Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu Godina 1
Broj 8
oktobar 2010.
udru`enje gra|ana
ekolo{ki e-magazin
ИЗВЕШТАЈ ЗА
OKTOBAR 2010. О СТАЊУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
У ГРАДУ КРАГУЈЕВЦУ
5 6 9 14 18
2
ИЗВЕШТАЈ О КВАЛИТЕТУ ПИЈАЋЕ ВОДЕ КОЈУ ДИСТРИБУИРА ЈКП ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА, КРАГУЈЕВАЦ, за oктобар 2010. године ИЗВЕШТАЈ О КВАЛИТЕТУ ПИЈАЋЕ ВОДЕ СА ЈАВНИХ ЧЕСАМА У КРАГУЈЕВЦУ, за oктобар 2010. године АЕРОЗАГАЂЕЊЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА КРАГУЈЕВЦА у oктобру 2010. године ИЗВЕШТАЈ О МЕРЕЊУ КОМУНАЛНЕ БУКЕ за oктобар 2010. године
Месечни аеропалинолошки извештај за град Крагујевац за oктобар 2010. године
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
oktobar 2010.
К р а г у ј е в а ц
20 22 23 24 26 27
у
о к т о б р у Крагујевачка еколошка јесен Моје руке боје дугу Предавање „Дани Станишта“ На ЕКОФЕР-у представљени еколошки пројекти Крагујевца Издавање дозвола за управљање отпадом Акција: Вашу амбалажу у рециклажу
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
oktobar 2010.
3
Извeшт а ј з а
2010.
Institut za javno zdravqe Kragujevac 4
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
oktobar 2010.
ИЗВЕШТАЈ О КВАЛИТЕТУ ПИЈАЋЕ ВОДЕ КОЈУ ДИСТРИБУИРА ЈКП ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА, КРАГУЈЕВАЦ, октобар 2010. године
К
онтролу пијаће воде коју дистрибуира ЈКП “Водовод и канализација” на подручју града Крагујевца врши Институт за јавно здравље у Крагујевцу редовно, измењеном динамиком на захтев корисника, ЈКП-а “Водовод и канализација”, Крагујевац, 5 пута месечно на 15 пунктова
У току месеца октобра 2010. године је узето укупно по 61 узорак воде за пиће за хемијску и бактериолошку анализу.
У испитиваним узорцима овог месеца није регистрована ни хемијска ни микробиолошка неисправност, тј. вода за пиће је била исправна у свим узорцима.
Резултати испитивања хемијске и бактериолошке исправности воде за пиће у Крагујевцу за месец октобар 2010. године
Мерно место
Укупно узето узорака
хемијски
бактериол.
Гл а в н и уз р о ц и неисправности
Неисправно хемијски
бактериол.
број
%
број
%
Резервоар Кошутњак
1
1
0
0.00
0
0.00
Резервоар Метино брдо
5
5
0
0.00
0
0.00
Резервоар Р-14
5
5
0
0.00
0
0.00
Резервоар Велико брдо
5
5
0
0.00
0
0.00
Резервоар Ћава
5
5
0
0.00
0
0.00
О.Ш. "М. Тодоровић"
5
5
0
0.00
0
0.00
Млекара
5
5
0
0.00
0
0.00
Клинички центар
5
5
0
0.00
1
0.00
Бресница
5
5
0
0.00
0
0.00
Ердеч
5
5
0
0.00
0
0.00
Дом здравља Станово
5
5
0
0.00
0
0.00
О.Ш. у Станову
5
5
0
0.00
0
0.00
Ердоглија
5
5
0
0.00
0
0.00
5
5
0
0.00
0
0.00
Обданиште "Полетарац"
5
5
0
0.00
0
0.00
Нептун
5
5
0
0.00
0
0.00
61
61
0
0.00
0
0.00
О.Ш. "Краљевачки батаљон"
УКУПНО
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
хемијски
oktobar 2010.
бактериол.
5
ИЗВЕШТАЈ О КВАЛИТЕТУ ПИЈАЋЕ ВОДЕ СА ЈАВНИХ ЧЕСАМА У КРАГУЈЕВЦУ, з a октобар 2 0 1 0 . г о д и н е с а т а б е л о м к ој а с а д р ж и податке о резултатима основних анализа ових вода
К
онтролу квалитета пијаће воде са јавних чесама на подручју града Крагујевца врши Институт за јавно здравље у Крагујевцу редовно, 2 пута месечно у току зимског и 4 пута месечно у току летњег периода.
6
У току месеца октобра 2010. године узето је укупно по 10 узорака пијаћих вода са јавних чесама за хемијску и бактериолошку анализу..
У посматраном периоду хемијска неисправност је регистрована у 5 испитиваних узорака (50.00%) због повишених вредности нитрата, боје и електропроводљивости. Бактериолошка неисправност је регистрована у 9 узорака (90.00%), а узрочници су бактерије индикатори фекалног загађења. У току месеца октобра 2010. године комплетна исправност (и хемијска и бактериолошка), регистрована је само за једну јавну чесму на територији града Крагујевца – Дивостин.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
oktobar 2010
Резултати испитивања хемијске и бактериолошке исправности воде за пиће са јавних чесама у Крагујевцу за месец октобар 2010. године
Укупно узето узорака
Неисправно
Мерно место
хемијски хемија
Главни узроци неисправности
бактериолошки
бактериол.
