Boemski Beograd, tura nakon koje boemija nije vi{e tajna

Boemski Beograd nova je turisti~ka tura u na{oj prestonici. Po~iwe u „Znaku pitawa“ uz kafu, a zavr{ava se doru~kom u kafana i re~ qubav biti mo`da vrlo sli~ne zato {to su toliko sveobuhvatne da je to neverovatno. U tim re~ima ~ovek na|e za svakoga po ca, jer ima toplu izvorsku vodu. Ta ~esma se koristi i zimi, tu su bili hanovi, u tursko vreme. Turci nisu dozvoqavali da karavani u|u u grad i tvr|avu, u Ni{u, dok ne odsede u Bawici barem od pet do sedam dana, da odmaraju dok se ne vidi da slu~ajno ne donose neku bolest sa Bliskog istoka. E, tek potom su mogli da u|u u grad i tek im je tada dozvoqena trgovina - obja{wava Markovi}.

Crkva je posle Latina ostala pusta mnogo vekova i donedavno je bila u vrlo lo{em stawu, u fazi ru{ewa, dok nije konzervirana na inicijativu istori~ara umetnosti Mi{e Rakocije.

- Crkva u Gorwem Matejevcu je jednobrodna gra|evina u obliku sa`etog izdu`enog upisanog krsta sa kupolom. Na wenu zapadnu stranu prislawa se kasnije dozidana priprata, i zauzima ne{to mawu povr{inu od naosa. Od priprate su otkriveni, i danas jedino vidqivi, ostaci temeqa. Na istoku je polukru`na oltarska apsida, zasvedena polukalotom. Zahvata celu {irinu naosa i ni`a je od isto~nog traveja. Unutra{wost deqena je pilastrima na tri pravougaona traveja nejednake veli~ine. Spoqna obrada crkvenih fasada sastoji se u primeni vizantijskih motiva u keramoplasti~noj dekoraciji - obja{wava istori~ar umetnosti Mi{a Rakocija.

Arhitektonski oblici i znala~ki graditeqski postupak, obezbedili su matejeva~koj crkvi zapa`eno mesto u istoriji vizantijske arhitekture. Svojim prisustvom na ovim prostorima bila je u vidokrugu graditeqa, ~ija }e delatnost proslaviti potowe srpsko graditeqstvo. Me{tane raduje da je napokon sre|en i prilaz i sam ulaz u crkvu, a u toku su radovi na poplo~avawu prilaza samoj gra|evini, kao i parking.

- kafani „Tri {e{ira“. Tokom dva i po sata nostalgi~ne {etwe, prise}amo se nekih velikih qudi, pri~a i anegdota koje Beogradu daju poseban {arm.

Kako objasniti kafanu i boemiju? Turisti~ki vodi~ i pisac Zoran Nikoli} za RTS ka`e da je dugo o tome razmi{qao: „Na{ao sam jednu sponu, tako {to }e re~ ne{to, a, {to bi rekli na{i stari, za nekog sve“. \ura Jak{i}, Branislav Nu{i}, Zoran Radmilovi}, Bogdan Tirnani}, Momo Kapor, Zuko Xumhur, Pavle Vuisi}, Petar Kraq, Dragan Nikoli}, Bora \or|evi}. Svi su oni, svako u svom vremenu, pleli mre`u beogradske boemije. I nau~ili nas {ta je pravi boem.

^ovek koji voli `ivot, qude, zanimqive razgovore kakvi samo mogu da se vode za kafanskim stolom.

U ~uvenoj kafani „Dardaneli, koja se nalazila na Trgu republike, Vojislav Ili} je napisao ~uvenu pesmu Ko udara tako pozno. Kada je zatvorena 1901. godine, Nu{i} je to nazvao op{tenarodnom tugom.

Mnogi stihovi \ure Jak{i}a nastali su nakon no}i provedene u nekoj od skadarlijskih kafana.

Kako se {alio na svoj i tu| ra~un Gaga Nikoli}, kako su duge kafanske sate provodili Momo Kapor i Zuko Xumhur i za{to je ba{ u kafani „Pod lipom“ Bora ^orba napisao pesme Ostani |ubre do kraja i Dva dinara, dru`e? Sve to i mnogo vi{e od toga pru`a turisti~ka tura Boemski Beograd.

I za kraj jedan stari crno-beli dokaz da su stereo ure|aji nastali u Beogradu – po jedna violina na svako uvce.

