ili čak čitave industrije.
4. Metode koje će se primeniti u istraživanju Metode koje će se primeniti u umetničko-istraživačkom radu su teorijske, empirijske, analitičke i praktične. Teorijska metoda uključuje proučavanje stručne literature iz područja angažovane umetnosti, istorije muralizma, kao i komparativna analiza srodnih radova drugih umetnika u istoj oblasti uključujući glavne aktere britanske underground scene (sl.4a, b, c, d), i grčkog muraliste INO-a1 (sl.3 a, b, c)
Slika 3 a, b ,c. Ilustracija pod nazivom Biometric Man (Biometrijski čovek) korišćena u naučnom radu autora John D. Woodward-a, "Biometrics: Privacy’s Foe or Privacy’s Friend", 2018. Slika b predstavlja rad britanskog graffiti umjetnikaBanksy-a na zidu pošte u ulici Oxford u središtu Londona oktobra 2008. Simbolično na njemu je naslikan dečak u crvenoj jakni koji ispisuje slogan "Jedna nacija pod CCTV-om". Slika c predstavlja rad francuskoguličnog umetnika Yvon Taillander, Art Basel 2018.
Najpoznatiji po svojim figurativnim muralima monumentalnih razmera, INO je jedan od međunarodno najpriznatijih grčkih uličnih umetnika. Iako je započeo svoju karijeru kao umetnik grafita početkom 2000-ih, ispisivanjem poruka i kritika namenjenih grčkom društvu, tokom godina razvio je svoj prepoznatljivi stil definisan jasno fragmentiranim formama, fotorealističkim elementima i korišćenjem game sivih tonova s detaljima svetloplave boje. Njegovi momumentalni, stilizovani i lako čitljivi murali često se bave društvenim i političkim temama koje utiču na prosečnog građanina, stvarajući dijalog između gledaoca i umetnosti. 1
4
Slika 4 a, b, c, d. Glavne teme grčke street art scene bile su njene sinergije sa osećanjima koja su iskazali antikapitalistički i antiglobalizacijski pokreti. U ovom obrascu, njen najglasniji zagovornik, INO, anonimni muralista iz Atine, skovao je provokativni izraz „brandalizam“ kako bi inicirao novu umetničku praksu s ciljem da izazove antipatiju prema korporativnom brendiranju savremenih metropola. Fotografije predstavljaju rad na realizaciji murala Kontrola kapitala (Capital Control), na zidu kompanije Thrust u Jacksonvillu, Florida (2016)iSnežno-belo (Snowblind), u predgrađu Tision, Atina, Grčka (2016)
U teorijskom delu istraživačkog rada takođe bi se analizirali i različiti pristupi i tumačenja biometrijskih tehnologija drugih stvaraoca. Od novijih sofisticiranih radova koji istražuju ovu temu a nisu društveno angažovani, odnosno ne kritikuju već spomenutu temu, treba spomenuti projekat "Indeks pulsa" meksičko-kanadskog umetnika Rafaela Lozano-Hemmera realizovanog u Muzeju Savremenih Umetnosti u Sidneju, Australia 2011. (sl. 5 a, b, c, d). "Indeks pulsa" je interaktivna instalacija koja istovremeno beleži otiske prstiju učesnika i detektuje njihov otkucaj srca. Sl. 5d prikazuje podatke 765 i više učesnika kojim je na digitalan način vizualizovana tekstura kože. Kako bi se došlo do ovog jedinstvenog slikovnog i zvučnog doživljaja učesnici su unosili svoj kažiprst u prilagođeni senzor opremljen 220k digitalnim mikroskopom i senzorom pulsa. Otisak prsta bi se trenutno pojavio na najvećo j ćeliji ekrana, istovremeno pulsirajući u ritmu otkucaja srca. Koristeći otiske prstiju, najčešće korišćene biometrijske metode za identifikaciju, autor se služio 58-inčnim LCD HD ekranima postavljenim u vertikalnom režimu.
5
Izvor 1: http://www.lozano-hemmer.com/pulse_index.php Izvor 2: https://settingmind.com/biometric-data-intertwined-with-art-for-an-interactive-installation-called-pusle/
Slika 5 a, b, c, d. Prikaz interaktivne instalacije u Muzeju Savremenih Umetnosti u Sidneju 2011.
Slika 6. Video koji beleĹži segment interaktivne instalacije u Muzeju Savremenih Umetnosti u Sidneju 2011: http://www.lozano-hemmer.com/videos/artwork/pulseindex_sydney.mp4 6
Analitička metoda u istraživanu primenila bi se u interpretaciji ličnog iskustva i što je moguće originalnijeg umetničkog izraza. Praktične metode umetničkog istraživanja će koristiti rezultate dobijene na osnovu anketa i intervjua sa potencijalnim učesnicima projekta, kao i na integraciji novih tehnologija u cilju originalne umetničke realizacije. 5. Realizacija projekta Projekat bi se sastojao iz tri dela (segmenta) u ukupnom trajanju od tri dana. Svaki pojedini segment bi postepeno doprinosio razgrađivanju osnovne teme i formulaciji umetničkog izraza (krajnje poruke). Koristeći postupno uvođenje različitih medijuma projekat je zamišljen kao svojevrsni triptih. (Tabela 1). Medijum
Tehnika
Trajanje
Faza 1 (dan prvi)
Video i naracija
Projekcije na površini zidova
≤ 1h i 20 min.
Faza 2 (dan drugi)
Mural i zvuk
Monohromatsko oslikavanje akrilnim bojama na zidu i ozvučenje
Postavka predhodnog dana ≤ 3h Izvođenje ≤ 6 h
Faza 3 (dan treći)
Instalacija sa upotrebom zvuka
Izrada 12 pilexiglass panoa dimenzija 120x220 cm Upotreba mikro kamera
Postavka ≤ 3h Izvođenje ≤ 2h
Tabela 1. Opis osnovnih faza realizacije projekta, korišćenih medijuma, tehnika i trajanja.
Segment br.1 U preliminarnoj fazi realizacije ovog projekta predočila bi se različita stanovišta o izazovima zloupotrebe podataka u nedozvoljene svrhe, etici privatnosti, video nadzoru i upravljanju biometrijskom tehnologijom (EGBT). Na već pomenutoj lokaciji putem projekcija na dvorišnim zidovima napuštene fabrike, pokušali bi da se daju odgovori na pitanja o privatnosti identiteta, novim tehnologijama, i gde bi nas ova promena mogla odvesti? Da li će to biti novi orvelovski scenario, ili svet povećane javne i individualne bezbednosti? Projekcije u ukupnom trajanju od 1h i 15 min. uključile bi i lična svedočenja, kao i razmišljanja savremenih humanista u formi projektovanih kontinualnih tekstova. Prikaz kritičkih stanovišta, razmatranja i predviđanja, pa čak i duhovitih tumačenja ovog fenomena. Zvučni efekti naracije dodali bi dubinu i teksturu vizuelnom doživljavanju povećavajući pažnju učesnika (gledalaca).
7
Ova uvodna faza predstavljala bi ujedno jedan vizuelni dnevnik mog istraživanja i svojevrstan dokumentarni prolog ovog projekta i (sl. 7 a, b, c, d).
Slika 7 a, b, c, d. Predpostavljeni izgled prve faze projekta. Projekcije na dvorišnim zidovima stare Vajfertove pivare u Pančevu.
Segment br.2 U drugoj fazi ovog projekta, početni rad na oslikavanju konkretnog murala bi pokrenuo kompleksniji dijalog na zadatu temu. Muralista bi bio centralni protagonista i inicijator predstavljanja jedne ideje. Višemedijski koncept ovog projekta bi se u potpunosti bazirao na vizuelnom i svetlosnom dejstvu na čula učesnika. (sl. 8 a, b, c).
Slika 8 a, b c. Prikaz druge faze projekta na izradi murala. 8
Rad na muralu podrazumeva izbor karakterističnih motiva koji bi predhodno bili razrađeni u skicama, a u doktorskom umetničkom radu bili predstavljeni u formi Storyboard-a. U narednim prilozima predstavljena su tri potencijalna predloga, ali njihov broj svakako nije ograničen. Jedna od predloga predviđa predstavu gigantskih otisaka prstiju transformisanih u multiplicirane ljudske likove manipilišući njihovim gestovima i izrazima. Monohromatska (crnobela) gama boja doprinela bi potenciranju grafizma, dok bi po završetku rada mural mogao integrisati i zvuk. Naprimer, kontinuirani zvuk kojim bi se dočarala geneza stvaranja murala, odnosno ritam rada na izradi pojedinih sekvenci (sl. 9a, b, c, d, e).
Slika 9 a, b c, d, e. Prikaz prvog predloga i postupne izrade murala.
Naredna dva monohromatska predloga murala, razmatraju prostor ali i samu lokaciju. Pitanje scenskog prostora i eventualnih potreba posmatrača (grupisanje, neformalno sedenje).
Slika 10 a, b c. Simulacija drugog i trećeg predloga murala u večernjem ambijentu. 9
U tehničkom smislu nameće se i pitanja kompozicije, formata, dimenzija i fizičke razmere murala. Fizička razmera je jedna od presudnih karakteristika murala, kao i relativni položaj gledaoca-posmatrača. Manipulacija veličine i rastojanja otvara ogromno polje za nijansirano izražavanje. Rad velikih dimenzija se može posmatrati sa veće distance, dok rad manjih dimenzija može proći kroz pukotine pejzaža stvarajući iznenađujuće intimna iskustva. Idealne dimenzije murala iznosile bi 10 metara širine i 12 metara visine, što je i standardana visina četvorospratnih stambenih zgrada. Potrebna distanca, odnosno slobodan prostor ispred objekta (zida) morao bi iznositi minimalno oko 20 metara.
Slika 11 a, b, c, d. Analiza objekta, i simetrično formatizovanje predviđenih površina za oslikavanje murala.
Pod predpostavkom da bi realizacija mural(a) podrazumevala simultani rad, u prvoj fazi projekta bilo bi neophodno formatizovati-spremiti površine predviđene za oslikavanje. Nesumljivo postavlja se pitanje da li bi najbolji rezultati bili postignuti simetričnim ili neformalnim načinom parcelizacije zida.
Slika 12 a, b c. Primer predviđenih dimenzija i simetričnog formatiranja murala.
10
Rad na oslikavanju koristio bi se crno-belom gamom boja, dok bi se izradu murala koristile akrilne vodootporne boje. Izrada murala bi podrazumevala i upotrebu hidrauličnih kranova i specifične rasvete.
Slika 13 a, b c. Primer asimetričnog-neformalnog formatizovanja murala.
Segment br.3 U trećoj, i konačnoj fazi ovog projekta, analizirao bi se još jedan aspekt ljudske privatnosti, fenomen upotrebe mobilnih telefona (Smartphones), korišćenja kamera i biometrijske tehnologije prepoznavanja lica (Facial recognition). Kroz kritičan stav pokušali bi da se daju odgovori na pitanja: koje su namene i mogućnosti ove tehnologije? Da li je razmena ličnih podataka pouzdana, i da li postoje rizici od zloupotrebe? (Sl. 13 a, b).
Slika 13 a, b. Primer prepoznavanja apstraktnog oblika lica mobilnim telefonom Samsung Galaxy S6
11
Danas ne možemo da zamislimo putovanja, skupove, čak i svakodnevni život, bez selfija i društvenih mreža. Preko million selfija dnevno se objavi na društvenim mrežama, a većina njih je nastala zahvaljujući „pametnim telefonima”. Ovaj globalni fenomen nastavlja da evoluira i inicira brojne inovacije. Međutim poslednje decenije napredna tehnologija korišćenja telefonskih kamera doživljava široku upotrebu i u bezbednosti, avio transportu pa čak i u bankarstvu. Vodeće svetske kompanije upravo iz tog razloga posebnu pažnju posvećuju unapređenju kamera i razvoju opcija koje će korisnicima telefona omogućiti kreiranje što kvalitetnijih fotografija. Naravno otvoreno pitanje je da li je na taj način identitet pojedinca ugrožen? Da li je mreža: telefon-internet-korisnik, pretransparetna i rizična?
Slika 14 a, b . Primer primene tehnologije prepoznavanja lica pri fotografisanju više osoba istovremeno mobilnim telefonom Samsung Galaxy S6.
U ovoj fazi projekta predviđa se postavka instalacije koja bi predstavljala intervenciju umetnika u konkretnom prostoru preko koje bi se modifikovalo perceptivno iskustvo posmatrača i prostor obogatio novim značenjima i sadržajem. Rad bi uključivao upotrebu crteža i fotografije kao osnovnog medijuma, ali i sintetizovao karakteristične zvukove koji bi dočarali njihova trenutna osećanja. Višemedijski koncept ovog dela projekta bi se u potpunosti fokusirao na to kako zvuk može tretirati sliku i uključiti više čula svih učesnika. Instalacija predviđa izradu 12 panoa u plexiglass-u dimenzija 120x220 cm na kojim bi bili odštampani ljudski likovi i karakteristični pravougli kursori telefonke kamere. Instalacija bi uključila i postavljanje 6 sedišta na kojima bi posetioci (učesnici) mogli sesti i biti fotografisani. Svako mesto bi imalo svoj naziv i svrhu. Npr. mesto za brzo dobijanje kredita, mesto za brzo refinansiranje kredita, mesto za brzu kupovinu automobila, mesto za brzu prodaju automobila, mesto za vašeg ljubavnika, mesto za vašu ljubavnicu, mesto za vaš „selfie“ (Sl.15 a, b). Svako mesto bi integrisalo i zvučni izvor koji bi proizvodio karakteristične kontinuirane zvukove mobilnog telefona kao i zabeležene reakcije učesnika (Tabela 2). 12
Slika 15 a, b. Skice postavke instalacije u prostoru.
1. Karakterističan zvuk zatvarača kamere telefona (Snapshot) 2. Karakterističan zvuk zatvarača kamere telefona (Snapshot) 3. Karakterističan zvuk vibracije mobilnog telefona
Tabela 2. Primeri pojedinih zvukova koji bi mogli biti korišćeni u instalaciji.
Kreativan prostor koji ovaj segment projekta istražuje je dihotomija istoga, rasparivanje slike i zvuka, ili s druge strane spajanje tj. nastajanje zvuka iz slike kroz interakciju s posmatračima (učesnicima). Pokretom, gestikulacijom ili kretanjem unutar instalacije učesnici bi postali inicijatori promene postavljene slike i zvuka, te tako i autori jednog nepredvidljivog audio vizualnog iskustva. 6. Očekivani problemi i prepreke pri realizaciji projekta U početnoj fazi realizacije projekta treba očekivati na pojedine prepreke i pronaći efektivan način za njihovo prevazilaženje. Očekivani problemi su: Izbor lokacije, konkretnih objekata (zidnih površina), i obezbeđivanje dozvola za rad. Estetsko osmišljavanje celokupnog eksterijera kao prostora događanja. Definisanje uzrasta učesnika, kao i njihov sociološki profil.
13
7. Zaključna razmatranja Krajnji rezultat ovog projekta bio bi jedan vizuelni i zvučni mozaik mišljenja i izraza, i postao dokaz višestrukih kreativnosti pojedinaca. Jedan od materijalnih dokaza ovog rada bio bi i video zapis u trajanju od 20 minuta, (10+10+10 min.), koji bi uključivao sve faze i postupke korišćene pri realizaciji ovog projekta. Sekundarni cilj ovog projekta je da pruži teorijski i umetnički okvir za preispitivanje funkcije likovnog stvaralaštva i upotrebe javnih urbanih prostora u širem kontekstu umetničkih praksi, kao i za procjenjivanje potencijala koju umetnost može ustanoviti kao sredstvo društvenog angažovanja. Da li je moguće stvoriti i ponuditi stanovnicima jednog grada jedno umetničko delo multi-funkcionalne umetničke vrednosti. Ne samo kratkotrajno, već nešto materijalno što se može koristiti u dužem vremenskom periodu. Nešto poput višemedijskog mehanizma koji se može vremenom unapređivati i koristiti i za nove funkcije postavljajući nova pitanja, kritikujući nove teme i problem lokalnog društva. „Teško je osmisliti prostor koji neće privlačiti ljude; ono što je značajno je koliko često se to i postiže.” William H. (Holly) Whyte 2
