Komemoracije u Pertu SE]AWE NA SRPSKU KRAJINU

U Pertu su pro{le nedeqe u sedi{tu misionarske parohije svetog Vasilija Ostro{kog u Rokinghemu i hramu Svete Trojice u Ist Pertu odr`ane komemorativne akademije i slu`be posve}ene padu Krajine i `rtvama napada i proterivawa civilnog stanovni{tva Krajine, koji se desio uvojnoj operaciji pod nazivom „Oluja“ pre 28 godina. Slu`ba i pomen stradalnicima u ratovima devedesetih godina odr`ana je i u parohiji Svetog Vasilija Ostro{kog u Meningu.

U parohiji u Rokinghemu na svetoj liturgiji su osim oca Aleksandra Trnini}a, stare{ine ove parohije, prisustvovali predstavnici svih pravoslavnih srpskih parohija

Perta: protojerej otac Sa{a Stojanovi}, koji je predvodio komemorativnu slu`bu, zatim otac Vasilije Stojanovi} i Boban Vojinovi} iz parohije Svetog Save, otac Goran Jov~i} iz Parohije Svete Trojice i otac Stanko Srbqanin, koji je predstavqao parohiju Svetog Vasilija Ostro{kog sa sedi{tem u Meningu.

Komemorativne akademije organizovao je Srpski savet za Zapadnu Australiju. Pored celokupnog sve{tenstva srpskih parohija iz Perta, koji su prisustvovali akademiji u Rokinhemu, prisustvovao je veliki broj parohijana. Nakon besede prote Sa{e, odr`an je sve~ani program: ~lanovi Saveta Nata{a Mla|enovi} i Stanka Jovanovi} recitovale su prigodnu poeziju, odnosno pesme

„Idu Kraji{nici“ pesnika Dragana Studena i pesmu „Kolona“ mladog pesnika i istori~ara Nikole Jovi}a. Drago Graovac je pro~itao saop{tewe Save [trpca iz Dokumentaciono-informativnog centra Veritas povodom 28. godi{wice stradawa Srba u „Oluji“. U domu hrama Svete Trojice besedu je odr`ao otac Goran, stare{ina ovog hrama. U nastavku programa je svoju potresnu pri~u prisutnima veoma emotivno ispri~ala svedok i u~esnik progona Srba iz Krajine i Slavonije – Mirjana Adamovi} iz

Slavonskog Broda, koja trenutno boravi u Pertu u poseti porodici. Voditeqka programa je bila Marica Roksandi} Kosi}, autor autobiografske kwige „Crveni makovi“, koja tako|e govori o progonu Srba iz Hrvatske. U sali doma Savet je izlo`io nekoliko izdawa o stradawu Srba tokom istorije. O~igledno je da i nakon skoro tri decenije mnoge rane iz vremena ratova devedestih a posebno „Oluje“ne zacequju, i da je ~ovek proteran iz svoga doma, sa svoga ogwi{ta osu|en da bez spokoja tumara svetom i da i pored oprosta ne mo`e da se jednostavno presadi na drugo, pogotovu ne na tu|insko tlo.

Mira Dragovi}