SMO DA SVET VI[E NE]E BITI ISTI”

Istaknuti rediteq Kristofer Nolan snimio je film o ameri~kom fizi~aru Robertu Openhajmeru.

Glavnu ulogu u ratnoj drami „Openhajmer” tuma~i Kilijan Marfi. Mnogi predvi|aju da }e glumcu ova uloga doneti Oskar.

Robert Openhajmer rodio se 1904. u Wujorku. Umro je 1967. u Prinstonu. Bio je direktor Instituta za napredne studije u Prinstonu. Ostao je upam}en po radovima iz nuklearne fizike. Otac atomske bombe kako ga nazivaju, otkrio je 1936. tip nuklearnih reakcija - stripping reakcije, koje igraju bitnu ulogu u odre|ivawu nuklearne strukture.

Za vreme Drugog svetskog rata nalazio se na ~elu istra`iva~kog rada za proizvodwu atomske bobe u Los Alamosu u Novom Meksiku.

Nuklearna istra`ivawa su tokom Drugog svetskog rata vr{ena u SAD, Japanu, Nema~koj, Francuskoj, Velikoj Britaniji i Sovjetskom Savezu. Istorija ka`e da je 16. jula 1945. eksplodirala prva nuklearna bomba u pustiwi Novog Meksika. Tajna nuklearna proba „Triniti” srovedena je u vazdu{noj bazi Alamogordo, koja se nalazi 120 kilometara od grada Albukerkija. Detonirana je tada bomba

Gaxet odosno „naprava”. Nedaleko od nulte ta~ke tog eksperimenta 20 fizi~ara bili su specijalnom bunkeru kako bi posmatrali eksploziju. Me|u wima je bio i Robert Openhajmer, rukovodilac nau~nog projekta „Menhetn”, tokom ~ega je bomba i napravqena.

- Ako bi svetlost hiqadu sunaca izbila odjednom na nebu, istovremeno – bili bi oni jednaki sjaju tog veli~anstva - citirao je on hinduisti~ku svetu pesmu iz epa „Bhagavad gita”.

- Postao sam smrt, uni{titeq svetova - izjavio je on.

Pojedini izvori navode da je nakon eksplozije prokomentarisao:

- Znali smo da svet ne}e biti isti. Nekoliko qudi se nasmejalo, nekoliko je plakalo, a drugi su }utali.

Samo mesec dana posle testirawa {etog avgusta 1945. Amerikanci su bacili atomske bombe na Hiro{imu i Nagasaki. Veliki broj nau~nika koji su bili ukqu~eni u projekat „Menhetn“ saznali su za to preko radija i iznenadili su se time.

Mada su postojala mi{qewa da je atomska bomba i spasla milione qudi jer je uticala na kraj rata, Robert Openhajmer je situaciju druga~ije posmatrao, navode pojedini izvori. Rekao je da vidi krv na svojim rukama, kako je to jednom prilikom ispri~ao ameri~kom predsedniku Trumanu u Beloj ku}i. To ga je mu~ilo, do smrti. Iako je slavio zbog uspeha istra`ivawa, bilo mu je `ao qudskih `rtava. Obratio se Ameri~kom filozofskom dru{tvu: - Stvorili smo naju`asnije oru`je na svetu koje je iznenada i iskonski izmenilo prirodu sveta, stvorili smo stvar koja bi po svim standardima sveta u kome smo odrasli mogla da se nazove zlom. A u~iniv{i to ponovo smo postavili pitawe da li je nauka dobra za ~oveka.

Openhajmer je nakon rata imao negativan stav prema projektu Hbombe zbog ~ega je 1954. optu`en za privr`enost komunizmu. Dokazana je wegova lojalnost ameri~koj politici, ali mu je bio zabrawen pristup poverqivim dokumentima o nuklearnom istra`ivawi-

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju: l Briga o osobama sa posebnim potrebama gubitkom pam}ewa l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi) l Trajno i palijativno zbriwavawe l Kvalitetnu post-akutnu i dugotrajnu negu l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit ma. Okrenuo se predavawima i istra`ivawima iz oblasti fizike. Predsednik Xon F. Kenedi dodelio mu je nagradu Enriko Fermi.

