@UTA AMERI^KA SMRT

Pi{e: Marko Lopu{ina

zemaqa regije Zapadnog Balkana konvenciju nije potpisala samo Srbija. U~esnice sada{weg ukrajinskoj rata Rusija, Ukrajina i SAD su odbile da potpi{u sporazum.

Xozef Bajden je odlu~io da Ukrajini po{aqe kasetne bombe, pod izgovorom da SAD „nemaju municiju“ i time je Ukrajince osudio na podmuklu i prqavu smrt

Srpski narod i danas pamti `ute plasti~ne kutije, koja su na wega bacali bombarderi NATO sa ciqem da ubiju trenutno, ali i na du`e staze nevine gra|ane Srbije i Crne Gore. Ameri~ki predsednik Xozef Bajden je odlu~io da Ukrajini po{aqe kasetne bombe, zabraweno oru`je za upotrebu zbog svoje nehumanosti, pod izgovorom da SAD „nemaju municiju“ i time je Ukrajince osudio na podmuklu i prqavu smrt.

To bi bila najve}a opasnost za Ukrajince za dugi niz godina ili ~itav vek ukoliko

Od usvajawa konvencije 2008. godine ~ak 99 odsto globalnih zaliha je uni{teno, navodi Koalicija za kasetnu municiju. Va{ington je licemeran, prevrtqiv i podmukao. Jer, kada je pre desetak godina Rusija iskazala potrebu da koristi `ute bombe SAD su to okarekterisale kao “ratni zlo~in”. Danas kada ameri~ki predsednik {aqe kasetne bombe Ukrajini to je “borba za demokratiju”. Kriti~ari tvrde da SAD di`u ruke od ukrajinskih prijateqa, jer su nesposobni da napadnu Rusiju u kontaofanzivi, pa im nude kao spas prqavo oru`je.

- Mi nemamo municju – rekao je Bjaden, misle}i na granate i bombe od 150 milimetara, kojih nema ni u Evropi. Proizvode ih Bugari i ^esi ali u malim koli~inama.

Nema~ka, Francuska, Velika Birtanija i druge dr`ave Starog kontinenta su ustale protiv Bajednovog poklona Ukrajini, iz dva razloga. Prvi je {to su kasetne bombe „`uta smrt“ koja ubija i u vreme bacawa, a i posle, kao skrivena zmija u travi. U Laosu su SAD bacile sto miliona tih bombi, a one i danas ubijaju civile. Poginulo ih je najmawe 10.000.

Ove `ute i zelene bombe, boja zavisi od pakovawa, koristi u novije vreme 21 dr`a-

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661 email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

Kasetne bombe su oru`je za masovno ubistvo, kako vojnika, tako i civila. To je oru`je koje se raspada u vazduhu i osloba|a vi{e eksplozivne podmunicije ili „bombica“ na {irokom podru~ju. Zabrawene su u 111 zemaqa sveta se kasetne bombe budu koristile u oblastima pod ruskom kontrolom na teritoriji Ukrajine. Potencijalno smrtonosne kasetne bombe jo{ uvek le`e u Laosu i Vijetnamu 50 godina nakon wihove upotrebe. Bilo je 100.000 `rtava. Zato je jako „bolno iskustvo“ Kamboxe sa ameri~kom kasetnom municijom kori{}enom ranih 1970-ih kao strano nasle|e koje je ostavilo desetine hiqada osaka}enih ili ubijenih.

- Apelujem na predsednika SAD kao dobavqa~a i ukrajinskog predsednika kao primaoca da ne koriste kasetne bombe u ratu jer }e prave `rtve biti Ukrajinci. Pro{lo je vi{e od pola veka, a jo{ nema sredstava za potpuno uklawawe kasetnih bombi – izjavio je jedan kamboxanski politi~ar.

Norve{ka vlada je u februaru 2007. godine zapo~ela proces konvencije o kasetnoj municiji sa namerom da postigne me|unarodni sporazum kojim bi se zabranila upotreba kasetnih bombi. ^ak 123 dr`ave potpisale su Konvenciju o kasetnoj municiji koja zabrawuje upotrebu, proizvodwu, prenos i skladi{tewe takvog oru`ja. Od va – Od Etiopije i Francuske, preko Holandije, Izraela, Ju`ne Afrike do SAD, Rusije i Ukrajine. Postoji mnogo vrsta kasetnih bombi – zapaqive, protivpe{adijske, protivtenkovske, za uni{tavawe pisti, minske, hemijske, protiv izvora struje, za propagandne letke, kao i pametne bombe.

