Festival folklora u Bonirigu

Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara!

Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn skih godina i svojevrsni znak prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen je na Usovici, najvi{em vrhu ove planine, na nadmorskoj visini od 1.375 metara. Inicijator i nosilac ovog projekta ~ija je ideja nastala jo{ 2007. godine je Planinarsko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ iz Kraqeva, a finasiran je iskqu~ivo donacijama i dobro- demo spoj na{e bogate pro{losti i ponosne sada{wosti. Neka zvukovi, boje i pri~e na{ih predaka o`ive na svakom koraku ovog vikenda u Srpskom sportskom centru Bonirig!“

U Vukovaru:

Pri~a o ovom festivalu je jo{ jedan u nizu uspe{nih projekata koje su australijski Srbi osmislili, i uspeli da odr`e ve} vi{e decenija. Zami{qen prvenstveno kao smotra folklornih grupa iz Sidneja i okoline, brzo je prerastao u skup svih Srba iz ~itave Australije. Folklorne grupe od Vulongonga, do Brizbejna i Perta, tokom jednog vikenda poka`u tada ono {to je najboqe u srpskoj zajednici, a to je mladost. Iako je onaj finansijski momenat jako bitan za odr`avawe samog festivala, ~itava smotra ima naravno va`an kulturno-umetni~ki zna~aj. Iako je zna~aj folklora u celoj dijaspori mo`da i akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da ima takvu ulogu, vaqda bi bila na napredwa~koj izbornoj listi da sa, uzeo bih lepe pare na kladionici, a \ilas i kompanija bi odavno odustali od bojkota. Ranko Pivqanin ispitrovawem Analiiz prie{eribudu}nost ~etvrpreneo sumwivih stavodom, bi na{im ~itaocima pribli`ili `ivot prose~nog Srbina u Vuko varu danas. ni Srbi, nije bilo ve}ih proble ma do pre nekoliko godina kada se hrvatska javnost pobunila zbog }irili}nih tabli u Vukovaru. Koliko je Srba u Vukovaru? nadile kada se na popisu iz 2011. godine ispostavilo da u Vukova ru 34,87 odsto populacije ~ine Srbi. Bio je to veliki {ok za wih, s obzirom na to da, prema Za konu o pravu mawina, svaka naci onalna mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva ima pravo na ostvarivawe brojnih prava, izme|u ostalog i pravo da imena gradskih ustanova budu ispisana i na wihovom jeziku – ka`e na{ sagovornik. voqnim prilozima pojedinaca, institucija, javnih preduze}a i qudi iz dijaspore.

}irili~nih tabli u Vukovaru na koje Srbi kao mawina koja ~ini vi{e od tre}ine stanovni{tva imaju pravo po~eli su 2013. godine.

Danas, posle mnogobrojnih nasilnih protesta, u Vukovaru je ostala jo{ samo jedna tabla sa }irili~nim natpisom.

- Predstoji nam da uradimo osvetqewe i neke mawe poslove na ure|ewu. O~ekujem da i to bude zavr{eno u kratkom roku. Nakon toga usledi}e i osve}ewe krsta. Tada }emo mo}i da ka`emo da smo uspe{no okon~ali ovaj zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima.

Otkrivena misteriozna zvezda u svemiru