ALEKSANDAR SOL@EWICIN

(KISLOVODSK, RUSIJA, 11. DECEMBAR

1918. – MOSKVA, 3. AVGUST 2008.)

Pre petnaest godina ovaj svet napustio je znameniti ruski pisac, politi~ki mislilac, nobelovac, Aleksandar Sol`ewicin. Ro|en je 11. decembra 1918. godine u Kislovodsku, u Stavropoqskom kraju, na jugu Rusije. Bio je ruski pisac, dramaturg, istori~ar i akademik. Dobitnik je Nobelove nagrade za kwi`evnost 1970. godine. Bio je ~lan Ruske akademije nauka (od 1997. godine) i Srpske akademije nauka i umetnosti (od 1994. godine).

Porodica u kojoj je ro|en nije spadala me|u odu{evqene pristalice novog re`ima u Rusiji. Roditeqi su bili ube|eni hri{}ani, otac je bio oficir, koza~kog porekla, majka izdanak veleposednika. Godine 1924. sa majkom se seli u Rostov na Donu. Fakultet za fiziku i matematiku zavr{io je 1941. godine na Rostovskom univerzitetu. Poha|ao je i studije filozofije, kwi`evnosti.

Na front je upu}en 1942. godine, u jeku Drugog svetskog rata, protiv nema~kih napada~a. U uniformi i borbama provodi tri godine. Odlikovan je i unapre|en za vojne zasluge. Ubrzo potom, uhap{en je, februara 1945. godine. Razlog je le`ao u uglavnom naivnim komentarima Staqina u privatnoj prepisci sa prijateqem Nikolajem Vitkevi~em Osu|en je na osam godina prinudnog rada. Posle boravka u Podmoskovqu, u logoru u Kazahstanu nalazi se od 1950. do 1953.

^udesno isceqewe od kancera, koje je do`iveo, tuma~io je kao plod snage vere. Od tada pa do kraja `ivota bio je vrlo odlu~an hri{}anin, u ~emu su ga pokolebala prethodno iskustva na frontu.

Vrhovni sud proglasio ga je nevinim februara 1956. godine. Bilo je to vreme Hru{~ovqevog otopqavawa. Tada se pojavquju i prvi wegovi kwi`evni radovi –„Jedan dan Ivana Denisovi~a”.

Kako su se prilike unutar sovjetske dr`ave ubrzo promenile dolaskom tvr|e linije u vreme Bre`weva, nanovo je pod budnim oko politi~ke policije, a objavqivawe wegovih radova je onemogu}eno.

Godine 1970. dodeqena mu je Nobelova nagrada za kwi`evni rad.

Uobli~io je u to vreme „Arhipelag Gulag”, zama{no delo, wegov opis, tuma~ewe i predstavqawe, ~itavog sistema sovjetskih logora za stvarne ili umi{qene protivnike.

Delo „Arhipelag Gulag” bilo je svojevrsna bomba sa sposobno{}u dugoro~nog podrivawa temeqa „sovjetskog raja”.

Uhap{en je 1974. godine i proteran u Zapadnu Nema~ku, koja je pokazala voqu da ga prihvati.

Godine 1976, preselio se u SAD, gde }e