Emocionalna putovawa od Tasmanije

Vi{e od ~etiri decenije Milan Milojevi} izla`e svoja umetni~ka dela {irom Australije. Izlagao je i u Americi, Velikoj Britaniji, Evropi i Aziji. Poreklom iz Hobarta, dobio je ogromne nagrade od glavnih umetni~kih organizacija i preuzeo presti`ne internacionalne umetni~ke rezidencije. Milojevi}ev rad se nalazi u velikim javnim institucijama i privatnim kolekcijama u Australiji, ukqu~uju}i i Nacionalnu galeriju Australije (NGA), kao i {irom Evrope.

Trenutno, Zemqa koja nikad nije bila (ili jeste) se prikazuje u Fajervorks galeriji u Brizbejnu do 22. jula. Egzibicija je sa~iwena od devet izdawa koje pokazuju umetnikov hibridni proces stvarawa grafike koji kombinuje digitalnu tehnologiju sa tradicionalnim procesom.

[arene himere fiktivne flore i faune se mogu videti na ve}ini wegovih izlo`enih umetnina, kao {to su 2009/23 Golum (posle nazvana Audubon - drugo izdawe) i Tera Inkogita Rug (tre}e izdawe) iz 2023. godine. Ovde su Milojevi}eve veli~anstveno obojeni prikazi bili inspirisani estetikom i vizuelnim jezikom koji se razvio u osamnaestom i devetnaestom veku kod gravera, kao {to su bili Tomas Bevik i kod ve}ine umetnika naturalista, kao i kod Xon J. Audubona.

U stvari, umetnikova dela se razvijaju oko dva sveta-jedan koji podse}a na Tasmaniju i drugi koji li~i vi{e na Evropu. @eqa za stvarawem fiktivnih narativa i prostora slu`i kao odgovor na sakupqene kolektivne pri~e iz domovine koje umetnik nikada nije video, a koje su ustvari bazirane na uspomenama, mitu i ~iwenicama.

Odrastaju}i u Hobartu kao sredwe dete od ukupno troje dece, sa roditeqima koji su bili migranti tokom Drugog svetskog rata - \or|e (\oko iz Rekovca blizu Jagodine, Srbija) i Ana (ro|. Grasl iz Gentingena, Nema~ke), Milojevi} se prise}a: “Hrana i divni qudi koji su pose}ivali na{u ku}u, dozvoqavali smo novim migrantima da ostaju na spratu kod nas da no}e. Udomqavali smo Srbe, Nemce i to je bilo uzbu|uju}e za mene kao dete. Engleski se nije pri~ao kod ku}e u Lefroj ulici, ali nema~ki i srpski jesu. Svaki put kada bih pomirisao mu{katle podsetilo bi me na tu ku}u”.

Posle zbira doga|aja, Milojevi} se prise}a kako se 1976. godine upisao u Tasmanijsku {kolu umetnosti, po{to je dobio telefonski poziv od Uda Selbaha, direktora TSA (sada poznata kao [kola za kreativne umetnosti i medije, Univerzitet u Tasmaniji). “Bio sam zainteresovan za grafi~ki dizajn

Milanovi Roditeqi

Oba Milojevi}eva roditeqa, i \or|e i Ana su imali svoj umetni~ki period u mla|im danima, u Evropi koja je bila razorena ratom. Kao ratni zarobqenik u Drugom Svetskom ratu (1941-1945) u Severnoj Nema~koj, \or|e je crtao i stvarao portrete za nema~ke vojnike. Tokom 1943. i 1944. godine, Ana je radila u {tamparskom studiju u Gentingenu, centralnoj Nema~koj, gde je pomagala da se prave posteri za nema~ku propagandu. Na`alost, kada je Milojevi} imao samo jedanaest godina, wegov otac je preminuo posle kratke bolesti u Hobartu 1966. godine.” Muzika je bila veoma bitna za mene posebno kada je moj otac umro, ta velika novokomponovana pop muzika, me je odr`avala. U sredwoj {koli sam hteo da postanem ~lan Bitlsa, kao i mnogi drugi u~enici. Malo posle sam se pridru`io bendu (D Pres), i tako je sve po~elo”.

ali mi se nije svideo, nagiwao sam vi{e ka {tampawu i litografiji. Zaintrigiralo me je i zaqubio sam se uprkos drugim stvarima, u glatku povr{inu litografskog kamena”.

Po zavr{etku svojih studija, Milojevi} je imao uticajan dvogodi{wi period kao {egrt majstor grafi~ar u Lendfol Presu u ^ikagu, gde je ru~no ra|ene litografije {tampao u svojoj radionici za velike umetnike kao {to su bili Klaus Oldenberg, Xim Din, Vito Akon}i i Kristo. Godine 1979. se vratio u Hobart i zapo~eo svoju u~iteqsku karijeru na TSA-u dok je u isto vreme odr`avao svoj grafi~ki studio. Milojevi} je 1985. godine ubacio u svoju umetni~ku praksu fotografije iz Porodi~nog Albuma gde su se nalazile slike Tasmanije iz 1950. godine (koje je uslikao wegov otac na svojoj Leika kameri sa tripodom) sa svrhom privla~ewa pa`we na multikulturolo{ke razlike, na li~nom i profesionalnom nivou. Wegove egzibicije Nasledstvo: Grafika od Milana Milojevi}a u Australijskoj vizu-