Porodica i prijateqi odali po{tu

U subotu, 8. jula, navr{ilo se ta~no 2000 dana od ubistva Olivera Ivanovi}a lidera Gra|anske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“ iz Kosovske Mitrovice.

U vreme ubistva, 16. januara 2018. godine, pre 2000 dana, u 8 sati i 15 minuta, deo porodice, prijateqi, gra|ani odali su po{tu Oliveru Ivanovi}u.

upereno protiv Srba na KiM, sve o~iglednije udaqava svaku mogu} nost civilizovanog razgovora i pristupa re{avawu otvorenih pitawa. Naglasio sam da Srbija ostaje privr`ena dijalogu i o~uvawu mira, iako je srpska zajednica na Kosovu i Metohiji jedina etni~ka grupa u Evropi koja je izlo`ena konstantnom nasiqu”, istakao je Vu~i} na Instagramu.

Na mestu gde je pucano na wega, ispred sedi{ta Gra|anske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“, u ulici Sutjeska br. 64 okupili su se wegova ven~ana supruga Marina Ivanovi}, prijateqi, saborci i gra|ani Kosovske Mitrovice i zapalili sve}e, te polo`ili cve}e.

Ideja je potekla od gra|anskog aktiviste iz Mitrovice Dejana Nedeqkovi}a koji je na okupqawe pozvao putem dru{tvenih mre`a.

pitawem – ‘Ko je ubio Olivera?’“, naveo je Nedeqkovi}.

tila u okvire konkretnih razgovora.

Kako je predsednik Srbije naveo na svom Instagram nalogu, sa francuskim predsednikom imao je “kao i uvek, otvoren i ozbiqan razgovor”, kao i da mu je predo~io posledice opasnog razvoja situacije na Kosovu i Metohiji.

“Sada ve} neskriveno nasiqe

“Zamolio sam predsednika Makrona da ulo`i dodatni napor kako bi se pri{tinska strana urazumila i {to pre vratila u okvire konkretnih razgovora, kao i da prestane da obesmi{qava sve napore usmerene na deeskalaciju situacije”, naveo je Vu~i}.

Pored toga, kako ka`e, zahvalio je predsedniku Makronu na spremnosti da saslu{a Beograd, kao i na odlu~nosti da se dodatno anga`uje kako bi se razre{ila izuzetno slo`ena i nadasve opasna situacija na KiM.

DIREKTOR KANCELARIJE VLADE SRBIJE ZA KOSOVO I METOHIJU

PETAR PETKOVI]:

Sednica SB UN da pokrene pitawe

Kurtijevog pohoda na Srbe

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za KiM Petar Petkovi} ocenio je da je Savet bezbednosti UN mesto pred kojim se mora pokrenuti pitawe „nasilni~kog pohoda” kosovskog premijera Aqbina Kurtija na srpski narod na Kosovu, kako bi se pokazalo da li postoji me|unarodno pravo.

„Ako se to ne dogodi, to bi bilo ni{ta drugo do javno priznawe da me|unarodno pravo ne postoji i da ono nikoga ne obavezuje“, rekao je Petkovi}, povodom najave predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a da bi zvani~ni Beograd mogao da inicira sednicu SB UN.

Upitan kako je razumeo izjavu specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog Beograda i Pri{tine Miroslava Laj~aka, da su i za Srbiju spremne kaznene mere ukoliko ne postupa u skladu sa EU, Petkovi} je kazao da predstavnici EU tradicionalno govore o obe strane.

„Gospodin Laj~ak je ozbiqan ~ovek i iskusan diplomata, ali i on je u javnoj komunikaciji ponekad spreman da se lati administrativnih EU krilatica. Moje pitawe je – Za {ta da nas kazne? Sve svoje obaveze Beograd je ispunio, ukqu~uju}i i deo posledweg plana za deeskalaciju“, rekao je on.

