U Teslinoj Lici ni Srba ni struje

10. jula obele`ili smo 167 godina od ro|ewa Nikole Tesle, velikog srpskog nau~nika. U rodnom kraju velikog Srbina, u Smiqanu u Lici, Srbi mogu da se prebroje na prste jedne ruke, kao i ku}e u ovom selu u kojima ima struje, a koju je srpski genije kao najve}u dobrobit omogu}io celom svetu, ali nije mogao i - svojim kom{ijama.

Reportera beogradskih „Novosti”, uo~i ro|endana svetskog nau~nika, 10. jula, do ku}e u kojoj je proveo detiwstvo i deo mladosti, vodi jedan stari Li~anin, a na pitawe da li tu u okolini `ive Srbi odgovara nam: „Pa wih davno nema, kao ni ve}ine Nikolinih ro|aka”. U to se uveravamo i sami, dvadesetak metara od doma gde su `iveli Nikolini roditeqi, Milutin i Georgina, prava je pusto{, a na banderi koja je svojevremeno sprovodila struju, onu kojoj je Tesla posvetio ceo `ivot i istra`ivawa, sada je ostala samo neka stara ~ituqa.

Mada Hrvati vrlo rado i uporno svojataju Teslu i la`no isti~u da je on „hrvatski nau~nik”, zvani~an Zagreb decenijama se nije trudio da na dostojanstven na~in obele`i mesto wegovog ro|ewa. Ve~no po~ivali{te roditeqa genijalca iz Smiqana na starom pravoslavnom grobqu, do pre nekoliko godina, 2017. bilo je zapu{teno, dok glumac Rade [erbexija i upravnik pozori{ta „Kerempuh” Du{ko Qu{tina, nisu dali novac da se grobovi urede. Pravoslavna crkva u kojoj

Ro|en u no}i punoj muwa

Ka`u da je Nikola Tesla ro|en u olujnoj no}i punoj muwa, ta~no u pono}. Otac mu je preneo znawa jer je bio na~itan i imao je odli~nu memoriju, a majka je bila snala`qiva u izra|ivawu alata za doma}instvo i obra|ivawu zemqe. Do desete godine Nikola nije video lokomotivu, a nakon {kole u Gospi}u oti{ao je u svet, ujedno i mewaju}i ga na na~in kako je to malo ko uradio u dosada{woj istoriji ~ove~anstva.

je Tesla kr{ten bila je zapaqena u ratnom vihoru devedesetih godina pro{log veka, ali je donacijom vernika obnovqena. Zapaqena je i crkva u kojoj je slu`bovao wegov otac, pravoslavni sve{tenik, premda je i ona naknadno obnovqena. Koliko je Zagrebu stalo do Tesle, sem da se di~e kako je „ro|en u Hrvatskoj”, najboqe govori i obli`wa {kola koju je poha|ao, a od koje su ostali samo zidovi i rastiwe oko we.

To je Teslin kraj danas, gde qudi obilaze Memorijalni centar „Nikola Tesla”, a na dan wegovog ro|ewa ovde bude najvi{e sveta koji dolazi da slavi ~uvenog nau~nika. Godi{we kroz Memorijalni centar pro|e oko 60.000 qudi, ali niko im ne pri~a kakva je sudbina zadesila Srbe iz Smiqana i okolnih mesta. Ne govore im da ni danas za ve}inu Srba ovde nema `ivota, da su srpska sela prazna, mnoga zarasla u korov, a ku}e napu{tene. Podvelebitska mesta pro{la su ratne strahote, a spaqene su ku}e od Metka do Gospi}a. Pre je tu `ivelo hiqade Srba, danas ih je jedva stotinu. U ^itluku desetak, Po~itequ nekoliko, a u Divoselu doslovno nema nijednog Srbina.

Neki od kom{ija, kao Du{an Do{en, godinama su podnosili hrvatskim vlastima zahtev za obnovu, ali su ga odbijali. Neki iz Teslinog kraja spasli su `ivu glavu begom nakon „Oluje”, a neki uporno jo{ i danas zalaze u pusta sela, pravu divqinu, da posete rodni kraj. A oni koji su imali