белешке с пута МОНГОЛИЈА
Долина Орхон
Међу степама и – коњима Ово је земља мистерије, екстрема, величанствених простора, где се још практикује шаманизам и људи иду лов са орловима
Т
ешко је описати Монголију, једну од последњих светских нетакнутих дестинација. То је земља мистерије, екстрема, величанствених простора, где се још практикује шаманизам и људи иду лов са орловима. Земља сурових планина и густих шума на северу, и бујних равница и пустињских дина на југу. Земља у којој се култура, историја и пејзаж неодвојиво преплићу, где номади и даље лутају огромним степама још од времена Џингиса Кана, и где је све бескрајно – као и само гостопримство монголског народа. Монголија, највећа земља у Азији, 18. по величини у свету, површине преко 1,5 милион квадратних километара, одликује се изузетно хладним зимама, са просечном температуром од минус 35 степени Целзијуса,
Tpг Сукхбатар
и кратким летом, које траје само два месеца. Ипак, ово је изузетно сунчана земља, са невероватних 250 сунчаних дана годишње. Планине заузимају две трећине земље, а највиши врхови увек су под снегом и глечерима. Постоји готово 2.000 језера, док јужном Монголијом доминира позната пустиња Гоби. Шуме су махом у северном делу земље, у непосредној близини Сибира. Популација Монголије је свега 3,3 милиона људи, једна од најнижих густина становништва у свету. Монголски језик је аутохтон, а пишу ћирилицом, и то због руског утицаја: традиционално калиграфско писмо је укинуто почетком 20. века. Најраспрострањенија религија је тибетански будистички ламаизам (готово 94 одсто становништва, а оних шест одсто
муслимана живи углавном на западу земље). У 13. веку Џингис Кан и његови потомци освајају већину Евроазије као народ сточара. Почетком 20. века Монголија постаје сателитска држава СССР-а, али након пада Берлинског зида спроводи мирну револуцију и напушта своје совјетске политичке институције у корист демократских, а привреда је у стању велике трансформације.
Улан Батор, луксуз и беда Монголску престоницу Улан Батор странци често зову само УБ. Она подсећа на неки европски град из педесетих година прошлог века. У центру града налази се трг Шабатар, назван по хероју који се 1921. године изборио за независност Монголије од Кине. У близини су
Музеј Богд Кан
Монголска уметничка галерија, Палата културе, Парламент, Природњачки музеј (са два скелета диносауруса пронађена у пустињи Гоби). Већина манастира је уништена, само је један сачуван Гандантегчинлен Хиид. Зимска палата Богд Каан (живог Буде) припадала је последњем цару који је овде живео. Манастир Петхуб је важан центар учења за монголске будисте. На много начина Улан Батор је хаотичан град, тежак за навигацију, понекад опасан – треба бити опрезан и не вадити упадљиво камеру или мобилни телефон – а по загађењу је на другом месту у свету, после Пекинга. Велелепни центар је изграђен током деведесетих година прошлог века и тада је и становништво удвостручено на око милион и по душа. Висока
9
белешке с пута МОНГОЛИЈА мода и луксузна роба је наравно присутна у сјајним излозима. Луксузни стамбени блокови се налазе у северном делу града под називом Заисан. Међутим бескућника и напуштене деце има и дан данас на улицама. Брз развој Монголије, прилив страног капитала и улагања у свим сферама живота ипак није успео да потисне социјалне разлике и немаштину. Велики број сиромашних породица и даље живи на ободима града у номадским шаторима, јуртама. Међу занимљивим дестинацијама изван престонице је свакако манастир Товхон, који је у долини Орхон основао краљ Занабазар 1653. године, али је 1937. скоро потпуно уништен од стране комуниста. У раним 90-им је обновљен, и данас је главни центар ходочашћа за Монголе. По мишљењу многих, ово место вреди посетити не само због споменика, него и због предивне природе и врхова планина на око 2.600 метара надморске висине. Одатле пуца величанствено живописан поглед на четири монголске покрајине. При посети овом манастиру треба укључити и шетњу од свега 60 минута кроз невероватне брестове шуме.
