Uprkos sankcijama ameri~ki ~ipovi u ruskim krstare}im raketama

Rusija je tokom pro{le godine sa Zapada uvezla poluprovodnike u vrednosti od 2,5 milijarde dolara koji su kqu~ni za rad najmodernijih vojnih sistema

Uprkos nekoliko paketa sankcija mikro~ipovi iz SAD i drugih zapadnih zemaqa i daqe nesmetano pristi`u u ruske vojne fabrike, otkriva analiza ameri~ke TV mre`e Si-En-Bi-Si.

Rusija je tokom pro{le godine u kojoj je po~eo rat u Ukrajini uvezla neophodne poluprovodnike u vrednosti od 2,5 milijarde dolara. Uvoz ove va`ne mikroelektronike koja kqu~na za pokretawe dronova, krstare}ih raketa, sistema radio-veza pa ~ak i oklopnih vozila je 2021. godine iznosila 1,8 milijardi dolara.

Institut KSE - analiti~ki centar pri Kijevskoj {koli ekonomije analizirao je 58 komada kriti~ne ruske vojne opreme koja je zaplewena na rati{tu i u wima otkrio vi{e od 1.000 stranih delova, pre svega poluprovodnika proizvedenih na Zapadu.

Veliki broj ovih visokotehnolo{kih komponenti podle`u kontroli izvoza. Ali, zamr{eni trgova~ki kanali preko Kine, Turske, Ujediwenih Arapskih Emirata i drugih zemaqa omogu}uju da ~ipovi i daqe uprkos sankcijama ulaze u Rusiju.

„Rusija je jo{ uvek u mogu}nosti da uveze sve neophodne kriti~ne komponente zapadne proizvodwe za svoju vojsku. Izbegavawe i izbegavawe sankcija je u ovom trenutku iznena|uju}e drsko”, ka`e Elina Ribakova, vi{i saradnik Petersonovog instituta za me|unarodnu ekonomiju iz Va{ingtona koja je jedan od autora izve{taja KSE instituta.

Kraqevskog instituta za odbranu i bezbednost otkrila je da ruska vojna industrija ugra|uje vi{e od 450 razli~itih tipova komponenti strane proizvodwe u svojih 27 najmodernijih vojnih sistema, me|u kojima su krstare}e rakete, sistemi za komunikaciju i kompleti za elektronsko ratovawe. Mnoge od ovih delova proizvode poznate ameri~ke kompanije koje izra|uju mikroelektroniku za ameri~ku vojsku.

„Tokom decenija zapadni visokotehnolo{ki sistemi su napredovali zbog ~ega su postali industrijski i globalni standardi. Tako da i ruska vojska kao i wena civilna ekonomija zavise od te tehnologije”, isti~e

Sem Bendet, savetnik Centra za pomorske analize iz Arlingtona u Virxiniji.

Nisu sve napredne tehnologije na meti zapadnih sankcija Rusiji. Pojedini visokotehnolo{ki poluproizvodi imaju takozvanu dvostruku namenu, {to zna~i da mogu da imaju civilnu i vojnu primenu i ne podle`u strogoj kontroli izvoza. Pojedini mikro~ipovi mogu se ugra|ivati u ma{ine za ve{, ali i bespilotne letelice.

Studija KSE-a je otkrila da vi{e od dve tre}ine stranih komponenti identifikovanih u ruskoj vojnoj opremi poti~e iz kompanija sa sedi{tem u SAD, dok ostatak dolazi uglavnom iz Japana i Nema~ke. A ruskoj vojsci je zabrawena nabavka svih artikala iz SAD osim hrane i lekova.

Sem Benedet ka`e da je te{ko striktno spre~iti civilnu mikroelektroniku da pre|e granice i u~estvuje u globalnoj trgovini. „I to je ono {to ruska industrija, kao i ruska vojska i wene obave{tajne slu`be koriste”.

Po{iqke ~ipova se legalno preprodaju po nekoliko puta dok ne stignu do neutralne zemqe koja }e ih na kraju isporu~iti Rusiji. Do sada dostupni podaci ukazuju da je Kina daleko najve}i izvoznik poluprovodnika i ostalih tehnologija u Rusiju koje se koriste u vojnoj industriji.

Od ukupnog izvoza ~ipova u Rusiju u posledwem kvartalu 2022. godine 87 odsto i{lo preko trgova~kih firmi iz Kine, ukqu~uju}i i Hongkong. A vi{e od polovine tih visokotehnolo{kih komponenti (55 procenata) nije proizvedeno u Kini.

PROF. DR DRAGAN SIMEUNOVI], POLITIKOLOG I UNIVERZITETSKI PROFESOR IZ BEOGRADA

Kod politi~kih iluzionista isto je kao i kod ma|ioni~a ra – veoma izra`eno nastojawe da publika gleda u pogre{nom pravcu, a da vidi samo ono {to iluzionista `eli da bude vi|eno, ka`e u intervjuu za be ogradski „Pe~at“ prof. dr Dra gan Simeunovi}, povodom svoje najnovije kwige „Politika kao umetnost iluzije“.

n ^emu iluzija?

- Qudi ne samo da su skloni iluzijama nego su im one i neop hodne. Svakom qudskom bi}u je po trebna neka iluzija kako bi lak{e podnelo nesavr{enu stvarnost. Svi imamo iluzije da smo dobri, pametni ili pak da zaslu`ujemo da budemo voqeni i po{tovani. Tako|e, imamo mnoge iluzije o ali u koju ne treba nikad do kraja poverovati. Jer lep san je kao lepa bolest – ostavqa tragove u du{i, a te`i da se obnovi u ime nestvarne i opasne lepote bunila koje je uvek malo realnost, a malo iluzija. Kakav je u~inak iluzije kolektivne krivice, pod ~ijom koprenom smo bezmalo ~etvrt

- Ako je za utehu nevoqnim i nevinim nosiocima kolektivne krivice, koji su se, bez obzira na svoj individualni politi~ki anga`man ili neanga`man, kolektivno, sve sa potomcima obreli na „listi neprijateqa“, ~iwenica je, mada su kazne razorne i prividno ve~ite, da one ipak nemaju apsolutno destruktivni u~inak. Ako su Jevreji postali nedodirqivi, ako bur`oazija opet vlada naxivev{i revoluciju, ako su Nemci ponovo najve}a sila Evrope, ni Srbima se u budu}nosti ne mora pisati tako lo{e, ukoliko budu uspeli da izvuku pouke iz svog i tu|ih primera, kao i da `ig krivice, s vremenom, pretvore u istorijski ~esto profitabilnu prednost `igosanih. Pri tome je neuputno po-