хемијски број
%
број
%
бактериолошки
Индикатори фекалног загађења
Шумарице
1
1
0
0.00
1
100.00
Дивостин
1
1
0
0.00
0
0.00
Грујина чесма
1
1
1
100.00
1
100.00
>Еp, нитрати
Индикатори фекалног загађења
Петровац
1
1
1
100.00
1
100.00
Нитрати, > Еp
Индикатори фекалног загађења
Бубањ
1
1
1
100.00
1
75.00
Нитрати, > Еp, појачана боја
Индикатори фекалног загађења
Капавац
1
1
0
0.00
1
100.00
Кошутњак
1
1
1
100.00
1
100.00
Теферич
1
1
0
0.00
1
25.00
Белошевац
1
1
1
100.00
1
100.00
Ждраљица
1
1
0
0.00
1
100.00
УКУПНО
10
10
5
50.00
9
90.00
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
Индикатори фекалног загађења
Нитрати, > Еp, боја
Индикатори фекалног загађења Индикатори фекалног загађења
Нитрати, > Еp
oktobar 2010
Индикатори фекалног загађења Индикатори фекалног загађења
7
8
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
oktobar 2010.
АЕРОЗАГАЂЕЊЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА КРАГУЈЕВЦА у октобру 2010. године
СТРУЧНО МИШЉЕЊЕ О КВАЛИТЕТУ ВАЗДУХА
У СУМПОР ДИОКСИД
АЗОТ ДИОКСИД
У току овог месеца, 24 часовне вредности сумпор диоксида нису биле изнад законом дозвољених ГВИ 125 μg/m3. Максимална измерена вредност била је 13 μg/m3 06.10.2010. и измерена је на мерном месту центар града ИЗЈЗ..
ЧАЂ
У току оваог месеца, 24 часовне вредности азот диоксида (мерено на пет мерних места) нису биле изнад дозвољених ГВИ 85 μg/ m3. Максимално измерена вредност била је 60 μg/m3 од 27.10.2010. на мерном месту Пивара, док је граница толеранције 40 μg/m3.
У току овог месеца, 24 часовне вредности чађи нису биле изнад законом дозвољених ГВИ 50 μg/m3. Максимално измерена вредност била је 44 μg/m3 од 11.10.2010. на мерном месту Пивара, док је граница толеранције 25 μg/m3.
Резултати испитивања концентрација SO2, чађи, NO2 (основне загађујуће материје) на подручју града Крагујевца у току октобра 2010. године
Локалне мерне станице за имисиона мерења (24 h мерења)
СРЕДЊА МЕСЕЧНА ВРЕДНОСТ
МАКСИМАЛНА ВРЕДНОСТ
SO2 μg/ m3
Чађ μg/ m3
NO2 μg/ m3
SO2 μg/ m3
Чађ μg/ m3
NO2 μg/ m3
Чистоћа
3
22
23
9
42
38
Илићево - обданиште
3
15
27
10
32
44
Институт за јавно здравље
5
14
27
13
25
53
О.Ш. «Мирко Јовановић»
5
15
23
11
35
41
Пивара – парк
5
22
32
9
44
60
БРОЈ ДАНА ИЗНАД ГВИ SO2 μg/ m3
Чађ μg/ m3
NO2 μg/ m3
*ГВИ (гранична вредност имисије) за SO2 за 24 часа
ГВИ
125 μg/m3
за SO2 за годину дана
50 μg/m3
за чађ за 24 часа, одн. за годину дана
50 μg/m3
за NO2 за 24 часа
85 μg/m3
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
oktobar 2010.
9
УКУПНЕ ТАЛОЖНЕ МАТЕРИЈЕ
Резултати испитивања концентрација укупних таложних материја на подручју града Крагујевца у току октобру 2010. године (локалне мерне станице за имисиона мерења, 24h мерења) УКУПНЕ ТАЛОЖНЕ МАТЕРИЈЕ
Растворне материје
Нерастворне материје
mg/m2/дан
g/m2/дан
g/m2/дан
Ул. Саве Ковачевића
394,53
255,44
139,09
Солитер “Y”
129,26
75,19
54,06
Железн. станица “Диорк”
167,84
76,18
91,66
Хитна помоћ
186,76
87,85
98,91
О.Ш. “Мирко Јовановић”
125,57
63,77
61,80
92,15
62,91
29,24
Илићево - дечије обданиште
100,38
49,88
50,50
Станово - Циглана
262,62
107,93
154,69
О.Ш.”III Крагујевачки батаљон”
149,50
97,78
51,73
Пивара код парка
85,76
38,33
47,73
Чистоћа Илићево
268,22
73,72
194,50
О.Ш. “Милутин и Драгиња Тодоровић”
122,13
96,45
25,68
УКУПНО
2084,71
1085,43
999,28
Средња вредност
173,73
90,45
83,27
МЕРНО МЕСТО
Мерна јединица
О.Ш. “Вук Караџић”
МДК
10
за укупне таложне материје
450 mg / m2 / дан
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
oktobar 2010.
