ekolo{ki elektronski magazin
broj 10 januar 2010.
Prof.dr. Stevan Veinovi} Prof. dr Radivoje Pe{i}:
Neugodna istina automobilske industrije Zorica Savi}: Ekolo{ke integracije Zorica Savi}: Odbrana od grada
Docent dr Snež”`ana Pe{i} Milo{ Radakovi}: Dipl.biolog Olivera Popovi}:
Vizionar ekolo{kog dru{tva Duh dalekog istoka
Rat i mirsa prirodom Tema broja:
StaklenoZvono 1
urednik: Zorica Savi} designедed by: Bojan Rankovi} saradnici: Prof.dr. Stevan Veinovi} Prof. dr Radivoje Pe{i} Docent dr Snež”`ana Pe{i} Milo{ Radakovi} Dipl.biolog Olivera Popovi}
Z
amena ljudskog rada mašinama naziva se prvom industrijskom revolucijom. Dugo vremena je važilo pravilo da dolazak buke i prašine u svakom kraju nagoveštava industrijsko blagostanje. Od tada su motorna vozila postala svakodnevnim pratiocem ljudi. Ona su najvažnija porodična investicija odmah posle stana, a zatim pratilac svog vlasnika od radnog mesta do godišnjeg odmora. Tako je automobilska industrija postala privredni džin koji utiče na sve ostale oblasti. Zato je naša ideja da u ovome izlaganju pokažemo kako se ogromni inventivni potencijali mogu pogrešno usmeriti da tačno promaše cilj.
A
mbasadori životne sredine su jedina neprofitna, nevladina organizacija u regionu sa konsultanskim statusom u Ujedinjenim nacijama, kao CONGO članica konferencije međunarodnih NVO, akreditovana u UNEP-u, Evropskoj banci za obnovu i razvoj za pitanja održivog razvoja i životne sredine, kao i član Međunarodne asocijacije ekoturističkih zajednica.
2 StaklenoZvono
Na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou organizacija „ Ambasadori životne sredine’’ je uključena u različite aktivnosti predstavljajući tako ’’glas’’ iz regiona jugoistočne Evrope. U partnerstvu sa drugim nevladinim organizacijama, biznis sektorom i državnim institucijama, a kroz različite programe i akcije doprinese izgradnji čistije, zdravije i održive životne sredine u zemlji, regionu, Evropi i na planeti.
T
eritorija Republike Srbije, zbog svojih meteorološko-klimatoloških uslova izložena je dejstvu grada, često u razmerama velike elimentarne nepogode. Poslednjih godina u toku sezone odbrane od grada iznad teritorije Srbije je u proseku bilo 110 dana sa radarskim praćenjem potencijalno opasne oblačnosti, a u toku 60 dana dejstvovano je na gradonosne oblake. Radarski centar ’’Bešnjaja’’ na Crnom vrhu između Jagodine i Kragujevca sa 402. protivgradne stanice od gradonosnih oblaka brani teritoriju površine od blizu pola miliona metara kvadratnih. Već 40 godina organizuje i sprovodi odbranu od grada u deset opština Šumadije i Pomoravlja.
V
remenski životni vek akademika dr profesora Mladena Karamana nije bio dug, ali veličina duhovne dimenzije njegovoga bića ostavila je i ostavljaće neizbrisivi pečat na generacijama biologa koje je lično on školovao ili njegovi naslednici. Misija kragujevačkog Društva ‘’Mladen Karaman’’, po kome i nose ime, je usavršavanje i osposobljavanje studenata biologije, ekologije kao i svih zainteresovanih za naučno istraživački rad, zaštitu i unapređenje životne sredine.
O
kružena bučnim saobraćajem opterećenih ulica, traje svoj treći vek jedna mirna oaza “Jevremovac” botanička bašta Biološkog fakulteta Beogradskog univerziteta. Jedinstvena učionica za student i otvorenih kapija za ljubitelje prirode, pre tri godine dobila je Japanski vrt. U njemu se ne gazi trava, niti se na njoj leži. Ne postoje ni klupe na kojima bi ljudi sedeli, jer je napravljen u duhu kulturne osobenosti Japana koja podrazumeva drugačiji doživljaj prirode.
• Neugodna istina automobilske industrije---------- 4 • Ekolo{ke integracije-----------------------------------12 • Odbrana od grada---------------------------------- 22 • Vizionar ekolo{kog dru{tva------------------------- 32 • Duh dalekog istoka---------------------------------- 46 StaklenoZvono 3
Prof.dr. Stevan Veinovi} Prof. dr Radivoje Pe{i}
Neugodna istina automobilske 4  StaklenoZvono
M otorna voz i l a su u K ragujevcu neprijatelj ekologije N01
Z
a tehnički obrazovane ljude je pitanje profesionalne savesti da rade pod zakonima prirode. Mi smo u mnogim vrhunskim i brojnim prosečnim studijama, knjigama i saopštenjima zapazili dogmatsko tumačenje fundamentalnih zakona fizike. Zato u ovome radu - na primeru vozila ukazujemo na zablude nastale takvim dogmatskim tumačenjem univerzalnih postulata prirode. Zamena ljudskog rada mašinama naziva se prvom industrijskom revolucijom. Dugo vremena je važilo pravilo da dolazak buke i prašine u svakom kraju nagoveštava industrijsko blagostanje. Od tada su motorna vozila postala svakodnevni pratioci ljudi. Vozila si najbrojniji industrijski proizvodi koji svestrano ugrožavaju okolinu
Kancer
industrije
15%
Toksičnost 20%
40% CO2
20% 5%
Buka
Okolina StaklenoZvono 5
2008.g. A l G or, dobitnik Nobelove nagrade za ekologiju: „R aspolažaemo svim što je potrebno da počnemo rešavati krizu, a jedino - možda - nema dovoljno volje . No kod nas u A merici, i sama volja za delovanjem je obnovljivi izvor“ Citat iz knjige NEUGODNA ISTINA, na engleskom AN UNCONVENIENT TRUTH, autorsko izdanje 2006.) Danas se praktično polovina energijskih i sirovinskih izvora naše Planete angažuje oko proizvodnje i eksploatacije vozila. Ona egzistiraju na istim resursima na kojima i čovečanstvo: vazduh, sirovine, voda, zemljište i prostor. Usled zagrevanja zemljinog ambijenta laki gasovi i kiseonik napuštaju atmosferu
Po zakonima prirode svaki rad znači pretvaranje potencijalnog energijskog sadržaja u parazitski bilans okoline.
Stogodišnje navike su uvele vozila u sve aktivnosti: radno mesto, odmor, sport, kupovinu. Postalo je skoro nemoguće naći zamenu za sve te namene vozila. Ukupni broj raznih vrsta motornih vozila je preko jedne milijarde. Samih vozila ima u proseku svaki deseti stanovnik sveta, dok u SAD i nekim drugim razvijenim zemljama svaki drugi stanovnik poseduje vozilo. Ni nekoliko “naftnih šokova” nisu bili dovoljni kao opomene o konačnosti svih rezervi. Načelna tabela i slika 3 ukazuju koliko se malo napredovalo u razvoju pogonskih agregata motornih vozila. Realni stepeni korisnosti su na polovini teorijskih = 1-Tponora/Tsagorevanja. Ovde je temperatura ponora ustvari temperatura ambijenta tj. okoline za kopnena vozila na zemlji, za letilice u vazduhu i sl.(Iznad 2500 gasovi prelaze u plazmu pa ova formula ne važi i t.d.!)
S + 3E =
sirovine
+ energija + ekologija + ekonomija
Pogonski agregati motornih vozila moraju biti projektovani po zahtevima S+3E tako da tokom vožnje budu očuvane vrhunske performanse nezavisno od režima eksploatacije i u svim ambijentalnim uslovima. 6 StaklenoZvono
TEORIJSKE I REALNE GRANICE ZA EFIKASNOST TOPLOTNIH MAŠINA Temperatura izvora u Kelvinima (Tsagorevanja) Stepen korisnosti=1-Tponora/Tsag
600
1200
1800
2400
3000
0.5
0.75
0.83
0.875
0.9
100 STEPEN KORISNOSTI, %
Angažovana energija prvo menja, a onda uništava životni ambijent, sl.2. Prvi i najvažniji korak jeste usavršavanje vozila po ekološkim i energijskim merilima od proizvodnje do ponovnog ulaska u sirovinsko kruženje. Zato projektovanje i eksploatacija moraju počivati na globalnim kriterijumima:
86
80
90
75
60
50
40
e ijsk r o Te
korisnosti,% epena t s i t s dno vre 35
40
risnosti,% ena ko p e t s sti edno r v lne Rea 25
20 0
10 0
300
900
1500 2100 Temperatura sagorevanja, K
2700
80
Univerzalno zadovoljenje zakona prirode traži sofisticiranije pristupe projektovanju vozila, jer su ona najveći potrošači energenata, kiseonika i sirovina. Njihova dalja upotreba je zato uslovljena vrhunskim energetskim, ekološkim i ekonomskim doprinosom očuvanju kvaliteta života na zemlji.
Leonardo Da Vinči je 1490.g. nacrtao vozilo koje pokreće opružni mehanizam analogan satnom tj. akumuliranim ljudskim radom. Helikopter je nacrtao uz objašnjenje da radi kao „zavrtanj sa navrtkom“.
Crtež bicikla datira iz 1493.g. sa i danas prepoznatljivim mehanizmom i lancem.
U prirodi ne postoje potpuno povrativi procesi. To su teorijske i neprirodne kategorije .
INOVACIONI IZAZOVI I ISTORIJSKE POUKE
V
ozila su porodična investicija ili jednovremeno odmah posle stana, a onda pratilac svog vlasnika od radnog mesta do godišnjeg odmora. Tako je automobilska industrija postala privredni džin koji utiče na sve ostale oblasti. Zato je naša ideja da u ovome izlaganju pokažemo kako se ogromni inventivni potencijali mogu pogrešno usmeriti da tačno promaše cilj.
Sumiranjem svih ranijih inovacija u istoriji civilizacije započinje prva industrijska revolucija onoga momenta kada je živi rad (ljudi i životinja) zamenjen mašinama – motorima sa spoljašnjim (parne klipne mašine i parne turbine) i unutrašnjim sagorevanjem (klipni motori sus, gasne turbine, raketni i mlazni motori),
U Francuskoj se uzima 1769.g. za početak automobilske ere. Prvo „samohodno“ vozilo Kinjo-a brzinom 3 km na sat završilo je svoj kratki put saobraćajnim udesom.
Time je predodređena sudbina svih vozila i celokupnog transporta .
Nemačka automobilska industrija je procvetala posle sudskog obaranja patenta N. Oto-a (1886.g.) za klipni motor sa stranim izvorom paljenja. Inženjeri iz firme „Dojc“ (osnovane 1861.g.), u kojoj je N. Oto napravio prvi motor (1876.g.), napuštaju ovu fabriku i otvaraju sopstvene pogone vozila sa takvim motorom: Dajmler i Majbah (1882.), Benc (1890.), Krup (1893.) i drugi. StaklenoZvono 7
Ustvari ni jedna suštinska inovacija nije doživela primenu preko noći. U tipičnom proseku od jednog veka motori sus se ističu najdužim zastojem od preko dva veka OD PRONALASKA DO PRIMENE TOPLOTNE MAŠINE
Period isčekivanja (?)
Do primene
Klipni motori sa unutrašnjim sagorevanjem Parna klipna mašina Gasna turbina i mlazni motor Goriva ćelija Fotoefekat
1680. – 1889. 1690. – 1769. 1791. - 1942. 1838. – 1965. 1839. – 1958.
209 godina 79 godina 150. godina 127 godina 119 godina
1901.godine Vilburt Rajt kaže svom bratu Orileu: “ ČOVEK NEĆE POLETETI NAREDNIH 50. GODINA“!
