UDK 904:726.825.032.046(37) ; 255.6-187.3 ID=187744012
Наде А. ПроевА Универзитет Св. Кирил и Методиј, Филозофски факултет – Институт за историја, Скопје, Р. Македонија
НАУЧНИ ЧЛАНАК – ОрИгИНaЛaН НaУЧНИ рaд
Хероизација покојника у римској провинцији Македонији Апстракт: Расправља се о иконографској пројекцији хероизације покојника у религијском систему Македонаца у римско доба. Стара епихорска схватања о култу хероја су се изражавала иконографском шемом коњаника у мирном ставу или у покрету, или хипостазом покојника, тј. његове душе, у облику сунчеве розете што је везано са веома јако израженим култом сунца код Македонаца. Друга два мотива за иконографско исказивање хероизације покојника преузета су из римског репертоара – али примењена на веома оригиналан начин. Бор и остало зимзелено дрвеће су коришћени као супститут за хероизиране покојнике, а биста на постољу зa приказивање хероизираних покојника, или пак хероизираних предака ако је била у фронтону. Кључне речи: Херос, култ предака, хероизација покојника, надгробни споменици, зимзелено дрвеће, сунчева розета, коњаник, биста, Македонија. Промишљајући своје место у свету, човек је врло рано створио религијске системе. Од најранијих времена у религијама свих индоевропских народа постојао је култ предака и то је један од најстаријих култова. Истакнути појединац почео је да се сматра заједничким претком, archegetes, не само породице и рода већ читаве заједнице и добио је статус епонимног претка. Од њега се очекивала наклоност, заштита и помоћ пре свега од виших сила (у првом реду елементарних непогода), и тако је постао патрон и херој, односно хероизирани предак, heros patroos, који је био бесмртан – слично боговима, те се називао и patrios theos. Од најранијих времена се на улазу градских капија приказивао херој-патрон или божанство као зштитник teichophylax.1 Зато се на натписима називао Heros aulonites,2 Heros propylaios,3 Heros phylakos.4 Херој коњаник 1 То је случај са градским капијама Тасоса. У Солуну, код бедема или код Константинових врата, нађен је велелепни споменик (1,80 x 3,05 m) од три дела (плоче) која се састављају, са приказом коњаника у лову, два пешака иза њега и дрветом са змијом испред њега, за који постоје мишљења да може бити или надгробни Мендел (Mendel 1913: no. 492) или пак да представља Heros Propylaios (Will 1955: 62, 63) Ово друго је вероватније, с обзиром на димензије. Коњаник у лову је приказан два пута у природној стени на акрополи града Филипа (Collart 1937: 425). 2 У Солуну на надгробном споменику помиње се колегијум Хероја Аулонита (BE 1972, no. 263), а у његовом светилишту на северној страни Пангајских планина у области Кавале нађено је неколико рељефа са краја хеленистичког и римског периода, једна база са посветом Heroni Auloneiti (BE 1970, no. 381), као и две посвете на латинском (BE 1972, no. 267 - Heroni Auloniti).
129