[teta od protesta u Francuskoj 650 miliona evra

PARIZ – Prema prvim procenama Udru`ewa osiguravaju}ih ku}a u Francuskoj, {teta od nedavnih protesta procewena je na 650 miliona evra, {to je tri puta vi{e nego 2005. godine.

Protesti su po~eli 27. juna zbog smrti tinejxera koga je ubio policajac, a tom prilikom napravqena je velika {teta na 3.900 nekretnina i privatnih automobila, prenosi Figaro.

Predsednica Udru`ewa Florens Lustman rekla je da je Udru`ewe primilo 11.300 zahteva za od{tetu, od kojih se 55 odsto odnosi na poslovnu imovinu, a 35 odsto na imovinu lokalnih vlasti.

Ministar ekonomije Bruno Le Mer zatra`io je 1. jula od osiguravaju}ih ku}a da produ`e rok za prijem od{tetnih zahteva, smawe fran{izu i brzo isplate od{tetu.

ISTRAGA O TRAGEDIJI U GR^KOJ: Obalska stra`a napravila gre{ku koja je dovela do pogibije 700 migranata

Poku{aji gr~ke obalske stra`e da odvu~e ribarski brod koji je prevozio stotine migranata mo`da su doveli do potonu}a broda, pokazala je nova istraga Gardijana i medijskih partnera, koja je pokrenula dodatna pitawa o tragediji, u kojoj je oko 700 qudi stradalo. Brod koji je prevozio migrante iz Libije u Italiju potonuo je kod obala Gr~ke 14. juna. Pre`ivela su 104 putnika, dok je oko 700 migranata stradalo.

Novinari i istra`iva~i su obavili vi{e od 20 intervjua sa pre`ivelima i oslawali se na sudske dokumente i izvore obalske stra`e kako bi izgradili sliku o propu{tenim prilikama za spasavawe i ponudama pomo}i koje su ignorisane. Vi{e pre`ivelih je reklo da su poku{aji gr~ke obalske stra`e da odvu~e brod na kraju doveli do potonu}a. Obalska stra`a o{tro je demantovala da je poku{ala da odvu~e brodi}.

Zajedni~ka istraga Gardijana, nema~kog javnog emitera ARD/NDR/Funk i gr~ke istra`iva~ke ku}e Solomon, u saradwi sa Forensisom, dala je jedan od najpotpunijih izve{taja o kursu brodi}a do wegovog potonu}a. Otkriveni su novi dokazi kao {to je ~iwenica da je brod obalske stra`e bio usidren u bli`oj luci, ali nikada nije poslat i kako gr~ke vlasti nisu odgovorile ne dva puta, kao {to je ranije objavqeno, ve} tri puta na ponude pomo}i Fronteksa, agencije EU za grani~nu i obalsku stra`u.

Forensis je mapirao posledwe sate pre potonu}a, koriste}i podatke iz dnevnika obalske stra`e i svedo~ewa kapetana brodi}a, kao i putawe podatke o pomorskom saobra}aju, satelitske snimke i informacije iz video zapisa koje su snimila obli`wa komercijalna plovila i drugi izvori. Posledwi pokreti broda su u suprotnosti sa obalskom stra`om i otkrivaju nedoslednosti u zvani~nom izve{taju o doga|ajima, ukqu~uju}i pravac i brzinu brodi}a.

Najva`nije je da je istraga pokazala da je prenatrpani brodi} po~eo da se kre}e ka zapadu kada ga je sreo jedini brod gr~ke obalske stra`e koji je poslat na lice mesta. Prema vi{estrukim svedo~ewima pre`ivelih datim Gardijanu i gr~kim tu`iocima, obalska stra`a je rekla migrantima da }e ih odvesti u Italiju – {to se sukobqava sa zvani~nom verzijom da je brodi} po~eo da se kre}e zapadno svojom voqom. Istraga je tako|e pokazala da je brodi} skenuo na jug i da je bio skoro miran najmawe sat vremena dok se, kako su rekli pre`iveli, nije dogodio drugi i fatalni poku{aj vu~e.