K ao pozitivan trend možemo navesti uzor iz „Opela“ i njegovu „familiju daunsajzing (dowsizing) motora”. Te ideje bi mogli prevesti na slikovit srpski antitezom „više iz manjeg“. Napredno izvedeni motori su lakši i ekonomičniji, a većom snagom podižu dinamičnost vozila koja se onda sa takvim pogonskim agregatima (motor+menjač+kvačilo+točkovi) mogu racionalnije projektovati.
8 StaklenoZvono
U najintrigantnije sudbine iz doba „primitivnog kapitalizma“ spada kraj Rudolfa Dizela. Njegov patent se ubraja u unikatne jer ni pre ni posle njega ne postoje takve osobenosti. Pri tome je on samo u jednoj godini (1899.g.) prodao 140 patentnih prava za proizvodnju i postao milioner u zlatnim dolarima! Nestao je sa broda tokom puta za Englesku (1913.) u senci ratnih priprema kada su njegovi motori već pogonili nemačke podmornice, a Englezi spremali sličnu tehniku. U naslovu smo već nagovestili presudu jer vozila svojim nekontrolisanim potencijalima mogu presudno da menjaju životni ambijent. Čak i najkraće godišnje statistike otkrivaju stalni rast snaga, brzina, potrošnje goriva i emisije. Opravdanja su formalno prisutna: emisija i buka (po zvaničnim ciklusima) su u granicama (i bolje nego kod prethodnih modela iste firme!). Po strogim naučnim merilima ne postoje pravila za obuku novih inovatora, ali postoje metodologije o inventivnim rešavanjima problema. Potrebno je imati uzore za inventivne postupke kojima su – u analognim situacijama – analizirane, nagoveštene i uspešno razrešene protivurečnosti. Najjednostavniji primer za pogrešan rezon je kada se većim i jačim motorom daju slobode konstruktorima vozila da projektuju teža, impresivnija i brža vozila.
TEST VOZILA „Jugo-A merika 55“ 40 kilovata NA RAVNOM PUTU
POTROŠNJA GORIVA OD 8 litara na 100 km (pri 20, pri 60 i pri 130 km na sat)
od
POTROŠNJA GORIVA
12 10
r u g i s t e pe
D
n
en tep T r e ći s
8
n
a
6
e Četvrti ste p
zil
Potrošnja goriva, lit. na 100 km
P
n 14 r v i s t e pe
4
ra otpo Suma
2 0
0
20
kre
ju ta n
vo
ECE - 90 km/sat
16 Potrošnja goriva, lit. na 100 km
16
40 60 80 100 120 140 160 Brzina vozila, km na sat
16 12 10
8 6 4 2 0
0
20
40
60
80
100
Brzina vozila km/sat
120
140
130
S. Veinović i R. Pešić , autori ovog rada : „ VOZILO JUGO 55 JE BILO NAJJEFTINIJE NA AMERIČKOM TRŽIŠTU, A NIJE DOŽIVELO OPOZIV“.
N E P R I R O D N E KARAKTERISTIKE DANAŠNJIH MOTORNIH V O Z IL A Za uvodni primer uzećemo naše najuspešnije izvozno vozilo „Jugo 55“. Bazna konstrukcija kupljena od FIAT-a je prilagođena američkim propisima (tada najstrožijim u svetu). FIAT nije izvozio svoje modele niti se saglasio sa našim izvozom u SAD. Radi podsećanja je interesantno da je naš model “Yugo-America” sa motorom od 1.1 litar (1986.g.) bio blizu KAFE granica za ekonomičnost pa smo vrlo brzo morali preći sa karburatorske verzije na ubrizgavanje. Ako ni po čemu drugom onda smo tada, po izjavama vrhunskih stručnjaka iz firme Bosch, bili prvi u svetu u serijskoj primeni ubrizgavanja benzina u usisni vod za svaki cilindar motora najmanje zapremine. Zahvaljujući obostranom interesu “Zastave” i “Bosch-a” taj
zahvat je izveden uspešno (tokom dve godine intenzivnog rada) po ekološkim i ekonomičnim zahtevima američkog tržišta. Domaći motor takve recepture i danas -uz aktuelni kvalitet opreme- može da ispuni EU-4 i 5 normative. Izvezeno je oko 150.000 vozila „JugoAmerika“ bez opoziva što je bila prava retkost i kod mnogih, a daleko skupljih modela. Po zakonima prirode potrošnja svakog tela raste sa brzinom. Nasuprot tome kod današnjih vozila, na primeru malog putničkog vozila iz klase „ekonomičnih“, imamo da troši: 1. 8 litara na 100 km pri brzini 20 kilometara na sat, a potrebna snaga za kretanje je oko dva kilovata 2. 8 litara na 100 km i pri 60 km na sat kada je za kretanje potrebno svega 5 kilovata 3. treći put imamo istu potrošnju od 8 litara na 100 km pri brzini 130 kilometra na sat, a za otpore kretanju od 25 kilovata! StaklenoZvono 9
160
www.staklenozvono.rs
Kriva otpora ide od 2 kilovata do 25 kilovata, a potrošnja uvek ista: 8 litara, uz rast brzine od 20 do 130 km na sat tj. preko šest puta!? Dovoljno je da se zagledamo u dijagram, sl.4 b i da vidimo da se promena potrošnje (u četvrtom stepenu prenosa) poklapa sa krivom otpora iznad 120 km na sat: jer je tako glasio projektni zadatak za ovo vozilo, I NAŽALOST, ZA CEO VOZNI PARK tzv. TIPIČNIH SERIJSKIH VOZILA! Tehnološke inovacije iz „Formule 1“ sve brže ulaze u serijska vozila, u proseku za 5 godina. Zato kod sportskih verzija ne treba ni pomišljati na ekonomičnost! Konstatacija: samo je iznad 120 km na sat, kod ovog vozila, poštovan
Potrošnja goriva, litara na 100 km
Naredna ilustracija, za praktično identičan apsurd se odnosi na savremene „drumske krstarice“ od 48 tona. Aktuelni vučni vozovi imaju na ravnom putu skoro stalnu potrošnju goriva (40 litara na 100 kilometara) u opsegu brzina od 20 do 80 kilometara na sat! 250
KAMION od 48 tona: POTROŠNJA GORIVA NA RAVNOM PUTU 6% uspon 2% uspon 4 % uspon Ravan put
200
6% uspon
150
4% uspon
100
2% uspon
50 0
0
USLOVI ISPITIVANJA
Ukupna težina praznog vozila i prazne prikolice je 9 tona . Opterećeno vozilo od 14 tona je bez prikolice. Pod punim opterećenjem kamiona i prikolice ukupna težina je 25 tona
10 StaklenoZvono
50
Potrošnja goriva [lit/100 km]
Solo vozilo ima sopstvenu težinu od 6 tona . Prikolica ima sopstvenu težinu 3 tone .
com koli i r p t - sa 9t-
ce prikoli z e b t 4 1
6 t - bez
30
120
KAMION „FAP“: POTROŠNJA GORIVA „SOLO“ I VOZILA SA PRIKOLICOM
25
0
100
1. 40 litara na 100 km pri brzinama od 20 do 80 km/sat na ravnom putu 2. 80 litara na 100 km pri brzinama od 20 do 50 km na sat na usponu od 2% 3. 140 litara na 100 km pri brzinama od 20 do 30 km na sat na usponu od 4% 4. 200 litara na sat pri brzini od 20 km na sat na usponu od 6 %
40
20
80
POTROŠNJA GORIVA KAMIONA od 48 tona
zakon prirode da je potrošnja goriva srazmerna sa brzinom kretanja,
Isti apsurd ćemo naći i kod kamiona. Pogledajmo primer za domaći kamion FAP sopstvene težine 6 tona. Prazan kamion sa praznom prikolicom (ukupne mase: 6 tona kamion + 3 tone prikolica = 9 tona ukupno) zbog nemirne vožnje i stalnog iritiranja pumpe visokog pritiska troši kao „solo“ kamion opterećen do težine 14 tona.
20 40 60 Brzina kamiona, km/h
40
50
prikolic
60
om olic k i r sa p
e
70
Brzina vozila [ km/h ]
80
90
Šta tek da se očekuje od „modernih“ modela putničkih vozila sa avionskim performansama snaga preko 200 konja i elektronski ograničenim brzinama (obično 250 kilometara na sat)? Redovno su opremljeni sa višestepenim mehaničkim (šest do osam stepeni) i automatskim menjačima (do 6 stepeni prenosa) i elektronskom kontrolom za bezobzirno ulaženje u krivine !?
KANCEROGENE KATEGORIJE POGONSKIH MATERIJALA ( IRAC - International Reserch Agency for Cancer)
Kategorija Rang kancerogenosti 1 Dokazani 2A Verovatan 2B Moguć 3 Nije definisan 4 Nekarcenog (verovatno!)
Pogonski materijali Benzen, maziva, bitumen Benzini Dizel goriva MTBE, alkoholi
PREVRTANJE POSLE SUDARA RAZNIH KLASA VOZILA 3% 9% 2%
8%
1%
3%
10%
6% 15%
12% 16%
19%
18% 16%
14%
a
Sp Prevrtanje 9% o
% Mala vozila
Rollover 9%
vo ka rts
se Pro
Small cars
k
zil a
G e neral
Spo r
ts c a rs
Km/h
Brzina vozila
STATISTIČKA SLIKA UČESTANOSTI PREVRTANJA VOZILA POSLE SUDARA
Proizvodni programi su orjentisani na “nove” modele koji su ustvari drumski monstrumi ekstremnih snaga, enormnih brzina i ubitačnih ubrzanja preko svih bezbednosnih kriterijuma i bez racionalnosti: nema nikakvih suštinskih novina (“novo” samo zato što izlazi iz fabrike, a ne po inovativnom sadržaju). Manje od 1 % vozača poseduje „pilotske sposobnosti“, a ovakva vozila imaju performanse letilica! Još gori ekološki slučaj je sa olovnim benzinima (kakvi su kod nas) i velikim količinama sumpora u gorivima jer u produktima sagorevanja takvih goriva ima puno toksičkih komponenata, teških metala i čestica.
FAKTOR STATIČKE STABILNOSTI
Zone oko puta sa intezivnom kontaminacijom olovom 8
16 81 mg
10
30
100
10
PB/km
125
TRAVA 200
200
mg/m3 vazdux
4
DRVEĆE
RASTINJE SALATA 30
ZEMLJIŠTE PO 30
16
400
50
100
DUBINI
Statistička obrada prevrtanja vozila, posle sudara, pokazuje da su visoka (zbog visokog težišta) i brza vozila sklona prevrtanju, a tada su tipične bezbednosne mere nedovoljne. Snage kočenja moraju biti skoro deset puta veće od snaga motora. Zato točkovi grebu i stružu podloge otkidajući deliće asfalta i guma, a oboje sadrže kancerogene primesa. Lansirane čestice zasipaju okolinu koju kasnije udišu svi živi organizmi.