ТЕШКИ МЕТАЛИ Концентрације тешких метала (олова, цинка и кадмијума) из седиментатора мерене су на четири мерна места и нису биле у октобру изнад ГВИ вредности. Резултати испитивања концентрација тешких метала из седиментатора на испитиваним локацијама за град Крагујевац у току октобра 2010. године ЛОКАЦИЈА
ОЛОВО
КАДМИЈУМ
ЦИНК
ГВИ
250 μg/m2/дан
5 μg/m2/дан
400 μg/m2/дан
Ул. Саве Ковачевића
1,84
<0,10
15,22
Железничка станица «Диорк»
4,06
<0,10
9,05
Пивара код парка
2,55
<0,10
4,01
Станово Циглана
1,12
4,31
12,95
УКУПНО
9,56
4,48
41,23
Средња вредност
2,39
1,12
10,31
ТЕШКИ МЕТАЛИ
у суспендованим честицама Концентрације тешких метала (олова, цинка, кадмијума) у суспендованим честицама у октобру 2010. године, мерене су на четири мерна места на раскрсницама у трајању од седам дана месечно. Измерене концентрације праћених тешких метала биле су испод GVI на праћеним локацијама.
Тешки метали у суспендованим честицама, за месец октобар 2010. године
GVI
ОЛОВО
КАДМИЈУМ
1 μg/m3
0.01 μg/m3 Средња месечна вредност
Макс. вредност
<0,003
0,034
0,042
<0,003
<0,003
0,017
0,025
0,08
<0,003
<0,003
1,294
1,398
0,09
<0,003
<0,003
0,230
0,265
Средња месечна вредност
Макс. вредност
<0,03
<0,003
0,07
0,09
Средња медицинска школа
0,07
Мала вага
0,06
Средња месечна вредност
Макс. вредност
Институт за јавно здравље
<0,03
Аутобуска станица
ЛОКАЦИЈА
ЦИНК
Број дана изнад ГВИ
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
Број дана изнад ГВИ
oktobar 2010.
Број дана изнад ГВИ
11
ФОРМАЛДЕХИД, АЗОТ ДИОКСИД, ЧАЂ, ОЛОВО И БЕНЗЕН – имисиона мерења пореклом из саобраћаја У октобру 2010. године на раскрсницама: у центру, код медицинске школе, на малој ваги и код аутобуске станице мерене су концентрације горе наведених аерополутанаса. 1. Концентрација бензена била је у оквиру законских норми. Дозвољена гранична вредност имисије за бензен је 8 μg/m3, граница толеранције 3, а измерене су вредности до од 0.76 μg/m3 (12 .10.2010.) на мерном месту центар града, Институт за јавно здравље. 2. Концентрације формалдехида биле су у оквиру законских норми. Дозвољена гранична вредност имисије за формалдехид је 100 μg/m3, а измерене су вредности до 12.6 μg/m3(18.10.2010.) на мерном месту Мала вага. 3. Концентрације чађи нису биле у оквиру законских норми. Дозвољена гранична вредност имисије за чађ је 50 μg/m3, а измерене су вредности до 86 μg/m3 (28.10.2010.) на мерном месту раскрсница Мала вага. На овом мерном месту било је у октобру укупно 7 дана са вредностима изнад GVI, док је на мерном месту аутобуска станица у октобру било такође 7 дана са вредностима које су биле изнад GVI. 4. Концентрације азот диоксида на раскрсницама (четири мерна места) биле су у оквиру законских норми на свим мерним местима. Дозвољена гранична вредност имисије за азот диоксид је 85 μg/m3, а измерена је максимална вредност на мерном месту аутобуска станица од 66 μg/m3 (25.10.2010.).
АЗОТДИОКСИД
ЧАЂ
100 μg/m3
5 μg/m3
85 μg/m3
50 μg/m3
Средња месечна вредност
Макс. вредност
3,9
Средња медицинска школа
0,17
0,76
27
53
14
25
6,3
32
43
69
72
2,6
8,3
50
61
30
34
9,1
12,6
38
66
76
86
Број дана изнад ГВИ
Аутобуска станица
12
Макс. вредност
4,8
Мала вага
Средња месечна вредност
2,2
Бр.дана изнад ГВИ
Макс. вредност
Институт за јавно здравље
Број дана изнад ГВИ
ЛОКАЦИЈА
Средња месечна вредност
ГВИ
Макс. вредност
БЕНЗЕН
Средња месечна вредност
ФОРМАЛДЕХИД
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
oktobar 2010.
Број дана изнад ГВИ
Имисија органских и неорганских материја пореклом од саобраћаја за месец октобар 2010. године
ДУГОРОЧНЕ МЕРЕ
ЗАКЉУЧАК
КРАТКОРОЧНЕ МЕРЕ
У октобру 2010. године у Крагујевцу није регистровано оптерећење ваздуха посматраним полутансима појединачно у односу на дозвољене вредности. Посматрано према мерним локацијама аутобуска станица и раскрсница на Малој ваги су биле по питању квалитета ваздуха најоптерећеније локације, превасходно због саобраћаја, што се верификовало измереним вредностима за азотове оксиде и чађ које су биле изнад граница толеранције.
Редовно прање и чишћење улица и тротоара у урбаном делу града, посебно део града око аутобуске станице и самом центру (влажно прање).
