Stakleno Zvono 2

ekolo{ki e - magazin

Broj 2 februar 2009˝.

Dr Dragan V. Vasiljević: Mo`emo li bez aditiva ?

Novinari Ekopressa: Kafilerije kao sabirni centri Prof. Dr Goran Vujić: Selekcijom do ,,~istog’’ otpada Prof. dr Ratko Mitrović i Prof. dr Bogdan Nedić: Svoj otpad po{alji drugome Intervju sa Verom Božić Trefalt: Bezbednost kao `ivotni standard

Hrana : Otpad Tema broja:

urednik:

Zorica Savi} designедed by:

Bojan Rankovi} saradnici:

Dr Dragan V. Vasiljević} Novinari Ekopressa Prof. Dr Goran Vuji} Prof. dr Ratko Mitrović} Prof. dr Bogdan Nedić}

2 StaklenoZvono

H

rana je oduvek bila i biće ključni problem čovečanstva. Zbog nje su se vodili ratovi, dobijale ili gubile bitke. Hrana je postala jedan od najvažnijih obeležja svake kulture, ali i sredstvo njihovog spajanja. Uticaj kineske testenine, začina dalekog istoka ili pak američkog krompira bio je toliki da je trajno menjao način života celog čovečanstva.

Međutim, današnji problemi koji se vežu za hranu značajno su drugačiji nego što su bili pre, samo, nekoliko desetina godina. Danas nas brinu potencijalno štetni sastojci u hrani, poput dioksina u mozzarelli, brinu nas sveprisutni E-brojevi, poput veštačkih boja u lizalicama, želimo znati odakle potiče hrana koju jedemo i da li deklaracija odgovara stvarnom sastavu proizvoda.

Dok je hrana oduvek bila ulaz u svako društvo, ono s’ čim se svi ponosimo, otpad je deo mračne strane svake civilizacije koga se treba što pre i trajno rešiti.

Retke su kuhinje koje na svojoj trpezi nemaju meso. Šta posle obilnog obroka uraditi sa ostacima? Da li su ostaci životinja sirovina ili pak otpad, sporedni ili prateći proizvodi? Šta rade klaničari sa konfiskatom? Šta učiniti da divljih deponija bude što manje? – samo su neka od pitanja na koja su novinari Eko - pres kluba tražili odgovore od stručnjaka iz ove oblasti na tribini pod nazivom “Životinjski otpad – nus proizvod “.

Sa gledišta očuvanja životnog prostora i ekologije jedan od najvećih globalnih svetskih problema postaje elektronski otpad (e-otpad). Specifičnost elektronskog otpada je njegova složenost i brzina kojom elektronski proizvodi zastarevaju i bivaju zamenjeni novim. Osim toga e-otpad je toksičan ukoliko je nepravilno tretiran a istovremeno i vredan izvor sekundarnih sirovina.

Utvrđivanje morfološkog sastava otpada ključ je uspešnog upravljanja komunalnim otpadom. Ovo znanje je neophodno komunalnim i industrijskim interesnim grupama koje su uključene u gradsko upravljanje otpadom u cilju razvoja strategija i koncepata za održivo upravljanje komunalnim otpadom, ponovnog korišćenja i odlaganja otpada.

U intervjuu za e-magazin Stakleno zvono Vera Božić Trefalt direktor Uprave za bezbednost i zdravlje na radu nam otkriva zašto je i posle tri godine od donošenja Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, broj poginulih na radnom mestu porastao - najviše građevinskih radnika. U Srbiji od početka 2008 godine, tako veliki broj registrovanih pogibija na radnom mestu, nije zabeležen u poslednjih 20 godina.

Zorica Savi}

•

Mo`emo li bez aditiva ?------------------------------ 4

• Kafilerije kao sabirni centri---------------------------16 • Selekcijom do ,,~istog'' otpada-------------------22 • Svoj otpad po{alji drugome------------------------34 StaklenoZvono 3 • Bezbednost kao `ivotni standard-----------------52

Za ljude je karakteristično da ono što ne poznaju, ili ne razumeju , olako osude.Čini se da prehrambeni aditivi spadaju u vrstu nepoznanice koja je osuđena bez dovoljno prikupljenih dokaza.

Ass. mr sci med.

Dr Dragan V. Vasiljević}

Specijalista higijene i medicineske ekologije Subspecijalista za bezbednost namirnica

Nutricionista

Mo�emo li bez

aditiva

4 StaklenoZvono

HRANA j e oduve k bi l a i bi ć e

ključni problem č ove č anstva

M

?

eđutim, današnji problemi koji se vežu za hranu značajno su drugačiji nego što su bili pre, samo nekoliko desetina godina.Danas nas brinu potencijalno štetni sastojci u hrani, poput dioksina u mozzarelli, brinu nas sveprisutni E-brojevi, poput veštačkih boja u lizalicama, želimo znati odakle potiče hrana koju jedemo i da li deklaracija odgovara stvarnom sastavu proizvoda.

Naš način ishrane prilično se promenio.

Većina tih promena dogodila se bez našeg odobravanja, čak i da toga nismo bili svesni. Ipak, te promene mogu značajno uticati na naše zdravlje i okolinu.

Za ljude je karakteristično da ono što ne poznaju, ili ne razumeju , olako osude. Čini se da prehrambeni aditivi spadaju u vrstu nepoznanice koja je osuđena bez dovoljno prikupljenih dokaza ili tokom prikupljanja dokaza. Imidž aditiva u svakodnevnom životu prilično je loš, često se označavaju kao štetne i nepotrebne materije koje se dodaju kako bi se zamaskirao loš kvalitet proizvoda.

Iako često osuđivani, prehrambeni aditivi u procesima pripreme hrane imaju vitalnu ulogu, a i višestogodišnju tradiciju upotrebe.

Malo ko razmišlja da su upravo hemijske materije i hemijski procesi ti koji omogućavaju hlebu da u pećnici naraste, oni su zaslužni za žutu boju margarina, za oblik i ukus čokolade, dugotrajnost nekih namirnica.

StaklenoZvono 5

Iako su kuhinjska so, šećer, soda bikarbona, vanila... sastavni sastojci svake kuhinje, retko se o njima razmišlja kao o aditivima, ili hemijskim materijama, kao što je kuhinju teško uporediti sa hemijskim laboratorijama.

Ipak, prve hemijske laboratorije bile su upravo čuvene kuhinje srednjeg veka, a mnogi hemijski procesi su se razvili iz različitih tehnika pripremanja hrane i pića. Od razdoblja kada se kuhinjom nazivao kamin u ili ispred pećine, ljudi su smišljali načine na koje bi zaštitili i poboljšali kvalitetu namirnica. Bakterije, plesni i gljivice, paraziti, virusi i sl. stalno su pretili sigurnosti hrane. Nešto je trebalo preduzeti kako bi se namirnice zaštitile i kako bi im se poboljšao ukus.

Tako su Rimljani upotrebljavali sulfite za dezinfekciju posuda u kojima se čuvalo vino, a med koristili kao konzervans.

Evropljani su u 13. i 14. veku slavili Marka Pola jer ih je upoznao sa začinima Istoka koji su poboljšali ukus, do tada, poprilično „bljutavih” jela, a putnici su na putovanjima do Novoga Sveta meso oblagali solju kako bi sprečili njegovo kvarenje.

Postoje podaci da su ljudi u težnji da hranu učine ukusnijom i da je sačuvaju duže vreme još u bronzano doba koristili tri tipa aditiva: so za soljenje, dim za konzervisanje mesa i fermente u proizvodnji piva, vina, sireva i drugih namirnica. Do sredine XIX veka uglavnom su se upotrebljavale sirovine za proizvodnju hrane, da bi sa razvojem zanatskih radionica u gradskim naseljima počelo korišćenje hemijskih supstanci - aditiva.

Pod aditivima se podrazumevaju supstance koje nemaju hranljivu vrednost i koje se normalno ne 6 StaklenoZvono

konzumiraju, niti su tipičan sastojak namirnice, a dodaju se namerno hrani u malim količinama u cilju produženja roka trajanja, poboljšanja ukusa, mirisa, izgleda i konzistencije, tj. zbog tehnoloških i senzorskih svojstava.

Dodaju se namirnicama u tehnološkom postupku proizvodnje, tokom pripreme, obrade, prerade, oblikovanja, pakovanja, transporta i čuvanja.

Prehrambena industrija se danas teško može zamisliti bez aditiva. Oni se prehrambenim proizvodima dodaju da bi bili konkurentniji, ali i bolji (paradoksalno!).

Supstance koje se iz tehnoloških razloga koriste u prehrambenoj industriji dele se na aditive, arome, pomoćna sredstva u proizvodnji i enzimske preparate.

Aditivi su supstance koje postaju i ostaju sastojak prehrambenih proizvoda (za razliku od pomoćnih sredstava i enzimskih preparata koji dolaze u kontakt s prehrambenim proizvodom, ali ne postaju njegov sastojak), zbog čega su, sa zdravstvenog aspekta, značajnije.

U l oga

aditiva

u prehrambenoj industri j i

A

ditivi u hrani imaju vrlo važnu ulogu koja se često uzima zdravo za gotovo.

Oni pomažu u održavanju svežine namirnica, očuvanju konzistencije, poboljšanju ukusa, boje, nutritivnog profila... Pet je osnovnih razloga dodavanja aditiva:

1. Održavanje konzistencije proizvoda

– u ovu svrhu koriste se različiti emulgatori, stabilizatori i zgušnjivači.

Najčešće su u upotrebi različiti alginati, lecitin, pektin, glicerin, mono i digliceridi, a koriste se u industriji testa, sladoleda, sira, čokolade.

2. Poboljšanje ili očuvanje nutritivnog

profila namirnice – u ovu svrhu koriste se različiti vitamini i minerali, a posebno folna kiselina, vitamin C, vitamini B2, B3, kalcijum i gvožđe. Najčešće se poboljšava nutritivni profil pahuljica, brašna, voćnih sokova i mlečnih proizvoda.

3. Sprečavanje kvarenja namirnica –

konzervansi imaju ulogu da u hrani spreče ili uspore procese kvarenja koje su rezultat kontaminacije bakterijama, plesnima, kvascima ili gljivicama ili izloženosti vazduhu. Aditivi koji se često koriste u ovu svrhu su propionska kiselina i njene soli, askorbinska kiselina (vitamin C), bvenzoati, nitriti i nitrati, limunska kiselina, a dodaju se hlebu, krekerima, siru, mastima, uljima, čipsu, mesu, različitim napicima.

4. Omogućavanja dizanja testa i

regulisanja kiselosti/znosti namirnica – aditivi koji se koriste u ovu svrhu uključuju natrijum-bikarbonat (u narodu poznat kao soda bikarbona), limunska kiselina, ortofosforna kiselina, mlečna kiselina i tartarati, a koriste se u proizvodnji kolača, pekarskih proizvoda, biskvita, krekera i napitaka.

5. Očuvanje ili poboljšanje prirodne

arome i/ili boje namirnica – u ovu svrhu, u industriji napitaka, konditorskih proizvoda, slatkiša, pekarskih proizvoda, džemova i marmelada najčešće se koriste aspartam, saharin, karamel, natrij-glutamat.

StaklenoZvono 7

Ka k o

Ko l i k o su aditivi

opasni za ljudsko zdrav l j e ?

Generalno gledano, oni ne predstavljaju veliku opasnost za zdravlje ljudi.

Rizici kojima su ljudi izloženi preko hrane, načina ishrane i spoljašnje sredine, Svetska zdravstvena organizacija (SZOWHO) klasif ikovala je prema stepenu opasnosti na sledeći način:

1. mikrobiološki agensi, 2. opasnost usled nepravilne ishrane, 3. zagađivači okoline, 4. prirodni toksikanti u namirnicama,

5. rezidue pesticida, 6. prehrambeni aditivi.

se

ozna č ava j u aditivi ?

P

ostoje 22 kategorije, funkcionalne grupe aditiva (konzervansi, stabilizatori, boje, emulgatori, zaslađivači, zgušnjivači, antioksidansi...) u zavisnosti od tehnološke funkcije koju imaju u namirnicama.

Većina je označena tzv. E - brojem koji služi kao potvrda toksikološke evaluacije i klasifikacije pojedinog aditiva.

Oni koji nemaju E broj, označavaju se na drugi način (arome i enzimi), dok aditivi bez bilo kakve oznake pripadaju grupi pomoćnih materija u procesu proizvodnje i navedeni su u listama.

Na pozitivnoj listi se nalazi 314 supstanci ili grupa supstanci, što znači 314 E brojeva.

Aditivi koji se koriste u EU imaju prefiks E ispred internacionalno ustanovljenog broja. Proizvođač mora da označi kategoriju i E broj ili naziv aditiva. Na primer: konzervans natrijum-benzoat ili konzervans E 211. E brojevi predstavljaju međunarodno prihvaćen sistem za označavanje aditiva, koji je uveden iz praktičnih razloga, npr. izbegava se konfuzija usled upotrebe sinonima, pojedini aditivi imaju veoma dugačke nazive i dr.

Potrošači ne bi trebalo da imaju strah od takvog označavanja, naprotiv, to samo govori da je taj aditiv pod kontrolom i da se ne treba plašiti!

Prefiks E označava da se radi o aditivima koji se primenjuju u Evropi, a oznakom E proizvođač garantuje neškodljivost svog proizvoda, odnosno aditiva.

8 StaklenoZvono

www.staklenozvono.rs

Neki aditivi su prirodnog porekla kao vitamin C, b-karoten, pektin, ezimi, neke arome i dr., dok su drugi aditivi sintetizirani hemijski spojevi tačno poznatog sastava.

Aditivima se ne smatraju hemijska onečišćenja (teški metali, nemetali, ostaci pesticida, aflatokisni i sl.) i supstance koje se dodaju radi poboljšanja prehrambene vrednosti namirnica (vitamini, minerali i sl.) i kuhinjska so.

Z dravstveni

aspe k ti

K

oji su rizici primene aditiva?

Jedinstvenog i konačnog odgovora na ovo pitanje zapravo nema. Nije moguće dokazati apsolutnu neškodljivost aditiva, već se pre može govoriti o stepenu njihove škodljivosti, koji zavisi od načina i količine upotrebe.

Kada se koriste kontrolisano, aditivi sami po sebi ne predstavljaju opasnost.

Aditivi jesu strane supstance, koje se prirodno uglavnom ne nalaze u namirnicama, i zbog toga je ustanovljena internacionalna procedura za određivanje njihove zdravstvene bezbednosti.

Proceni bezbednosti upotrebe svakog aditiva prethodi veliki broj ispitivanja, koja obuhvataju određivanje akutne i hronične toksičnosti, mutagenosti, kancerogenosti, uticaja na potomstvo, alergogenosti, kumulacije, metabolizma, interakcije sa sastojcima hrane...

Da bi se neki aditiv primenio u proizvodnji hrane, potrebno je da se prethodno izvrše ispitivanja na životinjama da bi se videlo kako deluje na različite biološke sisteme.

Ispituju se akutna i hronična toksičnost, sposobnost da dovede do promena u genetskom materijalu (mutacija), nepovoljan uticaj na razvoj organa i tkiva ploda koji može dovesti do urođenih anomalija. Prilikom ispitivanja štetnosti nekog aditiva vodi se račna o mogućnostima reagovanja sa sastojcima hrane, delovanju bakterija crevne flore na promenu aditiva, mogućim alergijskim reakcijama, kao i o mogućem međusobnom uticaju aditiva. Neke reakcije nije uvek moguće sa sigurnošću predvideti i ustanoviti tokom ovih prethodnih ispitivanja, već se one ispolje posle dužeg perioda korišćenja nekog aditiva. Dobijeni rezultati ispitivanja na životinjama se primenjuju na ljude uz pretpostavku da je čovek osetljiviji od najosetljivijih životinjskih vrsta.

StaklenoZvono 9

kontakt@staklenozvono.rs Pomoću faktora sigurnosti se izračunava najmanja količina aditiva koju ljudi mogu da koriste svakodnevno u dužem vremenskom periodu bez posledica po zdravlje.

Na osnovu rezultata dobijenih od SZO, organizacija pri UN po imenu JECFA za svaki aditiv određuje prihvatljiv dnevni unos, na osnovu koga se utvrđuju ograničenja upotrebe u pojedinim namirnicama. Najbezbedniji aditivi, kakva je npr. limunska kiselina, koriste se prema principima dobre proizvođačke prakse, tj. u najmanjoj količini koja je potrebna da se postigne određeni tehnološki efekat.

Za druge aditive propisana su ograničenja upotrebe u prehrambenim proizvodima, pri čemu se vodi računa o

10 StaklenoZvono

unosu pojedinih namirnica, jer nije isto da li se aditiv dodaje u hleb ili u kavijar.

Poslednja velika studija o unosu aditiva u EU, objavljena 2001. godine, pokazala je da dnevni unos aditiva u zemljama EU ne premašuje prihvatljiv dnevni unos za aditive sa pozitivne liste.

Vrlo je važno celishodno korišćenje odobrenih aditiva u pogledu vrste i količine u pojedinim namirnicama, u zavisnosti od toga da li su namenjeni ishrani dece ili odraslih.

Oni predstavljaju rizik za zdravlje dece do 3 godine, zbog nezrelosti enzimskih sistema koji učestvuju u metabolisanju i detoksikaciji pa se zato u ishrani najmlađih ne preporučuje korišćenje industrijski proizvedene i na bilo koji način konzervisane hrane.

Toksični

ili

ne? prihvat l j iv dnevni unos

Č

injenica je da postoje aditivi koji su toksični kada se posmatraju izvučeni iz konteksta.

Na primer, nitriti su otrovi i nalaze se na listi otrova, ali su oni nezamenljivi konzervansi za proizvode od mesa, jer su vrlo efikasni protiv bakterija koje produkuju veoma opasne toksine (Clostridium botulinum, Staphyloccocus aureus i dr.).

Njihova akutna toksičnost je eliminisana načinom njihove upotrebe, jer se oni mogu puštati u promet samo kao homogena mešavina sa kuhinjskom solju koja sadr‍ži 0, 5 - 0, 6 % nitrita, tako da nije moguće, ni namerno ni slučajno, zbog slanoće proizvoda, uneti toksičnu količinu nitrita. Činjenica je da postoji mogućnost formiranja kancerogenih nitrozamina, ali se smatra da mnogo veće količine nitrita nastaju redukcijom nitrata koji se unose povrćem, vodom ili vazduhom. Formiranje nitrozamina mož‍e se sprečiti dodatkom askorbinske kiseline (vitamin C).

Specifična preosteljivost na pojedine aditive ne mo‍že uvek da se predvidi.

Pojedine osobe mogu da budu alergične na neke aditive. Na primer, kod ljudi sa bronhijalnom astmom ili nekim opstruktivnim disajnim problemima konzervansi sulfiti mogu da pogoršaju stanje ili provociraju astmatični napad. Pojedine osobe mogu da budu preosetljive na pojačivače arome – glutaminate, ili na neke veštačke boje (npr. tartrazin).

Prihvatljiv dnevni unos predstavlja onu količinu aditiva koja mo‍že da se unosi svakodnevno, tokom celog ‍ivota, bez ikakvih štetnih posledica. On se određuje na osnovu rezultata brojnih ispitivanja sprovedenih po tačno utvrđenoj proceduri (ispituje se akutna i hronična toksičnost, mutagenost, kancerogenost, genotoksičnost, uticaj na potomstvo, alergogenost). Maksimalna netoksična doza za eksperimentalne ‍ž ivotinje, ustanovljena tim ispitivanjima, deli se sa faktorom sigurnosti, koji obično iznosi 100, jer se uzima da su ljudi deset puta osetljiviji od eksperimentalnih ‍ž ivotinja, pa se deli sa još deset, zbog razlike u osteljivosti unutar humane populacije (deca, trudnice...). Tako dobijena vrednost predstavlja prihvatljiv dnevni unos.

StaklenoZvono 11

Aditivi i njihove mešavine mogu se dodavati namirnicama uz uslove: • da su toksikološki ispitani, • da su uključeni u pozitivne liste Pravilnika o prehrambenim aditivima, • da je njihova upotreba tehnološki opravdana, • da se dodaju namirnicama dopuštenjem posebnih propisa s ili bez ograničenja količina, • da se njihovim dodavanjem ne smanjuje prehrambena vrednost namirnica, • da se njihovim dodavanjem ne stvaraju toksični produkti u namirnicama tokom prerade, čuvanja i upotrebe, • da se mogu identifikovati i utvrditi količinom u namirnicama, osim ako nisu u tehnološkom postupku uklonjeni ili razgrađeni.

O upotrebi aditiva izjasnili su se i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) kao i Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) i doneli temeljna načela upotrebe aditiva: 1. Aditiv se ne sme koristiti radi prikrivanja grešaka u procesu proizvodnje, odnosno služiti za prikrivanje kvaliteta u svrhu varanja potrošaća.

2. Upotreba aditiva u proizvodnji osnovnih namirnica ili namirnica koje se sezonski uživaju mora biti ograničena.

3. Aditivi ne smeju nepovoljno uticati na prehrambenu vrednost namirnica i njihovih sastojaka.

4. Aditivi ne smeju nepovoljno delovati na zdravlje potrošača.

12 StaklenoZvono

www.staklenozvono.rs

Svaki prehrambeni aditiv je ispitan s obzirom na funkcionalno djelovanje, a posebno na djelovanje na čovjeka i to sa pozicije čiste hemijske supstancije, kao i mogućih zagađenja, nečistoće koje može nositi tehnologija proizvodnje aditiva.

Nakon funkcionalnog i toksikološkog ispitivanja, aditiv se svrstava na Liste prehrambenih aditiva koji se smeju upotrebljavati.

Upotreba aditiva u nekom proizvodu određena je funkcionalnim delovanjem aditiva i vrstom proizvoda, kao i dopuštenosti upotrebe aditiva s obzirom na vrstu namirnice.

Z a k ons k a regu l ativa

U

potreba aditiva se ne prepušta slobodnoj volji proizvođača, već je njihova pozitivna lista (lista dozvoljenih aditiva), proizvodnja, promet, kvalitet (čistoća), ograničenja upotrebe, označavanje i drugi zahtevi zakonski regulisani.

Kako bi se koristili u prehrambenoj industriji aditivi moraju biti toksikološki ispitani, njihova upotreba tehnološki opravdana, njihovim dodavanjem ne sme se smanjiti prehrambena vrednost namirnica, niti se njihovim dodavanjem ne smeju stvarati toksični produkti u namirnicama tokom prerade, čuvanja i upotrebe. Aditivi se moraju identifikovati

i utvrditi količinom u namirnicama i moraju biti sigurni za zdravlje čoveka.

Agencija za hranu i lekove (FDA), kada odobri upotrebu pojedinog aditiva, kreira regulative koje definišu svrhu i količinu aditiva koje se mogu upotrebiti i namirnice u kojima se mogu koristiti.

Svi aditivi koji su odobreni od strane FDA poseduju GRAS (Genrally Regarded As Safe) – status, odnosno, prepoznati su kao proizvodi sigurni za zdravlje.

Ustanovljena je internacionalna procedura koja prethodi dozvoli za upotrebu aditiva.JECFA donosi hemijske specifikacije i vrši procene zdravstvene bezbednosti aditiva, na osnovu kojih Komisija »Codex Allimentarius«, preko svog komiteta CCFAC, donosi standarde i preporuke za njihovo korišćenje. Te standarde i preporuke zemlje članice UN ugrađuju u svoju zakonsku regulativu.

Regulativa o aditivima je prva usklađena regulativa vezana za hranu u EU koja je uvela koncept E brojeva za označavanje aditiva u Evropi.

U našoj zemlji, proizvodnja, promet, kvalitet (čistoća) aditiva, pozitivna lista i uslovi upotrebe aditiva u namirnicama regulisani su Pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine (Sl. list SCG, br. 56/2003), a taj pravilnik je usaglašen sa direktivama EU. Mora se napomenuti da propisi kojima se prehrambeni aditivi određuju nisu u potpunosti isti u svim zemljama sveta, pa su tako i naši propisi kompilacija propisa EU i Codex Alimentarius-a (WHO/FAO).

StaklenoZvono 13

kontakt@staklenozvono.rs

Različitost propisa proizlazi iz bazičnog zakonodavstva o hrani svake pojedinačne zemlje koji se oblikovao na sličan, ali ne isti način. Tek javljanjem trgovinskih udruženja različitih zemalja ta se zakonodavstva nastoje uskladiti menjajući i propise o hrani.

Codex alimentarius (CA) predstavlja pravilnik o zdravstvenoj bezbednosti hrane u pogledu aditiva koji sačinjava komisija pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije i Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) pri Ujedinjenim nacijama (UN). Prema raspoloživim podacima komisija CA sastavlja liste aditiva koje dostavlja državama, članicama UN, koje, na osnovu toga i na osnovu sopstvenih istraživanja donose nacionalne propise.

Izbor aditiva se vrši među supstancama koje se nalaze na pozitivnoj listi.

U našoj zemlji upotebu aditiva reguliše Pravilnik o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine (Sl.list SCG br.5/2003).

Posebnim odredbama Pravilnika opisane su fizičke i hemijske osobine aditiva, vrsta i količina nečistoća, kao i posebni uslovi koje mora da ispunjava aditiv: da se dodaje u količini koja je dozvoljena propisima o kvalitetu namirnica, da ne smanjuje hranljivu vrednost, da bitno ne utiče na ukus i miris, da ne stvara toksične raspadne produkte u toku prerade, upotrebe, čuvanja, da se može identifikovati i utvrditi njegova količina, da ne sadrži primese štetne po zdravlje ljudi i da je njegova upotreba tehnološki opravdana.

14 StaklenoZvono

Ko k ontro l iše k va l itet

i

u

sadr‍aža j

aditiva

prehramben im proizvodima ?

K

ontrolu vrše sanitarna, veterinarska, poljoprivredna i tr‍žišna inspekcija i ovlašćene i akreditovane laboratorije za ispitivanje kvaliteta i zdravstvene ispravnosti namirnica.

Stručnjaci koji se bave kontrolom zdravstvene ispravnosti namirnica u skladu sa propisima ne dozvoljavaju da se namirnica nađe u prodaji ukoliko sadrži neki od aditiva koji nije na pozitivnoj listi, vodeći računa o dozvoljenoj količini svakog pojedinačnog aditiva u različitim vrstama namirnica.

Područje prehrambenih aditiva vrlo je kompleksno i dinamično. Ipak, valja izbegavati paniku i alarmiranje javnosti pojedinačnim studijama, već obratiti pažnju na zaključke koje na osnovu pregleda svih raspoloživih studija donose vrhunske (glavne) institucije na tom području.

Moderna prehrambena industija treba da osluškuje potrebe i želje potrošača i da izbegava korišćenje potencijalno štetnih ili kontraverznih aditiva, a češće da poseže za prirodnim bojama, aromama, antioksidansima i konzervansima.

Bez obzira na prošla i buduća istraživanja i stavove o ovoj kontraverznoj temi, sigurno je da za ovakvim proizvodima treba posezati tek povremeno.

Konzerviranu hranu i proizvode s produženim rokom trajanja, ili proizvode za koje znamo da sadrže potencijalno štetne veštačke boje, konzervanse i pojačivače ukusa treba izbegavati ili konzumirati tek povremeno. To se posebno odnosi na decu.

Korisno je čitati deklaracije proizvoda i birati proizvode koji sadrže prirodne arome, boje i konzervanse.

Najbolji način da se unos aditiva svede na minimum, pa čak i potpuno izbaci iz ishrane, jeste upotreba svežih i minimalno preradjenih namirnica, odnosno, u svakodnevnoj ishrani, prednost treba dati svežim, prirodnim namirnicama, ili namirnicama koje su sačuvane zamrzavanjem, tzv. zamrznutim namirnicama.

StaklenoZvono 15

pi{u: Novinari Ekopressa

Kafilerije

kao sabirni

16  StaklenoZvono

K

U

da

S

A

A N I M A L N I M OT PA D O M

E

ko - pres klub održao je nedavno u prostorijama PKB-a tribinu pod nazivom “Životinjski otpad – nus proizvod “. Novinari su bili zainteresovani da čuju mišljenje eksperata iz ove oblasti, kako bi dobili odgovor na neka pitanja. Jedno od tih je i da li su ostaci životinja sporedni ili prateći proizvodi, sirovina ili pak otpad? Šta rade klaničari sa konfiskatom? Šta će grad Beograd učiniti da divljih deponija bude što manje?

centri

Kako je objasnio zamenik direktora Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu dr Milutin Ristić, klanjem životinja ostaju dva dela proizvoda.

Ukoliko se ovi proizvodi dalje mogu iskoristiti, onda ih njihova upotrebljivost čini sirovinom na neki drugi proizvod, a ukoliko su neupotrebljivi, tada je to otpad, koji zagađuje životnu sredinu.

Procena je da izgradnjom novih kapaciteta i uvođenjem savremene tehnologije u našoj zemlji moguće preraditi oko 50 odsto životinjskih ostataka I učiniti ih korisnim.

Š TA U R A D I T I SA ANIMALNIM OT PA D O M?!

P

rofesor Ristić mišljenja je da je danas nemoguće raditi kao u vreme Miloša Obrenovića, kada su životinjske leševe zakopavali u zemlju I prosipali živim krečom, ali postoje spalionice, tehničko – tehnološki opremljene za ovu namenu. Sagorevanje animalnih ostataka vrši se u pećima na visokoj temperature. Kapacitet jedne ovakve StaklenoZvono 17

www.staklenozvono.rs

peći koja postoji u Ćupriji, od pre šest godina , podignuta “na noge” sredstvima Ministarstva poljoprivrede, iznosi oko 1.500 kilograma animalnog otpada na sat. I ostale peći u Sremskoj Mitrovici i Zrenjaninu imaju približno isti kapacitet.

Izdvaja se fabrika u Somboru, koja dnevno preradi od 60 do 80 tona sirovine životinjskog porekla. Ako uzmemo u obzir da, po podacima iz 2006 godine, dnevna proizvodnja klaničnog otpada u Srbiji iznosi oko 500 tona, onda je našoj zemlji potrebno još peći većeg kapaciteta sa savremenom opremom I modernom tehnologijom, kakve postoje u Danskoj. Naime, u ovoj visoko razvijenoj evropskoj zemlji postoje četiri fabrike za ovu namenu, koje po satu prerade I po 50 tona animalnog otpada.

-Kao upotrebljivi proizvodi, od animalnih ostataka moguće je proizvesti hranu za domaće životinje.

Tako od ostataka svinje proizvodi se hrana za živinu i obratno. Od pojave “ludih krava” 1984 godine u Engleskoj, zabranjeno je koristiti koštano brašno od goveda u ishrani domaćih životinja. Tehnološkim postupkom od koštanog brašna, može se dobiti tutkalo, koje se godinama proizvodilo u ’’Glutin-u” I tako nalazi namenu goveđem koštanom brašnu rekao je dr Ristić.

Od sporednih životinjskih proizvoda ostaje tehnička mast, upotrebljiva za stočnu hranu, proizvodnju biodizela ili za grejanje vode. U planu je da komunalna preduzeća koriste ovako zagrejanu vodu za pranje kontejnera.

18 StaklenoZvono

-Za razvoj u ovom sektoru neophodno je, osim izgradnje novih kafilerija, organizovati i nekoliko punktova , odakle bi se ovaj organski otpad odvozio do centralnog punkta za preradu ove organske sirovine. Ovakvi punktovi postoje u Austriji, a za to nam je potrebna kompletna infrastruktura.

Procena stručnjaka EZ je da bi nam tek iznos od 140 miliona evra pomogao u adekvatnom rešavanju saniranja animalnog otpada – mišljenja je dr Ristić.

Slavica Nikolić iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede navela je neophodnost kategorizacije otpadaka, odnosno sporednih proizvoda životinjskog porekla, u cilju upravljanja rizicima.

Postoje tri kategorije ovog otpada sa kojima je potrebno upravljati po određenim standardima. Problemi se tiču nepostojanja kaznenih odredbi za kafilerije i lokalne samouprave, za izbegavanje isporuka ostataka životinjskog porekla i plaćanja istih, pri čemu stvaraju neulovne deponije ovog otpada.

Ostaci životinja posle klanja, bolesne i uginule životinje, zbog opasnosti od zaraza i drugih posledica neadekvatnog zbrinjavanja, predstavljaju ekološki problem. U Srbiji se dnevno proizvodi 500 tona, a preradi tek petina.

Problem je tim pre veći jer je pojavom bolesti ludih krava u Engleskoj prekinut kontinuitet, do tada uređene proizvodnje nus – proizvoda u Srbiji.

StaklenoZvono 19

Nakon pojave „kravljeg ludila“ Evropska unija strogo je zabranila korišćenje koštane srži (od koje se pravi stočno brašno) u ishrani domaćih životinja. To je dovelo do velikih problema, posebno u Srbiji, jer još nije pronađen način za adekvatno skladištenje i uništenje kostiju, tako da ih klaničari uglavnom odlažu na deponije, što je zabranjeno.

Š T A K A Ž U KL A N I Č A R I ?

Tehnički direktor IMES-a Dragica Radišić kaže da ova klanica u Padinskoj Skeli konfiskate lageruje u specijalne kontejnere i istog dana odvozi u kafilerije Sombor i Bačka Topola. Za ovu namenu IMES godišnje izdvaja oko 10 miliona dinara.

U procesu smo uvođenja HASAP-a ukoliko želimo da radimo po standardima, neophodno je izdvajanje određene sume novca u svrhu neškodljivog uklanja životinjskog otpada – ističe Dragica Radišić, dodajući da je u planu izgradnja hladnjače radi bezbednog lagerovanja konfiskata.

Kapacitet ove klanice u blizini prestonice iznosi od 200 do 260 tona gotovih proizvoda za mesec dana. Za ovu količinu potrebno je mesečno zaklati 1.000 svinja i 300 goveda.

20 StaklenoZvono

POMOĆ GRADA BEOGRADA Na osnovu inicijative Uprave za veterinu pri gradu Beogradu, koja bi trebalo da počne sa radom početkom 2009 godine, u planu je da fabrika za proizvodnju tutkala „Glutin“ koja je zatvorena 2005 godine, bude renovirana i modernizovana.

Obzirom da je „Glutin“ stoprocentno u državnom vlasništvu, grad je na sebe preuzeo obavezu rekonstrukcije ove fabrike za preradu životinjskih ostataka. Potrebno je u što kraćem roku uraditi projekat o novom izgledu i savremenom načinu rada ove kafilerije – rekao je Vladimir Terzin, savetnik gradonačelnika Beograda za veterinu.

Radi oživljavanja fabrike u Padinskoj Skeli, neophodno je utvrditi kategoriju sirovina koje idu za preradu i region sakupljanja otpada životinjskog porekla. Do tada, ružna slika koja se može videti u krugu jedne beogradske kafilerije, podseća nas na loše navike koje ugrožavaju zdravlje svih nas. Učili smo da je materija neuništiva, samo prelazi iz jednog oblika u drugi (u ovom slučaju deponija kostiju osim što stravično izgleda i širi smrad, odaje i metan, gas u najvećem procentu prisutan na ovakvim deponijama, štetan za sav živi svet). Prisetimo se nekih važnih podataka: zagađenje putuje, pa su tako kod belih medveda nađeni tragovi nekih insekticida, upotrebljenih hiljadama kilometara dalje od mesta življenja ovih prelepih stvorenja, koja nažalost našom nebrigom sve više izumiru.

Bitan je i kumulativni efekat štetnih materija, koje konstantnim unosom u organizam godinama kasnije izazivaju hronične bolesti.

KAFILERIJA ĆUPRIJA U ćuprijskoj Kafileriji, jedinoj južno od Beograda, uskoro će početi da radi nova peć za spaljivanje otpada životinjskog porekla kapaciteta 1.000 kilograma na sat. Za kupovinu nove opreme ministarstvo poljoprivrede izdvojilo je milion i po evra. Fabrika je konkurisala i za donatorska sredstva za nabavku specijalne drobilice i dva kamiona za prevoz animalnog otpada vredne 400 hiljada evra.

Fabrika animalnih belančevina i masti u Ćupriji odlično sarađuje sa većim klanicama iz Centralne Srbije, poput „Juhora“ ili „Stokoimpeksa“ koje su veoma ozbiljno shvatile problem klaničnog otpada. Male farme izbegavaju zbog troškova kafileriju i snalaze se na različite načine, a nije retkost da leševi životinja i animalni ostaci završavaju na deponijama čak i na oranicama. Cena koju Kafilerija naplaćuje klaničarima je od 7 do 11 dinara za kilogram. Prerada animalnog otpada postala je zakonska obaveza od pre tri godine, ali je sasvim jasno da je mnogi ne poštuju.

U Kafileriji „Napredak“ u Ćupriji kažu da će posle puštanja u rad nove peći moći da prerade oko 70 tona životinjskog otpada dnevno. Ukupne količine otpada na prostoru koji pokriva ova fabrika procenjuje se na 100 tona, tako da bez značajnijeg povećanja kapaciteta problem neškodljivog uklanjanja animalnog otpada neće biti rešen.

StaklenoZvono 21

Krajem osamdesetih godina pojavljuje se sve veća potreba za detaljnijim podacima o komunalnom otpadu, a posebno u oblasti planiranja sakupljanja otpada, tretiranja otpada i identif ikacije štetnih materija u otpadu.

Prof. Dr Goran V Fakulteta tehnič~kih na u Novom S

Selekcijom do “ is otpada ,,MOCA”’”'' Photo by Arash Hazeghi

22 StaklenoZvono

Vuji} auka Sadu

stog”

S A S T A V I KOLIČINE O T P A D A U SRBIJI

U

tvrđivanje morfološkog sastava otpada ključ je uspešnog upravljanja komunalnim otpadom. Ovo znanje je neophodno komunalnim i industrijskim interesnim grupama koje su uključene u gradsko upravljanje otpadom u cilju razvoja strategija i koncepata za održivo upravljanje komunalnim otpadom, ponovnog korišćenja i odlaganja otpada.

Osim toga, analiza otpada predstavlja integralni deo upravljanja otpadom i ako se pravilno sprovodi, identifikuje generator otpada na nivou domaćinstava i prostorne distribucije, iznos komponenti otpada koje se mogu odvojeno sakupiti, pokazuje kvalitet i količinu generisanog otpada. Analiza je takođe esencijalna kao prvi korak u pripremi dugoročnog upravljanja komunalnim otpadom pomaže da se identifikuju strategije za smanjenje generisanja, tretiranja i odlaganja otpada (osnova za Plan upravljanja otpadom).

StaklenoZvono 23

Analiza otpada se može ukratko predstaviti u sledećim crtama: • Planiranje i nacrt analize • Uzorkovanje i klasifikacija komponeneti • Evaluacija i obrađivanje podataka.

Ciljevi izrade Metodologije za procenu morfološkog sastava čvrstog otpada su sledeći: • Istraživanje i ispitivanje izabranih različitih metodologija koje se trenutno primenjuju za merenje količina i ispitivanje sastava komunalnog otpada u različitim zemljama EU, • Evaluacija i upoređivanje ovih metoda sa postojećim u Srbiji i predlog preporuka dobrih praksi koje bi se u budućnosti mogle koristiti u opštinama Srbije uključujući izvodljivost, troškove i tačnost.

M etodologija za procenu generisanih količina i mofrološkog sastava komunalnog otpada u R epublici Srbiji

V

elika je raznolikost metodologija koje se koriste u cilju određivanja sastava otpada, a posebno kada se uzmu u obzir manje varijacije u metodama. Metodologija koja se koristi u našoj zemlji proistekla je na osnovu sagledavanja i analize sličnih metodologija i iskustava u drugim državama, koju je Departman za zaštitu životne sredine, Fakulteta Tehničkih Nauka iz Novog Sada u saradnji sa domaćim stručnjacima iz ove oblasti 24 StaklenoZvono

učinio primenljivom za uslove u Srbiji.

Pre svega posmatrale su se metodologije Modecom (Francuska), Argus (Nemačka) i metodologija Irske EPA. Razlog izbora analize ovih metoda bio je u činjenici da su one već testirane i dokazane kao tačne i zato su poslužile kao osnova za nacrt metodologije koja je počela da se primenjuje u Srbiji.

Metodologija se sastoji iz dva segmenta.

Prvi segment je da se izvršiti procena generisanih količina komunalnog otpada u odabranim opštinama Srbije, tako što se u periodu od sedam dana mere količine komunalnog otpada pre njegovog odlaganja na deponije.

Drugi korak predstavlja uzorkovanje i analizu morfološkog sastava otpada za opštine u skladu sa definisanim katalogom za razvrstavanje otpada.

Dobijeni podaci merenja i selektovanja otpada u izabranim opštinama i njihovim reonima služe da se proceni količina generisanog otpada po stanovniku, kao i struktura tog otpada.

Takođe, korišćenjem adekvatnih statističkih instrumenata dobijeni podaci se mogu projektovati na nivo Republike.

Procena generisanih količina komunalnog otpada

P

rvi korak dakle, jeste da se u dogovoru sa komunalnim preduzećima u okviru opština izvrši ukupno merenje mase komunalnog otpada generisanog u periodu od jedne sedmice. Treba napomenuti da je

merenje količina komunalnog otpada pre njegovog deponovanja u razvijenim zemljama i zemljama gde je upravljanje otpada na većem nivou rutina i da se ono obavlja svakodnevno. Ipak, u Srbiji tek nekoliko opština poseduje sistem merenja i praćenja dospelih količina komunalnog otpada. Iz ovog razloga moralo se pronaći alternativno rešenje, kako bi se došlo do merodavnih podataka o količinama generisanog komunalnog otpada na teritoriji određene opštine. Rešenje se ogleda u organizovanom merenju mase kamiona smećara na kolskim vagama uz pomoć drugih privrednih subjekata u okviru opštine koji imaju pomenute vage.

Konkretno, prvo se izmeri stara težina svih kamiona smećara koji vrše sakupljanje otpada u okviru opštine, odnosno pre izlaska na teren i sakupljanja smeća. Potom se vrši merenje istih kamiona kada obavljaju svoje redovne rute u sakupljanju smeća i kada su punog kapaciteta (bruto težina).

Dobijeni podaci se zapisuju na posebnom obrascu, a prostim oduzimanjem bruto od tara težine, dobija se neto težina sakupljenog otpada, koja i jeste od interesa za dalju analizu. Sakupljen otpad se potom odlaže na deponiju, a postupak se ponavlja sve dok svaki kamion smećar ne završi predviđeno sakupljanje, merenje i odlaganje otpada za taj dan po redovnom rasporedu sakupljanja u okviru komunalnih usluga u datoj opštini. Kao što je već rečeno merenja se vrše tokom jedne sedmice, iz prostog razloga što komunalna preduzeća u Srbiji u najvećem broju slučajeva za taj period obuhvate pružanje usluga odvoženja smeća za svako domaćinstvo u opštini.

StaklenoZvono 25

Dakle, ključne stavke pomenutog procesa utvrđivanja generisanih količina komunalnog otpada, mogu da se predstave sledećim tezama: - Komunalana preduzeća teba da obezbede sve potrebne uslove za merenje mase nastalog komunalnog otpada(obezbediti kolsku vagu, nadzor pri merenju, zapisivanje rezultata...)

Merenje kamiona na kolskoj vagi

26 StaklenoZvono

- Merenje punih kamiona smećara vrši se na kolskim vagama - Ukoliko JKP ne poseduje kolsku vagu, potrebno je obezbediti uslove za merenje kamiona na kolskim vagama kod drugih privrednih subjekata u okviru opštine - Prvo se određuje masa praznih kamiona (tara težina). Mernje praznih kamiona se vrši jednokratno - Potom kamioni sakupljanju otpad u skladu sa svojim redovnim rutama , po svom ustaljenom programu - Kada kamion smećar bude napunjen do svog punog kapaciteta, odvozi se na lokaciju gde se nalazi kolska vaga - Vrši se merenje njegove bruto težine i zapisivanje podataka na posebnom obrascu - Obrazac sadrži datum merenja kamiona, njegovu tara težinu i bruto težine dobijene merenjem datog kamiona u tom danu - Nakon izvršenog merenja i zapisivanja podataka, kamion se odvozi na deponiju gde prazni svoj sadržaj - Kamion zatim nastavlja sakupljanje otpada po predviđenom rasporedu, a ciklus merenja se ponavlja po prethodnim koracima, sve dok kamion ne obavi sakupljanje otpada sa svih lokacija koje su predviđene dnevnim rasporedom - Na isti način i po istoj proceduri, vrši se merenje masa svih kamiona koji sakupljaju otpad tog dana - Merenje mase komunalnog otpada vrši se u periodu od 7 dana

Projekcija generisanih količina otpada po stanovniku dnevno, odnosno godišnje za opštine obuhvaćene projektom

Opština

(br. stanovnika obuhvaćen merenjem) Inđija (49258 st.)

Sombor (56734 st.)

Novi Kneževac (9648 st.) Šabac(123155 st.)

Topola (25292 st.)

Kragujevac (185000 st.)

Bor (55817 st.)

Niš (239596 st.)

Novi Sad (314192 st.)

Beograd (1392691 st.)

Količina

Sakupljena

Količina

Projekcija

generisanog

generisanog otpada

generisane količine

otpada po

količina otpada

po stanovniku

na godišnjem nivou

stanovniku godišnje

(t/nedeljno) 395.93 t 266.79 t 38.960 t 528.180 t 48.900 t 1018.180 t 119.520 t 1320.316 t 2565.180 t 15032.540 t

Vrednosti izmerenog generisanog otpada u periodu od 7 dana na osnovu metodologije koja je sprovedena za deset opština u Srbiji, prikazana je u gornjoj tabeli. Ako se zna koliki je broj stanovnika koji su obuhvaćeni sistemom sakupljanja, a čije se generisanje otpada utvrđivalo, veoma lako se može doći do podataka koliku količinu otpada jedan stanovnik prosečno stvara dnevno, odnosno godišnje, što je takođe prikazano u tabeli. Isto tako, moguće je dobiti i podatak koliko otpada se stvara na teritoriji jedne opštine u periodu od godinu dana.

Evidentno i savim logično je da opštine koje imaju veći broj stanovnika generišu i najviše otpada. Prednjači Beograd, kao najveći i glavni grad Republike Srbije sa preko 15000 t generisanog otpada sedmično. Slede Novi sad sa 2565 t, odnosno Niš sa 1320 t kao veliki regionalni centri. Opštine poput Novog Kneževca i Topole su predstavnici manjih i siromašnijih opština Srbije i njihova količina generisanog komunalnog otpada nedeljno ne prelazi 50 t.