375 100 30
24000
mg/g Pb -10 cm -20 cm -30 cm
Broj vozila na autoputu tokkom 24 sata
100
80
60
m
40
20
0
0
20
40 m 60
80
100
AUTOPUT NOVI SAD - BEOGRAD Pb, mg/kg 350
304
300 250
Količine olova u zemljištu Pb, mg/kg
200 150
96
100 50 0
20 20 1
15
15
15
10 100 Udaljenost od puta, metara
StaklenoZvono 11
Ekolo�ke 12 StaklenoZvono
Zorica Savi}
A m b asa d ori – l i der i ž i votne sred i ne
A
mbasadori životne sredine su jedina neprofitna, nevladina organizacija u regionu sa konsultanskim statusom u Ujedinjenim nacijama, kao CONGO članica konferencije međunarodnih NVO, akreditovana u UNEP-u, Evropskoj banci za obnovu i razvoj za pitanja održivog razvoja i životne sredine, kao i član Međunarodne asocijacije ekoturističkih zajednica. Na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou organizacija „ Ambasadori životne sredine’’ je uključena u različite aktivnosti predstavljajući tako ’’glas’’ iz regiona jugoistočne Evrope. Ambasadori životne sredine u partnerstvu sa drugim nevladinim organizacijama, biznis sektorom i državnim institucijama, a kroz različite programe i akcije doprinese izgradnji čistije, zdravije i održive životne sredine u zemlji, regionu, Evropi i na planeti.
integracije
- Radimo različite programe, prenošenja znanja u oblasti životne sredine i održivog razvoja, komunikacije na svim nivoima, razvijanju javne svesti u oblasti životne sredine, iniciranju aktivnosti koje doprinose ekonomskom, socijalnom i održivom razvoju i promovišemo rodnu ravnopravnost i veće učešću žena na mestima odlučivanja - kaže dr Anđelka Mihajlov, predsednik Ambasadora životne sredine. StaklenoZvono 13
Oblasti rada su velike, od javnog zastupanja u oblasti održivog razvoja i životne sredine, ekološke diplomatije i bezbednosti, do energetske i ekološke bezbednosti. Svoj rad usmerili su i na jačanje kapaciteta ljudskih resursa u vladinim institucijama, javnom, biznis i NVO sektoru iz oblasti upravljanja otpadom, implementaciji zakona, direktiva, konvencija, EU kao i razvijanju ekoloških komunikacijskih veština i strategija.
- Imamo nekoliko udarnih projekata koji su u toku kao projekat zagovaranja ekološke kohezije i zastupanja u regionu zapadnog Balkana, gde su regionalni koordinatori Ambasadori životne
14 StaklenoZvono
sredine, a na svim teritorijama Zapadnog Balkana, prema rečima Anđelke Mihajlov, sarađjemo sa NVO koje su odgovorne za sprovođenje projekta „Centar modernih veština“ koji se realizuje na teritoriji Srbije, Albanije, Kosova, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Projekat je u punom zamahu, zadovoljni smo rezultatima za prvih šest meseci, a kako ističe - on zagovara da životna sredina predstavlja jedan moćni instrument spoljne politike kroz takozvanu ekološku diplomatiju i pitanja životne sredine. U radu sa šest ciljnih grupa na teritoriji Zapadnog Balkana mi pokušavamo da ostvarimo brže integracije u EU, da se ostvari kohezija regiona po pitanjima životne sredine čak i tamo gde neka politička pitanja nisu rešena i da pitanje životne sredine istaknemo kao jao jedno od osnovnih gde se mogu postići dogovori, jer predstavljaju interese svih građana u regionu - ističe ona
U okviru ovog projekta je sprovedeno unikatno istraživanje, za celu teritoriju Zapadnog Balkana, o tome šta građani misle o pitanjima životne sredine, šta donosioci odluka, zapravo poslanici, ljudi iz ministarstva misle o tome, u lokalnim samoupravama, biznis centrima, NVO a i sami građani. Istraživanja su urađena u svih 6 teritorija Zapadnog Balkana, rezultati im daju suštinsku bazu da ovaj projekat kada bude završen 2011. godine, vodi osnivanju Balkanske akademije za lidere životne sredine po određenim standardima. - U celom regionu pravimo kriterijume da identifikujemo iz svih navedenih sfera lidere, uvažene ambasadore životne sredine, koji će prenositi tu ideju velike snage životne sredine u spoljnoj politici ekološke diplomatije za dostizanje trajnog mira i brže evropske integracije - kaže Anđelka Mihajlov. Iniciran ovom idejom stvoren je BELLS pokret, dakle svi oni koji prihvataju određene standarde životne sredine važne za život svih građana u regionu, mogu postati članice tog pokreta. Ovaj pokret ima kancelarije u Beogradu, Skoplju, Tuzli, Prištini, Tirani, Podgorici, i već sada svaka od kancelarija, kako kaže - privlači ljude i organizacije koje imaju sličnu ideju. Nakon promovisanja pokreta, veliki broj ljudi i organizacija priključio se pokretu izjašnjavajući se da prihvataju ove standarde za budućnost Balkana. To je projekat sa velikim potencijalima, a da je tako govori podatak da su kao partneri Evropske komisije, izabrane sve one NVO koje su partneri BELLS pokreta, što je dokaz da polako stižemo i u Brisel, da ćemo predstavljati dobar most u komunikaciji za evropske integracije, po meri lljudi na Balkanu - dodaje ona. StaklenoZvono 15
ambasadorke Da li slučajno ili ne članovi ambasadora životne sredine su skoro sve žene. Kada su tražili eksperte za projekat Lokalne ekološke bezbednosti koji su uradili sa OEBS-om, imali su konkurs za izbor eksperata na projektu, i pošto većina projekata mora da obezbedi podjednaku zastupljenost žena i muškaraca u njegovoj realizaciji, kako kažu ženski članovi Ambasadora , muškarci koji im se pridruže ostaju u senci ili nemaju dovoljno energije da se izbore. - Počeli smo da se bavimo ulogom žena iz jedne potrebe, jer smo sagledali, kako kaže Anđelka Mihajlov, da u ovoj oblasti veći deo poslova vode žene, a i statistika iz 2003 godine govori da je tada u Ministarstvu ekologije, među zaposlenima bilo 75 odsto žena. Svuda gde se pojavite u životnoj sredini, glavnu reč vode žene, ali pošto imamo problem da se glas životne sredine dovoljno ne čuje, zato radimo na osnaživanju žena, da se više čuju u promovisanju životne sredine. U Kopenhagenu na velikoj konferenciji UN za klimatske promene, postoji velika ženska inicijativa u donošenju odluka u rešavanju klimatskih promena, ističe ona. Takođe kada je reč i o obnovljivim izvorima energije ispostavi se da su nosioci tih poslova u mnogim državama regiona žene. Mi se nadamo da ćemo u budućnosti i kroz Balkansku akademiju za lidere životne sredine i održivog razvoja imati poseban kurikulum za osnaživanje žena, donosioca odluka na različitim nivoima da koriste instrumente znanja životne sredine i ekološke diplomatije radi dostizanja ciljeva - kaže Anđelka Mihajlov. 16 StaklenoZvono
www.ambassadors-env.org/
p i tanje eko l oške bezbednost i
i
nebezbednost i Upravljanje otpadom je oblast, gde među osnivačima ambasadora životne sredine imamo vrhunske eksperte, koji se bave upravljanjem otpadom. Pokrenute su različite inicijative, od onih na lokalnom i školskom nivou, pa do ozbiljnih projekata u sprovođenju nacionalne politike u upravljanju otpadom i izradi Lokalnih ekoloških akcionih planova. Tako je u opštini Voždovac održana radionica, gde su učili mališane kako da recikliraju, i od otpadne hartije prave figure, jednom rečju kako da u najranijem uzrastu pristupe rešavanju problema sa otpadom.
O ozbiljnosti njihovog rada govori i podatak da su bili prisutni i na Svetskom kongresu o upravljanju otpadom u Lisabonu, gde su predstavljeni rezultati projekata koje su članovi Ambasadora životne sredine radili sa OEBS-om. Bezbednost životne sredine u lokalnoj zajednici, gde je od 7 opština na jugu Srbije u njih 5, pitanje upravljanja otpadom prepoznato kao pitanje od najveće ekološke nebezbednosti za građane. -Mi smo tu razvili određenu metodologiju koja je, na svetskom nivou zaslužila pažnju da bude predstavljena kao inovativna metodologija, za ovakav jedan pristup određivanja lokalne ekološke nebezbednosti građana - kaže Anđelka Mihajlov. Da Ambasadori životne sredine predstavljaju jednu ekspertsku NVO, govori podatak da su radili na ozbiljnom istraživanju efekata Evropskih integracija. U poslednjih desetak godina dosta se radilo u sektoru životne sredine, ali osnovne aktivnosti u procesu evropskih integracija tek predstoje. -Potrebna je mobilizacija svih kadrova da bi evropske integracije bile efikasnije. Tek objavljeni izveštaji evropske komisije o napredovanju ka evropskim integracijama, ukazuju da na lokalnom nivou sprovođenje zakona iz oblasti životne sredine, nije omogućeno - ističe Anđelka Mihajlov. To ukazuje da ne bi trebalo u fazi reorganizacije javnih uprava na lokalnom nivou ići na nikakvo smanjivanje administracije koja radi na poslovima životne sredine. Šta više - dodaje ona, izveštaj pokazuje da treba povećati broj ljudi u opštinama i gradovima koji rade ovu oblast, kako bi evropske integracije bile efikasnije. StaklenoZvono 17
U tom smilslu Ambasadori životne sredine imaju već dugogodišnju saradnju sa Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja i pojedinim gradovima i opštinama, u sprovođenju programa edukacije donosioca odluka i građana.Sve to u cilju kako da se što efikasnije iskoristi instrument učešća građana u odlučivanju, po projektima iz oblasti životne sredine. U saradnji sa kancelarijom OEBS-a u Srbiji,Vladom Italije i Ministarstvom za životnu sredinu i prostorno planiranje Republike Srbije relizovan je projekat čiji je cilj da pruži podršku organima lokalne samouprave, civilnog društva kao i ostalim građanima, da nauče o povezanosti koja postoji između ljudske bezbednosti i životne sredine i da se razviju odgovarajuće strategije i institucionalni mehanizmi za identifikovanje opasnosti po životnu sredinu na lokalnom nivou. Ambasadori životne sredine tvorici su projekta, čiji je donator bio OEBS, a odnosio se na utvrđivanje ekološke bezbednosti odn. nebezbednosti stanovništva u 7 opština, uglavnom južne Srbije. To je akcija koja je trajala godinu dana, gde su u opštinama formirane radne grupe. Na osnovu upitnika, tražen je spisak problema koje stanovnici prepoznaju u okviru svoje sredine. Navedeno je sedam problema, koji se javljaju paralelno u svim opštinama, naime pokazalo se da je u pet opština prvi i najvažniji problem, osećaj nebezbednosti stanovnika u tim krajevima.
18 StaklenoZvono
- Stanovnici su imali dobar primer izgrađene regionalne deponije, i tu su otpad fokusirali na prvo mestu. Pored toga bili su problemi sa vodom, prostornim planiranjem, vazduhom, jedan krajnje širok asortiman od 7 prioriteta koje smo mi odredili, kaže mr Hristina Stevanović – Čarapina potpredsednik Ambasadora, koji je pokrio razne oblasti osećaja stanovnika i njihove ekološke nebezbednosti . Radna grupa imala je i druge zadatke, da utvrdi šta u stvari jesu problemi u određenim sredinama, znači objektivnu situaciju. Takođe pokazao se i drugi problem, ističe ona da u opštinama gde je postojao radioaktivni otpad i koji je u međuvremenu otklonjen, da stanovnici i dalje ne veruju da više nemaju problema sa tim otpadom. Istraživanje ekološke bezbednosti odnosno nebezbednosti je pomoglo lokalnoj samoupravi oko prioritizacije svojih aktivnosti. Lokalna samouprava treba da se bavi jednom takvom vrstom istraživanja jer će to pomoći da donesu odluke, šta će prioritetno raditi u svojoj opštini. - Konkretno kod otpada, koji je svakoj novoj lokalnoj samoupravi na repu zaduženja, ističe mr Hristina Stevanović – Čarapina, a to je standardan i stalan problem koji njegovi stanovnici prepoznaju. Takođe imate drugu stranu medalje, da ti isti stanovnici koji iako znaju da im je problem otpad, ne bi
da u svom okruženju imaju regionalnu deponiju, iako je to po njenim rečima, dobro da imaju. Otpad je ovde postavio jedan link između prosečnog stanovnika jugoistočne Srbije oko toga da je on njihov problem, i da ga ugrožava, a oni koji su imali regionalne deponije prepoznali su to kao dobre primere ekološke prakse, dodaje ona. Zakonodavac treba da prepozna i napravi konačnu strukturu nekakvnog sistema upravljanja otpadom, koji mora da postoji u ovoj državi. Ambasadori životne sredine rade brojne projekte u Srbiji vezane za upravljanje otpadom, počevši od planova preko projektovanja deponija, na radu revizije strategije upravljanja otpadom, kao nevladin sektor sa visokom stručnom ekspertizom, a takođea nude i svoje ekspertske usluge.