Xulijus Robert Openhajmer ro|en je 22. aprila 1904. u Wujorku, u bogatoj nema~koj jevrejskoj porodici. Wegov otac bavio se proizvodwom ode}e. Ameri~ki fizi~ar odrastao je u stanu na Aper Vest Sajdu na Menhetnu. [kolu eti~ke kulture zavr{io je kao najboqi u razredu. Na Harvardu je najpre studirao hemiju, a zatim fiziku. Studije koje su trajale ~etiri godine zavr{io je za tri godine. Poha|ao je zatim studije atomike kod fizi~ara lorda Raderforda na Kembrixu, a onda i nema~ki Univerzitet u Gotingemu gde mu je mentor bio nau~nik Maks Born.

Doktor Born je izjavio da je Openhajmer bio izuzetno inteligentan, ali i sklon tome da druge studente prekida na predavawima kako bi im pokazao koliko je intelektualno nadmo}niji od wih. Borio se sa depresijom i zbog toga tra`io psiholo{ku pomo}, a rekao mu je da mu je u borbi sa psihi~kim smetawama pomogla kwiga Marsela Prusta „U potrazi za izgubqenim vremenom”, ali i to {to je vozio bicikl po Korzici.

Znali su ga i po {e{iru koji je stalno nosio, a bio je sklon i porocima poput alkohola i cigareta. Znao je brojne jezike: latinski, francuski, nema~ki i gr~ki jezik. Voleo je da izu~ava sanskrit kako bi mogao da ~ita omiqene hinduisti~ke tekstove. Kolege profesori nisu ga naro~ito hvalili, ali studenti kojima je predavao jesu jer im je pri~ao o potencijalnim posledicama razli~ith teorija.

Imao je aferu sa komunistkiwom Xin Tatlok tridesetih godina pro{log veka, ona ga je upoznala sa levi~arskom politikom. Bio je u braku sa Ketrin Kiti Puening, biologom i nekada{wom komunistkiwom sa kojom je dobio dvoje dece, Pitera i Ketrin.

Godinu dana nakon {to je oti{ao u penziju, 18. februara 1967. preminuo je od raka plu}a, u 62. godini.

Film Roberta Nolana za sada dobija odli~ne ocene i kritike.

Openhajmer (Oppenheimer) ameri~ki pski biografski triler iz 2023. godine, re`isera i scenariste Kristofera Nolana. Zasnovan je na kwizi Ameri~ki Prometej, biografiji Roberta Openhajmera koju su napisali Kaj Berd i Martin Xej [ervin. Nolan je producirao film zajedno sa Emom Tomas i ^arlsom Rovenom. Kilijan Marfi tuma~i Openhajmera, teoretskog fizi~ara poznatog kao „otac atomske bombe” zbog svoje uloge u Projektu Menhetn – poduhvatu iz Drugog svetskog rata koji je razvio prvo nuklearno oru`je. U ostalim ulogama su Emili Blant, Met Dejmon, Robert Dauni Mla|i, Florens Pju, Xo{ Hartnet, Kejsi Aflek, Rami Malek i Kenet Brana.

Film je najavqen u septembru 2021, nakon {to je Universal Pictures pobedio u nadmetawu za Nolanov scenario. Marfi je dobio glavnu ulogu narednog meseca, dok se ostatak gluma~ke ekipe pridru`io projektu izme|u novembra 2021. i aprila 2022. godine. Predprodukcija je po~ela u januaru 2022, a film je sniman izme|u februara i maja iste godine.

Premijerno je prikazan 11. jula 2023. u Parizu, dok je 21. jula pu{ten u bioskope u SAD. Istovremeno prikazivawe sa filmom Barbi Grete Gervig dovelo je do fenomena „Barbenhajmer” na dru{tvenim mre`ama, {to je podstaklo publiku da pogledaju oba filma. Zaradio je preko 556 miliona dolara {irom sveta i dobio je pozitivne recenzije kriti~ara, uz posebne pohvale za gluma~ku postavu, vizuelne efekte, muziku, Nolanovu re`iju i scenario.

NOVI IZVE[TAJ SVETSKE BANKE: