Вуковар - Српско жилиште

ИНФО центар udru`ewa

Промоција часописа „Српски крајеви”

V U K O V A R -

SRPSKO @ILI[TE Боже, при доласку, какаве су све мисли прожимале патриотске груди?! Тамо гдје се вријеме мјери другачијим мјерним јединицама од часа, закорачисмо у одисеју љубави и надања.

Позвани од стране директора културног центра и осталих српских институција, божјом вољом обрели смо се за католички Дан мртвих, њихове Све свете 2017. Године, у ломном и трагично савршеном граду Вуковару.

Боже, при доласку, какаве су све мисли прожимале патриотске груди?! Тамо гдје се вријеме мјери другачијим мјерним јединицама од часа, закорачисмо у одисеју љубави и надања. Од међаша разграничења, пут према демолираном граду, око кога борба никад неће, канда, утихнути, бивао је искрпљен ко царева долама послије боја за очување трона. Сам прилаз, саобраћајнице према заморчету више су него савремене и без замјерке.

Топло средиште очувања српске бакље (читај Српски културни центар) издефинисано је кроз трибине, излозбе, представљања, часопис ,,Извор‘‘, окриљено Вјећем српских општина, даје импулс Светосавцима, да ,,није све пропало, кад пропало све је‘‘.

Изузетно прихваћени, пред препуном салом представљени су часопис ,,Српски крајеви‘‘, и ,,Савез крајишких удружења‘‘. Уводничар је био, директор установе Срђан Секулић, момак на мјесту, смјеран и истрајан да са помоћницима оснажи пламен у сложеној средини.

У пригодном амбијенту први се обратио главни уредник ,,Српских крајева‘‘ Славиша Рујевић. Објашњавајући идеју, концепцију, замисао и пласман новине. Потом је детаљније образложила потребу, визије и поговор издања уредница Ранка Срдић Милић. На крају, уз постављање питања, констатације и интерактивност вече је добила једнодушни карактер. На брзину су се гости стопили с домаћом публиком.

Било је приватних питања, кад су слушаоци чули поријекло промотера.

Свидјела им се идеја о организовању Срба, кроз културна достигнућа, без политике, завјера и сплетки. Исказали су дивљење за рад и часописа и ,,Савеза Крајишника‘‘.

По завршетку, иако је вече била познојесења, прошетали смо улицама турбулентних токова историје. Док смо на другом полувремену у ресторану ,,Морнар‘‘- ћириличним натписом, побоље упознали стање Срба у два града- Вуковар и Бели Манастир и 6 општина- Трпиња, Маркушица, Ердут, Борово, Негославци, Шодоловци и Јагодњак. Стиче се утисак да наша мањина полако а посигурно стаје на ноге, брани достојно и унапређује своја права.

Гости су отишли с убјеђењем да су посјетом посадили још један чемпрес у рукавцу Вуке, за будућа покољења.

Ранка Срдић Милић