B
E
L
L
S
pokret Ambasadori su regionalni koordinatori BELLS pokreta zapadnog Balkana i fokalna tačka nevladinih organizacija u SAICM – Strateški pristup međunarodne konferencije za upravljanje hemikalijama, kao i članovi nacionalne komisije za Društveno odgovorno poslovanje (ISO 26000). BELLS pokret je rezultat REA projekta “Akcija i ekoloska kohezija zapadnog Balkana” - to je čvrsta koalicija civilnog sektora i svih onih koji žele da uspostave liderske standarde i trendove na teritoriji zapadnog Balkana i da pitanje životne sredine uvedu u kreiranje socijalnih i ekonomskih politika država. Cilj BELS pokreta je da ukazemo donosiocima odluka da bolji kvalitet života građana regiona, zavisi od bržeg donošenja zakona i primene zakona koji su u skladu sa Evropskom unijom. StaklenoZvono 19
Takodje želimo da podstaknemo zainteresovane strane da investiraju u otvaranje takozvanih “zelenih poslova” i da pozovemo na čvršće partnerstvo vladinog, civilnog i biznis sektora, kao alata za brži ulazak zapadnog Balkana u Evropsku uniju” - rekla je Aleksandra KnezMilojković, regionalni koordinator BELLS pokreta. Istraživanja koja su sprovedena tokom jula, pokazala su kako građani iz regiona Zapadnog Balkana ocenjuju zaštitu životne sredine u svojoj zemlji. Naime više od dve trećine građana izjavljuje da nije zadovoljno kvalitetom životne sredine, a trećina ispitanika u Srbiji, kao mere koje bi dale najviše rezultata u zaštiti životne sredine, predlažu oštro kažnjavanje zagađivača i edukativne programe. Istraživanjem su ispitani stavovi šest ciljnih grupa - državni službenici, privrednici, lokalna samouprava, političke stranke, građani i nevladin sektor. Građani celog regiona saglasni su da su kazne za zagađivače veoma blage i da se zakon ne primenjuje dovoljno. Čak 76 % ispitanih, pitanje zaštite životne sredine prepoznaje kao važno za proces pridruživanja Evropskoj uniji. - BELLS pokret ima za cilj, pored ostalog da identifikuje uvažene ambasadore odnosno lidere budućnosti, ističe Aleksandra Knez – Miljković, a cilj nam je da menjamo sliku Balkana, da kroz lidere budućnosti - BELLS lidere, imamo takve ljude kao što su parlamentarci, odbornici, predstavnici civilnog sektora, biznis sektora, eksperti koji vladaju tehnikama zelene diplomatije, poznaju principe održivog razvoja, strateški postavljaju pitanja i stavljaju prioritet održivog razvoja, kada kreiraju politiku za svoju lokalnu zajednicu. 20 StaklenoZvono
M l ad i ambasador i - Mi želimo da u partnerstvu sa civilnim grupama, odnosno donosiocima odluka stvorimo jak front ljudi koji su na prvom mestu odgovorni - dodaje Aleksandra Knez-Milojković, a da ono što rade, to čine na jedan vidljiv način, uključuju eksperte i civilni sektor u procesu donošenja odluka, kada je u pitanju životna sredina. Takođe kada prave određene planove na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou, uključuju u životnu sredinu kao sastavni deo ekonomskih i socijalnih politika. Ambasadori životne sredine žele da po ugledu na razvijene kompanije, od samog osnivanja, standardi koji se tiču životne sredine i društveno odgovorno poslovanje, budu nešto što im nije moranje nego sastavni deo njihove filozofije poslovanja. To su zeleni lideri balkana, oni koji su odgovorni, koji razmišljaju o razvoju danas, sutra i za 30 generacija unapred. - Želimo da stvorimo ešalon ljudi koji će Balkan na pravi način prezentovati institucijama EU, gde je i nama mesto - ističe ona i dodaje da ako želimo doći do toga, moramo da radimo zajedno, a naši lideri budućnosti direktno rade kao podrška vladama na tom teškom zadatku, kaže Aleksandra Knez – Miljković.
Ambasadori životne sredine još od svog osnivanja u svoj program su uključili mlade volontere i razvijanje volonterskog i timskog rada. - Zadatak mi je da okupim mlade volontere koji mi se inače, svakodnevno javljaju, a uz pomoć eksperata iz organizacije omogućmo im da dobijaju znanja i iskustva iz različitih oblasti životne sredine. Naši volonteri nisu samo iz ekologije, to su studenti sa različitih fakulteta - kaže Milica Petrović, koordinator programa za mlade. Cilj nam je da znanja koja dobijamo od eksperata, implementiramo kroz različite projekte i akcije koje radimo, a jedan od tih je i projekat bezbednosti životne sredine u lokalnim zajednicama, kao i različite ankete. Volonteri učestvuju i u aktivnostima izrade promotivnih materijala, brošura i postera. Pored tima stručnjaka koji se bave upravljanjem otpadom, mi imamo novi tim mladih ljudi koji polako stiču iskustva, da se bave pitanjima zaštite biodiverziteta - ističe ona. Kao organizacija Ambasadori životne sredine postali su deo mreže ’’Natura 2000’’, koja se polako formira kod nas u zemljji, a njihovi volonteri imaju priliku da se obuče u zaštiti biodiverziteta i šta je to ’’Natura 2000’’, a da sve to kroz organizaciju i primene. StaklenoZvono 21
Odbrana od 22  StaklenoZvono
4 0 god i na
Zorica Savi}
radarskog centra B ešnjaja
R
adarski centar Bešnjaja već 40 godina organizuje i sprovodi odbranu od grada deset opština Šumadije i Pomoravlja. Povodom obeležavanja ove godišnjice održan je radni sastanak na kome je između ostalog prezentovan rad centra kao i dalji razvoj sistema odbrane od grada.
R
grada
adarski centar ’’Bešnjaja’’ na Crnom vrhu između Jagodine i Kragujevca sa 402. protivgradne stanice od gradonosnih oblaka brani teritoriju površine od blizu pola miliona metara kvadratnih. Tokom ove godine strelci centra su ispalili 1376 raketa, a najviše je bio ugrožen Kragujevac i to u prvoj nedelji maja. Danas ukupna branjena površina radaraskog centra Bešnjaja iznosi 487.300 hektara od čega je 286.163 hektara poljoprivredno zemljište. U 2009. godini najveća branjena teritorija pripada opštini Kraljevo, 153.000 hektara, od čega je 71.727 hektara poljoprivredno površine. Od planiranih 140 protivgradnih stanica, trenutno je u sistemu odbrane od grada aktivno 135 jer zbog nedostatka strelaca, ne rade 2, a zbog lošeg stanja objekata 3 stanice. Na radarskom centru je u funkciji HASIS-3D. I pored relativno visoke starosti, meteorološki radar je i dalje kvalitetan i u potpunosti ispunjava nameru preciznog merenja elemenata oblačne zapremine. StaklenoZvono 23
Tokom neprekidnog rada u ovih 40 godina, strelci radarskog centra Bešnjaja su prosečno godišnje 21 dan dejstvovali i ukupno ispalili 39.447 protivgradnih raketa. Godišnje se prosečno osmotri na 53 stanice pojava sugradice, a na 47 pojava grada. Na 6.250 hektara se u proseku osmotri pojava oštećenja na poljoprivrednim kulturama različitog intenziteta što čini 2,2 % branjene poljoprivredne površine. Veliko iskustvo u dugogodišnjem radu strelaca i dobra gustina protivgradnih stanica, obezbeđuje potreban kvalitet rada u postupcima zasejavanja. Potrebno je uložiti dodatne napore da se objekti dovedu u kvalitetno stanje i da se adekvatnom stimulacijom rada obezbedi postepeno podmlađivanje strelaca. Za narednu godinu radarski centar Bešnjaja obnoviće kompletan sistem radio veze koji
24 StaklenoZvono
je star 35 godina, a u planu je i izgradnja savremenijeg objekta. Međutim nedostatak para za sada to odlaže. U 2009. instaliran je i testira se trodimenzionalni sistem, odnosno trideviziolizacija oblačnog prostora, ove godine se prema rečima načelnika Odeljenja za operativne poslove u RHMZ Zorana Babića, testira, a nadamo se da ćemo iduće godine već pustiti u funkciju. - Kada je reč o Srbiji, trudimo se da što pre krenemo sa najvažnijim projektom, stimulacije padavina, a u saradnji sa Institutom za meteorologiju, ističe Babić već dve godine radimo na trodimenzionalnom modelu, praktično simulaciji procesa u samooblaku, kako bi konačno došli do jedne fizičke ocene njihove efikasnoti.
U celom ovom periodu sistem odbrane od grada se postepeno gradio i razvijao, tako da danas predstavlja moderan i efikasan sistem. U više naučnih i stručnih radova dokazana je njegova efikasnost, o čemu svedoči i 70 odsto aktivne zaštite poljoprivredne proizvodnje. Sistem odbrane od grada, u Srbiji sprovodi se na površini od 77 508 kvadratnih kilometara, sa mrežom od 13 radarskih centara, i 1633 lansiranih stanica. Sistem radio veze čini 50 repetitora i 1800 radio stanica. Trenutno radi preko 3000 strelaca. Povodom obeležavanja godišnjice, zahvalnice za dobar i uspešan rad u Radarskom centru Bešnjaja dobili su i strelci.
počec i Odbrane od grada Stari su pokušaji da se spreči padanje grada i da čovek zaštiti sebe i svoja dobra od te atmosferske nepogode. Mnogi pokušaji su iz domena praznoverja, a naučnim pokušajima smatraju se oni u kojima se po definisanoj metodologiji koriste određena fizička sredstva sa uverenjem da će se sprečiti padanje grada. Ovakvi pokušaji stari su preko tri veka. U Kini se sa topovima pucalo na oblake još u XVII veku. U XIX veku širom Evrope su se koristila crkvena zvona pred nailazak nepogode, a ova metoda je zasnovana na uverenju o uticaju zvučnih talasa na procenu stvaranja grada. StaklenoZvono 25
jednoćelijski
U Srbiji početkom prošlog veka, poput Austrougarske, Francuske i Italije, u dve vinogradarske oblasti, na području Smedereva i Aleksandrovačke Župe, iz namenski pravljenih topova, dejstvovalo se na gradonosne oblake. Koristeći crni barut kroz specijalno napravljeni levak od lima visine 5 – 6 metara u oblak je ubacivana prašina, odnosno čestice tucane cigle ili crepa. Ova sasvim opravdana naučna pretpostavka da će veštački ubačene čestice poslužiti kao jezgra kondenzacije ili kristalizacije doživela je punu naučnu afirmaciju pola veka kasnije. Naime, zahvaljujući nizu naučnih i tehničkih otkrića koja su uglavnom usledila posle II svetskog rata, 60-ih godina prošlog veka definisana je naučna metoda konkurencije. Danas se ova metoda sprovodi u 30-ak zemalja umerenih geografskih širina i na površini 100 miliona hektara.
suzb i janje grada
U
višećelijski
superćelijski
26 StaklenoZvono
suzbijanju grada operativno se primenjuje naučna metoda konkurencije, koja je zasnovana na unosu veštačkih jezgara kristalizacije u radarom određene i definisane delove oblaka, za koje je ustanovljeno da mogu postati gradonosni. Kada ne bi bilo jezgara kondenzacije ili kristalizacije, voda bi uvek bila u gasnom stanju u obliku vodene pare, odnosno ne bi postojale kišne kapi, pahuljice ili zrna grada. Na veštačkim jezgrima kristalizacije ponavlja se isti postupak koji se odvija i na prirodnim jezgrima, a kojih je u atmosferi nedovoljno, pa iz tog razloga ako u oblacima nema veštačke intervencije nastaju velika zrna grada. Velika zrna grada prilikom padanja kroz prizemni topli deo atmosfere, zbog svoje veličine, ne otope se, pa na tlo stižu sa velikom kinetičkom energijom. Ubacivanjem veštačkih jezgara kristalizacije u deo oblaka sa negativnim temperaturama, vrši se preraspodela raspoložive oblačne vode na višestruko većem broju jezgara, od broja prirodnih jezgara, pa tako nastaje veći broj
zrna grada manjih dimenzija, nego u slučaju bez veštačke intervencije. Pod uslovom da je intervenisano na vreme i korektno (što je nekad nemoguće) zrna grada se istope u prizemnom – toplom delu atmosfere (prizemnih nekoliko kilometara gde su temperature pozitivne) i tada na zemlju pada kiša, sugradica ili manja zrna grada sa znatno manjom kinetičkom energijom.