„Do{li smo da ispo{tujemo Olivera i po prvi put nemamo kome da po{aqemo poruku jer nas je Srbija prodala i ostavila, predsednik pozvao da se malo sklonimo dok ne pro|e ne{to, Pri{tini koja vr{i teror nad Srbima i hapsi qude svakog dana, svakako nema svrhe. Wihovo su|ewe (za ubistvo Olivera) je smejurija. Na`alost ne mo`emo da verujemo ni me|unarodnoj zajednici koja na sve gleda }ute}i“, kazao je Dejan Nedeqkovi}.

Istakao je da je duboko ube|en da sve tri strane stoje iza ubistva ovog politi~ara, srpska, albanska i me|unarodna.

„Nadam da }e mo`da nekad neko objaviti imena ubica i nalogodavaca, ali da se pla{im da }emo na istom mestu biti i za 3000 dana od ubistva sa istim

Lider GI SDP, Oliver Ivanovi}, ubijen je 16. januara 2018. oko 8 sati i 15 minuta u ulici Sutjeska br 64, sa {est hitaca u le|a, na samom ulazu ograde gde se nalazi ku}a u kojoj je sedi{te wegove stranke u Kosovskoj Mitrovici. Istog dana je u gradu prona|eno zapaqeno vozilo „opel astra” iz kojeg je, kako se sumwa, pucano.

Skoro dve godine kasnije – 2. decembra 2020.g., Specijalno tu`ila{tvo Kosova podiglo je prvu optu`nicu.

Uprkos obe}awu da }e wegove ubice biti brzo prona|ene to se jo{ uvek nije desilo.

Istragu o ubistvu vode i srpska i kosovska stana. O slu~aju u Beogradu se ne zna gotovo ni{ta, dok su|ewe u Pri{tini nije dalo previ{e rezultata.

NA KOSOVU I METOHIJI OBELE@EN ME\UNARODNI DAN KFOR-A

Verno izvr{avamo svoj mandat

Me|unarodni dan KFOR-a obele`en je 8. jula u bazi ove misije „Film siti” u Pri{tini. „Garantuju}i da sve etni~ke grupe u institucijama na Kosovu imaju priliku da `ive u miru i sigurnosti. To je ~asna misija i verujem da ste svi veoma ponosni {to ste deo we”, poru~io je komandant KFOR-a italijanski general An|elo Mikele Ristu}a.-

Manifestacija, koju svake godine organizuje svih 27 zemaqa KFOR-a, ima za ciq da oja~a integraciju izme|u me|unarodnog vojnog osobqa i lokalnih civila sa wihovim porodicama i doprinese promovisawu kulturne raznolikosti unutar misije kao faktora uspeha i rasta, navodi se u objavi KFOR-a na Fejsbuku.

Komandant KFOR-a, An|elo Mikele Ristu}a, poru~io je u sve~anom govoru da ova misija nastavqa da „verno izvr{ava svoj mandat“.

„Garantuju}i da sve etni~ke grupe u institucijama na Kosovu imaju priliku da `ive u miru i sigurnosti. To je ~asna misija i verujem da ste svi veoma ponosni {to ste deo we”, naveo je Ristu}a.

U objavi se dodaje i da KFOR u potpunosti ostaje fokusiran na svakodnevnu implementaciju svog mandata – zasnovanog na Rezoluciji Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija 1244 iz 1999. godine – da osigura bezbedno okru`ewe i slobodu kretawa za sve qude koji `ive na Kosovu.

Predrag i Qubi{a, iz Ni{a, na motorima 18 dana krstarili po Iranu

ZA VE^ERU SMO DALI MILIONE, A ZA LITAR BENZINA 10 DINARA

Ni{lije Predrag Perunovi} i Qubi{a Vidanovi} su 18 dana na motorima krstarili Iranom. Sa atraktivnog putovawa, tokom kog su pre{li 11.000 kilometara vratili su se nedavno sa nezaboravnim se}awima, onim koja se pamte ceo `ivot. Wihova nezaboravna iskustva prenose beogradske „Novosti“.