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661 email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

JUGOSLAVIJA OD IDEJE DO ZABLUDE (14) 10.

u Nova dr`ava svoj `ivot zapo~ela u haosu koji je ostavio Veliki rat i nemirewe gubitnika sa novom podelom Evrope u Vratolomije Stjepana Radi}a – od

Pi{e: Andrija ^olak

NOVI BEOGRADSKI SAJAM PROZOR U SVET KRAQEVINE

Internacionale do kraqevog podanika u Kakva je bila uloga Antuna Koro{ca u atentatu Puni{e Ra~i}a u Skup{tini u [ta su Hrvati dopisali u Deklaraciju o progla{ewu Federativne Narodne Republike Jugoslavije 1945. godine

Sporazum kneza Pavla sa Hrvatima srpski narod je lo{e primio

U kolikoj `urbi je bila

Cvetkovi}eva vlada, pokazuje i to da su pregovori oko ovako krupnih stvari zavr{eni u rekordnom roku -- ve} 26. avgusta 1939. Samo nekoliko dana pre napada Nema~ke na Poqsku (1. septembar 1939), ~ime je ozna~en po~etak Drugog svetskog rata, u Jugoslaviji je zakqu~en sporazum o formirawu nove banovine -- Hrvatske, sa novim oblastima: Dubrovnik, [id, Ilok, Br~ko, Derventa, Grada~ac, Travnik i Fojnica.

Ali to nije sve. Ostavqeno je da se kona~an obim i granice

Hrvatske banovine naknadno odrede, {to je trebalo da zna~i nove ustupke.

Vladimir ]orovi} u svom kapitalnom delu „Istorija

Srba” nagla{ava da je „u srpskom delu naroda” sporazum sa Hrvatima primqen vrlo negativno, ne zbog napu{tawa ideje o integralnom jugoslovenstu, jer je ta ideja po~ela da bledi mnogo ranije, ve} zbog ose}awa da su uzalud izgubili 20 godina u dr`avi za koju su oni, kako smatraju, „`rtvovali mnogo vi{e nego iko drugi u woj”.

Ni u Srbiji ne sede skr{tenih ruku. Srpski kulturni klub, na ~ijem ~elu je Slobodan Jovanovi}, inicira akciju za stvarawe Srpske banovine koja ima veliki broj pristalica i u Cvetkovi}evoj vladi. Samo mesec dana posle sporazuma sa Hrvatskom u Beogradu je obrazovana komisija na ~elu sa Mihailom Konstantinovi}em koja je trebalo da predlo`i Uredbu o Srpskoj zemqi, kao i nacrt Uredbe o Banovini Sloveniji.

Srpska banovina, pod nazivom Srpske zemqe, trebalo je da obuhvati sve teritorije izvan Hrvatske i Slovenije, a to su dotada{we banovine Vrbaska, Drinska, Dunavska, Moravska, Zetska i Vardarska koje bi u novoj srpskoj banovini postale oblasti sa sedi{tima u Bawaluci, Sarajevu, Novom Sadu, Ni{u i Cetiwu, a sedi{te banovine bilo bi u Skopqu.

Ovakav plan pokazuje da se odustalo od najavqivanih pretenzija na deo jadranske obale koji je ve} pripao hrvatskoj banovini, pa je srpska banovina morala da se zadovoqi Bokom Kotorskom i obalom ju`no od we. Pripremqen je nacrt uredbe po uzoru na uredbu kojom je osnovana Banovina Hrvatska. Nadle`nosti ove nove banovine bile bi, sli~no kao i u Hrvatskoj, u oblasti industrije, poqoprivrede, trgovine, rudarstva, socijalne politike, pravde, prosvete i unutra{we uprave, dok bi vojska, spoqni poslovi, me|unarodni pravni saobra}aj i spoqna trgovina bile zajedni~ke na celoj teritoriji Kraqevine, na kojoj zakonodavnu vlast vr{e kraq i Skup{tina. Najmawe problema bi bilo sa stvarawem banovine Slovenije koja je i do tada pod nazivom Dravska banovina postojala u svojim istorijskim granicama.

Razgrani~ewe izme|u Hrvatske i Srbije, kako je zami{qeno sprazumom o hrvatskoj banovini, ostavqa otvoreno pitawe sudbine velikog broja i Srba i Hrvata koji }e ostati izvan granica svojih banovina. Naime, ve} na startu stvarawa federalnih jedinica bilo je jasno da razgrani~ewe nije re{ilo pitawe kompletnog „sabirawa“ Srba i Hrvata u svojim federalnim jedinicama. Neke prve procene su pokazale da }e i posle razgrani~ewa u Hrvatskoj ostati 800.000 Srba, a u projektovanoj srpskoj jedinici 600.000 Hrvata.

NEURE\ENA DR@AVA

Osnivawem banovine Hrvatske, 26. avgusta 1939. godine, zaustavila se federalizacija zemqe. Po~etak svetskog rata, iako jo{ uvek nije prisutan na jugoslovenskim prostorima, stavio je dr`avno preure|ewe u drugi plan. Tako je Kraqevina Jugoslavija do~ekala svoj raspad kao potpuno neure|ena dr`ava sa samo jednom federalnom jedinicom u za~etku, sa kojom nisu bili zadovoqni ni Srbi ni oni Hrvati koji su `eleli izdvajawe Hrvatske iz sastava Jugoslavije. Sa ratom koji je zapo~eo na jugoslovenskom prostoru ostvari}e se `eqa ovih drugih l U slede}em broju: Jugoslavija postaje turisti~ka destinacija Evrope

1675. - Po nalogu kraqa ^arlsa II polo`en je kamen-temeqac Kraqevske opservatorije u ju`nom londonskom predgra|u Grini~. Zadatak opservatorije bio je da izu~avawem polo`aja zvezda poma`e navigaciji. Prvi kraqevski astronom bio je Xon Flemstid.