R azvoj s i stema odbrane od grada Odbrana od grada u Srbiji operativno se sprovodi od 1953. godine u nekom njenom većim ili manjem delu teritorije. U prvih 15 godina izvodila se na manjim područjima, onako kako su je samoinicijativno organizovale pojedine poljoprivredne organizacije, mesne zajednice, opštine ili osiguravajući zavodi. Strelci nisu bili dovoljno obučeni i uglavnom su po svom nahođenju, najčešće ’’štiteći’’ svoju njivu, na sve oblake ispaljivali protivgradne rakete malog dometa (1000m), verujući da na taj način razbijaju oblak.
Elementarna atmosferska nepogoda – grad i gradonosni oblak
– brzo se transformišu i prostorno i vremenski. Prelaze mnogo veća rastojanja od teritorija koje pokrivaju jedinice lokalne samouprave. Neophodno je da se na gradonosne oblake deluje u fazi njihovog razvoja. Valja podsetiti da se najčešće ne sprečava padanje grada iznad mesta delovanja, već njegovo padanje na teritoriju na koju oblak tek treba da naiđe. Ali da bi se postigao najveći mogući nivo zaštite od grada ne sme se zaboraviti da što je veća teritorija iznad koje se vrši suzbijanje grada, znatno je veća i sama efikasnost ovakve metodologije. Iz tih razloga delatnost suzbijanja grada mora jednostavno i celovito da se sprovodi na celoj teritoriji Republike Srbije.
Prekretnica u razvoju odbrane od grada u Srbiji, nastaje 1967. godine kada opštine iz Šumadije – Mladenovac, Aranđelovac, Topola, Smederevska Palanka i Velika Plana – poveravaju sprovođenje odbrane od grada Republičkom hidrometeorološkom zavodu. Od te godine koncept odbrane od grada počinje da se zasniva na stručno – naučnim saznanjima i hipotezama, pa se ova godina sa pravom smatra početkom razvoja savremenog sistema odbrane od grada. Put do definisanja operativno primenjive metodologije bio je mukotrpan i često sputan dostupnim tehničkim sredstvima i raspoloživim finansijskim sredstvima. StaklenoZvono 27
Teritorijalni razvoj sistema odbrane od grada Z načaj 1967. godine, ogleda se u tome što je Zavod vršio stručnu obuku strelaca, postavio mrežu stanica i izdavao upozorenje o nailasku gradonosnih oblaka na branjeno područje. Pošto se nije raspolagalo sa radarima i radiovezom, upozorenja strelcima su slata telefonskim putem mesnim zajednicama i preko dve signalne stanice na Bukulji i Smederevskoj Palanci. Zahvaljući tom konceptu, prvi put te godine nije pucano na sve oblake. Pod rukovodstvom Zavoda, prva raketa je ispaljena 18.05.1967. godine sa PGS u mestu Jagnjilo, opština Mladenovac, Branjeno područje iznosilo je 150.872 hektara i sa 253 stanice ispaljeno je 1711 raketa proizvođača ’’Sloboda’’ iz Čačka. Narednih godina vršeni su pionirski poduhvati na tehničkom i kadrovskom osposobljavanju i na izradi metodologije. Sva nova saznanja i sredstva su odmah proveravana u operativnoj primeni. Svake godine sa opštinama, poljoprivrednim kombinatima i ređe sa osiguravajućim zavodima, ugovarana je odbrana od grada. Na Bukulji je 1968. godine prvi put postavljen meteorološki radar, odnosno adaptirani vojno- nišanski radar 3MARK-7 talasne dužine 10cm, impulsne snage 200 kW, mernog dometa 36 km. U 1968. godine zasejavanja su se sprovodila na sve oblake čiji je vrh prelazio visinu -5 C izoterme. Te godine je u proseku svaka treća protivgradna stanica snabdevena radio stanicom toki-voki tipa ’’Poni’’. Između Beograda, Bukulje i Smederevske Palanke uspostavljena je radioveza. 28 StaklenoZvono
Osim ovoga, značaj 1968. godine je i to što su po pitanju kvaliteta raketa postavljeni metodološki zahtevi. Takođe je postavljen i zahtev za konstrukcijom nove raketa dometa 6 km. U toku 1969. godine u osnovi je zaokružen koncept odbrane od grada. Prvi put radi mreža od 6 protivgradnih poligona, opremljenih radarima 3MARK-7, koja je omogućila radarsko osmatranje iznad šireg područja. Konstruisana je raketa Sako-3 vertikalnog dometa 3.500 m. Sa svim strelcima uspostavljena je radioveza. Počela je sa radom kontrola leta. Uspostavljena je radio –veza između poligona i kontrole leta. Proizveden je odgovarajući reagens srebro jodida koji je ispitan u Institutu za fiziku atmosfere u Pragu. Uveden je jedinstveni postupak na teritoriji Srbije za prikupljanje podataka o štetama od grada. Uvedena su uputstva o radu protivgradnih stanica. Narednih godina, sve do 1974. godine, sistem ostaje na istom nivou, čak i manjem, istupanjem osiguravajućeg zavoda koji je prekinuo ugovore i odbranu od grada u Vojvodini na poligonima ’’Mutalj’’ i ’’Bela Crkva’’. Sistem se ne širi zbog nedostatka početnih investicija, a dalje širenje sistem preko ugovaranja novih obaveza sa Opštinama i kombinatima ugrozilo bi i iskompromitovalo dotadašnji rad. Stoga je 1973. godine donet Zakon o protivgradnoj zaštiti kojim su obezbeđena sredstva za njegovu solidniju tehničku osnovu.
Od 1974. godine finansiranje izgradnje i funkcionisanja sistema odbrane od grada bilo je preko Republičke, Pokrajinske i Regionalnih samoupravnih interesnih zajednica. Od 1974. do 1978. godine sistem odbrane od grada proširio se za još 1/3 poljoprivredne površine Srbije (bez Vojvodine). Tehnika i metodologija je ostala ista, odnosno ne baš odgovarajuća oprema i nedovoljno precizna metodologija zbog čega je dolazilo do prekida rada ili delovanja na oblake kada nisu bili ispunjeni odgovarajući uslovi. Osim toga, Kontrola leta nije imala navigacioni radar pa je izdavala česte i dugotrajne zabrane za dejstvo.
Sistem Srbiji
odbrane od grada u R epublici je od samog svog početka korektno postavljen i nikad nije podlegao nenaučnoj improvizaciji, odnosno praktično od početka do danas je imao jaku sponu sa meteorološkom naukom u Srbiji. Pojedini sistemi u svetu i okolini, od samog početka su bili podložni improvizaciji, pa su u mnogome vulgarizovali opravdanost od odbrane od grada .
U 1978. godini nabavljeno je osam radara Mitsubishi RC-34A sa kojima je sledeće godine znatno poboljšana identifikacija gradonosnih oblaka i zona u koje treba ubaciti reagens. Druga značajna novina je da je Kontrola leta nabavila navigacioni radar. Narednih godina do 1984. godine, zaokružen je savremeni sistem odbrane od grada na 96% poljoprivredne površine Srbije (bez Vojvodine). Uvedene su rakete velikog dometa TG-10 (1982. godine), postavljeno je i pušteno u rad preostalih pet radara Mitsubishi RC-34A i to 1982. godine ’’Petrovac’’ i ’’Niš’’, 1984. godine ’’Sjenica’’ i 1985. godine ’’Kukavica’’ i ’’Klina’’’. Osim toga poboljšan je kvalitet reagensa, izvršena je stabilizacija sistema radio-veze i izgađeni su objekti za smeštaj ljudi i opreme. Precizirana je metodika za identifikaciju gradonosnih oblaka i zona za ubacivanje reagensa. StaklenoZvono 29
Zbog rata na području bivše Bosne i Hercegovine, od 1992. godine na području naše zemlje nije bilo proizvodnje protivgradnih raketa. Nedovoljan broj raketa tih godina imao je negativne efekte na efikasnost sistema odbrane od grada i zahvaljujući zalihama raketa iz 1992. godine sistem je opstao, odnosno izbegnute su teže posledice. Proizvodnja raketa, odnosno raketnog goriva je stabilizovana nakon 1999. godine, tako da su proizvođači od 2001/2002 godine, mogli da odgovore zahtevima Zavoda.
Danas se metodologija suzbijanja grada sprovodi od 15. aprila do 15. oktobra na ukupnoj površini od 77.508 km² od čega je 51.133 km² poljoprivredno zemljište . Operativni sistem čini: 1. Mreža od 13 radarskih centara sa radarima S-band opsega 1 633 aktivnih lansirnih stanica 2. 1 633 aktivnih lansirnih stanica
3. Sistem radio-veze koji čini 50 repetitora i 1800 radio stanica 4. Operativno-metodološki centar u Beogradu
S adašnja organ i zac i ja s i stema odbrane od grada Na branjenom području godišnje ima u proseku 110 dana sa pojavom konventivne oblačnosti. Meteorološkim radarima se tokom čitave sezone permanentno osmatra čitav branjeni prostor, plus 200 km od granica Srbije, s tim da se u slučaju osmotrenog konvektivnog razvoja u rad uključuju nadležni radarski centar koji iz minuta u minut precizno meri procese unutar samog konvektivnog oblaka. Na osnovu prognoze, posade protivgradnih stanica unapred znaju da se tog dana može očekivati zasejavanje i na stalnom su radio prijemu, tako da ih radarski centar aktivira čim oblačnost dostigne kritični stepen razvoja. Ako su zadovoljni radarski kriterijumi za zasejavanje, automatizovani sistemi na radarskim centrima određuju elemente za ispaljivanje raketa koji se radiovezom saopštavaju strelcima. Danas u svetu još ne postoji sistem aktivne odbrane od grada koji obezbeđuju apsolutnu, 100 %-tnu zaštitu od grada, zato što nivo naučnih i tehničkih dostignuća to još ne obezbeđuje. Prema dosadašnjim istraživanjima efikasnost odbrane od grada, kad su u pitanju avio i raketni koncept, iznosi između 40-80%.
30 StaklenoZvono
14
12
ZRG
10
ZFE 8
20
6
VISINA (km)
Temperatura (˚C)
40
0 4
PADANJE GRADA
-20 16
14
12
2 10
19
6
4
2
0
RASTOJANJE (km)
U nizu radova i studija, praćena je i ocenjivana efikasnost našeg sistema odbrane od grada. Međunarodno recenzirani, verifikovani i publikovani rezultati efikasnosti našeg sistema, verifikovana je na 63 do 74% efikasnosti, smanjenje čestine grada iznose oko 15 do 20%.
Upotreba raketnih sistema prema godišnjim izveštajima o projektima modifikacije vremena Svetske meteorološke organizacije prisutna je duži niz godina u Argentini, Rusiji, Ukrajini, Moldaviji, Uzbekistanu, Tadžikistanu, Kini, Bugarskoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Rumuniji i Srbiji.
