Politi~ari su kao ma|ioni~ari

drugim qudima ili pojavama. Pri tome iluzija mo`e biti privid, ali mo`e biti i obmana. Ako ne postoji namera da se iluzijom prevare drugi radi svoje koristi, re~ je o prividu, u suprotnom se radi o obmani.

Iako svi tokom `ivota imamo mno{tvo iluzija, one nigde nisu tako prisutne kao u politici i nigde nema toliko obmana kao u woj. Ve{tina gra|ewa i odr`awa politi~kih iluzija je tolika da mo`emo govoriti o politici kao svojevrsnoj umetnosti iluzije.

n Kako politika posti`e svojstvo umetnosti iluzije?

- Odr`ivost svake iluzije zavisi od stepena i odr`ivosti wene privla~nosti. Otuda privla~nost politi~kih ideja i politi~kih postupaka predstavqa jedan od najva`nijih konstruktivnih elemenata iluzije budu}i da svi `ele (ne samo po druge ve} i po sebe) slobodnije, naprednije, bogatije, sigurnije, u svemu boqe dru{tvo, i ne mogu odoleti da ne podr`e ili bar da ne spre~avaju one koji najubedqivije nude put do svega toga.

n U politici se, ka`ete, „kao i u svaki drugi vid iluzionizma mora verovati kao da je u pitawu realnost, ba{ kao da je re~ o ma|ioni~arima i wihovim trikovima“. Kako to poja{wavate? n U kojoj meri upravo ta nemogu}nost provere „dr`i“ politi~ku iluziju du`e u `ivotu, ohrabruje, sna`i?

- Iluzija je ono {to do`ivqavamo i vidimo kao da JESTE, iako znamo da NIJE. Razlika izme|u ma|ioni~ara i politi~ara je i u tome {to ma|ioni~ari ne raspola`u silom koju ima politika, pa se ~esto moramo iz straha pretvarati da verujemo u neku iluziju koju nam politi~ari predstavqaju kao svoj uspeh iako nam je jasno da je re~ o obmani. Kad je re~ o iluzijama ma|ioni~ara, mi u krajwem imamo pravo i mogu}nost wihove provere, ali to ne ~inimo jer se oni trude da na~ine savr{enu iluziju, dok u politici to nije slu~aj. Ta~nije, kad je re~ o politi~koj iluziji imamo samo pravo, ali ne i stvarnu mogu}nost provere. Ve} i sama namera da se ne{to u politici proveri kao istinito ili ne, mo`e biti do`ivqena kao te`ak greh.

- Bitno svojstvo iluzije je da nije namewena proveri i da je, ba{ kao i sve druge stvari koje su vezi s verom i verovawem, te{ko proverqiva. Iluzionisti, naime, prave svoje iluzije tako da su ili te{ko proverqive ili, jo{ ~e{}e, da je uvredqivo ili bolno proveravati vaqanost iluzije. Kada bi ih pravili lako proverqivim, one bi, u sudaru sa iskustvom, brzo i trajno izgubile svoju metafizi~ku dimenziju, pa stoga iluzionisti pretenduju brzom dobijawu aplauza i stvarawu dugotrajne vere u svoju iluziju uglavnom na osnovu po~etnih impresija koje ra|a svaka iluzija, a ne na osnovu provere wene validnosti. Za wih je jedino va`no da ona slu`i ciqu. n Ne mawe pogubna po ovaj narod bila je, a ~ini se opstajava jo{ – iluzija jugoslovenstva…

- Danas kad vi{e niko nije i ne}e, a ponegde i ne sme da bude Jugosloven, i kad je jugoslovenstvo apsolutno politi~ki neprofitabilno (izme|u ostalog i zato {to je vladaju}i neoliberalizam ultimativno favorizovao politi~ku teoriju i praksu va`nosti identiteta), mnogi ga ipak kroz selektivna pozitivna se}awa jo{ prizivaju, zapravo sawaju jer se nisu ni probudili, {to je izra`ena odlika qudskog roda onda kad sawa otvorenih o~iju, a pogotovo kad sawa politi~ke snove. To je samo jo{ jedna potvrda vi{e da je politika u znatnoj meri jedna velika iluzija, koja nam je potrebna radi na{ih snova o bonum comune, odr`avalo to {to su ~esto neprijateqi Srba bili i neprijateqi Rusije, te ih je to geopoliti~ki racionalno upu}ivalo jedne na druge i neretko preplitalo wihove nacionalne i politi~ke sudbine. n Mo}, sila i nasiqe su oslonci politi~ke iluzije. Usu|ujete li se da provirite u budu}nost i date prognozu o ovom pitawu? ku{avati da se izvr{i transfer krivice na druge. To obja{wava i veliku koli~inu ekstremizma na Balkanu, jer kad se potiskuje krivica, odlazi se u radikalne ideologije da bi se lak{e uve}ala krivica neprijateqa. n Kako u svetlu aktuelnih sukoba u Ukrajini obja{wavate iluziju rusofilstva koju ste tako|e analizirali u svojoj kwizi?

Svako neispuwewe ~esto nerealnih `eqa Srba i Srbije dovodilo je pak do frustracije kod wih kao plodnog tla za usvajawe negativne slike o Rusiji, {to je kori{}eno u partijskim i ideolo{kim borbama u Srbiji.

Stare slovenske poslovice ukazuju da su sloga i qubav me|u bra}om uvek najve}i onda kada su im ra~uni ~isti. Poslovice pritom ni{ta ne ka`u o tome kako to posti}i kada je neko od bra}e mnogo slabiji.

- Kada u narodu, vera u one politi~ke iluzije koje propovedaju i {ire vladaju}i po~ne da slabi, oni pose`u za silom, ~ine}i nasiqe kako bi pokazali svoju mo} i tako zadr`ali vlast. Tada na delu imamo „privid privida“ jer se upla{ene mase pretvaraju da veruju u iluziju o vrednosti vladaju}ih, iako je ona ve} posve istro{ena. U takvoj situaciji, umesto snagom iluzije, vlast opstaje snagom materijalne sile. Kad je re~ o budu}nosti, te{ko je poverovati da }e se i{ta zna~ajnije promeniti na ovom planu jer je voqa za mo} najve}a od svih vrsta pohlepe. n U kojoj su vezi demokratija i sloboda?

- Svaki mit, pa tako i mit o Rusiji u Srba, ima izvesnu dimenziju iluzije. Su{tina tog mita je da su Rusi, u zamenu za qubav, uvek u obavezi da pomognu Srbima. Mit je

- Generalno, smatra se da je danas ~ovek onoliko politi~ki slobodno bi}e koliko mu to wegov re`im dozvoqava, iako bi trebalo da mu to omogu}uje. U privatnom `ivotu, i daqe, pored formalnih granica slobode egzistiraju i realno-civilizacijske, a ukoliko bi se poku{ao realno odrediti stepen slobode kao generalno qudsko civilizacijsko postignu}e, do{lo bi se do toga da se kao granica sva~ije slobode, i u re~ima i na delu, {irom sveta, naj~e{}e uzima granica tu|e slobode. Razum i tolerancija su nas, kao vrstu, podu~ili da bi na{a sloboda trebalo da se`e samo do granice nenaru{avawa slobode drugog. Sve drugo je samo iluzija slobode.