Va{ar je bio sve - i du}an i zanatska radwa i supermarket...

Kao deo letweg fe stivala „Te{war ske ve~eri” u Vaqevu je otvorena zanimqiva izlo`ba „Tradicija va{ara u Srbiji”.

Tema va{ara povezala je etnologe iz cele zemqe koji su u produkciji Etnolo{ke sekcije Muzejskog dru{tva Srbije u ga leriji Narodnog muzeja Vaqevo priredili izlo`bu „Tradicija va{ara u Srbiji”, kao deo upravo otvorenog letweg festivala „Te{warske ve~eri”. Autori izlo`be, realizovane pod okriqem projekta koji finansira Ministarstvo kulture, ina~e su 24 etnologa iz dvadesetak muzeja iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Zrewanina, Vaqeva, Zaje~ara, Negotina, ^a~ka, [apca, Sirogojna, Sente, Rume, Aleksandrovca.

U postavci su kori{}ene fotografije, pisana i audio-vizuelna gra|a iz fonda mnogih institucija kulture pomenutih gradova i jo{ iz Kru{evca, Para}ina, Pirota, Novog Pazara, Kraqeva, Pan~eva, Aleksinca...

Va{ari su oduvek bili mesta susretawa, specifi~nog gostoprimstva, ali i uspostavqawa novih veza. Na va{arima se trgovalo stokom, `itaricama i drugim poqoprivrednim proizvodima, oni su bili glavna mesta na kojima su svoje proizvode plasirale zanatlije, a prodavali su se i proizvodi doma}e radinosti, istakla je u najavi izlo`be Ivana Jovanovi} Guduri}, vi{i kustos Muzeja grada Novog Sada, koordinator projekta.

Va{ar (ma|. vásár – „sajam“) ili sajam, oblik je narodnog okupqawa. Stariji naziv je pana|ur. Osnovna svrha va{ara bila je da seqaci kupe neophodne stvari u vreme dok nisu postojale prodavnice u dana{wem smislu. Obi~no se de{ava u doba nekog crkvenog praznika (Crveno slovo) kada nije dozvoqeno raditi i naj~e{}e se de{ava na nekom ravnom terenu – ~esto u porti obli`we crkve ili manastira, ~ime se celom doga|awu daje odre|ena doza ozbiqnosti i dru{tvene prihva}enosti. Va{ar je toliko va`an doga|aj da su svi ve}i va{ari u Srbiji evidentirani ~ak i u crkvenom kalendaru. U~esnici zajednice – sela – varo{ice gde se de{ava va{ar se tog dana sve~ano obla~e. I raspolo`ewe je sve~ano.

Vremenom, zabavna funkcija va{ara postajala je sve izra`enija pod va{arskim {atrama, uz prepoznatqivu gastronomsku ponudu i muziku, a tu su i nezaobilazni zabavni parkovi, dodala je kustos.

U razgovoru sa novinarima pred otvarawe izlo`be pre dva dana, Gordana Paji}, etnolog, muzejski savetnik u Narodnom muzeju Vaqevo i predsednica Muzejskog dru{tva Srbije, podsetila je da su va{ari kao va`no mesto okupqawa qudi i razmene svih dobara zbog toga u 19. veku bili i zakonski regulisani.

Milo{ Veliki je to jasno uvideo, ~ak je donosio i propise da

Mudre Misli I Citati

“Sto qudi – sto }udi” ka`e jedna narodna poslovica. Upravo tako se mogu i opisati svi qudi na ovoj planeti –svi su razli~iti i svako je osoba za sebe. Od qudi mo`e se o~ekivati sve – od dobrote, blagonaklonosti, pomo}i i qubavi koju mogu da pru`e, sve do najve}ih zlo~ina – kojima je istorija bila svedok.

Qudi koji nas okru`uju su na{a porodica, prijateqi, saradnici, kolege, one koje smo mi odabrali, ali i slu~ajni prolaznici, a svi oni na svoj na~in uti~u na na{ `ivot. “Ko misli da mo`e da `ivi sam i nema potrebu za drugima ili je Bog ili je zver” rekao je Aristotel.