P reg l ed stanja odbrane od grada u svetu
Teritorija Republike Srbije, zbog svojih meteorološko-klimatoloških uslova izložena je dejstvu grada, često u razmerama velike elimentarne nepogode. Poslednjih godina u toku sezone odbrane od grada iznad teritorije Srbije je u proseku bilo 110 dana sa radarskim praćenjem potencijalno opasne oblačnosti, a u toku 60 dana dejstvovano je na gradonosne oblake. Usled grada najveće neposredne štete nastaju u poljoprivredi, zatim u šumarstvu i na ekonomskim i stambenim objektima. Štete od grada direktno su u poljoprivredi, ali posredno produkuju štete u industriji koja koristi sirovine od poljoprivrede, što se takođe odražava i na snabdevenost tržišta poljoprivrednoprehrambenim proizvodima, zaposlenost stanovništva, kao i na funkcionisanje drugih privrednih i društvenih delatnosti.
Po izveštaju Svetske meteorološke organizacije, zasejavanje oblaka radi suzbijanja grada po konceptu konkurencije veštačkih, prirodnim jezgrima kristalizacije, širom Sveta primenjuje se duže od 40 godina u oko 30 zemalja umerenih geografskih širina. U više od 50 operativnih i operativno- istraživačkih projekata vrši se zasejavanje potencijalno gradonosne oblačnosti na oko sto miliona hektara. U Svetu se za suzbijanje grada koriste tri vrste tehničkih sredstava: protivgradne rakete, avioni i generatori sa tla. Osnovni reagens u projektima suzbijanja grada je srebro-jodid koji se koristi za stvaranje veštačkih kristala leda, a u malom broju projekata ubacuje se ugljendioksid u čvrstom stanju tzv. suvi led.
Imajući u vidu relativno visok stepen intenziteta poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbij i značaj ove proizvodnje za ukupan razvoj, kao i obim štete od grada koje se svake godine javljaju, pre svega u poljoprivrednoj delatnosti suzbijanja grada treba da bude zakonski regulisana. StaklenoZvono 31
Vizionar ekolo�kog 32 StaklenoZvono
g
Istraž i vač – v i z i onar Docent dr Snež”`ana Pe{i}
P rofesor . dr MLADEN KARAMAN (15.01.1937.-18.09.1991.)
M
laden Karaman je rođen 15. januara 1937. godine u Splitu, kao prvo dete u porodici velikih jugoslovenskih zoologa, Zore i Stanka Karamana. Detinjstvo (1940-1950) uključujući ratne strahote provodi u Splitu. Tu završava i malu maturu. Naredne tri godine živi u Dubrovniku, jer pohađa Gimnaziju. Od 1953. do 1964. godine porodica Karaman je u Skoplju. Mladen tu 1956. godine završava veliku maturu i upisuje se na studije biologije na Filozofskom fakultetu.
Iz gimnazijskih dana je njegov prvi objavljeni rad „Pravokrilci okoline Skoplja“, za koji je u VI razredu dobio Novembarsku nagradu. U VII razredu je pripremio svoj prvi naučni rad objavljen 1958. g. u „Zaštiti bilja“ u Beogradu. Osim nauke, gimnazijalca Karamana interesuje i fotografija, pa u školi organizuje i vodi fotoamatersku sekciju, a bavi se i radioamaterstvom.
dru�tva
Na fakultetu intenzitet njegovog naučog rada narasta do neverovatnih 13 naučnih radova. To je bio broj na kojem je mogla da mu zavidi i većina njegovih profesora. Radovi su uglavnom o ortopteroidama, ali i terestričnim izopodama, slatkovodnim rakovima i ribama. Diplomski rad „Dekapodni rakovi Makedonije“ je odbranio 1952. godine. StaklenoZvono 33
kontakt@staklenozvono.rs
Već iste godine u Ljubljani prijavljuje, a 17. aprila 1964. godine brani doktorsku disertaciju „Taksonomsko – ekološka i zoogeografska studija Orthopteroidea skopske kotline“. Dve godine u toku kojih je pripremao disertaciju, mladi Karaman službuje u Institutu za ribarstvo u Skoplju. Tu je bio i član Upravnog odbora. U tom periodu osim o ortopteroidnim insektima objavljuje i radove o dekapodnim rakovima i ribama, a u privatnom životu, zasniva porodicu.
1963. se seli u Prištinu, gde je na Katedri za biologiju Filozofskom fakultetu izabran za docenta na predmetu Morfologija i sistematika evertebrata, a angažovan i da predaje Ekologiju sa osnovama zoogeografije studentima biologije, Biogeografiju geografima i Opšti kurs biologije studentima medicine.
U prvom petogodišnjem izbornom periodu njegovo interesovanje se proširuje na gliste (Branchiobdelidae) i gmizavce gekone, a nastavlja da objavljuje radove o grupama kojima se već bavio. Tako je do izbora u zvanje vanrednog profesora, krajem 1969. godine, objavio još 12 radova. Znatan deo njih je osmislio i uredio u periodu 19671969. godine, koji je kao stipendista po pozivu Humboltove fondacije proveo u Zoološkom institutu u Hamburgu. Tokom tog dvogodišnjeg usavršavanja radi na taksonomsko – zoogeografskim ravizijama i filogenetskim studijama riba Evrope, Male Azije, Bliskog istoka i Severne Afrike. Naredni period života u Prištini posvećuje intenzivnom istraživanju riba i sazrelim idejama o nekim zoogeografskim i zoocenološkim problemima, a posebno o problemu postanka i razvoja faune velikih jezera na jugu tadašnje Jugoslavije, objašnjavajući poreklo ohridske faune. Do kraja prištinske etape života objavljuje još 16 radova.
Osim redovnog pedagoškog rada sa studentima, podiže i mladi naučni kadar. Pod njegovim rukovodstvom Radivoje Papović izrasta u specijalistu za homopterne insekte (Cicada). Od 1973. do 1975. godine Dr Karaman je bio šef Katedre za biologiju prištinskog Filozofskog fakulteta. 34 StaklenoZvono
Kao pokazatelj priznanja za naučna dostignuća, Akademija nauke i umetnosti Kosova ga 1975. godine (u njegovoj 38. godini života) bira za dopisnog člana. Jula iste godine komisija u sastavu Dr Pavle Radoman, Dr Ivo Matoničkin i Dr Slobodan Glumac piše referat sa bezrezervnom podrškom da Dr Mladen Karaman bude izabran u zvanje redovnog profesora za predmet Taksonomija i uporedna morfologija invertebrata na tek formiranom, kragujevačkom Odeljenju Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu. Tako, 1976. godine kragujevčani za sugrađanina dobijaju čoveka kome je naučni rad otvarao vrata svih svetskih zooloških instituta. Mladi, a tako zreli naučnik, odoljeva pozivima (iz ZIN ANSSSR u Lenjingradu, Nacionalnog muzeja u Vašingtonu) i ipak odlučuje da se posveti podizanju fakulteta u povoju, u srcu Šumadije. Time su biološki institut, mladi fakultet i grad Kragujevac dobili velikog entuzijastu i radnika, vrhunski obrazovanog naučnika sa izgrađenim svetskim manirima, izraslog i pažljivo negovanog u krilu jednoipovekovne tradicije naučničke familije Karamana. Bio je član Nemačkog zoološkog društva, član Upravnog i nadzornog odbora Entomološkog društva Jugoslavije, Ihtiološkog društva Jugoslavije, Speleološkog saveza Makedonije, Društva biosistematičara Makedonije, Društva ekologa Makedonije, član Odbora za faunu i floru Kosova tamošnje Akademije nauka i umetnosti, član Međuakademskog odbora za faunu i floru Jugoslavije itd. StaklenoZvono 35
jačanje b i o l oške svesti u Kragujevcu Od 1977. do 1979. je prodekan, a u periodu 1980-1982. dekan na PMF u Kragujevcu. Svoja shvatanja i znanja je 14 godina prenosio kragujevačkim studentima. Uspeo je da formira izvanrednu nastavnu zbirku i biblioteku za razvoj naučnog i nastavnog kadra. Bio je angažovan i na poslediplomskim studijama na Univerzitetima u Novom Sadu, Skoplju, Prištini i Sveučilištu u Zagrebu. Dugo je bio jedini akademik na kragujevačkom Univerzitetu, a time i ponos našega fakulteta. Kao i mnogi čuveni istraživači, širio je svoje ideje i jačao biološku svest u ljudima sa kojima je komunicirao. Tako je u periodu 1983-1985. predsedavao Podružnicom Srpskog biološkog društva u Kragujevcu. Vrlo aktivno je učestvovao u rešavanju pitanja uređenja grada Kragujevca. Često su njegovi stavovi i ideje objavljivani u štampi. Duboko svestan problema u kojima je grad bio i vizionarski predviđajući budućnost, uključio se i izvanredno pomogao realizaciju projekta ispitivanja kvaliteta voda u regionu. Rezultati propraćeni njegovim komentarima i sugestijama su 1986. objavljeni u studiji „Hidrobiološka istraživanja kvaliteta voda Šumadije i Pomoravlja“. Na žalost, njegovoj zahuktaloj energiji i neverovatnoj naučnoj produktivnosti na put staje komplikacija uznapredovale bolesti, dijabetesa, koja ga je pratila još od 24-te godine života. Slabljenje, a potom i gubitak vida ga osuđuju na rastanak od mikroskopa, sprave za kojom je presedeo nebrojene sate i doživeo mnoge radosti otkrovenja. 36 StaklenoZvono
Ekološko nasleđe Ipak, duh borca se ne predaje. Podiže mladi kadar. Pod njegovim rukovodstvom rade Bela Blesić (Insecta, Apterygota: Diplura), Radoje Milojević (Insecta, Coleoptera: Pselaphidae), Georgina Stanković (Insecta, Apterygota: Thysanura), Mirjana Petrović-Stojanović (Annelida, Oligochaeta: Lumbricidae), Snežana Pešić (Insecta, Coeloptera: Curculionoidea), a uz njegovu pomoć disertaciju o slatkovodnim ribama završava Vitko Šorić. Zahvaljujući nesebičnoj podršci i snazi svog životnog saputnika i saradnika u naučnom radu, Dr Spasenije Karaman, vraća se u svet naučnih časopisa i objavljuje seriju radova u koautorstvu sa saradnicima. Neutaživu žeđ za novim biološkim saznanjima stalno proširuje. Osim spomenutih grupa zanimaju ga i strižibube (Coleoptera: Cerambycidae), epibionti na škrgama slatkovodnih račića Gammarus, ekologija kišnih glista, a sa sinom Ivom istražuje faunu kosaca (Opiliones) itd. Provocira ga i primena kompjutera u biološkim istraživanjima i često žali što mu je sudbina, oduzevši mu vid, uskratila zadovoljstvo rada na njima.
Zaokupljenost problemima zaštite i unapređivanja životne sredine u njemu ne jenjava, već, naprotiv, 1989. iznedruje još jedan rad „Hidrobiološka istraživanja akumulacije Gruža“.