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
Смањивати број индивидуалних ложишта на чврста горива (дрво, угаљ), рад енергана система централног даљинског грејања изменити; наставити увођење гасификације. Озелењавање јавних површина (стварањем мини паркова). Смањити фреквентност саобраћаја у градском језгру тако што ће се забранити саобраћај за тешке камионе.
oktobar 2010.
13
ИЗВЕШТАЈ О МЕРЕЊУ КОМУНАЛНЕ БУКЕ за месец октобар 2010. године
М
ерење и елаборирање нивоа комуналне буке у октобру 2010. године спроведено је у Крагујевцу дана 28. и 29.10.2010. године на предвиђеној мрежи мерних места, одређивањем еквивалентног нивоа буке за дан и ноћ.
Мерење буке у животној средини извршено је у складу са следећим прописима: Правилник о дозвољеном нивоу буке у животној средини («Сл. гласник РС», бр. 54/92), Мерење буке у животној средини JUS U.Ј6.090. 1992, Акустичко зонирање простора SRPS U.Ј.6 205 2007, Закон о заштити од буке у животној средини («Сл. гласник РС», бр. 36/09).
14
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
oktobar 2010.
Методологија Одређивање вредности дневног и ноћног нивоа комуналне буке вршено је према прописаној методологији. Мерење нивоа буке вршено је прецизним импулсним мерачем нивоа звука NORSONIC тип NOR 118. За једно трећинску октавну анализу буке коришћен је филтер сет.
Пре одређивања нивоа комуналне буке, одређивани су микроклиматски услови, који су од значаја за меродавност резултата: температура ваздуха, релативна влажност ваздуха, ваздушни притисак и брзина ветра добијени су од локалне хидрометеоролошке станице, која је у саставу Републичког хидрометеоролошког завода
Мерење буке у комуналној средини извршено је на висини од 1,2m до 1,5m од површине терена, на удаљености најмање 3,5m од зидова објеката. Мерење буке којој су изложене зграде у насељима вршено је на 1 до 2m од фасаде. Приликом мерења на отвореном простору одређена је и учесталост проласка лаких и тешких моторних возила.
РЕЗУЛТАТИ Локација
1.
Раскрсница улица Атинске и Авалске, бензинска пумпа Југопетрол
2.
О.Ш. Мирко Јовановић
3.
Насеље Демнино брдо 1
4.
Насеље Петровац, окружни затвор
5.
Насеље Петровац, бензинска пумпа “Раде шпед”
6.
Насеље Петровац, улица Душана Ђорђевића
Опис локација
Опис потенцијалних извора буке
Мерно место се налази на травнатој површини на 20 метара од раскрснице. Околни простор чине објекти различите намене. Стамбено пословна зона. Мерно место је паркинг простор испред школе. Околни простор чине вишеспратнице. Стамбена зона. Мерно место је травната површина између стамбених зграда и насеље денино брдо. Стамбена зона. Мерно место је нпаркинг простор испред окружног затвора. Околни простор чине приземни и једноспратни стамбени објекти.
Буку праве возила.
Буку праве деца и возила.
Буку праве возила и лавеж паса
Буку праве возила.
Мерно место је бензинска пумпа у правцу раскрснице магистралног пута Крагујевац – Топола. Преко пута се налази ауто сервис “Мишелин”, док су иза апарата објекти бензинске пумпе. Мерно место је двориште куће број 38 улице Душана Ђорђевића на растојању од 20 метара. Простор чине приземни стамбени објекти.
Буку праве возила.
Метеоролошки услови током мерења У мерним интервалима углавном на свим локацијама временске прилике нису могле да угрозе веродостојност мерења.
Метеоролошки подaци за месец октобар 2010. године Микроклиматска мерења
Дневне мерне серије
Време мерења
08 - 10 h
13 – 15 h
18 – 20 h
23 – 01 h
04 – 06 h
Брзина ветра (m/s)
0
0
0
0
0
Тем п е р а т ур а ( C )
7
8
7
6
5
87
81
87
86
93
998
997
997
999
1001
Релативна влажност % Атмосферски притисак (mbar)
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
Ноћне мерне серије
oktobar 2010.