(kg/st/dn) 1.15 kg 0.67 kg 0.58 kg 0.62 kg 0.28 kg 0.79 kg 0.31 kg 0.79 kg 1.16 kg 1.54 kg

(t/god) 20588.36 t 13873.08 t 2025.92 t 27465.36 t 2542.80 t 52945.36 t 6215.04 t 68656.43 t 133389.36 t 781692.08 t

(kg/st/god) 417.97 kg 244.53 kg 209.98 kg 223.02 kg 100.54 kg 286.19 kg 111.35 kg 286.55 kg 424.55 kg 561.28 kg

Sakupljena količina otpada u periodu od 7 dana za date opštine, izražena u tonama :

Kada se dobijeni podaci prilagode količini generisanog otpada po stanovniku dnevno, vidi se da se ta količina kreće u intervalu od svega 0.28 kg za opštinu Topola pa do 1.54 kg koju generišu stanovnici Beograda.

Količine generisanog otpada izražene u kg/ st/dn :

StaklenoZvono 27

Projekcijom rezultata na nivo države, dobijeno je da 7.443.183 stanovnika Republike Srbije generiše 2.374.375 tona otpada godišnje. Na osnovu toga vrlo lako se dolazi do podatka da prosečan stanovnik Republike Srbije generiše 0.87 kg/st/dnevno. Količina otpada po stanovniku dnevno, najčešće je povezana sa ekonomskom razvijenošću određene države i platežnom moći njenih građana.

Pa tako, zemlje sa velikim nacionalnim dohotkom produkuju količine otpada od 0.7 kg/st/dn- 1.8 kg/st/dn, srednje razvijene zemlje od 0.5 kg/st/dn - 0.9 kg/ st/dn, dok stanovnici najnerazvijenijijih zemalja generišu svega od 0.4 kg/st/dn do 0.6 kg/st/dn.

Utvrđivanje morfološkog

sastava komunalnog otpada

Drugi ključni segment metodologije je da se izvrši morfološka analiza komunalnog otpada u datoj opštini. U tu svrhu potrebno je da se uzorci otpada približne težine 500kg dopreme na lokaciju za analizu iz sledećih sektora ili zona u okviru opštine: • Gradska zona – individualno stanovanje (naselja sa kućama koja

poseduju dvorište/baštu, a nalaze se u gradskoj zoni) • Gradska zona – kolektivno stanovanje i komercijalna zona (naselja sa blokovima stambenih zgrada) • Seoske zone u okviru opštine (naselja sa kućama koja poseduju dvorište/ baštu, a nalaze se u seoskoj zoni opštine) Sam uzorak iz svakog sektora bira se na slučajan način, odnosno tako što se odabraju različite ulice iz određenog sektora, a u okviru njih nasumično odabrane kante/kontejneri čiji se sadržaj otpada analizira. Do željene mase uzorka od 500kg se dolazi sakupljanjem oko 50 kanti od 80l ili 35 kanti od 120l, odnosno od 6-8 kontejnera zapremine 1,1m3. Posle uzetih uzoračkih kanti/kontejnera, kamion smećar sa sakupljenim uzorkom otpada dolazi do lokacije koja je predviđena za sortiranje i analizu i prazni svoj sadržaj.

Kada su svi uslovi i sva potrebna oprema obezbeđeni, pristupa se uzorkovanju, odnosno sortiranju i određivanju morfološkog sastava otpada.

Primeri odvojenih kategorija otpada u sklopu an

28 StaklenoZvono

Razvrstavanje otpada se vrši se ručno, odnosno svaka vrsta otpada prema predloženom katalogu ( tabela desno ) se meri posebno. Kao rezultat analize dobija se količina otpada po navedenim kategorijama u kg, kao i ukupna količina uzorka, zatim moguće je izračunati i zapreminu istog u m3 ili u l, a zbog preglednosti i lakšeg uvida u dobijene podatke, obično se zastupljenost svake vrste otpada daje u procentima, što se grafički i najčešće prikazuje. Još jednom treba napomenuti da se svaki uzorak analizira zasebno u odnosu na sektor koji se posmatra. Po tezama, metodologija se može opisati na sledeći način: - Uzorci iz sve tri zone koji se analiziraju potrebno je da imaju masu od oko 500kg - Uzorke pomenute mase se prikupljaju iz tri zone-sektora u opštini, određenih na osnovu načina stanovanja -Vrši se odabir ulica koje najbolje reprezentuju dati sektor - U okviru ulica, nasumično se biraju kante/kontejneri čiji se sadržaj prazni u kamion - Nakon prikupljene mase uzorka otpada, kamioni smećari iz sva tri sektora se dovoze do lokacije za sortiranje i analizu u datoj opštini - Analizira se ukupna količina otpad skupljena u jednom kamionu - Uzorak iz sva tri sektora koji se ručno razvrstava, potrebno je izdvajati prema katalogu sortiranja

Katalog sortiranja otpada prema kategorijama u opštinama Srbije, uz primere Vrsta otpada Baštenski otpad Ostali biorazgradivi otpad

Primeri: Pokošena trava, korov, cveće, grančice, grane, lišće, ostaci od žive ograde…

Otpad od hrane - svih vrsta( hleb, meso, povrće, voće...), uginuli pilići, životinjski organi...

Papir

Stare novine, oglasi i reklame na papiru, koverte, kompjuterska štampa, stara pošta, dnevnici, posteri, knjige, sveske, karte za autobus, računi, pisma...

Staklo

Flaše (vino, pivo, žestoka pića, mineralna voda, sokovi...), staklene tegle (turšija, džemovi...), ravno staklo, sijalice, ogledala....

Karton

Kartonske kutije svih vrsta, kutije od pakovanja električnih uređaja, kutije od pakovanja hrane, pića, kartonske kutije za pivo, kutije keksa, igračaka, ravan karton...

Karton sa voskom

Tetrapak za jogurt, mleko, sokove, šlag....*u zavisnosti od proizvođača

Karton sa aluminijumom

Tetrapak za jogurt, mleko, sokove, šlag....*u zavisnosti od proizvođača

Metal- ambalažni i ostali

Konzerve za hranu (sardine, paštete, mesni narezak), alat, metalni delovi od kola, kućni žičani vodovi, kuhinjiski pribor (tiganj, šerpe, poklopci ), delovi bicikla...

Metal- aluminijumske konzerve Plastični ambalažni otpad

Limenke za napitke (pivo, koka-kola, energetska pića)...

Plastične flaše za vodu, sokove, pivo, ulje, sirće…

Plastične kese

Kese iz prodavnica, kese za smeće, plastične kese (crne, zelene, sive), kese od čipsa, kese za sendviče, kese za zamrznuto povrće, omoti od keksa...

Tvrda plastika

Kutije od margarina, jogurta, sladoleda, telefonske kartice, plastične igračke, lenjiri, olovke, toaletni poklopci, četkice za zube, plastične kutije, sredstva za čišćenje, saksije za cveće, kante, lavori, naočari za sunce, plastični delovi kola, diskete, video kasete, adapteri, produžni gajtani...

nalize: Tekstil Koža Pelene Fini elementi

Prirodna i veštačka vlakna: odeća od prirodnih vlakana (pamuk, vuna, lan), i sintetičkih vlakana (pantalnone, čarape, torbe od tkanina, platna), kuhinjske krpe, peškiri za ruke...

Kožni delovi odeće, novčanici, kaiševi, kožne cipele, torbe, kožne lopte...

Pelene za bebe, sanitarne pelene...

Svi ostaci otpada, koji prođu poslednje sito od 20mm, zemlja, prašina, pepeo, pesak, fragmenti stakla...

StaklenoZvono 29

Poda zemlj ne m Tako nekon način otpad

Kao rezultat primene metodologije na terenu, dobijeni su prvi konkretni podaci na teritoriji Republike Srbije o sastavu komunalnog otpada. Značaj ovih podataka je utoliko veći ako se uzme u obzir činjenica da sada nije rađena niti jedna slična ozbiljnija studija koja se bavi ovom tematikom u oblasti upravljanja otpadom. Drugim rečima, na ovaj način prvi put može jasnije i pouzdanije da se utvrde sve sličnosti i razlike dobijenih rezultata kako u odnosu na tip stanovanja u određenoj opštini, tako i među samim

Objedinjeni rezultati za mofro Opština

Inđija 15.07.08.

IND

KOL

SEO

IND

KOL

SEO

Ukupan organski otpad

58.35

40.7

48.55

68.92

67.52

67.22

Baštenski otpad

/

/

/

37.14

12.72

32.90

Ostali biorazgradivi otpad

/

/

/

31.78

54.80

34.32

Papir

5.40

11.00

3.00

1.86

3.46

3.37

Staklo

6.50

4.70

2.55

3.37

2.73

2.97

Karton

4.50

7.40

3.20

1.88

4.05

2.59

Karton-vosak

/

/

/

0.70

0.47

0.29

Karton-aluminijum

/

/

/

0.35

0.40

0.27

Metal-ambalažni i ostali

0.55

1.20

0.80

1.20

1.36

1.41

Metal- Al konzerve

0.50

0.60

0.55

0.05

0.09

0.16

Plastični ambalažni otpad

1.20

2.50

0.50

0.96

2.97

1.06

Plastične kese

6.00

6.50

3.35

4.62

4.70

4.91

Tvrda plastika

3.00

4.70

3.15

2.37

1.92

2.10

Tekstil

7.00

7.90

9.05

7.93

6.11

6.27

Koža

/

/

/

0.95

0.59

0.72

Pelene

/

/

/

/

/

/

7.00

12.80

25.30

4.85

3.62

6.53

Fini elementi

Opština Vrsta otpada Ukupan organski otpad

Topola 17.09.08.

Kragujevac 18.09.0

CELA OPŠTINA

IND

KOL

SEO

58.65

29.57

43.05

62.39

Baštenski otpad

6.37

1.61

13.71

33.33

Ostali biorazgradiv i otpad

52.28

27.96

29.34

29.06

Papir

6.05

7.48

7.31

1.89

Staklo

2.15

2.26

12.42

1.30

Karton

3.90

9.72

15.50

5.84

Karton-vosak

0.31

0.17

0.10

0

Karton-aluminijum

0.59

1.35

1.35

0.63

Metal-ambalažni i ostali

0.92

1.17

0.55

1.45

Metal- Al konzerve

0.23

0.12

0.26

0

Plastični ambalažni otpad

1.89

3.74

2.24

3.48

Plastične kese

6.84

7.56

5.54

3.98

Tvrda plastika

2.33

4.22

4.33

5.22

Tekstil

6.01

8.39

1.07

2.62

0

0

0

1.25

Pelene

1.58

8.42

1.97

2.6

Fini elementi

8.55

15.83

4.31

7.35

Koža

30 StaklenoZvono

Inđija 12.03.08.

Vrsta otpada

aci o morfološkom sastavu komunalnog otpada u našoj ji su do sada bili uglavnom procenjeni, jer se otpad meri konstantno i ne postoji pouzdano izveštavanje. ođe podaci su samo delimično raspoloživi, nzistetni, nepotpuni i sa ogromnim razlikama u nu prikazivanja. Određivanje morfolškog sastava da po opisanoj metodologiji je izvršeno za deset

opština u Republici Srbiji. Na osnovu ekonomske razvijenosti, teritorijalnog rasporeda i ostalih socioekonomskih kriterijuma odlučeno je da se posmatraju četiri opštine iz Autonomne Pokrajine Vojvodine i šest opština centralne Srbije, odnosno: Inđija, Novi Sad, Sombor, Novi Kneževac, Kragujevac, Bor, Topola, Šabac, Beograd i Niš.

opštinama. Objedinjeni podaci svih analiza morfološkog sastava otpada po opštinama dati su u donjoj tabeli Za neke opštine analize vršene u više navrata, kao što je to u slučaju Inđije, Novog Sada i Novog Kneževca. Isto tako, opština Topola je specifična po

ujednačenom načinu stanovanja, tako da je u tom slučaju uzet jedan uzorak kao reprezent cele opštine. Svaka od analiza vršena je na osnovu dogovorne metodologije, odnosno razvrstavanje svake vrste otpada rađeno je prema utvrđenom katalogu sortiranja.

ološki sastav komunalnog otpada po opštinama u zavisnosti od tipa stanovanja, izraženi u % mase svake kategorije: Inđija 09.09.08

Sombor 12.07.08

N.Kneževac 08.07.08 N.Kneževac 09.09.08

Šabac 11.09.08.

O

IND

KOL

SEO

IND

KOL

SEO

IND

KOL

SEO

IND

KOL

SEO

IND

KOL

SEO

2

62.75

43.32

60.65

60.42

65.37

56.50

65.60

39.26

52.16

46.28

37.82

43.99

54.20

57.66

50.04

0

22.17

17.99

40.12

23.67

1.98

22.12

46,44

0,78

30.44

27.12

11.15

25.81

26.52

5.47

22.44

2

40.58

25.33

20.53

36.75

63.39

34.38

19.96

38.48

21.72

19.16

26.67

18.18

27.68

52.19

27.60

7

3.77

6.87

3.01

0.60

5.02

3.77

5,43

9,25

4.38

6.36

14.92

5.46

6.42

6.93

2.37

7

2.58

6.19

6.58

1.60

2.18

3.00

1,75

2,1

2.56

10.88

3.84

7.08

5.11

3.74

1.78

9

2.29

5.80

2.74

2.11

0.88

4.49

2,98

7,60

0.88

12.47

1.46

2.80

2.09

3.94

7.24

9

0.99

0.54

0.52

0.19

0.34

0.07

0,52

2,93

0.49

0.71

1.49

1.19

0.26

0.44

0.12

7

0.46

0.80

0.55

0.54

0.62

0.13

0,49

0,44

0.23

0.84

0.71

0.24

0.56

0.55

0.09

1

0.69

1.11

2.12

0.65

0.54

0.57

2,42

0,16

4.33

0.20

0.84

5.14

1.70

0.44

1.78

6

0.15

0.17

0.28

0.16

0.15

0.03

0,30

0,24

0.14

0.24

0.20

0.18

0.13

0.11

0.15

6

1.07

3.31

1.77

4.49

2.84

4.90

4,14

5,65

5.14

5.08

7.04

4.51

3.22

1.63

4.27

1

4.71

5.99

4.34

5.35

9.56

3.09

3,77

15,16

6.69

5.36

2.43

8.17

3.31

3.38

2.91

0

1.73

3.30

3.09

1.80

2.08

3.13

1,30

1,27

2.52

0.98

2.43

2.82

6.05

3.00

4.33

7

1.64

3.73

3.86

12.88

4.52

10.18

4,40

11,35

13.02

0

2.58

5.74

6.90

3.34

14.84

2

0.55

0

0.39

0.11

0.94

5.12

0,70

0

1.21

0

0

0

0

0.22

0

5.20

3.14

5.62

/

/

/

/

/

/

0.24

6.54

2.8

1.35

2.81

3.26

11.42

15.73

4.48

9.10

4.96

5.02

5.39

4.62

6.26

10.36

17.7

9.88

8.70

11.81

6.82

3

08.

Bor 19.09.08

Niš 17.09.08

Novi Sad 07.07.08.

Novi Sad 10.09.08

Beograd 17.09.08

O

IND

KOL

SEO

IND

KOL

SEO

IND

KOL

SEO

IND

KOL

SEO

IND

KOL

SEO

9

56.68

46.14

62.62

54.29

39.05

40.40

55.76

47.74

58.87

56.67

47.74

62.02

53.56

50.25

63.71

3

8.38

0.64

10.99

16.45

5.32

4.40

14.63

2.03

28.74

16.23

5.22

17.15

4.08

3.58

19.36

6

48.30

45.50

51.63

37.84

33.73

36.0

41.13

45.71

29.83

40.44

39.52

44.87

49.48

46.67

44.35

9

3.43

5.20

2.18

2.80

2.47

0.94

2.98

10.35

5.07

6.03

10.33

4.47

5.53

5.52

8.34

0

1.06

4.25

2.21

0.64

6.41

1.19

12.79

5.06

1.68

2.67

15.27

3.47

11.63

4.73

0.54

4

10.2

5.39

2.86

4.18

3.21

1.88

7.27

8.49

5.63

3.26

7.02

5.67

5.22

6.82

6.16

0.73

1.43

0.65

0.46

0.61

0.31

0.53

0.51

0.54

0.80

0.58

1.01

1.92

4.28

0.92

3

0.34

1.19

0.78

0.31

0.41

0.97

0.51

1.15

0.72

0.84

0.99

0.68

1.22

2.78

0.52

5

1.23

1.32

1.15

1.61

1.55

0.60

1.81

1.16

1.68

1.68

0.86

0.88

0.91

0.85

0.62

0.05

0.12

0.11

0.25

0.39

0.12

0.35

0.65

0.36

0.44

0.51

0.14

0.38

0.47

0.06

8

2.39

3.09

2.34

3.62

3.28

5.91

2.38

5.50

5.11

3.95

4.88

3.76

5.27

4.99

3.69

8

5.43

9.39

3.32

6.27

11.56

10.64

3.22

7.24

4.96

4.04

3.85

3.75

6.07

4.81

5.13

2

2.66

2.89

2.69

2.69

6.57

2.73

5.10

3.79

2.07

5.14

3.53

3.06

1.51

3.45

2.69

2

2.95

2.24

4.99

3.73

15.02

6.80

4.62

5.52

7.35

8.77

2.14

2.43

2.64

5.82

1.93

5

1.1

0.48

0.76

0

0

0.74

0.00

0.37

0.89

0.24

0

0

0

0.48

0

4.72

7.11

4.73

1.61

3.67

12.49

/

/

/

3.09

0.33

3.17

4.14

4.75

4.12

7.03

9.76

8.61

17.54

5.80

14.28

2.68

2.47

5.37

2.38

4.97

5.49

0

0

1.57

5

StaklenoZvono 31

kontakt@staklenozvono.rs Ono što se odmah može uočiti na osnovu prikazanih podataka jeste da je ukupan organski otpad dominantan u odnosu na sve ostale kategorije otpada.

Njegove vrednosti se uglavnom kreću u intervalu od 40% do 60% masenog udela. Kategorija otpada koja je potom najzastupljenija jeste otpad u obliku plastike, koji gotovo za svaku opštinu prelazi 10%. Plastični otpad je podeljen katalogom na tri kategorije (plastični ambalažni otpad, plastične kese i tvrda plastika) i može se uočiti da najveće vrednosti zauzimaju plastične kese sa oko 4%-7%. Pri ručnom sortiranju uzorka koristi se rešetka u vidu 20mmskog sita čime se dobijaju frakcije otpada manje od 20mm, najčeće u vidu zemlje, prašine, peska, sitnog stakla i sitnog organskog otpada. Ovako dobijena frakcija katalogom se podvodi pod tzv. fine elemente otpada i njegove količine nisu zanemarljive i kreću se oko 10% u zavisnosti od opštine i tipa stanovanja.

Količine tekstila i pelena takođe imaju značajne vrednosti. Papir, staklo i karton uglavnom imaju slične vrednosti i variraju od 2% do 10%. Ono što je zajedničko za sve opštine pa čak i za sve vrste stanovanja u datim opštinama jesu mali maseni udeli metala i kože koji se po pravilu kreću svega od 1% do 2%.

Treba napomenuti da se pri analizi i zapisivanju dobijenih rezultata merenja, uvek mora definisati i statistička pouzdanost tih rezultata.

Drugim rečima, pored svake od vrednosti treba da stoji i podatak o vrednosti dozvoljenog odstupanja, odnosno greške koja nastaje pri merenju. Do grešaka dolazi zbog prostornih varijacija materijala, razlika u godišnjim dobima, fundamentalne 32 StaklenoZvono

greške – osnovnih svojstava materijala, pripremne greške itd. Drugi tipičan izvor greške pri uzorkovanju kućnog otpada je mogućnost nepoznatih strana protoka materijala, na primer, papir koji sakupljaju neprofitne organizacije, dvorišno kompostiranje ili nelegalno odlaganje smeća ili spaljivanje istog.

Nivo pouzdanosti se unapred zadaje i u zavisnosti od korišćene metodologije se kreće u intervalu od 80%-95%. Kada je reč o metodologiji koja se koristila u našoj zemlji, za sada ne postoji mogućnost definisanja dozvoljene greške iz prostog razloga što je broj sprovedenih analiza i merenja još uvek nedovoljan kako bi se mogla izvršiti pouzdana statistička obrada dobijenih podataka.

Dobijeni rezultati mogu da se iskoriste za utvrđivanje procentualne zastupljenosti svih kategorija otpada na nivou AP Vojvodine, odnosno Republike Srbije, što je predstavljeno na sledećim graficima: Prosečan sastav otpada za AP Vojvodinu

Kada je u pitanju dobijeni sastav otpada za celu Srbiju vidi se da ukupan organski otpad sa svoje dve podkategorije zauzima gotovo 50% u celokupnoj masi komunalnog otpada, pri čemu je ostali biorazgradivi otpad sa 37.62% oko tri puta zastupljeniji od baštenskog otpada. Plastični ambalažni otpad, plastične kese i tvrda plastika čine ukupno 12.73%, dok kartona u vidu

Prosečan sa sastav otpada u Republici

tri podkategorije ima 8.23%. Fini elementi otpada koji su prošli kroz sito od 20mm imaju 7.82%. Slede staklo(5.44%), papir(5.34%), tekstil(5.25%), pelene(3.65%), metal(1.38%) i koža(0.40%).

Srbiji Ovi rezultati su takođe preduslov za ispunjavanje obaveze iz EU Direktive o odlaganju otpada, pošto je 6. Ekološkim Akcionim Planom predviđeno smanjenje deponovanog otpada do 20% u periodu do 2010. godine u odnosu na 2000godinu i do 50% do 2050. godine.

Izvor: „Utvrđivanje sastava otpada i procene količine u cilju def inisanja strategije upravljanja sekundarnim sirovinama u sklopu održivog razvoja Republike Srbije.

StaklenoZvono 33

Pre svega:

kupujte od kompanija koje primaju natrag prodate stare računare i ostalu elektronsku oprem kontejnera stare računare i električne aparate i kupujte elektronsku opremu koji može dugo d najjeftiniju, koja se posle godinu-dve baca

Prof. dr Bogdan Nedić}

Maš{inski fakultet, Kragujevac Centar za reciklaž`u dotrajale PC opreme

Svoj otpad po�alji dr 34 StaklenoZvono

mu i električne aparate, ne odlažite pored da služi, ima veliki rok garancije, a ne onu

e

ELEKTRONSKI I ELEKTRIČNI OTPAD ( E - OT PA D )

S

Prof. dr Ratko Mitrović}

rugome!

a gledišta očuvanja životnog prostora i ekologije jedan od najvećih globalnih svetskih problema postaje elektronski otpad (e-otpad). Specifičnost elektronskog otpada je njegova složenost i brzina kojom elektronski proizvodi zastarevaju i bivaju zamenjeni novim.

Osim toga e-otpad je toksičan ukoliko je nepravilno tretiran a istovremeno i vredan izvor sekundarnih sirovina.

Brza promena tehnologije, mali početni troškovi i čak planirano zastarevanje proizvoda od strane proizvođača su rezultovali brzom rastu problema u celom svetu. Proizvodi kao što su televizori, mobilni telefoni, kompjuteri i srodna kompjuterska oprema, fotoaparati, štampači i drugi proizvodi su postali veliki deo komunalnog otpada. Zbog toga je električni i elektronski otpad identifikovan kao jedan od onih koji beleži najbrži rast u Evropi čineći danas 4% komunalnog otpada. Vodeći kontinent u godišnjoj proizvodnji ovog otpada je Severna Amerika sa preko 20 miliona tona iza koje slede Evropa i Azija sa po oko 14 miliona tona. Ostali kontinenti su na nivou oko 5 miliona tona.

U poslednjih dvadeset godina razvijene zemlje su uspostavile različite kontrolne mehanizme za upravljanje otpadnim materijama, pri čemu je prednost data strategiji sprečavanja stvaranja otpada.

Pri tome, prevenciji se daje prednost u odnosu na reciklažu, koja je bolja od spaljivanja, dok je odlaganje na deponije najmanje poželjan način.

StaklenoZvono 35

Zbog načina funkcionisanja postojećih sistema sakupljanja otpada, skoro 90% električnog otpada završava na deponijama ili postrojenjima za spaljivanje.

E V R O P S K E DIREKTIVE

K

oličina elektronskog i električnog otpada generisanog u EU naglo raste a sadržaj opasnih materija u električnoj i elektronskoj opremi predstavlja glavnu brigu pri upravljanju poslovanjem sa e-otpadom i njegovoj reciklaži koje se ne radi u dovoljnom obimu. Zbog toga je elektronski i električni otpad identifikovan kao prioritetna oblast za preduzimanje specifičnih mera u evropskim zemljama.Evropska Unija je 13.2.2003. godine usvojila dve Direktive a vezane za probleme električnog i elektronskog otpada.

vezane za sakupljanje, obnavljanje i reciklažu i tretman električnog otpada.

RoHS Direktiva dopunjuje WEEE Direktivu ograničenjem količina potencijalno opasnih materijala sadržanih u proizvodima, odnosno električnim aparatima i elektronskim uređajima.

W E E E D I R E K T I VA

1. “Waste of Electrical and Electronic Equipment” (WEEE) – Direktiva o električnom i elektronskom otpadu, i

Svrha ove Direktive, kao prvog prioriteta, jeste prevencija nastajanja električnog otpada i dodatno ponovne upotrebe, reciklaže i ostalih oblika obnavljanja kako bi se smanjilo njegovo odlaganje na deponije. Takođe ona nastoji da poboljša ekološke performanse svih učesnika u životnom ciklusu proizvoda (proizvođača, distributera, potrošača i ostalih koji su direktno uključeni u tretman WEEE).

2. RoHS (Restriction of the use of hazardoues substances) – Direktiva o ograničenjima za upotrebu opasnih materija.

Od 1.7.2006. godine bilo koji proizvod koji ne zadovoljava zahteve WEEE Direktive neće moći biti prodat na tržištu Evropske Unije.

Ove dve Direktive su postale važeći zakon EU 1.7.2006. godine i od ovog datuma bilo koji proizvod koji ne zadovoljava kriterijume ovih Direktiva neće moći biti prodat u zemljama EU.

WEEE Direktiva teži da poboljša upravljanje električnim otpadom i da podstakne proizvođače da proizvode uređaje imajući u planu njihovu reciklažu. Ključni deo ove Direktive je da su proizvođači odgovorni za troškove 36 StaklenoZvono

WEEE Direktiva teži da poboljša performanse upravljanja e-otpadom kroz: 1. Selektivno prikupljanje e-otpada pomoću odgovarajućih sistema, koji čuvaju integritet uređaja i njihove potencijale za obnavljanje, 2. Stopu sakupljanja koja mora iznositi najmanje 4 kg e-otpada po stanovniku godišnje,

S pa l j ivan j e e - otpada .

3. Individualnu odgovornost proizvođača; stope ponovne upotrebe, reciklaže i obnove se kreću u rasponu od 50%-80% u zavisnosti od kategorije uređaja, a one moraju biti zadovoljene od strane proizvođača elektronske i električne opreme i 4. Odredbu pružanja informacija krajnjim korisnicima čije je učešće esencijalno za visoke stope sakupljanja i reciklaže, kroz obeležavanje pakovanja, kao i pružanje informacija o postrojenjima za tretman (uvažavajući sastav i strukturu električnih proizvoda).

1. S a k u plj a n j e e - o t pa da Da bi se pristupilo reciklaži električnog opada neophodno je da budu sakupljene dovoljne količine ovog otpada. Zbog toga se moraju uspostaviti selektivni sistemi sakupljanja i podsticanja učešća krajnjih korisnika u ovim sistemima.

U cilju minimizacije e-otpada kao nesortiranog komunalnog otpada moraju se usvojiti adekvatne mere: • za e-otpad koji stiže iz domaćinstava treba: • kao minimum uspostaviti sisteme koji omogućavaju korisnicima i distributerima električnih uređaja da vrate svoj električni otpad bez ikakve naknade. Takođe, treba osigurati pristupačnost i raspoloživost neophodnih kapaciteta za sakupljanje naročito uzimajući u obzir gustinu naseljenosti.

• prilikom isporuke novog proizvoda, distributeri su obavezni da obezbede povratak takvog otpada na bazi “staro za novo” i to besplatno za krajnje vlasnike ovih uređaja.

Uvođenje male količine e-otpada u proces spaljivanja rezultuje visokom koncentracijom metala uključujući i teške metale u dimnjacima ili f ilterima postrojenja za spaljivanje. Procenjeno je da su emisije, proistekle iz spaljivanja otpada u EU na godišnjem nivou iznosile 36 t žive i 16 t kadmijuma u 2000. godini. U elektronskom i električnom otpadu se nalazi značajna količina PVC-a (polivinil hlorida) koja nije pogodna za spaljivanje usled njihove “opasne” prirode ostataka u dimnjacima.

O d l agan j e e - otpada na deponi j e .

Predstavlja najmanje poželjno rešenje i predstavlja posebnu opasnost, pošto nijedno tlo nije potpuno nepropusno. Može doći do curenja, isticanja opasnih materija u zemljište i podzemne vode: živa iz štampanih ploča, PCB iz kondezatora i kadmijum iz specif ičnih plastika. Značajne količine olova mogu biti rastvorene iz stakla CRT-a (katodne cevi) pomoću podzemnih voda koje sadrže razne kiseline a nalaze se na deponijama. Poseban problem predstavlja isparavanje žive i nekontrolisani požari koji mogu povećati emisiju veoma toksičnih dioksina i furana usled prisustva širokog spektra opasnih materija na deponijama.

R eci k l aža e - otpada .

Reciklaža otpada elektronskih proizvoda je značajna, ne samo sa gledišta zaštite životne sredine, već i dobijanja neoštećenih elektronskih komponenti kao i skupih plemenitih metala koji ulaze u sastav štampanih ploča, kao osnovne komponente svih elektronskih proizvoda. Recikliranje e-otpada ima dvostruku važnost, osim smanjivanja zagađenja, omogućava i štednju ograničenih resursa koji se intenzivno koriste u raznim elektronskim aparatima.

Opasne materije čine recikliranje elektronske opreme velikim izazovom jer se preko hiljadu vrsta toksičnih materija koristi pri njihovoj proizvodni.

Bez pravilnog uklanjanja opasnih materija, kao što je PCB u kondezatorima, oni ponovo mogu biti prisutni u obnovljenim metalima i recikliranim materijalima iz e-otpada.

StaklenoZvono 37

• proizvođačima se omogućava da uspostave bilo individualne bilo kolektivne povratne sisteme za e-otpad samo ukoliko su oni u skladu sa ciljevima Direktive.

• Za WEEE od ostalih korisnika: • Proizvođači ili treća lica moraju obezbediti sakupljanje e-otpada i izvan domaćinstava.

Sakupljanje i transport moraju biti izvedeni tako da optimiziraju ponovnu upotrebu i reciklažu onih komponenti ili celih uređaja pogodnih za reciklažu odnosno ponovnu upotrebu. Efikasna šema sakupljanja treba da motiviše građane da u njoj učestvuju.

S tope obnove , reci k l aže i ponovne upotrebe prema W E E E D ire k tivi

na tretman)

Stopa obnove

Stope reciklaže i

Veliki kućni apara ti i automati (kategorije 1 i 10 Aneksa 1A)

75%

80%

Mali kućni aparati, oprema za osvetljenje, električni alat, igračke i sportska oprema (kategorije 2, 5, 6, 7, 9 Aneksa 1A)

50%

70%

IT i telekomunikacioni uređaji i uređaji za relaksaciju (kategorije 3 i 4 Aneksa 1A)

65%

Lampe na gas

80%

Kategorije uređaja

ponovne upotrebe

(% prosečne težine uređaja poslatog

38 StaklenoZvono

Mesta sakupljanja treba da predstavljaju ključni element sistema. To mogu da budu reciklažna dvorišta, sortirna postrojenja ili regionalne transfer stanice, o čemu treba da odlučuje lokalna i regionalna vlast.

2. Tr e t m a n i ob nova e - o t pa da Posebno sakupljen e-otpad bi trebalo da bude transportovan u posebno namenjene objekte za preradu, izuzev ako se uređaji ponovo ne upotrebljavaju.

Električni otpad se može izvoziti iz EU samo ako se time ispunjuju obaveze i ciljevi Direktiva, što izvoznik mora da dokaže.

3. Informisanje krajnjih

korisnika i postrojenja za tretman e- otpada 75%

Kvalitetno informisanje i aktivno učešće distributera i korisnika e-uređaja je najbitnije za efikasnost sistema njihovog sakupljanja kada postanu otpad, tako da moraju biti podsticani da aktivno učestvuju u svim procesima sakupljanja,

www.staklenozvono.rs

kako bi olakšali procese obrade, reciklaže i obnove. Informacije moraju da sadrži:

WEEE simbol

Zahteve za posebno sakupljanje i sortiranje e-otpada (ne odlagati električni otpad kao nesortirani komunalni otpad), Podatke o sistemima sakupljanja, Njihovoj ulozi u doprinosu ponovne upotrebe, reciklaže i ostalih oblika obnove, Potencijalnim štetnim efektima e-otpada na životnu sredinu i ljudsko zdravlje i Značenju simbola na proizvodima, prema Aneksu IV WEEE Direktive, koji su proizvođači obavezni da štampaju na pakovanjima ili uputstvima za korišćenje ili garantnim listovima.

Aneks IV Direktive uvodi nov simbol za obeležavanje sakupljanja električnog otpada odvojeno od ostalog otpada i sastoji se od precrtane kante za smeće.

On mora biti jasan, čitljiv i neizbrisiv.

Znak je propisan Europskom direktivom i upozorava korisnika da proizvod, kada postane otpad, ne sme stavljati u komunalni otpad. Proizvođači električnih i elektroničkih proizvoda na području EU, kao i svi koji žele izvoziti na područje EU moraju označiti svoje proizvode tim znakom. U posebnim slučajevima, bilo zbog veličine proizvoda ili njegove funkcije, znak mora biti otisnut na pakovanju (ambalaži), uputstvima za upotrebu i na garantnom listu

U cilju olakšanja ponovne upotrebe i pravilnog ekološkog odlaganja električnog otpada uključujući i održavanje i reciklažu, svaki proizvođač treba da obezbedi neophodne informacije o ponovnoj upotrebi i tretmanu za svaki novi tip električnih uređaja koje plasira na tržište (u roku od jedne godine pošto je novi proizvod izašao na tržište). Ova informacija treba da pomogne pri identifikaciji različitih komponenata i materijala električnih uređaja kao i lokaciju opasnih materija u njima.

StaklenoZvono 39

WEEE Direktiva definiše 10 kategorija električne i elektronske opreme : Kategorije električnih

Lista proizvoda prema Aneksu IB WEEE Direktive

uređaja prema

Aneksu IA WEEE Direktive Veliki kućni aparati (bela tehnika)

Veliki uređaji za hlađenje (rashladne vitrine), frižideri, zamrzivači, veš mašine, mašine za sušenja veša, mašine za pranje sudova, mikrotalasne rerne, ostali uređaji koji se koriste za obradu i pripremanje hrane, električni grejni uređaji, električni radijatori, ostali aparati za grejanje soba, kreveta, ventilatori, klima uređaji, ostala oprema za ventilaciju, klimatizaciju.

Mali kućni aparati

Usisivači, oprema za čišćenje, aparati za čivenje, pletenje, tkanje i ostale obrade tekstila, pegle i drugi aparati za održavanje odeće, tosteri, električni noževi, aparati za šišanje, sušenje kose, pranje zuba, brijanje i masažu i ostali aparati za brigu o telu, ručni satovi, zidni satovi i druga oprema za merenje, pokazivanje i beleženje vremena, vage, brusilice, friteze.

Informaciona i telekomunikaciona oprema

Centralizovana obrada podataka – minikompjuteri, jedinice štampanja, PC računari: PC (uključujući i tastaturu, miša i monitor), Laptop računari (uključujući i tastaturu, miša i monitor), džepni računari, štampači, oprema za kopiranje, električne mašine za kucanje, ručni i stoni digitroni i ostala oprema za sakupljanje, čuvanje, obradu, prezentaciju ili komunikaciju elektronskim sredstvima, teleksi, telefoni (javni, mobilni.), telefonske sekretarice i ostala sredstva za prenos zvuka, slika i ostalih informacija preko telekomunikacionih uređaja

Elektronski uređaji za razonodu

TV aparati, radio aparati, kamere, muzički instrumenti, Hi-Fi uređaji i ostali proizvoda za snimanje i reprodukciju zvuka, slike, uključujući i signale i ostale tehnologije za distribuciju zvuka i slike a ne potpadaju pod telekomunikacione tehnologije

Uređaji za osvetljenje

Fluoroscentne lampe sa izuzetkom opreme za osvetljenje u domaćinstvima, i ostali uređaji za kontrolu/rasipanje svetlosti - izuzev običnih sijalica.

Električni aparati i alati sa izuzetkom velikih industrijskih stacionarnih postrojenja i opreme

Bušilice, testere, uređaji za obrtanje, mlevenje, šivenje, sečenje, bušenje, brušenje, savijanje i slične procese obrade drveta, metala i ostalih materijala, alati za zakivanje, zakucavanje ili odvrtanje poktrenih zakivaka, eksera, vijaka i drugih, alati za lemljenje, zavarivanje, oprema za prskanje i ostale tretmane tečnih i gasovitih supstanci, ostali baštenski uređaji.

Igračke, sportska i rekreativna oprema za zabavu

Električni vozovi, kola, ručne konzole, video igrice, kompjuteri za biciklizam, ronjenje, trčanje, poker aparati.

Medicinski aparati

Oprema za radioterapiju, kardiologiju, dijalizu, plućni ventilatori, zamrzivači, oprema koja se koristi u nuklernoj medicini; ostali uređaji za detektovenje, sprečavanje, praćenje bolesti, povrede ili invaliditeta.

Kontrolni i merni instrumenti

Detektori dima, termostati, uređaji za merenje, za merenje težine ili uređaji za podešavanja u laboratorijama.

Automatski aparati široke namene

Automatski aparati za vruće napitke, vruće/hladne limenke ili flaše, bankomati, svi uređaji koji automatski isporučuju bilo koju vrstu proizvoda

40 StaklenoZvono

R O H S D I R E K T I VA (Restriction of the use of certain hazardoues substances)

M

nogi slučajevi su pokazali da su neophodne posebne mere sakupljanja, tretmana, reciklaže i odlaganja e-otpada kako bi se smanjili problemi upravljanja otpadom vezani za teške metale. Uprkos ovim merama veliki deo električnog otpada i dalje će završavati u trenutnim komunalnim tokovima otpada. Čak i ako je posebno prikupljen e-otpad podvrgnut procesima reciklaže on i dalje sadrži opasne materije poput žive, kadmijuma, olova, PCB a koji i dalje predstavljaju rizik po okolinu i zdravlje ljudi.

Uzimajući u obzir tehničke i ekonomske mogućnosti, najefektivniji način za redukciju rizika po okolinu i ljudsko zdravlje ovih supstanci jeste njihova zamena sa neškodljivim ili manje opasnim materijalima. RoHS Direktiva se odnosi na ograničenja o upotrebi određenih supstanci u električnoj i elektronskoj opremi, odnosno tačno određuje koji procentualni udeo teških metala i kontrolisanih supstanci u odnosu na masu svaka komponenta može da sadrži. Definisana je dozvoljena maksimalana koncentracija od 0,1% po težini u homogenim materijalima.

D ozvo l j ena k o l i č ina supstanci prema R o H S D ire k tivi Predložena

Supstanca

maksimalna koncentracija

Olovo - Pb

0.1%

Živa - Hg

0.1%

Kadmijum - Cd

0.01%

Hrom(šestovalentni) - Cr(VI)

0.1%

Polibromirani bifenili - PBB

0.1%

Polibromirani difenil etri - PBDe

0.1%

I N I C I J AT I V E U ODREĐENIM zemlJAMA EVROPSKE UNIJE

P

re stupanja na snagu WEEE Direktive, pojedine zemalje EU su definisale nacionalne zakone i organizovale sisteme upravljanja sa e-otpadom. Treba napomenuti da su BraunGmbh (Nemačka), Electrolux AB (Švedska), Hewlett Packard Co (SAD) i Sony (Japan) osnovali ERP (European Recycling Platform) kako bi se prilagodili WEEE Direktivi.

StaklenoZvono 41

Takođe je osnovana i European Advanced Recycling Network (EARN) u maju 2005. godine a čini je 5 najvećih reciklažnih kompanija Evrope: • Coolrec • STENA Technoworld • Indumetal • Electrocycling • Ecotronics Ono što je zajedničko ovim sistemima upravljanja e-otpadom je da postoje tri primarna kanala za sakupljanje: • komunalna mesta za sakupljanje, • maloprodajni objekti i • direktan povratak proizvođaču.

Većina sistema je organizovana oko već postojećih komunalnih mesta za sakupljanje otpada. Postoji velika različitost u količini prikupljenog i tretiranog električnog i elektronskog otpada. Prosečni direktni troškovi sakupljanja i tretmana e-otpada se kreću od 0.35 €/kg u Holandiji (NVMP) do 0.64 €/kg u Švajcarskoj (SWICO). Ove razlike u cenama odslikavaju različite troškove rada, područja proizvoda i standarde reciklaže.

• Pored kvantitativnih definisane su i različite kvalitativne mere za upravljanje e-otpadom: • Ekološki prihvatljiv tretman (Danska), • Adekvatna obrada u skladu sa propisima (Norveška), • Pre prethodnog tretmana otpada nema odlaganja na deponije (Švedska, Švajcarska), • Zabrana spaljivanja proizvoda koji su posebno vraćeni (Holandija), • Minimum standarda za tretman, obnovu metala i spaljivanja hemikalija koje ne mogu biti obnovljene (Švajcarska), • Razdvajanje aparata na one koji mogu biti ponovo upotrebljeni i one koji ne mogu (Belgija).

42 StaklenoZvono

Zemlja

Sakupljanje i sortiranje do mesta za sakupljanje upravljanje

finansiranje

Danska

Komunalne vlasti

Komunalne vlasti

Belgija/Holandija/Švedska

Komunalne vlasti Komunalne vlasti/maloprodajni objekti/distributeri

Komunalne vlasti/proizvođači Komunalne vlasti/maloprodajni objekti/ distributeri

Proizvođači/maloprodajni objekti

Proizvođači/maloprodajni objekti

Norveška

Švajcarska

Većina zemalja je razvila mešane sisteme upravljanja sa e-otpadom zasnovane na postojećim komunalnim sistemima upravljanja otpadom, u kojima komunalne vlasti organizuju sakupljanje iz domaćinstava kao i upravljanje kontejnerskim parkovima i ostalim mestima sakupljanja, dok ih proizvođači recikliraju i obrađuju. Tabela 4. pokazuje podelu odgovornosti između proizvođača i javnih preduzeća u pojedinim zemljama EU. U Belgiji, Švedskoj i Holandiji troškovi sakupljanja pokrivaju se različitim ugovorima proizvođača i komunalnih vlasti. Proizvođači pokrivaju deo troškova transporta od komunalnih mesta sakupljanja do RTS ili finansiraju rad komunalnih postrojenja (npr. obezbeđenje specijalnih kontejnera).

ZAHTEVI PREMA I N F R A S T RU K T U R I

D

a bi se ispunili zahtevi Direktive o električnom i elektronskom otpadu neophodno je uspostavljanje efikasnih organizacionih i logističkih povratnih sistema. Sakupljanje i transport moraju biti izvedeni tako da optimiziraju ponovnu upotrebu i reciklažu onih komponenti ili celih uređaja pogodnih za reciklažu. Očuvanje uređaja za ponovnu upotrebu zahteva pravilnu organizaciju i način sakupljanja, transporta, sortiranja i skladištenja.

Postojeća komunalna infrastuktura treba da bude osnova sistema za sakupljanje, sortiranje i demontažu električnog

Reciklaža upravljanje reciklaža Komunalne Komunalne vlasti vlasti proizvođači proizvođači proizvođači

proizvođači

proizvođači

proizvođači

otpada. Pravi izazov za lokalne vlasti leži u obezbeđenju da e-otpad bude sakupljan odvojeno od ostalog otpada, uređaji za ponovnu upotrebu odvojeni od onih koji nisu, da su poslati u adekvatna postrojenja ili da je izvršeno njihovo pravilno skladištenje.

Da bi se to ispunilo potrebno je: • Prilagoditi veći deo infrastrukture, • Obezbediti posebne kontejnere za e-otpad na dostupnim mestima za potrošače i • Omogućiti razvoj ostalih sistema prikupljanja i transporta za manje proizvode itd.

Organizovano sakupljanje električnog i elektronskog otpada

Efikasan sistem sakupljanja zavisi od: • Dostupnih i efikasnih lokacija (objekata) za sakupljanje i • Adekvatnih i doslednih informacija za korisnike.

Transport, rukovanje, skladištenje i sortiranje su presudne aktivnosti za očuvanje potencijala za ponovno korišćenje i za izbegavanje oštećenja ili lomova komponenti koje sadrže opasne materije. Dobra praksa podrazumeva procedure koje obezbeđuju da se sve obavlja na bezbedan i efikasan način.

Da bi se smanjio rizik po okolinu i ljude sistem treba da obezbedi minimalna kretanja proizvoda i da minimizira ručno rukovanje njima. Takođe treba težiti otklanjanju opasnih supstanci i odvajanju uređaja za ponovnu upotrebu što je moguće ranije u toku procesa rukovana sa e-otpadom.

StaklenoZvono 43

kontakt@staklenozvono.rs

Lokalne vlasti su odgovorne za upravljanje komunalnim otpadom uopšte, i one već sakupljaju WEEE kroz metode sakupljanja koje funkcionišu u formi: • “Kerbside” sakupljanja (odvojeno ili ne, po rasporedu ili na zahtev).

Lokalne vlasti u mnogim gradovima nude sakupljanje po pozivu ili sakupljaju e-otpad zajedno sa ostalim kućnim otpadom.

• “Bring systems” (reciklažni parkovi i mesta sakupljanja) na koje potrošač može doneti njegov stari uređaj.

E-otpad je najčešće tamo uskladišten u odgovarajućim kontejnerima.

• Ostalo – Najčešće se e-otpad odlaže zajedno sa ostalim otpadom. To je posebno slučaj sa malim kućnim aparatima koji završavaju u kućnim kantama. Osnovni razlog za to je što nema nikakvih informacija ni podsticaja građana da razdvajaju i posebno odlažu električni otpad od ostalog otpada.

Sortiranje električnog i elektronskog otpada Posle testiranja uređaja u cilju identifikacije ponovne upotrebljivosti proizvoda, uređaji se sortiraju po tipu i obeležavaju zajedno sa njihovom budućom destinacijom: • Ponovna upotreba celog uređaja • Ponovna upotreba komponenti • Reciklaža • Obnavljanje/odlaganje Na komunalnim mestima za sakupljanje otpada poput reciklažnih parkova, veliki i mali aparati mogu biti razdvojeni trenutno. Razdvajanje na uređaje za 44 StaklenoZvono

ponovnu upotrebu i na one koji to nisu takođe može biti urađeno na ovom mestu. Skladištenje e-otpada na komunalnim mestima za sakupljanje zahteva: • Dovoljan skladišni prostor, • Pokrivene i otvorene objekte sa odgovarajućim podnim i skladišnim kontejnerima u cilju: • Očuvanja potencijala ponovne upotrebe • Lakše demontaže uređaja • Sprečavanja otuđenja uređaja ili delova koji imaju komercijalnu vrednost • Sprečavanje isticanja opasnih supstanci i zagađenja okoline • Ograničeno vreme skladištenja

Transport električnog i elektronskog otpada Prema WEEE Direktivi krajnji vlasnik bi trebalo da se oslobodi svojih starih uređaja besplatno (bez ikakve nadoknade), ali posebno sakupljanje e-otpada neophodno zahteva neke investicije: kontejneri, boks palete, specifične vage, registracione i informativne kampanje....

Troškovi transporta i sakupljanja zavise od : • Vrste usluge: sakupljenje ili isporuka • Vrsta sakupljanih proizvoda (neophodni kontejneri, specijalno rukovanje uređajima koji sadrže CRC...)

• Transportna rastojanja i opsluživano područje • Postojeća infrastruktura

Ovi troškovi će se vremenom smanjivati kada se: • Urade potrebna ulaganja u osnovnu infrastrukturu • Optimizira logistika • Svest građana omogući povećanje stope sakupljanja Da bi se obezbedilo da rukovanje i utovar ne utiču na sposobnost ponovne upotrebe, osoblje bi trebalo podučiti da poštuje aspekte rukovanja (npr.

Frižideri i zamrzivači bi trebalo da budu transportovani uspravno) i pravilnoj organizaciji transporta: • Odgovarajuća vozila sa liftovima za teške jedinice • Oprema za pričvršćavanje uređaja prilikom transporta kako bi se izbegla oštećenja i ispuštanje opasnih supstanci •

S VO J E

Đ U B R E

U VA L I D R U G O M E Upravljanje sa električnim i elektronskim otpadom i sprovođenje Direktiva nije ni malo lako, jer i razvijene zemlje pokušavaju da se reše polovnih elektronskih i električnih uređaja tako što ih izvoze u druge zemlje čija zakonska regulativa ne zabranjuje uvoz takve opreme.

Verovatno najlakši i najomiljeniji način rešavanja problema e-otpada na Zapadu (SAD i dr.) jeste da ga proslede drugima.

Postoje dva načina za to. Prvi je doskora bio slučaj i u našoj zemlji, a drugi je tužna sudbina koja je zadesila siromašne u Indiji, Kini, Pakistanu...

StaklenoZvono 45

T roš k ovi prerade e - otpada prema grupama proizvoda

GRUPA PROIZVODA Ekranski uređaji, monitori, TV Računari i IT uređaji Elektronika za zabavu, mali kućni aparati Ostala informatička oprema Veliki kućni aparati

CENA, EUR kom

12,00 - 30,00

kg

0,25 - 0,50

kg

0,30 - 1,25

kg kom

0,40 - 0,90 7,00 - 50,00

Taj prvi, manje uočljiv način sastoji se u tome da se stara ali još upotrebljiva tehnička roba izvozi ili poklanjaju manje razvijenim zemljama. Korisnici dobijaju jeftin aparat, uređaj ili računar, mnogi su pri tome ostvarili zaradu, a najsrećniji su prodavci sa Zapada jer su se otarasili problema i izbegli bilo kakve troškove oko kasnije reciklaže ili odlaganja.

Međutim, pitanje je koliko dugo će ova polovna roba raditi kod svog novog vlasnika i šta posle sa njom? Najčešće, veoma brzo ona završi na našem smetlištu, jer isti uvoznik ne vrši njeno sakupljanje i povratak u zemlju porekla?

Zapad je se na ovaj način otarasio polovne robe jer je reciklaža veoma skup proces. Reciklaža katodnih cevi iz računarskih monitora ili televizora je deset puta skuplja od njihovog otpremanja na drugi kraj sveta.

Drugi način na koji se razvijene zemlje oslobađaju e-otpada je do se on izvozi kao tehnološki otpad u zemlje kao što su Kina, Indija i Pakistan. Mali privatni preduzetnici u ovim zemljama, koristeći razne zakonske propuste, uvoze ogromne količine ovog otpada i koristeći veliki broj siromašnih, a često i dečjih ruku, vrše odvajanje pojedinih delova, sortiranje i dalju obradu. Ovaj posao je veoma opasan po zdravlje jer se u tom procesu oslobađa velika količina toksičnih materija, a to se najčešće radi bez ikakve zaštite. Koliko je ovakvo postupanje sa e-otpadom opasno govori i podatak da stanovnici tih predela moraju da dovoze vodu za piće sa izvorišta udaljenih nekoliko desetina kilometara jer je zagađeno zemljište i podzemne vode. U mnogim primitivnim pogonima reciklaža se obavlja uz mnogo mehaničkog rada, spaljivanja velikih količina plastičnih delova, žice, štampanih ploča, ili korišćenja raznih kiselina, pokušavajući da se dobiju bakar ili plemeniti metali.

46 StaklenoZvono

www.staklenozvono.rs

SADRŽAJ I ŠTETNOST E - OT PA D A

U

koliko se ne postupa po propisanim standardima, teški i otrovni metali poput kadmijuma i žive našli bi svoje puteve i trajno zagadili zemljište i podzemne vode. Koliko su otrovne i opasne materije iz e-otpada može se videti iz sledeće tabele. Štetan uticaj opasnih materija iz e-otpada Materija

Šta oštećuje

Berilijum

pluća (kancerogen)

Hrom

pluća, DNK

Živa

nervni sistem, bubrezi

Kadmijum

bubrezi, kosti (kancerogen)

Trihloretilen

jetra, bubrezi, imuni sistem

Brom

rast, seksualni razvoj

Olovo

mozak, nervi, fetus

Koliko je važno upravljanje otpadom može se videti i na primeru plastike iz e-otpada. Delovi od plastike sadrže brom koji kućne aparate čini otpornim na plamen. Njihovim skidanjem sa starih aparata, reciklažom i preradom u nove delove od plastike, ukoliko se nad tim procesom nema kontrola, može otrovni brom, biti sadržan u novoj ambalaži i biti poslat u lanac ishrane.

U jednom kompjutru se danas ugrađuje i do 1000 različitih materijala. Samo jedan kompjuterski čip sadrži preko 350

različitih materijala, od kojih veliki broj ima toksično dejstvo. Prerma jednoj publikaciji američke vlade su 6.4% zaposlenih na proizvodnji čipova oboleli od dejstva raznih hemijskih supstanci; broj defekata fetusa kod gravidnh žena je znatno veći nego kod proseka na državnom nivou. Veliki broj materija nije moguće reciklirati niti sa njima upravljati. Da bi se uravljalo ovim otpadom neophodno je doći do odgovarajućih parametara i kriterijuma vezanim za arhitekturu personalnog računara.

U proizvodnji računara i ostale elektronske opreme koristi se veliki broj različitih materijala: Teški metali: Barijum: za povećanje jačine svetla na monitoru Olovo: pri lemljenju sastavnih delova, u monitoru, na hard disku i na osnovnoj ploči.

Kadmijum: pri lemljenju sastavnih delova, u akumulatorskim baterijama i za pojačanje svetla na monitoru (izazivač raka) Hrom: (po oksidaciji jako otrovan, izazivač raka i dr.)

Kobalt, Bakar: 12 - 25 % transformatori i delovi na osnovnoj ploči Nikal: u akumulatorskim baterijama i na osnovnoj ploči (otrovan) Stroncijum: sastavni deo obloge za pojačanje osvetljenosti monitora Talijum: primena u čipovima i sitnim ugradnim delovima.

Bizmut, Cink Kalaj: primena kod lemljenih spojeva StaklenoZvono 47

kontakt@staklenozvono.rs

Plemeniti metali: Zlato, platina, srebro: primena na pločama ili u utičnicama pojedinih ugradnih elemenata Drugi

metali,

polumetali, metali:

obojeni

Aluminijum, antimon, arsen, oplemenjeni čelik, gvožđe, galijum, germanijum, indijum, mangan, paladijum, živa, selen, silicijum, telur Gasovi: Azot, vodonik, fosforvodonik, silicijumvodonik K iseline: Sona kiselina, tečna kiselina (Flußsäure) Plastika: Do 40 različitih plastičnih masa, pre svega poliester-, poliamid-, fenol- i epoksidne smole (kao ABS i PVC), često sa različitim i delom jako po zdravlje opasnim protivzapaljimim elementima koji sprečavaju samozapaljivost mase (na primer, polibromirani bifenili, antimontrioksid).

Plastika je, slično papiru, u principu jednostavna za recikliranje. Međutim, problem postoji, jer svaki proizvođač ima svoje specifične recepte za izradu plastike. Danas se primenjuje oko 150 vrsta plastike sa varijacijama velikog broja tipova polietilena. Ako je potrebno izvršiti reciklažu bilo koje plastike, iz gore pomenutig razloga, neophodno je tu reciklažu prepustiti firmama koje su je proizveli.

48 StaklenoZvono

Različite druge materije: Akrilni lakovi, hlorni razređivači i ugljovodonici (PBC izazivači raka), masti, formaldehidi (izazivači raka), gume, halogenirani ugljovodonici (izazivači raka), smole, drvo, keramika, metalni oksidi, ulja, oksidaciona sredstva, termoplasti, ...

Samo kod izrade provodnih i osnovnih ploča se koriste ogromne količine raznih specijalnih samlevenih materijala, sredstava za nagrizanje, raznih drugih rastvora, teških metala i drugog zagađujućeg mulja. Do 15 % kritičnog proizvedenog ptpada mora se lagerovati u specijalnim deponijama. Preostali otpad se može recikirati, na primer, postupkom hidriranja, ali uz velike troškove i komplikovane procese.

Š TA

Š

SE RADI SRBIJI

U

to se Srbije tiče, stvari ne stoje baš u mestu. Kako Srbija ne bi postala skladište polovne elektronske opreme, zabranjen je njen uvoz. Reciklira se ispod 10% e-otpada, stim da je ovaj procenat u stalnom porastu. Predstoji usvajanje pripremljenog predloga Zakona o upravljanju otpadom, kao i Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu. Kada se to dogodi, biće lakše i unosnije baviti se reciklažom.

U Srbiji postoje dva preduzeća koja su registrovana za preradu i tretman elektičnog i elektronskog otpada, dok treće preduzeće u Beogradu čeka saglasnost nadležnog ministarstva.

Registrovana preduzeća su “Ekometal” iz Vrdnika i “BiS IT Reciklažni centar” iz Omoljice kod Pančeva, imaju odgovarajuće kapacitete i opremu za reciklažu e-otpada. Reciklaža se je zasnovana na ručnom rasklapanju uređaja na delove, selekciji na metale, plastiku, kablove i ostalo, koji se prerađuju ili upućuju u domaće kapacitete na dalju preradu, dok se deo neprerađenih delova izvozi (monitori, štampane ploče, i dr.).

Međutim, problema u radu ima mnogo.

Osnovni problemi su neorganizovanost prikupljanja i selekcije na nivou Srbije, neosposobljenost komunalnih preduzreća za postupanje sa e-otpadom, nedovoljno ili nikakvo znanje kod korisnika elektronske opreme o štetnosti njenog odlaganja nakon prestanka upotrebe na deponije, problemi u transportu ka preduzećima za reciklažu, veoma otežan izvoz selektiranog e-otpada ka preduzećima u EU na dalju reciklažu, itd.

Elektronski otpad koji bacaju građani se najčešće odvozi i ostavlja na gradske deponije. Poseban problem je i to što mašine za mlevenje u kamionima lome i drobe monitore i ekrane TV, tako da se otrovna prašina i staklo šire i zagađuju sve oko sebe. Od 200 tona smeća, koliko se svakodnevno izruči, na primer, na kragujevačku deponiju, oko 10 tona čini opasni elektronski otpad.

Sve navedeno, kao i niz drugih problema u radu komunalnih i inspekcijskih službi nameće preku potrebu što skorijeg donošenja Zakona o upravljanju otpadom, edukaciji najšireg kruga učesnika u postupanju sa e-otpadom i osposobljavanju komunalnih i drugih službi.

StaklenoZvono 49

CENTAR ZA RECIKLAŽU M A Š I N S K O G F A K U LT E T A

O

snivanje Centra za reciklažu dotrajale PC opreme na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu je rezultat rada na projektu finansiranog od strane Ministarstva za nauku.

Početne aktivnosti su bile usmerene na evidentiranje količina i vrsta računarskog otpada na nivou Srbije. Nakon završetka ovog dela projekta u novom trogodišnjem periodu osnovne aktivnosti Centra su usmerene ka tehnologijama za reciklažu e-otpada i to na nekoliko koloseka: • razvoj tehnologija i opreme za demontažu uređaja po vrstama, • reciklažu plastičnih masa, Fe metala, obojenih i plemenitih metala, • reciklažu štampanih ploča, • reciklažu katodnih cevi monitora računara i TV uređaja.

Opredeljenje za intenziviranje straživanja u ovoj oblasti je proisteklo iz prethodno ovladanih znanja i niza kontakata sa mnogim učesnicima u poslovanju sa e-otpadom. Veliko interesovanje za tehnologije reciklaže i mogućnost njihove implementacije u proizvodne procese iskazala su mnoga komunalna preduzeća kojima u narednom periodu predstoji osposobljavanje i opremanje za poslovanje sa ovom vrstom opasnog otpada. Posebno treba istaći interesovanje i uspostavljenu saradnju sa preduzećima “Eko-metal” iz Vrdnika i “BiS IT reciklažni centar” iz Omoljice koji su posebno zainteresovani za tehnologije reciklaže računarske i IT opreme, odnosno monitora računara, štampanih elektronskih ploča, plastike i ostalog.

Centar za reciklažu Mašinskog fakulteta je u fazi intenzivnog opremanja prostora za započeta istraživanja.

50 StaklenoZvono

Dok se ne donese novi Zakona o upravljanju otpadom, dok se komunalna i druga preduzeća ne osposobe za adekvatno poslovanje sa e-otpadom, konsultujte se sa stručnjacima Centra za reciklažu dotrajale PC opreme sa Mašinskog fakulteta u Kragujevcu, stručnjacima f irmi “Ekometal ” iz Vrdnika i “BiS IT reciklažni centar” iz Omoljice i njihovim saradnicima na terenu.

Formiraju se određene funcionalne celine. Do sada je Centar za reciklažu primio određenu količinu dotrajale računarske opreme, uglavnom sa Mašinskog fakulteta i smestio je na odgovarajući način. Predstoji izrada potrebnih kontejnera za odlaganje delova nakom rasklapanja.

U Centru za reciklažu prvo će se obavljati pregled i ručno rasklapanje računara na komponente, što nije opasan proces za radnike. Nakon sortiranja i odgovarajućeg pakovanja, veći deo obrade će se obavljati uz pomoć namenskih mašina i uređaja koje sprečavaju širenje štetnih hemikalija koje mogu biti oslobođene u ovom procesu.

Plastični delovi će se prikupljati, selektovati po vrstama i slati u preduzeće koja imaju opremu za mlevenje u specijalnim mlinovima. Ovako samlevena plastična masa dalje će se koristiti za ispitivanja sastava, štetnosti, probe izrade delova za građevinarstvo, a ne iskorišćeni deo će biti distribuiran ka kupcima koji ih peru, suše i pretvaraju u sekundarnu sirovinu za upotrebu u industriji plastičnih masa.

Slično će se dešavati i sa kablovima. Vrši se njihova selekcija, odvajanje konektora i utičnica i ostalih komponenti. Kablovi prolaze kroz mlinove, a različiti materijali se pri toj obradi izdvajaju prema svojoj prirodi – metalni delovi uz pomoć magneta, bakarna žica u vidu iglica se odvaja prolaskom kroz sita, papir i prašina se specijalnim otprašivačima i filterima odvaja a ostaje plastična masa u vidu granu.

Dobijeni materijali se dalje upućuju prerađivačima.

Ispitivanje štetnosti odlaganja elektronskih štampanih ploča na deponije je u toku. Vrši se potapanje odgovarajućih delova u kišnicu nakon čega će se meriti količina ispranih materijala. Merenje će se vršiti u dužem vremenskom intervali radi dobijanja podataka o brzini i količini izdvajanja štetnih materija. Pored ovih ispitivanja u fazi je projektovanje laboratorijske opreme za izdvajanje plemenitih metala iz e-otpada. Štampane ploče će se na odgovarajućoj opreme drobiti i potapati u odgogvarajuće rastvore gde će se koristeći anodno rastvaranje izdvajati odgovarajući plementiti metali.

Jedan od glavnih ciljeva rada Centra za reciklažu na Mašinskom fakultetu je upoznavanje i pokušaj ovladavanja tehnologijama za reciklažu katodnih cevi monitora i TV uređaja. Kako se ni pod kakvim uslovima ne sme vršiti oštećenje katodne cevi zbog veoma štetnih prahova i isparenja koja bi se pri tome oslobodila, u toku je prikupljanje informacija na koji način vršiti ispitivanje sastava i količina štetnih materija. U toku je projektovanje specijalne komore sa mokrim postupkom i otprašivačima koji bi omogućili bezbednu demontažu (sečenje i drobljenje) katodne cevi, odvajanje u vidu taloga štetnih materija i odvajanje prednjeg ekranskog stakla od zadnjeg dela cevi koje je od olovnog stakla. tek nako projektovanja i izrade potpuno bezbedne opreme i njene verifikacije od nadležnih ustanova pristupiće se ispitivanjima i razvoju tehnologija za reciklažu monitora.

StaklenoZvono 51

Bezbednost

kao �ivotni

52 StaklenoZvono

Intervju sa Verom Bo‚“`i”} Trefalt direktorom Uprave za bezbednost i zdravlje na radu

I

ako je od donošenja Zakona o bezbednosti zdravlja na radu prošlo tri godine, broj poginulih na radnom mestu je porastao - najviše građevinskih radnika. U Srbiji od početka 2008 godine, tako veliki broj registrovanih pogibija na radnom mestu, nije zabeležen u poslednjih 20 godina.

Od povreda na radu umrlo je čak 16 osoba, teško je povređeno 112 radnika, a zabeležene su i četiri kolektivne povrede.

Investitori će uskoro morati da angažuju koordinatore u fazi pripreme i realizacije projekata, kaže Vera Božić Trefalt direktor Uprave za bezbednost i zdravlje na radu u intervjuu za e-magazin Stakleno Zvono. Cilj je smanjivanje broja povreda i nesrećnih slučajeva na gradilištima u Srbiji, ističe Trefaltova.

Koji su to novi propisi iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu?

standard

Vera Božić Trefalt: Postoji program koji je utvrdjen pre pola godine i koji je Vlada republike Srbije usvojila, to je program integracija sa direktivama EU odnosno prenošenje njihovih direktiva na naše zakonodavstvo, pa i sa aspekta bezbednosti i zdravlja na radu. Kada je u pitanju oblast bezbednosti i zdravlja na radu postoji 35 direktiva sa izmenama i dopunama, ali u prvom delu programa predviđeno je do kraja 2011 godine da prenesemo 20 direktiva. Naravno, Uprava za bezbednosti i zdravlje na radu je formirana sa osnovnim zadatkom da prenosi direktive EU, da nekako ovu oblast standardizujemo sa pravilima ponašanja kako je to u zemljama EU, sa osnovnim ciljem smanjenja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i bolesti vezane sa radom. Ove godine smo imali obavezu da prenesemo Direktivu koja se odnosi na minimum zahteva o privremenim pokretnim gradilištima i taj domaći zadatak je pri kraju.

StaklenoZvono 53

www.staklenozvono.rs Upravo smo dobili mišljenja od svih ministarstava, usaglasili smo tekst sa primedbama i sugestijama, naročito sa ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja jer su nam oni u toj oblasti najbliži , pogotovo što oni rade novi Zakon o planiranju i izgradnji, pa nam je bilo jako važno da ova naša Uredba bude kompatibilna sa njihovim propisima. Radi se o vrlo rizičnoj delatnosti jer je tu najveći broj povreda na radu. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu prosledila je svim ministarstvima Predlog uredbe o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima koja predviđa uvođemke koordinatora u fazi pripreme i realizacije projekta. Predlog uredbe Vlade usvajaće se s mišljenjima i predlozima ministarstava i socijalnih partnera kao i Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije. Koordinatori će imati zadatak da obezbede bolju organizaciju sprovođenja mera bezbednosti i zdravlja na gradilištima, a za investitore je predviđen prelazni period koji će trajati najverovatnije do 2010 ili početka 2011 godine.

Drugi propis koji smo uradili i smatramo da je transponovan, pravilnik je koji se odnosi na sredstva i opremu lične zaštite, i to je objavljeno u službenom glasniku ove godine. Ostala su nam još dva pravilnika to jest dve direktive koje se odnose na minimum mera o bezbednosti i zdravlju na radu. Prva se odnosi na opremu za rad a druga na primenu mera kada su u pitanju radna mesta.

Republika Srbija nije donela strategiju u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu ali je i taj dokument u završnoj fazi, dobili 54 StaklenoZvono

smo pozitivna mišljenja od velikog broja ministarstava i socijalnih partnera . Taj dokument se oslanja na strategiju EU 2002-06 godine iz prostog razloga što su zemlje EU tehnološki daleko naprednijai što se tiče proizvodnje . Nadamo se da ćemo već početkom godine doneti ovaj dokument sa akcionim planom , tako da ćemo otprilike znati kojim tempom ćemo raditi do kraja 2012. godine.

Strategija obuhvata 12 ciljeva i svaki zahteva ozbiljna finansijska sredstva.

Formiraće se registar povreda na radu i profesionalnih oboljenja koji do sada nismo imali.

Predlog Uredbe predviđa velike obaveze za investitore?

Vera Božić Trefalt: Tokom prelaznog perioda, koji će početi odmah po njenom usvajanju, Ministarstvo će edukovati koordinatore. Oni će morati da imaju položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti u oblasti bezbednsoti, koji će se polagati u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu. Za koordinatora za izvođenje projekta ne može biti određena osoba koja je zaposlena kod izvođača radova.

Koordinator za pripremu projekta i koordinator za izvođenje projekta mora da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima projektovanja ili izvođenja građevinskih radova ili poslovima bezbednosti i zdravlja na radu, kao i najmanje višu školsku spremu odgovarajuće struke tehničkog smera.

Budući koordinatori će morati da imaju potvrdu o obavljenom osposobljavanju po važećem Programu, a provera praktične osposobljenosti biće obavljena na svakih pet godina.

Koja je uloga i značaj medicine rada u svemu tome?

Vera Božić Trefalt: Trenutno u Srbiji postoji odredjena rasprava ili nerazumevanje koja je uloga službe medicina rada. Ova služba se nije transformisala kod nas i svetska zdravstvena organizacija je čak imala jednu konferenciju u našoj zemlji, upravo posvećenu reformi službi medicine rada u Srbiji.

Uočavajući značaj službe medicine rada u ovoj oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i u zakonu je to prepoznato u članu 42 tačno nabrojani su poslovi koje služba može da radi kada su u pitanju poslovi o bezbednosti i zdravlja na radu.

Kada govorimo o minimumu zahteva koje poslodavci moraju da ispune, da bi se zaštitili zaposleni na svom radnom mestu, on prvo mora da ih uputi službi medicini rada na takozvani prethodni periodični lekarski pregled. Naravno poslodavac mora da da sredstva opreme lične zaštite, to je minimum zahteva.

Medjutim trenutno u Srbiji postoji jedno malo nerazumevanje. Imajući u vidu da Zakon govori sledeće: poslodavac je dužan da angažuje službu medicine rada ako aktom o proceni rizika procenjivači utvrde da je jedno radno mesto sa povećanim rizikom. Taj deo procedure akta o proceni rizika dostaviće službi medicine rada, a ova služba dužna je da utvrdi koje zapravo uslove, zaposleni treba da ispuni. Drugo poslodavac je obavezan da angažuje službu medicine rada kada neki zaposleni treba da ode na prethodan periodičan pregled kako bi se videlo da li on može da radi na radnom mestu sa povećanim rizikom.

Naravno službu medicine rada može da angažuje i za niz drugih poslova kao što je na primer da organizuje pružanje prve StaklenoZvono 55

U Srbiji ima 15.000 građevinskih preduzetnika i oko 85.000 zaposlenih u građevinarstvu, a direktni uzroci povećanja broja povreda na gradilištima su rad na crno, nedosledna primena mera bezbednosti i zdravlja na radu, slaba obuka zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i nekorišćenje opreme za ličnu zaštitu na radu. Bezbednost i zdravlje na radu u Evropi se bazira na proceni i upravljanju rizicima na radnom mestu, kao i dobroj informisanosti o zakonskoj regulativi i procedurama.

pomoći, da učestvuje u procenjivanju rizika na tom radnom mestu, isto treba da savetuje poslodavca ako lekarski pregled pokaže da zaposleni ne može da radi na tom radnom mestu, koje je to drugo radno mesto u njegovom radnom okruženju kako bi i tog zaposlenog uputio da radi neke druge poslove.

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu je sagledao i uočio značaj službe medicine rada a sad je na medicini rada da se dalje razvija i da što više učestvuje u ovoj oblasti . Poslodavac sada ima samo ove dve obaveze kada je u pitanju služba medicine rada. Na teritoriji republike Srbije ona je organizovana pri domovima zdravlja koji imaju jednog ili nijednog specijalistu medicine rada.

U Srbiji ima oko 1.200 specijalista medicine rada i oni su pretežno specijalizovani za kurativu a ne za preventivu.

Kako napreduje proces procenjivanja rizika na radnom mestu?

Vera Božić Trefalt: Zakonska obaveza da svaki poslodavac mora da izvrši procenjivanje rizika na radnom mestu, uvedena je 2005 godine, to bi bilo idealno kada bi mi u procesu tranzicije to i završili . Mnoge razvijene zemlje od Švedske, Norveške, Engleske, Nemačke ovaj proces još uvek nisu završile a davnih 90-ih godina uveli su ih kao zakonsku obavezu. Tačno je da relativno mali broj poslodavaca procenjuje rizike na radnom mestu, medjutim ono što mene raduje, iako ogroman broj malih i srednjih firmi nisu još započele a kamoli završili procenjivanje rizika na radnom mestu kako je to zakonodavac uredio, ovde dolazi veliki broj tih firmi koji su jako zainteresovani da uvedu prave standarde bezbednosti i zdravlja na radu i žele da obave procenjivanje rizika. Taj 56 StaklenoZvono

kontakt@staklenozvono.rs

proces je spor i mukotrpan prosto zato što traži odredjene troškove od strane poslodavca, medjutim napominjem da to ne sme biti trošak za poslodavca već oni moraju da shvate da je to benefit za njih. Ova zakonska obaveza ako ni zbog čega drugog, je minimum mera koje poslodavac obezbedjuje u smislu zaštite zaposlenih jer mnogo više košta ukoliko dodje do povrede na radu zaposlenog ili do profesionalnog oboljenja.

Procenjivanje rizika znači jedan postupak, u kome poslodavac mora da donese samo dva akta, jedan je pravni akt , pravilnik o pravima obavezama i odgovornostima u ovoj oblasti i drugi akt jeste procenjivanje rizika na radnom mestu. Procedura je data pravilnikom o načinu i postupku procene rizika i svaki poslodavac koji se drži te procedure , njegov akt će biti u redu i on će sigurno imati benefit od toga odn neće imati problema sa inspekcijom rada. Ukoliko poslodavci angažuju licencirane kuće koje obično mnogo naplaćuju ne vodeći računa o stvarnom faktičkom stanju na radnom mestu, i ako to urade bez ispitivanja uslova rada na okolinu ili opreme za rad, takva procena rizika ničemu ne vredi . U tom slučaju inspekcija ponovo nalaže poslodavcu da uradi procenjivanje rizika.

Zašto je povećan broj povreda na radu u prošloj godini?

Vera Božić Trefalt: Osnivane su mnoge male i srednje firme u kojima poslodavci zbog teške situacije u privredi i nemare mnogo za oblast bezbednosti i zdravlja na radu. Čim se ne preduzimaju mere postoji potencijalna opasnost od svakodnevne povrede na radu i

profesionalnih oboljenja, te u tom smislu poslodavci moraju dosledno primenjuju i ovaj zakon. Dosta je angažovano radne snage na crno bez ikakvog ugovora, a onda se postavlja i pitanje stručne osposobljenosti da li je taj zaposleni i stručan da obavlja taj posao. Dosta ljudi ostaje bez posla pa uzimaju bilo koji posao iako nisu stručno osposobljeni za to radno mesto. Jedan od razloga je i pristajanje zaposlenih da rade svakakve poslove a onda dolazi na red i ono drugo, nedosledna primena zakona.

Mašine nisu najčešće ispravne, kod volontera dolazi do čestih povreda na radu . Ima dosta problema jer smo zemlja u tranziciji i dok se ne uspostavi to pitanje odgovornosti, skoro nećemo imati smanjenje povreda na radu .

Sankcije odnosno zaprećene kazne od strane Inspekcija rada mislim da vrlo odgovorno radi ovaj posao, ali tu su sudije koje ipak izriču nešto niže kazne nego što je to predvidjeno. Možda ljudi nisu spremni da ove nove propise da lako prihvate, nov način rada i odgovornosti . Ova oblast možda ide malo napred u odnosu na neke druge zakone koji su važni, pa se čini da ove odredbe u zakonu nisu dovoljno jasne. Kao na primer nemamo zakon o bezbednosti proizvoda ali imamo zakon o bezbednosti i zdravlju na radu a to jedno bez drugog ne može pa dolazimo do disharmonije što može da bude razlog povećanom broju povreda na radu.

ZORICA SAVIĆ‚ŠĐ]

StaklenoZvono 57

Izdanje Drugog broja e-magazina pomogli su:

Republika Srbija Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planiranja

• Resor za poljoprivredu grada Kragujevca

Ma{inski fakultet u Kragujevcu

Osniva~ i izdava~ : Udru`enje gra|ana "Stakleno Zvono" Kneza Milo{a 23/61, Kragujevac. urednik: Zorica Savićć} design by: Bojan Rankovi} saradnici:

Dr Dragan V. Vasiljević}, Novinari Ekopressa Prof. Dr Goran Vuji}

Prof. Dr Ratko Mitrović}, Prof. Dr Bogdan Nedić} besplatna distribucija : www.staklenozvono.rs ili se prijavite na : office@staklenozvono.rs `iro ra~un : 160-311981-86ж 58 StaklenoZvono