Zbog krajnje oronuloga zdravlja, oktobra 1990. godine, profesor Mladen Karaman odlazi u prevremenu penziju. Ipak, do kraja drži pod kontrolom izradu doktorske disertacije B. Blesića i magistarskog rada S. Pešić. Do poslednjeg dana je vodio intenzivnu prepisku sa naučnicima iz SAD (Kolorado), Londona, Beča, Portugalije, Italije, Nemačke, Rumunije, Poljske, Švedske, Kanade, Holandije, Francuske, SSSR-a, Grčke, Turske, Iraka... Istraživač-vizionar, koji je sagledavao buduće tokove razvoja biološke nauke, nije uvek nailazio na razumevanje savremenika. Ipak, profesor Karaman je kroz politički vic, odlično poznavanje nacionalne istorije, prefinjen ukus za vina i muziku (voleo je najviše Geršvina i izvorne makedonske pesme), pa i kroz oštro izrečenu kritiku saradnicima, ljutnju i nervozu, pokazivao da je i on čovek, mada veliki, na sopstvenu nesreću veći od mnogih. Nit njegovoga života se prekinula u noći uoči 18. septembra 1991. godine. Naša sredina je izgubila velikog naučnika. Vremenski životni vek profesora Karamana nije bio dug, ali veličina duhovne dimenzije njegovoga bića ostavila je i ostavljaće neizbrisivi pečat na generacijama biologa koje je lično on školovao ili njegovi naslednici. Nama koji smo ostali, preostaje da nastavimo njegovim putem, sledeći svetlost njega - velikoga lučonoše. StaklenoZvono 37
Milo{ Radakovi}
E ko l oško i straž i vačko društvo „Mladen Karaman“
N
a svojoj trinaestoj svečanoj godišnjoj Skupštini, Ekološko istraživačko društvo ‘’Mladen Karaman’’ je predstavilo svoje rezultate rada, na Institutu za biologiju i ekologiju Prirodno matematičkog fakulteta u Kragujevcu. Tom prilikom doc. dr Snežana Pešić predstavila je život i delo svog mentora, akademika i profesora dr Mladena Karamana, po kome Društvo i nosi ime. Misija Društva ‘’Mladen Karaman’’ je usavršavanje i osposobljavanje studenata biologije, ekologije kao i svih zainteresovanih za naučno istraživački rad, zaštitu i unapređenje životne sredine i prirodne baštine Srbije. 38 StaklenoZvono
Prisutnima su predstavljeni projekti i programi koje su u proteklih godinu dana realizovale botanička, ornitološka, hidrobiološka, entomološka, foto sekcija kao i sekcije za ekološku edukaciju. To je bila prilika da se zaslužnim saradnicima i donatorima dodele zahvalnice. Predstavljeno je i novo predsedništvo, odnosno Upravni odbor koji će da vodi Društvo u narednih godinu dana. Prisutne je na početku Svečane Skupštine pozdravio Miloš Radaković, član Društva i rukovodilac ornitološke sekcije,istakavši da je rad Društva obeležio veliki broj akcija, brojne naučno istraživačke ekspedicije širom Srbije, a pokrenuta je inicijativa za zaštitu Gružanskog jezera.
Stene i minerali
P
rezentaciju o aktivnostima Društva u proteklih godinu dana, otvorila je Aleksandra Stojanović, sekretar Društva, koja je prezentovala rezultate sa izložbe i predavanja „Stene i minerali“, koja je organizovana od strane Društva i Instituta za biologiju i ekologiju, a u saradnji sa Rudarsko-geološkim fakultetom (RGF), Univerziteta u Beogradu. Gost- predavač bila je doc. dr Danica Srećković-Batoćanin sa RGF-a i Nevena Andrić, student RGF-a. Zbirka koja se nalazi u Institutu za biologiju i ekologiju je revidirana na inicijativu asistenta Milana Stankovića i sekretara Društva Aleksandre Stojanović uz pomoć članova Društva. U ovoj godini realizovana je i poseta RGF-u u Beogradu od starne asistenata Instituta za biologiju i ekologiju.
Sat za našu planetu - E art Hour
P
otpredsednik Društva Tijana Jovanović, prezentovala je aktivnosti Društva u okviru projekta „Sat za našu planetu - Eart Hour“, gde je u Kragujevcu i promovisana ideja. Članovi Društva učestvovali su na taj način što su štampani flajeri i plakati koji su deljeni građanima Kragujevca i dijalogom im je objašnjavano šta je cilj akcije. Rezultat toga bio je gašenje svetala u pešačkoj zoni čime se grad odazvao ovoj globalnoj akciji.
Dan životne sredine
D
an životne sredine, 5. jun obeležen je u gradu Kragujevcu celodnevnim programom, gde je učestvovalo dosta organizacija, kao i gradskih struktura. Društvo je organizovalo interaktivno predavanje za učenike osnovnih škola iz Kragujevca na temu zagađenja životne sredine i problemima zaštite. Odazvao se veliki broj učenika koji su sa svojim učiteljima prisustvovali predavanju. Tom prilikom u Sali PMF-a bili su izloženi crteži učenika koji su učestvovali na konkursu, a tema je bila zagađenje životne sredine. StaklenoZvono 39
Tog dana potpisano je pismo o namerama za iniciranje izrade LEAP-a Grada Kragujevca. I ne samo to Društvo je aktivno uključeno u izradu LEAP-a Kragujevca, sa nekoliko delegata učestvovaće u četiri oblasti: voda, biodiverzitet, prirodna dobra, zelenilo, šume; zemljište i ekološko obrazovanje. Ostvarena je i saradnja sa PEK „Gora“ iz Kragujevca, gde je Društvo pozvano kao gost da prisustvuje otvaranju pešačke staze „Žeželj-Bešnjaja“. anketiranje
D
ruštvo je organizovalo anketiranje studenata biologije i ekologije o tome:
• koliko im je poznat rad Društva? • da li žele da se uključe u rad Društva? • da li su želeli da upišu biologiju? Naišli su na malo poražavajuće rezultate koji govore da je samo: • 2% studenata uključeno u rad Društva, • da 60% zna za postojanje Društva, ali se nisu uključili u rad, • da oko 40% nije ni želelo da upiše biologiju itd. Na prijemu brucoša u oktobru u saradnji sa Institutom za biologiju i ekologiju, koji daje punu podršku Društvu ne samo za ovaj događaj, Društvo je dobilo prostor da budućim koleginicama i kolegama prezentuje rad Društva i da ih pozove na saradnju, što je urodilo plodom i jedan deo mladih kolega postali su članovi Društva. sova utina
I
ove, treće po redu sezone, nastavljen je projekat „Zimski cenzus sove utine u Srbiji“. Rezultat su novootkrivena zimovališta ove vrlo korisne vrste koja se hrani glodarima i tako reguliše njihovu brojnost. Tokom ovog projekta, u periodu od novembra do marta obilaze se kontrolna jata sova utina na teritoriji cele Srbije sa ciljem da se utvrdi njihova 40 StaklenoZvono
brojnost iz razloga što se ova vrsta zimi okuplja u zimujuća jata, a to je fenomen koji u svetu još nije dovoljno razjašnjen. Takođe, obilaze se i druga mesta u potrazi za novim jatima. NIDSB „Josif Pančić“ iz Novog Sada je organizacija koja vodi projekat, a Društvo je koordinator za centralnu Srbiju. Prema podacima od prethodnih sezona u Srbiji zimuje preko 30.000 jedinki sove utine. Kao nastavak ovoj priči, u laboratoriji za Ekologiju i geografiju životinja, u Institutu za biologiju i ekologiju, članovi Društva realizuju još jedan projekat, a to je čišćenje gvalica (nesvarenih delova obroka sova utina) i analizu njihove ishrane, čime se utvrđuje i brojnost, distribucija i dinamika Micromamalia (sitnih sisara) na istraživanom podrčju. Članovi Društva su u avgustu posetili Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice i kamp koji organizuju kolege iz NIDSB „Josif Pančić“ iz Novog Sada. Obiđen je rezervat, obavljena su neka posmatranja, a glavni cilj bio je uzorkovanje vrste biljke Teucrium scordium koja raste u rezervatu, a za potrebe izrade doktorske disertacije u Institutu za biologiju i ekologiju.
P redavanja Stara planina
P
ored brojnih predavanja, u saradnji sa Srpskim biološkim društvom «Stevan Jakovljević» održano je i predavanje „Zaštićena prirodna dobra u Srbiji“, sa posebnim osvrtom na Staru planinu i probleme zaštite iste, koje je održala prof. dr Lidija Amidžić sa Fakulteta za primenjenu ekologiju «Futura» iz Beograda kao i „Globalna ekologija i globalna kriza“ koje je održao prof. dr Jordan Aleksić. Cilj ovog predavanja je bio upoznavanje studenata četvrte godine ekologije sa bogatstvom Stare planine, pre realizacije terenske nastave na Staroj planini. Tom prilikom ukazano je na degradaciju najvećeg zaštićenog prirodnog dobra u Srbiji, Parka prirode „Stara planina“, koje postaje ugroženo izgradnjom mega-ski rizorta.
A H1N1
V
eoma intenzivna saradnja Društva i Veterinarskog specijalističkog instituta ‘’Kraljevo’’pokazana je održanim predavanjem koje je bilo najposećenije predavanje u ovoj godini. Gost predavač bio je dr Milanko Šekler, virusolog i šef nacionalnog tima za avijarnu influencu, Veterinarskog specijalističkog instituta „Kraljevo“ (VSI) iz Kraljeva. Tema predavanja je bila „Pandemijski virus influence A H1N1 - principi zaštite vakcinacijom“. StaklenoZvono 41
Partneri u organizaciji predavanja su Institut za biologiju i ekologiju, PMF-a u Kragujevcu i Srpsko biološko društvo „Stevan Jakovljević“. Nakon kvalitetnog i interesantnog predavanja dr Šekler je sa svojim saradnicima iz VSI posetio Centar za preklinička ispitivanja aktivnih supstaci (CPCTAS) koji se nalazi u Institutu za biologiju i ekologiju.
A driatic Fly way Conference
K
ao član Društva Miloš Radaković prisustvovaoje međunarodnoj Adriatic Flyway Conference u Ulcinju, u Crnoj Gori. Organizator konferencije bila je organizacija Euronatur. Sve zemlje iz regiona uzele su učešće na konferenciji (Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora- suorganizator, Albanija, kao i Austrija, Holandija i dr.), a tema konferencije bila je migratorni koridor za ptice duž jadranske obale i problemi zaštite i ugroženosti ptica duž tog koridora. Obzirom da ptice koje preleću Srbiju koriste taj koridor, na ovoj konferenciji Miloš Radaković je prezentovao rad pod nazivom „Bird migration and wintering on the Gruza Reservoir“ (Migracija i zimovanje ptica na akumulacionom jezeru Gruža). Na ovoj konferenciji ekipu srpskih ornitologa činilo je devet članova.
S aradnja
S
aradnja sa kolegama iz Biološkog društva „Dr Sava Petrović“ iz Niša nastavljena je posetom fakultetu i predavanjem „Identifikacija i prstenovanje ptica“, kao i prezentovanjem iskustava modela rada u Društvu u cilju jačanja kapaciteta BD „Dr Sava Petrović“ iz Niša.
42 StaklenoZvono
Sa organizacijom predavanja vrhunskih stručnjaka iz oblasti bioloških nauka nastavilo se, pa je u saradnji sa SBD „Stevan Jakovljević“, organizovano predavanje o Pešterskoj visorani, kao Ramsarskom području, kao i promocija IBA (Important Bird Areas) studije „Značajna područja za ptice u Srbiji“. O svemu ovome je pričao autor studije dr Slobodan Puzović, pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine i održivi razvoj AP Vojvodine. Ova studija je poslužila kao osnova za pokretanje inicijative zaštite akumulacije Gruža koja se našla u ovoj studiji, te su s toga Društvo (potpisnik Miloš Radaković), Institut za biologiju i ekologiju (potpisnica doc. dr Snežana Marković, Upravnica Instituta) i Prirodnomatematički fakultet (potpisnik prof. dr Dragoslav Nikezić, dekan PMF-a) poslali dopis-inicijativu Zavodu za zaštitu prirode Srbije i Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja za izradu studije zaštite i proglašavanje zaštićenog prirodnog dobra akumulacije Gruža i Boračkog krša. Članovi Društva učestvovali su u monitoringu šumske sove u OvčarskoKablarskoj klisuri, gde je rađena kontrola veštačkih duplji i prstenovanje mladunaca šumske sove. To je projekat upravljanja populacijama i oporavka istih usled narušavanja prirodnih uslova za život ove jedinstvene ptičije vrste.
U saradnji sa Ligom za ornitološku akciju, Članovi Društva su realizovali projekat „Valorizacija ornitoloških vrednosti šljunkara Velike Morave“, a finansijer projekta je bilo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine iz Novog Sada. Podaci se još obrađuju, a rezultati će biti objavljeni u nacionalnom časopisu Ciconia u Novom Sadu.