15
Приказ мерења комуналне буке у три дневна и два ноћна интервала
Дневне мерне серије
Ноћне мерне серије
08-10 h
13-15 h
18-20 h
Највиши дневни дозвољени нивои
23-01 h
04-06 h
Највиши ноћни дозвољени нивои
1. Раскрсница Авалске и Атинске
68
66
67
65
55
51
55
2. О.Ш. "Мирко Јовановић"
55
56
50
55
36
32
45
3. Денино брдо
54
52
52
55
44
39
45
4. Окружни затвор
57
58
49
55
41
36
45
5. Бенз.пумпа "Раде шпед"
63
63
63
65
61
59
55
6. Петровац, улица Душана Ђорђевића
57
58
62
55
43
47
45
М Е Р Н А М Е СТА
КРИТЕРИЈУМИ ДОЗВОЉЕНИХ НИВОА БУКЕ Критеријуми дозвољених нивоа буке могу се сагледавати са два аспекта: А) Као дозвољени ниво буке у dВ (А), сагледавајући средину у којој човек борави (за извор буке изван зграда) дању 40 dВ, ноћу 35 dВ Тумачење према Службеном гласнику Републике Србије 54/92, Закон о заштити од буке у животној средини (“Сл. Гласник РС”, бр. 36/2009) и према JUS U.J6. 090 1992 Б) Као највиши дозвољени ниво спољашње буке Leq у dВ(А)
ЗАКЉУЧАК У зони индивидуалног становања мерна места број 2, 3, 4 и 6 измерена су мања прекорачења нивоа буке дању на мерном месту 2 и 4, док код мерног места број 6 су измерена умерена прекорачења нивоа буке и дању и ноћу. У зони градског центра, поред великих раскрсница...на мерном месту 1 измерена су прекорачења нивоа буке дању, а на мерном месту број 5 ноћу. Пргкорачење еквивалентног иивоа буке у Крагујевцу на посматраним локацијама овог месеца билоје током дана до 3 dB (А), а током ноћи до 6 dB(А). Локација где је измерен највиши ниво буке у октобру 2010. године, од 68 dB мерно место 1, раскрсница улица Атинске и Авалске, код Југопетролове пумпе. У октобру 2010. године најнижи ноћни ниво буке од 32 dB је измерен на мерном месту број 2, код школе Мирко Јовановић. У односу на дозвољене нивое буке за дан и ноћ, сагледавајући средину у којој човек борави (за изворе буке изван зграда), ноћни термини мерења у Крагујевцу имали су просечно измерени ниво буке од 45 dB, што је 29 % више од дозвољеног, а дневни су имали просечно измерени ниво буке од 58 dB, што је 46 % еише од дозвољеног (тумачење под А).
16
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
oktobar 2010.
Мерно место
РЕЗУЛТАТИ МЕРЕЊА Подручја за одмор и рекреацију, болничке зоне и опоравилишта, школе, културноисторијски локалитети, велики паркови дању 50 dВ, ноћу 40 dB
Намена простора: Градски центар, занатска, трговачка, административно-управна зона са становима, зоне дуж аутопутева, магистралних и градских саобраћајница дању 65 dB, ноћу 55 dB
1
Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерени су еквивалентни дневни нивои буке од 66 до 68 dB, ноћни од 51 до 55 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 1273 / 141 тешких. Измерене дневне врдености ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, а ноћне не прелазе у односу на посматрану зону мерења. Намена простора: Чисто стамбено подручје дању 55 dB, ноћу 45 dВ.
2
Измерена бука према временском току припада прменљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерени су еквивалентни дневни нивои буке од 50 до 56 dB, ноћни од 32 до 36 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 30 / 1 тешких. Измерене дневне врдености ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, а ноћне не прелазе у односу на посматрану зону мерења.
3
Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерени су еквивалентни дневни нивои буке од 52 до 54 dB, ноћни од 39 до 44 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 61 / 4 тешких. Измерене дневне врдености не прелазе граничну вредност буке у животној средини, а ни ноћне не прелазе у односу на посматрану зону мерења.
4
Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерени су еквивалентни дневни нивои буке од 49 до 58 dB, ноћни од 36 до 41 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 64 / 20 тешких. Измерене дневне врдености ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, а ноћне не прелазе у односу на посматрану зону мерења.
Намена простора: Градски центар, занатска, трговачка, административно-управна зона са становима, зоне дуж аутопутева, магистралних и градских саобраћајница дању 65 dB, ноћу 55 dB
5
Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерен је еквивалентни дневни ниво буке до 63 dB, ноћни од 59 до 61 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 670 / 160 тешких. Измерене дневне врдености не прелазе граничну вредност буке у животној средини, а ноћне ПРЕЛАЗЕ у односу на посматрану зону мерења. Намена простора: Чисто стамбено подручје дању 55 dB, ноћу 45 dВ.
6
Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерени су еквивалентни дневни нивои буке од 57 до 62 dB, ноћни од 43 до 47 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 148 / 18 тешких. Измерене дневне врдености ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, а и ноћне ПРЕЛАЗЕ у односу на посматрану зону мерења.
Тумачење највиших дозвољених нивоа спољне буке L Аeq, у dBА према стандард у SRPS U.J6. 205 1992
Датим стандардима утврђује се начин акустичког зонирања простора према намени.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
oktobar 2010.
17
Месечни аеропалинолошки извештај за град Крагујевац за октобар 2010. година
У октобру 2010. године у ваздуху су била присутна следећа поленова зрна дрвећа: бора, штира, траве, пелина, амброзије и коприве. Од горе наведених као јак алерген издваја се: трава, амброзија и коприва.
Бор је био у ниским конценрацијама..
Трава је била у ниској концентрацији.
Амброзија је била у ниским концентрацијама.
Штир је био у ниској концентрацији.
Пелин је био у ниским концентрацијама.
Коприва је била у ниској концентрацији,
18
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
oktobar 2010.
Мере превентиве и заштите Особе алергичне на поменуте полене требало би да узимају преписану терапију Осетљиве особе уколико немају терапију, а имале су симптоме попут кијања, зачепљеног носа, водену секрецију, свраб грла, сузење очију требало би да се обрате лекару за утврђивање дијагнозе и адекватне терапије. Савет и дијагностиковање поленских реакција и склоности ка алергијама грађани могу да добију у Институту за јавно здравље Крагујевац.
К
ада је време кишовито особе са алергијама и склоностима за поленске алергије могу да се слободно крећу напољу. У октобру опада број поленових зрна у ваздуху, јер се календарски завршава полинација биљака, а и према метеоролошким условима.
Концентрације полена највише су на висини од једног метра од тла, чиме су директно изложени респираторни органи, а посебно код деце.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
Препоручује се да се приликом урбанистичког озелењавања површина засађује дрвеће ниске алергености као што су: дуд, брестови, топола, јавор, липа, грабови и бор. Званично се полинација за ову годину завршава 01.11.2010.године.
oktobar 2010.
19
у
К р а г у ј е в ц у
О К Т О Б А Р
7. октобар
20
Крагујевачка еколошка јесен
У
организацији Градске службе за заштиту животне средине, одрживи развој и сарадњу са удружењима и Непушачког едукативног центра - РП у оквиру пројекта “Крагујевачке еколошке јесени“, данас је у Крагујевцу обележена Светска недеља заштите животиња. Овом приликом Крагујевац је посетила Организација за поштовање и бригу о животињама ORCA из Београда. Испред штанда ове организације - “Буди човек према животињама“, са грађанима је разговарао председник ORCA -е.
- У последњих неколико година много тога се урадило у области добробити животиња, донети су закони који регулишу ова питања те истовремено и добијају места која заслужују, врши се интезивна едукација и обука, развија сарадња са другим удружењима - рекао је Елвир Буразеровић, председник удружења. Република Србија има значајну улогу у свему овоме, с обзиром на то да је ветеринарска инспекција надлежна за спровођење закона и у том смислу задатак Управе за ветерину је да образује групу са довољно обученим и спремним члановима да се тај закон добро спроведе и у сегменту домаћих, огледних али дивљих животиња додао је том приликом председник организације ORCA.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
oktobar 2010
Удружење ORCA у оквиру својих активности спроводи и програм “ORCA образовање“ у циљу укључивања образовања и васпитања о добробити животиња у формално образовање у Републици Србији и то кроз различите активности: сарадња са стручним удружењима, факултетима и међународним организацијама, обука васпитача, наставника, психолога за примену садржаја о добробити животиња у свакодневном раду, пружање саветодавне подршке васпитачима, наставницима, образовни рад са децом и младима, анимирање шире јавности.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
- У граду Крагујевцу се већ неколико година уназад одвијају активности који се могу назвати активностима везаним за заштиту животиња. Међутим, у граду не постоји нити једно удружење грађана које се активно бави овим пословима, данас смо, ево, почели са разговорима са председником организације и надам се да ће у следећем периоду бити више активности у граду Крагујевцу, нарочито у едукацији наших најмлађих суграђана везано за заштиту животиња рекао је данас Срђан Матовић, члан Градског већа.
oktobar 2010
21
12. октобар
Моје руке боје дугу
У
оквиру пројекта “Друштвени круг за децу и младе“ који се од почетка ове године реализује у Школи за основно и средње образовање “Вукашин Марковић“ данас је одржана акција еколошког карактера “Моје руке боје дугу“. - Пројекат града Крагујевца, Одељења за заштиту животне средине и одрживи развој, Центра за квалитетно образовање из Београда, Теленор фондације и Школе за основно и средње образовање “Вукашин Марковић“ инклузивног је карактера, укључује ученике ове школе и редовних основних и средњих школа у Крагујевцу. Партнер у овом пројекту су ОШ “Вук Караџић“, Туристичко угоститељска школа “Тоза Драговић“ и Економска школа и учрници ових школа су данас са нама ту да заједно осликамо корпе за отпатке - рекла је Оливера Сретеновић, социјални радник школе.
22
У оквиру пројекта “Друштвени круг за децу и младе“ ученици сваког радног дана од 14,00 - 17,00 часова имају прилику да, у клубу отвореном у просторијама школе, проводе своје слободно време уз могућност организовања чајанке, прославе рођендана, дружења, едукативних и забавних радионица. Данас је одржана јавна радионица у дворишту школе којој су се придружили представници града Срђан Матовић, члан Градског већа за заштиту животне средине, одрживи развој и сарадњу са удружењима, Славица Савељић, члан Градског већа за социјалну политику и друштвену бригу о деци и Драгослав Милошевић, члан Грдаског већа за образовање, информисање и културу.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
oktobar 2010
12. октобар
Предавање „Дани Станишта“
Е
колошко истраживачко друштво „Младен Караман“ у сарадњи са Српским биолошким друштвом „Стеван Јаковљевић“ организовалo је предавања под називом „Дани станишта“. Предавање је одржано на Институту за биологију и екологију, Природноматематичког факултета у Крагујевцу. Предавање се састојало из четири дела која су свако засебно држали доц др Снежана Пешић, доц др Александар Остојић, доц др Марина Топузовић и доц др Светлана Милошевић Златановић са Института за биологију и екологију. Тема предавања била је појам станишта и проблеми његове заштите. Уводни део, који је садржао основне дефиниције станишта, као и све опште информације о станишту и његовим карактеристикама одржала је др Снежана Пешић. Напоменути су и проблеми нарушавања станишта, као првог проблема у процесу
губитка биодиверзитета. Након тога, др Александар Остојић је причао о воденим стаништима, карактеристикама воде као животне средине као и живих организама који је насељавају. Посебан акценат стављен је на специјалне прилагођености одређених водених организама на одређена водена станишта, као пример адаптација живих бића на станишта у току еволуције. После дела о воденим стаништима, др Марина Топузовић је говорила о клисурама и кањонима и организмима карактеристичним за ова станишта. Посебна пажња посвећена је одређеним биљним врстама, које својим разноврсним адаптацијама указују на велики број микростаништа које можемо наћи у клисурама и кањонима. Након ове приче, следио је део о копненим стаништима ловних врста и заштити и менаџменту ловних врста. Овај део држала је др Светлана Милошевић-Златановић и на веома интерактиван начин нам предочила стање ловне фауне у Србији.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
Од око педесет присутних на предавању највише је било студената биологије и екологије. Циљ овог предавања био је да се студентима као и свим заинтересованима изнесу детаљније информације о стаништима, њиховој разноврсности као и деградацији и проблемима заштите. Ово предавање је једно од изузетних у низу предавања које организују ЕИД „Младен Караман“ и СБД „Стеван Јаковљевић“ у програму промоције и популаризације науке међу студентима као и ширење на у ч н е и еколошке свести.
oktobar 2010
23
14. октобар
На ЕКОФЕР-у представљени еколошки пројекти Крагујевца
С
а својим еколошким пројектима на овогод и ш њ е м међународном сајму заштите животне средине Ecofair, представио се и град Крагујевац. Поред презентације Локалног еколошког акционог плана града Крагујевца за период од 2010 до 2014. године, представљени су и пројекти Јавног комуналног предузећа “Чистоћа” у области управљања отпадом, а ради се о изградњи Рециклажног дворишта у Крагујевцу и успостављању Система за прикупљање амбалажног отпада у сарадњи са Секопаком. Свој рад представио је и Центар за еколошко образовање и одрживи развој. Локална самоуправа као посебан део сајма Ecofair, имао је за циљ да градове и општине упозна са предностима рационалног коришћења, очувања и заштите животне средине, понудом роба и услуга неопходних за функционисање локалне самоуправе и да им омогући да се сусретну са потенцијалним инвеститорима.
24
На заједничком штанду са оснивачима Удружења мреже нулте емисије, представљени су планови Службе за заштиту животне средине у наредном периоду. Крагујевац је ове године добио први Архус центар у Србији, а у сарадњи са ОЕБС-ом промовисаће Архуску конвенцију у Србији.
- Очекујемо да ћемо у наредном периоду имати разговоре са свим оператерима који ће добити дозволе за управљање отпадом, а циљ нам је – према речима Срђана Матовића члана Градског већа за животну средину, да у граду Крагујевцу направимо кластер свих фирми у граду које се баве прикупљањем секундарних сировина.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
oktobar 2010
Центар за еколошко образовање и одрживи развој који је финансиран од стране Финске амбасаде, своје пројектне активности представио је на овогодишњем сајму. Едукација ученика основних и средњих школа постиже се кроз истраживачки рад самих чланова Центра, менторски рад професора и вршњачку едукацију. Одржане су бројне активности у којима су учествовали чланови Центра– истиче Милан Габарић координатор ЦЕООР-а, одржали су предавања у Дечјим вртићима, бројне радионице везане за Дан заштите животне средине, учествовали у изложби ликовних радова под називом Плава планета, а имају и своју радио емисију.
Чланови Центра за еколошко образовање и одрживи развој прикључили су се и волонтерима из Чачка, где су заједно са њима на сајму прошли обуку везану за рециклажу, а крајем октобра учествоваће у акцији коју ће у Граду Крагујевцу организовати Секопак. Ради се о едукативној кампањи ’’Вашу амбалажу у рециклажу’’.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
Регионална агенција за економски развој Шумадије и Поморавља, својом презентацијом “Заштита животне средине – прилика за развој бизниса’’ желели су да скрену пажњу на један нови концепт који у себи обједињује заштиту животне средине и економски развој. То је апел да се компаније укључе у покрет заштите животне средине како би оставили нешто и за будуће генерације, другим речима да развијају Зелени бизнис. Том приликом представљен је и туристичко еколошки филм ’’Седам у седам’’, аутора Иване Ретас и Срећка Дивића, који је награђен на фестивалу Сила фест. Своју презентацију имао је веб сајт и еколошки магазин ’’Стаклено звоно’’.
oktobar 2010
25
19. октобар
Издавање дозвола за управљање отпадом
У
организацији Центра за европске интеграције Београдске отворене школе, а у сарадњи са Удружењем грађана “Стабло“ и Службом за заштиту животне средине организован је дискусиони форум посвећен издавању дозвола за управљање отпадом, коме су присуствовали представници локалних самоуправа и привреде из овог дела Србије. Циљ форума је да се сви који се налазе у том ланцу упознају са новинама које ти прописи доносе. У Србији је до данас издато 150 дозвола за управљање отпадом, од чега је 25 посто дозвола издато оператерима који се баве сакупљањем, транспортом, складиштењем и третманом опасног и неопасног отпада - рекла је том приликом Радмила Шеровић представник Министарства животне средине и просторног планирања. Могли смо да издамо много већи број дозвола да у том процесу није било проблема са прикупљањем документације коју је Закон прописао за оператере. То је листа докумената, међу којима је највише проблема, према речима Радмиле Шеровић, било са израдом плана
26
управљања отпадом али и добијањем сагласности на студију утицаја на животну средину када је реч о опасном отпаду односно добијањем решења да није потребна израда студије када је у питању неопасни отпад. На данашњем дискусионом форуму, након упознавања са новим прописима и размене искустава у његовој примени, урађена је и симулација издавања дозволе за управљање отпадом у чему је стручно помагао Бранислав Галешев из ресорног министарства.
Управљање отпадом, а посебно рециклажа отпада, изузетно је значајна за унапређење животне средине. Увођење система за сепарацију секундарних сировина из отпада, сакупљање, транспорт и складиштење је само први, али и неопходан корак у процесу унапређења система управљања отпадом који је заправо ресурс. Јер, стакло рецимо може да се рециклира небројено пута и да се користи изнова и изнова. То исто важи и за алуминијумске конзерве које након рециклаже могу да буду у употреби за свега шест недеља.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
oktobar 2010
25. октобар
Акција - Вашу амбалажу у рециклажу
A
кцијом “Вашу амбалажу у рециклажу“ која је у организацији града Крагујевца, ЈКП “Чистоћа“ и СЕКОПАК - а из Београда, организована у Пешачкој зони, озваничен је почетак примарног разврставања свих врста амбалажног отпада. Почетак реализације те велике акције симболично је означио градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић, која заправо представља реализацију Уговора о успостављању новог система за управљање и разврставање свих врста амбалажног отпада: пет амбалаже, папира, картона, стакла, дрвета,
свих метала како од стране грађана и индустрије, тако и комерцијалног сектора. Влада је, према речима Стевановића, донела Уредбу којом треба да се смањи амбалажни отпад, а ради се о националној стратегији у којој је у наредне четири године предвиђено како ће се исти збринути. Град је, истакао је градоначелник Крагујевца, у обавези да помогне у успостваљању новог система управљања свим врстама овог отпада. Јавном комуналном предузећу “Чистоћа“, које је један од потписиника тог Уговора, поверен је посао сакупљања, одвожења и одлагања комуналног отпада.
- У успостваљању тог новог система пре свега очекујемо помоћ грађана, а обавеза “Чистоће“ је да помогне, јер поред контејнера у плану је и набавка кеса за прикупљање и одвајање амбалажног отпада рекао је Дејан Раонић директор ЈКП “Чистоћа“. - Локалана самоуправа града Крагујевца је из средстава Фонда за заштиту животне средине издвојила два милиона динара за израду 300 специјалних контејнера који ће за почетак бити постављени у насељима Пивара, Ердоглија, Мала вага. Рециклажно двориште које ће се налазити у оквиру ЈКП “Чистоћа“ требало би да буде у функцији до краја наредне године - истакао је том приликом Срђан Матовић члан Градског већа за заштиту животне средине, и ту ће се прикупљати све врсте отпада. Иако је ово пионирски подухват, овакав уговор је већ потписан са локалним самоуправама односно ЈКП у Сомбору, Лесковцу, Медиани - Ниш, Чачку и Суботици, чиме ће бити успостваљен квалитетан систем управљања амбалажним отпадом, сличан оном који постоји у Европи.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
oktobar 2010
27
КГ еко билтен ( месечни билтен о стању животне средине у Крагујевцу)
је настао у сарадњи Службе за заштиту животне средине Града Крагујевца са Институтом за јавно здравље - Крагујевац, удружењем грађана “Стаклено звоно” и Архус центром - Крагујевац. Билтен ће излазити средином месеца, a садржај ће обухватити информације о квалитету животне средине, вести и догађаје за претходни месец.
ЧЛАН ГРАДСКОГ ВЕЋА ЗАДУЖЕН ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ОДРЖИВИ РАЗВОЈ И САРАДЊУ СА УДРУЖЕЊИМА Др Срђан Матовић Трг Слободе 3 34000 Крагујевац
ГРАД КРАГУЈЕВАЦ ГРАДСКА УПРАВА ЗА ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ, ИЗГРАДЊУ И ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Начелница управе : Бојана Дивац
СЛУЖБА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Трг Слободе 3 034/306-178 www.kragujevac.rs мр Драган Маринковић, дипломирани биолог, шеф Службе за заштиту животне средине Драгана Мркаљ дипломирани биолог – еколог, самостални стручни сарадник Драгана Новаковић дипломирани хемичар, виши стручни сарадник Небојша Обрадовић дипломирани правник, самостални стручни сарадник
КГ ЕКО билтен
октобар 2010. Осми број је изашао 30.12.2010. године Издавач : Градска управа за просторно планирање, изградњу и заштиту животне средине – Служба за заштиту животне средине Уређује : Удружење грађана “Стаклено звоно” Зорица Савић Бојан Ранковић Фотографије: Душко Ђорђевић, Бојан Ранковић
Билтен садржи податке преузете из извештаја Института за јавно здравље – Крагујевац