Prvo su kor{}ene 1938. godine u Finskoj u Zimskom ratu, kada su ih bacali vojnici sovjetske Crvene armije. Potom tokom Drugog svetskog rata Nemci su ih bacali na Engleze i na Sovjete. Amerikanci su ovim bombama napadali italijanske fa{iste i civile. Od 1950. godine u Korejskom ratu SAD su koristila kasetne bombe protiv Severne Koreje. U Vijetnamskom ratu od 1964. pa narednih deset godina Amerikanci su ubijali ovim bombama armiju i narod u Kamboxi, Laosu, Vijetnamu i Tajlandu. Sedamdesetih godina ove bombe su sejale smrt u Zambiji, Siriji, Zapadnoj Sahari, Mauritaniji, Libanu. Britanci su ih bacali na “svoja” Foklandska ostrva 1982. godine.

Opet Amerikanci, naj~e{}i korisnici ovog prqavog oru`ja, su godinama ga|ali

Iran, Libiju, ^ad, Irak i Kuvajt. Samo tokom 2011. godine civili su od ovih bombi stradali u 29 dr`ava sveta. U jugoslovenskom ratu devedesetih kasetne bombe su bacane po Hrvatskoj, BiH, ali i u Angoli, Taxikistanu, ^e~eniji, Sudanu. Na srpskim prostorima kasetne bombe NATO i SAD su 1999. godine ubijale u Srbiji, u Crnoj Gori i na Kosmetu. Ubijeno je i raweno 1.200 qudi, a direktno ugro`eno 88.000 Srba.

Srpski narod i danas pamti masakr koji su napravile NATO kasetne bombe ba~ene na pijacu u Ni{u i na narod u Surdulici, tokom bombardovawa 1999. godine. Kasetne bombe nikada potpuno nisu o~i{}ene po vrletima planine Kopaonik, na kojoj i danas ubijaju i qude i divqa~.

Evropqani se boje kasetnih bombi u Ukrajini, jer veruju da je wihova ameri~ka isporuka crvena linija koja se prelazi i sukob Rusa i Ukrajinaca pretvara u svetski rat. Kasetne bombe su oru`je za masovno ubistvo, kako vojnika, tako i civila. To je oru`je koje se raspada u vazduhu i osloba|a vi{e eksplozivne podmunicije ili „bombica“ na {irokom podru~ju. Zabrawene su u 111 zemaqa sveta.

Bombe su dizajnirane da detoniraju pri udaru o tlo i velika je verovatno}a da }e svako u toj oblasti biti ubijen ili ozbiqno povre|en. One obi~no ispu{taju velik broj mawih bombi koje mogu biti smrtonosne na {irokom podru~ju. Osim po~etne {tete izazvane municijom pri udaru, mnoge bombe ne uspevaju odmah da detoniraju. Do 40 odsto bombi nije eksplodiralo u nekim nedavnim sukobima. Ruske i ukrajinske trupe su koristile kasetnu municiju u naseqenim podru~jima.

Kao rezultat toga, kasetne bombe, poput nagaznih mina, predstavqaju rizik za civile dugo nakon upotrebe. Neeksplodirana ubojna sredstva iz kasetnih bombi mogu ubiti i osakatiti qude godinama ili ~ak decenijama nakon {to je municija ispaqena. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave planiraju da upute paket sigurnosne pomo}i Ukrajini vredan oko 800 miliona dolara {to je 42. paket koji su odobrile Ukrajini od invazije. Va{ington }e poslati Ukrajini paket kasetnih bombi kao pomo} u protivofanzivi protiv Rusije.

Bela ku}a je saop{tila da je ‚’odluku odga|ala koliko god je mogla’’ zbog opasnosti od ozleda civila od ne-eksplodiranih ubojnih sredstava.

Ameri~ka vojna pomo} Ukrajini se do sada procewuje na vi{e od 40 milijardi ameri~kih dolara. Ukrajina je zatra`ila kasetne bombe za ga|awe ruskih polo`aja s ukopanim trupama.

NATO podr`ava Ukrajinu i SAD. Od 31 ~lanice zapadne vojne alijanse samo 7 dr`ava nije jo{ pristupilo sporazumu o zabrani kasetnih bombi, a to su: Estonija, Gr~ka, Letonija, Poqska, Rumunija, SAD, i Turska. Ameri~ka smrt i daqe radi, bilo da deluje iz Va{ingtona ili preko Brisela.