Naučno istraživačke ekspedicije
U
okviru redovne terenske nastave, u maju na Staroj planini, članovi Društva su učestvovali kao saradnici u realizaciji terenskih istraživanja sa profesorima Instituta za biologiju i ekologiju i studentima četvrte godine ekologije na predmetu Sinekologija. Društvo je i ove godine organizovalo i realizovalo najveću naučno istraživačku ekspediciju „Stara planina 2009“, u saradnji sa NIDSB «Josif Pančić», DMIIZG «Branislav Bukurov» Novi Sad, BD «Dr Sava Petrović» Niš, BID «Josif Pančić» Beograd, Mesna zajednica Temska. Istraživanja su bila usmerena ka prikupljanju savremenih podataka iz različitih oblasti o Parku prirode «Stara planina». StaklenoZvono 43
Finansijsku i stručnu pomoć pružio je Veterinarski specijalistički institut «Kraljevo» iz Kraljeva, opremu za terenska istraživanja ustupio je Institut za biologiju i ekologiju, a pomoć na terenu prilikom terenskih istraživanja pružili su profesori i asistenti Instituta. Veliki broj sekcija je formiran tokom ekspedicije i prikupljena je velika količina podataka, koji su još u obradi i pripremaju se posebne studije i radovi koji će biti publikovani u domaćim i međunarodnim časopisima. Neki rezultati su već obrađeni, kao što je 18 vrsta makromiceta (gljiva) u letnjem aspektu, 18 vrsta vodozemaca i gmizavaca, oko 90 vrsta ptica itd. U okviru botaničke sekcije prikupljani su uzorci biljaka za naučna istraživanja i doktorske disetacije u Kragujevcu i Nišu. Međunarodna ekipa u kojoj su bili i članovi Društva realizovala je ekspediciju na Šar planinu i u Makedoniju. Ekspedicija je trajala 12 dana, a prikupljeni su dragoceni podaci najviše o ornitofauni ovih područja, gde je registrovano preko 115 vrsta ptica. Cilj je prikupljanje novih podataka koji će biti uključeni za neke buduće valorizacije tog područja. Članovi Društva prisustvovali su radionici o monitoringu običnih vrsta ptica (MOV), koju je organizovala Liga za ornitološku akciju iz Beograda, u saradnji sa Bugarskim društvom za zaštitu i proučavanje ptica. Radionica se sastojala iz teoretskog i terenskog dela a radilo se o praćenju običnih vrsta ptica koje su dobar indikator životne sredine. Na osnovu tih istraživanja, koja mora da se prate najmanje tri i više godina, dobija se kumulativna slika o stanju životne sredine. Ovakav monitoring su u obavezi da sprovode zemlje, članice Evropske Unije. 44 StaklenoZvono
U novembru je organizovan seminar o projektu „NATURA 2000“, koji predstavlja mrežu područja od značaja za zaštitu i očuvanje biološke raznovrsnosti, koju je svaka zemlja članica Evropske Unije u obavezi da proglasi kao i da se o takvim staništima adekvatno stara. Zasniva se na dve Direktive: Direktiva o pticama i Direktiva o staništima. U Srbiji je formirana mreža NVO «NATURA 2000 resursni centar» koja će imati ulogu u pomoći i nadgledanju celog procesa koji treba da vodi država i stručne i naučne institucije u zemlji. Među tim NVO (oko 30 organizacija iz Srbije) je i EID Mladen Karaman, koje je na ovom seminaru potpisalo memorandum o pristupanju mreži. StaklenoZvono 45
46  StaklenoZvono
Duh dalekog
dipl.biolog Olivera Popovi}
KULTURA DALEKOG I S TO K A U BOTANIČKOJ BAŠTI J E V R E M O VA C B I O L O Š K O G F A K U LT E T A UNIVERZITETA U BEOGRADU
J A PA N S K I V R T
U
metnost vrtova Japana izražena je kroz jednostavnost linija i boja. Kanoni istočnjačke filosofije i religije, smirenost, skromnost i kontemplacija, odražavaju se i na vrtnu umetnost. Nezavisno od toga da li su veliki ili mali, japanski vrtovi su sačuvali svoj poseban intiman oblik. Oni nisu simetrični niti monumentalni.
istoka
Oni odražavaju lepotu prirode insistirajući na njenoj jednostavnosti i harmoniji. Glavna svrha jednog vrta je da unese prirodu, mirnoću i spokojstvo u najbliže životno okruženje, nasuprot ubrzanoj i pretrpanoj svakodnevici Tradicija gradnje japanskih vrtova razvijana je više od hiljadu godina i ona je svojevrsan izraz kulture Dalekog istoka. Japanski vrt ne pripada samo oblasti hortikulture, već je za njegovo celovito sagledavanje neophodno imati u vidu i aspekte umetnosti, nauke, istorije, inženjeringa, filosofije... StaklenoZvono 47
vrt za šetnju Okružena bučnim saobraćajem opterećenih ulica, traje svoj treći vek jedna mirna oaza “Jevremovac” botanička bašta Biološkog fakulteta Beogradskog univerziteta. Jedinstvena učionica za studente, otvorene kapije za ljubitelje prirode, pre tri godine dobila je Japanski vrt. Verno je prenet deo tradicije Zemlje izlazećeg sunca koji simboličnim elementima, kamenom, zemljom, biljkama i drvećem, predstavlja idealno mesto za šetnju, meditaciju, zabavu i sveukupno zadovoljstvo. Izgradjen je na oko 20 ari zahvaljujući donaciji „Comemorative Association For the Japan World Exposisiotn” uz podršku japanske ambasade u Beogradu, autorskim projektom pejzažnih arhitekata Vere Grbić i profesora dr Mihaila Grbića.
48 StaklenoZvono
U zavisnosti od potreba koje treba da zadovolji, postoji nekoliko tipova vrtova: za šetnju, za meditaciju, za zabavu... Postoje i različite varijante navedenih tipova „vlažni vrtovi” i „zeleni vrtovi” – sa vodenim površinama i zelenilom, ali isto tako postoje i potpuno „suvi vrtovi” kao što su – „vrt bez drveća” ili „suvi pejzaž” koji je najčešće u sastavu zen hramova i namenjen je za meditaciju. Japanski vrt u Botaničkoj bašti “Jevremovac” je jedan od varijacija tipa vrta za šetnju i posmatranje promenljivih prizora koji se pružaju sa različitih pozicija duž staza koje su napravljene oko elemenata jezera i potoka.
Osnovni elementi japanskog vrta Osnovni elementi koji se koriste za konstruisanje japanskog vrta su: Voda – simbol okeana i značajan element koji pdseća na stalne promene u prirodi. Kao odraz prirode, vodeni tokovi i bazeni obogaćuju prostor novom dimenzijom zvuka. K amen – je sveti objekat u Japanu. Po narodnom verovanju u kamenu prebivaju duhovi, a ako su postavljeni kao stepenici iznad vode simbol su planine. Grupisanje kamenja je u vezi sa balansiranjem energije u prirodi. U grupama po tri simbolizuju trijadu neba, zemlje i čoveka. StaklenoZvono 49
Biljke – u fizičkom i duhovnom smislu u vrtu ostvaruju kontakt sa realnošću. One ističu ili skrivaju detalje kamena i zemlje , i kreiraju konačni ambijent Biljke se biraju po simbolici koju nose : Bor je simbol dugovečnosti i ljubavi, jer sa starošću dobija na lepoti i raskoši. Trešnjino drvo je simbol večite mladosti i proleća. Cvet japanske trešnje je inače nacionalni simbol Japana, biće obožavanja zbog koga se u vreme cvetanja u Japanu organizuju masovne “cvetne ekskurzije” da bi se u miru posmatrale njene nežne bledo roze latice koje bujaju pre listanja samog drveta. Predeli u kojima raste ovo drvo su zakonom zaštićena prirodna dobra. Listopadni javori su simbol ciklusa života i smrti, podsećajući čoveka na prolaznost života. Uopšteno u Japanskim vrtovima akcenat je na „skromnim” zelenim biljkama poput mahovina, paprati, bambusa uz prisustvo raskošnih irisa, ljljana, rododendrona,hortenzija, hrizantema a sve krunisano gorostanim stablima koprivića, kao i brojnim stablima različitih vrsta javora kako se ne bi narušila postojeće harmonija. 50 StaklenoZvono
Svake godine u sklopu tradicionalnih Bonsai izložbi u Botaničkoj bašti, brojni primerci „patuljstog drveća” krase i sam Japanski vrt, kao još jedan od simbola dalekog Japana. Šetnja kroz Japanski vrt zahteva odmeren, usporen hod, jer samo tako ima smisla da se prate poruke koje nam upućuje priroda. Stazom od belog šljunka, simbola pročišćenja koraci vas dovode do ulazne kapije, pored stena koje štite vrt od zlih duhova. Desno je aleja bambusa uz asimetrično jezero , koje oponaša prirodu koja ni u čemu ne trpi „pravila stroge simetrije”. Preko jezera su dva drvena mosta, jedan je od cik-cak postavljenih drvenih ploča nad samom površinom vode u kojoj plivaju kornjače i japanski šarani, a drugi je u obliku luka koji povezuje dva simbolična brda. Na jednom brdu se nalazi čajna koliba, paviljon jednostavne konstrukcije, prozračna i potpuna prazna „boravište mašte” u kojoj se po tradiciji obavlja čuvena ceremonija čaja.
put čaja . Jedan od ključnih simbola Japana je umetnost čajne ceremonije , koju zovu put čaja . Ova ceremonija je kultivisanje psihičke atmosfere koja je lišena dualnosti: subjekta i objekta, dobrog i lošeg, duha i tela, dobitka i gubitka... Siromaštvo čajne ceremonije se svodi na filosofski pojam praznine na čijem principu se ova umetnost i zasniva. Osnivač umetnosti čajne ceremonije je govorio da je voda koja ispunjava čajnik izvučena iz bunara uma čije je dno beskonačno, a ta praznina koju ljudi često konceptualno shvataju kao potpuno nistavilo jeste, ustvari, rezervoar beskrajne mogućnosti. Prvobitno korišćen kao lek, prerastao u napitak ulazi u VIII veku u Kini u carstvo poezije, da bi se u XV veku u Japanu se uzdigao do religije esteticizma – do Teizma (izraz koji je uveo Kakuzo Okakura i koji označava sve vezano za umetnost čaja). StaklenoZvono 51
52  StaklenoZvono
Filosofija čaja nije puki esteticizam, ona je higijena, zato primenjuje čistoću; ona je ekonomija, zato pokazuje više komfora u jednostavnom nego u kompleksnom iskupom; ona je moralna geometrija pošto odredjuje naš smisao za proporcije u univerzumu. Ona predstavlja pravi duh istočnjačke demokratije praveći od svojih poklonika aristokrate ukusa .
U Japanskom
vrtu se ne gazi trava, niti se na njoj leži. Ne postoje ni klupe na kojima bi ljudi sedeli, jer je napravljen u duhu kulturne osobenosti Japana koja podrazumeva drugačiji doživljaj prirode .
dipl.biolog Olivera Popović}
StaklenoZvono 53
Izdanje desetog broja e-magazina pomogli su:
Republika Srbija Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planiranja
Elektroprivreda Srbije
Ma{inski fakultet u Kragujevcu
• Resor za poljoprivredu grada Kragujevca
Osniva~ i izdava~: Udru`enje gra|ana "Stakleno Zvono" Kneza Milo{a 23/61, Kragujevac. urednik: Zorica Savićć} design by: Bojan Rankovi} saradnici: prof.dr. Stevan Veinovi}, prof. dr Radivoje Pe{i} docent dr Snež”`ana Pe{i}, Milo{ Radakovi} dipl.biolog Olivera Popovi} besplatna distribucija : www.staklenozvono.rs ili se prijavite na : office@staklenozvono.rs `iro ra~un : 160-311981-86ж tel:+381 64 120 86 68 / +381 65 33 11 297
54 StaklenoZvono