Obi{li su predivne, gotovo nestvarne predele, vozili 500 kilometara kroz pustiwu, upoznali se sa iranskom kulturom starom i do 7.000 godina. Valuta koja broji vi{e nula podsetila ih je na doba biv{e Jugoslavije i vreme inflacije, a gorivo su po litru pla}ali svega 10 dinara.

- Vratili smo se puni neverovatnih utisaka. Malo je onih koji poznaju tu zemqu. Videli smo persijsku lepotu i srda~ne qude. Pre nego {to smo 8. maja krenuli, nama je izgledala egzoti~na, interesantna, puna izazova... Pripremali smo se nekoliko meseci, nije jednostavno, ali smo se sna{li. [to ka`u, kada se ne{to `eli, uvek se prona|e na~in. Proveli smo u sa-

Zemqa vrlo obrazovanih qudi

Qubi{a Vidanovi} posebno nam je istakao da je Iran zemqa sa mnogo obrazovanih qudi, savremenim gradovima koji imaju odli~nu infrastrukturu, sa metroima, vi{espratnicama i prodavnicama u kojima se prodaju proizvodi iz ~itavog sveta:

- Postoji islamski kodeks obla~ewa i `ene su obavezne da nose burku, ali je mnogo mladih `ena ne nose i svesno preuzimaju odgovornost da zbog toga budu ka`wene. U kafi}ima mo`ete da vidite moderno obu~ene devojke kako opu{teno sede i nikada ne biste pomislili da ste u Iranu, ve} u nekoj zapadnoevropskoj zemqi.

Najpopularnija

mom Iranu 18 dana, a putovawe je trajalo ukupno 28 dana i pre{li smo 11.000 kilometara - ka`e Predrag.

Obi{li su mnogo gradova i zanimqivih odredi{ta: Tabriz, Teheran, Isfahan, [iraz, Bander Abas...

- Si{li smo do Persijskog zaliva, kupali se u tom pretoplom moru, ~ija je temperatura oko 30 stepeni, a koji je deo Indijskog okeana. Nismo uspeli tamo da na|emo hlad, temperatura vazduha bila je ~ak 43 stepena, a to nam je ujedno bila i najdaqa destinacija koju smo posetili - prise}a se Predrag.

Najja~i utisak na wega su ostavili `iteqi ove zemqe koja ima 85 miliona stanovnika, a po povr{ini je gotovo 19 puta ve}a od Srbije.

- Qudi su divni, dobri, gostoprimqivi, srda~ni... Fascinirala me ta iskrena `eqa da vide nekoga ko nije iz Irana, a do{ao je da se interesuje za wihovu zemqu i za wih same. Toliko lepih susreta je bilo, toliko qudi nas je presretalo, zaustavqalo, sviralo iz automobila, kamiona... Otvoreno su pokazivali koliko su stvarno sre}ni i zadovoqni {to su stranci do{li i posetili wihovu domovinu.

Pri~u sa Kaspijskog jezera pone}e kao posebno dragu uspomenu.

- Posetili smo lokaciju i neplanirano ostali ~itav dan, celo popodne na ru~ku, na ribi iz Kaspijskog jezera, gde nam se jedna Iranka sa svojim verenikom ponudila da nam spremi ru~ak, na vrlo autenti~an iranski na~in: u neku metalnu posudu stavqaju se ~etiri vrela, usijana, posebna kamena i na wih se polo`i riba koja se tu pe~e.

Istorija drevne Persije, koju su imali priliku da vide i osete u jednom starom iranskom selu, ostavila ih je bez re~i.

- Mnogo je toga iz istorije Irana {to ga izdvaja od ostalih zemaqa, poput sela Kandovan starog 2.500 godina. Obi{li smo i lokalitet Persepolis, glavni grad nekada{weg Ahmedinskog carstva koji je

IMENA NA SVETU: