ZANIMQIVA PRI^A JEDNOG

Australijanca Iz Perta

Kada je Greg Ros odleteo ku}i u Australiju nakon sahrane svog ujaka u Oklandu 2008. godine, gledao je kroz prozor aviona u oblake, i dok je sleteo u Pert, doneo je odluku da potpuno promeni `ivot. Tokom leta je shvatio da je izgoreo u svom poslu kao vr{ilac du`nosti generalnog direktora pozori{ne kompanije, a posle decenija kao izvr{ni direktor marketinga za presti`ne automobile.

„Verovatno je veoma specifi~no za moju starosnu grupu. Nikada ne smemo da pla~emo, nikada ne smemo da odustanemo, moramo da budemo ~vrsti. Bori{ se u sebi. Mislite da ne{to nije u redu sa vama – Ja sam proma{aj.“ Pesma koja mu je pala na pamet bila je ‘Watching the wheels’ Xona Lenona… „Samo sedim ovde i gledam kako se to~kovi okre}u.”

Dao je otkaz i kada su ga odrasla deca pitala {ta }e da radi, rekao je: „Mislim da }u samo voziti prokleti kamion.“ Prijavio se za posao voza~a ogromnog kamiona sa dve ili vi{e prikolica. Ros je `eleo da vozi „najve}e {lepere na svetu.

„Pozvala me kompanija. ‘U va{em CV-ju nema ni~ega o vo`wi kamiona’, rekli su.“

Ros je u mladosti vozio mawa vozila a sada vozi {lepere. Sa 72 godine ima ugovor na puno radno vreme. Sada se to~kovi okre}u sasvim druga~ije. Radi 12 sati dnevno, 14 dana za redom, pre nego {to ima slobodnu nedequ.

„Sa ovim kamionom, oni me ne poseduju. Na kraju smene, okre}em kqu~ i to je ne~ija odgovornost.”

Ros voli samo}u. U kabini pu{ta klasi~nu muziku, Stonse ili Lenarda Koena. „Nekad samo `elim ti{inu. Ako idete na putovawe od 300 km, sposobnost razmi{qawa je divna. Veoma sam sre}an sam sa sobom. Svi|a mi se ko sam i gde sam.” Ponekad naleti na qude u Pertu iz svojih korporativnih dana i oni zbuweno ka`u: „Znam… Ali to je nemogu}e!“

Ros je imao rak {titaste `lezde pre dvadesetak godina, i dali su mu tri meseca `ivota. Dakle, wegov novi pravac se mo`e shvatiti i kao druga {ansa. Kada se osvrne na svoje korporativne dane, ka`e: „Mora da sam bio nemogu} i previ{e samouveren. Kakav kreten!” On vozi bicikl da bi odr`ao kondiciju i nada se da }e voziti {lepere jo{ tri do pet godina.

„Video sam kako mu{karci iznenada ostare“, ka`e on. „Ne vidite ih nekoliko meseci, a onda ih vidite i imaju te reumatske o~i. Postanu mr{avi. Odjednom je taj alfa mu`jak stara osoba. Ne zna{ kada ti to dolazi.“ Ros ne `eli da ga starost tako iznenadi.

„^a{a mi je uvek do pola puna. I dolazi konobar sa jo{ jednom fla{om.“

Ameri~ki san ne mora biti isti za svakoga, ali u sr`i, simbolizuje boqitak i priliku za postizawe uspeha. Ili je bar tako bilo donedavno. Najnovija istra`ivawa pokazuju da }e do toga pre do}i u Danskoj, Nema~koj, Australiji ili pak Velikoj Britaniji pi{e Business Insider. Akademici sa Univerziteta Bokoni i Fondacije Rokvul, kao i Univerziteta u Stokholmu, istra`ivali su kako siroma{tvo „opstaje” kroz generacije u vi{e zemaqa. Wihovo saznawe je da je me|ugeneracijsko siroma{tvo u Americi ~etiri puta ja~e nego u Danskoj i Nema~koj i dva puta ja~e u od nosu na Australiju i Ve liku Britaniju. Dok je za ameri~ko dete koje odrasta u siroma{tvu mnogo ve}a vero vatno}a da }e biti u siroma{tvu u odraslom dobu, dansko dete koje odrasta u siroma{tvu ima samo malo ve}u verovatno}u da }e biti u siroma{tvu u svojim mladim, odraslim godinama.

Istra`ivawe je pokazalo i da ove razlike iz- me|u zemaqa imaju vrlo malo veze sa razlikom u kvalitetu obrazovawa niti je zasnovano na rasnoj diskriminaciji ili lokaciji, uz postojanost siroma{tva u SAD-u na visokom nivou po rasnim i geografskim linijama. Umesto toga, istra`iva~i su otkrili da je postojanost siroma{tva sna`no povezana sa poreskim stopama i onim {to oni nazivaju efektima transfernog osigurawa, {to se mo`e smatrati sli~nim mre`i socijalne sigurnosti. - Amerika je arhetip liberalne i rezidualisti~ke dr`ave blagostawa, sa slojevitim pristupom visokom obrazovawu i zapo{qavawu, velikim povratom zarade od visokog obrazovawa i relativno slabom dr`avom blagostawa za osigurawe od rizika u odrasloj dobi - rekli su istra`iva~i. Jo{ zna~ajnije u Americi je ono {to istra`iva~i nazivaju „kaznom zaostalog srioma{tva” ili o`iqcima koje detiwstvo u siroma{tvu mo`e da ostavi na pojedinca. Istra`iva~i su otkrili da je „izlo`enost siroma{tvu u detiwstvu posebno ozbiqna u SAD”, navode}i na primer mawi pristup kvalitetnoj zdravstvenoj za{titi me|u stanovnicima SAD sa niskim primawima.