Пут ка манастиру
Cвакодневни призор са улицa Улан Баторa
Природне лепоте
10
Монголија обилује јединственим и необичним крајолицима и природним лепотама. Бага Газрин Чулу је гранитна формација 15 км дуга и широка 10 км а налази се у Дунд Гоби провинцији. Тахилгат, планински врх са 1.768 метара је највиша тачка. Овај планински венац поседује преко 20 врста лековитог биља и многе животињске врсте, као што су дивље овце, козорози и мрмоти. Суртиин ам је једно од најлепших места у Бага Газриин масиву, уски кањон са мноштвом бреза и брестова. Ту су и рушевине храма Јуртс где су живели монаси још од седамнаестог века. Постоји 20 км дуга пећина у близини Суртиин ама. Око ње се могу наћи разнобојни кристали, а гранитни зидови пећине су осликани предивним цртежима јелена. Пронађене су и 64 гробнице из времена Ксионгну племена. Долина Орхон је укључена 2004. године у списак светске баштине Унеска: представља еволуцију номадских пастирских традиција у периоду од два миленијума. Овај културни пејзаж се простире дуж обале реке Оркхон у централној Монголији, а манастири Ердене Зуу и Товхон су међу главним спо-
На улицама поред аутомобила могу се видети и животиње Национални парк Терељ
Манастир Товхон
Монголски коњаник
Други национални парк, Терељ, налази се на надморској висини од 1.600 м и заузима површину од око 4.900 квадратних километара. Главне туристичке атракције су језеро Кагиин Кар, Јестии извори топле воде, река Ветер која протиче кроз парк и различите стеновите формације, од којих је најпознатија „Корњачина”. У склопу Парка је и будистички манастир отворен за посетиоце. Од дивљих животиња најзначајнији су мрки медведи, а ту живи и преко 250 врста птица. Овај национални парк је повезан путем са Улан Батором и од њега је удаљен 37 км. Хустаи национални парк се налази западно од главног града и лако је доступан аутомобилом након неколико сати вожње. Боравио сам у правом кампу са јуртама. Ту сам имао најбољу прилику да се дивим монголској степи, зеленим брдима, безбројном дивљем цвећу и највреднијем од свега: дивљим коњима. Монголски дивљи коњи су, на жалост, били
Шамански обред дархан
ма упорни и издржљиви. Длака им је дуга и прилагођена суровој степској клими. Интересантан је и начин на који се одмарају и хране. Нису опасни и непредвидиви као европски, а поготову не као арапски коњи. Посета Гоби пустињи је посебан доживљај, поготово после геолошких ископавања и нових открића о животу диносауруса. Наравно, вреди провести и по који дан са номадским породицама, уживајући у њиховом гостопримству, здравој храни и незаобилазном јахању двогрбих камила. Монголија је за нас веома удаљена земља, али као место здравог живота, прелепе природе и спокојне тишине вреди напора да се до ње стигне, и упозна поносан и гостољубив народ о коме ће се још тога писати. Јер, како је на самртној постељи изјавио славни Марко Поло (1254–1324): „Нисам рекао пола од онога што сам видео!” Синиша Прванов Фотографије С. Прванов
Доручак најважнији Монголија је позната и као „земља плавог неба”. Управо у месецу кад су најпријатнији климатски услови, од 11. до 13. јула, одржава се Наадам фестивал, на годишњицу монголске револуције, која им је донела независност. На фестивалу се могу видети рвање и коњске трке. Весела атмосфера дочекује такође туристе у јануару и фебруару, на почетку лунарне Нове године „Цагаан Шар” (у преводу „Бели месец”), када излазак из хладних зимских дана Монголи прослављају уз обиље хране и пића. Монголска исхрана се, иначе, састоји од доста меса, укључујући и коњско (јер највише гаје коње), као и од пиринча, али има и доста рибљих специјалитета. У Монголији је најважнији оброк доручак, а обавезан је чај, и то онај слани, суутеј. Мушкарци који одбију архи (вотку) сматрају се слабићима, мада је национално пиће заправо ферментирано коњско млеко са три одсто алкохола. Mанастир Петху
Чизме за коњанике меницима. Ту су и црвени водопади, један од многобројних геолошких феномена Монголије. Јолин ам, долина орлова, заштићени је национални парк још од давне 1965. Широки улаз постепено се сужава у изузетну клисуру. Ледник дуг два или три километра формира одатле је-
Јолин ам – долина орлова динствен пут која се протеже у даљину. Након кањона уздиже се оштри планински врх висок око 2.815 метара, са драматичним видиковцем, који се сматра једним од најлепших места у земљи. На улазу у ову долину мештани продају традиционалне рукотворине.
доведени до истребљења, а многи су завршили у европским зоолошким вртовима. Уз подршку холандске владе, они су поново узгајани и превозе се у Монголију теретним авионима назад у заштићено подручје националног парка Ширлонг. Монголски дивљи коњи су малог раста, вео-
11