Pro~itajte {ta su o qudima rekli neki od najve}ih mislilaca svih vremena, poznati dr`avnici, filozofi, nau~nici i drugi.

Citati i izreke – O qudima

uuu Kao {to je qubav prema `ivotu zapravo samo strah od smrti, tako i dru{tvenost qudi zapravo nije direktna; ona se, naime, ne zasniva na qubavi prema dru{tvu, nego na strahu od samo}e. – Artur [openhauer uuu Malo ima stvari koje }e qude vi{e odobrovoqiti nego kad im ispri~amo veliku nesre}u koja nas nedavno sna{la. – Artur [openhauer uuu [to mawe qudi znaju o lo{im de lima drugih qudi, tim stro`iji su prema samim sebi. – Lav Tolstoj se na va{arima zabrawuje prodaja strane robe, ba{ da bi se ja~ala doma}a privreda, naglasila je Gordana Paji}.

Prema re~ima Sne`ane [apowi} A{anin, muzejskog savetnika u Narodnom muzeju ^a~ak, uz va{are se, kao starija kategorija, vezuju i sabori, okupqawa naroda na crkvene praznike radi zabave i upoznavawa mladih...

– Kasnije po~iwu va{ari na kojima se trgovalo... To je bio jedini na~in da do|ete do robe za koju nije bilo uslova ni mogu}nosti da je sami proizvedete. Va{ari su svojevremeno bili i du}ani i zanatske radwe i supermarketi i dana{wi tr`ni centri. Sve {to je trebalo kupovalo se na va{arima – navela je Sne`ana [apowi} A{anin.

Va{ar kao mesto interakcije proizvo|a~a, prodavaca i kupaca prisutan je vekovima, iako su u nekim mestima zaostajali, va{ari su se tokom 20. i 21. veka odr`ali, istakla je Qiqana Trifunovi}, kustos u Muzeju Vojvodine. ^iwenica da su va{ari pro`iveli tolike godine doprinela je i tome da se na wima u 21. veku pojavi i puno nove robe, od frotirskih pe{kira, preko majica i kapa sa razli~itim porukama, do proizvoda od plastike i liciderskih proizvoda sa modernim reklamnim porukama, dodala je Trifunovi}eva, i zakqu~ila da je va{ar i danas mesto gde qudi do|u da se vide, zabave, kupe ne{to, ~esto i ono {to im nije potrebno – i da je va{ar kao manifestacija jo{ uvek `iv.

Kada sto qudi stane zajedno, svaki od wih }e izgubiti svoj um i dobiti drugi. – Fridrih Ni~e uuu Naj~e{}e svoje mi{qewe o qudima formiram nakon deset sekundi nakon {to ih sretnem – i jako ga retko mewam. – Margaret Ta~er uuu Qudi su nerazumni, nelogi~ni i orijentisani sami na sebe, voli ih uprkos tome. – Majka Tereza uuu Nikad se ne ~udim {to vidim qude zle, ali se ~esto ~udim {to ih ne vidim da se stide. – @arko Lau{evi} uuu Za ve}inu qudi `ivot je kao ru`no vreme: stanu i ~ekaju da pro|e. – Xek London uuu Qudi nisu zato~enici sudbine, nego zato~enici vlastitog uma. – Frenklin Ruzvelt uuu Ja druge qude posmatram kroz wihove dobre osobine. S obzirom da ni ja nisam bezgre{an, ne bih smeo ispitivati tu|e gre{ke. – Mahatma Gandi uuu Kad bi svi qudi znali {to jedni o drugima govore, na svetu ne bi bilo ni ~etvorice prijateqa. – Blez Paskal uuu Mo`da Bog `eli da upozna{ mnogo pogre{nih qudi pre nego {to upozna{ pravog i na tome }e{ mu, kada se to bude desilo, biti zahvalna. – Gabrijel Garsija Markes