RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom se kona~no nastaniti kod grad Kevendi{a u dr`avi Vermont. U Rusiju se vratio tek 1994.

Na Zapadu gde je do~ekan kao velika nada antisovjetske propaganda, relativno brzo je, za mnoge, posebno akademski establi{ment, zapravo postao sumwiv.

U javnim nastupima nije pokazivao odu{evqewe za vrednosni model savremenog Zapada. Smatrao ga je dekadentnim, konzumeristi~kim, duboko antihri{}anskim. Gotovo sve velike vrednosti takozvanog liberalnog modela dru{tva smatrao je pogre{nim, i to nije krio.

Otuda su ga ponekad opisivali kao ekstremnog desni~ara, ako ne i gore. Kada je posle posete [paniji medijima na{iroko tvrdio da je re`im generala Franka bio takore}i pojam tolerancija u pore|ewu sa prilikama unutar Sovjetskog Saveza, pojedini intelektualci Zapada su ga okarakterisali kao fa{istu. Bila je to, razume se, besmislica.

Kada se vratio u Rusiju devedesetih bio je zgro`en posledicama vlasti Jeqcina i wegove dru{tvene elite. Odbio je tada ponu|ena priznawa.

Taj stav je sasvim promenio kada je po~ela stabilizacija prilika u Rusiji pod Putinom.

Kada je do{lo do napada na Srbiju, odnosno SRJ, 1999, sa ciqem otimawa Kosova i Metohije, aktivirao se dodatno javnim istupima i tuma~ewima.

Tvrdio je da je upravo agresija na Srbiju 1999. razbudila i promenila Rusiju. Preminuo je 2008. godine.

Dela

Sol`ewicin je najistaknutije ime kwi`evnog otpora sovjetskom totalitarizmu. Poznatim ga je u~inila pripovetka „Jedan dan Ivana Denisovi~a“, 1962, koja se temeqi na opisu „obi~nog“ dana „obi~nog“ Rusa u logorskom zato~eni{tvu. Tema je do tada bila tabuizirana, ali je pri~a poka- l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom zala i stilsko ume}e pisca koji se oslonio na tradiciju ruske klasi~ne proze (Lav Tolstoj, Fjodor Dostojevski). Ume}e fabulacije ogledalo se zatim u „Doga|aju na stanici Kre~etovka“ (1963), a orijentacija na „seosku prozu“ u stilu i ideologiji u noveli „Matrjonini dani“ (1963), crtici o napa}enoj seoskoj `eni koja i u pozama{noj bedi zna o~uvati visoke moralne kvalitete.

Vrhunac prvoga razdobqa su romani „Odeqewe za rak“ (1968), i „Prvi krug“ (1968), koji su kru`ili u prepisima, a objavqeni su prvi put u inostranstvu. „Odeqewe za rak“ je poluautobiografski (biv{i zatvorenik, iskustvo u odeqewu za tumore u ta{kentskoj bolnici) roman koji uz sredi{wi lik Kostogutova daje niz portreta sovjetskih birokrata, lekara i medicinskog osobqa i raznih pacijenata. Istovremeno dirqiv qubavni roman (ili – roman o nerealizovanoj qubavi), satira na poststaqinisti~ku epohu i studija o qudskom pona{awu u ekstremnoj situaciji smrtonosne bolesti, taj veliki roman je u najboqim tradicijama ruske klasike koja qudsko{}u i `ivotno{}u prevazilazi savremena joj ostvarewa zapadnoevropske i ameri~ke pripovedne umetnosti.

Nakon romanesknih ostvarewa, usledila je dokumentarna, ali i duboko li~na optu`ba sovjetskog sistema koncentracionih logora, „Arhipelag Gulag“, (1973-75), veliko

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE

117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711 trotomno delo temeqeno na preplitawu li~nih iskustava i mno{tva pisama, bele{ki i ostalih dokumenata koje je pisac dobijao od biv{ih sapatnika, a koja su skupqena i obra|ena u okolnostima krajwe konspirativnosti. Ta je uni{tavaju}a optu`ba sovjetskoga sistema za propast i smrt miliona qudi slomila i posledwe komunisti~ke apologete na Zapadu.

Po sveukupnom delu Sol`ewicin je jedan od najzna~ajnijih prozaista 20. veka, pisac koji je istovremeno nastavio tradicije klasi~ne ruske pripovedne proze, najpre Tolstoja, no inovirav{i je nizom postupaka karakteristi~nih za evropski modernizam. Ironija koja prati wegovo delo je i posledica razli~itog `ivotnoga iskustva i pogleda na svet u odnosu na ve}inu savremenika koji su `iveli ili `ive u normalnijim i lagodnijim `ivotnim uslovima: u doba kada je stvarao svoj najopse`niji i najambiciozniji prozni ciklus, „Crveni to~ak“, svetskom kwi`evno{}u je dominirao (i jo{ dominira) pone{to trivijalniji pristup umetni~kom delu, uozbiqen u postmodernisti~kim fikcijama Umberta Eka, Tomasa Pan~ona ili Salmana Ru`dija. Pisac kao prorok je anahronizam, i ve}ina nesporazuma izme|u Sol`ewicina i wegovih kriti~ara proisti~e iz sukoba nepomirqivih pogleda na svet o ~ovekovom `ivotu i sudbini.

TRADICIJA VA[ARA U SRBIJI