3 minute read
Дан сјећања
Мркоњић Град DAN SJE]AWA NA @RTVE 13 ZAPADNOKRAJI[KIH OP[TINA
Advertisement
Ујесен 1995. године, агресијом удружених јединица Хрватских оружаних снага, ХВО и тзв. Армије БиХ са територије Западне крајине (Рипач, Петровац, Дрвар, Грахово, Гламоч, Кључ, Сански Мост, Мркоњић Град, Шипово, Србобран, Јајце, Купрес и Крупа на Уни) протјерано је 120.000, а убијено 1664 војника и цивила.
Достојно, на двије локације одржава се Помен, у капели Светог Марка на гробљу-мјесту стратишта и на Тргу српске војске, поред централног споменика Борцима одбрамбено - отаџбинског рата. Потом су изложбом ,,страдања у Мркоњићу‘‘ у Дому културе и филмом ,,Окупација у 117 слика‘‘, призори и дужна сјећања употпуњени.
Ове године, схватајући важност и размјеру нациналне трагедије, помену је присуствовао и највећи државни врх Републике Српске. У вјечности туге и бола смјењивале су се делегације, полажући вјенце мучеништва и незаборава. Док су породице жртава чиниле непрегледну поворку саосјећаја и по козна који пут корачале неутјешене.
Од предсједника државе Милорада Додика, преко Пресједништва Скупштине РС, министра за рад и борачко-инвалидску заштиту Миленка Савановића, Борачке организације Српске, представника 13 западнокрајишких општина, представника Борачких организација 13 западнокрајишких општина, начелнице Мркоњић Града Дивне Аничић, Борачке организације Мркоњић Града, Удружења логораша, несталих и заробљених до Удружења Савеза Крајишника из Новог Сада.
Код централног споменика услиједило је обраћање званичника. Тих дана атмосфера је разгњевила породице жртава и представнике званичних институција изрицањем ослобађајуће пресуде Насеру Орићу сребреничком крвнику.
18
Сви говори су ишли у очајничком смјеру двојних стандарда, у којима свијет прави искривљену слику и од џелата праведнике. А српска страна, без јаке подршке, остаје осујећена, понижена, ненамирена.
Предсједник Додик је, рекао ,,Да је у јесен 1995. била класична агресија‘‘. Обрушивши се на тужилаштво БИХ, противнике Републике Српске и њихове сателите у редовима свог народа. Најавивши тражење правде и уважавање жртава из реда српског народа. Изразио је и дивљење за повратике и похвалио одважан наставак живота.
Дирљив говор, уносећи лична осјећања, је подарила начелница
Мркоњић Града, Дивна Аничић. Која је отворила и изложбу у Културном центру, чији је отац један од жртава дивљања зла хорди по Мркоњићу за вријеме окупације. Најавивши тужбу против починиоца.
Министар за рад, и борачкоинвалидску заштиту Миленко Савановић, је у домену свог ресора бритко истакао благ однос оних што се питају према жртвама војног и цивилног становништва западнокрајишких општина и изразио наду да ће се гледиште залагањем БОРС-а измјенити у будућности. Позивајући на
У Умјетничкој галерији добојског Центра за културу и образовање 14. децембра је свечано отворена изложба калиграфије „Слика и реч, традиција и интерпретација”, Душана Мишића из Шапца.
Говорећи о љепоти калиграфије, Мишић је рекао да је на њега велики утисак оставила прва
јединство политичких партија и организација у Српској.
Најпотресније обраћање, а то је за очекивати, је изнио предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Душко Милетић. Оштро критикујући немар судских органа БиХ и пристрасност, селективну правду и удовољавање миљеницима глобалиста. Јако завапивши да ни чињенице ни необориви докази не вриједе. Али се са тражењем правде за српске мученике неће стати, то је борачка дужност најсветија. Почевши и завршивши излагање лајтмотивом страна Мирослављевог јеванђеља када је први пут видио.
“Данашње генерације путују по свету и диве се другим културама, а не знају за своју. Ја се трудим да их упознам и приближим нашој култури да би схватили шта ми то у ствари поседујемо”, додао је Мишић.
Он је навео да му је за израду калиграфије мањег формата поистине ,,политика рат почиње и завршава‘‘.
Напоменути треба, и стално спомињати, да је из масовне гробнице ексхумирано 181 тјело српских жртава, а на подручју Мркоњић Града још у више мањих гробница пронађено 176 лица.
Стиче се утисак у реалној јавности, да је овај масовни злочин запостављен и недовољно наглашен. Што је дужност свих нас у будућности, а посебно потомака западнокрајишке регије.
Добој IZLO@BA KALIGRAFIJE „SLIKA I RE^, TRADICIJA I INTERPRETACIJA”
Ранка Срдић Милић требно од петнаест до мјесец дана рада, те да од материјала користи пергамент, мастило, перо и позлату.
Мишић је појаснио да су на пергаменту калиграфски исписане молитве, на начин и у маниру како су у средњем вијеку дијацикалиграфи преписивали старе књиге.
Мишићу је ово друга самостална изложба из области калиграфије.
Душан Мишић је након завршене Школе примијењених умјетности у Шапцу дипломирао фрескопис на Академији Српске православне цркве за умјетност и конзервацију.