1878. - Srpski knez Milan Obrenovi} izdao je ukaz o „ustrojstvu Vojnog muzeja” radi prikupqawa i ~uvawa trofeja iz ratne istorije. Muzej je sme{ten u prepravqenu xamiju na platou Gorweg grada Beogradske tvr|ave na Kalemegdanu.

1904. - Ruska flota pretrpela je u rusko-japanskom ratu te{ke gubitke u borbi s japanskim ratnim brodovima, pri poku{aju da se probije iz blokirane luke Port Artur, u Kini.

-- dobi}e svoju “samostalnu i nezavisnu” dr`avu. Kraqevina SHS, odnosno Kraqevina Jugoslavija je bila i ostala agrarna zemqa sa usitwenom i nerazvijenom poqoprivredom, sa najve}im procentom seoskog stanovni{tva koje je mahom `ivelo u velikoj bedi i na nivou 19. veka.

I dok su veliki gradovi dobijali evropski izgled i u wihovim predgra|ima se formirala klasa industrijskih radnika, u provinciji se malo {ta mewalo, a u zabitim selima gotovo ni{ta u odnosu na vreme pre ujediwewa. Brojne elektri~ne centrale gra|ene posle ujediwewa uspele su da osvetle samo mali deo naseqa izvan gradova. Sredwi sloj kao da ne postoji. Wegovi zameci se tek naziru u retkim novim gradskim kvartovima u kojima se podi`u porodi~ne ku}e kreditima koje su od dr`ave dobijali dr`avni ~inovnici, profesori, lekari i drugi visokoobrazovani stru~waci. Ipak, napor da se ide u korak sa svetom vidqiv je i prisutan u mnogim oblastima. U septembru 1937. na levoj obali Save otvoren je kompleks beogradskog sajmi{ta ~ija je arhitektura na nivou najmodernijih dostignu}a. Beogra|ani, ali i mnogi gosti iz drugih delova Jugoslavije i iz Evrope mogli su da vide izlo`bene eksponate koji su do{li iz ~itavog sveta. Do 1941. godine sajam }e za kratko vreme postati simbol ne samo privredne aktivnosti, ve} i prodora glavnog grada na drugu obalu Save.

1913. - Drugi balkanski rat je okon~an mirovnim sporazumom kojeg su u Bukure{tu s pora`enom Bugarskom potpisale pobednice - balkanske saveznice Gr~ka, Rumunija, Srbija i Crna Gora. Bukure{tanskim mirom Makedonija je podeqena izme|u Bugarske, Gr~ke i Srbije, a Rumunija je dobila deo Dobruxe.

1920. - U Sevru, predgra|u Pariza, posle Prvog svetskog rata potpisan je mirovni ugovor Turske i ~lanica Antante kojim je Turska li{ena mnogih teritorija Otomanskog carstva. Ugovor je izazvao veliko ogor~ewe u Turskoj i parlament je odbio da ga ratifikuje.

1945. - Japan je u Drugom svetskom ratu ponudio saveznicima predaju, pod uslovom da car Hirohito zadr`i presto.

1964. - Papa Pavle VI doneo je svoju prvu encikliku o pomirewu sa ostalim hri{}anskim crkvama, nehri{}anskim verskim zajednicama i o spremnosti na dijalog sa svima koji to `ele.

1999. - Islamski gerilci su rusku pokrajinu Dagestan proglasili nezavisnom dr`avom i pozvali na „sveti rat” (xihad) za oslobo|ewe.

2003. - Uz pomo} specijalne veze izme|u baze i Me|unarodne svemirske stanice ven~ali su se ruski kosmonaut Jurij Maqen{enko koji je bio u orbiti, na oko 400 kilometara iznad Novog Zelanda, i Jekaterina Dmitrijeva koja je bila u svemirskom centru u Hjustonu. To je prvo „svemirsko ven~awe” u istoriji.

2011. - Uli~ne nemire u Londonu zbog vladinih mera {tedwe i siroma{tva uspelo je da suzbije 16.000 policajaca. Pqa~ka, paqewe i izgredi pro{irili su se i na druge gradove Velike Britanije: Man~ester, Liverpul, Birmingem, Notingem i Salford. Tokom ~etiri no}i uli~nog divqawa, uhap{eno vi{e od 1.100 qudi od ~ega 768 u Londonu. Glavnina izgrednika bile su raznolike grupe mladih qudi.