Pregled literature 1. Cleveland, William. (2008). Art and Upheaval: Artists on the World's Frontlines, New Village Press, Oakland, USA 2. De Bruyne, Paul and Gielen, Pascal. (2011), Community Art.The Politics of Trespassing. Valiz, Amsterdam, Netherlands 3. Elizabeth, Lynne and Suzanne Young. (2006). Works of Heart: Building Village Through the Arts,New Village Press, Oakland, USA 4. Fox, John. (2002). Eyes on Stalks. London: Methuen. 5. Goldbard, Arlene. (2006). New Creative Community: The Art of Cultural Development, New Village Press, Oakland, USA 6. Hirschkop, Ken. (1999). Mikhail Bakhtin: An Aesthetic for Democracy, Oxford University Press, New York, USA
2
William H. „Holly“ Whyte (1917-1999) bio je jedan od najuticajnijih američkih kritičara gradova i javnih prostora. Kroz svoje natpise kao, Organizacija čoveka (1956), Poslednji pejzaž i grad (1968), Ponovno otkrivanje centra (1988), podučavao je generacije gradskih urbanista i dizajnera da gradove doživljavaju kao staništa za ljude, a ne samo kao ekonomske mašine, transportne čvorove ili grandiozne arhitektonske scenografije. Kako se SAD približava rastu populacije na gotovo 300 miliona stanovnika, od kojih četiri petine žive u gradovi ma ili predgrađima, industrijalistička vizija urbanih zajednica orijentisanih na ljude nikada više nije bila potrebnija. I čini se sigurnim predpostaviti da bi ova vizija danas takođe sadržavala trenutne analize o urbanoj ekologiji i održivosti, ukratko simbiozi ljudi i prirode.
14
7. Kester, Grant. (2004). Conversation Pieces: Community + Communication in Modern Art,University of California Press, Berkeley, USA 8. Knight, Keith and Mat Schwarzman. (2006). Beginner's Guide to Community-Based Arts,New Village Press,Oakland, USA 9. Kwon, Miwon. (2004). One Place after Another Site-Specific Art and Locational Identity, MIT Press,Boston, USA 10. Lacy, Suzanne. (1995). Mapping the Terrain: New Genre Public Art, Bay Press, Seattle, USA 11. Pete Moser and George McKay. (2005). Community Music: A Handbook, Russell House Publishing, New York, USA 12. Rodríguez, Antonio. (1969). A History of Mexican Mural Painting, Thames & Hudson,London, UK 13. Schneier, Bruce. (2006). Beyond Fear: Thinking Sensibly About Security in an Uncertain World, Copernicus Books, New York, SAD 14. Sloman, Annie. (2011). Using Participatory Theatre in International Community Development, Community Development Journal, Oxford University Press, UK 15. Šuvaković, Miško.(2010). Diskurzivna analiza, Orion Art, Beograd, Srbija 16. Vargas, Sebastian. (2015). Seizing Public Space. D+C, Development and Cooperation Press, New York, USA 17. Woods, Oona. (1995). Seeing is Believing? Murals in Derry, Printing Press, Guildhall, UK Vebografija 1. A Critical Investigation into the Impact of Community Mural Art http://pdfproc.lib.msu.edu/?file=/DMC/African%20Journals/pdfs/transformation/tran040/tran040 004.pdf (preuzeto 06.01.2020) 2. A Handbook for Public Mural Projects - Morgan Mural Studioshttps://www.morganmurals.com/Public-Mural-Handbook.pdf (preuzeto 06.01.2020) 3. Global Street Art | Painted Cities | Murals http://globalstreetart.com/ (preuzeto 06.01.2020) 4. Ino (Artist), http://ino.net/ (preuzeto 06.01.2020)
15
5. INO - I Support Street ArtI Support Street Art, http://www.isupportstreetart.com/artist/ino/ (preuzeto 02.01.2020) 6. Mexican Muralism Movement Overview | TheArtStory https://www.theartstory.org/movement/mexican-muralism/ (preuzeto 02.01.2020) 7. Street art - City of Melbourne, https://www.melbourne.vic.gov.au/arts-and-culture/artoutdoors/public-art-melbourne/Pages/public-art-melbourne.aspx (preuzeto 02.01.2020)
16