Rusija pretekla Nema~ku, najve}a ekonomija u Evropi

Privreda Rusije peta je na svetu i prva u Evropi kada je re~ o BDP-u uskla|enim sa paritetom kupovne mo}i.

Ruska ekonomija je pretekla Nema~ku i sada se nalazi na prvom mestu u Evropi kada je re~ o bruto dru{tvenom proizvodu (BDP) uskla|enim sa paritetom kupovne mo}i, pokazuju podaci Svetske banke.

Procewuje se da je BDP Rusije po tim pokazateqima sada 5,33 biliona dolara, ~ime se ona nalazi na petom mestu u svetu.

Nema~ka se nalazi na {estom mestu sa BDP-om od 5,31 bilion dolara.

Prvo mesto i ove godine zauzima Kina, sa ukupnim BDP-om koji je ne{to ve}i od 30 biliona dolara. Wu prate Sjediwene Ameri~ke Dr`ave (25,4 biliona),

Indija (11,8 biliona) i Japan (5,7 biliona).

Preostale zemqe koje ulaze u top 10 najve}ih ekonomija sveta su Indonezija, Brazil Francuska i Ujediweno Kraqevstvo.

Oporavak ruske privrede nakon recesije 2022. godine pokazao se br`im nego {to se o~ekivalo, a postoji mogu}nost da }e do kraja godine ruski BDP porasti iznad dva odsto na godi{wem nivou, smatraju ekonomisti.

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je krajem jula da o~ekuje da }e BDP te zemqe do kraja godine porasti za vi{e od dva odsto.

„Ako je za celu 2022. godinu, BDP smawen za 2,1 odsto, onda je od januara do maja ove godine porastao za 0,6 odsto. A iz meseca u mesec se tempo ubrzavao, u maju ~ak do 5,4 odsto”, kazao je i do-

Samo tri kompanije u energentskom sektoru - BP, [el i „Totalener`is“ povla~ewe iz Rusije ko{talo je vi{e od 40 milijardi evra

Najve}e evropske kompanije izgubile su 100 milijardi evra od februara 2022. godine zbog prodaje, zatvarawa ili smawewa svog biznisa u Rusiji.

Iz godi{wih izve{taja 600 evropskih kompanija i wihovih finansijskih izve{taja za 2023. godinu proizilazi dao da se o~ekuje da }e do kraja godine BDP porasti za vi{e od dva odsto.

Uprkos sankcijama koje je Zapad uveo Moskvi u poku{aju da uni{ti ekonomiju zemqe i zaustavi Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, Me|unarodni monetarni fond saop{tio je da ruska privreda ne da nije na kolenima, ve} }e ove godine porasti 1,5 odsto. Kako navodi „Volstrit xor- indirektni tro{kovi kao {to su poskupqewe energenata i robe.

Najve}i gubici su koncentrisani u nekoliko sektora kao {to je energetika, auto-industrija i finansijski sektor.

Tri kompanije u energentskom sektoru - BP, [el i Totalener`is, saop{tile su da ih povla~ewe iz Rusije ko{talo oko 40,6 milijardi evra, ali „Fajnen{l tajms” navodi da su ti gubici nadokna|eni rastom profita zbog rasta cena nafte i gasa.

Gubici evropske auto-industrije iznose 13,6 milijardi evra, dok je finansijski sektor - banke, osiguravaju}a dru{tva, investicione kompanije - izgubio 17,5 milijardi evra zbog odlaska iz Rusije.

Gledano po zemqama, najvi{e su izgubile kompanije iz Nema~ke, Francuske i Velike Britanije.

Vi{e od 50 odsto od ukupno

”Мекдоналдса” се морао повући из Русије da je 176 firmi zabe`ilo obezvre|ewe svoje imovine i dodatne tro{kove zbog promene poslovawa u Rusiji, navodi se u izve{taju „Fajnen{l tajmsa” . U ove kalkulacije nisu ura~unati nal”, stabilnost ruske ekonomije je posledica zna~ajnih iwekcija vlade, razvoja vojnoindustrijskog kompleksa, kao i preorijentacije spoqne trgovine ka isto~nim partnerima, posebno Indiji i Kini.

1.871 evropske kompanije koje su pre rata poslovale u Rusiji je i daqe aktivno u toj zemqi, navela je Kijevska ekonomska {kola, preneo je Tawug.

U Rusiji i daqe posluju italijanski Unikredit, austrijski Rajfajzen, {vajcarski Nestle i britanski Unilever.

Sankcije, koje je ameri~ki predsednik Xozef Bajden, bombasti~no predstavio kao „najzna~ajnije ikada”, u po~etku su li{ile Rusiju mikro~ipova i visokotehnolo{kih komponenti, smawuju}i wenu sposobnost da proizvodi precizno navo|ene rakete, ali se Moskva brzo oporavila od tog udarca. Ruska sirova nafta nastavqa da te~e, a kontinuirana globalna potra`wa za ruskim proizvodima tako|e poma`e da se dr`avna kasa puni. „Sankcije nisu uni{tile rusku ekonomiju”, rekao je Sergej Gurijev, biv{i savetnik ruske vlade.

Niger zatvorio vazdu{ni prostor

NIJAMEJ – Lideri vojne hunte koji su svrgli predsednika u Nigeru zatvorili su vazdu{ni prostor zemqe do daqeg jer su susedne dr`ave zapretile vojnom intervencijom ako ne predaju vlast.

Veb stranica za pra}ewe letova FlightRadar24 pokazuje da trenutno nema aviona na nebu Nigera, prenela je britanska televizijska mre`a Bi-Bi-Si.

Ekonomska zajednica zapadnoafri~kih dr`ava (ECOVAS) uvela je Nigeru sankcije zbog pu~a i saop{tila da }e upotrebiti silu ako vojna hunta ne vrati na funkciju demokratski izabranog predsednika dr`ave.

Blok je vojnoj hunti nalo`io da oslobodi predsednika Mohameda Bazuma do pro{log ponedeqka, me|utim pu~isti su se izjasnili da je vojska Nigera spremna da brani dr`avu.

Odba~ena Trampova tu`ba

za klevetu protiv E. Xin Kerol

Federalni sud odbacio je protivtu`bu Donalda Trampa za klevetu protiv kwi`evnice E. Xin Kerol. Sudija Luis Kaplan je u odluci naveo da biv{i predsednik SAD nije dokazao da su izjave Kerolova na Si-En-Enu bile la`ne, prenosi ta televizija.

Kako navodi taj ameri~ki TV kanal, Tramp je u junu tu`io Kerol nakon {to je, komentari{u}i presudu kojom je utvr|eno da ju je biv{i predsednik seksualno zlostavqao, ali da je nije silovao, rekla: „O, da, jeste”.

„Nema osnova za argument gospodina Trampa da je nalaz porote o pitawu ‚silovawa’ utvrdio da su izjave gospo|e Kerol bile la`ne, ~ak i ako bi se wene izjave mogle protuma~iti kao da se odnose na ‚silovawe’”, naveo je sudija u odluci.

Kerolova je optu`ila Trampa da ju je silovao u svla~ionici robne ku}e na Menhetnu sredinom 1990-ih godina, nakon ~ega je on, 2022. godine, na svojoj platformi ‚’Truth social’’ ocenio taj postupak kao prevaru.

Tramp je nakon presude poru~io da je dodeqivawe Kerol dva miliona dolara od{tete za seksualni napad „preterano” jer je porota utvrdila da je nije silovao, dok je, prema wegovim re~ima, od{teta za klevetu zasnovana na „~istoj spekulaciji”.

Povratak Gandija - Indirin unuk

Iz Zatvora U Parlament

Predsednik stranke Indijskog nacionalnog kongresa i ~lan indijskog parlamenta Raul Gandi ponovo je stupio na du`nost poslanika, posle dve godine provedene u zatvoru zbog vre|awa premijera Narendre Modija i drugih poslanika.

Vrhovni sud Indije suspendovao je tu presudu i dozvolio Gandiju da se vrati na poslani~ku funkciju, da u~estvuje u glasawu o nepoverewu vladi i na izborima naredne godine, prenosi Rojters. Agencija navodi da glasawe o nepoverewu verovatno ne}e negativno uticati na popularnost vladaju}e Narodne partije Narendre Modija, ali da se o~ekuje da }e povratak Raula Gandija u parlament, kao potomka jedne od najpoznatijih indijskih politi~kih dinastija, oja~ati glas novoformiranog, 26-partijskog opozicionog saveza na ~elu sa Gandijevim Kongresom.

Gandi je u{ao u zgradu parlamenta po{to je ukazao po{tovawe statui Mahatme Gandija u kompleksu, ali se nije obratio novinarima. Predsednik Kongresa Malikarxun Karx rekao je da odluka da se Gandi vrati na funkciju „donosi olak{awe narodu Indije, a posebno Vajanadu”, izbornoj jedinici u ju`noj dr`avi Kerala, iz koje Gandi dolazi.

Sud je Gandija proglasio krivim za klevetu i osudio ga na dve godine zatvora zbog ismevawa prezimena premijera Nerende Modija u predizbornom govoru 2019.

Tada je Raul Gandi povezao premijera Narendru Modija sa dvojicom kriminalaca visokog profila, rekav{i: „Za{to se svi lopovi prezivaju Modi?”

Ko je Raul Gandi?

Raul Gandi je od 2017. na mestu lidera Indijskog nacionalnog kongresa. Stranku je nasledio od majke Sowe Gandi koja je vodila Kongresnu partiju 19 godina.

Kongresna partija nije na vlasti od 2014. kada je na izborima ve}inu osvojila nacionalisti~ka partija premijera Narendre Modija. Raul je unuk Indire Gandi, indijske premijerke i }erke Xavaharlala Nehrua. Sowin suprug i Raulov otac Raxiv Gandi, tako|e je bio premijer Indije. I Indira i Raxiv Gandi su ubijeni u atentatima. Raul Gandi (53) propagira nenasiqe, jednakost i pravdu.